UGLJEŠA MARKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 18. januara 1991. godine u Beogradu.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu.

Diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Od 2017. godine pohađa master studije na Ekonomskom fakultetu, smer ekonomija i menadžment energetike.

Bio je predsednik Socijalističke omladine SPS Stari grad i član Saveta za sprovođenje omladinske politike opštine Stari grad (Kancelarija za mlade).

Od 17. decembra 2017. godine predsednik je Socijalističke omladine Srbije.

Govori engleski jezik.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Ivica Dačić – „Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma“.
Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 11:02

Osnovne informacije

Statistika

  • 11
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.04.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, kolege narodni poslanici, uvaženi i poštovani građani Republike Srbije, danas ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Aneksa 1 Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji.

Beograd je metropola sa preko 1,5 miliona stanovnika, grad koji je kroz svoju istoriju bio imperativ mnogih osvajača, nasilno rušen više puta, ali on i dalje stoji postojano na ušću dveju reka Save i Dunava.

Za Beograd se vezuje i činjenica da je to grad koji nikada ne spava, poznat po istoriji i tradiciji koju prati arhitektura, grad koji sve prihvata raširenih ruku. Njega čine i krase ljudi koji su došli sa svih strana, ali i način života Beograda se utkao u njihovo postojanje i njihovo biće.

Šireći se, Beograd je menjao svoju fizionomiju, prilagođavao se, trudeći se da zadrži i svoju dušu i svoj stil. Nažalost, jedan ovakav grad i dan danas nema metro. Ta činjenica utiče na postojeću, ali zasigurno, sve više će uticati i na buduću funkcionalnost i kvalitet života u njemu.

Prva ideja izgradnje metroa je postojala pre skoro 100 godina. Postojali su i tada ljudi koji su prepoznavali potrebu Beograda za jednim ovakvih idejnim rešenjem. Poslednji gradonačelnik koji je na strateški način prilazio rešenju ovog problem bio je Branko Pešić, čovek koji je ostavio ogroman i neizbrisiv trag i zahvaljujući kome možemo i danas biti ponosni na sve ono što je tada urađeno.

Zahvaljujući njemu, Beograd je dobio sportske objekte u svakoj opštini. Urađen je autoput kroz grad, Mostarska petlja, Beograđanka i Terazijski tunel i mnogi drugi objekti koji danas krase Beograd.

Ta generacija je definisala da on treba da bude grad usluga, kao što su, uostalom, i sve svetske metropole i napravljen je i program za razvoj.

Uslov jeste upravo povezanost grada sa svetom. To podrazumeva sve vidove komunikacija, od putnih do telekomunikacijskih. Ali, čini se da je za projekat izgradnje metroa uvek falila ili politička volja ili novac ili i jedno i drugo.

Sporazum koji je zaključen u novembru 2020. godine uliva nadu da će izgradnja metroa postati java. Ovaj projekat je od kapitalnog značaja za našu zemlju. On ne može biti završen bez podrške Vlade Republike Srbije. Raduje činjenica da su se napokon i ti uslovi ispunili.

Od njega neće imati korist samo njegovi stanovnici, već celokupna privreda. Dovešće nove tehnologije i uticaće na upošljavanje visokokvalifikovanih stručnjaka.

Sama investicija za prve dve linije je vrednosti 4,4 milijarde evra, koji će pozitivno uticati i na zaposlenost i na naš BDP. Početak izgradnje metroa, najavljen za novembar ove godine, uliva nadu da počinjemo da rešavamo veoma veliki i važan problem našeg glavnog grada. Realizaciju ovako velikog infrastrukturnog projekta ne možemo očekivati brzo, ali celokupan konsenzus i odlučnost u sprovođenju ove odluke će zasigurno imati i svoje benefite u budućnosti.

Verujem da je došao trenutak u kojem postoji politička volja, kao i sredstva koja se delom za tehnologiju obezbeđuje od naših francuskih prijatelja, ali koliko sam razumeo i od kineskih naših prijatelja, koji će zajedno biti nosioci izgradnje i opremanja samog metroa.

Samo ne smemo izgubiti jednu veoma važnu stvar iz vida. Raduje činjenica da su naši partneri najavili da će insistirati da na poslu izgradnje budu angažovane i domaće firme i da će biti angažovani i naši inženjeri. To je posebno važno iz dva razloga, prvi je, doduše, na dugačkom štapu i prerano je, naravno, govoriti u ovom trenutku o tome, ali je veoma važan za razmišljanje, a tiče se toga da je metro živa stvar i on će se razvijati kako se grad u daljoj perspektivi bude razvijao. Takođe, možda će se i u regionu graditi neki sličan projekat i mislim da bi smo mogli da imamo time jednu komperativnu prednost da u nekom delu čitavog procesa učestvuju i naše firme i naši ljudi.

Drugi je da će nam biti potrebni i znanje i veštine, kako bismo sami uspevali da održavamo sam metro i sve ono što je vezano za njega.

Brojni su benefiti od završetka ovog kapitalnog projekta, kao što su veće vrednosti nekretnina, veća atraktivnost grada, stvaranje bolje infrastrukture, veće funkcionalnosti, efikasnosti i bržeg protoka ljudi.

Želim da verujem da je došao trenutak i da se mogu nadati da ćemo 2028. godine imati priliku da se vozimo na prvoj liniji metroa koji će biti jedan od novih simbola našeg glavnog grada.

Poslanička grupa SPS će danas podržati usvajanje ovog sporazuma, kao i preostala druga dva sporazuma koja su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.04.2021.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Poštovane kolege, koleginice narodni poslanici, poštovani i uvaženi građani Republike Srbije, poštujući naravno vreme svih svojih kolega ja ću se zaista truditi da budem što efektivniji, što efikasniji i da svoje izlaganje na jedan najkraći mogući način sublimiram, pošto je već danas u diskusiji puno toga rečeno, manje više izanaliziran je ceo rebalans i svi razlozi koji su do njega doveli.

Da se ne ponavljam šta je to zbog čega je došlo do rebalansa već početkom drugog kvartala, ali pokušaću najkraće moguće da dam neki svoj lični osvrt na rebalans koji se nalazi danas ispred nas narodnih poslanika.

Ono što ja vidim, vidim upravo tri razloga za ovaj rebalans. Jedan je zdravstvo, naše ulaganje u bolnice, nabavka vakcina, nabavka opreme i lekova. U najkraćem mogućem rečeno, mi smo još jednom kao država pokazali da u teškim i kriznim situacijama imamo i visok stepen solidarnosti izražen za druge. Tu mislim na naše susede sa kojima smo nesebično ponudili da se vakcinišu i donirali im vakcine koje smo kao država nabavili.

Takođe, drugi razlog za rebalans jeste upravo naša privreda i naši građani, da ne ulazim u detalje zašta koliko odlazi, zbog čega. Na samom Odboru za finansije je bilo reči o tome da li je opravdano ili nije opravdano ili nije opravdano da se daje ponovo novac građanima.

Ono što ja mislim, mislim da država na ovaj način pokazuje, daje podršku našem stanovništvu u ovim teškim trenucima. Pandemija traje već preko godinu dana i mislim da ovako odgovornom politikom, a već sam spomenuo i nabavku vakcina, da država pre svega šalje poruku da država stoji iza svojih građana, da građani imaju na koga da se oslone i da svi zajedno vodimo računa o svakom pojedincu, što je takođe jedan od aspekta o kojima država takođe treba da razmišlja i radi, a to jeste upravo, i ta socijalna politika.

Kada pričamo o trećem razlogu rebalansa, tu su upravo te kapitalne investicije, tu je izgradnja novih autoputeva, koridora, tu su takođe i bolnice koje se tiču i zdravstva, ali i ulaganje u ekologiju sa 130 miliona evra za ekologiju. Mislim da je izrazito važno, pogotovo što je ona sve značajnija tema što donekle govori o tome da se i svest našeg naroda podigla na taj nivo da možemo da razmišljamo i o našoj životnoj sredini.

Ono što je takođe bilo reči, a osvrnuo bih se ukratko na to, jeste upravo javni dug koji ovim rebalansom neće preći 60%. Kolega Vujić je govorio o tome. Nemačka ima javni dug 80% svog BDP-a. Kao što sam rekao mi nismo stali sa kapitalnim investicijama, nastavljamo, svedoci smo da i strane investicije dolaze u našu zemlju i možda i grešim, možda sam i mlad, možda nemam dovoljno iskustva u ekonomskoj nauci, ali ne vidim ništa sporno u tome i da čak i pređemo 60% javnog duga, ako bismo takvim zaduživanjem upravo ulagali, investirali u rentabilne investicije, investicije koje bi se kroz protok vremena vratile nazad i zapravo učestvovale u smanjenju našeg javnog duga i u podizanju životnog standarda naših građana.

I kada pričamo o tome mislim da je veoma važno reći da su naše razvojne šanse upravo u poljoprivredi koja se u ovim kriznim situacijama, kao i uvek do sada, pokazala. Srpsko selo je uvek bilo tu kada je bilo teško, pa i sada se pokazalo. Naše poljoprivredne aktivnosti su rasle. Takođe, mislim da je naša razvojna šansa i energetika i ne vidim ništa sporno, ponavljam, kada bi nam javni dug, upravo iz tih razloga, ulaganje u te sektore, i porastao. Mislim da je to i te kako isplativo i ono što bi se višestruko vratilo.

Takođe, na samom kraju, želim da odam priznanje, naravno, Jelena Mihailović će pričati o tome mnogo više, ali veoma je značajno istaći i da smo ovim rebalansom i za kulturu uspeli da izdvojimo više sredstava. Koliko je važna kultura još je davno i Čerčil govorio, a u vreme kada su nadletali nemački avioni iznad Londona, kada su tražili kako da skupe sredstva za odbranu i kada je jedan od predloga upravo bio da se uzme od kulture, rekao je onda – šta onda branimo i koja je svrha naše odbrane ako uzmemo od kulture. Mislim da mi ovim pokazujemo da sledimo tu politiku da u ovako kriznim i teškim situacijama ipak vodimo računa i o tome.

Na samom kraju, ono što bih želeo da istaknem jeste zahvalnost svim našim zdravstvenim radnicima koji već preko godinu dana vode tešku borbu i bitku sa korona virusom. Samo oni znaju koliko im je teško u crvenim zonama. Ono što sam u razgovoru sa njima zaključio i došao na ideju da dam sebi tu slobodu, naravno, uvažavajući i taj momenat da za to treba naći sredstva, ali kao jedna od smernica razmišljanja jeste da je država do sada gradila stanove i za Vojsku i za policiju i za pripadnike BIA. Mislim da su naši zdravstveni radnici u više od ovih godinu dana pokazali na prvoj liniji fronta koliko su značajni i važni i koliki doprinos daju i možda jedna od mera ne bi bila loša, kako da zadržimo upravo mlade lekare jeste razmišljati o tome da država uđe u jedan takav projekat izgradnje stanove za naše zdravstvene radnike.

U svakom slučaju ovaj rebalans zadržava onu komponentu koju je imao i budžet koji smo usvojili u decembru mesecu, a ima upravo dve komponente. Jedna je investiciona, a druga je socijalna. Ja kao narodni poslanik i u ime poslaničke grupe SPS, mogu da kažem, da ćemo danu za glasanje sigurno podržati ovaj rebalans. Zahvaljujem.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Zahvaljujem se uvaženi predsedniče.

Poštovana ministarko sa svojim saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani i uvaženi građani Republike Srbije, mišljenja sam da je jedna od naših najvećih razvojnih šansi upravo energetika i utoliko smatram da je i važnost seta ovih zakona koji su danas na dnevnom redu. Moje kolege su, da se ne ponavljam, već rekle koji su to zakoni. Od ta četiri zakona, dva su potpuno nova zakona i u svojoj diskusiji ću se fokusirati na jedan od njih tj. Zakon o obnovljivim izvorima energije koji smatram da je veoma značajan. Naravno, ne umanjujem sve ono što je takođe danas na dnevnom redu. Pričaće moje kolege iz poslaničkog kluba i o tim drugim zakonima.

Ono što bih na samom početku izdvojio i pohvalio jeste upravo javna rasprava koja je bila organizovana, gde su svi zainteresovani mogli da prisustvuju i tu bih pohvalio i vas ministarka, ali i vaše saradnike koji su dosta strpljivo svima nama, narodnim poslanicima, pogotovo približili sve ono što se nalazi u ovom zakonu i omogućili nam da se direktno, odnosno neposredno upoznamo sa svim predlozima koji se nalaze u svim, odnosno u ova četiri zakona.

Srbija koristi 2,5 puta više energije od svetskog proseka i jedan od faktora koji utiče na to jeste, kada pričamo o električnoj energiji, zasigurno i cena struje, odnosno električne energije kod nas koja je najmanja, ali ima malo i do nekog našeg neracionalnog ponašanja. Tako da bi i mogli da postanemo svesni da upravo sve te neke resurse nismo dobili u nasleđe od naših predaka, već da smo ih pozajmili od budućih generacija i da bi trebalo da se ponašamo kao naši preci da iza nas takođe ostavimo budućim generacijama mogućnost kakvu smo i mi dobili.

Ratifikacijom ugovora o osnivanju energetske zajednice Srbija je postala članica energetske zajednice i time je prihvatila obavezu da primeni evropske direktive koje se ne odnose na obnovljive izvore energije. Cilj osnivanja ove međunarodne zajednice je da se unutrašnje tržište energije EU proširi i na region Jugoistočne Evrope i Crnomorski region. Između ostalih, neki od osnovnih zadataka energetske zajednice su jačanje i veza sa drugim regionima Evrope, Azije i Afrike i poboljšanje stanja životne sredine, povećanje energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije.

U skladu je sa pravim aktima energetske zajednice postavljen je i obavezujući cilj za Republiku Srbiju do 2020. godine, koji iznosi 27% obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije, od čega 10% mora biti u sektoru transporta. Da bi se ovaj cilj od 27% udela ostvario potrebno je bilo do 2020. godine izgraditi 1.092 megavata novih kapaciteta za proizvodnju električne energije, što je takođe i definisano u nacionalnim akcionim planom za obnovljive izvore energije.

Mi smo do sada u najvećoj meri uspeli da ostvarimo ovaj cilj, mada nismo dostigli tih 1.092 megavata u potpunosti. Potrošnja energije i učešća obnovljivih izvora zavisiće od brojnih faktora u narednom periodu od kojih su najznačajniji i ekonomski i politički i društveni, ali i demografski.

Koliko je pitanje obnovljivih izvora energije važno, govore i podaci istraživanja brojnih međunarodnih organizacija, gde bih izdvojio IRENA-u, odnosno Međunarodnu agenciju za obnovljive izvore energije. Ona smatra da globalna potraživanja za naftom su svoj vrhunac dosegla 2019. godine, da kada je u pitanju privredni gas, očekuje se da će taj maksimum biti 2025. godine i prema procenama ove agencije očekuje se na globalnom nivou da će do 2050. godine, 65% energije dolaziti upravo iz obnovljivih izvora energije.

Prema Izveštaju za centralnu i jugoistočnu Evropu postoji veliki potencijal za razvoj obnovljivih izvora energije u Srbiji do 2030. godine, a posebno kada se govori o solarnoj energiji. Srbija bi mogla da ima mnogo veći kapacitet za proizvodnju struje pomoću solarne energije i veće kapacitete za proizvodnju električne energije pomoću vetra. Prema ovim procenama Srbija bi do 2030. godine mogla da proizvodi 30% električne energije iz obnovljivih izvora energije.

Koliko je ova oblast važna i značajna i koliko se razvija, govori i činjenica da je 2016. godine u oblasti obnovljivih izvora radilo 9,8 miliona ljudi, od čega je 1,2 miliona bilo u zemljama EU, gde je prednjačila Nemačka, pored EU dve najznačajnije zemlje su bile SAD i Kina. U Kini je bilo zaposleno 3,2 miliona ljudi u sektoru obnovljivih izvora. Procene su da će do 2030. godine taj broj globalno posmatrano porasti i na 24 miliona ljudi. Znači, jedna cela oblast koja će se jako dinamično u narednom periodu zasigurno razvijati.

Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama na 2030. godine i Uredba o utvrđivanju programa strategije i razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine, a za period 2017-2030. godina, doneseni su važni dokumenti javnih politika u našoj zemlji i na osnovu izveštaja o njihovom sprovođenju možemo da vidimo u kom pravcu idemo i kako napredujemo.

Ono što smatram da su najvažnije novine u Zakonu o obnovljivim izvorima energije, jeste da je predviđeno da postoje dva principa podsticaja jedna je fid-in tarifa koja je već postojala i do sada, druga jeste tržišna premija. Kada pričamo o fid-in tarifi, ovlašćeni proizvođači mogu svoju energiju da prodaju garantovano snabdevaču po ceni koja je postignuta na aukciji i garantovani snabdevač je balansno odgovorna strana. Kada pričamo o povlašćenim proizvođačima koji dobijaju tržišnu premiju, oni energiju koju proizvode prodaju na slobodnom tržištu po ceni koja je tržišna cena, ali uvećano upravo za tu premiju i svoju balansnu odgovornost sami uređuju, odnosno garantovani snabdevač nije balansno odgovoran za njih.

Osnovni cilj uvođenja aukcija za dodelu mera podrške za korišćenje obnovljivih izvora u sektoru elektroenergetike predstavlja povećanje efikasnosti, ali i smanjenje troškova finansiranja proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije.

Takođe, primeri dobre prakse su i Slovenija i Hrvatska. U Srbiji ukupno do sada u 2020. godini, obnovljivi izvori energije, ako zanemarimo velike hidroelektrane, do sada smo dobijali 4,4% energije iz obnovljivih izvora, već je bilo reči iz hidroelektrana dobijamo ukupno nešto malo više od 30%, ali po tim nekim kriterijumima oni ne spadaju u tu grupu obnovljivih izvora.

Takođe, ono što je novi instrument, koji se dobija ovim zakonom i možda i najznačajniji i ticaće se najvećeg broja ljudi, odnosno domaćinstava, pa i privrede, jeste upravo instrument koji je nazvan – proizvođač-potrošač. On postoji već u nekim zemljama u okruženju, ali će zapravo dati jedan pravni okvir za sve one koji žele da stave solarne panele na svoje objekte i na taj način ostvare određene uštede.

Mislim da je to dobra stvar. Takođe, na taj način će ljudi koji se opredele za taj vid načina proizvodnje i korišćenja električne energije moći da kada ostvaruju višak u proizvodnji, a manje troše iz svojih resursa, da predaju distributivnom sistemu taj višak, a da sa druge strane u nekim drugim vremenskim intervalima mogu da koriste, odnosno da im se oduzima od računa za struju upravo na bazi te razlike i da vuku iz sistema, da tako kažem, energiju koja im je potrebna.

Tako da, mislim da tu postoji veliki kapacitet i veliki potencijal za razvoj. Ukoliko posmatramo takođe električnu energiju koja je preuzeta od povlašćenih potrošača, možemo da vidimo za period od 2014. do 2020. godine da za tih šest godina je proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora porasla za 750%, odnosno sa 200 miliona kilovat časova na 1,5 milijardi kilovat časova.

U najznačajnijoj meri proizvodnja energije, koja je doprinela tome jeste iz vetra do 2020. godine, ali takođe i pre svega zahvaljujući uredbama Vlade Republike Srbije iz 2016. godine kojima je data garancija potencijalnim investitorima da će ukoliko izgrade elektrane njihova električna energija u potpunosti biti otkupljena.

Solarna energija je takođe vid obnovljivih izvora koja generalno poseduje najveći potencijal u svetu. Solarne elektrane su izuzetno značajni energetski objekti iz kojih je dobija čista električna energija. Korišćenjem solarne energije za zagrevanje vode se već uveliko koristi, ali kada pričamo o električnoj energiji poslednjih par godina je to sve prisutnije pogotovo imajući u vidu ekonomski, ali i ekološki razloge.

Potencijal solarne energije u Srbiji u prethodnih godina je bio nepravedno zapostavljen. Do sada je u Srbiji instalirano svega 21 megavat kapaciteta. O tome je govorila na javnoj raspravi i državna sekretarka Atanacković. Mi po podacima RGZ imamo 600 kilometara kvadratnih krovova u Srbiji i na osnovu tog podatka ako bi samo jednu trećinu tog prostora iskoristili, dobili bismo 24 hiljade megavata nove snage. To mislim da na najbolji način oslikava koliki su potencijali kada pričamo o solaru i koliko ima prostora da se taj sektor u okviru obnovljivih izvora energije da se razvija.

Naravno, smatram da je Zakon o obnovljivim izvorima dobar osnov u regulaciji sve rastućeg tržišta obnovljivih izvora energije. Da budem i potpuno iskren to više i nije budućnost i čovek ne treba da bude vidovit, to je postala i sadašnjost i to je postala i realnost.

Stručnjaci takođe iz zemlje, ali i iz inostranstva su složni u oceni da će nakon usvajanja ovih Zakona o obnovljivim izvorima i ostala tri zakona koja su danas na dnevnom redu Srbija doživeti procvat. Dosta će nam pomoći da prevaziđemo sve posledice koje su izazvane pandemijom korona virusa, u trenutku kada se suočavamo i sa donekle i ekonomskom krizom kao posledicom, ali velikim zagađenjem vazduha i još velikim učešćem takođe i uglja u proizvodnji električne energije, a najveći je udeo lignita skoro 70% električne energije dobijamo upravo iz uglja.

Kada pričamo o proizvodnji toplotne energije, zasigurno će obnovljivi izvori, ali i solar o kome sam upravo pričao dati veliki odgovor na rešenje i biti velika prilika za dekarbonizaciju.

Korišćenje fosilnih goriva u svim sektorima energetike uzrok su i brojna oboljenja koja nastaju zagađenjem. Tako da ćemo ovakvom daljom strategijom i implementacijom ovih zakona zasigurno smanjiti broj naših građana koji će imati neki vid oboljenja i nekih zdravstvenih problema.

Takođe, ono što smatram dobrim, smatram da je dobro što je zakon predvideo i ograničenja kada pričamo o izgradnji hidroelektrana u zaštićenim područjima, jer su uvažena i neka prethodna dešavanja koja su bila u praksi, ali takođe smatram da ovo i ne treba da se pretvori u kampanju protiv hidroelektrana, jer je Srbija prvu hidroelektranu napravila još 1900. godine u Užicu, samo par godina posle izgradnje hidroelektrane na Nijagarinim vodopadima, takođe nakon toga Ivanjica, 1903. godine smo napravili i u Vučju hidroelektranu, koja je jedno od najvećih dostignuća iz oblasti energetike u Evropi u 20. veku.

Sve ovo govorim iz tog razloga što, evo, prošlo je 120 godina, te hidroelektrane su danas svojevrsni muzeji, ali ono što je još važnije, one su i dan-danas u upotrebi i proizvode električnu energiju, odnosno za ovih 120 godina nisu narušile našu životnu sredinu. To sve govorim jer mislim da u narednom periodu, a te elektrane su takođe gradili naši građevinari, projektovali su ih naši inženjeri i mislim da treba i u narednom periodu donekle uvažavati upravo stav struke, kako bismo iskoristili našu najveću razvojnu šansu, a to jeste upravo energetika, a da ne dolazimo u situaciju da dovodimo u pitanje našu životnu sredinu.

Upravo iz svih ovih razloga i svih benefita koje vidim u ovim zakonima poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati sve ove zakone. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.04.2021.

Zahvaljujem se predsedniče.

Uvažene kolege narodni poslenici, poštovani građani Republike Srbije, ispred poslaničke grupe SPS svoje pitanje uputio bih Vladi Republike Srbije i Ministarstvu zdravlja.

Više od godinu dana živimo u krizi koja je izazvana pandemijom korona virusa i usled novonastalih okolnosti život svih nas je poprimio potpuno nove obrise. Brojna istraživanja pokazuju da je ova kriza izazvana pandemijom najviše uticala i najviše utiče na mlade uzraste između 20 i 30 godina.

Poznato je da su mladi najveći pobornici druženja koji im pruža i osećaj sigurnosti, ali i pripadnosti i to im omogućava da se osete i potvrđeno, ali i bitno utiče pozitivno na njihovo sazrevanje.

Takođe, promena načina školovanja, njihovo fizičko udaljavanje od njihovih vršnjaka za posledicu ima nedovoljnu socijalizaciju i osećaj usamljenosti. Istraživanje koje je sproveo OEBS u saradnji sa Krovnom organizacijom mladih Srbije je dalo uznemirujuće podatke, a to je da je izolacija kojom smo svi bili izloženi usled vanrednog stanja, loše ili jako loše uticala na 53,4% procenata mladih. Depresiju je imalo 33,9%, napade panike 21,5%, osećaj anksioznosti 43,1% izazvanih usled zabrinutosti za porodicu, prijatelje, nemoći i neizvesnosti.

Pre same pandemije drugi najčešći uzrok smrti kod mladih ljudi je bilo samoubistvo. Pre par nedelja, samo u jednoj noći, troje mladih ljudi je sebi oduzelo život, a poslednjih meseci ove brojke su sve alarmantnije. Mali je broj onih koji imaju svest i prepoznaju simptome, pri tome se i ne stide da pričaju na ovu temu i potraže stručnu pomoć. Dodatno im otežava situaciju i sama činjenica da u Srbiji na 27.000 mladih ljudi dolazi jedan lekar specijalista psihijatrije koji bi mogao da im pruži stručnu pomoć.

Mišljena sam da kao i država i kao društvo sa mnogo većom pažnjom bi trebalo da pristupimo ovom problemu i kada prođe sama pandemija, iskreno se nadam da će kraj doći veoma brzo, mislim da nas tek čekaju posledice ove vrste, odnosno svi nus efekti na mentalno zdravlje celokupne nacije, a pogotovo mentalno zdravlje mladih kao najosetljivije grupacije i najranjivije grupacije.

Zato je moje pitanje u ime poslaničke grupe SPS-a, da li postoji direktna korelacija između pandemije i suicida kod mladih? Da li je rađena studija koja bi dala komparaciju između brojeva ovih slučaja kod mladih u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu? Da li se radi na strategiji pomoći mladima nakon što se ova pandemija završi?

Takođe, kao neko ko je preležao ovu bolest, odnosno koronu i ko se neposredno upoznao sa njom, apelujem na sve mlade ljude da se strpimo i budemo odgovorni i da se odazovemo vakcinaciji kako bismo što pre imali mogućnost radovanja onim sitnicama koje su se ispostavile da život znače, a koje su nam trenutno uskraćene. Zahvaljujem.