Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Uglješa Marković

Uglješa Marković

Socijalistička partija Srbije

Govori

Zahvaljujem se uvaženi predsedniče.

Poštovana ministarko sa svojim saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani i uvaženi građani Republike Srbije, mišljenja sam da je jedna od naših najvećih razvojnih šansi upravo energetika i utoliko smatram da je i važnost seta ovih zakona koji su danas na dnevnom redu. Moje kolege su, da se ne ponavljam, već rekle koji su to zakoni. Od ta četiri zakona, dva su potpuno nova zakona i u svojoj diskusiji ću se fokusirati na jedan od njih tj. Zakon o obnovljivim izvorima energije koji smatram da je veoma značajan. Naravno, ne umanjujem sve ono što je takođe danas na dnevnom redu. Pričaće moje kolege iz poslaničkog kluba i o tim drugim zakonima.

Ono što bih na samom početku izdvojio i pohvalio jeste upravo javna rasprava koja je bila organizovana, gde su svi zainteresovani mogli da prisustvuju i tu bih pohvalio i vas ministarka, ali i vaše saradnike koji su dosta strpljivo svima nama, narodnim poslanicima, pogotovo približili sve ono što se nalazi u ovom zakonu i omogućili nam da se direktno, odnosno neposredno upoznamo sa svim predlozima koji se nalaze u svim, odnosno u ova četiri zakona.

Srbija koristi 2,5 puta više energije od svetskog proseka i jedan od faktora koji utiče na to jeste, kada pričamo o električnoj energiji, zasigurno i cena struje, odnosno električne energije kod nas koja je najmanja, ali ima malo i do nekog našeg neracionalnog ponašanja. Tako da bi i mogli da postanemo svesni da upravo sve te neke resurse nismo dobili u nasleđe od naših predaka, već da smo ih pozajmili od budućih generacija i da bi trebalo da se ponašamo kao naši preci da iza nas takođe ostavimo budućim generacijama mogućnost kakvu smo i mi dobili.

Ratifikacijom ugovora o osnivanju energetske zajednice Srbija je postala članica energetske zajednice i time je prihvatila obavezu da primeni evropske direktive koje se ne odnose na obnovljive izvore energije. Cilj osnivanja ove međunarodne zajednice je da se unutrašnje tržište energije EU proširi i na region Jugoistočne Evrope i Crnomorski region. Između ostalih, neki od osnovnih zadataka energetske zajednice su jačanje i veza sa drugim regionima Evrope, Azije i Afrike i poboljšanje stanja životne sredine, povećanje energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije.

U skladu je sa pravim aktima energetske zajednice postavljen je i obavezujući cilj za Republiku Srbiju do 2020. godine, koji iznosi 27% obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije, od čega 10% mora biti u sektoru transporta. Da bi se ovaj cilj od 27% udela ostvario potrebno je bilo do 2020. godine izgraditi 1.092 megavata novih kapaciteta za proizvodnju električne energije, što je takođe i definisano u nacionalnim akcionim planom za obnovljive izvore energije.

Mi smo do sada u najvećoj meri uspeli da ostvarimo ovaj cilj, mada nismo dostigli tih 1.092 megavata u potpunosti. Potrošnja energije i učešća obnovljivih izvora zavisiće od brojnih faktora u narednom periodu od kojih su najznačajniji i ekonomski i politički i društveni, ali i demografski.

Koliko je pitanje obnovljivih izvora energije važno, govore i podaci istraživanja brojnih međunarodnih organizacija, gde bih izdvojio IRENA-u, odnosno Međunarodnu agenciju za obnovljive izvore energije. Ona smatra da globalna potraživanja za naftom su svoj vrhunac dosegla 2019. godine, da kada je u pitanju privredni gas, očekuje se da će taj maksimum biti 2025. godine i prema procenama ove agencije očekuje se na globalnom nivou da će do 2050. godine, 65% energije dolaziti upravo iz obnovljivih izvora energije.

Prema Izveštaju za centralnu i jugoistočnu Evropu postoji veliki potencijal za razvoj obnovljivih izvora energije u Srbiji do 2030. godine, a posebno kada se govori o solarnoj energiji. Srbija bi mogla da ima mnogo veći kapacitet za proizvodnju struje pomoću solarne energije i veće kapacitete za proizvodnju električne energije pomoću vetra. Prema ovim procenama Srbija bi do 2030. godine mogla da proizvodi 30% električne energije iz obnovljivih izvora energije.

Koliko je ova oblast važna i značajna i koliko se razvija, govori i činjenica da je 2016. godine u oblasti obnovljivih izvora radilo 9,8 miliona ljudi, od čega je 1,2 miliona bilo u zemljama EU, gde je prednjačila Nemačka, pored EU dve najznačajnije zemlje su bile SAD i Kina. U Kini je bilo zaposleno 3,2 miliona ljudi u sektoru obnovljivih izvora. Procene su da će do 2030. godine taj broj globalno posmatrano porasti i na 24 miliona ljudi. Znači, jedna cela oblast koja će se jako dinamično u narednom periodu zasigurno razvijati.

Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama na 2030. godine i Uredba o utvrđivanju programa strategije i razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine, a za period 2017-2030. godina, doneseni su važni dokumenti javnih politika u našoj zemlji i na osnovu izveštaja o njihovom sprovođenju možemo da vidimo u kom pravcu idemo i kako napredujemo.

Ono što smatram da su najvažnije novine u Zakonu o obnovljivim izvorima energije, jeste da je predviđeno da postoje dva principa podsticaja jedna je fid-in tarifa koja je već postojala i do sada, druga jeste tržišna premija. Kada pričamo o fid-in tarifi, ovlašćeni proizvođači mogu svoju energiju da prodaju garantovano snabdevaču po ceni koja je postignuta na aukciji i garantovani snabdevač je balansno odgovorna strana. Kada pričamo o povlašćenim proizvođačima koji dobijaju tržišnu premiju, oni energiju koju proizvode prodaju na slobodnom tržištu po ceni koja je tržišna cena, ali uvećano upravo za tu premiju i svoju balansnu odgovornost sami uređuju, odnosno garantovani snabdevač nije balansno odgovoran za njih.

Osnovni cilj uvođenja aukcija za dodelu mera podrške za korišćenje obnovljivih izvora u sektoru elektroenergetike predstavlja povećanje efikasnosti, ali i smanjenje troškova finansiranja proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije.

Takođe, primeri dobre prakse su i Slovenija i Hrvatska. U Srbiji ukupno do sada u 2020. godini, obnovljivi izvori energije, ako zanemarimo velike hidroelektrane, do sada smo dobijali 4,4% energije iz obnovljivih izvora, već je bilo reči iz hidroelektrana dobijamo ukupno nešto malo više od 30%, ali po tim nekim kriterijumima oni ne spadaju u tu grupu obnovljivih izvora.

Takođe, ono što je novi instrument, koji se dobija ovim zakonom i možda i najznačajniji i ticaće se najvećeg broja ljudi, odnosno domaćinstava, pa i privrede, jeste upravo instrument koji je nazvan – proizvođač-potrošač. On postoji već u nekim zemljama u okruženju, ali će zapravo dati jedan pravni okvir za sve one koji žele da stave solarne panele na svoje objekte i na taj način ostvare određene uštede.

Mislim da je to dobra stvar. Takođe, na taj način će ljudi koji se opredele za taj vid načina proizvodnje i korišćenja električne energije moći da kada ostvaruju višak u proizvodnji, a manje troše iz svojih resursa, da predaju distributivnom sistemu taj višak, a da sa druge strane u nekim drugim vremenskim intervalima mogu da koriste, odnosno da im se oduzima od računa za struju upravo na bazi te razlike i da vuku iz sistema, da tako kažem, energiju koja im je potrebna.

Tako da, mislim da tu postoji veliki kapacitet i veliki potencijal za razvoj. Ukoliko posmatramo takođe električnu energiju koja je preuzeta od povlašćenih potrošača, možemo da vidimo za period od 2014. do 2020. godine da za tih šest godina je proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora porasla za 750%, odnosno sa 200 miliona kilovat časova na 1,5 milijardi kilovat časova.

U najznačajnijoj meri proizvodnja energije, koja je doprinela tome jeste iz vetra do 2020. godine, ali takođe i pre svega zahvaljujući uredbama Vlade Republike Srbije iz 2016. godine kojima je data garancija potencijalnim investitorima da će ukoliko izgrade elektrane njihova električna energija u potpunosti biti otkupljena.

Solarna energija je takođe vid obnovljivih izvora koja generalno poseduje najveći potencijal u svetu. Solarne elektrane su izuzetno značajni energetski objekti iz kojih je dobija čista električna energija. Korišćenjem solarne energije za zagrevanje vode se već uveliko koristi, ali kada pričamo o električnoj energiji poslednjih par godina je to sve prisutnije pogotovo imajući u vidu ekonomski, ali i ekološki razloge.

Potencijal solarne energije u Srbiji u prethodnih godina je bio nepravedno zapostavljen. Do sada je u Srbiji instalirano svega 21 megavat kapaciteta. O tome je govorila na javnoj raspravi i državna sekretarka Atanacković. Mi po podacima RGZ imamo 600 kilometara kvadratnih krovova u Srbiji i na osnovu tog podatka ako bi samo jednu trećinu tog prostora iskoristili, dobili bismo 24 hiljade megavata nove snage. To mislim da na najbolji način oslikava koliki su potencijali kada pričamo o solaru i koliko ima prostora da se taj sektor u okviru obnovljivih izvora energije da se razvija.

Naravno, smatram da je Zakon o obnovljivim izvorima dobar osnov u regulaciji sve rastućeg tržišta obnovljivih izvora energije. Da budem i potpuno iskren to više i nije budućnost i čovek ne treba da bude vidovit, to je postala i sadašnjost i to je postala i realnost.

Stručnjaci takođe iz zemlje, ali i iz inostranstva su složni u oceni da će nakon usvajanja ovih Zakona o obnovljivim izvorima i ostala tri zakona koja su danas na dnevnom redu Srbija doživeti procvat. Dosta će nam pomoći da prevaziđemo sve posledice koje su izazvane pandemijom korona virusa, u trenutku kada se suočavamo i sa donekle i ekonomskom krizom kao posledicom, ali velikim zagađenjem vazduha i još velikim učešćem takođe i uglja u proizvodnji električne energije, a najveći je udeo lignita skoro 70% električne energije dobijamo upravo iz uglja.

Kada pričamo o proizvodnji toplotne energije, zasigurno će obnovljivi izvori, ali i solar o kome sam upravo pričao dati veliki odgovor na rešenje i biti velika prilika za dekarbonizaciju.

Korišćenje fosilnih goriva u svim sektorima energetike uzrok su i brojna oboljenja koja nastaju zagađenjem. Tako da ćemo ovakvom daljom strategijom i implementacijom ovih zakona zasigurno smanjiti broj naših građana koji će imati neki vid oboljenja i nekih zdravstvenih problema.

Takođe, ono što smatram dobrim, smatram da je dobro što je zakon predvideo i ograničenja kada pričamo o izgradnji hidroelektrana u zaštićenim područjima, jer su uvažena i neka prethodna dešavanja koja su bila u praksi, ali takođe smatram da ovo i ne treba da se pretvori u kampanju protiv hidroelektrana, jer je Srbija prvu hidroelektranu napravila još 1900. godine u Užicu, samo par godina posle izgradnje hidroelektrane na Nijagarinim vodopadima, takođe nakon toga Ivanjica, 1903. godine smo napravili i u Vučju hidroelektranu, koja je jedno od najvećih dostignuća iz oblasti energetike u Evropi u 20. veku.

Sve ovo govorim iz tog razloga što, evo, prošlo je 120 godina, te hidroelektrane su danas svojevrsni muzeji, ali ono što je još važnije, one su i dan-danas u upotrebi i proizvode električnu energiju, odnosno za ovih 120 godina nisu narušile našu životnu sredinu. To sve govorim jer mislim da u narednom periodu, a te elektrane su takođe gradili naši građevinari, projektovali su ih naši inženjeri i mislim da treba i u narednom periodu donekle uvažavati upravo stav struke, kako bismo iskoristili našu najveću razvojnu šansu, a to jeste upravo energetika, a da ne dolazimo u situaciju da dovodimo u pitanje našu životnu sredinu.

Upravo iz svih ovih razloga i svih benefita koje vidim u ovim zakonima poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati sve ove zakone. Hvala.
Zahvaljujem se predsedniče.

Uvažene kolege narodni poslenici, poštovani građani Republike Srbije, ispred poslaničke grupe SPS svoje pitanje uputio bih Vladi Republike Srbije i Ministarstvu zdravlja.

Više od godinu dana živimo u krizi koja je izazvana pandemijom korona virusa i usled novonastalih okolnosti život svih nas je poprimio potpuno nove obrise. Brojna istraživanja pokazuju da je ova kriza izazvana pandemijom najviše uticala i najviše utiče na mlade uzraste između 20 i 30 godina.

Poznato je da su mladi najveći pobornici druženja koji im pruža i osećaj sigurnosti, ali i pripadnosti i to im omogućava da se osete i potvrđeno, ali i bitno utiče pozitivno na njihovo sazrevanje.

Takođe, promena načina školovanja, njihovo fizičko udaljavanje od njihovih vršnjaka za posledicu ima nedovoljnu socijalizaciju i osećaj usamljenosti. Istraživanje koje je sproveo OEBS u saradnji sa Krovnom organizacijom mladih Srbije je dalo uznemirujuće podatke, a to je da je izolacija kojom smo svi bili izloženi usled vanrednog stanja, loše ili jako loše uticala na 53,4% procenata mladih. Depresiju je imalo 33,9%, napade panike 21,5%, osećaj anksioznosti 43,1% izazvanih usled zabrinutosti za porodicu, prijatelje, nemoći i neizvesnosti.

Pre same pandemije drugi najčešći uzrok smrti kod mladih ljudi je bilo samoubistvo. Pre par nedelja, samo u jednoj noći, troje mladih ljudi je sebi oduzelo život, a poslednjih meseci ove brojke su sve alarmantnije. Mali je broj onih koji imaju svest i prepoznaju simptome, pri tome se i ne stide da pričaju na ovu temu i potraže stručnu pomoć. Dodatno im otežava situaciju i sama činjenica da u Srbiji na 27.000 mladih ljudi dolazi jedan lekar specijalista psihijatrije koji bi mogao da im pruži stručnu pomoć.

Mišljena sam da kao i država i kao društvo sa mnogo većom pažnjom bi trebalo da pristupimo ovom problemu i kada prođe sama pandemija, iskreno se nadam da će kraj doći veoma brzo, mislim da nas tek čekaju posledice ove vrste, odnosno svi nus efekti na mentalno zdravlje celokupne nacije, a pogotovo mentalno zdravlje mladih kao najosetljivije grupacije i najranjivije grupacije.

Zato je moje pitanje u ime poslaničke grupe SPS-a, da li postoji direktna korelacija između pandemije i suicida kod mladih? Da li je rađena studija koja bi dala komparaciju između brojeva ovih slučaja kod mladih u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu? Da li se radi na strategiji pomoći mladima nakon što se ova pandemija završi?

Takođe, kao neko ko je preležao ovu bolest, odnosno koronu i ko se neposredno upoznao sa njom, apelujem na sve mlade ljude da se strpimo i budemo odgovorni i da se odazovemo vakcinaciji kako bismo što pre imali mogućnost radovanja onim sitnicama koje su se ispostavile da život znače, a koje su nam trenutno uskraćene. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani i uvaženi građani Republike Srbije, danas govorimo o multilateralnom sporazumu između evropske zajednice i njenih država-članica i pridruženih država među kojima se nalazi i Republika Srbija.

Na samom početku svog izlaganja napraviću jednu kratku retrospektivu razvoja vazdušnog saobraćaja koja datira još od 1903. godine, a neki prvi komercijalni letovi koji su uspostavljeni su uspostavljeni još od 1919. godine. Osnovna podela vazdušnog saobraćaja je na civilne i vojne svrhe. I u pogledu korišćenja vazdušnog saobraćaja u vojne svrhe zanimljiv je podatak da su na početku Prvog svetskog rata avioni u svim zemljama uglavnom korišćeni samo za osmatranje, izviđanje i pomoćne zadatke i ti avioni nisu imali naoružanje. Srbija je ovaj rat dočekala sa četiri aviona i šest pilota.

Takođe, još jedna činjenica po kojoj smo prvi jeste da je prvi avion koji je srušen u istoriji svetske avijacije oborio još pre 99 godina srpski vojnik Radoje Ljutovac iznad Kragujevca. Najbrži razvoj vazduhoplovstva ostvaren je u Drugom svetskom ratu, kada je vazdušna prevlast postala dominantna u ostvarivanju komparativne prednosti nad neprijateljem.

Kada je u pitanju civilno vazduhoplovstvo, razvijalo se nakon Prvog svetskog rata, prvobitno u Nemačkoj i Americi, najpre za prevoz pošte, a potom putnika i robe. Prvi komercijalni letovi u Evropi, bili su na linijama Pariz – Brisel, London – Brisel i Pariz – London. Danas, u međunarodnom vazdušnom saobraćaju imamo preko hiljadu aerodroma, koji imaju ulogu da uspostavljaju letove i primaju putnike i organizuju njihove usluge. Aerodromi u Atlanti i Pekingu, godišnje prevezu preko 100 miliona putnika i to je ono, što zapravo govori kolika je ova industrija.

Zahvaljujući avio-industriji i razvoju vazdušnog saobraćaja, danas je u velikoj meri olakšana komunikacija i transport robe i putnika, čak i u najudaljenijim državama. Međunarodni vazdušni saobraćaj odvija se u vazdušnom prostoru, između dve, ili više zemalja, a sporazum koji je na dnevnom redu, danas ima za cilj uspostavljanje zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, primenjujući osnovne principe EU, u oblasti civilnog vazduhoplovstva i u pridruženim državama, među kojima je Srbija.

U Srbiji se za redovni međunarodni prevoz koriste tri aerodroma, to su „Nikola Tesla“, „Konstantin Veliki“ i „Morava“. Poslednja dva aerodroma su deo javnog preduzeća „Aerodromi Srbije“ i u procedura za pripajanje ovom preduzeću su još par aerodroma, čime bi cela teritorija naše zemlje bila pokrivena.

Mnogi se pitaju, da li Srbija ima dovoljno putnika za sve ove aerodrome? Po rečima uglednog profesora Petra Mirosavljevića, prodekana za studije na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, naša zemlja ima odličnu, geografsku poziciju i potencijal da razvije čvorišta za region jugoistočne Evrope i uspostavi letove ka najznačajnijim interkontinentalnim destinacijama. Svi argumenti govore u prilog tome da imamo izuzetno veliki potencijal za razvoj ovog vida saobraćaja.

Ministre vi ste rekli i mislim da i to govori u prilog tome da su i otpočeli pripremni radovi na izgradnji novog kontrolnog tornja, na aerodromu „Nikola Tesla“, i to je očigledno i jedan od pretpostavki, odnosno predviđanja srednji i dugačak rok, usled tehnički ograničenosti prostora će se u narednom periodu javiti potreba za tim.

Globalna kriza izazvana pandemijom korona virusa, usporila je ovaj proces i možemo slobodno reći, možda je i najviše uticala na avio industriju. Neki od podataka, kada su u pitanju aerodromi u Srbiji, govore o tome da u Beogradu i Nišu, za vreme pandemije, broj avio saobraćaja opao je za više od 90%. U prvoj polovini prethodne godine broj putnika, na beogradskom aerodromu, bio je manji za 62%, u odnosu na isti period godinu dana pre toga, dok je broj komercijalnih letova smanjen za 52%. U januaru i februaru, prošle godine, niški aerodrom beležio je rast putnika, u odnosu na isti period prošle godine, a od marta taj broj se smanjio za 60%, a od aprila više saobraćaja nije ni bilo.

Vazdušni saobraćaj danas ugrožava veliki broj faktora, jedan od njih je i ovaj prirodni, o kojem sam vam pričao, a drugi je ljudski. Tu, pre svega mislim na terorizam, koji predstavlja bezbednosne izazove, rizike i pretnje i koji koristi sredstva koja su sve brutalnija, krvavija i razornija. Svima nama je dobro poznat teroristički napad, koji se desio 11. septembra, u Americi, u SAD i od tada su u proceduri i mere drastično povećane, kada je u pitanju bezbednost na samim aerodromima.

S obzirom na pregovore o pristupanju EU, kojima naša država predano pristupa donošenje ovog zakona, stvoriće i formalne pretpostavke za hanuizaciju zakonodavstva Republike Srbije, sa pravom EU. Kao jedan od strateških ciljeva i prioriteta, koji jeste Srbija, to je punopravno članstvo u EU, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati usvajanje ovog sporazuma.

Na samom posletku, svog obraćanja, želim da iskoristim priliku i da kažem, kao što je i moja uvažena koleginica, Snežana Paunović rekla, neki od poslanika danas su pre 22 godine bili deca, jedno od te dece sam i ja, kada je počelo 24. marta bombardovanje i agresija NATO alijanse, na našu zemlju, tada mi je prekinuto školovanje, odnosno prvi razred u koji sam tek krenuo.

Ono što želim samo da kažem, da sve srušene bolnice, srušene škole, srušeni objekti, preko dve hiljade žrtava, zapravo nisu konačne brojke. Ako pogledamo podatak da je 1990. godine bilo deset hiljada ljudi obolelih od bolesti, od kancerogenih oboljenja, a da je 25 godina kasnije, odnosno 2015. godine taj broj bio 40 hiljada, onda tek možemo da shvatimo kolike su razmene onoga što je bačeno na nas, 15 tona osiromašenog uranijuma, koji po nekim procenama će trebati da dođe do potpunog raspada 45 milijardi godina. Toliko je zapravo i na taj način je zapravo očigledno nama zahvaljeno što smo u prva dva, odnosno u Prvom i Drugom svetskom ratu bili na strani pobednika, na strani istine, na strani pravde i što smo se borili za očuvanje demokratije.

Tako da ono sa čim se slažem jeste da možda kao verujući narod možemo da oprostimo, ali nikada ne smemo i ne možemo da zaboravimo ono što je tada učinjeno, barem sve dok postoji živi srpski narod. Tako da bih ovo obraćanje završio rečima, neka živi srpski narod, neka živi Srbija. Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi članovi Agencije za energetiku, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas govorimo o Izveštaju Agencije za energetiku Republike Srbije.

Na samom početku želim da istaknem i kažem da mi je posebna čast da mogu danas da govorim na ovu temu, posebno imajući u vidu da sam svoj master rad na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, pod mentorstvom profesora Miomira Jakšića, odbranio baš na temu agencije i onoga što su mogućnosti ulaganja kada pričamo o energetskom sektoru Republike Srbije.

Potreba za regulacijom u ovoj oblasti se javila pre nekih 30 godina sa razvijanjem tržišne energije i kada pričamo o Evropi u Srbiji od 2005. godine imamo Agenciju za energetiku i moj mentor je bio i vaš kolega u prvom savetu Agencije za energetiku, tako da to spominjem iz razloga što sam puno stvari mogao da čujem i naučim od njega kako funkcioniše Agencija, kako je funkcionisala u tom periodu, ali ono što sam takođe od njega ima priliku da saznam da je zaista Agencija, da jačina ljudi izrazitih kompetencija, znanja i iskustva iz oblasti električne energije, nafte i gasa i da zaista imate kadrovski kapacitet za svih ovih 16 godina svog postojanja da obavljate onu ulogu za koju ste imenovani uostalom i od Narodne skupštine Republike Srbije.

Ono što bih takođe naglasio jeste da vi kao Agencija imate ulogu da regulišete tržište energije i da nađete neki balans između onoga što jeste privatni i neki privatni interes subjekata koji se nalaze na trom tržištu, odnosno privrede i domaćinstava.

Nije vam lak zadataka, pogotovo imajući u vidu da je energija zaista jedna oblast, kako struja tako i nafta i gas, koji su zaista jedan od elemenata koji utiču na, jedan od elemenata ne koji utiču, nego jedan od elemenata suvereniteta svake zemlje, pa tako i Srbije i vi kao nacionalno regulatorno telo imate u tom smislu jako težak zadatak koji, po mom nekom mišljenju, ispunjavate na visokom stepenu.

Ono što sam zaključio čitajući Izveštaj za 2019. godinu jeste da je on sveobuhvatan, precizan i tačan i da iz njega zaista možemo dobiti sve neophodne informacije kada je u pitanju struja, nafta i gas.

Kada razgovaramo o električnoj energiji, ono što ja donekle smatram i mislim jeste da, pogotovo kada pričamo o prenosu električne energije, imamo zaista zadivljujuće rezultate da svega gubitke koje ostvarujemo u prenosu od 2,04%, čime spadamo u jednu od zemalja sa najmanjim gubicima, zaista jedan impresivan rezultat, ali ono gde bi smo možda mogli malo da smanjimo te gubitke jeste u našem distributivnom sistemu. Oni su za poslednjih devet godina sa 16,3 pali na 11,7%, što je dobar rezultat, što je dobar pokazatelj. Izraženo u novcu, tih 11,7% je oko 200 miliona evra, odnosno 140 miliona. Od tih 200 miliona evra su oni koji su opravdani troškovi usled same strukture potrošnje električne energije, ali onaj ostatak bi mogao, po mom mišljenju, na dva načina možda da se unapredi.

Jedan od tih načina, o njemu je u prethodnom periodu i bilo reči u Narodnoj skupštini, zato i govorim o njemu, bilo je poslaničkih pitanja na tu temu u januaru mesecu, a to jeste zamena preko jednog miliona i 150 hiljada drvenih stubova koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije.

To govorim iz razloga što je bilo dosta pitanja od građana upućenih nama u tom periodu, jer su imali prekid u snabdevanju električnom energijom u januaru mesecu. On je brzo otklonjen zahvaljujući efikasnosti, ali govorim da bi smo zamenom tih drvenih stubova, postavljanjem betonskih stubova ali i zamenom te „ovnesne“, da me ispravite kako se kaže, opreme, možda nisam dobro ni rekao, mogli da podstaknemo i našu privrednu aktivnost i time pospešimo i naš ukupni ekonomski rezultat, pokrenemo našu privredu, a i smanjimo gubitke o kojima sam već govorio i ono što je najvažnije, dobijamo još veću stabilnost u snabdevanju električnom energijom krajnjih potrošača, što mislim da je donekle i najvažniji cilj.

Takođe, i ugradnja pametnih brojila koja bi mogla da se očitavaju na daljinu je jedan od načina gde bi smo zasigurno uspeli da smanjimo neovlašćen pristup, ono korišćenje električne energije, da ne kažem narodski rečeno – krađu. Zasigurno bi su tu napravila jedna od ušteda.

Ono što sam rekao da jeste opravdano gubitak od 140 miliona zbog same strukture potrošnje, mislim da bi mogao takođe na dva načina možda da se unapredi u nekom narednom periodu, jedan od ta dva načina, mi smo već ozbiljno zakoračili i tu se dosta tiče gasifikacije.

Trenutno 10% potrošača Srbije koristi gas, ali ono što jeste tendencija u narednom periodu zahvaljujući turskom toku da mi možemo da računamo da će sve veći broj potrošača zahvaljujući toj gasifikaciji moći da imam pristup samom prirodnom gasu i da ćemo na taj način moći da povećamo i broj korisnika prirodnog gasa.

Drugi način jeste, ono što je ste sve veća tendencija u svetu a tu govorimo o obnovljivim izvorima energije i o tzv. proizvođačima i potrošačima i tu, pre svega, mislim na solarne panele koji su trend u svetu i treba razmišljati o nekim subvencijama u tom smeru da imamo domaćinstva, kuće i zgrade, mi ih već imamo, ali da povećamo taj broj koji bi mogli i sami da proizvode električnu energiju. Jedan deo te energije koriste za svoju sopstvenu potrošnju, višak da odlazi u distributivni sistem i zasigurno bismo i tu smanjili gubitke u samom prenosu, a da ne pričam naravno i o uštedama i o onome što bi možda dobili i kroz prizmu životne sredine.

Takođe, želim da kroz prizmu svega toga naglasim da je obnovljivi izvor energije i ulaganje u solar zaista u poslednjih, pogotovo poslednjoj deceniji se zaista jako brzo ta oblast razvija, u poslednjih sedam-osam godina za jedan kilovat, vi me ispravite ako grešim je bilo potrebno 22,5 m2 solarnih panela, danas je to svega 7 m2, što dođemo do neke računice da je već u samoj ceni koštanja za nekih tri puta opala u tom segmentu proizvodnja električne energije dobijena iz Sunca, a da ne pričam da u poslednjih 40 godina je ta cena po jedinici mere opala 100 puta. Znači, to je tendencija ka kojoj se ide i o kojoj mi, po mom mišljenju, treba da razmišljamo.

Takođe, ono što želim da pohvalim iz Izveštaja Agencije za energetiku jeste akt o izuzeću „Gastransa“ u kom ste vi i te kako učestvovali kao Agencija, zahvaljujući u kome smo mi dobili, odnosno država dobila i njeni građani 402 km gasovoda koji prolazi od bugarske do mađarske granice, odnosno od Zaječara do Horgoša. Time smo izgradnju novog gasovoda, infrastrukturni standard snabdevanje N-1 će biti zadovoljen, jer će sa 38,3% biti povećan na 114% i to već samo po sebi govori koliki je to projekat koji je vredeo 1,5 milijardu evra a čime će građani Srbije i država Srbija dobiti i stabilnost u snabdevanju prirodnim gasom, ali dobiti i diversifikaciju u izvorima energije i podići mogućnost očuvanja svoje životne sredine.

Bio bih nepošten a da ne kažem da taj veliki Projekat Turski tok koji je 1. januara, čini mi se, pušten, delom pušten, ne bi bio moguć i realizovan da nismo imali i mudru i odgovornu politiku našeg rukovodstva, državnog rukovodstva, na čelu sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, mudrom i odgovornom spoljnom politikom bivšeg ministra spoljnih poslova a sadašnjeg predsednika Narodne skupštine, Ivice Dačića, ali i dvojice ljudi koji su od početka do kraja učestvovali u tim projektima to je bivši ministar energetike i rudarstva, Aleksandar Antić i direktor „Srbijagasa“, Dušan Bajatović.

Mislim da smo pokazali da imamo ljude koji mogu da sprovedu velike projekte, da smo kao država spremni da učestvujemo u njima i da razmišljamo o budućnosti naše dece i naše Srbije.

Ono što bih na samom kraju istakao i podsetio javnost Srbije jeste da je danas 15 godina od smrti bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Podsetio bih to da je on bio prva žrtva globalizma u borbi za odbranu suvereniteta i celovitosti naše zemlje i da 20 godina, 21 godinu od kada on više nije predsednik države mi i dalje imamo borbu za očuvanje tih istih interesa koji su definisani Rezolucijom 1244 kada pričamo o južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji, naša borba i dan danas traje za nju, ali i o Republici Srpskoj, našem, odnosno entitetu u okviru Bosne i Hercegovine, zapadno od Drine, zahvaljujući kojoj smo dobili, odnosno srpski narod dobio svoj entitet, tako da mislim da je to ono što sam ja smatrao potrebnim da spomenem u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Što se tiče poslaničkog klupa SPS, mi ćemo podržati izveštaj Agencije danas kada bude glasanje. On je kao što sam rekao, sveobuhvatan, precizan, daje informacije i o struji, gasu, nafti i čestitam vam na tome. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani predstavnici nezavisnih regulatornih tela, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, složio bih se i sa nekim prethodnim govornicima kada je u pitanju i sam Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti da je jedna birokratska stvar i s obzirom da je i on već bio razmatran i na nadležnom odboru i da je upućen ovde Narodnoj skupštini na izglasavanje ne bih nešto puno vremena trošio da polemišem o njemu.

Ono što bih samo istakao je da sama Komisija za svoje postojanje od sad već skoro 30 godina je neku svoju ulogu koju ima zapravo i opravdala, to jeste da poslovanje na tržištu kapitala bude i zakonito i transparentno, da spreči potencijalne monopole koji se mogu javiti na tom tržištu i, naravno, da zaštiti i samog investitora na tom tržištu kapitala.

Ono što bih takođe posebno istakao i pohvalio jeste nedavna izmena i dopuna Zakona o tržištu kapitala kojim je pojednostavljen sam postupak za sastavljanje prospekta o izdavanju obveznica, čime je značajno smanjena mogućnost same zloupotrebe.

Što se tiče samog Izveštaja o radu RATEL-a za 2019. godinu, odnosno Regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge, ono bih ja istakao, kao neko ko je završio ekonomiju, meni je prvi neki pokazatelj, a i kolege su već pričale koliko se oblasti koje vi regulišete i kojima se bavite, koje su pod vašim nadzorom brzo i razvijaju i koliko su dinamične. Mislim da najbolje o tome govori u prilog i činjenica da su u odnosu na 2018. i 2019. godinu ukupne investicije u sektoru elektronskih komunikacija porasle za dva puta, odnosno na 84,2 milijarde dinara i da prihodi od elektronskih komunikacija učestvuju 3,8% BDP-a Republike Srbije.

Ono na šta bih se ja osvrnuo jeste, koleginica je sada pričala o tome i vi ste već dali svoj odgovor, šta je vaša uloga, šta je vaš zadatak, to sam u potpunosti razumeo, ali moram da istaknem da sam spremajući se za ovaj govor primetio da kada je u pitanju internet u našoj zemlji, oni koji ga dominantno koriste su mlađa populacija, jesu mlađi ljudi i to su uglavnom kada pričamo o nekoj starosnoj dobi od 16 do 24 godine, čak po nekim podacima kada se upoređuju po naloga na društvenim mrežama, preko 95% te starosne grupacije koriste internet.

Mislim da smo opet nekako dužni svi mi zajedno da i svedoci smo onoga što se, nažalost, dogodilo juče i nije prvi slučaj, nije prvi put da se dešava da za ishod ima fatalnu posledicu, da nekako svi zajedno nađemo načina, i vi kao Regulatorno telo da date svoj doprinos, naravno, i resorno ministarstvo koje već ima jednu akciju koja ima za cilj da zaštiti najmlađe od nekih zloupotreba na internetu. Ali ovde pre svega pričam o tome da svi zajedno uzmemo učešća, pa ako treba i Ministarstvo obrazovanja i škole, da se poradi malo i na edukaciji i samih roditelja i da se njima objasni šta su to društvene mreže, šta su ti Jutjub kanali, ko su ti jutjuberi, šta oni rade, koji je taj sadržaj koji se plasira njihovoj deci nesmetano, da bi i ti ljudi mogli uopšte da budu ukorak sa vremenom, sa tim tehnologijama koje se zaista jako brzo razvijaju.

I sam sam svedok dece, odnosno deca mog brata i moje sestre koji su u potpunosti na tim sadržajima, koriste te sadržaje i ja kao neko ko je opet s neke strane mlađi sam se pre pet dana tek informisao o tome, zahvaljujući njima, šta je taj Tik-Tok, koji je ovoga puta doveo do takvih fatalnih posledica koje za ishod imaju smrt jednog deteta.

Smatram da ipak svi zajedno moramo da damo svoj doprinos, vi s jednog stručnog aspekta, znanja, kompetencija koje imate, mi iz nekog javnog prostora, iz ove skupštinske sale, da insistiramo na tome da i ti roditelji, ali i ta deca dobiju neophodne informacije koje bi, ja se nadam, u nekom narednom periodu sprečile da se ovakve stvari ponavljaju i događaju.

Što se tiče poslaničkog kluba SPS, mi ćemo u danu za glasanje, odnosno danas, podržati sve tačke koje se nalaze na dnevnom redu i glasaćemo za sve njih. Hvala vam puno.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi predstavnici nezavisnih institucija, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, iskoristio bih priliku da se u današnjoj diskusiji osvrnem na Izveštaj o radu DRI za 2019. godinu. Ona od svog osnivanja, odnosno od 2005. godine je nadležna za oko 11 hiljada direktnih, indirektnih odnosno i svih drugih korisnika državnih sredstava, pomažući državi u kontroli na koji način i kako se upravlja njenim resursima.

Na taj način smatram da se za ovih 15 godina povećala transparentnost, ali ono što je takođe još važnije je i finansijska disciplina svih nivoa vlasti kada pričamo o trošenju javnih sredstava.

Državna revizorska institucija je u prethodnoj godini, osim svih redovnih revizija koje je uradila, uradila i 1.970 preporuka i mislim da je na najbolji mogući način, plastično govoreći, ono što jeste vaš učinak, da bi nas svi razumeli, jeste i 168,69 miliona dinara uštede, što kroz povećanje nekih prihoda, odnosno smanjenje rashoda, zahvaljujući vašem radu.

Kroz prizmu tog rezultata, mislim da se na najbolji mogući način i oslikava zapravo sva važnost svih nezavisnih institucija kada pričamo o funkcionisanju države Republike Srbije.

Konkretno, DRI je svojom kontrolom korišćenjem državnih finansija doprinela i doprinosi pozitivnom radu javne uprave, utiče na odgovorniji odnos i savesno trošenje javnog novca.

Takođe, svojim delovanjem ona utiče i na smanjenje odnosno otežavanje samih procesa korupcije, za koju smatram da je jedna od boljki našeg društva s kojom se susrećemo. Kada pričamo o korupciji, mislim da je ona rak rana svakog društva, pa tako i našeg. Ovde ne pričam, naravno, o sistemskoj korupciji, već o nekoj korupciji koju potencijalno vrše pojedinci, a u svakom slučaju ona je ono što nas kao društvo u svakom slučaju unazađuje.

Zadatak nas kao narodnih poslanike je da omogućimo i vama kao nezavisnim institucijama da insistiramo na tome da u tom smislu imate potpuno nesmetan rad i da svi zajedno insistiramo na tome i govorimo o tome i donekle otvaramo svest kod građana da i oni ako dođu u kontakt sa tako nečim zapravo ne okreću glavu nego da vide da imaju podršku svih nas, države, nezavisnih institucija pa i nas ovde narodnih poslanika kao predstavnika zakonodavne vlasti.

Narodna skupština je svojevrsni supervizor rada Državne revizorske institucije, jer usvaja sve vaše izveštaje o radu i u tom smislu vi svojim godišnjim izveštajima nas upoznajete sa onim što ste radili. Tako je i ovog puta.

Kada je u pitanju Socijalistička partija Srbije moram da istaknem da smo mi u potpunosti za politiku transparentnosti, kada je u pitanju trošenje javnih sredstava, novca koji pripada svima nama ovde, svim građanima Republike Srbije i mislim da tu ne treba da imamo nikakvu dilemu.

Zaista smatram i maksimalno podržavam i državu u toj borbi, jer je to jedan od stubova izgradnje jednog zdravog društva i društva od kog će najviše u tom smisli zavisiti i njegova vitalnost.

Takođe, pored uspešne ekonomske politike i rasta životnog standarda na kome u poslednjih osam godina uspešno sve vlade ovih osam godina rade, smatram da je veoma važno da se izborimo i sa pošastima koje dolaze upravo tim zloupotrebama kada je u pitanju upravljanje javnim sredstvima i verujem da svi mi narodni poslanici imamo zajedničko, odnosno isto mišljenje na tu temu i da imamo konsenzus kada je to u pitanju.

Tu je, naravno, potrebna udružena aktivnost svih, kako nas kao zakonodavne, tako i izvršne, ali i sudske grane vlasti. Smatram da moramo da pošaljemo jasnu poruku da kada je u pitanju korupcija imamo nultu tolerancija kao država i na tu temu nema razgovora. Smatram da je to, takođe, jedan od stvari, kao što sam i rekao, i rak rana svakog društva, pa i našeg i da ne treba da okrećemo glavu pred tom temom kada je ona u pitanju.

Ta borba nije laka i neće biti laka. Ona je jedan od preduslova, pored ekonomskog, za izgradnju pravne države, kao i za poštovanje građana kao poreskih obveznika, kao onih koji nas ovde kao narodne poslanike takođe plaćaju.

Ta javna sredstva se moraju i transparentno i zakonito koristiti i tu je DRI koja će koristiti sva svoja zakonska ovlašćenja i kontrolisati zakonitost trošenja tih sredstava, i to je zapravo put ka jačanju finansijske discipline i odgovornosti, jačanju pravne države i Srbija na tome zaista predano radi i kroz ovaj, da kažem, četvrti stub, a to su upravo te nezavisne institucije koje i vi predstavljate.

Smatram da samo ovakvim otvorenim pristupom, insistirajući na punoj transparentnosti i finansijskoj odgovornosti svih korisnika javnih sredstava na svim nivoima vlasti, možemo jačati i poverenje onih zbog kojih smo i mi tu, a to su naši građani. Zato smatram da je i iscrpan i detaljan izveštaj DRI značajan u podizanju lestvice očekivanja, ne samo na planu odgovornog trošenja državnog novca, već i odgovorne kontrole i naravno ono što vi predstavljate, a to jeste vrhovnu državnu revizorsku instituciju, ali i time šaljete poruku i ostalim institucijama šta je to što je norma koju mi ovde kao narodni poslanici zapravo očekujemo i na tome vam čestitam.

Socijalistička partija Srbije je uvek bila na strani svojih građana, odgovornog pristupa kako u vođenju državne politike, tako i kroz prizmu toga i u korišćenju javnih sredstava i zato će poslanički klub SPS podržati vaš izveštaj i ono što očekujemo od vas u narednom periodu jeste da ovaj nivo rada i efikasnosti zadržite i u narednom periodu. Od nas ćete, ako u tome budete uspeli, uvek imati podršku. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo tri zakonska predloga.

Na samom početku želim da istaknem da jedna od tekovina socijalizma jeste i državno besplatno školovanje i obrazovanje. Socijalistička partije Srbije će uvek podržati, kao što je uvek podržavala, ulaganje u modernizaciju našeg obrazovanja.

U tom smislu bih se osvrnuo na Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Povezane škole u Srbiji“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Naime, radi se o veoma značajnom i korisnom projektu na kojem su zajedničkim aktivnostima radili Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, kao i Akademska mreža Republike Srbije.

Cilj projekta jeste unapređenje obrazovanja i uspostavljanje i stvaranje kvalitetnijih uslova za nastavu i učenje. Sam projekat se odvija u više faza i prve dve faze se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. U prvoj fazi je obezbeđena izgradnja bazične lokalne računarske mreže u 400 matičnih školskih objekata, u fazi dva u 500 školi. Da bi ovaj projekat bio uspešno realizovan do samog kraja potrebna je i pomoć međunarodnih finansijskih institucija i predviđeno je da su u narednom periodu bežična lokalna računarska mreža izgradi u još oko 930 školskih objekata, čime bismo u celoj zemlji dobili mogućnost da svi školski objekti budu tehnički osposobljeni u potpunosti, naravno tamo gde je to bilo opravdano i moguće.

Ukupna vrednost ovog projekta jeste 111 miliona 290 hiljada evra i u okviru samog projekta 50 hiljada nastavnika će proći obuku i biće obezbeđeno 48 hiljada laptopova i 50 hiljada računara, čime ćemo stvoriti mogućnost da svi đaci u Srbiji imaju pristup internetu kada se nalaze u školama, kao i alate, odnosno računare i laptopove da mogu i da zahvaljujući tom internetu dođu brže i kvalitetnije do onih informacija koje su im potrebne za njihovo obrazovanje.

Krenuli smo u reformu obrazovnog sistema kako bismo buduće generacije pripremili za digitalne veštine koje donosi 21. vek.

Takođe, veoma je važno da ekonomski sistem naše zemlje bude spreman za izazove koje donosi digitalna era i da buduće generacije budu pripremljene za ono što ih čeka u budućnosti. Od velike je, naravno, važnosti i značaja i sama podrška Vlade Republike Srbije, u tom smislu. Radi se i na modernizaciji administracije u školama i to ostavlja mogućnost našim nastavnicima da više vremena mogu da posvete svojim đacima.

Mnoge profesije nisu postojale do prethodnih 10 godina i prognoza je da će u narednih 30 godina taj broj samo rasti. Svet se menja, način proizvodnje se modernizuje, savremene tehnologije su već postale sastavni deo života svih nas, sve je više i robotike, kada pričamo o proizvodnji i o privredi. To je ono što jeste budućnost, ali i naša obaveza da postavimo temelje za buduće generacije kako bismo spremno dočekali inovativnosti koje su neminovne, jer društva koja nisu spremna da se unapređuju i da se usavršavaju osuđena su da žive u vremenu koje više ne postoji.

Kada govorimo o Predlogu zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije izazvane korona virusom, SPS je dala i daće svoj nesebičan doprinos i podršku za brojne mere državne ekonomske politike kojima se umanjuju negativni efekti koje pandemija ostavlja po našu ekonomiju. Tako i danas u potpunosti podržavamo predložene mere. Sa najviše izazova se suočavaju naši preduzetnici i mikro, mala i srednja preduzeća i njima je pomoć i najpotrebnija i zadatak države je u tom smislu i da osigura njihovo poslovanje.

Imajući u vidu i dalje da postoje brojni problemi u privrednom sektoru i nakon završetka vanrednog stanja neophodno je da nastavimo sa tim merama koje će imati za cilj povećanje likvidnosti privrednih subjekata. Upravo ovaj treći paket mera je usmeren na očuvanje likvidnosti privrednih subjekata u uslovima ekonomske krize i njegova ukupna vrednost je 2,2 milijarde evra.

Ovim Predlogom zakona Republika Srbija preuzima obavezu da bude garant i izmiri potraživanja banaka nastala po osnovu odobrenih kredita od strane banaka za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava za kreditiranje privrede sa prioritetnim ciljem ublažavanja negativnih ekonomskih i finansijskih posledica pandemije.

Na posletku, iskoristio bih priliku i osvrnuo bih se i na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju naših državljana. Ove godine u novembru potpisan je međunarodni sporazum između Republike Srbije i Republike Albanije koji omogućava da naši državljani putuju samo uz pomoć lične karte. To je zapravo i rezultat inicijative koja je pokrenuta još prošle godine, a koja je poznatija kao Mali Šengen. Velika većina građana zapadnog Balkana veruje da ta regionalna saradnja može pozitivno da doprinese našim ekonomijama.

Ono što bih takođe istakao jeste da smatram da na ovim prostorima mi kao mali narodi smo u prethodnom periodu uvek bili pod uticajem velikih sila koje su pokušavale da ostvare svoje interese na ovim prostorima. Zato mislim da je veoma značajno i važno ovo povezivanje. Smatram da učenje jednih o drugima, saznavanje o međusobnim kulturama, tradicijama i običajima samo mogu da doprinesu međusobnom povezivanju i da ojačaju naše veze i da kroz neki protok vremena svi zajedno počnemo da unapređujemo našu saradnju i da je činimo i stabilnijom, ali i produktivnijom. U tom smislu da zajedničkim snagama izlazimo i na treća tržišta i da donosimo i ekonomsku dobit i za naše građane i za naše države i da na taj način stvaramo bolju budućnost za one generacije koje dolaze. Socijalistička partija Srbije će podržati ove zakone u danu za glasanje. Zahvaljujem.
Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.

Uvaženi ministri, kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, SPS je u prethodnom periodu dala svoj nesebičan doprinos u stabilizaciji i konsolidaciji ekonomije Republike Srbije pokazujući zajedno sa našim koalicionim partnerima da se ne plašimo ni odgovornosti i nimalo lakih odluka i da se isključivo i samo vodimo interesima naše zemlje i njenih građana.

Juče smo razgovarali o Predlogu budžeta, danas ćemo između ostalog diskutovati i o završnom računu budžeta republike za 2019. godinu, kao i o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i o javnom dugu.

Pohvalio bih to što se danas pred nama nalazi završni račun budžeta za 2019. godinu koji nam inače pruža informacije na koji način su ministarstva raspolagala sa novcem svih građana Republike Srbije, kao i to na koji način je Vlada raspolagala sa budžetskom rezervom i predložen završni račun za 2019. godinu je praktično potvrdio sve informacije o fiskalnom rezultatu republike iz mesečnih izveštaja Ministarstva finansija.

Možemo sa ponosom da kažemo da je Srbija 2019. godinu završila sa suficitom u budžetu u iznosu od 16,4 milijardi dinara, što je čak i Fiskalni savet ocenio pozitivno.

Usvajanjem završnog računa završavamo jedan budžetski ciklus i dobro je i ministar je govorio malopre o tome, dobro je da se poštu zakonska obaveza i da postane praksa da se pred nama narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini i ubuduće pre donošenja budžeta za narednu godinu raspravlja o završnom računu budžeta za prethodnu.

Izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu i uvođenjem novih instituta stvaraju se mogućnosti za zaštitu od finansijskih rizika, eliminisanje, odnosno smanjenje rizika usled nastalih deviznim kursem, kao i promenom kamatne stope kao i drugim koji mogu nastati, a u vezi su zaduživanjem i uspostavlja se okvir za postojanje mogućnosti zaduživanja Republike, a za finansiranje projekata putem hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom tržištu.

Jedan od pokazatelja da li smo na dobrom putu će biti učešće troškova kamata u BDP koji je projektovan da padne na ispod 1,8% do 2023. godine.

Zakon o budžetskom sistemu je krovni zakon po kom se obezbeđuju budžetskih prihodi, regulišu se rokovi za donošenje budžeta i smatram, naravno svi ti budžetski prihodi zavise od naše fiskalne politike i realnih ekonomskih izvora. Srbija je svoju ozbiljnost u vođenju fiskalne politike pokazala i u prethodnim godinama, ali i u ovoj godini i on se oslikava, pogotovo u ovako teško situaciji u kojoj se nalazimo i o Predlogu budžeta za narednu godinu.

Srbija kao mala zemlja, a otvorena ekonomija, prirodno deli sudbinu drugih zemalja. Posledice po globalnu ekonomiju po nekim procenama su najveće od Drugog svetskog rata i rast, o tome je govorio i ministar Siniša Mali juče, rast naše ekonomije u 2019. godini i u prvom kvartalu 2020. godine je usporila epidemija izazvana koronom virusom i kako i na globalnu ekonomiju tako i na našu privredu ostavila posledice, ali mislim da i te kako imamo razloga da budemo ponosni na pad naše ekonomije za manje 1%, što je jedan od najvećih uspeha u celoj Evropi, pogotovo imajući u vidu, kao što sam rekao, šta je sve to dovelo do toga i uvođenje vanrednog stanja u kom smo bili i prirodnog pada tražnje u takvim okolnostima.

Paketom mera koji je Vlada donela u iznosu od 12,5% BDP sprečen je značajan gubitak radnih mesta i smatram da bez tih mera u narednoj godini naš napredak bi bio značajno sporiji. Takođe, pravovremenom reakcijom je obezbeđena i stabilnost i predvidljivost našeg deviznog kursa i zahvaljujući svemu tome mi ovu godinu završavamo sa učešćem javnog duga ispod 58% u BDP što je po svim takođe, ekonomskim parametrima i zakonima jedan značajan rezultat koji pokazuje između ostalog i vitalnost naših finansija.

Predlog budžeta za 2021. godinu je na projektovano dobrim osnovama, jako realan i ostvariv rast BDP od 6%, spuštanje deficita na 3%. Naravno, smatram da treba biti oprezan usled nepredviđenih okolnosti u kojima se nalazimo, ali ohrabruje i činjenica da je Vlada o predlogu budžeta ostavila rezerve za potrebe konsolidacije naše ekonomije u slučaju nepredviđenih okolnosti, a izazvanih epidemijom.

U ime poslaničke grupe SPS posebno želim da pozdravim izmenu Zakona o budžetskom sistemu kojim se dozvoljava zapošljavanje u javnom sektoru, dozvoljavanje zapošljavanja korisnicima javnih sredstava u iznosu od 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos po bilo kom osnovu na neodređeno, umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno, odnosno određeno, u svojstvu pripravnika. Mislim da je sjajna poruka. Mislim da takođe i iznad tog broja ostavljena mogućnost da se zapošljava uz kontrolu Vlade Republike Srbije, odnosno vladine komisije kako sama mera ne bi izgubila svoju suštinu i kako bi dala maksimalnu efikasnost.

Mislim da je sjajna i jasna poruka države da pored novih radnih mesta u privatnom sektoru država misli na mlade ljude, otvara im svoja vrata i mislim, da pogotovo u ovom trenutku kada je u pitanju i zdravlje i zdravstvo, ali ostali segmenti našeg javnog sektora i te kako je potrebno i zanavljanje kadrova i da se otvore vrata mladim i obrazovanim ljudima koji bi bili spremni da svoju energiju, svoj rad i svoj entuzijazam ulože u rad državnih organa.

Takođe, povećanje plata u javnom sektoru od 3,5% u januaru, nakon toga u aprilu 1,5%, kao i u zdravstvu 5%, povećanje penzija u narednoj godini, sve to s jedne strane pokazuje i vitalnost naših finansija, a s druge strane dovešće do povećanja ukupne naše tražnje i povećanja privredne aktivnosti. To se pokazalo i u prethodnom periodu kada smo određenim merama povećavali našu tražnju kao dobar metod da se poveća i ukupna naša privreda.

Povećavanjem, takođe, minimalne cene rada verujemo da neće opteretiti našu privredu dovoljno i pokazuje se da država, a ja ka predstavnik Socijalističke partije Srbije, kao socijalista, posebno želim to da naglasim, vodi računa i o socijalnoj komponenti. Jedan od najboljih pokazatelja da je to tako jeste i činjenica da je od 2012. do 2020. godine minimalna zarada skočila sa 12 hiljada dinara na 32 hiljade dinara.

Vlada, celokupna Vlada, kao i resorno ministarstvo, Ministarstvo finansija su u prethodnom periodu pokazali efikasnost, efektivnost, ali ono što je posebno značajno kada su u pitanju veliki sistemi, veliku dozu fleksibilnosti da u kriznim trenucima, pravovremenim merama uspeju da stvore fiskalni prostor i da imamo u projekciji za sledeću godinu ulaganje i u zdravstveni sistem, ali i da nastavljamo sa kapitalnim investicijama, da nastavljamo sa povećanjem plata i penzija, a da pritom održavamo stabilnim naše javne finansije i tempo smanjenja javnog duga.

Poslanički klub SPS će podržati izmene i dopune zakona koji su na dnevnom redu i koji se nalaze pred nama dajući pun svoj doprinos Vladi Republike Srbije za sve izazove koji se nalaze pred nama. Nastavljamo da unapređujemo život svih građana u Republici Srbiji stvarajući bolje uslove za ostanak mladih ljudi u našoj zemlji. Takođe, stvaramo predvidljivije uslove za dovođenje investitora i otvaranje novih radnih mesta, kao i za jačanje naše domaće privrede. Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, uvažena mandatarko i kandidati za budući sastav ove Vlade, uvažene građanke i građani Republike Srbije, danas je pred nama jedan veoma važan dan, dan u kome biramo novu Vladu, novu po svojim određenim personalnim rešenjima, kao i novim resorima koje će imati u sebi, ali svakako Vladu u kontinuiteta koji je zacrtan još od perioda 2012. godine dogovorom dvojice lidera Ivice Dačića i Aleksandra Vučića.

Kao pripadnik mlade generacije, osvrnuću se na položaj mladih u našem društvu. Mladi se danas suočavaju sa različitim vrstama izazova koji utiču bitno na kvalitet njihovog života, počevši od ekonomskih okolnosti, obrazovanja, ali i pitanja koja se tiču zasnivanja svoje porodice.

Ono što je mladima i te kako potrebno jeste da neko ima da ih sasluša i uvaži sve ono što su njihove preferencije. U tom smislu moram da istaknem i pohvalim ono što je država uradila u prethodnom periodu, što se tiče određenih projekata koje je sprovela i pokazala da u određenom intenzitetu ima sluha za mlade ljude i tu, pre svega, mislim na projekat koji se tiče iz oblasti zdravstva, kada je 100 najboljih studenata medicinskih fakulteta i 250 najboljih maturanata srednjih medicinskih škola dobilo priliku da dobije posao u svojoj struci, čime smo, s jedne strane, i zanovili naš zdravstveni kadar, a sa druge strane omogućili našim najboljim mladim lekarima da ostanu u svojoj zemlji.

Pohvalio bih iz oblasti poljoprivrede ono što je urađeno kada je u pitanju prilika da mladi poljoprivrednici apliciraju za bespovratna sredstva za pokretanje svoje poljoprivredne proizvodnje i nekih drugih agro biznisa.

I naposletku bih, takođe, istakao projekat koji se ticao „Moja prva plata“, a zahvaljujući kojim je 10.000 mladih ljudi dobilo priliku da stekne neka nova znanja, veštine i kompetencije koje su im u svakom slučaju pomogle prilikom sledećeg zapošljavanja.

Od ove Vlade očekujem da još energičnije nastoji da razume potrebe mladih ljudi i da na taj način se bori za njihovu kvalitetniju budućnost.

Smatram da država, uzimajući naravno sve okolnosti u kojima se nalazimo, treba da nađe načina da izdvoji više sredstava kada su u pitanju studenti. Smatram da bi mogli i u većoj meri da se školuju o trošku države, jer smatram da to nije trošak, već investicija za budućnost koja uz određene pravovremene privremene aktivnosti kojima idemo i vrlo brzo valorizovale svo to znanje koje je stečeno na tim fakultetima.

Takođe su nam potrebna i nova radna mesta koja jesu otvarana u prethodnom periodu, ali smatram da su nam potrebna i nova radna mesta koja će zahtevati i visokokvalifikovan kadar, čime bismo smanjili odliv naših mladih i obrazovanih ljudi iz Srbije, što smatram da je jedan od gorućih problema sa kojima se danas suočavamo.

Takođe, kao mlad čovek, koji je formirao svoju porodicu, podržavam inicijativu za stvaranje novog resora koji će se baviti porodicom i populacionom politikom, jer smatram da je porodica odavno izgubila ono mesto u našem društvu koje treba da zauzima, a to je da bude osnovni stub našeg društva i mislim da bismo vraćanjem porodice na to mesto koje joj pripada preventivno delovali kada je u pitanju niz neželjenih efekata koje za rezultat dobijamo, a reflektuju se kroz određena, da kažem, devijantna ponašanja kod mladih ljudi.

Mislim da je zdrava i jaka porodica jedan od osnovnih preduslova, ako pričamo o natalitetu, a složićemo se da bez nataliteta nema budućnosti naše zemlje.

Slušajući vaš ekspoze, smatram da imam razloga da budem optimističan da će se prava i položaj mladih ljudi naći na visokom mestu prioriteta onoga što ćete vi i vaša Vlada u narednom periodu raditi i, takođe, budućoj Vladi, ako je izaberemo, a ne vidim ni jedan razlog da to večeras i ne uradimo, želim da bude Vlada svih građanki i građana Republike Srbije, ostvarujući uspehe u interesu svih nas. Zahvaljujem.