UGLJEŠA MARKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 18. januara 1991. godine u Beogradu.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu.

Diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Od 2017. godine pohađa master studije na Ekonomskom fakultetu, smer ekonomija i menadžment energetike.

Bio je predsednik Socijalističke omladine SPS Stari grad i član Saveta za sprovođenje omladinske politike opštine Stari grad (Kancelarija za mlade).

Od 17. decembra 2017. godine predsednik je Socijalističke omladine Srbije.

Govori engleski jezik.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Ivica Dačić – „Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma“.
Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 11:02

Osnovne informacije

Statistika

  • 22
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.10.2021.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, uvažene kolege, poštovani građani Republike Srbije, drago mi je da danas na dnevnom redu imamo Zakon o zaštiti od buke, iz jednog razloga što mislim da je ovaj problem sve prisutniji, pogotovo kada pričamo o gusto naseljenim gradskim sredinama.

Moje kolege prethodnici su već u prethodnom periodu rekle šta je to buka, koja je njena definicija, na šta sve utiče, kakve neželjene efekte može da ostavi i po decu i po starije. Mislim da kada govorimo o jednom ovakvom problemu moramo da pristupimo pre svega sa jedne praktične strane.

Kao neko ko dolazi iz Beograda i ko je pored toga što je narodni poslanik i šef poslaničke grupe SPS na Starom gradu, i te kako sam upoznat sa ovim problemom i, ministarka, s obzirom na prethodnu funkciju koju ste obavljali kao predsednica GO Savski venac, i te kako sam uveren da i vi odlično znate šta predstavlja buka za građane Beograda. Ona je danas sve prisutnija, što usled određenih građevinskih radova, hvala bogu da ih ima sve više, renoviranja i adaptiranja stanova, ali ono što zapravo u najvećoj meri Beograđanima i ostalim stanovnicima drugih gradova u Srbiji predstavlja problem jeste upravo buka koja dolazi iz ugostiteljskih objekata i koja je neretko u određenoj meri i intenzitetu iznad one koja je propisana.

Mi smo do sada imali, u stvari, i dalje imamo zakon koji je donet još 2010. godine. Mišljenja sam da, pogotovo kada pričamo i o Beogradu, do izbijanja pandemije Beograd je pogotovo za turiste važio kao jedna metropola koja živi 24 sata sedam dana u nedelji. Mišljenja sam da moramo da nađemo balans između toga da Beograd nikada ne spava i toga da ljudi koji žive i rade u Beogradu mogu da imaju priliku da imaju miran san kako bi ujutru mogli odmorni da odlaze na svoje radne zadatke, a s druge strane i da naša deca, naši najmlađi mogu da imaju u određenoj meri jedan kvalitetan san koji, kako smo čuli, i doktorka Ivković je već govorila o tome, poprilično može da utiče i na njihovu budućnost.

Taj zakon je do sada pravno-formalno gledano, obuhvatao dosta toga, međutim, on je u praksi, po mom mišljenju pokazao određene nedostatke. Na prvom mestu mislim, kada govorimo o ugostiteljskim objektima, što su građani uglavnom prvo pozivali, naravno, nisu građani dužni da znaju svaki zakon, pozivali policiju, od policije bi dobijali informaciju da se jave komunalnoj miliciji. Neretko, u određenim slučajevima ti ugostiteljski objekti koji se ne nalaze u stambenim zajednicama, odnosno, koji su izvan stambenih zajednica su mogli i mogu da rade potpuno drugačijem vremenskom intervalu nego ugostiteljski objekti koji se nalaze u stambenim zajednicama.

Samim tim, komunalna milicija već tu nema svoju nadležnost, jer takvi objekti mogu da rade nesmetano i nakon 24 sata, odnosno vikendom i nakon jednog sata izjutra. Uglavnom bi se kod građana javljala sumnja da neko stoji iza takvih objekata, da ih neko štiti i da zato ne mogu da dobiju podršku od nadležnih institucija, a zapravo, smo dolazili do jedne pravne praznine da je u stvari ekološka inspekcija ta koja se bavi merenjem buke.

S druge strane, ekološka inspekcija nije mogla adekvatno da odgovori na sve te zahteve, ne zato što je prosto, loše radila svoj posao, već pričam o teritoriji grada Beograda, već zato što nije imala dovoljan broj ljudi koji bi mogli da odgovore na sve te zahteve. Onda smo dolazili u jedan vakum gde ljudi, građani nisu mogli da i na kratak i na duži rok tako jednostavno da reše problem s kojim su se susretali, a taj problem je svakodnevno uticao na kvalitet njihovog života.

U svakom slučaju, smatram da je dobro da danas imamo ovakav jedan predlog zakona. Drago mi je da se ponovo potencira na tim strateškim kartama, odnosno, akustičnom zoniranju. Posebno hoću da pohvalim i istaknem, upravo iz svih ovih razloga, što se veća nadležnost daje komunalnoj miliciji, kada pričamo o mogućnosti da meri buku u ugostiteljskim objektima.

Imao bih ovde jednu malu sugestiju ministarka za vas, koliko vidim iz člana 26. stav 3. ministar bliže propisuje uslove koje treba da ispunjava komunalni milicionar da bi mogao da vrši poslove merenja buke, da ti uslovi ne budu s jedne strane, odnosno da se uvaži obrazovni profil komunalnih milicionara, kako ne bi smo na jedan određen način ovom zakonu vezali ruke i ograničili broj komunalnih milicionera koji bi onda mogli da vrše to merenje buke, čime bismo opet došli praktično u smislu u istu tačku na kojoj smo i do sada bili.

Hoću takođe da ukažem na jednu pojavu koja je sve prisutnija. U razgovoru sa, kako svojim starograđankama i starograđanima, ali i ostalim stanovnicima Beograda, primećeno je da, pošto svaki od njih se sa ovim problemom već duže vreme bavi, pa su i oni ljudi sami došli do određenih saznanja, primećeno je da su određene pojave koje su sve izraženije, a pokazale su svoje efekte, a pogotovo najviše u pandemiji i u trenucima kada smo imali mere gde je bio ograničen rad ugostiteljskih objekata, a zapravo o čemu se radi.

Prvo ću citirati član 26. prvi stav, koji kaže da merenje buke poreklom iz ugostiteljskih objekata pored ovlašćenog pravnog lica koje ispunjava propisane uslove može da vrši komunalni milicionar.

Zašto ovo govorim? Ovde je definisano da se radi o ugostiteljskim objektima, a ono što jeste pojava i ono što se sve više dešava, da takvi objekti otvaraju firme koje imaju pravi status d.o. na jednoj lokaciji, a sa ekspoziturama, da se tako izrazim, na drugoj lokaciji gde se zapravo nalazi diskoteka ili praktično posmatrano ugostiteljski objekat koji pravno-formalno je registrovan kao maloprodajni objekta, ima fiskalnu kasu, može da prodaje piće, a ne potpada pod nadležnost. I ovim novim zakonom neće potpadati pod nadležnost komunalne milicije, ekološke inspekcije, već oni zapravo potpadaju pod nadležnost tržišne inspekcije koja ne može da meri buku i na taj način ne može da se planira ovaj problem.

Zašto kaže da se to pojavilo, ovaj problem, pogotovo u pandemiji? Zato što neki od tih objekata su, ministarka, čak završavali u novinama, kao uspešna akcija komunalne milicije, što i jeste bilo, međutim komunalna milicija koja bi im napisala kaznu zbog nepoštovanja mera, odnosno rada van radnog vremena koje je u tom trenutku Krizni štab i Vlada Republike Srbije, da bi se smanjili uzroci izazvani pandemijom, oni su takve kazne obarali na sudu iz razloga što se to radno vreme upravo nije odnosilo na maloprodajne objekte koji su u tom trenutku mogli da rade. Na kraju bi se sve završavalo na tome da bi fizička lica koja su se nalazila u samom objektu plaćala mandatnu kaznu zbog nepoštovanja fizičke distance, odnosno ne nošenja zaštitnih maski.

Smatram da bi u ovom članu moglo da stoji pored ugostiteljskih objekata i svi drugi objekti koji proizvode buku, a koji imaju negativan uticaj po zaštitu životne sredine na svoje neposredno okruženje. Mislim da bismo time omogućili upravo komunalnoj miliciji da može i ovakve objekte da sankcioniše sa jedne strane, sa druge strane da zaštitimo sve građane, a sa treće strane da zaštitimo i sve one ugostitelje na savestan način po zakonima Republike Srbije posluju i odnose se sa savešću, poštujući ono što mi kao zakonodavna vlast donosimo i u ovom slučaju vi kao izvršna, koji ste predložili i predlažete zakone, se borite da mi ovde prihvatimo i uskladimo.

Mislim da bismo u narednom periodu trebalo uvažiti i ovakve primere. Apsolutno sam za to da grad Beograd ostane grad koji živi 24 sata, sedam dana u nedelji, ali iz perspektive toga da Beograđani i drugi stanovnici drugih gradova u Srbiji, pričamo o gradovima zato što u najvećoj meri oni imaju problem sa bukom, mogu da imaju normalna život i normalan kvalitet svog života.

U svakom slučaju ovakvim ozbiljnim pristupom, kako ste i vi pokazali, ovim predlogom zakona, pokazujemo da brinemo o građanima Republike Srbije i SPS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 09.09.2021.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažena guvernerko sa saradnikom, poštovane kolege, uvaženi građani Republike Srbije, danas, kao što su već kolege rekle, imamo jednu zaista važnu temu, to jeste reizbor viceguvernera Narodne banke Republike Srbije.

Takođe, ja ću svoju diskusiju podeliti na dva segmenta. Jedan jeste upravo sama biografija kandidatkinje, a drugi je ono što je urađeno u prethodnom periodu, što takođe mislim da u najvećoj meri i kvalifikuje ovu kandidatkinju upravo za ovaj predlog, imajući posebno u vidu da pričamo i o periodu u kome ste vi, guvernerka, sve vreme na toj funkciji i zaista nemamo razloga da vam i ne verujemo na svemu onome što ste i malopre govorili upravo o samoj kandidatkinji.

Osnovni cilj Narodne banke jeste upravo očuvanje cenovne i finansijske stabilnosti. Položaj, organizacija i funkcije Narodne banke uređeni su Ustavom iz 2006. godine, kao i Zakonom o Narodnoj banci. Ona je samostalna i nezavisna u obavljanju svoje funkcije, odgovara nama narodnim poslanicima, odnosno Narodnoj skupštini za svoj rad i guvernera i viceguvernere mi narodni poslanici ovde u Narodnoj skupštini biramo upravo na period od šest godina.

Danas imamo, kao što sam rekao, ispred sebe biografiju gospođe Ane Ivković. Ono što smatram najvažnijim jeste da je ona kandidat koji zaista potiče upravo iz tog sistema, sistema Narodne banke. Preko 20 godina radi u Narodnoj banci, prošla je sve sektore u Narodnoj banci, da kažem, figurativno rečeno, sve korake u tom sistemu. Prethodne tri godine je, takođe, odgovorno obavljala svoju funkciju. Pored toga, ona je autor i više stručnih radova i rukovodilac na više projekata, što smatram izuzetno značajnim da se i u tom smeru takođe razvijala. Ono što je činjenica i logično je da ona zakonom ispunjava sve propisane uslove za tu funkciju.

Iskoristio bih priliku da podsetim da je Narodne banke Srbije imala veoma važnu ulogu u doba pandemije. Vi ste, guvernerka, govorili upravo o toj sinhronizaciji, bez obzira što Narodna banka treba i mora da bude samostalna, ali ipak da je ona deo ove države i da je sinhronizovano donosila u tim kriznim momentima sve odluke zajedno sa Vladom Republike Srbije, što je zaista za svaku pohvalu i ne vidim da bude drugačije.

Odmah ste reagovali na širenje korona virusa u našoj zemlji i paralelno, kao što sam rekao, sa merama Vlade Srbije ste te mere sinhronizovali. Osnovni cilj ovih vanrednih mera bila je podrška domaćoj ekonomiji. Doneta je odluka o smanjenju svih osnovnih kamatnih stopa čime su omogućeni znatno povoljniji uslovi finansiranja domaće privrede i građana. Takođe, omogućeno je da domaći finansijski sektor dobije dodatnu dinarsku i finansijsku likvidnost kako bi moglo da se nastavi sa kreditiranjem domaće privrede i građana.

Prvi zastoj u otplati obaveza obuhvatao je sve građane, poljoprivrednike, preduzetnike i privredna društva. Ovaj period trajao je 90 dana i za prvi moratorijum prijavilo se 94% kreditnih dužnika, za drugi 86%, a za treći znatno manje. Princip za sve tri moratorijuma je bio isti. Rate se tokom ovih perioda ne plaćaju, ali kamata se obračunava i ona se po isteku samog moratorijuma deli na preostali broj meseci. Dozvoljeno je i da se kamata plati u celosti po isteku pauze.

Veoma je važna i mera kojom je olakšan pristup stambenim kreditima kupcima prvog stana. Za kupovinu prve stambene nepokretnosti banka može fizičkom licu odobriti stambeni kredit koji je obezbeđen hipotekom na nepokretnost pod uslovom da je obezbedila da iznos tog kredita nije veći od 90% te vrednosti nepokretnosti.

Želim da pohvalim ovu preporuku Narodne banke iz razloga što se u dobroj meri odnosi na mlade ljude, iz moje perspektive to je barem tako, i znam koliko je ona značajna i važna za mlade parove koji se odlučuju upravo na taj korak zajedničkog života i koliko je ovakvom jednom preporukom njima dat jedan motiv da krenu u jednu takvu životnu odluku koja donekle sa sobom nosi ono o čemu smo govorili ovde, a to jeste upravo proširenje porodice. Vi ste sada upravo govorili o značaju te porodice.

Koristim priliku da sa ovog mesta pozovem i ostale banke koje tu preporuku nisu uvažile da to urade, jer mislim da će time pokazati senzibilitet upravo za ono što su preferencije i potrebe našeg društva.

Kako se zdravstvena situacija menjala i na jesen prošle godine, ponovo znatno pogoršala, Narodna banka Srbije je reagovala preventivno i obezbedila mogućnost korišćenja dodatne jeftine dinarske likvidnosti i na taj način pružila podsticaj domaćoj privredi i ekonomiji. Bankarski sektor ostao je stabilan tokom pandemije, očuvana je visoka likvidnost i dinamična kreditna aktivnost.

U godini kada je ceo svet bio suočen sa pandemijom i krizom nezapamćenih razmera stopa nezaposlenost u Srbiji je bila 9%. Ono sa čime bih to uporedio jeste osam godina pre toga i iznosila je skoro 24%.

Plate zdravstvenih radnika uvećane su od 1. januara ove godine za 5%, dok su plate ostalih zaposlenih u javnom sektoru uvećane najpre za 3,5%, a od 1. aprila za još 1,5%. Ove godine povećana je i minimalna cena rada za 6,6%, a od sledeće godine se planira takođe i novo povećanje.

Ukoliko pogledamo zvaničnu statistiku Svetske banke za tekuću godinu videćemo da Srbija pored Litvanije ima najbolji rezultat u pogledu godišnjeg BDP, ali i BDP po glavi stanovnika. Ovi podaci odnose se na celu Evropu, ne samo na naš region.

Međunarodni monetarni fond daje sličnu prognozu i projekcije za Srbiju i smatra da je to jedan ubedljivo najbolji rezultat kada pričamo o celoj Evropi. U proteklih sedam godina inflacija je u proseku iznosila 2%. U maju ove godine je bila 3,6%, a u naredna dva meseca se spustila na 3,3%. Ocene su da je inflacija izazvana privremenim faktorima i da će u narednim mesecima i godinama naša zemlja nastaviti da se kreće u granicama inflacionog cilja od 3% plus-minus 1,5%.

Na osnovu svih ovih pokazatelja vidimo da su aktivnosti NBS u proteklom periodu bile usmerene na očuvanje monetarne stabilnosti, kreiranje povoljnog ekonomskog i poslovnog ambijenta, podršku privrednom rastu, koji je osnova za dalji rast životnog standarda naših građana.

Ono što bih takođe želeo da istaknem, to je da je ove godine 137 godina od osnivanja NBS. Ona je ove godine postala član ugledne međunarodne grupe centralnih banaka i supervizora u okviru mreže za ozelenjavanje finansijskog sistema. Ova mreža trenutno je jedan od vodećih projekata finansijskih institucija koje su usmerene ka ozelenjavanju globalnog finansijskog sistema. Članice su i najveće centralne banke sveta, kao i međunarodne finansijske institucije, poput Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke, MMF, Evropske investicione banke. Širina članstva, možda najbolje govori podatak, da obuhvata 85% globalnog društvenog proizvoda.

Cilj ove mreže u kojoj će i NBS biti direktan učesnik je rad na razvoju najnovijih rešenja ka ekološki prihvatljivom i održivom finansiranju. Ekonomije i zaštita životne sredine sve više su povezane i sve više se dopunjuju u savremenom svetu. Naravno, na nju utiče i aktuelna situacija. Sve više će biti očekivanja svih aktera na tržištu, upravo to da kompanije, pre svega pokazuju svoju društvenu odgovornost.

Krajem prošlog veka plaćanje karticama važilo je za fenomen i tehnološko dostignuće. Danas je plaćanje preko mobilnih aplikacija i preko elektronskih servisa postalo sasvim uobičajeno i u praksi mnogo jednostavnije. Ovi mehanizmi koriste se brzo, lako i sigurno.

U Srbiji je u poslednjih devet godina značajno porastao broj platnih transakcija koje su izvršene preko elektronskog bankarstva i on je porastao gotovo za 100%, dok je broj platnih transakcija koje su izvršene mobilnim bankarstvom porastao za 81%. Novo vreme zahteva nove tehnologije, kao i širu i sveobuhvatniju saradnju na međudržavnom, ali i na institucionalnom nivou.

Takođe, usvajanjem Zakona o digitalnoj imovini Srbija je postala jedna od prvih zemalja koje su regulisale upravo ovu oblast.

Navedeni pokazatelji su rezultat uspešne politike koju naša država vodi, ali i svih stručnih ljudi koji odgovorno i savesno rade svoj posao i ovde mislim i na instituciju, naravno, NBS.

Iz svega ovog što sam govorio, mislim i smatram da je kandidatkinja koju ste predložili, uvažena guvernerko, dobar izbor i dajemo poverenje i poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje podržati ovaj predlog i kandidatkinji želimo sve najbolje u daljem radu i puno uspeha i da radi naravno kao i vi i svi mi zajedno u najboljem interesu naših građanki i građana. Zahvaljujem.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 07.09.2021.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi predstavnici ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kao što su moje kolege već govorile, danas diskutujemo o Zakonu o zaštiti potrošača koji je zaista veoma značajan, iz razloga što uređuje jednu oblast koja je dosta živa i koja uređuje određene obligacione odnose u koje dolazimo svi svakoga dana u svom svakodnevnom životu.

Takođe, ovo je još jedan korak ka našem usaglašavanju sa pravom EU, odnosno Poglavljem 28 i smatram da ćemo ovim zakonom o potrošačima garantovati brže rešavanje sporova i veću samu pravnu sigurnost.

Praksa je do sada pokazala da Zakon koji je i dalje na snazi a koji reguliše ovu oblast nije na adekvatan način do kraja sve predvideo i mi smo samo u prošloj godini imali 22.213 prigovora, preko 50% od tih prigovora je bilo u Beogradu, petina se odnosila na obuću i oko 10% na samu belu tehniku i uglavnom ti prigovori nisu na kraju išli, odnosno nije se po njima postupalo u korist samih potrošača. Iz te prakse se pokazalo da su trgovci bili uspešniji u tim odnosima i da su uspevali da na neki način ne usvoje te reklamacije, odnosno prigovore građana u toj ulozi potrošača.

Sve te, kao što sam rekao, je bio pokazatelj da nam je bio potreban novi zakon, kako bi samom potrošaču dali više instrumenata da ostvari svoja prava, i zaista smatram i u ime poslaničke grupe SPS bih pohvalio ovaj zakon u celini.

Iskoristio bih vreme da se osvrnem upravo na ono što jesu određene novine kada je ovaj zakon u pitanju.

Jedna od njih jeste to vansudsko poravnanje, koje je postojalo i do sada, ali je sada trgovac u obavezi da ako spor ne uspe sa kupcem da reši, da ide na vansudsko poravnanje, odnosno ako se na njemu ne pojavi, da po prekršajnom nalogu plati kaznu.

Druga stavka jeste registar "Ne zovi". O njemu smo dosta govorili na samom odboru i pohvalio bih jednu ovakvu inicijativu, da postoji registar na kom mogu građani da se prijave koji ne žele da ih uznemiravaju raznorazne agencije ponudama koje ih ne zanimaju i ne interesuju. Sam registar će voditi Ratel. Ono što je meni donekle ostalo nejasno jeste, ako sam dobro razumeo, listing će uzimati Ratel i na taj način uspevati da se dođe do podataka ko je pozivao krajnjeg potencijalnog kupca. Ali, šta se dešava u situaciji ako broj sa kog se poziva nije registrovan? Ne znam na koji način ćemo onda uspeti da sankcionišemo onoga ko sa takvog jednog broja mobilnog telefona poziva kupce i nudi određene proizvode ili usluge?

Takođe, naravno, to ovaj zakon ne može da reguliše, ali mislim da mi ovde zapravo se bavimo posledicom onog uzroka a to je upravo ta trgovina podacima. Svi smo doživeli da naši prodavci u nekim situacijama završavaju kod određenih privrednih subjekata, bar sam ja doživeo, a da te podatke nikada nisam dao tom privrednom subjektu, iz prostog razloga što nikada nisam ni bio u prilici da mu ih dam, a ovde govorim upravo o broju mobilnog telefona. Mislim da je to takođe veliki problem sa kojim se suočavamo, ali, on danas nije na dnevnom redu i ne bi ovaj zakon mogao da ga reguliše, tako da shodno tome mislim da je dobar i ovaj korak da postoji ovakav registar. Mislim da će zadatak ministarstva biti da u narednom periodu upravo ovaj registar što više ispromoviše kod građana kako bi postali svesni da sad imaju jedan od instrumenata koji ih štiti.

Ono što isto pozdravljam i podržavam jeste upravo ona stavka koja se tiče reklamacije. Do sada su trgovci mogli samo da stavi da nije pravilno korišćena ili održavana roba. Tu, pre svega, pričamo o obući. Uglavnom takvi opisi idu kada je obuća u pitanju i kada se ona reklamira. Drago mi je da će sada trgovci morati da u narednom periodu malo obrazlože šta je to nepravilno korišćeno i na koji način se određena obuća posebno održava, da ne bi posle 15 ili mesec dana ljudi dolazili sa već oštećenom robom koja je kupljena nova i neretko nije ni malo plaćena.

Takođe, sektor turizma, koji je dosta pretrpeo u poslednjih godinu i po dana. Mislim da je dobro da se regulišu obligacioni odnosi i u tom sektoru. Bilo je različitih problema u prethodnom periodu, da sada ne govorim pojedinačno koji su to problemi bili, ali mislim da je dobro da donekle na adekvatan način sada i štitimo

upravo potencijalne turiste od nelojalnih agencija koje nisu u stanju da ono što su se ugovorom obavezale da će kao uslugu isporučiti zaista isporuče.

Moram da se složim sa jednim od kolega koji je govorio pre mene, a to je da možda treba, to je i meni upalo u oko, to je moje mišljenje, nije najpoštenije da rizik snose podjednako i prodavac i kupac turističke usluge ako kupac to plati u jednom trenutku i ako dođe do same promene cene, odnosno poskupljenja ima mogućnost da mu prodavac, odnosno u ovom slučaju, na primer, turistička agencija, naplati dodatno to kroz taj protok vremena. Mislim da ne vidim razlog da podjednako i jedna i druga strana u toj situaciji snose rizik.

U svakom slučaju, mislim da je upravo i država Srbija u prethodnom periodu, Vlada Republike Srbije zaista dosta pomogla kada je u pitanju i sektor turizma i usluga i ugostiteljstva pre svega i nadam se da izlazimo iz ovog jednog turbulentnog perioda izazvanog korona virusom i da ćemo se uskoro svi vratiti normalnijem životu.

U svakom slučaju, Socijalistička partija Srbije će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona i nadam se da ćemo i u narednom periodu određene nedostatke, ako budemo, kao što je rekla i koleginica Paunović, uvideti i da ćemo opet razgovarati ovde o njima i da ćete biti spremni da čujete i naše mišljenje.

Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.04.2021.

Zahvaljujem se predsedniče.

Uvažene kolege narodni poslenici, poštovani građani Republike Srbije, ispred poslaničke grupe SPS svoje pitanje uputio bih Vladi Republike Srbije i Ministarstvu zdravlja.

Više od godinu dana živimo u krizi koja je izazvana pandemijom korona virusa i usled novonastalih okolnosti život svih nas je poprimio potpuno nove obrise. Brojna istraživanja pokazuju da je ova kriza izazvana pandemijom najviše uticala i najviše utiče na mlade uzraste između 20 i 30 godina.

Poznato je da su mladi najveći pobornici druženja koji im pruža i osećaj sigurnosti, ali i pripadnosti i to im omogućava da se osete i potvrđeno, ali i bitno utiče pozitivno na njihovo sazrevanje.

Takođe, promena načina školovanja, njihovo fizičko udaljavanje od njihovih vršnjaka za posledicu ima nedovoljnu socijalizaciju i osećaj usamljenosti. Istraživanje koje je sproveo OEBS u saradnji sa Krovnom organizacijom mladih Srbije je dalo uznemirujuće podatke, a to je da je izolacija kojom smo svi bili izloženi usled vanrednog stanja, loše ili jako loše uticala na 53,4% procenata mladih. Depresiju je imalo 33,9%, napade panike 21,5%, osećaj anksioznosti 43,1% izazvanih usled zabrinutosti za porodicu, prijatelje, nemoći i neizvesnosti.

Pre same pandemije drugi najčešći uzrok smrti kod mladih ljudi je bilo samoubistvo. Pre par nedelja, samo u jednoj noći, troje mladih ljudi je sebi oduzelo život, a poslednjih meseci ove brojke su sve alarmantnije. Mali je broj onih koji imaju svest i prepoznaju simptome, pri tome se i ne stide da pričaju na ovu temu i potraže stručnu pomoć. Dodatno im otežava situaciju i sama činjenica da u Srbiji na 27.000 mladih ljudi dolazi jedan lekar specijalista psihijatrije koji bi mogao da im pruži stručnu pomoć.

Mišljena sam da kao i država i kao društvo sa mnogo većom pažnjom bi trebalo da pristupimo ovom problemu i kada prođe sama pandemija, iskreno se nadam da će kraj doći veoma brzo, mislim da nas tek čekaju posledice ove vrste, odnosno svi nus efekti na mentalno zdravlje celokupne nacije, a pogotovo mentalno zdravlje mladih kao najosetljivije grupacije i najranjivije grupacije.

Zato je moje pitanje u ime poslaničke grupe SPS-a, da li postoji direktna korelacija između pandemije i suicida kod mladih? Da li je rađena studija koja bi dala komparaciju između brojeva ovih slučaja kod mladih u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu? Da li se radi na strategiji pomoći mladima nakon što se ova pandemija završi?

Takođe, kao neko ko je preležao ovu bolest, odnosno koronu i ko se neposredno upoznao sa njom, apelujem na sve mlade ljude da se strpimo i budemo odgovorni i da se odazovemo vakcinaciji kako bismo što pre imali mogućnost radovanja onim sitnicama koje su se ispostavile da život znače, a koje su nam trenutno uskraćene. Zahvaljujem.