UGLJEŠA MARKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Uglješa Marković do sada je jednom bio narodni poslanik, u 12. sazivu, od 2020. do 2022. godine.

U 12. sazivu bio je član Odbora Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja i Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kao i zamenik člana Odbora za spoljne poslove, Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 329 sati, 25 puta se obraćao u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja nije učestvovao, a u traženju obaveštenja i objašnjenja učestvovao je jednom. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 362 puta, od čega je za 356 akta glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao treći na listi IVICA DAČIĆ – PREMIJER SRBIJE, i mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS). Predsednik je Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, član Odbora za spoljne poslove, i zamenik člana Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Takođe, zamenik je člana Delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO.

BIOGRAFIJA

Rođen je 18. januara 1991. godine u Beogradu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu. Diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. 2017. godine upisao je master studije na Ekonomskom fakultetu, smer ekonomija i menadžment energetike.

Bio je član Saveta za sprovođenje omladinske politike opštine Stari grad u okviru Kancelarije za mlade.

Od 2016. godine do danas odbornik je u Skupštini opštine Stari grad u Beogradu.

Bio je predsednik Socijalističke omladine Socijalističke partije Stari grad.

Predsednik je Socijalističke omladine Srbije od 2017. godine do danas.

Poslednji put ažurirano: 16.11.2022, 18:47

Osnovne informacije

Statistika

  • 25
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga posebna sednica , 26.10.2022.

Zahvaljujem se, predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena mandatarko, poštovani kandidati za članove nove Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani i uvaženi građani Republike Srbije, moja koleginica i moje kolege iz poslaničke grupe SPS - Ivica Dačić su već dosta toga rekli i ja ću se truditi zbog preostalog vremena da zaista budem maksimalno koncizan kada govorim o budućoj Vladi i ukratko ću se osvrnuti na ekspoze koji je mandatarka pred nama zaista iscrpno izložila.

Podsetiću da naša saradnja već punih 10 godina funkcioniše od 2012. godine i da zaista od te 2012. godine svi strateški ciljevi, koje su tada postavili dvojica lidera Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, sve Vlade nakon toga su to sa velikim uspehom ostvarivale, kao i, uvažena mandatarko, vaše prethodne dve Vlade koje ste zaista jako uspešno vodili.

Što se tiče samog sastava Vlade, mislim da će ovu Vladu činiti ljudi ostvareni, pre svega, u svojim profesijama, koje krasi iskustvo. Ima novih mladih lica i ono što njih zapravo i spaja jeste znanje i mislim da taj recept za izazovno vreme koje je pred nama će doneti rezultate.

Moj uvaženi kolega prof. Đukić je rekao jednu suštinu, a ta suština se ogleda u tome da oni, pre svega, treba da vole svoju zemlju, bez obzira koje nacionalnosti su. Najbolji dokaz za to jeste i ova Vlada u kojoj ima i Bošnjaka i Hrvata i Srba, tako da mislim da je poruka koju vi ovimr šaljete za vreme koje je pred nama jeste da nam je za ova izazovna vremena potrebno, pre svega, nacionalno jedinstvo i da po strani ostavimo sve razlike i sve ono što kroz istoriju, što ovako, što nas deli od četnika i partizana, političke, verske i svake druge podele koje su uvek negde provejavale u našem društvu.

O vašem predlogu za prvog potpredsednika i ministra spoljnih poslova mislim da i nema potrebe toliko da govorim. O njemu su govorili čak i poslanici drugih poslaničkih grupa u superlativu, pogotovo imajući u vidu sve ono što je uradio kao ministar spoljnih poslova, povlačenjem samih zemalja, koje su povukle priznanje tzv. države Kosovo.

Ono što ja želim samo da kažem, pošto je juče bilo reči o tome, neki su gospodina Dačića nazivali proevropskim, neki su ga nazivali proruskim, a ono što jeste suština, koju oni znaju, a izbegavaju ovde, da kažu da Ivica Dačić i SPS su zapravo prosrpski i nama je zato i čast da danas, kada dođe vreme za glasanje podržimo ovu Vladu koju ste vi predložili, jer je i ona pre svega prosrpska i ne treba da se vodimo time da li je gas ruski ili nije ruski gas. Mislim da treba pre svega da se po svim temama vodimo našim državnim i nacionalnim interesima, a ne tome da li se to nekome dopada ili ne dopada. Mi imamo jednu Srbiju i nju moramo da čuvamo, a vama uvažena mandatarko i vašim članovima buduće Vlade želim da budete, pre svega, Vlada svih građanki i građana Republike Srbije, jer je, kao što sam rekao, to je jedini način da uspostavimo i ostvarimo preko potrebno nacionalno jedinstvo.

Što se tiče poslaničke grupe SPS - Ivica Dačić, mi ćemo, naravno, podržati ovaj predlog.

Hvala.

Jedanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.12.2021.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Poštovana ministarka sa saradnicima, uvažene kolege, poštovani građani Republike Srbije, često govorimo o inovacijama, idejama, novim rešenjima za već postojeće probleme. Međutim, mnogi se boje da će im neko ukrasti ideju, pa iz tog razloga i ne žele da ih podele sa drugima.

Ono što je zanimljivo i što treba reći jeste to prava intelektualne svojine nisu tvorevina modernog doba već da je svest o izuzetnoj važnosti autorskog dela postojala još u antičkom svetu, mada ne u pravnim okvirima kakvi danas postoje.

Značaj intelektualne svojine, preciznije zaštita autorskih i srodnih prava, kao i prava industrijske svojine, danas su daleko važniji nego ikada pre, posebno kada imamo u vidu globalni domet interneta, a krađa određenih vidova intelektualne svojine na taj način je značajno olakšana. Možemo reći da predstavlja samu srž ekonomskog razvoja, poslovanja i konkurentnosti.

Zahvaljujući sve razvijenijoj pravnoj regulativi danas mogu da se zaštite patenti, žigovi, dizajn, književna, naučna i umetnička dela. Kako su danas na dnevnom redu izmene i dopune Zakona o patentima, fokus mog izlaganja biće upravo na ovoj vrsti prava industrijske svojine.

Patent možemo da definišemo kao skup ekskluzivnih prava koje pronalazaču garantuje država, štiteći njegov pronalazak od upotrebe, iskorišćavanja i prodaje od strane drugih fizičkih i pravnih lica, a patentiranjem proizvoda dobija se monopol nad tim proizvodom sa ciljem da se spreči da bilo koja druga strana može da koristi to pravo.

Patenti se danas dodeljuju za nove mašine i industrijske proizvode, ali značajno poboljšanje već postojećih, za hranu, medicinske i farmaceutske proizvode.

Najznačajnije izmene i dopune Zakona o patentima odnose se na oblast sertifikata o dodatnoj zaštiti i zaštitu pronalaska malim patentom.

Naime, proširen je predmet zaštite malog patenta, tako da se malim patentom može štititi proizvod, a ne samo rešenje koje se odnosi na konstrukciju nekog proizvoda, kako je važećim zakonom propisano.

Na ovaj način širi se spektar proizvoda, što dalje može da ohrabri naša nacionalna preduzeća da stvaraju nove proizvode, a time se ujedno povećava konkurentnost privrednih subjekata koji posluju na domaćem, ali i inostranom tržištu.

U poslovanju par godina ubrzano se razvija tržište lekova i medicinskih sredstava u Republici Srbiji. Ono što je važno i što se želi postići navedenim izmenama i dopunama zakona jeste da se poveća konkurentnost domaćih proizvođača lekova kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Na taj način će proizvođači lekova čija se proizvodnja odvija u našoj državi biti u istom pravnom režimu kao i proizvođači iz EU, što će za rezultat imati da će pacijenti u Srbiji imati pristup potrebnim lekovima po povoljnim cenama.

Malopre je bilo reči i o vakcini koja je počela da se proizvodi u našoj zemlji, tako da upravo sve ovo ide kao prilog ovoj diskusiji koju ste malopre vodili.

Svake godine u svetu se podnese veliki broj patentnih prijava. Samo prošle godine prijavljeno je više od 180.000 patenata u Evropskom zavodu za patente. Po broju prijavljenih patenata prednjače Amerikanci, Nemci i Kinezi.

Kada govorimo o konkretnim oblastima zaštite u 2020. godine, najviše je bilo inovacija iz oblasti medicine i faramcije, što je i logično ako imamo u vidu upravo pandemiju izazvanu korona virusom.

Pored toga što je naš slavni i neprevaziđeni naučnik Nikola Tesla imamo ukupno 308 patenata koji su registrovani u 27 zemalja na pet kontinenata, Srbija i danas ima razloga za ponos. Jedan naš mladi naučnik osmislio je sistem za daljinsko navodnjavanje parcela putem SMS-a.

Na osnovu istraživanja drugog našeg naučnika, razvijen je revolucionarni sistem mikrobaterija koji se danas koristi u gotovo svim prenosnim uređajima, a treći je radio na inovativnom sistemu gradnje koji štedi i novac i vreme izgradnje, a čijim korišćenjem se doprinosi ne samo energetskoj efikasnosti, već i ekološki podobnoj, zdravijoj i jeftinijoj gradnji.

Veća pravna sigurnost, stimualcija stvaralaštva, ubrzanje tehnološkog razvoja i suzbijanje piraterije samo su neke od konkretnih koristi koje se garantuju pravnom zaštitom patenata. Svakako, izmene i dopune Zakona o patentima upravo idu u prilog tome.

Pored toga što radimo na unapređenju i boljem kvalitetu zakona iz brojnih oblasti, naše državno rukovodstvo radi i na unapređenju i očuvanju dobrih odnosa sa velikim brojem država upravo zaključujući bilateralne sporazume, bilo da je reč o ekonomskoj, socijalnoj, vojno-političkoj, trgovinskoj ili kulturnoj saradnji. Upravo jedan takav sporazum imamo danas na dnevnom redu, a to je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije o ekonomskoj i trgovinskoj saradnji.

Mongolija je država sa kojom nemamo dovoljno razvijene odnose, ali su isti tradicionalno dobri i prijateljski i posebno je značajna podrška Mongolije na putu očuvanja našeg teritorijalnog integriteta i naše južne Pokrajine u okviru postojećih državnih granica. Mislim da je vrlo važno, kada govorimo o međunarodnim sporazumima koje sklapamo sa zemljama koje nisu priznale lažnu državu Kosovo, da to uvek nekako ističemo i ponavljamo, jer zaista pogotovo i Mongoliji nije bilo lako da istraje u toj politici.

Mongolija je država o kojoj ne znamo puno i koja je nepravedno zapostavljena. Njena privreda se u poslednje vreme oporavlja nakon dužeg perioda stagnacije. Pretežno je agrarna, sa tradicionalnim proizvodima, poput mleka, mesa i vune u ukupnom BDP-u poljoprivreda, kao i industrija, učestvuje sa nepunih 30%.

Uprkos oporavku i rastu privrede, koja u najvećoj meri počiva na uslužnim delatnostima, nešto povoljnijim cenama bakra i zlata na svetskom nivou, veliki broj stanovništva, čak 36%, u Mongoliji živi upravo ispod granice siromaštva. Ujedno, sve su veće i socijalne razlike, kao i sve veći jazovi između grada i sela.

Između dve države ima dosta prostora za unapređenje sveukupne saradnje, sa posebnim akcentom na jačanje ekonomskih odnosa, ali i poljoprivredne, kulturne, prosvetne saradnje, jer je sve to u interesu obe države.

Imajući u vidu sve na šta se odnose ova dva zakona, kao i sporazum koji se odnosi na „Srbijagas“, poslanici poslaničke grupe Socijalistička partija Srbija izjasniće se afirmativno u danu za glasanje, a sve u najboljem interesu naših građanki i građana.

Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2021.

Zahvaljujem.

Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane kolege, uvaženi poštovani građani Republike Srbije, danas su na dnevnom redu dva zakonska predloga i dva predloga odluke koje se odnose na kadrovska pitanja.

Kao prvu tačku naše današnje rasprave imamo izmene i dopune Zakona o privrednim društvima, zatim, Sporazum sa Kraljevinom Norveškom o poljoprivrednim proizvodima, Predlog odluke o izboru dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kao i Predlog odluke o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti.

Kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS, osvrnuću se na sve četiri tačke, kako bih približio građanima ono o čemu ćemo danas govoriti ovde u plenumu.

Ukoliko krenemo od same definicije, privreda predstavlja osnovnu društvenu delatnost jednog društva. Samim tim, privredna društva i preduzetnici koji su nosioci privrednog razvoja veoma su važan deo te privrede. U savremenom društvu u kojem živimo važno je imati viziju, a zajednička vizija svih nas ovde je da Srbija bude zemlja najboljih prilika za sve njene građane.

S tim u vezi, značajno je povezivanje ovih subjekata, kao i poboljšanje njihovog položaja, za šta nam je neophodan dobar zakonodavni okvir koji u našoj državi već i postoji. Brojne su činjenice koje idu u prilog ovoj mojoj konstataciji.

Privreda je u Srbiji uprkos pandemiji u toku prošle i ove godine ostvarila pozitivan rezultat. Najveći profit zabeležen je u sektorima trgovine na veliko i malo, građevinarstvu, poljoprivredi i energetici, dok su najveći teret same pandemije podneli hotelijeri i ugostitelji.

U prvoj godini pandemije privredna društva su povećala broj zaposlenih za oko 43.500, a ovaj trend se nastavio i ove godine, posebno u sektorima trgovine i građevinarstva.

Nedavno je navršeno i godinu dana ove Vlade, što je bila prilika da sumiramo sve rezultate onoga što je u ovom periodu i urađeno.

Kroz programe finansijske podrške malim i srednjim preduzećima u navedenom periodu Ministarstvo privrede je obezbedilo investicije u iznosu od 11 milijardi dinara i realizovalo 76 projekata u 56 lokalnih samouprava. Usvojena je i Strategija državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu Republike Srbije za period od 2021. do 2027. godine, kao i Akcioni plan za sprovođenje Strategije industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine.

U Srbiji je za prvih sedam meseci ove godine osnovano skoro 5.500 privrednih društava, što je za 3,2% više nego u istom periodu prošle godine. Takođe, već postoji u Srbiji i povoljnije poslovno okruženje.

Ono što je cilj izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima je da doprinese većoj pravnoj sigurnosti, povećanju transparentnosti prilikom zaključivanja poslova, da se podigne nivo svesti direktora i članova nadzornog odbora pri zaključivanju pravnog posla, kao i da garantuje transparentnost podataka o visini i strukturi naknada menadžmenta akcionarskog društva. Da bi se povećala korporativna transparentnost, odgovornost direktora, posebno je važno da se objavi svaki element i ukupan iznos naknade.

Ovaj zakon uticaće i na uslove konkurencije na taj način da će društva koja budu imala transparentniju politiku naknada, kao i ona koja budu utvrdila identitet svojih akcionara, biti sigurnija za ulaganje stranih investitora i biće prepoznata kao pouzdaniji poslovni partneri. Na taj način stimulisaće se privredna aktivnost i povećaće se tržišna konkurencija. Takođe, stvoriće se uslovi za povoljniji nivo investicione aktivnosti i bolje poslovanje privrednih subjekata.

Sve ovo treba da doprinese daljem razvoju naše domaće privrede, unapređenju vladavine prava, kao i da stvori povoljno poslovno okruženje za privredne subjekte koji posluju na teritoriji Republike Srbije. Predložene izmena ovog zakona jesu neophodne, između ostalog i u cilju poboljšanja naše pozicije na Duing biznis listi Svetske banke o uslovima poslovanja.

Takođe, danas na dnevnom redu imamo i Sporazum o poljoprivrednim proizvodima sa Kraljevinom Norveškom. Naši značajni diplomatski odnosi postoje već preko 100 godina. Mi sa Norveškom imamo više od 20 potvrđenih bilateralnih sporazuma iz različitih oblasti.

Uprkos tome što je Norveška priznala tzv. državu Kosovo i što je glasala za prijem Kosova u UNESKO, postoji dobra, pre svega, ekonomska saradnja, kako na bilateralnom, tako i na multilateralnom nivou, prvenstveno u okviru Sporazuma o slobodnoj trgovini iz 2010. godine koji je zaključen između Republike Srbije i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu, poznatije kao EFTA. Ovim Sporazumom se predviđa potpuno ukidanje carina na industrijske proizvode i time je otvoreno tržište tri evropske zemlje za naše proizvode.

Srbija ima i pojedinačne sporazume o poljoprivrednim proizvodima sa državama članicama EFTA, a o čemu će mnogo detaljnije govoriti moja koleginica, narodna poslanica Dijana Radović.

Ono što ja želim da istaknem jeste investicija „Telenora“ u iznosu od 1,5 milijardi evra koja je jedna od najvećih pojedinačnih investicija u Srbiji, ali i najveća norveška investicija u našoj zemlji. Norveška je zainteresovana za dalje intenziviranje ekonomske saradnje sa Srbijom, povezivanjem poslovnih ljudi dveju zemalja, kao i za saradnju u oblasti inovativnih tehnologija i održivog razvoja.

Takođe, želim da naglasim da ima prostora da se unapredi i saradnja u oblasti kulture, posebno imajući u vidu da preko 10.000 naših sunarodnika živi u Norveškoj.

Na samo karaju, ali ne i najmanje važno, Norveška se pokazala kao iskren prijatelj Srbije i njenih građana. Podsetio bih ili informisao one koji to ne znaju da je Norveška na samom početku izbijanja pandemije poslala novčanu pomoć u iznosu od pet miliona evra državi Srbiji na čemu želim da im se zahvalim i u ime poslaničkog kluba SPS i u ime SPS.

Danas, razmatramo i dva predloga odluka o kadrovskim rešenjima. Reč je o Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Komisiji za hartije od vrednosti.

Na samom početku važno je reći da je novi Zakon o javnim nabavkama stupio na snagu 1. januara 2020. godine, sa početkom primene od 1. jula iste. To je veoma važan zakon, možemo da kažemo, i sistemski koji uređuje pravila postupaka javnih nabavki koje sprovode svi državni organi kako bi za sebe pribavili određeno dobro, uslugu ili obezbedili određene radove. S obzirom da se ovde radi o novcu poreskih obveznika, odredbe ovog zakona i način na koji se novac troši direktno se tiču svih građana, poštujući pri tom načela ekonomičnosti, efikasnosti, jednakosti privrednih subjekata, zabrani diskriminacije i transparentnosti.

Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama samostalan i nezavistan organ Republike Srbije koji obezbeđuje zaštitu prava u skladu sa ovim zakonom. Ima status pravnog lica i za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini kojoj dostavlja godišnji izveštaj.

Takođe, predsednika i članove same Komisije bira i razrešava Narodna skupština, tako da danas pred sobom imamo biografije kandidatkinja. Svaka od njih ima dugogodišnje radnog iskustvo u poslovima koji se tiču javnih nabavki, izuzetne stručne i profesionalne kvalifikacije i poseduju i sam sertifikat.

Na samom kraju, par rečenica i o poslednjoj tački koju imamo danas na dnevnom redu. Kada pričamo o tržištu kapitala, ne možemo a da ne konstatujemo da je usled pandemije ono zaista u jednoj velikoj krizi za čije posledice će trebati vremena da se sagledaju.

U skladu sa tim ukazao bih na značaj Strategije za razvoj tržišta kapitala u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine koji je prvi takav dokument koji je naša Vlada donela sa ciljem da se pruži podrška održivom ekonomskom rastu i poveća nacionalna konkurentnost kroz dobro, funkcionalno tržište kapitala. Razvijena i efikasna tržišta imaju ključnu ulogu u finansiranju ekonomskog rasta i obezbeđivanju finansijske stabilnosti.

Komisija za hartije od vrednosti je samostalna i nezavisna državna organizacija, regulator je tržišta kapitala koja je osnovana još 1990. godine. Njen osnovni zadatak je zakonito, pravično i transparentno funkcionisanje tržišta kapitala, zaštita investitora. Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti ona takođe odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije. U okviru svoje izborne funkcije, Narodna skupština bira i razrešava predsednika i članove Komisije za hartije od vrednosti.

Mi danas pred sobom imamo biografije kandidata za predsednika i četiri člana. Te biografije zaista ulivaju poverenje da će spoj kontinuiteta u vidu predsednika i dva člana u reizboru, kao i dva nova predložena kandidata u ovako izazovnim vremenima za tržište kapitala dati najbolje rezultate. Ovo govorim, imajući u vidu, njihovo iskustvo i poslove koje su do sada obavljali.

Posebno imam zadovoljstvo da je prepoznat i kvalitet predloga poslaničke grupe SPS. Radi se o Ireni Radulović koja je završila Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, koja ima 10-godišnje radno iskustvo u sektoru bankarstva, a od 2012. godine radi u Komisiji za hartije od vrednosti na različitim poslovima. Verujemo da će svojim znanjem, iskustvom i moralnim vrednostima na najbolji mogući način doprineti radu i funkcionisanju same Komisije, kao i svi predloženi kandidati.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati sve tačke sa današnje sednice.

Ono što bih na samom kraju i naposletku svog izlaganja iskoristio priliku, s obzirom da sutra neće biti te mogućnosti, želim da čestitam svim građanima Republike Srbije 11. novembar – Dan primirja, odnosno za nas dan pobede u Prvom svetskom ratu. Tog 11. novembra 1918. godine, u 11.00 časova, centralne sile su potpisale kapitulaciju čime je i zvanično prekinut taj surovi, do tada poznati, Veliki rat. Jedanaesti novembar nas sve obavezuje i podseća na žrtvu i junaštvo naših predaka, zahvaljujući kojima mi danas možemo da uživamo u slobodi i zahvaljujući kojima mi danas imamo suverenitet. Slava im i hvala za sve.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.04.2021.

Zahvaljujem se predsedniče.

Uvažene kolege narodni poslenici, poštovani građani Republike Srbije, ispred poslaničke grupe SPS svoje pitanje uputio bih Vladi Republike Srbije i Ministarstvu zdravlja.

Više od godinu dana živimo u krizi koja je izazvana pandemijom korona virusa i usled novonastalih okolnosti život svih nas je poprimio potpuno nove obrise. Brojna istraživanja pokazuju da je ova kriza izazvana pandemijom najviše uticala i najviše utiče na mlade uzraste između 20 i 30 godina.

Poznato je da su mladi najveći pobornici druženja koji im pruža i osećaj sigurnosti, ali i pripadnosti i to im omogućava da se osete i potvrđeno, ali i bitno utiče pozitivno na njihovo sazrevanje.

Takođe, promena načina školovanja, njihovo fizičko udaljavanje od njihovih vršnjaka za posledicu ima nedovoljnu socijalizaciju i osećaj usamljenosti. Istraživanje koje je sproveo OEBS u saradnji sa Krovnom organizacijom mladih Srbije je dalo uznemirujuće podatke, a to je da je izolacija kojom smo svi bili izloženi usled vanrednog stanja, loše ili jako loše uticala na 53,4% procenata mladih. Depresiju je imalo 33,9%, napade panike 21,5%, osećaj anksioznosti 43,1% izazvanih usled zabrinutosti za porodicu, prijatelje, nemoći i neizvesnosti.

Pre same pandemije drugi najčešći uzrok smrti kod mladih ljudi je bilo samoubistvo. Pre par nedelja, samo u jednoj noći, troje mladih ljudi je sebi oduzelo život, a poslednjih meseci ove brojke su sve alarmantnije. Mali je broj onih koji imaju svest i prepoznaju simptome, pri tome se i ne stide da pričaju na ovu temu i potraže stručnu pomoć. Dodatno im otežava situaciju i sama činjenica da u Srbiji na 27.000 mladih ljudi dolazi jedan lekar specijalista psihijatrije koji bi mogao da im pruži stručnu pomoć.

Mišljena sam da kao i država i kao društvo sa mnogo većom pažnjom bi trebalo da pristupimo ovom problemu i kada prođe sama pandemija, iskreno se nadam da će kraj doći veoma brzo, mislim da nas tek čekaju posledice ove vrste, odnosno svi nus efekti na mentalno zdravlje celokupne nacije, a pogotovo mentalno zdravlje mladih kao najosetljivije grupacije i najranjivije grupacije.

Zato je moje pitanje u ime poslaničke grupe SPS-a, da li postoji direktna korelacija između pandemije i suicida kod mladih? Da li je rađena studija koja bi dala komparaciju između brojeva ovih slučaja kod mladih u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu? Da li se radi na strategiji pomoći mladima nakon što se ova pandemija završi?

Takođe, kao neko ko je preležao ovu bolest, odnosno koronu i ko se neposredno upoznao sa njom, apelujem na sve mlade ljude da se strpimo i budemo odgovorni i da se odazovemo vakcinaciji kako bismo što pre imali mogućnost radovanja onim sitnicama koje su se ispostavile da život znače, a koje su nam trenutno uskraćene. Zahvaljujem.