Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo utvrdio je na sednici održanoj u petak, 24. marta, listu prijavljenih koji ispunjavaju uslove za izbor na funkciju Zaštitnika građana.

Po završetku sednice, Odbor je poslaničkim grupama uputio poziv da sa utvrđene liste izaberu i predlože svog kandidata za Zaštitnika građana. Poslaničke grupe mogu svoj predlog uputiti samostalno, ili više njih zajedno. Nakon što grupe predlože kandidate, Odbor će sa kandidatima imati javni razgovor, na kojem će se kandidati predstaviti, i izneti svoje stavove o ulozi i načinu ostvarivanja funkcije Zaštitnika građana.

Nakon javnog razgovora, Odbor će većinom glasova od ukupnog broja članova utvrditi predlog za izbor Zaštitnika građana, koji će se naći pred poslanicima u plenumu.

Uslove za izbor na funkciju Zaštitnika građana ispunjavaju:

Milan Antonijević, iz Beograda, savetnik za razvoj programa pri izvršnoj kancelariji NALED i nekadašnji direktor Fondacije za otvoreno društvo i Komiteta pravnika za ljudska prava.

Nataša Tanjević, iz Beograda, dosadašnja zamenica Zaštitnika građana.

Miloš R. Janković, iz Beograda, advokat i nekadašnji zamenik Zaštitnika građana.

Zoran Pašalić, iz Beograda, dosadašnji Zaštitnik građana.

Robert Sepi, iz Beograda, advokat i nekadašnji zamenik Zaštitnika građana.

Povodom zabrinjavajuće činjenice da je u Srbiji od početka godine do 8. marta 2023. godine ubijeno 9 žena, uputili smo apel narodnim poslanicima i poslanicama da preuzmu aktivnu ulogu u razjašnjavanju okolnosti koje su dovele do neefikasnosti sistema u slučajevima femicida.

Poslanike i poslanice smo takođe pozvali da u Skupštini pokrenu debatu o femicidu kao gorućem društvenom problemu i da se zauzmu za preduzimanje adekvatnih mera usmerenih ka unapređenju stanja u ovoj oblasti.

Apel potpisuju Udruženje građanki FemPlatz, Inicijativa Otvoreni parlament, Crta, Centar modernih veština, Akademija ženskog liderstva, Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije, Centar za podršku ženama, Beogradski centar za ljudska prava, Ženski istraživački centar, Niš, Trag fondacija, Fondacija Centar za demokratiju, IRIDA, Feminizam je za svakoga, Ženska solidarnost, Viktimološko društvo Srbije, Fondacija BFPE za odgovorno društvo i Atina.

Potraga za istaknutim pravnicima se nastavlja. Odbori: ponavljanje minulih grešaka, nagli odlasci i neumoljivi pokušaji. Naznake novog Zaštitnika građana. Plenuma nema ni za lek.

DUŽIM PUTEM

U subotu, 18. marta, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu odabrao je šest kandidata za Visoki savet sudstva, kao i sedam kandidata za Visoki savet tužilaštva (prim. aut. radi se o procesu izbora istaknutih pravnika o kom je već bilo reči - parl. bel. 16.03. Zaglušujuća tišina, parl. bel. 09.03. Zimski san).

Odbor treba da odabere po osam kandidata za oba Saveta, od kojih Skupština dalje treba da izabere po četiri člana. Sednica za odabir preostala dva, odnosno jednog, kandidata zakazana je za nedelju, 26. mart u osam časova uveče. Reč je o vrlo važnom procesu, kako su upravo potpuni, formirani pravosudni saveti neophodan preduslov za uredno funkcionisanje pravosuđa.

Ovaj proces jeste javan, ali je upitno da li je svrha te zakonom predviđene javnosti ispunjena. Iako je reč o složenoj proceduri, traje duže nego što je neophodno. Osim toga, interesovanju javnosti ne doprinosi zakazivanje sednica vikendom, uzevši u obzir da to nije vreme koje većina građana bira da posveti politici.

DEŽA VI

Sednica Odbora za kulturu i informisanje održana prošlog petka trebalo je da ima četiri tačke dnevnog reda: 1) stanje u srpskom novinarstvu; 2) razmatranje Izveštaja o radu Nacionalnog saveta za kulturu; 3) razmatranje Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o kulturi i 4) razno. 

Vladajuća većina odbila je ovakav dnevni red, glasajući za uklanjanje prve i četvrte tačke, sa objašnjenjem se radi o generalnim temama za koje nije bilo načina da se pripreme. Sednica je održana sa tačkama dva i tri na dnevnom redu.

Predsednik ovog Odbora, opozicioni poslanik Siniša Kovačević, napustio je sednicu iz protesta, praćen ostalim članovima koji pripadaju opoziciji, te su ostatku sednice prisustvovali samo članovi koji pripadaju vladajućoj većini.

Ovo nije prvi da vladajuća većina u Odboru za kulturu i informisanje izbegava da raspravlja o temama od javnog interesa. U septembru 2022. godine tabloid “Informer” objavio je intervju sa serijskim silovateljem. Na sednici ovog Odbora zakazanoj za 3. oktobar upravo ovaj događaj trebalo je da zauzima veći deo dnevnog reda. Vladajuća većina odbila je da usvoji navedeni dnevni red i sednica nije održana. 

U PLANU

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo zakazao je za 24. mart sednicu na kojoj će utvrditi listu kandidata za novog Zaštitnika građana. Izboru novog Zaštitnika građana pristupa se posle više od 8 meseci od isteka petogodišnjeg mandata trenutnog Zaštitnika građana, Zorana Pašalića. Ležerno pristupanje rešavanju pitanja iz sopstvene nadležnosti nije neobično za ovaj Odbor, imajući u vidu da interpelacija (prim. aut. u decembru 2022. godine 55 opozicionih poslanika iskoristilo je svoje ustavno pravo i pokrenulo proces interpelacije protiv ministra finansija Siniše Malog zbog optužbe protiv opozicije iznesene na plenarnom zasedanju Narodne skupštine 8. decembra 2022. godine; sledeći proceduralni korak jeste razmatranje ovog akta upravo u Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo) još uvek nije došla na dnevni red. 

Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, opozicioni poslanik Aleksandar Ćuta Jovanović, zakazao je za 30. mart još jednu sednicu ovog Odbora van zgrade Narodne skupštine, u zgradi opštine Babušnica. Ovo je treći pokušaj ovog poslanika da sednicu Odbora održi van Beograda, ali prvi gde na dnevnom redu nije projekat Rio Tinto. Ovaj put, jedina tačka dnevnog reda jeste uticaj malih hidroelektrana na životnu sredinu. 

Prethodna dva pokušaja bila su neuspešna zbog nedostatka kvoruma usled odsustva članova Odbora iz vladajuće većine. Da li je u pitanju treća sreća ostaje da se vidi. 

Odbori zasedaju, ali, ostale aktivnosti Narodne skupštine nisu na očekivanom nivou - s obzirom da je redovno prolećno zasedanje počelo 1. marta, moglo se očekivati da se plenarne sednice uveliko održavaju. Međutim, još uvek nijedna nije zakazana.

Prolećno zasedanje je u punom jeku, a još uvek nijedne sednice na vidiku. Istaknuti pravnici dokazuju svoju “istaknutost” u intervjuima pred nadležnim Odborom, predstavnici civilnog društva nisu dobrodošli na ovom događaju. Skupština po poslednji put bira sudije. 

NISTE DOBRODOŠLI

U subotu, 11. marta, članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu intervjuisali su kandidate za pozicije istaknutih pravnika u okviru Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva (Parlamentarna beležnica 9. mart - Zimski san).

Među kandidatima su advokati, profesori pravnih fakulteta, službenica Bezbednosno informativne agencije i dr. Sedam od 29 kandidata ispunjava uslove za oba Saveta.

Zakon propisuje da se ovi razgovorisprovode u prisustvu “opšte i stručne javnosti”. Intervjui su bili dostupni opštoj javnosti putem direktnog prenosa na internet stranici Skupštine (Prim. aut. Zakon navodi da bi intervjui trebalo da se prenose putem medija, ne navodeći jasno kojih). Što se tiče stručne javnosti, Odbor je uputio poziv predstavnicima Ministarstva pravde, advokatskim komorama, javnim beležnicima i komori javnih izvršitelja, kao i predstavnicima udruženja sudija, tužilaca i pravnih fakulteta. 

Na prethodnoj sednici Odbora, članovi koji dolaze iz redova vladajuće većine su glasali protiv pozivanja predstavnika civilnog društva na predstavljanje kandidata. 

NIKADA VIŠE

Paralelno sa procesom uspostavljanja tela koja će izabirati sudije i tužioce u narednom periodu (Prim. aut. Jedna od novouvedenih nadležnosti Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva je izbor sudija i tužilaca), Skupština priprema po poslednji put novu turu izbora sudija na prvu sudijsku funkciju. 

Aktuelni Visoki savet sudstva podneo je predlog za izbor 35 sudija na prvu sudijsku funkciju. Ovaj dokument je ušao u parlamentarnu proceduru i čeka da bude razmatran u plenumu. 

JOŠ UVEK U DUBOKOM SNU

Redovno prolećno zasedanje počelo je 1. marta. Čini se da Skupštinu ne uznemiruje činjenica da se u skupštinskoj proceduri gomila veliki broj predloga zakona i drugih akata (Parlamentarna beležnica 9. mart - Zimski san), budući da prve sednice još uvek nema na vidiku. 

Redovno jesenje zasedanje obeležilo je korišćenje hitnih procedura - većina sednica je zakazana u periodu kraćem od uobičajenog (Prim. aut. prema parlamentarnim procedurama sednice se po pravilu zakazuju najmanje sedam dana unapred). Odugovlačenje sa faktičkim početkom rada plenuma tokom ovog zasedanja jača sumnju u to da će se ovaj trend nastaviti i tokom prolećnog zasedanja. 

Od naredne sednice ni traga ni glasa dok 136 predloga akata čeka da dođe na dnevni red. Volšebni istaknuti pravnik. Izostanak sankcije odzvanja jače od lepih reči na Dan žena.

ZIMSKI SAN

Redovno prolećno zasedanje počelo je prvog marta. Još uvek nije zakazana nijedna sednica. 

Iako ovo nije ništa novo (Prim. aut. iako je redovno jesenje zasedanje počelo prvog radnog dana u oktobru, prva sednica održana je 18. oktobra) i u skladu je sa skupštinskim procedurama (Prim. aut. Parlament nije izglasao godišnji dnevni red, tako da o zakazivanju sednica odlučuje Predsednik Skupštine), treba imati na umu da 47 zakona i 89 drugih akata čeka u proceduri.

I odbori su u stanju mirovanja, sa izuzetkom Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za zaštitu životne sredine koji su održali sednice u toku prethodne nedelje. 

MIT O ISTAKNUTOM PRAVNIKU

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu sastao se 6. marta da razmatra pristigle prijave u okviru prvog javnog konkursa za izbor članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva. Kada Odbor bude utvrdio listu kandidata za oba tela, narodni poslanici imaju rok od 30 dana da u plenumu izaberu 4 istaknuta pravnika za svako od ovih tela - ako se nastavi ovim tempom to bi mogla biti prva sednica u prolećnom zasedanju. 

Pojam “istaknuti pravnik” je bio glavna tema sednice Odbora: narodni poslanici nisu mogli da se usaglase oko tumačenja ovog pojma. Šta čini jednog pravnika istaknutim? Mada je ovo pitanje  nedovoljno jasno definisano u zakonu i u teoriji, odgovor ćemo dobiti u praksi, kroz odabir kandidata i izbora članova ovih ključnih tela.

Ovaj proces odvija se u okviru izmena Ustava i donošenja seta pravosudnih zakona mesec dana ranije. Nova procedura izbora članova ovih tela treba da obezbedi veću nezavisnost pravosuđa.

DELA, A NE REČI

Predsednik Narodne skupštine, Vladimir Orlić, čestitao je ženama Osmi mart, preko internet stranice Skupštine, osvrćući se na njihovu borbu za ravnopravnost i izražavajući zahvalnost i poštovanje prema svakoj ženi. 

U novembru 2022. godine Otvoreni parlament je podneo prvu prijavu za kršenje Etičkog kodeksa, Administrativnom odboru, zbog seksističkog ponašanja jednog narodnog poslanika. Uprkos tome što su svi zakonom utvrđeni rokovi već istekli, po ovoj prijavi još uvek nije postupano​. 

U februaru, Otvoreni parlament je u partnerstvu sa Akademijom ženskog liderstva podneo još jednu prijavu za kršenje Etičkog kodeksa, takođe zbog seksističkog ponašanja drugog narodnog poslanika. Rok za razmatranje ove prijave pred Administrativnim odborom je upravo istekao.

Na sednici zakazanoj za 11. mart 2023. godine, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu održaće razgovor sa kandidatima koji ispunjavaju uslove konkursa za izbor članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva koje bira Narodna skupština. Zakazani razgovori predstavljaju fazu u postupku izbora članova dva pravosudna saveta iz reda istaknutih pravnika koja prethodi utvrđivanju predloga kandidata koje će Odbor uputiti Narodnoj skupštini.

Između osamnaestoro kandidata koji ispunjavaju uslove konkursa za izbor članova Visokog saveta sudstva i jedanaestoro kandidata koji ispunjavaju uslove za Visoki savet tužilaštva, Odbor će za svaki od dva saveta Narodnoj skupštini predložiti po osmoro kandidata, a po četvoro među njima koji dobiju dvotrećinsku većinu glasova svih narodnih poslanika ili većinu glasova Komisije u čijem su sastavu predsednik Narodne skupštine, Zaštitnik građana, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, predsednik Ustavnog suda i Republički javni tužilac, postaće članovi saveta. Čitav postupak morao bi da se završi do 10. maja 2023. godine kada ističe rok od 90 dana koliko je Ustavni zakon o sprovođenju Akta o promeni Ustava predvideo da može proći od stupanja na snagu novih pravosudnih zakona do konstituisanja dva pravosudna saveta.

Ovakav postupak izbora članova koji ne dolaze iz reda sudija odnosno tužilaca predstavlja novinu koja je u pravni sistem Srbije uvedena prošlogodišnjom ustavnom reformom u oblasti pravosuđa i najavljen je kao jedna od mera koja doprinosi depolitizaciji pravosuđa.

Sastav pravosudnih saveta - centralno pitanje ustavne reforme

Izuzimanjem Narodne skupštine iz postupka izbora sudija i tužilaca i potpunim prenošenjem nadležnosti za njihov izbor Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva, prošlogodišnjom promenom Ustava u oblasti pravosuđa osnažena je, makar nominalno, uloga dva pravosudna saveta. Istovremeno, jačanjem njihovog uticaja na sudsku granu vlasti, pitanje sastava i načina izbora članova postalo je centralno pitanje oko koga se tokom dugotrajnog procesa izmene Ustava moglo čuti najviše suprotstavljenih stavova Ministarstva pravde i stručne javnosti. Na kraju, usvojeno je rešenje po kome Visoki savet sudstva čini 11 članova: predsednik Vrhovnog suda kao član po položaju, šestoro sudija koje biraju sudije i četvoro istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština. Visoki savet tužilaštva čini 11 članova: Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe kao članovi po položaju, petoro javnih tužilaca koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci i četvoro istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština.

Izbor članova koje bira Narodna skupština – mehanizmi koji diskvalifikuju parlamentarnu opoziciju

Učešće nesudijskih odnosno netužilačkih članova u pravosudnim savetima standard je koji je prihvaćen u brojnim evropskim sistemima, a model u kome parlament kao najviše predstavničko telo vrši njihov izbor, trebalo bi, u idealnim okolnostima, da omogući građanima da posredstvom svojih izabranih predstavnika na izvestan način učestvuju u izboru članova saveta. Ipak, varijanta tog modela koja je primenjena u Srbiji ne garantuje ni političku neutralnost ali ni karijernu izuzetnost članova koje bira Narodna skuština.

Već je rečeno da izboru istaknutih pravnika prethodi raspisivanje javnog konkursa, nakon čega predlog kandidata koje će birati Narodna skupština utvrđuje Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu najpre dvotrećinskom većinom, da bi se, ukoliko u tome ne uspe, prešlo na odlučivanje tropetinskom većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora. I nastavak procesa izbora ustanovljen je tako da uticaj parlamentarne opozicije na izbor članova saveta može u potpunosti izostati. Naime, ukoliko Odbor ni posle drugog glasanja, dakle većinom od tri petine članova, ne uspe da predloži kandidate, petočlana Komisija (čije je sve članove izabrala Narodna skupština) doneće odluku o izboru članova saveta. 

Obrnuto, ukoliko Odbor plenumu predloži po osmoro kandidata, plenum će pristupiti njihovom izboru. Kako parlamentarna opozicija ne bi ostala bez mogućnosti uticaja na odluku o izboru, predviđeno je da među predloženim kandidatima Narodna skupština na plenarnoj sednici članove bira dvotrećinskom većinom. Međutim, u slučaju da ne budu izabrani svi članovi, u pogledu preostalih članova ovaj mehanizam zameniće petočlana Komisija. Komisija ne samo da nastupa umesto plenuma već ima mogućnost da izabere člana iz reda kandidata koji su ispunili uslove konkursa, a Odbor nije odlučio da njihov izbor predloži Narodnoj skupštini.  

Politička homogenost nesudijskih članova kao potencijalna opasnost za blokadu rada saveta

Iako na prvi pogled može delovati da je broj istaknutih pravnika u pravosudnim savetima takav da oni u svakom slučaju ostaju u manjini (u jedanaestočlanim savetima biće ih po četvoro), nedavno usvojenim pravosudnim zakonima uspostavljen je sistem odlučivanja koji će umnogome zavisiti od opredeljenja nesudijskih članova. Naime, Visoki savet sudstva neće moći da održi nijednu sednicu ukoliko joj ne prisustvuje najmanje 8 članova. To znači da politički izabrani članovi imaju mogućnost da u potpunosti blokiraju rad Saveta, jer bez prisustva makar jednog od njih Savet neće moći da radi. Situacija je još drastičnija kod Visokog saveta tužilaštva koji, osim po izuzetku, većinu svojih odluka neće moći da donese ukoliko se sa njom ne saglasi makar jedan član koga je izabrala Narodna skupština.  Ovaj problem naročito može doći do izražaja ukoliko istaknuti pravnici budu homogena grupa određene političke opcije.

Kriterijumi za istaknute pravnike

Dok je prema ranijem ustavnom rešenju za nesudijskog člana saveta mogao da bude biran samo profesor prava i advokat koga predlože zajednička sednica dekana pravnih fakulteta odnosno Advokatska komora Srbije, izmenama Ustava eliminisani su fakulteti i Komora kao predlagači, sa petnaest na deset godina snižen je kriterijum potrebnog radnog iskustva u struci uz kriterijume inkompatibilnosti sa članstvom u stranci i dostojnosti. Dodatno, novim pravosudnim zakonima precizirano je da istaknuti pravnik mora  imati iskustvo i znanje od značaja za rad pravosuđa, da ne obavlja funkciju na koju je izabran neposredno od strane građana ili Narodne skupštine, da ne obavlja funkciju sudije, tužioca ili sudije Ustavnog suda, da ne utiče snažno na donošenje političkih odluka, da nije vršio uticaj na rad pravosuđa ili da svojim javnim istupanjem nije ugrozio nezavisnost sudstva odnosno samostalnost tužilaštva. Takođe, za člana saveta iz reda istaknutih pravnika ne može biti birano ni lice starije od 65 godina. Uprkos predlozima stručne javnosti da se kao obavezni kriterijumi unesu stručni ili naučni radovi kandidata od značaja za rad pravosuđa, kao i razumevanje pravosuđa i zalaganje u profesionalnom radu ili javnom delovanju za nezavisnost sudstva, zakonodavac se opredelio da ove okolnosti mogu predstavljati samo prednost prilikom izbora, a ne neophodan uslov prilikom izbora.

Uzevši u obzir celokupan okvir za izbor članova pravosudnih saveta iz reda istaknutih pravnika, postoje ozbiljni pokazatelji koji ukazuju na to da su već na normativnom nivou uspostavljeni  mehanizmi koji ne  garantuju politički neutralan postupak izbora članova pravosudnih saveta koje bira Narodna skupština. Sa druge strane, ne postoji smetnja ni tome da Odbor predloži, a Skupština izabere kandidate čija se lična svojstva i biografije po svojoj izuzetnosti izdvajaju od ostalih kandidata vodeći se kriterijumima stručnosti, a ne političkim razlozima. 

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu 11. marta održava razgovor sa kandidatima koji ispunjavaju uslove konkursa za izbor članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva koje bira Narodna skupština. Reč je o fazi u postupku izbora članova dva pravosudna saveta iz reda istaknutih pravnika, na osnovu koje će Odbor od 18 kandidata za člana Visokog saveta sudstva i 11 kandidata za Visoki savet tužilaštva izabrati po osam imena za svaki savet, koja će se naći u predlogu kandidata koje će Odbor uputiti Narodnoj skupštini.

Kandidati koji ispunjavaju uslove za izbor člana Visokog saveta sudstva

1. Vladimir Simić iz Beograda, član Upravnog odbora Pravosudne akademije. 

2. Jelena Vučković iz Niša, šefica Katedre za javno pravo i predsednica Saveta Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.

3. Aleksandar Popović iz Beograda, viši tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Pančevu.

4. Dragan Milićević iz Šapca, advokat.

5. Srđan Stefanović iz Beograda, advokat.

6. Čedomir Kokanović iz Beograda, advokat.

7. Nenad Tešić iz Beograda, vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

8. Žikica Dronjak iz Novog Sada, advokat.

9. Jelena Glušica iz Beograda, službenica Bezbednosno-informativne agencije.

10. Nikola Bodiroga iz Beograda, redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

11. Marina Grbić iz Beograda, viša savetnica u Odseku za edukaciju u instituciji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

12. Bojan Petrović iz Beograda, docent na fakultetu.

13. Nataša Delić iz Beograda, vanredna profesorka na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

14. Vojkan Simić iz Beograda, advokat.

15. Rastko Brajković iz Beograda, advokat.

16. Dragutin Radosavljević iz Kragujevca, šef Odseka za poslove poreskopravne zaštite interesa Poreske uprave Kragujevac.

17. Branislav Manić iz Beograda, advokat.

18. Violeta Denić iz Niša, advokatica.

Kandidati koji ispunjavaju uslove za izbor člana Visokog saveta tužilaštva

1. Vladimir Simić iz Beograda, član Upravnog odbora Pravosudne akademije.

2. Miroslav Đorđević iz Beograda, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo u Beogradu i docent na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, Departman za pravne nauke.

3. Aleksandar Popović iz Beograda, viši tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Pančevu.

4. Dušan Purić iz Beograda, pomoćnik direktora u preduzeću Koridori Srbije DOO.

5. Srđan Stefanović iz Beograda, advokat.

6. Predrag Ćetković iz Novog Sada, advokat.

7. Nenad Tešić iz Beograda, vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

8. Vesna Luković iz Novog Pazara, advokatica.

9. Jelena Glušica iz Beograda, službenica Bezbednosno-informativne agencije.

10. Bojan Petrović iz Beograda, docent na fakultetu.

11. Nataša Delić iz Beograda, vanredna profesorka na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Vladimir Simić, Aleksandar Popović, Srđan Stefanović, Nenad Tešić, Jelena Glušica, Bojan Petrović i Nataša Delić ispunjavaju uslove i za izbor člana Visokog saveta sudstva i za izbor člana Visokog saveta tužilaštva.

Šta je odgovornost u radu poslanika? Između ostalog, i to da “kad dođe trenutak, poslanici ne glasaju na zvonce, nego da se pošteno, savesno i verno Ustavu, ljudskim pravima i građanskim slobodama izjasne o onome što u zakonu piše.”

Šta kažu podaci o glasanju prošlog meseca, da li se narodni poslanici i poslanice ovog saziva mogu nazvati odgovornim? 

Vlast: niko nikad protiv, sem jednom jednog

Od 160 poslanika vlasti, u glasanju o 60 akata, potkralo se samo jedno Protiv. Jedan glas Protiv u 9600 glasova poslanika vladajuće većine ovog meseca. I ne samo to,  ovo je bio prvi glas Protiv od početka saziva, dakle jedan glas Protiv u 23360 glasova o 146 akata u 13. sazivu. Iako ovi brojevi govore sami za sebe, za slučaj da neko ne gleda prenose Skupštine i ne čuje zvonce, i pritom jako veruje slučajnosti, poslanik koji je glasao protiv potrudio se da objasni svoj glas, i definitivno izbacio iz igre svaku ideju o spontanom odsustvu glasova Protiv u svom govoru za skupštinskom govornicom. “Nisam glasao i narušio sam neku disciplinu u poslaničkom klubu, jer nisam glasao da se jedan poljoprivrednik izbaci, istine radi, nisam glasao. Nije glasao ni kolega Miletić, bio je uzdržan, ja sam glasao protiv, da se iz Odbora izbaci poljoprivrednik...”, izjavio je poslanik Rističević. Dakle, najpre definitivno potvrdio da je za poslaničke grupe vlasti osnovni kriterijum za glasanje disciplina u poslaničkoj grupi, a ne lična savest, a zatim i da je glasanje protivno volji poslaničke grupe toliki prekršaj, da zahteva pravdanje za skupštinskom govornicom. 

Opozicija: jesmo protiv, nego nismo tu

U glasanju poslanika opozicionih poslaničkih grupa, sa druge strane, postoji raznovrsnost, čime su ispunjeni uslovi za pretpostavku glasanja po sopstvenoj savesti. Međutim, tu postoji drugi problem - dobar deo opozicionih poslanika ne smatra za obavezu da uopšte prisustvuje glasanjima. U februaru mesecu 16 poslanika opozicionih poslaničkih grupa nije nijednom prisustvovalo glasanju, i kod četiri poslaničke grupe odsutnost je bila veća od polovine ukupnog broja glasanja. Pritom, prošli mesec u tom smislu nije izuzetak, nego pravilo koje je ustanovljeno još u jesenjem zasedanju. 

Veliki procenat odsustva postoji i među poslanicima koji nisu članovi poslaničkih grupa. Dva poslanika iz ove grupacije se se nisu nijednom pojavila na glasanju tokom celog meseca. Oba poslanika su, pritom, govorila u Skupštini u tom periodu. Poslanik Kamberi govorio je tokom jednog dana, poslanik Olenik tokom tri dana, i to veći broj puta. Međutim, obojica nisu smatrala da treba da se pojave na glasanju nijednom u celom mesecu. Poslanik Kamberi je, inače, jedini poslanik koji se nije pojavio ni na jednom glasanju od početka saziva, prošlog avgusta.

Iako je disciplina ključna reč vladajućih poslaničkih grupa, i one imaju svoje izuzetke, na koje se stroga pravila ne primenjuju, te su i u ovim grupama dva poslanika koji nijednom nisu prisustvovali glasanju o aktima u februaru - poslanici Đukanović i Karić.

Ocena glasanja poslanika o aktima u februaru 2023: Uglavnom neodgovorno

Uz izuzetak poslaničkih grupa Ujedinjeni, Zeleno-levi klub i Zavetnici, poslanici su se prema glasanju o aktima tokom prošlog meseca uglavnom odnosili neodgovorno - ili su glasali po dobijenoj smernici, a ne savesti, ili nisu dolazili na glasanje. 

Poslanici će narednog meseca imati priliku da poprave ocenu, videćemo hoće li je iskoristiti.

Do 8. marta je u ovoj godini ubijeno 9 žena. To više nije ničiji lični, privatni ili porodični problem. To je nacionalna kriza koja zahteva sistemska rešenja.

Od najvišeg predstavničkog i zakonodavnog tela zahtevamo da na dnevni red stavi pitanja gde je sve sistem zakazao i ko je odgovoran što žene to plaćaju životima?

Šta ne valja u radu centara za socijalni rad, u postupanju policije, sankcionisanju nasilnika? Šta nedostaje u sistemu obrazovanja i kulturi društva koje toleriše ekstremno nasilje nad ženama?

Zahtevamo od Narodne skupštine da preuzme aktivnu ulogu u borbi protiv femicida. 

Tek svaki peti građanin pozitivno ocenjuje rad Narodne skupštine, a 44% je nezadovoljno, pokazuje istraživanje javnog mnjenja koje je Crta sprovela u novembru 2022. Za rad skupštine zainteresovana je trećina građana, a petina kaže da zna dosta o njenom radu. Upravo manjak znanja i interesovanja objašnjava podatak da preko četvrtine građana (27%) nema jasno mišljenje o radu parlamenta.

Glavni krivci za urušavanje ugleda Narodne skupštine za građane su poslanici. Zato i ne čudi da iako imaju tu mogućnost građani ne misle da kontaktiranjem njihovih predstavnika u najvišem zakonodavnom domu mogu bilo šta da promene.   

Kao organizacija koja se zalaže za povećanje javnosti rada parlamenta, bolje informisanje građana o njegovom radu i uspostavljanje redovne komunikacije između građana i poslanika, Crta kroz inicijativu Otvoreni parlament organizuje širom Srbije niz uličnih akcija pod nazivom “Šta (da) se radi u skupštini?”. 

Cilj ovih akcija je da građanima još više približimo šta je uloga narodnih poslanika, šta je sve to što mogu da urade za građane, kao i šta je to što nije u njihovoj nadležnosti. 

Tokom oktobra razgovarali smo sa građanima u Požegi, Gornjem Milanovcu, Negotinu, Boru, Ćićevcu, Paraćinu, Knjaževcu, Aleksincu, Kuli i Irigu. Pitali smo ih šta bi poručili Narodnoj skupštini i koja bi pitanja želeli da postave narodnim poslanicima. Građane je zanimalo šta se dešava sa potpisima za narodnu inicijativu protiv ekspoatacije litijuma i bora, kada će biti rešeno pitanje korupcije u državnim insitucijama, kada će biti ukinut rad na crno. Poručili su poslanicima da više rade u interesu građana koji su ih izabrali, da povećaju penzije, uvedu više povlastica za treće dete…

Nastavljamo da pitamo poslanike na akcijama „Šta (da) se radi u skupštini?“ širom Srbije. Vidimo se u Zrenjaninu, Mladenovcu, Barajevu,  Požarevcu, Aranđelovcu, Kragujevcu, Novom Pazaru, Novoj Varoši…

Ulične akcije “Šta (da) se radi u skupštini?”, koje Crta, kroz inicijativu Otvoreni parlament, realizuje u okviru projekta “Vratimo se na početak - Parlament kao osnova vladavine prava” koji podržava Evropska unija, biće organizovane u više desetina gradova i opština.