| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem se predsednice Narodne skupštine.
Uvažene građanke i građani, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas, između ostalog, diskutujemo i o izveštaju Evropske komisije za 2025. godinu i ponovo imamo taj narativ, kao i u jučerašnjem danu, vraćamo se na neke 90-te godine, vraćamo se na ono što je bilo.
Neosnovano se optužuju, između ostalog, i socijalisti za nekakva dešavanja koja su bila. Da vam kažem, uopšte nemam nameru da idealizujem ulogu SPS u tim godinama.Kao što sam i juče rekao, danas ću ponoviti, mi smo političku cenu tada platili, ali ono što nam se ne može spočitavati jeste da smo na bilo koji način izdali nacionalne i državne interese Republike Srbije.
Osvrnuću se na par diskusija koje su bile pre mene. Jedna se tiče toga da je između ostalog na putu ka napretku Republike Srbije, između ostalog da je problem to što je Republika Srbija postala utočište za ratne zločince.
E, sada, to je lako reći, to nije problem. U Srbiji se može svašta da izgovori, nikome i ne sme da bude problem, ali činjenice govore nešto drugo. Činjenice govore da je od ukupno 161 procesuiranog u Haškom tribunalu, 94 bilo srpske nacionalnosti, 29 Hrvata itd.
41/2 AL/MP
Od osuđenih ukupno je osuđeno 90 ljudi. Od toga je 62 Srbina, 18 Hrvata, pet Bošnjaka i jedan Albanac. Ako govorimo o zbiru, na 1.138 godina zatvora su osuđeni Srbi.
Sada postavljam pitanje – na koji način je Srbija to tačno postala utočište za ratne zločince?
Nažalost, koleginica Elvira Kovač je već tu izanalizirala ono što je jeste izveštaj Evropske komisije, ono što jesu zamerke, kao što je između ostalog vladavina prava i ono što se tiče normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
Sa druge strane, ima pomaka, kako sam izveštaj kaže, u oblasti ekonomije i privrede, IT.
Kada govorimo o normalizaciji Beograda i Prištine, to je sve u redu i naravno na tome treba raditi, ali želim da podsetim celokupnu javnost da mi 10 godina čekamo na ispunjenje Briselskog sporazuma i formiranje ZSO. Šta je sa poštovanjem Rezolucije 1244? Šta je sa Rezolucijom Generalne skupštine UN o tehničkom i statusno neutralnom dijalogu? Zašto to ne spomenete? Srbija je uradila sve što je bilo do nje. Zašto Evropska komisija na taj način ovaj izveštaj onda ne prezentuje? Evo, 10 godina od 2014. godine mi govorimo o ZSO.
42/1 MV/CG 17.55 – 18.00
Koliko je bilo samo napada na srpsko i nealbansko stanovništvo na prostoru Kosova i Metohije u poslednjih 25 godina? Ovde se neprestano radi jedna vrsta inverzije i zamene teza, u kojoj se mi konstantno stavljamo u jednu vrstu odbrane.
Govorilo se ovde i o suverenosti. Pa da, Republika Srbija je izabrala da bude vojno neutralna i da brani svoju suverenost kada govorimo o Kosovu i Metohiji. I da, nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji. Ruska Federacija i Kina u Savetu bezbednosti UN imaju pravo veta. Ako želimo da zadržimo naše partnere, moramo da se onda i mi ponašamo odgovorno prema njima. Da li je to uvek lako? Nije.
Takođe je bilo ovde analiza ovog izveštaja od strane nekih koji se predstavljaju kao antifašisti. U tom izveštaju, između ostalog, jedna od zabeležbi jeste da se kao zamerka navodi i to što je 9. maja rukovodstvo na čelu sa predsednikom Republike bilo u Moskvi na obeležavanju parade. Hoćemo li i toga da se stidimo? Da li ćemo početi da se stidimo što smo bili na pravoj strani istorije?
Takođe, u tom izveštaju stoji i zabeležba da smo se pridružili 41 zemlji koje su potpisale izjavu koju je pročitala Ruska Federacija u Savetu UN povodom 80 godina od pobede. Da li treba da se stidimo što smo tada branili istinske evropske vrednosti, slobodu i demokratiju na najstarijem kontinentu? Ne znam zašto i to ne spomenete? Mi se ne stidimo i mi podržavamo što smo tada bili tog 9. maja na obeležavanju. Naravno, treba neke stvari prihvatiti.
Kada govorimo o EU, stav Socijalističke partije Srbije, naše strateško opredeljenje jeste put ka EU i to jeste naša politika. Ono što predstavlja EU jesu određene norme i mi ka tim normama moramo i trebamo da težimo, pre svega zbog nas samih. Nas niko ne treba da tera na to. Ulazak u EU jeste naš cilj, ali kada govorimo o onome što se nama spočitava jeste i kolika je naša usklađenost i tu se govori oko 60% usklađenosti sa politikom i sa onim što od nas zahteva EU. Ako ćemo otvoreno da pričamo, dobar deo toga jesu i ono što se zove paket sankcija Ruskoj Federaciji. Malopre sam govorio o tome
Šta ćemo da radimo kada je u pitanju Republika Srpska i Dejtonski sporazum? Mi možemo da vodimo otvorenu politiku usklađenosti sa EU, kao što to rade određene zemlje u našem regionu, ali onda nemojmo da govorimo o suverenosti, jer onda suverenost ne postoji.
Naravno, treba biti svestan i realnosti koja nas okružuje. Kao što sam rekao, naš strateški cilj jeste EU, mi idemo ka tamo. Nama jeste cilj, mi i pripadamo evropskim narodima, mi smo Evropu više puta branili. Ako se vratimo i pre 700 godina bili smo jedna od brana tih evropskih vrednosti i srpski narod je uvek bio slobodarski.
Ali, ako ćemo da branimo ono što su naši državni i nacionalni interesi, a to jeste Kosovo i Metohija, to jeste kroz tu prizmu i odnosi sa Ruskom Federacijom i Kinom, to jeste vojna neutralnost, onda to, gospodo, nije baš tako lako.
Ovde se moglo čuti kroz tu prizmu i zamerke na Generalštab, da se daje nekome ko nas je bombardovao. Onda, s druge strane, ide argumentacija da smo okruženi zemljama članicama NATO pakta i da moramo da vidimo šta ćemo sa tim i da li je dobra politika vojna neutralnost. Ponovo ulazimo u dvostruke aršine. Gospodo, mi moramo sami pred sobom da se odredimo šta hoćemo.
Ono što jeste stav Socijalističke partije Srbije jeste da mi našu politiku ne menjamo, čuvamo Republiku Srbiju, čuvamo našu suverenost, naravno, radimo na poboljšanju životnog standarda naših građanki i građana, čuvamo ukupnu bezbednost Republike Srbije, vodimo računa o pravima i položaju srpskog naroda, pogotovo kada govorimo o regionu. I to bez obzira gde da pričamo i sa kim da razgovaramo, od toga ne odstupamo.
42/2 MV/CG
Kada je pitanju Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, u Narodnoj skupštini mi ćemo u Danu za glasanje podržati tačke koje se nalaze na dnevnom redu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajuća.
S obzirom da smo spomenuti u kontekstu vraćanja u neke 90-te godine, moram da primetim da postoji dosta kontradiktornosti u izlaganju kolege koji nas je spomenuo, jer on s jedne strane govori o važnosti suverenosti, odbrani naše suverenosti i pitanju Kosova i Metohije kroz tu prizmu i onda optužuje socijaliste za neku izdaju, samo ne znam čega, šta su to socijalisti izdali tih 90-ih godina? Da, socijalisti jesu platili skupu političku cenu, te politike odbrane državnih i nacionalnih interesa.
Pa, zar neko misli da socijalisti tada na čelu sa Slobodanom Milošević nisu mogli da urade sve ono što je urađeno nakon 5. oktobra 2000. godine. Da nisu mogli da donesu zakon o privatizaciji, da nisu mogli da prodaju za par eura ili centi preduzeća, da nisu mogli pod parolom otvorenog tržišta tzv. Lese fer-a da otvore tržite i da puste na taj način i strane banke kao što je urađeno posle 2000. godine. Da odustanu od Republike Srpske koja nam se takođe prebacuje. Da odustanu od Dejtonskog sporazuma. Da odustanu od rezolucije 1244. E, pa gospodo to je sve na kraju, nažalost bila cena koju su platili socijalisti i naš vojni vrh u Haškom tribunalu.
39/3 JJ/MT
Nemojte nas optuživati za izdaju jer socijalisti nisu izdali srpske, odnosno državne i nacionalne interese Republike Srbije.
Možemo da pogledamo i zašto ne spomenete onda kada već o tome govorite na koliko su osuđeni nečiji tuđi politički i vojni predstavnici iz drugih republika kada pričamo o Haškom tribunalu i o toj Evropi i njihovim demokratskim vrednostima. Zahvaljujem.
40/1 VS/LjL 17.30 – 17.40
Zahvaljujem se, predsednice Narodne skupštine.
Nadam se da mi nećete zameriti.
Pošto sam bio ovde spomenut, a nisam u tom momentu bio u sali, pa bih samo radi preciznosti i celovitosti informacije i onoga što se dogodilo u mojoj diskusiji, dozvolite mi samo pošto se pozvalo na stenogram i na moju izjavu od prošle nedelje, a tiče se upravo ovog Zakona, da citiram ili da pročitam ono što piše u samom stenogramu i ono što sam ja izgovorio kada je u pitanju izmene i dopune Zakona o udžbeniku.
Rečeno je da sam rekao da – predmeti koji obuhvataju prirodne nauke nisu od nacionalnog značaja. To nisam ni izgovorio i shodno tome ja sam, citiram, rekao – da je ovde bilo razgovora o tome zašto nisu matematika, fizika i hemija. To su prirodne nauke i one, pre svega, govore jednim unificiranim rečnikom.
Kada govorimo o onome što jeste nacionalni identitet ne značaj, nego identitet, to je mala razlika, mislimo da je mnogo važno da mnogo veću kontrolu nad tim ima naše Ministarstvo, a i da na sam sadržaj na štampu utiče naš Zavod za izdavanje i da ne čitam dalje.
Znači, ako me već citirate i pozivate se na stenogram i ono što sam rekao onda je vrlo važno da govorite onako kako i piše.
Što se tiče toga da li prirodne nauke važne, da, naravno da su i te kako važne i smatramo da i tu treba da se pokloni posebna pažnja.
Naši fakulteti kao što je Elektrotehnički ili Mašinski fakultet su prepoznati svuda u svetu i tu tom smislu, kada govorimo o tržištu rada, mi imamo jednu vrstu deficita za tim kadrom, jer su naši stručnjaci iz tih oblasti i te kako prepoznati i traženi.
Govorio sam o tome da je veoma važno i značajno da utičemo na sadržaj udžbenika kao što su srpski jezik i književnost i kao što je, između ostalog, geografija i drugi predmeti koji će biti ovim izmenama i dopunama zakona obuhvaćeni.
Zahvaljujem.
Zahvaljujem se predsedniče.
Uvažene kolege narodni poslenici, poštovani građani Republike Srbije, ispred poslaničke grupe SPS svoje pitanje uputio bih Vladi Republike Srbije i Ministarstvu zdravlja.
Više od godinu dana živimo u krizi koja je izazvana pandemijom korona virusa i usled novonastalih okolnosti život svih nas je poprimio potpuno nove obrise. Brojna istraživanja pokazuju da je ova kriza izazvana pandemijom najviše uticala i najviše utiče na mlade uzraste između 20 i 30 godina.
Poznato je da su mladi najveći pobornici druženja koji im pruža i osećaj sigurnosti, ali i pripadnosti i to im omogućava da se osete i potvrđeno, ali i bitno utiče pozitivno na njihovo sazrevanje.
Takođe, promena načina školovanja, njihovo fizičko udaljavanje od njihovih vršnjaka za posledicu ima nedovoljnu socijalizaciju i osećaj usamljenosti. Istraživanje koje je sproveo OEBS u saradnji sa Krovnom organizacijom mladih Srbije je dalo uznemirujuće podatke, a to je da je izolacija kojom smo svi bili izloženi usled vanrednog stanja, loše ili jako loše uticala na 53,4% procenata mladih. Depresiju je imalo 33,9%, napade panike 21,5%, osećaj anksioznosti 43,1% izazvanih usled zabrinutosti za porodicu, prijatelje, nemoći i neizvesnosti.
Pre same pandemije drugi najčešći uzrok smrti kod mladih ljudi je bilo samoubistvo. Pre par nedelja, samo u jednoj noći, troje mladih ljudi je sebi oduzelo život, a poslednjih meseci ove brojke su sve alarmantnije. Mali je broj onih koji imaju svest i prepoznaju simptome, pri tome se i ne stide da pričaju na ovu temu i potraže stručnu pomoć. Dodatno im otežava situaciju i sama činjenica da u Srbiji na 27.000 mladih ljudi dolazi jedan lekar specijalista psihijatrije koji bi mogao da im pruži stručnu pomoć.
Mišljena sam da kao i država i kao društvo sa mnogo većom pažnjom bi trebalo da pristupimo ovom problemu i kada prođe sama pandemija, iskreno se nadam da će kraj doći veoma brzo, mislim da nas tek čekaju posledice ove vrste, odnosno svi nus efekti na mentalno zdravlje celokupne nacije, a pogotovo mentalno zdravlje mladih kao najosetljivije grupacije i najranjivije grupacije.
Zato je moje pitanje u ime poslaničke grupe SPS-a, da li postoji direktna korelacija između pandemije i suicida kod mladih? Da li je rađena studija koja bi dala komparaciju između brojeva ovih slučaja kod mladih u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu? Da li se radi na strategiji pomoći mladima nakon što se ova pandemija završi?
Takođe, kao neko ko je preležao ovu bolest, odnosno koronu i ko se neposredno upoznao sa njom, apelujem na sve mlade ljude da se strpimo i budemo odgovorni i da se odazovemo vakcinaciji kako bismo što pre imali mogućnost radovanja onim sitnicama koje su se ispostavile da život znače, a koje su nam trenutno uskraćene. Zahvaljujem.
(Beograd, 29.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (poslanički dodatak - paušal) | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik | Skupština opštine (šef odborničke grupe u SO Stari grad) | Opština | nadoknada po održanoj sednici | 13000.00 | RSD | 18.08.2020 - |
| JKP Beogradske elektrane (koordinator za ekonomska pitanja) | Grad | Mesečno | 110000.00 | RSD | 18.12.2019 - |