UGLJEŠA MARKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 18. januara 1991. godine u Beogradu.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu.

Diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Od 2017. godine pohađa master studije na Ekonomskom fakultetu, smer ekonomija i menadžment energetike.

Bio je predsednik Socijalističke omladine SPS Stari grad i član Saveta za sprovođenje omladinske politike opštine Stari grad (Kancelarija za mlade).

Od 17. decembra 2017. godine predsednik je Socijalističke omladine Srbije.

Govori engleski jezik.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Ivica Dačić – „Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma“.
Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 11:02

Osnovne informacije

Statistika

  • 19
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Zahvaljujem se predsedavajuća.

Uvažena ministarka, kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ja ću na samom početku iskoristiti priliku i istaći da će Poslanička grupa SPS podržati danas Predlog zakona o potvrđivanju Odluke Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi Aneksa 4 ovog Sporazuma kojim se utvrđuje Protokol o definiciji pojma „proizvod sa poreklom“ i metode administrativne saradnje i u narednim minutima ću se potruditi da prvo tu odluku naše poslaničke grupe i obrazložim.

Za temu o kojoj danas govorimo veoma je značajan koncept regionalnih ekonomskih integracija koje predstavljaju udruživanje više zemalja čiji je glavni cilj i osnovni motiv liberalizacija međusobne trgovine i regulisanje trgovine sa trećim zemljama. Na ovaj način ostvaruje se veći obim razmene dobara između tržišta koja su povezana ovakvim ugovorima. Stvaranje regionalne ekonomske zone pomaže svima u regionu da ostvare i osnaže svoj ekonomski potencijal.

Republika Srbija ima više zaključenih i potvrđenih međunarodnih bilateralnih i multilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini. Centralno-evropski ugovor o slobodnoj trgovini poznatiji kao CEFTA osnovale su Poljska, Mađarska i Čehoslovačka u Krakovu 1992. godine. Ove tri države, kao i većina kasnijih njenih članica su pristupom u EU napustile samu CEFTU i nju danas u principu čine uglavnom zemlje Jugoistočne Evrope.

Danas CEFTU čine upravo Albanija, BiH, Severna Makedonija, Srbija, Crna Gora, Moldavija i UNMIK u ime KiM. Stvaranjem zone slobodne trgovine zemlje Zapadnog Balkana opredeljuju se za ekonomski i privredni razvoj pokazujući time da su sposobne da vode zajedničku ekonomsku politiku i preuzmu obavezu i odgovornost za budućnost čitavog regiona, što još više naglašava evropsku perspektivu evropskog regiona i želju za pridruživanje EU.

CEFTA sporazum veoma je značajan iz razloga što omogućava trgovinu pod istim uslovima za sve proizvođače, otvara se veće tržište za trgovinu i investicije, a povećava se i mogućnost za izlazak na evropsko tržište po povlašćenom tretmanu. Neke od najznačajnijih prednosti CEFTE su upravo u prvom redu ekonomska saradnja, takođe liberalizacija trgovine uslugama, dijagonalna kumulacija porekla robe, otklanjanje tehničkih barijera i transparentnost.

Razlozi za potvrđivanje ove odluke odnose se pre svega na potrebu implementacije novog seta pravila o poreklu robe koje je predmet trgovinske razmene unutar CEFTA sporazuma. Reč je o alternativnim pravilima o poreklu robe koja su bazirana, revidirana u Regionalnoj konvenciji o pan-evro-mediteranskim pravilima o poreklu robe koja je poznatija i kao PEM konvencija.

Cilj ove konvencije je da se obezbede identična pravila o poreklu proizvoda, a sve sa ciljem da se obezbede isti standardi u trgovinskim odnosima između samih zemalja potpisnica. Pojam „proizvodi sa poreklom“ odnose se na proizvode koji su u potpunosti proizvedeni u jednoj državi koji mogu da se odnose i na određene materijale koji su dobijeni u toj zemlji, ali pod uslovom da su ti materijali prošli dovoljnu obradu u datoj zemlji.

Tržište na koje se odnosi CEFTA sporazum obuhvata populaciju od oko 30 miliona stanovnika. Zajedničko svim tim državama je da se radi upravo o malim privredama, čiji proizvodi nisu u dovoljnoj meri konkurentni. Članice uglavnom izvoze poljoprivredno-prehrambene proizvode, a uvoze proizvode visokog stepena prerade i mašine.

Spoljnotrgovinska razmena naše države ukupno posmatrajući u poslednjih deset godina najveće je bilo upravo sa zemljama koje čine EU i ona je činila 61,4% ukupne razmene. Drugi po važnosti partner jesu upravo zemlje CEFTE i u njih smo uglavnom izvozili poljoprivredne proizvode, električne mašine, aparate, drumska vozila i pića. Posmatrajući pojedinačno po zemljama najveći suficit u spoljnoj trgovini Srbija je ostvarila upravo sa BiH, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom.

Zapadni Balkan je prostor koji je izuzetno zanimljiv, atraktivna i pogodan za strana ulaganja i investicije. Pored toga što je važno da se uspostavi zajednički pravni okvir, koji donekle i postoji, potrebno je da se radi upravo i na političkoj stabilnosti celokupnog regiona.

Nažalost, često su u praksi suočavamo sa brojnim primerima koji to upravo i negiraju. Jedan od takvih jeste, upravo i primer Prištine, koja je svojim jednostrano uvedenim taksama, od 100% na uvoz srpske robe, zatvorila put za privrednu komunikaciju, čime je učinjena ogromna materijalna šteta celom regionu, ali je narušeno i poverenje, kao i sami politički odnosi unutar regiona.

Uprkos apelima stranih zvaničnika, predstavnika mnogih država i međunarodnih organizacija, da se ukinu takse, Priština je držala iste, punih godinu i po dana, sve do 1. aprila 2020. godine. Uvođenje takse od 10%, a ubrzo potom i od 100% na robu koja se izvozi na prostor KiM, pogodilo je najviše, upravo proizvođače, izvoznike robe široke potrošnje, prehrambene, poljoprivredne i drvne industrije. Posebno one sa juga Srbije, a svakako je uticalo, upravo i na dijalog između Beograda i Prištine.

Uvođenje takse najviše je pogodilo i građane zbog nestašice određenih proizvoda, njihovog poskupljenja, ali i same proizvođače. Mislim da je pitanje koje se upravo postavlja - kako je moguće da mi u 21. veku možemo da po etničkoj pripadnosti klasifikujemo ili brašno ili ulje ili neki drugi proizvod?

U procesu regionalnih ekonomskih inicijativa, kakva je CEFTA, ekonomija treba da se odvija bez carine, bez taksi, bez ograničenja, bez granica, ili bar u što većoj povoljnosti, a sa što manje ograničenja, što je svakako višestruko i za sve strane korisno.

Takođe, bih iskoristio priliku da podsetim da je Srbija jedna od osnivača UN i mnogih drugih međunarodnih organizacija. Srbija je potpisnica mnogih bilateralnih i multilateralnih ugovora, kojima je prihvatila upravo standarde tih organizacija. Naš put ka EU je spoljnopolitički cilj naše zemlje. Istina je da smo više puta bili iznevereni, kada je reč o međunarodnom pravu i pravdi i doživeli dvostruke aršine, ali ostaje nam pravo da verujemo u pravdu, kao vrhovnu vrednost koja će biti podjednaka i za velike, ali i za nas male nacije i narode.

Još jedan značajan korak u pravcu zajedničke saradnje, predstavlja i mini Šengen, zajednička inicijativa Srbije, Albanije i Severne Makedonije, iz 2019. godine, koja se odnosi na slobodan protok robe, kapitala, ljudi i usluga, što su upravo četiri osnovna principa jedinstvenog tržišta EU.

Ideja je da ovaj zajednički projekat tri države vodi ka većoj i čvršćoj povezanosti na Balkanu, što čini ovaj region bližim EU. Akcenat je na ekonomskoj saradnji, jačanju naših ekonomija, međusobnom saradnjom, ali i zajedničkim nastupanjem na trećim tržištima.

Zahvaljujući mini Šengenu, unapređena je trgovinska saradnja zemalja potpisnica, postajemo otvoreniji jedni prema drugima, a ekonomski rast vodi dalje rastu upravo ličnog standarda naših građana.

Za nepune dve godine i prvih inicijativa učinjeno je dosta konkretnih koraka. Potpisan je Memorandum o slobodnom kretanju ljudi samo uz ličnu kartu, objedinjavanje procedure za izdavanje radnih dozvola za sve građane zemalja Zapadnog Balkana, uspostavljeno je dvadesetčetvoro časovno funkcionisanje graničnih kontrola za fitosanitarne i veterinarske kontrole, uspostavljen je i zajednički granični prelaz između Srbije i Severne Makedonije.

Danas se u Skoplju održava veoma važan ekonomski skup, jedan od najznačajnijih u poslednjih nekoliko godina. Skupu prisustvuju premijeri Albanije, Severne Makedonije, predsednik Republike Srbije, predstavnici Vlada i drugih finansijskih institucija.

Na Skopskom forumu o regionalnoj saradnji, okupilo se oko 400 kompanija i privrednika, kako iz Srbije, Albanije, Severne Makedonije, BiH, ali i drugih regionalnih, ali i evropskih ekonomija iz oblasti građevinskog sektora, turizma, prehrambene industrije, energetike, telekomunikacija. Neke od naših kompanija koje učestvuju tamo su „Nektar“, NIS, „ER Srbija“, „Koridori Srbije“, „Putevi Srbije“, kao i „Simpo“.

Na ekonomskom forumu za regionalnu saradnju u organizaciji privrednih komora Republike Srbije, Republike Severne Makedonije i Republike Albanije trebalo bi da budu potpisana tri dokumenta koja se odnose na trgovinu, radne dozvole i međusobnu podršku u slučaju požara, poplava i drugih katastrofa. Predviđeno je da se u narednom periodu na graničnim prelazima naprave i brze trake za brži prolaz ljudi iz regiona.

Takođe je važno reći i to da se region zajedno borio i bori se i dalje protiv pandemije, koja je globalni fenomen i ne zna za granice. Srbija se i ovom prilikom istakla kao nesebičan i solidaran sused, pružila prvu pomoći i ruku prijateljstva zemljama u okruženju, po pogledu nabavke i vakcina i medicinske opreme.

Ono što bi svima nama trebao da bude zadatak i prioritet jeste da radimo na jačanju dobrosusedske saradnje, političkih, ekonomskih, privrednih veza, a sve to se može postići upravo kroz dijalog i kompromis.

Naš zajednički cilj jeste jak i stabilan region, bez tenzija i sukova, kao i povoljna ekonomska klima za privlačenje investicija i bolji životni standard za građane naših zemalja. Regionalna saradnja, dobrosusedski odnosi, međusobna pomoć i podrška su principi na kojima svi u regionu treba da težimo. Moramo shvatiti da bližih od svojih komšija nemamo, da će od naše saradnje i napretka zavisiti životni standard naših građana, ali i kvalitet budućnosti naših pokolenja.

Ovde je osnovno pitanje ne samo za Srbiju, već i za sve ostale zemlje na Balkanu - da li želimo da za 300 godina ove prostore naseljavaju ljudi koji će imati DNK naših naroda ili ćemo zarada dnevno političkih ciljeva dozvoliti da za tuđe interese žrtvujemo svoju budućnost. Verujem i nadam se da dolazi i vreme i generacije neopterećene primarno prošlošću koje će na prvom mestu biti spremna da traže zajedničke imenitelje, da upoznaju tradiciju i kulturu drugih koji će uz unapređenje kvaliteta života rešavati senke prošlosti koje će tada možda izgledati bleđe.

Svako od nas ima svoj stav po ovim temama, ali ovde je pitanje da li smo spremni da izronimo iz svoje brzopletosti i da pokažemo da smo kao narod i mudri i vredni i bolji od onih koji pokušavaju sve zajedno da nas i zavade i predstave drugačijima.

Zato mi u SPS ćemo podržati sve ono što ima za cilj upravo rađanje mostova i integracije. Kao što sam rekao na samom početku, punu podršku ćemo u danu za glasanje dati ovim tačkama koje se nalaze na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Osmo vanredno zasedanje , 14.07.2021.

Zahvaljujem se potpredsedniče.

Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane kolege, uvaženi građani Republike Srbije, pod uticajem društveno političkih i ekonomskih kretanja u svetu, uz nova dostignuća savremene nauke i tehnologije, menjaju se uslovi i način trgovine.

Spoljno trgovinska politika naše države uspešno prati i prilagođava se globalnim pravilima i trendovima. U skladu sa tim, poslovna politika preduzeća koja posluju na našem tržištu mora da bude u skladu kako sa nacionalnim, tako i sa relevantnim inostranim propisima iz ovih oblasti.

Svaka država ima svoj sistem ekonomskih odnosa sa inostranstvom u čijoj osnovi je spoljno trgovinski sistem, a spoljna trgovina obuhvata razmenu i dobara usluga sa inostranstvom, kao i obavljanje brojnih privrednih delatnosti.

Moramo imati u vidu specifičnost spoljntrgovinskog prometa i uopšte sve privredne delatnosti koje podrazumevaju postojanje posebnih stručnih znanja. Posebna pažnja se poklanja elementu inostranosti, jer se za razliku od unutrašnje trgovine naš partner nalazi u inostranstvu. Rizik u poslovanju je veći, neophodno je poznavanje čak i najudaljenijih tržišta na svetu, njihovih spoljnotrgovinskih, deviznih, carinskih, valutnih, ali i političkih i privrednih sistema. Sva ova teorijska saznanja i veština su potrebne i neophodne da bi se trgovina neometano odvijala.

Kada govorimo o sporazumu o slobodnoj trgovini koju je Republika Srbija zaključila, primenjuju se preferencijalne stope carine na robu, poreklom iz tih zemalja koje su niže od onih koje su propisane Zakonom o carinskoj tarifi. Uslov da ovu robu prate odgovarajući dokazi o poreklu.

Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini sa više država i međunarodnih organizacija, kao što su Ruska Federacija, Belorusija, Turska, Kazahstan. Takođe je važno ukazati na CEFTA sporazum, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, kao i EFTA sporazum koji je jedna od tačaka našeg današnjeg dnevnog reda.

Evropsko udruženje slobodne trgovine, kolokvijalno poznatijeg kao EFTA, osnovano je još 1960. godine. Ono danas broji svega četiri države članice, to su Island, Kneževina Linhenštajn, Kraljevina Norveška i Švajcarska konfederacija.

Ostale prvobitne članice napustile su organizaciju po pristupanju EU. Sporazum EFTA ima po sadržaju tipske sporazume o slobodnoj trgovini sa više država i međunarodnih organizacija. Sporazum naše države i EFTE stupio je na snagu 2010. godine. Sprovođenju ovog sporazuma u praksi u velikoj meri doprinosi boljem pozicioniranju Srbije na svetskom tržištu i režimu slobodne trgovine. Ovaj sporazum omogućava izvoz srpskih proizvoda bez carine na tržište koje ima 13 miliona stanovnika.

Kada govorim o spoljnoj trgovini u Srbiji u 2019. godini, u poređenju sa ostalim našim spoljnotrgovinskim partnerima, taj procenat je kada govorimo o EFTI iznosio 1%, što nije zanemarljivo iako ima prostora za dalje unapređenje. Ovo je velika šansa za srpske proizvođače i izvoznike, ali i šansa za privlačenje stranih investicija na naše tržište. Norveška je jedna od članica EFTE i jedan je od najvećih bilateralnih novatora u Srbiji, što je ostvareno raznim programima pomoći, brojnim investicijama i njihovim ulaganjem.

Važno je reći da je 2016. godine osnovano Srpsko – Norveški poslovni forum. Pored Sporazuma o slobodnoj trgovini sa EFTA, Srbija ima i zaključene sporazume o poljoprivredi sa svim njenim državama članicama.

Srbija je tradicionalna poljoprivredna zemlja, spremna za 21. vek zahvaljujući strateškim i sistematskim ulaganjima u razvoj poljoprivrednog sektora. Radimo na tome da naša poljoprivreda bude efikasnija, održivija, produktivnija i otpornija na sve klimatske prilike.

Prema rezultatima poslednjeg popisa poljoprivrede iz 2012. godine u Srbiji je registrovano blizu 600 hiljada poljoprivrednih gazdinstava. Kada govorimo o sporazumima o poljoprivrednim proizvodima sa Islandom i Švajcarskom važno je reći da se navedene izmene ovih sporazuma odnose na definiciju pojma - proizvodi sa poreklom, što je takođe i osnov za izmene i dopune protokola B u Sporazumu o slobodnoj trgovini između država EFTE i Srbije.

Implementacijom novog seta pravila o poreklu robe, predviđeno je da se u svrhu sprovođenja sporazuma i konkretno odredbe koje se odnosi na primenu pravila o poreklu robe poziva na regionalnu Konvenciju o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima porekla.

Takođe, bih se nadovezao i rekao da Ministarstvo životne sredine, ono što trenutno radi smatram da dobro radi, smatram da ministarka zaista svoj posao radi maksimalno odgovorno, kao i ceo njen tim. Takođe da država Srbije sve više sredstava odvaja i sve više pažnje poklanja očuvanju životne sredine u Srbiji. Ovo vidim kao nastavak kontinuiteta i ogromnog rada i prethodnog ministra i prethodne Vlade, jer zaista ne mogu da prekinem taj nit između ove i prošle Vlade.

Ovo mi je prvi mandat kao narodni poslanik i takođe svojim glasom sam glasao za ovu Vladu, ali mislim da su i građani na izborima koji su održani 21. juna potvrdili da je i ona prethodna Vlada koju smo mi zajedno opet činili, zaista dobro radila svoj posao i ne mislim da se kvalitet nečijeg rada može meriti po broju javnih nastupa. Mislim da se on meri na drugačiji način i zaista ministarka i vama i vašem timu želim da čestitam na tome što nastavljate taj kontinuitet i što zaista sa posebnom pažnjom prilazite sve većem problemu koji se odražava na naše građane, kada pričamo o zaštiti životne sredine.

Na samom kraju, par rečenica i o našem bilateralnom sporazumu, odnosima sa Švajcarskom. Švajcarska je jedna od ekonomski najznačajnijih zemalja u svetu, vojno neutralna. Izrazio bih ovom prilikom veliku zahvalnost na svemu onom što su oni učinili za nas. Podsetio bih takođe da se za vreme Prvog svetskog rata, ugledni doktor Arčibald Rajs pokazao kao veliki prijatelj našeg naroda, čovek koji se zaista osećao jednim od, i učestvovao kao dobrovoljac u ratu između, u tom Prvom svetskom ratu, između 1914. i 1918. godine. Takođe se lično angažovao oko zbrinjavanja srpske dece u Švajcarskoj, pružao pomoć srpskom stanovništvu u okupiranoj zemlji i takođe i svojim autorskim radovima nam ostavio mnoga svoja zapažanja koja možda ni mi sami ne primenjujemo i ne vidimo sami o sebi i određene stvari koje je on zapazio i na neki način ostavio određeni trag, pisani trag tog vremena kao opomenu našem narodu.

Zahvalnost takođe Švajcarskoj na humanitarnoj pomoći tokom devedesetih godina, o tome je pričala i moja koleginica Snežana Paunović. Mislim da to ne smemo da zaboravimo i naše izuzetno dobre odnose ukazuje i veliki broj naših sporazuma kojih ima između Srbije i Švajcarske ima ih oko 51. Švajcarska je naš veoma važan partner u pogledu robne razmene i jedan od najvećih investitora u srpsku privredu. Takođe, imamo veliki broj švajcarskih kompanija u našoj zemlji, 550 švajcarskih kompanija koje zapošljavaju 11 hiljada radnika.

Iz svega ovoga što sam naveo jasno je da će poslanički klub SPS danas podržati sve ove sporazume, kao i ostale tačke dnevnog reda. Zahvaljujem.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, kao predstavnik ili pripadnik mlađe generacije zaista se osećam i privilegovano da danas imam priliku da govorim na ovu temu koja se direktno tiče moje generacije, mojih prijatelja, mojih drugova i da iz njihove perspektive i svoje lične perspektive nekome ko je i ostvaren u ulozi roditelja govorim upravo na ovu temu i to upravo pred resornim ministrom.

U prethodnom periodu Republika Srbija je uložila veliki napor u pravcu promovisanja populacione politike i usvojen je Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, Strategiji podsticaja rođenja iz 2018. godine, Akcioni plan strategije i Nacionalni program Srbije 2025.

Veliku zahvalnost za sve ove normativne, ali i konkretne mere podrške dugujemo i bivšoj ministarki bez portfelja sa svojim timom, prof. dr Slavici Đukić Dejanović, ali i celokupnoj bivšoj Vladi na čelu sa premijerkom.

Ono što danas imamo na dnevnom redu jeste upravo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i to vidim kao nastavak upravo kontinuiteta o kome sam u samom uvodu govorio.

Ono što jeste neka esencija ovih izmena i dopuna jeste upravo da su korak više da se izjednače porodilje koje žive na selu sa onima koje žive u gradu i da mogu da ostvare naknade po osnovu rođenja i nege deteta one žene koje su poljoprivredni osiguranici, takođe da porodilje neće moći da ostvaruju naknadu, odnosno porodiljsko, manje od iznosa koji u tom trenutku jeste minimalac, što i nije mali broj majki, koliko sam našao podatak, svaka treća majka je primala manji iznos od iznosa koji je predviđa minimalac.

Takođe, unapređuje se i podrška roditeljima koji imaju bolesno dete, tako što će moći istovremeno da koristi naknadu za zarade za vreme odsustva sa rada radi potrebne nege deteta i dodatak za negu i pomoć koju dete ima po osnovu invaliditeta.

Što se tiče samog značaja i ovog zakona i svih ovih izmena, iz nekog mog ličnog iskustva mogu da kažem da se mere pomoći koju mladi bračni parovi koji se ostvare u ulozi roditelja dobijaju mnogo znači i nisu samo finansijske prirode u pitanju. Ukupna podrška koju država, grad i lokalna samouprava obezbeđuju daju jednu dodatnu sigurnost bračnim parovima i pomažu im da, pogotovo u tim prvim danima i mesecima, donekle lakše savladavaju tu ulogu koju su ostvarili, a to jeste upravo uloga roditelja.

Slušao sam i svoje prethodnike pažljivo i ono što jeste donekle bilo reči, bilo je reči o životnom standardu, ekonomiji. Međutim, ministre, moram da se složim sa onim što ste vi rekli i tu sam se iznenadio, u prilog tome da jedino rešenje visoke stope mortaliteta koju mi imamo, odnosno negativnog nataliteta nije samo ekonomija, a u prilog tome govori i podatak da u Evropi ne postoji država koja ima veću stopu nataliteta od 2,1, što je neka nulta tačka o kojoj govorimo kada pričamo o tome da je natalitet u nekoj pozitivnoj tendenciji, odnosno pozitivnom smeru.

Takođe, u prilog tome, rekli ste rečenicu da je nekada porodica, velika i zdrava porodica, predstavljala čast i ugled u našem društvu i ja se pitam kako smo došli do toga da to više nije tako?

Takođe ste rekli i ja se i sa time slažem, da nije presudan novac nego svest. Kako smo kao društvo došli do tog nivoa svesti da osnovna jedinica svakog društva, a to je porodica, nama u poslednjih godinu, godinu i po dana, u uslovima pandemije, možda grešim ako iznesem podatak, ali imamo jako velik, ako ne i rekordan broj razvoda.

Kako je porodica na tako staklenim nogama, a mi mislim da imamo obavezu da i kao predstavnici naroda damo sve od sebe da to ne bude tako. Da li su donekle krivac za to i određene norme i vrednosti koje se predstavljaju mladim ljudima kao društveno prihvatljive? Vi ste govorili, citiraću vas, da mi ne zamerite, o avionima, kamionima i vilama. I jeste, to je istina, to jeste ono čemu mladi ljudi danas teže, ali što nam dolazi kao sadržaj takođe, kao oblici ponašanja koji se usvajaju, pa isto tako i u tim porodicama, kao načini komunikacije, a dolaze nam iz određenih televizijskih formata kojima su isto tako okupirani mladi ljudi, između ostalog, kao najosetljivija grupa.

Mislim da sve to treba da izazove kod nas mnogo veću pažnju i mnogo odgovorniji pristup šta ćemo u narednom periodu promovisati, sa ciljem da utičemo na kolektivnu svet kroz prizmu, kako je to pokojni Vladeta Jerotić govorio, menjanja svesti svakog individualnog čoveka.

Kada govorimo o svemu ovome, nije lak zadatak, pogotovo pred vama. Ja sam već govorio i iznosio ove podatke. Mladi, u principu, u svim anketama pokazuju da su im najvažnije stavke obrazovanje, pored obrazovanja jeste posao u struci, siguran krov nad glavom i ono što sve više dobija na značaju, to jeste upravo zdravstvo. Podaci govore da od izbijanja pandemije do danas, govorim podatke iz ankete koju je radio OEBS, u saradnji sa Krovnom organizacijom mladih Srbije, i već sam ih iznosio ovde, jeste da je 57,5% mladih iskazalo zabrinutost za porodicu i svoje prijatelje u ovom periodu, u periodu pandemije takođe, da se anksioznost pojavila kod 43%, zabrinutost za svoju ličnu budućnost kod 45% itd, da ne nabrajam sve podatke, ali su procenti takvi kakvi jesu, a pitanje je tek šta nas čeka kada izađemo iz pandemije u kojoj se nalazimo i na koji način ćemo prići i pristupiti tim mladim ljudima i na koji način ćemo ih ohrabriti. Ovde ne govorim samo o merama podsticaja koje su sjajne, koje su odlične i koje zaista želim da podržim, jer sam prvi bio korisnik tih mera i znam koliko su značajne i važne. Ovde upravo govorim o toj svesti na koji način prići tim mladim ljudima i na koji način im dati podršku i osloboditi ih straha koji se nalazi u njima.

Takođe, moram da kažem, time ću i završiti, pošto želim da ostavim prostora i mojim kolegama, možda treba razmisliti i o jednoj strategiji, dugoročnoj strategiji, ako postoji ja nemam tu informaciju, koju kao država treba da donesemo, koje neće biti ekonomska, koja će se upravo ticati postizanja i ostvarivanja određenih normi i svesti.

U izgradnju te strategije moj predlog bi bio da budu uključeni upravo pet osnovnih stubova svake države, da oni daju svoje mišljenje i način na koji oni vide rešenje ovog velikog problema sa kojim se mi suočavamo, a to jesu upravo crkva, akademija nauka, univerzitet, inteligencija i, naravno, političke partije, da svi zajedno sednu i donesu određene smernice koje će biti strategija dugoročne politike koja će se ticati našeg društva. Mislim da je to jedan od načina da 2050. godine ne budu isti podaci koji su, kako sam uspeo da vidim od 2007. do 2019, gde nas je manje za preko 450 hiljada, što znači da do 2050. godine, ako se taj trend nastavi, plašim se da će nas biti manje za više od milion i 200 hiljada ljudi.

Država Srbija, koleginica Snežana Paunović je već govorila o nekim gubicima koje smo ostvarivali u nekim borbama za slobodu, sada mislim da treba da se borimo za opstanak našeg naroda i da to mora i treba da nam bude jedan od najvažnijih prioriteta, a to nećemo uspeti da ostvarimo i da uradimo ne budemo li osnažili i ojačali porodicu. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.04.2021.

Zahvaljujem se predsedniče.

Uvažene kolege narodni poslenici, poštovani građani Republike Srbije, ispred poslaničke grupe SPS svoje pitanje uputio bih Vladi Republike Srbije i Ministarstvu zdravlja.

Više od godinu dana živimo u krizi koja je izazvana pandemijom korona virusa i usled novonastalih okolnosti život svih nas je poprimio potpuno nove obrise. Brojna istraživanja pokazuju da je ova kriza izazvana pandemijom najviše uticala i najviše utiče na mlade uzraste između 20 i 30 godina.

Poznato je da su mladi najveći pobornici druženja koji im pruža i osećaj sigurnosti, ali i pripadnosti i to im omogućava da se osete i potvrđeno, ali i bitno utiče pozitivno na njihovo sazrevanje.

Takođe, promena načina školovanja, njihovo fizičko udaljavanje od njihovih vršnjaka za posledicu ima nedovoljnu socijalizaciju i osećaj usamljenosti. Istraživanje koje je sproveo OEBS u saradnji sa Krovnom organizacijom mladih Srbije je dalo uznemirujuće podatke, a to je da je izolacija kojom smo svi bili izloženi usled vanrednog stanja, loše ili jako loše uticala na 53,4% procenata mladih. Depresiju je imalo 33,9%, napade panike 21,5%, osećaj anksioznosti 43,1% izazvanih usled zabrinutosti za porodicu, prijatelje, nemoći i neizvesnosti.

Pre same pandemije drugi najčešći uzrok smrti kod mladih ljudi je bilo samoubistvo. Pre par nedelja, samo u jednoj noći, troje mladih ljudi je sebi oduzelo život, a poslednjih meseci ove brojke su sve alarmantnije. Mali je broj onih koji imaju svest i prepoznaju simptome, pri tome se i ne stide da pričaju na ovu temu i potraže stručnu pomoć. Dodatno im otežava situaciju i sama činjenica da u Srbiji na 27.000 mladih ljudi dolazi jedan lekar specijalista psihijatrije koji bi mogao da im pruži stručnu pomoć.

Mišljena sam da kao i država i kao društvo sa mnogo većom pažnjom bi trebalo da pristupimo ovom problemu i kada prođe sama pandemija, iskreno se nadam da će kraj doći veoma brzo, mislim da nas tek čekaju posledice ove vrste, odnosno svi nus efekti na mentalno zdravlje celokupne nacije, a pogotovo mentalno zdravlje mladih kao najosetljivije grupacije i najranjivije grupacije.

Zato je moje pitanje u ime poslaničke grupe SPS-a, da li postoji direktna korelacija između pandemije i suicida kod mladih? Da li je rađena studija koja bi dala komparaciju između brojeva ovih slučaja kod mladih u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu? Da li se radi na strategiji pomoći mladima nakon što se ova pandemija završi?

Takođe, kao neko ko je preležao ovu bolest, odnosno koronu i ko se neposredno upoznao sa njom, apelujem na sve mlade ljude da se strpimo i budemo odgovorni i da se odazovemo vakcinaciji kako bismo što pre imali mogućnost radovanja onim sitnicama koje su se ispostavile da život znače, a koje su nam trenutno uskraćene. Zahvaljujem.