Zahvaljujem se predsednice Narodne skupštine.

Uvažene građanke i građani, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas, između ostalog, diskutujemo i o izveštaju Evropske komisije za 2025. godinu i ponovo imamo taj narativ, kao i u jučerašnjem danu, vraćamo se na neke 90-te godine, vraćamo se na ono što je bilo.

Neosnovano se optužuju, između ostalog, i socijalisti za nekakva dešavanja koja su bila. Da vam kažem, uopšte nemam nameru da idealizujem ulogu SPS u tim godinama.Kao što sam i juče rekao, danas ću ponoviti, mi smo političku cenu tada platili, ali ono što nam se ne može spočitavati jeste da smo na bilo koji način izdali nacionalne i državne interese Republike Srbije.

Osvrnuću se na par diskusija koje su bile pre mene. Jedna se tiče toga da je između ostalog na putu ka napretku Republike Srbije, između ostalog da je problem to što je Republika Srbija postala utočište za ratne zločince.

E, sada, to je lako reći, to nije problem. U Srbiji se može svašta da izgovori, nikome i ne sme da bude problem, ali činjenice govore nešto drugo. Činjenice govore da je od ukupno 161 procesuiranog u Haškom tribunalu, 94 bilo srpske nacionalnosti, 29 Hrvata itd.

41/2 AL/MP

Od osuđenih ukupno je osuđeno 90 ljudi. Od toga je 62 Srbina, 18 Hrvata, pet Bošnjaka i jedan Albanac. Ako govorimo o zbiru, na 1.138 godina zatvora su osuđeni Srbi.

Sada postavljam pitanje – na koji način je Srbija to tačno postala utočište za ratne zločince?

Nažalost, koleginica Elvira Kovač je već tu izanalizirala ono što je jeste izveštaj Evropske komisije, ono što jesu zamerke, kao što je između ostalog vladavina prava i ono što se tiče normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Sa druge strane, ima pomaka, kako sam izveštaj kaže, u oblasti ekonomije i privrede, IT.

Kada govorimo o normalizaciji Beograda i Prištine, to je sve u redu i naravno na tome treba raditi, ali želim da podsetim celokupnu javnost da mi 10 godina čekamo na ispunjenje Briselskog sporazuma i formiranje ZSO. Šta je sa poštovanjem Rezolucije 1244? Šta je sa Rezolucijom Generalne skupštine UN o tehničkom i statusno neutralnom dijalogu? Zašto to ne spomenete? Srbija je uradila sve što je bilo do nje. Zašto Evropska komisija na taj način ovaj izveštaj onda ne prezentuje? Evo, 10 godina od 2014. godine mi govorimo o ZSO.

42/1 MV/CG 17.55 – 18.00

Koliko je bilo samo napada na srpsko i nealbansko stanovništvo na prostoru Kosova i Metohije u poslednjih 25 godina? Ovde se neprestano radi jedna vrsta inverzije i zamene teza, u kojoj se mi konstantno stavljamo u jednu vrstu odbrane.

Govorilo se ovde i o suverenosti. Pa da, Republika Srbija je izabrala da bude vojno neutralna i da brani svoju suverenost kada govorimo o Kosovu i Metohiji. I da, nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji. Ruska Federacija i Kina u Savetu bezbednosti UN imaju pravo veta. Ako želimo da zadržimo naše partnere, moramo da se onda i mi ponašamo odgovorno prema njima. Da li je to uvek lako? Nije.

Takođe je bilo ovde analiza ovog izveštaja od strane nekih koji se predstavljaju kao antifašisti. U tom izveštaju, između ostalog, jedna od zabeležbi jeste da se kao zamerka navodi i to što je 9. maja rukovodstvo na čelu sa predsednikom Republike bilo u Moskvi na obeležavanju parade. Hoćemo li i toga da se stidimo? Da li ćemo početi da se stidimo što smo bili na pravoj strani istorije?

Takođe, u tom izveštaju stoji i zabeležba da smo se pridružili 41 zemlji koje su potpisale izjavu koju je pročitala Ruska Federacija u Savetu UN povodom 80 godina od pobede. Da li treba da se stidimo što smo tada branili istinske evropske vrednosti, slobodu i demokratiju na najstarijem kontinentu? Ne znam zašto i to ne spomenete? Mi se ne stidimo i mi podržavamo što smo tada bili tog 9. maja na obeležavanju. Naravno, treba neke stvari prihvatiti.

Kada govorimo o EU, stav Socijalističke partije Srbije, naše strateško opredeljenje jeste put ka EU i to jeste naša politika. Ono što predstavlja EU jesu određene norme i mi ka tim normama moramo i trebamo da težimo, pre svega zbog nas samih. Nas niko ne treba da tera na to. Ulazak u EU jeste naš cilj, ali kada govorimo o onome što se nama spočitava jeste i kolika je naša usklađenost i tu se govori oko 60% usklađenosti sa politikom i sa onim što od nas zahteva EU. Ako ćemo otvoreno da pričamo, dobar deo toga jesu i ono što se zove paket sankcija Ruskoj Federaciji. Malopre sam govorio o tome

Šta ćemo da radimo kada je u pitanju Republika Srpska i Dejtonski sporazum? Mi možemo da vodimo otvorenu politiku usklađenosti sa EU, kao što to rade određene zemlje u našem regionu, ali onda nemojmo da govorimo o suverenosti, jer onda suverenost ne postoji.

Naravno, treba biti svestan i realnosti koja nas okružuje. Kao što sam rekao, naš strateški cilj jeste EU, mi idemo ka tamo. Nama jeste cilj, mi i pripadamo evropskim narodima, mi smo Evropu više puta branili. Ako se vratimo i pre 700 godina bili smo jedna od brana tih evropskih vrednosti i srpski narod je uvek bio slobodarski.

Ali, ako ćemo da branimo ono što su naši državni i nacionalni interesi, a to jeste Kosovo i Metohija, to jeste kroz tu prizmu i odnosi sa Ruskom Federacijom i Kinom, to jeste vojna neutralnost, onda to, gospodo, nije baš tako lako.

Ovde se moglo čuti kroz tu prizmu i zamerke na Generalštab, da se daje nekome ko nas je bombardovao. Onda, s druge strane, ide argumentacija da smo okruženi zemljama članicama NATO pakta i da moramo da vidimo šta ćemo sa tim i da li je dobra politika vojna neutralnost. Ponovo ulazimo u dvostruke aršine. Gospodo, mi moramo sami pred sobom da se odredimo šta hoćemo.

Ono što jeste stav Socijalističke partije Srbije jeste da mi našu politiku ne menjamo, čuvamo Republiku Srbiju, čuvamo našu suverenost, naravno, radimo na poboljšanju životnog standarda naših građanki i građana, čuvamo ukupnu bezbednost Republike Srbije, vodimo računa o pravima i položaju srpskog naroda, pogotovo kada govorimo o regionu. I to bez obzira gde da pričamo i sa kim da razgovaramo, od toga ne odstupamo.

42/2 MV/CG

Kada je pitanju Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, u Narodnoj skupštini mi ćemo u Danu za glasanje podržati tačke koje se nalaze na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.

S obzirom da smo spomenuti u kontekstu vraćanja u neke 90-te godine, moram da primetim da postoji dosta kontradiktornosti u izlaganju kolege koji nas je spomenuo, jer on s jedne strane govori o važnosti suverenosti, odbrani naše suverenosti i pitanju Kosova i Metohije kroz tu prizmu i onda optužuje socijaliste za neku izdaju, samo ne znam čega, šta su to socijalisti izdali tih 90-ih godina? Da, socijalisti jesu platili skupu političku cenu, te politike odbrane državnih i nacionalnih interesa.

Pa, zar neko misli da socijalisti tada na čelu sa Slobodanom Milošević nisu mogli da urade sve ono što je urađeno nakon 5. oktobra 2000. godine. Da nisu mogli da donesu zakon o privatizaciji, da nisu mogli da prodaju za par eura ili centi preduzeća, da nisu mogli pod parolom otvorenog tržišta tzv. Lese fer-a da otvore tržite i da puste na taj način i strane banke kao što je urađeno posle 2000. godine. Da odustanu od Republike Srpske koja nam se takođe prebacuje. Da odustanu od Dejtonskog sporazuma. Da odustanu od rezolucije 1244. E, pa gospodo to je sve na kraju, nažalost bila cena koju su platili socijalisti i naš vojni vrh u Haškom tribunalu.

39/3 JJ/MT

Nemojte nas optuživati za izdaju jer socijalisti nisu izdali srpske, odnosno državne i nacionalne interese Republike Srbije.

Možemo da pogledamo i zašto ne spomenete onda kada već o tome govorite na koliko su osuđeni nečiji tuđi politički i vojni predstavnici iz drugih republika kada pričamo o Haškom tribunalu i o toj Evropi i njihovim demokratskim vrednostima. Zahvaljujem.

40/1 VS/LjL 17.30 – 17.40

Zahvaljujem se, predsednice Narodne skupštine.

Nadam se da mi nećete zameriti.

Pošto sam bio ovde spomenut, a nisam u tom momentu bio u sali, pa bih samo radi preciznosti i celovitosti informacije i onoga što se dogodilo u mojoj diskusiji, dozvolite mi samo pošto se pozvalo na stenogram i na moju izjavu od prošle nedelje, a tiče se upravo ovog Zakona, da citiram ili da pročitam ono što piše u samom stenogramu i ono što sam ja izgovorio kada je u pitanju izmene i dopune Zakona o udžbeniku.

Rečeno je da sam rekao da – predmeti koji obuhvataju prirodne nauke nisu od nacionalnog značaja. To nisam ni izgovorio i shodno tome ja sam, citiram, rekao – da je ovde bilo razgovora o tome zašto nisu matematika, fizika i hemija. To su prirodne nauke i one, pre svega, govore jednim unificiranim rečnikom.

Kada govorimo o onome što jeste nacionalni identitet ne značaj, nego identitet, to je mala razlika, mislimo da je mnogo važno da mnogo veću kontrolu nad tim ima naše Ministarstvo, a i da na sam sadržaj na štampu utiče naš Zavod za izdavanje i da ne čitam dalje.

Znači, ako me već citirate i pozivate se na stenogram i ono što sam rekao onda je vrlo važno da govorite onako kako i piše.

Što se tiče toga da li prirodne nauke važne, da, naravno da su i te kako važne i smatramo da i tu treba da se pokloni posebna pažnja.

Naši fakulteti kao što je Elektrotehnički ili Mašinski fakultet su prepoznati svuda u svetu i tu tom smislu, kada govorimo o tržištu rada, mi imamo jednu vrstu deficita za tim kadrom, jer su naši stručnjaci iz tih oblasti i te kako prepoznati i traženi.

Govorio sam o tome da je veoma važno i značajno da utičemo na sadržaj udžbenika kao što su srpski jezik i književnost i kao što je, između ostalog, geografija i drugi predmeti koji će biti ovim izmenama i dopunama zakona obuhvaćeni.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsednice Narodne skupštine.

Poštovane koleginice i kolege, uvažene građanke i građani, imali ste priliku da čujete od koleginice pitanje za poslaničku grupu šta se dogodilo u Sečnju, pa bih ja iskoristio priliku da krenemo od početka.

Socijalistička partija Srbije je u Negotinu i Mionici izašla zajedno zajedno sa svojim koalicionim partnerima, okupljenih oko SNS i želim da čestitam socijalistima i u Negotinu i u Mionici na sjajno obavljenom poslu, na dobrom rezultatu i mislim da su građanske i građani potvrdili svoju opredeljenost za našu koaliciju, dajući joj ponovo poverenje i priliku da naši predstavnici i u naredne četiri godine i u Negotinu i Mionici vode te opštine.

Za one koji ne znaju, kada je u pitanju Negotin, tu poslednja dva izborna ciklusa, uključujući i ovaj treći, idemo zajedno sa našim koalicionim partnerima iz SNS. Kada je u pitanju Mionica, tamo smo na prethodnim izborima pre četiri godini ostvarili rezultat od 12% i vrlo smo zadovoljni rezultatom koji je sinoć ostvaren.

Što se tiče izbora u Sečnju, mislim da ne možemo da budemo nezadovoljni tim rezultatom, imajući u vidu da pre nekih dva meseca kada su održani izbori u

Zaječaru, mnogi su se ovde ponadali da je to kraj SPS. Tada sam vam rekao i sada ću ponoviti, mislim da se prerano ti koji su se ponadali, da se prerano raduju. Mislim da su to izbori u Sečnju potvrdili.

Tada sam vam rekao i sada ću vam ponoviti, ne znam sa kojim pravom i sa kojom argumentacijom neki od vas ovde likujete, jer vaša partija, vaša udruženja u piku svoje popularnosti ne mogu da ostvare kad bi izašli samostalno ni dva procenta i to su izbori takođe juče potvrdili.

Što se tiče ministra Dačića i kada je u pitanju država Kongo, za one koji ne znaju, a očigledno da ima u ovoj sali, ta država pod svim pritiscima 2019. godine koje je trpela, nije odustala od svoje spoljne politike i vrlo principijelno je zadržala svoj stvar i poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije, ne priznajući lažnu državu „Kosovo“.

Mislim da barem iz ovog visokog doma ta država zaslužuje mnogo veće poštovanje i da ako već imamo odgovoran pristup prema svojoj zemlji, onda je za početak na nama da poštujemo naše prijatelje i naše partnere koji poštuju nas. Zahvaljujem.

Hvala vam, potpredsednice, kratko ću.

Prvo, što se tiče ovog slogana „Služimo narodu“, to je, gospodine Aleksiću, naš slogan. To je slogan SPS, nemojte nam to krasti.

Ministar Gašić je probao da raspetlja vaš Gordijev čvor, verbalni, koji ste napravili ovde i samo ću ja da se nadovežem na to, a to je ministar Dačić nije ni pokušao, niti je ikada bio portparol vojske, niti je to pokušavao. Nije bio ni ministar vojni, on je ministar unutrašnjih poslova, gospodine Aleksiću, i svoj posao obavlja.

Što se tiče policije, tu bih se složio, mislim da ovakve kvalifikacije ne stoje, tamo je 99% ljudi koji maksimalno odgovorno i profesionalno rade svoj posao.

Zahvaljujem.

Hvala, potpredsednice Skupštine.

Mislim da moj kolega ne razume dobro način funkcionisanja MUP i policije.

General Vasiljević je taj koji je direktor Policije i koji, da tačno, operativno upravlja policijom. On je prvi čovek policije i kada bi mu se, to što vi govorite i to što vi sada ovde navodite kao nešto što je problem, kada bi ministar Dačić vas slušao sigurno bi bio u sukobu sa zakonom i ovlašćenjima koja ima kao ministar unutrašnjih poslova.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsednice.

Prvo, Dušan Bajatović ima prava da drži političke govore kada je u ddomu Narodne skupštine, jer je šef poslaničke grupe SPS, ovde u Narodnoj skupštini. Mislim da je ovo i mesto gde treba, između ostalog, da se drže politički govori.

Čini mi se da prethodni govornik nije bio tu kada je Dušan Bajatović imao svoje izlaganje na temu budžeta, jer da je bio tu bi čuo da je bilo svega, samo nije bilo političkog govora. Bila je vrlo stručna analiza i mislim da je moglo mnogo toga da se čuje.

Treća stvar, koleginica Tomić mislim da je već odgovorila vezano za ulaganje u Banatski dvor i proširenje kapaciteta. Neću da citiram Dušana Bajatovića, koji često voli da kaže, ali to jeste u ekonomskoj teoriji, ja ću malo drugačije da ga parafraziram, da ne treba sve držati u jednoj korpi.

I, na samom posletku svega ovoga, ne tiče se konkretno prethodnog govornika, ali samo želim da malo skrenem pažnju da ipak malo dostojanstva, kulture ili kolegijalnosti, kako god, na kraju krajeva ljudskosti pokažemo i da ne prepričavamo neformalne razgovore bez svedoka i da to koristimo ovde u sali visokog Doma Narodne skupštine u kom nema druge strane i u kom nema ko da posvedoči. Mislim da to nije korektno. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsednici Narodne skupštine.

Uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvažene građanke i građani, nažalost, okolnosti u kojima se nalazimo su jako dinamične, pa nas teme malo prestižu, tako da od jutros, umesto da smo se bavili najvažnijim zakonom koji se donosi u jednoj godini za narednu godinu kakav je budžet, mi smo imali razgovore i Kolegijum koji je predsednica održala na temu ulaska u Narodnu skupštinu. Nadam se da će to sutra biti, kao što je i dogovoreno i kako je i sama predsednica Narodne skupštine rekla, da će to biti rešeno.

U svakom slučaju, kada je reč o budžetu za 2026. godinu, njega ne možemo posmatrati odvojeno ili parcijalno od dešavanja koja nas okružuju, kako na spoljnom, tako i na unutrašnjem planu, on je proizvod toga. Mislim da, u globalu govoreći, možemo biti zadovoljni time što budžet projektovan za 2026. godinu nastavlja da ima rast.

Ono o čemu je takođe bilo reči, učešće ili udeo javnog duga u samom BDP-u pada, on će biti na nekih 44,5%. Podsećanja radi, 2012. ili 2013. godine udeo javnog duga je bio mnogo veći, preko 63%, i tada su povučene jako teške i restriktivne mere, zahvaljujući kojima, kada govorimo kroz prizmu fiskalne politike, mi danas možemo da govorimo o jednom nadasve stabilnom budžetu. Taj budžet nam omogućuje za sledeću godinu da na projektovanu inflaciju koju imamo mi nastavimo sa rastom plata i penzija.

Penzije nastavljaju da rastu za 12,2%, plate u javnom sektoru za 5,1%, tako da, pored svih povećanja koja su bila, i kada govorimo o obrazovanju od 28% i u zdravstvu oko 19% u ovoj godini, mislim da imamo stabilne i javne finansije i da građani u tom smislu ne moraju da brinu.

Ovaj budžet nastavlja sa kapitalnim investicijama, to je veoma značajno i važno. Ovde je bilo reči da li je, između ostalog, ovakav budžet i njegov rast proizvod inflacije. On je proizvod pre svega kapitalnih investicija i ulaganja koja imamo u našu zemlju. Te investicije se nastavljaju.

Kada govorimo o ulaganjima u našu infrastrukturu, mi smo do sada izgradili preko 600 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica. Kada govorimo o železničkom saobraćaju, tu je rekonstruisano i modernizovano oko 700 kilometara pruga i 100 kilometara nove pruge je izgrađeno, kada govorimo o pruzi od Beograda do Subotice, ali nastavlja se takođe ulaganje i u modernizaciju pruge Beograd-Niš, takođe od Niša do Dimitrovgrada.

Kada govorimo o auto-putevima, veoma značajna je deonica Moravskog koridora, koja ide od Pojata do Preljine, čime ćemo faktički auto-put Beograd-Niš spojiti sa auto-putem Miloš Veliki. Takođe, počinje i nastavlja se izgradnja auto-puta Beograd-Zrenjanin. Sve ovo je mnogo značajno jer Srbiju čini mnogo povezanijom zemljom, atraktivnijom, kada govorimo o investicijama. U prilog tome, kada govorimo o investicijama, ono što bi samo možda sigurno mogli malo više da poklonimo pažnju jeste jačanje naše domaće proizvodnje.

Pošto nemam mnogo vremena i moje kolege će govoriti, ono što želim da pohvalim, u ime SPS, odnosno naše poslaničke grupe, jeste zakon koji se tiče Zakona o udžbenicima od nacionalnog značaja. Smatramo da je to veoma značajno i važno da imamo unificirane udžbenike koji se tiču i geografije i srpskog jezika i književnosti i drugih predmeta, muzičkog i likovnog. Bilo je ovde razgovora o tome zašto nisu matematika, fizika i hemija. To su prirodne nauke i one pre svega govore jednim unificiranim rečnikom. Ali kada govorimo o onome što jeste nacionalni identitet, mislimo da je mnogo važno da mnogo veću kontrolu nad tim ima i naše ministarstvo, ali i da na sam sadržaj i na štampanje utiče naš Zavod za izdavanje udžbenika i u tom smislu apsolutno podržavamo ove izmene i dopune ovog zakona.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS će podržati predloženi budžet, kao i ostale tačke koje se nalaze na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.

Poštovani i uvaženi građanke i građani, javio sam se samo da repliciram, da ne ispadne da SPS beži od prošlosti. Mi nemamo čega da se stidimo, mi smo ponosni na svoju prošlost, na antifašističku borbu, ponosni smo na Narodnooslobodilačku vojsku, koja je oslobodila 1945. godine našu zemlju. To uvek ističemo, toga se ne stidimo. Samo prosto smatramo da današnji dnevni red i današnja sednica je trebalo da ide u smeru onoga što se u prethodnih 18 meseci vodilo u javnosti, a to jeste birački spisak i Zakon o biračkom spisku.

Sada, koliko razumem, od strane dela opozicije zapravo to je bila samo tema kojom su oni pokušavali očigledno da dobiju neki prostor, ali očigledno da ih ta tema suštinski ni ne zanima, niti ih interesuje i to najbolje pokazuju i diskusije u ovom visokom domu.

Iz tog razloga se nismo ni javljali kada je bila tema u toku dana i Maršalata. Opet zarad javnosti, SPS, kada je bio u pitanju Maršalat tada, čini mi se da je on negde 2006. ili 2007. godine dat za Američku ambasadu, SPS nije učestvovala u tome. Ne znam zašto bi se to takođe nama prebacivalo.

Iz diskusija ne mogu da shvatim, juče, ko je bombardovao Generalštab, čak u jednom momentu smo mi optuženi da smo mi krivi za bombardovanje Generalštaba, kao da smo ga mi rušili, mislim na SPS.

Da zaključim svoju diskusiju i ovu repliku, čini mi se da sada se pozivaju na antifašističku borbu i na partizane i na odbranu kroz tu prizmu arhitektonskih rešenja oni isti koji su, ako me sećanje ne vara, do relativno skoro branili i Stari savski most. A ja ne znam ko je izgradio Stari savski most. Da li su to radili partizani ili su to radili Nemci, odnosno fašisti. U svakom slučaju, ne znam šta je bez veze, šta nije bez veze, mislim da diskusija u ovom visokom narodnom domu treba da se radi tamo gde je tema i mislim da građane mnogo više zanima birački spisak i ono na šta smo utrošili 18 prethodnih meseci, a mislim da je to jedan veliki iskorak i dobra stvar i da je sreće da svi ovde zajedno podržimo ove izmene i dopune. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsednice.

Ne znam odakle da krenem. Četiri konfuzna minuta, svega pomalo, ničega suštinski, prazna demagogija, glasno se govori, kao po običaju, prazna priča i sada, naravno, izazovu se replike. Sada mi treba da odgovorimo.

Prvo, ne znam da se govori o recidivima komunizma. Njegov kolega iz opozicije je malopre rekao – smrt fašizmu, sloboda narodu, jer je danas 20. oktobar. To je dan kada je Beograd oslobođen i mislim da su ga partizani oslobodili. Ne znam da li ga je neko drugi oslobađao, možda kolega ima neku svoju istoriju.

Onda se nastavi dalje, pa se pređe na srpske generale, začini se Slobodanom Miloševićem, optuži se za rat na prostoru bivše Jugoslavije. Ne znam da li su Srbi napadnuti ili su Srbi napadali, i to je dosta konfuzno. Kažu da smo tamo izgubili. U redu, možda jesmo, možda nismo, u svakom slučaju, ono što jeste ostalo iza Miloševića, to stalno ponavljamo, jesu dva spomenika, jedan je Dejtonski i Republika Srpska, drugi je Rezolucija 1244, i to su dva pravna sporazuma u međunarodnim okvirima koji nam i te kako garantuju, pre svega, kada govorim o Kosovu i Metohiji, naš teritorijalni suverenitet, ali i kada govorimo o Republici Srpskoj. Prvi put srpski narod zapadno od reke Drine ima svoj entitet.

Ne bih dalje širio priču, kolege su već govorile istoriju, kolega koji nam se obratio, kolege SNS su već opisale tu istoriju, čini mi se da tu postoji možda, neki dramatičan period u toj istoriji političkog razvoja, kolege Parandilovića. U svakom slučaju, ne bih se ja upuštao u to, to neko drugi treba i mnogo bolje od mene bi umeo da objasni. U svakom slučaju, kada je u pitanju SPS, ipak iz naših usta kada se kaže – smrt fašizmu, sloboda narodu, ima neku težinu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Ja ću kratko. Što se tiče onoga što je izrečeno, moramo prvo da se dogovorimo ko je napravio Jugoslaviju. Da li je to uradio kralj ili je uradila KPJ? U svakom slučaju posle 1945. godine ta država za koju kažete da je mi nismo napravili je imala 23,5 miliona stanovnika, bila četvrta po snazi vojska u Evropi. Kada govorio o BDP-u te zemlje, njenom uticaju na međunarodnom političkom planu, stvaranju Nesvrstanih i mnogo čemu još, ta zemlja i te kako je imala šta da pokaže, ta zemlja je i te kako odškolovala mnogo ljudi koji u današnjem kapitalističkom društvu ne mogu ni da priđu fakultetima. Ne želim da dužim o svemu tome.

Ono što želim da vam kažem, kolega, jeste da malopre uopšte nisam pričao o bivšoj vlasti, nisam spomenuo ni jednu bivšu vlast, uopšte nisam govorio o tome kako je bilo i šta je bilo. Ja sam samo odgovorio na ono što ste vi pričali, kada su u pitanju srpski generali i kada je u pitanju Slobodan Milošević i ništa drugo nisam pričao. Nisam spominjao ni Karađorđa, nisam spominjao u tom prethodnom govoru ni Obrenoviće, tako da ne znam za šta ste se vi uhvatili, ali opet se vraćam na ono što sam malopre rekao. Čini mi se da jedino što je kod vas konstantno jeste demagogija, prazna priča, floskule, velike neke reči, i to uglavnom u trajanju od dva do četiri minuta, a nakon toga ta priča nema svoju završnicu, ona počne da zveči onako kako jeste, prazna je. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsednice.

Nama veruju građanke i građani i zbog njihove podrške mi smo tu gde jesmo. Razumem da vi to ne shvatate, vi se sa tim poverenjem niste još do sada u svojoj karijeri susreli i u istoriji vaše političke partije, niste imali prilike da se susretnete sa tim kako izgleda imati poverenje naroda, ali mi ga imamo, ne bežimo od odgovornosti, preuzimamo odgovornost i u najtežim trenucima i to smo uvek za ovih 35 godina radili.

Što se tiče komentarisanja, da ne odgovaram ja u ime ministarke, ali njena izjava kada je već citirate je išla u smeru da zakon koji se donosi ne postoji nigde u Evropi u smislu komisije koja se uvodi. Naravno, ona je tada rekla, da ako se to pokaže kao dobro, pošto je Evropa to podržala i nevladin sektor, da će to onda možda biti dobar primer da se uvede i u ostalim razvijenijim zemljama, jer su i one podržale. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Samo kratko. Ja ću da se osvrnem, pošto je predsednik Dačić, predsednik SPS-a pomenut u negativnom kontekstu. Složio bih sa kolegom Marinkovićem, prvo, da nije korektno afričke zemlje na ovaj način oslovljavati.

Kolega, za početak spomenuli ste Kongo, Kongo nije priznao Kosovo. To je jedna stvar. Druga stvar, kada pričate o Ivici Dačiću, treba da znate da drugu zemlju koju ste spomenuli - Burundi, dok je ministar Dačić bio ministar spoljnih poslova je povukao priznanje Kosova. Mislim da su to zemlje o kojima treba vodimo računa, da im se računa i da se sa posebnim poštovanjem prema njima i ophodimo i kada govorimo o njima da vodimo računa i da gradimo odnose sa njima.

Tako da, evo ako niste znali, Burundi je povukao priznanje dok je ministar Dačić bio ministar spoljnih poslova i taj kontekst, kako ste već hteli da pokušavate da omalovažavate ministra Dačića, ako niste znali, pored Burundija, još 27 zemalja je to učinilo dok je on bio, između ostalog, ministar spoljnih poslova. Zahvaljujem.

Slažem se, potpredsednice, da treba da se vratimo na temu. ja ću kratko bez namere da produbljujem temu i da izazivam nastavak rasprave.

Ono što želim samo da kažem – ne znam šta je cilj sada svega ovoga? Politički mogu da razumem, ali mislim da nije odgovorno da sada na ovako osetljivoj temi kao što ste i sami rekli pokušavamo da nešto valorizujemo u političkom smislu, jer ipak efekti toga će biti samo još veće uznemirenje javnosti.

Da, odgovorim na ono što je bilo pitanje juče kada je cela tema krenula ovde u Narodnoj skupštini. Kao što sam juče rekao, Ministar Dačić je krenuo, dakle bio je na službenom putu, fizički u tom trenutku se nalazio u avionu zato nije mogao da se oglasi. On je u Londonu, kao što ste mogli i da vidite, Ministarstvo unutrašnjih poslova je dalo svoje saopštenje. U tom saopštenju je jasno i nedvosmisleno naznačeno da dotična studentkinja nije bila u policijskoj Upravi za grad Beograd, što bi značilo da nije bila u prostorijama policijske uprave. Utvrđuju se okolnosti kako su nastale same povrede. Ono što za sada možemo i što znamo jeste da nije bilo postupanja službenih lica.

Zato ponavljam, hajde odgovorno da pristupimo svemu ovome. Ministar Dačić se sinoć u jednom trenutku, takođe oglasio na tu temu. Naravno da je rekao da treba da se utvrde okolnosti. Ono što jeste poznato u ovom trenutku, poznato je da postupanje samih policijskih službenika, odnosno da studentkinja nije bila privedena u policijsku Upravu za grad Beograd, jer nije bilo postupanje službenih lica. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedavajuća.

Isto ću samo kratko, na ovo o čemu je bilo reči. Kao što je već saopšteno došlo je do jedne tehničke greške, nije „Euromedik“ već „Medigrup“, ako sad treba da govorimo. Niko ništa nije lagao, samo je došlo do previda, ništa više. To suštinski ne menja ono što jeste utvrđeno. Utvrđeno je da dotična studentkinja nije bila u PU za Grad Beograd, to sam već rekao.

Ono što je sada trenutno na redu, jeste da je predato Trećem, čini mi se, osnovnom tužilaštvu, tužilac je uzeo da radi po predmetu. Takođe, unutrašnja kontrola utvrđuje okolnosti i mi ćemo vrlo brzo, nadam se, očekujem kao i svi mi ovde imati precizno i činjenično šta je to što se dogodilo.

Ovde niko, podvlačim, niti iko tvrdi, niti je iko rekao da studentkinja nije napadnuta. Mi samo tražimo i vrlo odgovorno zahtevamo da se, prvo od nas narodnih poslanika, ne dolazi do uzbunjivanja javnosti, i da ostavimo nadležnim organima da utvrde okolnosti koje su se dogodile.

Koleginice i kolege, ja zaista sebi ne mogu da dozvolim ono što vi potencijalno sebi ovde dozvoljavate da budete i tužilac i sudija. Ja sam narodni poslanik, ja predstavljam građanke i građane, mislim da moja uloga nije da budem ni tužilac ni sudija, a mislim da nije ni vaša.