Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Uglješa Marković

Uglješa Marković

Socijalistička partija Srbije

Govori

Zahvaljujem.

Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane kolege, uvaženi poštovani građani Republike Srbije, danas su na dnevnom redu dva zakonska predloga i dva predloga odluke koje se odnose na kadrovska pitanja.

Kao prvu tačku naše današnje rasprave imamo izmene i dopune Zakona o privrednim društvima, zatim, Sporazum sa Kraljevinom Norveškom o poljoprivrednim proizvodima, Predlog odluke o izboru dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kao i Predlog odluke o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti.

Kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS, osvrnuću se na sve četiri tačke, kako bih približio građanima ono o čemu ćemo danas govoriti ovde u plenumu.

Ukoliko krenemo od same definicije, privreda predstavlja osnovnu društvenu delatnost jednog društva. Samim tim, privredna društva i preduzetnici koji su nosioci privrednog razvoja veoma su važan deo te privrede. U savremenom društvu u kojem živimo važno je imati viziju, a zajednička vizija svih nas ovde je da Srbija bude zemlja najboljih prilika za sve njene građane.

S tim u vezi, značajno je povezivanje ovih subjekata, kao i poboljšanje njihovog položaja, za šta nam je neophodan dobar zakonodavni okvir koji u našoj državi već i postoji. Brojne su činjenice koje idu u prilog ovoj mojoj konstataciji.

Privreda je u Srbiji uprkos pandemiji u toku prošle i ove godine ostvarila pozitivan rezultat. Najveći profit zabeležen je u sektorima trgovine na veliko i malo, građevinarstvu, poljoprivredi i energetici, dok su najveći teret same pandemije podneli hotelijeri i ugostitelji.

U prvoj godini pandemije privredna društva su povećala broj zaposlenih za oko 43.500, a ovaj trend se nastavio i ove godine, posebno u sektorima trgovine i građevinarstva.

Nedavno je navršeno i godinu dana ove Vlade, što je bila prilika da sumiramo sve rezultate onoga što je u ovom periodu i urađeno.

Kroz programe finansijske podrške malim i srednjim preduzećima u navedenom periodu Ministarstvo privrede je obezbedilo investicije u iznosu od 11 milijardi dinara i realizovalo 76 projekata u 56 lokalnih samouprava. Usvojena je i Strategija državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu Republike Srbije za period od 2021. do 2027. godine, kao i Akcioni plan za sprovođenje Strategije industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine.

U Srbiji je za prvih sedam meseci ove godine osnovano skoro 5.500 privrednih društava, što je za 3,2% više nego u istom periodu prošle godine. Takođe, već postoji u Srbiji i povoljnije poslovno okruženje.

Ono što je cilj izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima je da doprinese većoj pravnoj sigurnosti, povećanju transparentnosti prilikom zaključivanja poslova, da se podigne nivo svesti direktora i članova nadzornog odbora pri zaključivanju pravnog posla, kao i da garantuje transparentnost podataka o visini i strukturi naknada menadžmenta akcionarskog društva. Da bi se povećala korporativna transparentnost, odgovornost direktora, posebno je važno da se objavi svaki element i ukupan iznos naknade.

Ovaj zakon uticaće i na uslove konkurencije na taj način da će društva koja budu imala transparentniju politiku naknada, kao i ona koja budu utvrdila identitet svojih akcionara, biti sigurnija za ulaganje stranih investitora i biće prepoznata kao pouzdaniji poslovni partneri. Na taj način stimulisaće se privredna aktivnost i povećaće se tržišna konkurencija. Takođe, stvoriće se uslovi za povoljniji nivo investicione aktivnosti i bolje poslovanje privrednih subjekata.

Sve ovo treba da doprinese daljem razvoju naše domaće privrede, unapređenju vladavine prava, kao i da stvori povoljno poslovno okruženje za privredne subjekte koji posluju na teritoriji Republike Srbije. Predložene izmena ovog zakona jesu neophodne, između ostalog i u cilju poboljšanja naše pozicije na Duing biznis listi Svetske banke o uslovima poslovanja.

Takođe, danas na dnevnom redu imamo i Sporazum o poljoprivrednim proizvodima sa Kraljevinom Norveškom. Naši značajni diplomatski odnosi postoje već preko 100 godina. Mi sa Norveškom imamo više od 20 potvrđenih bilateralnih sporazuma iz različitih oblasti.

Uprkos tome što je Norveška priznala tzv. državu Kosovo i što je glasala za prijem Kosova u UNESKO, postoji dobra, pre svega, ekonomska saradnja, kako na bilateralnom, tako i na multilateralnom nivou, prvenstveno u okviru Sporazuma o slobodnoj trgovini iz 2010. godine koji je zaključen između Republike Srbije i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu, poznatije kao EFTA. Ovim Sporazumom se predviđa potpuno ukidanje carina na industrijske proizvode i time je otvoreno tržište tri evropske zemlje za naše proizvode.

Srbija ima i pojedinačne sporazume o poljoprivrednim proizvodima sa državama članicama EFTA, a o čemu će mnogo detaljnije govoriti moja koleginica, narodna poslanica Dijana Radović.

Ono što ja želim da istaknem jeste investicija „Telenora“ u iznosu od 1,5 milijardi evra koja je jedna od najvećih pojedinačnih investicija u Srbiji, ali i najveća norveška investicija u našoj zemlji. Norveška je zainteresovana za dalje intenziviranje ekonomske saradnje sa Srbijom, povezivanjem poslovnih ljudi dveju zemalja, kao i za saradnju u oblasti inovativnih tehnologija i održivog razvoja.

Takođe, želim da naglasim da ima prostora da se unapredi i saradnja u oblasti kulture, posebno imajući u vidu da preko 10.000 naših sunarodnika živi u Norveškoj.

Na samo karaju, ali ne i najmanje važno, Norveška se pokazala kao iskren prijatelj Srbije i njenih građana. Podsetio bih ili informisao one koji to ne znaju da je Norveška na samom početku izbijanja pandemije poslala novčanu pomoć u iznosu od pet miliona evra državi Srbiji na čemu želim da im se zahvalim i u ime poslaničkog kluba SPS i u ime SPS.

Danas, razmatramo i dva predloga odluka o kadrovskim rešenjima. Reč je o Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Komisiji za hartije od vrednosti.

Na samom početku važno je reći da je novi Zakon o javnim nabavkama stupio na snagu 1. januara 2020. godine, sa početkom primene od 1. jula iste. To je veoma važan zakon, možemo da kažemo, i sistemski koji uređuje pravila postupaka javnih nabavki koje sprovode svi državni organi kako bi za sebe pribavili određeno dobro, uslugu ili obezbedili određene radove. S obzirom da se ovde radi o novcu poreskih obveznika, odredbe ovog zakona i način na koji se novac troši direktno se tiču svih građana, poštujući pri tom načela ekonomičnosti, efikasnosti, jednakosti privrednih subjekata, zabrani diskriminacije i transparentnosti.

Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama samostalan i nezavistan organ Republike Srbije koji obezbeđuje zaštitu prava u skladu sa ovim zakonom. Ima status pravnog lica i za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini kojoj dostavlja godišnji izveštaj.

Takođe, predsednika i članove same Komisije bira i razrešava Narodna skupština, tako da danas pred sobom imamo biografije kandidatkinja. Svaka od njih ima dugogodišnje radnog iskustvo u poslovima koji se tiču javnih nabavki, izuzetne stručne i profesionalne kvalifikacije i poseduju i sam sertifikat.

Na samom kraju, par rečenica i o poslednjoj tački koju imamo danas na dnevnom redu. Kada pričamo o tržištu kapitala, ne možemo a da ne konstatujemo da je usled pandemije ono zaista u jednoj velikoj krizi za čije posledice će trebati vremena da se sagledaju.

U skladu sa tim ukazao bih na značaj Strategije za razvoj tržišta kapitala u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine koji je prvi takav dokument koji je naša Vlada donela sa ciljem da se pruži podrška održivom ekonomskom rastu i poveća nacionalna konkurentnost kroz dobro, funkcionalno tržište kapitala. Razvijena i efikasna tržišta imaju ključnu ulogu u finansiranju ekonomskog rasta i obezbeđivanju finansijske stabilnosti.

Komisija za hartije od vrednosti je samostalna i nezavisna državna organizacija, regulator je tržišta kapitala koja je osnovana još 1990. godine. Njen osnovni zadatak je zakonito, pravično i transparentno funkcionisanje tržišta kapitala, zaštita investitora. Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti ona takođe odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije. U okviru svoje izborne funkcije, Narodna skupština bira i razrešava predsednika i članove Komisije za hartije od vrednosti.

Mi danas pred sobom imamo biografije kandidata za predsednika i četiri člana. Te biografije zaista ulivaju poverenje da će spoj kontinuiteta u vidu predsednika i dva člana u reizboru, kao i dva nova predložena kandidata u ovako izazovnim vremenima za tržište kapitala dati najbolje rezultate. Ovo govorim, imajući u vidu, njihovo iskustvo i poslove koje su do sada obavljali.

Posebno imam zadovoljstvo da je prepoznat i kvalitet predloga poslaničke grupe SPS. Radi se o Ireni Radulović koja je završila Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, koja ima 10-godišnje radno iskustvo u sektoru bankarstva, a od 2012. godine radi u Komisiji za hartije od vrednosti na različitim poslovima. Verujemo da će svojim znanjem, iskustvom i moralnim vrednostima na najbolji mogući način doprineti radu i funkcionisanju same Komisije, kao i svi predloženi kandidati.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati sve tačke sa današnje sednice.

Ono što bih na samom kraju i naposletku svog izlaganja iskoristio priliku, s obzirom da sutra neće biti te mogućnosti, želim da čestitam svim građanima Republike Srbije 11. novembar – Dan primirja, odnosno za nas dan pobede u Prvom svetskom ratu. Tog 11. novembra 1918. godine, u 11.00 časova, centralne sile su potpisale kapitulaciju čime je i zvanično prekinut taj surovi, do tada poznati, Veliki rat. Jedanaesti novembar nas sve obavezuje i podseća na žrtvu i junaštvo naših predaka, zahvaljujući kojima mi danas možemo da uživamo u slobodi i zahvaljujući kojima mi danas imamo suverenitet. Slava im i hvala za sve.
Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Uvažena ministarka sa saradnicima, uvažene kolege, poštovani uvaženi građani Republike Srbije, ja ću se u današnjoj svojoj diskusiji se fokusirati na Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Moram zaista da pohvalim kolegu, Filipovića koji je već u svom iscrpnom obraćanju dosta toga rekao, tako da ću pokušati da nešto dodam u njegovoj diskusiji, manje-više u svemu se slažem o onome što je kolega Filipović već pre mene u svojoj diskusiji rekao.

Tako da na samom početku svog izlaganja ne mogu a da se osvrnem na energetsku krizu u kojoj se nalazi cela Evropa koja je posledica niza faktora koji su upravo doveli do te krize.

Pre par meseci usvojili smo set zakona koji se odnosi na sektor rudarstva i energetike, prepoznajući razvojne šanse i potencijal ovog sektora. Tada smo ovim zakonima uveli nove instrumente i mogućnosti. Na taj način otvaramo nova poglavlja, razvojnih šansi u oblasti energetike. Samo takvim kontinuiranim planskim i realnim pristupom možemo nastaviti sa očuvanjem naše elektro energetske nezavisnosti i sigurnosti.

Zato danas Srbija i njeni građani sa mnogo manje neizvesnosti nego građani drugih država dočekuju predstojeću zimu i kada je u pitanju isporuka, ali i cena samih energenata. Nismo se odrekli termoelektrana, ali smo zato uložili u ekološke projekte i filtere i na taj način im produžili upotrebu imajući u vidu ekološke standarde i zaštitu životne sredine, na taj način sačuvali smo nezavisnost.

Pored toga mudrim i istrajnim pristupom uspeli smo da završimo projekat poznatiji kao Turski tok, odnosno Balkanski tok koji je omogućio da Srbija ne bude više samo zemlja uvoznica gasa već i tranzitna zemlja što u mnogome menja i naš strateški i politički položaj.

Naravno, obnovljivi izvori energije jesu budućnost, ali i sadašnjost, jer smo i u tom smeru razvijali, a tek se planira sa razvijanjem svih naših potencijala, ali naravno, ponovo, naglašavam u svemu tome su veoma bitni planiranje, kontinuitet i objektivan pristup našim mogućnostima.

Zato danas govorimo o projektu za pametna brojila čija je vrednost 80 miliona eura i koji će se sprovesti u dve faze. Prva će obuhvatati 205 hiljada brojila čija će instalacija početi u gradovima Čačak, Niš i Kraljevo. Brojni su benefiti koji će dovesti do uvođenja i korišćenja ovih brojila kako za potrošača, operatora, proizvođača ali sa aspekta snabdevanja i zaštite sigurnosti podataka.

Ono što je važno, gledajući iz ugla potrošača je to da će na ovaj način omogućeno direktno očitavanje brojila od strane samih potrošača, kao i bilo kojeg trećeg lica što dalje može značajno da utiče na racionalnu potrošnju električne energije. Druga značajna pogodnost, ažuriranje očitavanja u dovoljno čestim intervalima kako bi se omogućila ušteda energije na osnovu dobijenih informacija. Preporuka je da napredni merni sistem ima mogućnost čuvanja podataka kako bi potrošač imao mogućnost uvida u potrošnju u proteklom periodu.

Iz ugla operatora koji vrši merenje biće omogućeno daljinsko očitavanje naprednog mernog sistema. Takođe, biće uspostavljena dvosmerna komunikacija mernog sistema i operatora, a biće omogućeno i merenje i očitavanje podataka koji se kasnije mogu koristiti za planiranje razvoja i unapređenja same mreže. Ovo poslednje, posebno se odnosi na podatke o ponudi i tražnji, kao i proizvodnji i potrošnji električne energije.

Kada govorimo o snabdevanju veoma je važno da napredni merni sistemi imaju mogućnost da se prilagode tarifnim strukturama tako što menjaju tarifu u vremenu i poseduju daljinsku tarifnu kontrolu. Ova funkcionalnost zajedno sa one dve koje se odnose na potrošače ključne su za osnaživanje uloge potrošača na tržištu električne energije i za povećanje energetske efikasnosti. Sigurnost podataka i visok nivo bezbednosti istih, sve je to značajna tema kojoj se pridaje sve više značaj.

S tim u vezi veoma je važno da se osigura bezbednost podataka i sigurna komunikacija. Ono što je takođe važno to je sprečavanje i otklanjanje same krađe električne energije.

Na samom kraju ovog povezanog niza sa aspekta proizvodnje na distributivnoj mreži da ukažemo i na mogućnost dvosmernog merenja i merenja reaktivne energije što posebno je značajno za korisnike koji imaju funkciju potrošača, ali istovremeno su i proizvođači električne energije.

Ono što na samom kraju želim da istaknem jeste da u realizaciji ovog projekta šansu treba dati našim firmama i kompanijama koja prave ovakva brojila, jer ovo može biti impuls i stimulacija njihovom daljem razvoju. Oni su pokazali na trenutno aktuelni ekspo 2020. Dubai izložbi, da i te kako imaju šta da ponude i da mogu konkurentski i svojim kvalitetom da pariraju svim drugim proizvođačima u svetu, ali mi ćemo na taj način kao država da razvijamo i da podržavamo našu privredu.

Iz svega ovoga navedenog, u danu za glasanje, mi ćemo podržati ovaj ugovor. Zahvaljujem.
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, uvažene kolege, poštovani građani Republike Srbije, drago mi je da danas na dnevnom redu imamo Zakon o zaštiti od buke, iz jednog razloga što mislim da je ovaj problem sve prisutniji, pogotovo kada pričamo o gusto naseljenim gradskim sredinama.

Moje kolege prethodnici su već u prethodnom periodu rekle šta je to buka, koja je njena definicija, na šta sve utiče, kakve neželjene efekte može da ostavi i po decu i po starije. Mislim da kada govorimo o jednom ovakvom problemu moramo da pristupimo pre svega sa jedne praktične strane.

Kao neko ko dolazi iz Beograda i ko je pored toga što je narodni poslanik i šef poslaničke grupe SPS na Starom gradu, i te kako sam upoznat sa ovim problemom i, ministarka, s obzirom na prethodnu funkciju koju ste obavljali kao predsednica GO Savski venac, i te kako sam uveren da i vi odlično znate šta predstavlja buka za građane Beograda. Ona je danas sve prisutnija, što usled određenih građevinskih radova, hvala bogu da ih ima sve više, renoviranja i adaptiranja stanova, ali ono što zapravo u najvećoj meri Beograđanima i ostalim stanovnicima drugih gradova u Srbiji predstavlja problem jeste upravo buka koja dolazi iz ugostiteljskih objekata i koja je neretko u određenoj meri i intenzitetu iznad one koja je propisana.

Mi smo do sada imali, u stvari, i dalje imamo zakon koji je donet još 2010. godine. Mišljenja sam da, pogotovo kada pričamo i o Beogradu, do izbijanja pandemije Beograd je pogotovo za turiste važio kao jedna metropola koja živi 24 sata sedam dana u nedelji. Mišljenja sam da moramo da nađemo balans između toga da Beograd nikada ne spava i toga da ljudi koji žive i rade u Beogradu mogu da imaju priliku da imaju miran san kako bi ujutru mogli odmorni da odlaze na svoje radne zadatke, a s druge strane i da naša deca, naši najmlađi mogu da imaju u određenoj meri jedan kvalitetan san koji, kako smo čuli, i doktorka Ivković je već govorila o tome, poprilično može da utiče i na njihovu budućnost.

Taj zakon je do sada pravno-formalno gledano, obuhvatao dosta toga, međutim, on je u praksi, po mom mišljenju pokazao određene nedostatke. Na prvom mestu mislim, kada govorimo o ugostiteljskim objektima, što su građani uglavnom prvo pozivali, naravno, nisu građani dužni da znaju svaki zakon, pozivali policiju, od policije bi dobijali informaciju da se jave komunalnoj miliciji. Neretko, u određenim slučajevima ti ugostiteljski objekti koji se ne nalaze u stambenim zajednicama, odnosno, koji su izvan stambenih zajednica su mogli i mogu da rade potpuno drugačijem vremenskom intervalu nego ugostiteljski objekti koji se nalaze u stambenim zajednicama.

Samim tim, komunalna milicija već tu nema svoju nadležnost, jer takvi objekti mogu da rade nesmetano i nakon 24 sata, odnosno vikendom i nakon jednog sata izjutra. Uglavnom bi se kod građana javljala sumnja da neko stoji iza takvih objekata, da ih neko štiti i da zato ne mogu da dobiju podršku od nadležnih institucija, a zapravo, smo dolazili do jedne pravne praznine da je u stvari ekološka inspekcija ta koja se bavi merenjem buke.

S druge strane, ekološka inspekcija nije mogla adekvatno da odgovori na sve te zahteve, ne zato što je prosto, loše radila svoj posao, već pričam o teritoriji grada Beograda, već zato što nije imala dovoljan broj ljudi koji bi mogli da odgovore na sve te zahteve. Onda smo dolazili u jedan vakum gde ljudi, građani nisu mogli da i na kratak i na duži rok tako jednostavno da reše problem s kojim su se susretali, a taj problem je svakodnevno uticao na kvalitet njihovog života.

U svakom slučaju, smatram da je dobro da danas imamo ovakav jedan predlog zakona. Drago mi je da se ponovo potencira na tim strateškim kartama, odnosno, akustičnom zoniranju. Posebno hoću da pohvalim i istaknem, upravo iz svih ovih razloga, što se veća nadležnost daje komunalnoj miliciji, kada pričamo o mogućnosti da meri buku u ugostiteljskim objektima.

Imao bih ovde jednu malu sugestiju ministarka za vas, koliko vidim iz člana 26. stav 3. ministar bliže propisuje uslove koje treba da ispunjava komunalni milicionar da bi mogao da vrši poslove merenja buke, da ti uslovi ne budu s jedne strane, odnosno da se uvaži obrazovni profil komunalnih milicionara, kako ne bi smo na jedan određen način ovom zakonu vezali ruke i ograničili broj komunalnih milicionera koji bi onda mogli da vrše to merenje buke, čime bismo opet došli praktično u smislu u istu tačku na kojoj smo i do sada bili.

Hoću takođe da ukažem na jednu pojavu koja je sve prisutnija. U razgovoru sa, kako svojim starograđankama i starograđanima, ali i ostalim stanovnicima Beograda, primećeno je da, pošto svaki od njih se sa ovim problemom već duže vreme bavi, pa su i oni ljudi sami došli do određenih saznanja, primećeno je da su određene pojave koje su sve izraženije, a pokazale su svoje efekte, a pogotovo najviše u pandemiji i u trenucima kada smo imali mere gde je bio ograničen rad ugostiteljskih objekata, a zapravo o čemu se radi.

Prvo ću citirati član 26. prvi stav, koji kaže da merenje buke poreklom iz ugostiteljskih objekata pored ovlašćenog pravnog lica koje ispunjava propisane uslove može da vrši komunalni milicionar.

Zašto ovo govorim? Ovde je definisano da se radi o ugostiteljskim objektima, a ono što jeste pojava i ono što se sve više dešava, da takvi objekti otvaraju firme koje imaju pravi status d.o. na jednoj lokaciji, a sa ekspoziturama, da se tako izrazim, na drugoj lokaciji gde se zapravo nalazi diskoteka ili praktično posmatrano ugostiteljski objekat koji pravno-formalno je registrovan kao maloprodajni objekta, ima fiskalnu kasu, može da prodaje piće, a ne potpada pod nadležnost. I ovim novim zakonom neće potpadati pod nadležnost komunalne milicije, ekološke inspekcije, već oni zapravo potpadaju pod nadležnost tržišne inspekcije koja ne može da meri buku i na taj način ne može da se planira ovaj problem.

Zašto kaže da se to pojavilo, ovaj problem, pogotovo u pandemiji? Zato što neki od tih objekata su, ministarka, čak završavali u novinama, kao uspešna akcija komunalne milicije, što i jeste bilo, međutim komunalna milicija koja bi im napisala kaznu zbog nepoštovanja mera, odnosno rada van radnog vremena koje je u tom trenutku Krizni štab i Vlada Republike Srbije, da bi se smanjili uzroci izazvani pandemijom, oni su takve kazne obarali na sudu iz razloga što se to radno vreme upravo nije odnosilo na maloprodajne objekte koji su u tom trenutku mogli da rade. Na kraju bi se sve završavalo na tome da bi fizička lica koja su se nalazila u samom objektu plaćala mandatnu kaznu zbog nepoštovanja fizičke distance, odnosno ne nošenja zaštitnih maski.

Smatram da bi u ovom članu moglo da stoji pored ugostiteljskih objekata i svi drugi objekti koji proizvode buku, a koji imaju negativan uticaj po zaštitu životne sredine na svoje neposredno okruženje. Mislim da bismo time omogućili upravo komunalnoj miliciji da može i ovakve objekte da sankcioniše sa jedne strane, sa druge strane da zaštitimo sve građane, a sa treće strane da zaštitimo i sve one ugostitelje na savestan način po zakonima Republike Srbije posluju i odnose se sa savešću, poštujući ono što mi kao zakonodavna vlast donosimo i u ovom slučaju vi kao izvršna, koji ste predložili i predlažete zakone, se borite da mi ovde prihvatimo i uskladimo.

Mislim da bismo u narednom periodu trebalo uvažiti i ovakve primere. Apsolutno sam za to da grad Beograd ostane grad koji živi 24 sata, sedam dana u nedelji, ali iz perspektive toga da Beograđani i drugi stanovnici drugih gradova u Srbiji, pričamo o gradovima zato što u najvećoj meri oni imaju problem sa bukom, mogu da imaju normalna život i normalan kvalitet svog života.

U svakom slučaju ovakvim ozbiljnim pristupom, kako ste i vi pokazali, ovim predlogom zakona, pokazujemo da brinemo o građanima Republike Srbije i SPS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažena guvernerko sa saradnikom, poštovane kolege, uvaženi građani Republike Srbije, danas, kao što su već kolege rekle, imamo jednu zaista važnu temu, to jeste reizbor viceguvernera Narodne banke Republike Srbije.

Takođe, ja ću svoju diskusiju podeliti na dva segmenta. Jedan jeste upravo sama biografija kandidatkinje, a drugi je ono što je urađeno u prethodnom periodu, što takođe mislim da u najvećoj meri i kvalifikuje ovu kandidatkinju upravo za ovaj predlog, imajući posebno u vidu da pričamo i o periodu u kome ste vi, guvernerka, sve vreme na toj funkciji i zaista nemamo razloga da vam i ne verujemo na svemu onome što ste i malopre govorili upravo o samoj kandidatkinji.

Osnovni cilj Narodne banke jeste upravo očuvanje cenovne i finansijske stabilnosti. Položaj, organizacija i funkcije Narodne banke uređeni su Ustavom iz 2006. godine, kao i Zakonom o Narodnoj banci. Ona je samostalna i nezavisna u obavljanju svoje funkcije, odgovara nama narodnim poslanicima, odnosno Narodnoj skupštini za svoj rad i guvernera i viceguvernere mi narodni poslanici ovde u Narodnoj skupštini biramo upravo na period od šest godina.

Danas imamo, kao što sam rekao, ispred sebe biografiju gospođe Ane Ivković. Ono što smatram najvažnijim jeste da je ona kandidat koji zaista potiče upravo iz tog sistema, sistema Narodne banke. Preko 20 godina radi u Narodnoj banci, prošla je sve sektore u Narodnoj banci, da kažem, figurativno rečeno, sve korake u tom sistemu. Prethodne tri godine je, takođe, odgovorno obavljala svoju funkciju. Pored toga, ona je autor i više stručnih radova i rukovodilac na više projekata, što smatram izuzetno značajnim da se i u tom smeru takođe razvijala. Ono što je činjenica i logično je da ona zakonom ispunjava sve propisane uslove za tu funkciju.

Iskoristio bih priliku da podsetim da je Narodne banke Srbije imala veoma važnu ulogu u doba pandemije. Vi ste, guvernerka, govorili upravo o toj sinhronizaciji, bez obzira što Narodna banka treba i mora da bude samostalna, ali ipak da je ona deo ove države i da je sinhronizovano donosila u tim kriznim momentima sve odluke zajedno sa Vladom Republike Srbije, što je zaista za svaku pohvalu i ne vidim da bude drugačije.

Odmah ste reagovali na širenje korona virusa u našoj zemlji i paralelno, kao što sam rekao, sa merama Vlade Srbije ste te mere sinhronizovali. Osnovni cilj ovih vanrednih mera bila je podrška domaćoj ekonomiji. Doneta je odluka o smanjenju svih osnovnih kamatnih stopa čime su omogućeni znatno povoljniji uslovi finansiranja domaće privrede i građana. Takođe, omogućeno je da domaći finansijski sektor dobije dodatnu dinarsku i finansijsku likvidnost kako bi moglo da se nastavi sa kreditiranjem domaće privrede i građana.

Prvi zastoj u otplati obaveza obuhvatao je sve građane, poljoprivrednike, preduzetnike i privredna društva. Ovaj period trajao je 90 dana i za prvi moratorijum prijavilo se 94% kreditnih dužnika, za drugi 86%, a za treći znatno manje. Princip za sve tri moratorijuma je bio isti. Rate se tokom ovih perioda ne plaćaju, ali kamata se obračunava i ona se po isteku samog moratorijuma deli na preostali broj meseci. Dozvoljeno je i da se kamata plati u celosti po isteku pauze.

Veoma je važna i mera kojom je olakšan pristup stambenim kreditima kupcima prvog stana. Za kupovinu prve stambene nepokretnosti banka može fizičkom licu odobriti stambeni kredit koji je obezbeđen hipotekom na nepokretnost pod uslovom da je obezbedila da iznos tog kredita nije veći od 90% te vrednosti nepokretnosti.

Želim da pohvalim ovu preporuku Narodne banke iz razloga što se u dobroj meri odnosi na mlade ljude, iz moje perspektive to je barem tako, i znam koliko je ona značajna i važna za mlade parove koji se odlučuju upravo na taj korak zajedničkog života i koliko je ovakvom jednom preporukom njima dat jedan motiv da krenu u jednu takvu životnu odluku koja donekle sa sobom nosi ono o čemu smo govorili ovde, a to jeste upravo proširenje porodice. Vi ste sada upravo govorili o značaju te porodice.

Koristim priliku da sa ovog mesta pozovem i ostale banke koje tu preporuku nisu uvažile da to urade, jer mislim da će time pokazati senzibilitet upravo za ono što su preferencije i potrebe našeg društva.

Kako se zdravstvena situacija menjala i na jesen prošle godine, ponovo znatno pogoršala, Narodna banka Srbije je reagovala preventivno i obezbedila mogućnost korišćenja dodatne jeftine dinarske likvidnosti i na taj način pružila podsticaj domaćoj privredi i ekonomiji. Bankarski sektor ostao je stabilan tokom pandemije, očuvana je visoka likvidnost i dinamična kreditna aktivnost.

U godini kada je ceo svet bio suočen sa pandemijom i krizom nezapamćenih razmera stopa nezaposlenost u Srbiji je bila 9%. Ono sa čime bih to uporedio jeste osam godina pre toga i iznosila je skoro 24%.

Plate zdravstvenih radnika uvećane su od 1. januara ove godine za 5%, dok su plate ostalih zaposlenih u javnom sektoru uvećane najpre za 3,5%, a od 1. aprila za još 1,5%. Ove godine povećana je i minimalna cena rada za 6,6%, a od sledeće godine se planira takođe i novo povećanje.

Ukoliko pogledamo zvaničnu statistiku Svetske banke za tekuću godinu videćemo da Srbija pored Litvanije ima najbolji rezultat u pogledu godišnjeg BDP, ali i BDP po glavi stanovnika. Ovi podaci odnose se na celu Evropu, ne samo na naš region.

Međunarodni monetarni fond daje sličnu prognozu i projekcije za Srbiju i smatra da je to jedan ubedljivo najbolji rezultat kada pričamo o celoj Evropi. U proteklih sedam godina inflacija je u proseku iznosila 2%. U maju ove godine je bila 3,6%, a u naredna dva meseca se spustila na 3,3%. Ocene su da je inflacija izazvana privremenim faktorima i da će u narednim mesecima i godinama naša zemlja nastaviti da se kreće u granicama inflacionog cilja od 3% plus-minus 1,5%.

Na osnovu svih ovih pokazatelja vidimo da su aktivnosti NBS u proteklom periodu bile usmerene na očuvanje monetarne stabilnosti, kreiranje povoljnog ekonomskog i poslovnog ambijenta, podršku privrednom rastu, koji je osnova za dalji rast životnog standarda naših građana.

Ono što bih takođe želeo da istaknem, to je da je ove godine 137 godina od osnivanja NBS. Ona je ove godine postala član ugledne međunarodne grupe centralnih banaka i supervizora u okviru mreže za ozelenjavanje finansijskog sistema. Ova mreža trenutno je jedan od vodećih projekata finansijskih institucija koje su usmerene ka ozelenjavanju globalnog finansijskog sistema. Članice su i najveće centralne banke sveta, kao i međunarodne finansijske institucije, poput Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke, MMF, Evropske investicione banke. Širina članstva, možda najbolje govori podatak, da obuhvata 85% globalnog društvenog proizvoda.

Cilj ove mreže u kojoj će i NBS biti direktan učesnik je rad na razvoju najnovijih rešenja ka ekološki prihvatljivom i održivom finansiranju. Ekonomije i zaštita životne sredine sve više su povezane i sve više se dopunjuju u savremenom svetu. Naravno, na nju utiče i aktuelna situacija. Sve više će biti očekivanja svih aktera na tržištu, upravo to da kompanije, pre svega pokazuju svoju društvenu odgovornost.

Krajem prošlog veka plaćanje karticama važilo je za fenomen i tehnološko dostignuće. Danas je plaćanje preko mobilnih aplikacija i preko elektronskih servisa postalo sasvim uobičajeno i u praksi mnogo jednostavnije. Ovi mehanizmi koriste se brzo, lako i sigurno.

U Srbiji je u poslednjih devet godina značajno porastao broj platnih transakcija koje su izvršene preko elektronskog bankarstva i on je porastao gotovo za 100%, dok je broj platnih transakcija koje su izvršene mobilnim bankarstvom porastao za 81%. Novo vreme zahteva nove tehnologije, kao i širu i sveobuhvatniju saradnju na međudržavnom, ali i na institucionalnom nivou.

Takođe, usvajanjem Zakona o digitalnoj imovini Srbija je postala jedna od prvih zemalja koje su regulisale upravo ovu oblast.

Navedeni pokazatelji su rezultat uspešne politike koju naša država vodi, ali i svih stručnih ljudi koji odgovorno i savesno rade svoj posao i ovde mislim i na instituciju, naravno, NBS.

Iz svega ovog što sam govorio, mislim i smatram da je kandidatkinja koju ste predložili, uvažena guvernerko, dobar izbor i dajemo poverenje i poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje podržati ovaj predlog i kandidatkinji želimo sve najbolje u daljem radu i puno uspeha i da radi naravno kao i vi i svi mi zajedno u najboljem interesu naših građanki i građana. Zahvaljujem.
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi predstavnici ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kao što su moje kolege već govorile, danas diskutujemo o Zakonu o zaštiti potrošača koji je zaista veoma značajan, iz razloga što uređuje jednu oblast koja je dosta živa i koja uređuje određene obligacione odnose u koje dolazimo svi svakoga dana u svom svakodnevnom životu.

Takođe, ovo je još jedan korak ka našem usaglašavanju sa pravom EU, odnosno Poglavljem 28 i smatram da ćemo ovim zakonom o potrošačima garantovati brže rešavanje sporova i veću samu pravnu sigurnost.

Praksa je do sada pokazala da Zakon koji je i dalje na snazi a koji reguliše ovu oblast nije na adekvatan način do kraja sve predvideo i mi smo samo u prošloj godini imali 22.213 prigovora, preko 50% od tih prigovora je bilo u Beogradu, petina se odnosila na obuću i oko 10% na samu belu tehniku i uglavnom ti prigovori nisu na kraju išli, odnosno nije se po njima postupalo u korist samih potrošača. Iz te prakse se pokazalo da su trgovci bili uspešniji u tim odnosima i da su uspevali da na neki način ne usvoje te reklamacije, odnosno prigovore građana u toj ulozi potrošača.

Sve te, kao što sam rekao, je bio pokazatelj da nam je bio potreban novi zakon, kako bi samom potrošaču dali više instrumenata da ostvari svoja prava, i zaista smatram i u ime poslaničke grupe SPS bih pohvalio ovaj zakon u celini.

Iskoristio bih vreme da se osvrnem upravo na ono što jesu određene novine kada je ovaj zakon u pitanju.

Jedna od njih jeste to vansudsko poravnanje, koje je postojalo i do sada, ali je sada trgovac u obavezi da ako spor ne uspe sa kupcem da reši, da ide na vansudsko poravnanje, odnosno ako se na njemu ne pojavi, da po prekršajnom nalogu plati kaznu.

Druga stavka jeste registar "Ne zovi". O njemu smo dosta govorili na samom odboru i pohvalio bih jednu ovakvu inicijativu, da postoji registar na kom mogu građani da se prijave koji ne žele da ih uznemiravaju raznorazne agencije ponudama koje ih ne zanimaju i ne interesuju. Sam registar će voditi Ratel. Ono što je meni donekle ostalo nejasno jeste, ako sam dobro razumeo, listing će uzimati Ratel i na taj način uspevati da se dođe do podataka ko je pozivao krajnjeg potencijalnog kupca. Ali, šta se dešava u situaciji ako broj sa kog se poziva nije registrovan? Ne znam na koji način ćemo onda uspeti da sankcionišemo onoga ko sa takvog jednog broja mobilnog telefona poziva kupce i nudi određene proizvode ili usluge?

Takođe, naravno, to ovaj zakon ne može da reguliše, ali mislim da mi ovde zapravo se bavimo posledicom onog uzroka a to je upravo ta trgovina podacima. Svi smo doživeli da naši prodavci u nekim situacijama završavaju kod određenih privrednih subjekata, bar sam ja doživeo, a da te podatke nikada nisam dao tom privrednom subjektu, iz prostog razloga što nikada nisam ni bio u prilici da mu ih dam, a ovde govorim upravo o broju mobilnog telefona. Mislim da je to takođe veliki problem sa kojim se suočavamo, ali, on danas nije na dnevnom redu i ne bi ovaj zakon mogao da ga reguliše, tako da shodno tome mislim da je dobar i ovaj korak da postoji ovakav registar. Mislim da će zadatak ministarstva biti da u narednom periodu upravo ovaj registar što više ispromoviše kod građana kako bi postali svesni da sad imaju jedan od instrumenata koji ih štiti.

Ono što isto pozdravljam i podržavam jeste upravo ona stavka koja se tiče reklamacije. Do sada su trgovci mogli samo da stavi da nije pravilno korišćena ili održavana roba. Tu, pre svega, pričamo o obući. Uglavnom takvi opisi idu kada je obuća u pitanju i kada se ona reklamira. Drago mi je da će sada trgovci morati da u narednom periodu malo obrazlože šta je to nepravilno korišćeno i na koji način se određena obuća posebno održava, da ne bi posle 15 ili mesec dana ljudi dolazili sa već oštećenom robom koja je kupljena nova i neretko nije ni malo plaćena.

Takođe, sektor turizma, koji je dosta pretrpeo u poslednjih godinu i po dana. Mislim da je dobro da se regulišu obligacioni odnosi i u tom sektoru. Bilo je različitih problema u prethodnom periodu, da sada ne govorim pojedinačno koji su to problemi bili, ali mislim da je dobro da donekle na adekvatan način sada i štitimo

upravo potencijalne turiste od nelojalnih agencija koje nisu u stanju da ono što su se ugovorom obavezale da će kao uslugu isporučiti zaista isporuče.

Moram da se složim sa jednim od kolega koji je govorio pre mene, a to je da možda treba, to je i meni upalo u oko, to je moje mišljenje, nije najpoštenije da rizik snose podjednako i prodavac i kupac turističke usluge ako kupac to plati u jednom trenutku i ako dođe do same promene cene, odnosno poskupljenja ima mogućnost da mu prodavac, odnosno u ovom slučaju, na primer, turistička agencija, naplati dodatno to kroz taj protok vremena. Mislim da ne vidim razlog da podjednako i jedna i druga strana u toj situaciji snose rizik.

U svakom slučaju, mislim da je upravo i država Srbija u prethodnom periodu, Vlada Republike Srbije zaista dosta pomogla kada je u pitanju i sektor turizma i usluga i ugostiteljstva pre svega i nadam se da izlazimo iz ovog jednog turbulentnog perioda izazvanog korona virusom i da ćemo se uskoro svi vratiti normalnijem životu.

U svakom slučaju, Socijalistička partija Srbije će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona i nadam se da ćemo i u narednom periodu određene nedostatke, ako budemo, kao što je rekla i koleginica Paunović, uvideti i da ćemo opet razgovarati ovde o njima i da ćete biti spremni da čujete i naše mišljenje.

Hvala.
Zahvaljujem se predsedavajuća.

Uvažena ministarka, kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ja ću na samom početku iskoristiti priliku i istaći da će Poslanička grupa SPS podržati danas Predlog zakona o potvrđivanju Odluke Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi Aneksa 4 ovog Sporazuma kojim se utvrđuje Protokol o definiciji pojma „proizvod sa poreklom“ i metode administrativne saradnje i u narednim minutima ću se potruditi da prvo tu odluku naše poslaničke grupe i obrazložim.

Za temu o kojoj danas govorimo veoma je značajan koncept regionalnih ekonomskih integracija koje predstavljaju udruživanje više zemalja čiji je glavni cilj i osnovni motiv liberalizacija međusobne trgovine i regulisanje trgovine sa trećim zemljama. Na ovaj način ostvaruje se veći obim razmene dobara između tržišta koja su povezana ovakvim ugovorima. Stvaranje regionalne ekonomske zone pomaže svima u regionu da ostvare i osnaže svoj ekonomski potencijal.

Republika Srbija ima više zaključenih i potvrđenih međunarodnih bilateralnih i multilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini. Centralno-evropski ugovor o slobodnoj trgovini poznatiji kao CEFTA osnovale su Poljska, Mađarska i Čehoslovačka u Krakovu 1992. godine. Ove tri države, kao i većina kasnijih njenih članica su pristupom u EU napustile samu CEFTU i nju danas u principu čine uglavnom zemlje Jugoistočne Evrope.

Danas CEFTU čine upravo Albanija, BiH, Severna Makedonija, Srbija, Crna Gora, Moldavija i UNMIK u ime KiM. Stvaranjem zone slobodne trgovine zemlje Zapadnog Balkana opredeljuju se za ekonomski i privredni razvoj pokazujući time da su sposobne da vode zajedničku ekonomsku politiku i preuzmu obavezu i odgovornost za budućnost čitavog regiona, što još više naglašava evropsku perspektivu evropskog regiona i želju za pridruživanje EU.

CEFTA sporazum veoma je značajan iz razloga što omogućava trgovinu pod istim uslovima za sve proizvođače, otvara se veće tržište za trgovinu i investicije, a povećava se i mogućnost za izlazak na evropsko tržište po povlašćenom tretmanu. Neke od najznačajnijih prednosti CEFTE su upravo u prvom redu ekonomska saradnja, takođe liberalizacija trgovine uslugama, dijagonalna kumulacija porekla robe, otklanjanje tehničkih barijera i transparentnost.

Razlozi za potvrđivanje ove odluke odnose se pre svega na potrebu implementacije novog seta pravila o poreklu robe koje je predmet trgovinske razmene unutar CEFTA sporazuma. Reč je o alternativnim pravilima o poreklu robe koja su bazirana, revidirana u Regionalnoj konvenciji o pan-evro-mediteranskim pravilima o poreklu robe koja je poznatija i kao PEM konvencija.

Cilj ove konvencije je da se obezbede identična pravila o poreklu proizvoda, a sve sa ciljem da se obezbede isti standardi u trgovinskim odnosima između samih zemalja potpisnica. Pojam „proizvodi sa poreklom“ odnose se na proizvode koji su u potpunosti proizvedeni u jednoj državi koji mogu da se odnose i na određene materijale koji su dobijeni u toj zemlji, ali pod uslovom da su ti materijali prošli dovoljnu obradu u datoj zemlji.

Tržište na koje se odnosi CEFTA sporazum obuhvata populaciju od oko 30 miliona stanovnika. Zajedničko svim tim državama je da se radi upravo o malim privredama, čiji proizvodi nisu u dovoljnoj meri konkurentni. Članice uglavnom izvoze poljoprivredno-prehrambene proizvode, a uvoze proizvode visokog stepena prerade i mašine.

Spoljnotrgovinska razmena naše države ukupno posmatrajući u poslednjih deset godina najveće je bilo upravo sa zemljama koje čine EU i ona je činila 61,4% ukupne razmene. Drugi po važnosti partner jesu upravo zemlje CEFTE i u njih smo uglavnom izvozili poljoprivredne proizvode, električne mašine, aparate, drumska vozila i pića. Posmatrajući pojedinačno po zemljama najveći suficit u spoljnoj trgovini Srbija je ostvarila upravo sa BiH, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom.

Zapadni Balkan je prostor koji je izuzetno zanimljiv, atraktivna i pogodan za strana ulaganja i investicije. Pored toga što je važno da se uspostavi zajednički pravni okvir, koji donekle i postoji, potrebno je da se radi upravo i na političkoj stabilnosti celokupnog regiona.

Nažalost, često su u praksi suočavamo sa brojnim primerima koji to upravo i negiraju. Jedan od takvih jeste, upravo i primer Prištine, koja je svojim jednostrano uvedenim taksama, od 100% na uvoz srpske robe, zatvorila put za privrednu komunikaciju, čime je učinjena ogromna materijalna šteta celom regionu, ali je narušeno i poverenje, kao i sami politički odnosi unutar regiona.

Uprkos apelima stranih zvaničnika, predstavnika mnogih država i međunarodnih organizacija, da se ukinu takse, Priština je držala iste, punih godinu i po dana, sve do 1. aprila 2020. godine. Uvođenje takse od 10%, a ubrzo potom i od 100% na robu koja se izvozi na prostor KiM, pogodilo je najviše, upravo proizvođače, izvoznike robe široke potrošnje, prehrambene, poljoprivredne i drvne industrije. Posebno one sa juga Srbije, a svakako je uticalo, upravo i na dijalog između Beograda i Prištine.

Uvođenje takse najviše je pogodilo i građane zbog nestašice određenih proizvoda, njihovog poskupljenja, ali i same proizvođače. Mislim da je pitanje koje se upravo postavlja - kako je moguće da mi u 21. veku možemo da po etničkoj pripadnosti klasifikujemo ili brašno ili ulje ili neki drugi proizvod?

U procesu regionalnih ekonomskih inicijativa, kakva je CEFTA, ekonomija treba da se odvija bez carine, bez taksi, bez ograničenja, bez granica, ili bar u što većoj povoljnosti, a sa što manje ograničenja, što je svakako višestruko i za sve strane korisno.

Takođe, bih iskoristio priliku da podsetim da je Srbija jedna od osnivača UN i mnogih drugih međunarodnih organizacija. Srbija je potpisnica mnogih bilateralnih i multilateralnih ugovora, kojima je prihvatila upravo standarde tih organizacija. Naš put ka EU je spoljnopolitički cilj naše zemlje. Istina je da smo više puta bili iznevereni, kada je reč o međunarodnom pravu i pravdi i doživeli dvostruke aršine, ali ostaje nam pravo da verujemo u pravdu, kao vrhovnu vrednost koja će biti podjednaka i za velike, ali i za nas male nacije i narode.

Još jedan značajan korak u pravcu zajedničke saradnje, predstavlja i mini Šengen, zajednička inicijativa Srbije, Albanije i Severne Makedonije, iz 2019. godine, koja se odnosi na slobodan protok robe, kapitala, ljudi i usluga, što su upravo četiri osnovna principa jedinstvenog tržišta EU.

Ideja je da ovaj zajednički projekat tri države vodi ka većoj i čvršćoj povezanosti na Balkanu, što čini ovaj region bližim EU. Akcenat je na ekonomskoj saradnji, jačanju naših ekonomija, međusobnom saradnjom, ali i zajedničkim nastupanjem na trećim tržištima.

Zahvaljujući mini Šengenu, unapređena je trgovinska saradnja zemalja potpisnica, postajemo otvoreniji jedni prema drugima, a ekonomski rast vodi dalje rastu upravo ličnog standarda naših građana.

Za nepune dve godine i prvih inicijativa učinjeno je dosta konkretnih koraka. Potpisan je Memorandum o slobodnom kretanju ljudi samo uz ličnu kartu, objedinjavanje procedure za izdavanje radnih dozvola za sve građane zemalja Zapadnog Balkana, uspostavljeno je dvadesetčetvoro časovno funkcionisanje graničnih kontrola za fitosanitarne i veterinarske kontrole, uspostavljen je i zajednički granični prelaz između Srbije i Severne Makedonije.

Danas se u Skoplju održava veoma važan ekonomski skup, jedan od najznačajnijih u poslednjih nekoliko godina. Skupu prisustvuju premijeri Albanije, Severne Makedonije, predsednik Republike Srbije, predstavnici Vlada i drugih finansijskih institucija.

Na Skopskom forumu o regionalnoj saradnji, okupilo se oko 400 kompanija i privrednika, kako iz Srbije, Albanije, Severne Makedonije, BiH, ali i drugih regionalnih, ali i evropskih ekonomija iz oblasti građevinskog sektora, turizma, prehrambene industrije, energetike, telekomunikacija. Neke od naših kompanija koje učestvuju tamo su „Nektar“, NIS, „ER Srbija“, „Koridori Srbije“, „Putevi Srbije“, kao i „Simpo“.

Na ekonomskom forumu za regionalnu saradnju u organizaciji privrednih komora Republike Srbije, Republike Severne Makedonije i Republike Albanije trebalo bi da budu potpisana tri dokumenta koja se odnose na trgovinu, radne dozvole i međusobnu podršku u slučaju požara, poplava i drugih katastrofa. Predviđeno je da se u narednom periodu na graničnim prelazima naprave i brze trake za brži prolaz ljudi iz regiona.

Takođe je važno reći i to da se region zajedno borio i bori se i dalje protiv pandemije, koja je globalni fenomen i ne zna za granice. Srbija se i ovom prilikom istakla kao nesebičan i solidaran sused, pružila prvu pomoći i ruku prijateljstva zemljama u okruženju, po pogledu nabavke i vakcina i medicinske opreme.

Ono što bi svima nama trebao da bude zadatak i prioritet jeste da radimo na jačanju dobrosusedske saradnje, političkih, ekonomskih, privrednih veza, a sve to se može postići upravo kroz dijalog i kompromis.

Naš zajednički cilj jeste jak i stabilan region, bez tenzija i sukova, kao i povoljna ekonomska klima za privlačenje investicija i bolji životni standard za građane naših zemalja. Regionalna saradnja, dobrosusedski odnosi, međusobna pomoć i podrška su principi na kojima svi u regionu treba da težimo. Moramo shvatiti da bližih od svojih komšija nemamo, da će od naše saradnje i napretka zavisiti životni standard naših građana, ali i kvalitet budućnosti naših pokolenja.

Ovde je osnovno pitanje ne samo za Srbiju, već i za sve ostale zemlje na Balkanu - da li želimo da za 300 godina ove prostore naseljavaju ljudi koji će imati DNK naših naroda ili ćemo zarada dnevno političkih ciljeva dozvoliti da za tuđe interese žrtvujemo svoju budućnost. Verujem i nadam se da dolazi i vreme i generacije neopterećene primarno prošlošću koje će na prvom mestu biti spremna da traže zajedničke imenitelje, da upoznaju tradiciju i kulturu drugih koji će uz unapređenje kvaliteta života rešavati senke prošlosti koje će tada možda izgledati bleđe.

Svako od nas ima svoj stav po ovim temama, ali ovde je pitanje da li smo spremni da izronimo iz svoje brzopletosti i da pokažemo da smo kao narod i mudri i vredni i bolji od onih koji pokušavaju sve zajedno da nas i zavade i predstave drugačijima.

Zato mi u SPS ćemo podržati sve ono što ima za cilj upravo rađanje mostova i integracije. Kao što sam rekao na samom početku, punu podršku ćemo u danu za glasanje dati ovim tačkama koje se nalaze na dnevnom redu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem se potpredsedniče.

Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane kolege, uvaženi građani Republike Srbije, pod uticajem društveno političkih i ekonomskih kretanja u svetu, uz nova dostignuća savremene nauke i tehnologije, menjaju se uslovi i način trgovine.

Spoljno trgovinska politika naše države uspešno prati i prilagođava se globalnim pravilima i trendovima. U skladu sa tim, poslovna politika preduzeća koja posluju na našem tržištu mora da bude u skladu kako sa nacionalnim, tako i sa relevantnim inostranim propisima iz ovih oblasti.

Svaka država ima svoj sistem ekonomskih odnosa sa inostranstvom u čijoj osnovi je spoljno trgovinski sistem, a spoljna trgovina obuhvata razmenu i dobara usluga sa inostranstvom, kao i obavljanje brojnih privrednih delatnosti.

Moramo imati u vidu specifičnost spoljntrgovinskog prometa i uopšte sve privredne delatnosti koje podrazumevaju postojanje posebnih stručnih znanja. Posebna pažnja se poklanja elementu inostranosti, jer se za razliku od unutrašnje trgovine naš partner nalazi u inostranstvu. Rizik u poslovanju je veći, neophodno je poznavanje čak i najudaljenijih tržišta na svetu, njihovih spoljnotrgovinskih, deviznih, carinskih, valutnih, ali i političkih i privrednih sistema. Sva ova teorijska saznanja i veština su potrebne i neophodne da bi se trgovina neometano odvijala.

Kada govorimo o sporazumu o slobodnoj trgovini koju je Republika Srbija zaključila, primenjuju se preferencijalne stope carine na robu, poreklom iz tih zemalja koje su niže od onih koje su propisane Zakonom o carinskoj tarifi. Uslov da ovu robu prate odgovarajući dokazi o poreklu.

Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini sa više država i međunarodnih organizacija, kao što su Ruska Federacija, Belorusija, Turska, Kazahstan. Takođe je važno ukazati na CEFTA sporazum, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, kao i EFTA sporazum koji je jedna od tačaka našeg današnjeg dnevnog reda.

Evropsko udruženje slobodne trgovine, kolokvijalno poznatijeg kao EFTA, osnovano je još 1960. godine. Ono danas broji svega četiri države članice, to su Island, Kneževina Linhenštajn, Kraljevina Norveška i Švajcarska konfederacija.

Ostale prvobitne članice napustile su organizaciju po pristupanju EU. Sporazum EFTA ima po sadržaju tipske sporazume o slobodnoj trgovini sa više država i međunarodnih organizacija. Sporazum naše države i EFTE stupio je na snagu 2010. godine. Sprovođenju ovog sporazuma u praksi u velikoj meri doprinosi boljem pozicioniranju Srbije na svetskom tržištu i režimu slobodne trgovine. Ovaj sporazum omogućava izvoz srpskih proizvoda bez carine na tržište koje ima 13 miliona stanovnika.

Kada govorim o spoljnoj trgovini u Srbiji u 2019. godini, u poređenju sa ostalim našim spoljnotrgovinskim partnerima, taj procenat je kada govorimo o EFTI iznosio 1%, što nije zanemarljivo iako ima prostora za dalje unapređenje. Ovo je velika šansa za srpske proizvođače i izvoznike, ali i šansa za privlačenje stranih investicija na naše tržište. Norveška je jedna od članica EFTE i jedan je od najvećih bilateralnih novatora u Srbiji, što je ostvareno raznim programima pomoći, brojnim investicijama i njihovim ulaganjem.

Važno je reći da je 2016. godine osnovano Srpsko – Norveški poslovni forum. Pored Sporazuma o slobodnoj trgovini sa EFTA, Srbija ima i zaključene sporazume o poljoprivredi sa svim njenim državama članicama.

Srbija je tradicionalna poljoprivredna zemlja, spremna za 21. vek zahvaljujući strateškim i sistematskim ulaganjima u razvoj poljoprivrednog sektora. Radimo na tome da naša poljoprivreda bude efikasnija, održivija, produktivnija i otpornija na sve klimatske prilike.

Prema rezultatima poslednjeg popisa poljoprivrede iz 2012. godine u Srbiji je registrovano blizu 600 hiljada poljoprivrednih gazdinstava. Kada govorimo o sporazumima o poljoprivrednim proizvodima sa Islandom i Švajcarskom važno je reći da se navedene izmene ovih sporazuma odnose na definiciju pojma - proizvodi sa poreklom, što je takođe i osnov za izmene i dopune protokola B u Sporazumu o slobodnoj trgovini između država EFTE i Srbije.

Implementacijom novog seta pravila o poreklu robe, predviđeno je da se u svrhu sprovođenja sporazuma i konkretno odredbe koje se odnosi na primenu pravila o poreklu robe poziva na regionalnu Konvenciju o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima porekla.

Takođe, bih se nadovezao i rekao da Ministarstvo životne sredine, ono što trenutno radi smatram da dobro radi, smatram da ministarka zaista svoj posao radi maksimalno odgovorno, kao i ceo njen tim. Takođe da država Srbije sve više sredstava odvaja i sve više pažnje poklanja očuvanju životne sredine u Srbiji. Ovo vidim kao nastavak kontinuiteta i ogromnog rada i prethodnog ministra i prethodne Vlade, jer zaista ne mogu da prekinem taj nit između ove i prošle Vlade.

Ovo mi je prvi mandat kao narodni poslanik i takođe svojim glasom sam glasao za ovu Vladu, ali mislim da su i građani na izborima koji su održani 21. juna potvrdili da je i ona prethodna Vlada koju smo mi zajedno opet činili, zaista dobro radila svoj posao i ne mislim da se kvalitet nečijeg rada može meriti po broju javnih nastupa. Mislim da se on meri na drugačiji način i zaista ministarka i vama i vašem timu želim da čestitam na tome što nastavljate taj kontinuitet i što zaista sa posebnom pažnjom prilazite sve većem problemu koji se odražava na naše građane, kada pričamo o zaštiti životne sredine.

Na samom kraju, par rečenica i o našem bilateralnom sporazumu, odnosima sa Švajcarskom. Švajcarska je jedna od ekonomski najznačajnijih zemalja u svetu, vojno neutralna. Izrazio bih ovom prilikom veliku zahvalnost na svemu onom što su oni učinili za nas. Podsetio bih takođe da se za vreme Prvog svetskog rata, ugledni doktor Arčibald Rajs pokazao kao veliki prijatelj našeg naroda, čovek koji se zaista osećao jednim od, i učestvovao kao dobrovoljac u ratu između, u tom Prvom svetskom ratu, između 1914. i 1918. godine. Takođe se lično angažovao oko zbrinjavanja srpske dece u Švajcarskoj, pružao pomoć srpskom stanovništvu u okupiranoj zemlji i takođe i svojim autorskim radovima nam ostavio mnoga svoja zapažanja koja možda ni mi sami ne primenjujemo i ne vidimo sami o sebi i određene stvari koje je on zapazio i na neki način ostavio određeni trag, pisani trag tog vremena kao opomenu našem narodu.

Zahvalnost takođe Švajcarskoj na humanitarnoj pomoći tokom devedesetih godina, o tome je pričala i moja koleginica Snežana Paunović. Mislim da to ne smemo da zaboravimo i naše izuzetno dobre odnose ukazuje i veliki broj naših sporazuma kojih ima između Srbije i Švajcarske ima ih oko 51. Švajcarska je naš veoma važan partner u pogledu robne razmene i jedan od najvećih investitora u srpsku privredu. Takođe, imamo veliki broj švajcarskih kompanija u našoj zemlji, 550 švajcarskih kompanija koje zapošljavaju 11 hiljada radnika.

Iz svega ovoga što sam naveo jasno je da će poslanički klub SPS danas podržati sve ove sporazume, kao i ostale tačke dnevnog reda. Zahvaljujem.
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, kao predstavnik ili pripadnik mlađe generacije zaista se osećam i privilegovano da danas imam priliku da govorim na ovu temu koja se direktno tiče moje generacije, mojih prijatelja, mojih drugova i da iz njihove perspektive i svoje lične perspektive nekome ko je i ostvaren u ulozi roditelja govorim upravo na ovu temu i to upravo pred resornim ministrom.

U prethodnom periodu Republika Srbija je uložila veliki napor u pravcu promovisanja populacione politike i usvojen je Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, Strategiji podsticaja rođenja iz 2018. godine, Akcioni plan strategije i Nacionalni program Srbije 2025.

Veliku zahvalnost za sve ove normativne, ali i konkretne mere podrške dugujemo i bivšoj ministarki bez portfelja sa svojim timom, prof. dr Slavici Đukić Dejanović, ali i celokupnoj bivšoj Vladi na čelu sa premijerkom.

Ono što danas imamo na dnevnom redu jeste upravo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i to vidim kao nastavak upravo kontinuiteta o kome sam u samom uvodu govorio.

Ono što jeste neka esencija ovih izmena i dopuna jeste upravo da su korak više da se izjednače porodilje koje žive na selu sa onima koje žive u gradu i da mogu da ostvare naknade po osnovu rođenja i nege deteta one žene koje su poljoprivredni osiguranici, takođe da porodilje neće moći da ostvaruju naknadu, odnosno porodiljsko, manje od iznosa koji u tom trenutku jeste minimalac, što i nije mali broj majki, koliko sam našao podatak, svaka treća majka je primala manji iznos od iznosa koji je predviđa minimalac.

Takođe, unapređuje se i podrška roditeljima koji imaju bolesno dete, tako što će moći istovremeno da koristi naknadu za zarade za vreme odsustva sa rada radi potrebne nege deteta i dodatak za negu i pomoć koju dete ima po osnovu invaliditeta.

Što se tiče samog značaja i ovog zakona i svih ovih izmena, iz nekog mog ličnog iskustva mogu da kažem da se mere pomoći koju mladi bračni parovi koji se ostvare u ulozi roditelja dobijaju mnogo znači i nisu samo finansijske prirode u pitanju. Ukupna podrška koju država, grad i lokalna samouprava obezbeđuju daju jednu dodatnu sigurnost bračnim parovima i pomažu im da, pogotovo u tim prvim danima i mesecima, donekle lakše savladavaju tu ulogu koju su ostvarili, a to jeste upravo uloga roditelja.

Slušao sam i svoje prethodnike pažljivo i ono što jeste donekle bilo reči, bilo je reči o životnom standardu, ekonomiji. Međutim, ministre, moram da se složim sa onim što ste vi rekli i tu sam se iznenadio, u prilog tome da jedino rešenje visoke stope mortaliteta koju mi imamo, odnosno negativnog nataliteta nije samo ekonomija, a u prilog tome govori i podatak da u Evropi ne postoji država koja ima veću stopu nataliteta od 2,1, što je neka nulta tačka o kojoj govorimo kada pričamo o tome da je natalitet u nekoj pozitivnoj tendenciji, odnosno pozitivnom smeru.

Takođe, u prilog tome, rekli ste rečenicu da je nekada porodica, velika i zdrava porodica, predstavljala čast i ugled u našem društvu i ja se pitam kako smo došli do toga da to više nije tako?

Takođe ste rekli i ja se i sa time slažem, da nije presudan novac nego svest. Kako smo kao društvo došli do tog nivoa svesti da osnovna jedinica svakog društva, a to je porodica, nama u poslednjih godinu, godinu i po dana, u uslovima pandemije, možda grešim ako iznesem podatak, ali imamo jako velik, ako ne i rekordan broj razvoda.

Kako je porodica na tako staklenim nogama, a mi mislim da imamo obavezu da i kao predstavnici naroda damo sve od sebe da to ne bude tako. Da li su donekle krivac za to i određene norme i vrednosti koje se predstavljaju mladim ljudima kao društveno prihvatljive? Vi ste govorili, citiraću vas, da mi ne zamerite, o avionima, kamionima i vilama. I jeste, to je istina, to jeste ono čemu mladi ljudi danas teže, ali što nam dolazi kao sadržaj takođe, kao oblici ponašanja koji se usvajaju, pa isto tako i u tim porodicama, kao načini komunikacije, a dolaze nam iz određenih televizijskih formata kojima su isto tako okupirani mladi ljudi, između ostalog, kao najosetljivija grupa.

Mislim da sve to treba da izazove kod nas mnogo veću pažnju i mnogo odgovorniji pristup šta ćemo u narednom periodu promovisati, sa ciljem da utičemo na kolektivnu svet kroz prizmu, kako je to pokojni Vladeta Jerotić govorio, menjanja svesti svakog individualnog čoveka.

Kada govorimo o svemu ovome, nije lak zadatak, pogotovo pred vama. Ja sam već govorio i iznosio ove podatke. Mladi, u principu, u svim anketama pokazuju da su im najvažnije stavke obrazovanje, pored obrazovanja jeste posao u struci, siguran krov nad glavom i ono što sve više dobija na značaju, to jeste upravo zdravstvo. Podaci govore da od izbijanja pandemije do danas, govorim podatke iz ankete koju je radio OEBS, u saradnji sa Krovnom organizacijom mladih Srbije, i već sam ih iznosio ovde, jeste da je 57,5% mladih iskazalo zabrinutost za porodicu i svoje prijatelje u ovom periodu, u periodu pandemije takođe, da se anksioznost pojavila kod 43%, zabrinutost za svoju ličnu budućnost kod 45% itd, da ne nabrajam sve podatke, ali su procenti takvi kakvi jesu, a pitanje je tek šta nas čeka kada izađemo iz pandemije u kojoj se nalazimo i na koji način ćemo prići i pristupiti tim mladim ljudima i na koji način ćemo ih ohrabriti. Ovde ne govorim samo o merama podsticaja koje su sjajne, koje su odlične i koje zaista želim da podržim, jer sam prvi bio korisnik tih mera i znam koliko su značajne i važne. Ovde upravo govorim o toj svesti na koji način prići tim mladim ljudima i na koji način im dati podršku i osloboditi ih straha koji se nalazi u njima.

Takođe, moram da kažem, time ću i završiti, pošto želim da ostavim prostora i mojim kolegama, možda treba razmisliti i o jednoj strategiji, dugoročnoj strategiji, ako postoji ja nemam tu informaciju, koju kao država treba da donesemo, koje neće biti ekonomska, koja će se upravo ticati postizanja i ostvarivanja određenih normi i svesti.

U izgradnju te strategije moj predlog bi bio da budu uključeni upravo pet osnovnih stubova svake države, da oni daju svoje mišljenje i način na koji oni vide rešenje ovog velikog problema sa kojim se mi suočavamo, a to jesu upravo crkva, akademija nauka, univerzitet, inteligencija i, naravno, političke partije, da svi zajedno sednu i donesu određene smernice koje će biti strategija dugoročne politike koja će se ticati našeg društva. Mislim da je to jedan od načina da 2050. godine ne budu isti podaci koji su, kako sam uspeo da vidim od 2007. do 2019, gde nas je manje za preko 450 hiljada, što znači da do 2050. godine, ako se taj trend nastavi, plašim se da će nas biti manje za više od milion i 200 hiljada ljudi.

Država Srbija, koleginica Snežana Paunović je već govorila o nekim gubicima koje smo ostvarivali u nekim borbama za slobodu, sada mislim da treba da se borimo za opstanak našeg naroda i da to mora i treba da nam bude jedan od najvažnijih prioriteta, a to nećemo uspeti da ostvarimo i da uradimo ne budemo li osnažili i ojačali porodicu. Hvala.
Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi predstavnici komisija i Kancelarija za javne nabavke, poštovane koleginice i kolege, uvaženi građani i građanke Republike Srbije.

Kao ovlašćeni predstavnik SPS na početku svog izlaganja ukazao bih na značaj današnjeg dana za istoriju našeg naroda.

Danas se navršava punih 22 godine od završetka NATO agresije na našu zemlju koja je trajala punih 78 dana, iako su tada državnici vodećih NATO zemalja i komandanti NATO snaga izjavljivali da će bombardovati samo vojne ciljeve, činjenice su mnogo drugačije.

Podaci govore da je 38% bombardovanih objekata, zapravo imalo civilnu namenu, da je od preko 2000 poginulih, 462 vojnika i preko 2000 civila. Za portparole NATO pakta, Džejmija Šeja su to bile samo kolateralne žrtve. Korišćena je municija koja je u sebi imala osiromašeni uranijum, i čije posledice nažalost, tek danas dolaze na naplatu, procene materijalne štete nikada tačno nije utvrđena, ali kreće se od 30 do 100 milijardi dolara.

Takođe, nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma jako bih podsetio da je NATO agresija započeta pod izgovorom da se zaštite Albanci na prostoru KiM, epilog je da je preko 200 hiljada Srba napustilo svoja vekovna ognjišta na KiM.

Ova agresija predstavlja svojevrstan presedan u međunarodnom pravu jer je bombardovanje počelo bez odluka Saveta bezbednosti UN kao najvišeg, kao povelja koji je najviši i najznačajniji pravni akt u međunarodnom pravu.

Nažalost, sve ovo govori da živimo u svetu u kome agresori i zločinci slobodno šetaju ulicama bez toga da budu optuženi i odgovaraju za svoja dela a oni heroji koji su branili samo svoju državu i svoj narod su osuđeni na višedecenijske ili doživotne kazne zatvora i utoliko je veći značaj izvinjenja koje je došlo od češkog predsednika Miloša Zemana, i predstavlja tračak nade, da ovaj svet ipak počinje da se menja.

Sada bih se vratio na tačke dnevnog reda. Mi danas na dnevnom redu imamo izveštaj o radu za 2020. godinu, tri komisije i Kancelarije za javne nabavke. Javne nabavke predstavljaju značajnu komponentu u svakoj savremenoj državi.

U dobro urađenom sistemu javne nabavke slobodna konkurencija omogućava državi da pod najpovoljnijim uslovima nabavlja dobre usluge a privrednim subjektima da pod ravnopravnim uslovima dobijaju priliku da posluju sa državom.

Efikasnost javnih nabavki ima direktan ili indirektan uticaj i na druge javne politike poput fiskalne discipline, modernizacije javne uprave, podsticanja malih i srednjih preduzeća.

Pregovori sa EU u Poglavlju 5. koji se odnosi na javne nabavke otvoreni su 2016. godine, i do sada je naš normativni okvir u velikoj meri usklađen sa pravom EU.

Osnovni pravci delovanja odnose se na povećanje efikasnosti i ekonomičnosti postupka javnih nabavki, jačanje konkurencije na tržištu, smanjenje rizika od neregularnosti, kao i promovisanje i podsticanje ekološkog socijalnog aspekta u javnim nabavkama.

Ono što je takođe važno je to da se radi o modernizaciji postupaka javnih nabavki kroz punu primenu elektronskih vidova komunikacija što dalje znači poboljšanje njihove efikasnosti, transparentnosti i smanjenje rizika od neregularnosti.

Danas na dnevnom redu imamo izveštaj o sprovedenom monitoringu Kancelarije za javne nabavke 2020. godinu i Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za prethodnu godinu.

Kancelarija za javne nabavke posebno organizacija koja obavlja stručne poslove, u oblasti javnih nabavki i vrše nadzor nad primenom propisa i donosi podzakonske akte, prati i sprovođenje postupaka javnih nabavki.

Novi Zakon o javnim nabavkama koji je stupio na snagu 1. januara 2020. goidne, a počeo sa primenom 1. jula iste godine, u skladu sa njim, Uprava za javne nabavke nastavila je sa radom kao Kancelarija za javne nabavke. Sprovodi i monitoringe nad primenom propisa o javnim nabavkama u cilju sprečavanja, otkrivanja i otklanjanja koje mogu nastati u primeni ovog zakona, i tokom sprovođenja monitoringa, osim Zakona o javnim nabavkama, Komisija primenjuje i niz drugih zakonskih i podzakonskih akata, poput Zakona o opštem upravnom postupku, Zakon o budžetskom sistemu i Krivični zakonik.

Ukazao bih i na značaj programa, razvoja javnih nabavki za period od 2019. do 2023. godine, kao i nacionalni plan za 2021. godinu, za sprovođenje strategije i oba ova dokumenta, usvojila je Vlada Republike Srbije.

Poslovi Kancelarije za javne nabavke, u 2020. godini, sastojale su se od sledećih aktivnosti, i postupanje po podnetim zahtevima ovlašćenih subjekata, preuzimanje preventive i kontrolne aktivnosti i pružanje druge pomoći i drugim institucijama, pre svega organima MUP, i odeljenjima za suzbijanje korupcije viših javnih tužilaštava, podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka.

U svom radu i prilikom vršenja nadzora, korišćeni su podaci sa portala javnih nabavki koji je razvijen za potrebe i primene novog Zakona o javnim nabavkama, zatim podaci iz plana javnih nabavki i izveštaja naručilaca, posebno su uzeti u obzir podaci do kojih je došla DRI i Republička Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Takođe, iskoristio bih priliku i rekao par rečenica o Izveštaju o radu Republičke komisije za zaštitu prava. U postupcima javnih nabavki za 2021. godinu, komisija je osnovana 2002. godine, na osnovu važećeg tada Zakona o javnim nabavkama.

Tokom svog postojanja, delimično je menjala svoj delokrug rada, svoj sastav i način izbora članova. Ona odgovara Narodnoj Skupštini, za svoj rad.

Pravna materija koja se odnosi na postupak javnih nabavki je izuzetno složena i suština sprovođenja postupaka i pravne zaštite u tim postupcima, ogleda se u racionalnom korišćenju javnih sredstava.

Javne nabavke su tema o kojoj se često govori i špekuliše, povezuje se sa poštovanjem principa konkurencije, na tržištu i korupcijom.

Takođe, veoma je važno da u ovom domu nastavimo da razmotrimo Izveštaj o radu svih institucija, agencija i regulatornih tela koje kontroliše Narodna skupština.

Osvrnuću se i na Izveštaj Komisije za hartiju od vrednosti za 2020. godinu. Komisija za hartiju od vrednosti je osnovana 1990. godine i Ustavom iz iste godine, uvodi se tržišna ekonomija i vraćaju institucije tržišnog kapitala. Osnovni zadatak Komisije je zakonito, pravično i transparentno funkcionisanje tržište kapitala i zaštite investitora. Pored svoje regulatorne funkcije, ona ima i nadzornu ulogu, kada je u pitanju, subjekti na tržištu kapitala, a to su pre svega berze investicionog društva, depozitari i društvo za upravljanje otvorenim investicionim fondovima, kao i samim fondovima.

Nadležnosti Komisije utvrđeni su Zakonom o tržištu kapitala iz 2020. godine.

Komisija ima veliku odgovornost u oblasti regulisanja tržišta kapitala - obezbeđuje zaštitu investitora na tržištu hartije od vrednosti, sprečavanja monopolskog položaja i eventualne radnje.

Veoma je važna i edukativna uloga Komisije, koja izdaje licence za sticanja znanja portfolio menadžera, investicionih savetnika i brokera.

Komisija za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini i otuda pred nama ovaj godišnji plan, odnosno izveštaj.

Republika Srbija kao slobodna, nezavisna i suverena država, koja ima svoj osnovne ciljeve i prioritete, koji su proklamovani nizom pravnih akata, pa tako i ekspozeom predsednice Vlade, razvoj i modernizacija Srbije su naš put i naš pravac, a glavni spoljnopolitički cilj Srbiji jeste članstvo u EU.

U skladu sa tim, Poglavlje 8, koje se odnosi na politiku konkurencije, često se ističe kao jedno od najsloženijih u samom pregovaračkom procesu.

Politika zaštite konkurencije često se poistovećuje sa antimonopolskim zakonodavstvom. Još od antičkog perioda i srednjeg veka, postojale su različite zakonske forme za sprečavanje, odnosno za održavanje i očuvanje konkurencije, odnosno sprečavanje monopola i kasnije bih naznačio, takođe, da je prvi antimonopolski zakon bio upravo Šermanov zakon, iz 1980. godine koji je imao za cilj sprečavanje monopola i sprečavanje kartela.

Kada govorimo o pitanju politike konkurencije, usklađivanje našeg zakonodavstva sa pravom EU, koji nam donosi brojne prednosti za preduzetnike i potrošače, podstiče efikasnost, poboljšava kvalitet proizvoda i usluga i potrošači imaju veći izbor.

Na konkurentnom tržištu cene se smanjuju, više ljudi dolazi u mogućnost da dođe do proizvoda i usluga koji imaju veći kvalitet. Pored toga što u fokusu politike konkurencija je borba protiv monopola, sve je važnija politika kontrole državne pomoći, što je danas jedna od naših tema.

Politika državne pomoći je svojstvena u EU kao garant održavanja fer utakmice na zajedničkom tržištu država članica, čijom se kontrolom obezbeđuje da intervencija nacionalnih Vlada ne naruše odnose na samom tržištu.

U principu, svaka državna pomoć je zabranjena, ali njenom kontrolom obezbeđuje se da se intervencijom nacionalnih Vlada ne naruše konkurencije na tržištu.

U određenim situacijama intervencije Vlade su neophodne zarad dobrog funkcionisanja i održivosti te ekonomije.

Mislim da je najbolji primer upravo ona situacija u kojoj smo se danas nalazimo, a koja je izazvana upravo pandemijom korona virusa i koja je donekle pokazala da određeni postulati, koji dolazi još iz socijalizma, su pogotovo efikasni u ovako kriznim situacijama kakva je ova danas u kojoj se nalazimo.

Obaveza Republike Srbije u oblasti državne pomoći definisane su Sporazumom o stabilizaciji pridruživanju, koji je naša zemlja zaključila još 2008. godine.

Sistem kontrole državne pomoći u Republici Srbiji uspostavljen je 2010. godine, donošenjem Zakona o državnoj pomoći, iz 2009. godine, kao i podzakonskim aktima.

Novi Zakon o kontroli državne pomoći usvojen je 2019. godine, a stupio je na snagu 1. januara 2020. godine.

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona je usklađivanje sa pravom EU i predstavlja značajni korak ka unapređenju u pregovaranju, pogotovo kada pričamo o Poglavlju 8.

Ovaj zakon uvodi listu instrumenata državne pomoći iz kojih možemo da izdvojimo subvencije, fiskalne olakšice, garancije države, otpis duga i dr.

Zakonom je predviđen novi način konstituisanja rada Komisije za kontrolu državne pomoći, kao i samostalne nezavisne organizacije koja vrši javna ovlašćenja i ima status pravnog lica.

Ograne Komisije bira Narodna skupština, kojoj odgovara za svoj rad i kojoj podnosi godišnji izveštaj o radu.

Ono što je, takođe, važno napomenuti je to da Komisija ne dodeljuje državnu pomoć, ne raspolaže budžetskim sredstvima za navedenu namenu, ne vrši selekciju, to jest ne odlučuje ko će od učesnika na tržištu dobiti pomoć, selekciju nadležnosti davaocu državne pomoći, a davalac može biti nadležni organ Republike Srbije, autonomne pokrajine ili lokalne jedinice samouprave, kao i druga lica u skladu sa samim zakonom.

Iz Izveštaja za 2020. godinu vidimo da su sredstva za rad Komisije obezbeđena iz republičkog budžeta, kao i da je Savet komisije usvojio Predlog finansijskog plana za 2020. godinu.

Tokom prethodne pandemijske godine Komisija je koristila podršku dva projekta finansiranja iz sredstava EU. Ciljevi ovih projekata su pružanje pomoći Komisije u ispunjavanju obaveza Republike Srbije, koji proističu iz SSP-a.

Kada sam posvetio malo više pažnje radu Komisije, uključujući i izveštavanje medija u nameri da kreiram sliku o samoj Komisiji, došao sam do zaključka da u javnosti apsolutno ne postoji dovoljna svest o vašoj nadležnosti, što ste i sami potvrdili na samom kraju ovog izveštaja.

Moram priznati da me je iznenadilo čak i vaše saopštenje na internet stranici, da vi ne dajete pomoć, ne određujete iznos, da ne birate projekte i kompanije koje se finansiraju, već da na neki način postavljate pravni i ekonomski okvir u kome one mogu da se kreću.

Takođe, na samom kraju imam jedno kratko pitanje – da li je državna pomoć koja Komisiji nije prijavljena po automatizmu i zabranjena, odnosno neusklađena?

Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će podržati sve tačke dnevnog reda koje se nalaze pred nama u danu za glasanje i ono što hoću na samom kraju današnjeg svog izlaganja još da iskoristim priliku i da istaknem i kažem i kao narodni poslanik Socijalističke partije Srbije i kao predstavnik Socijalističke omladine Srbije jeste da čestitam našem košarkašu Nikoli Jokiću što je postao najbolji igrač najjače lige na svetu i što od sada, pored toga što imamo broj 1 u svetu tenisa, imamo i broj 1 u svetu košarke.

Mislim da su to upravo putokazi koje imamo obavezu da ističemo ovde kao dobre primere, pogotovo za nove generacije koje dolaze i da tim primerima treba da pokažemo da trud i rad se uvek na kraju i isplate.

Takođe, pred nama je obaveza da ovakve primere uvek spominjemo u Narodnoj skupštini i da, takođe, naše mlade naučnike, fizičare, hemičare, informatičare, koji dolaze sa najeminentnijih međunarodnih takmičenja uvek pohvalimo ovde kako bismo dali primer svima onima koji tek dolaze i koji će se možda jednog dana baviti i imati ulogu koju mi danas imamo – šta su to prave i ispravne vrednosti.

Zahvaljujem.
Nije ni replika, samo da se zahvalim na odgovoru i upravo zato sam i postavio pitanje, pošto sam i ja zamoljen da to pitam od strane nekih subjekata, pa vidim da stvara određena nerazumevanja.

Vama hvala puno.
Zahvaljujem se predsedavajuća.

Uvažena ministarko, sa saradnicima, poštovane kolege, uvaženi građani Republike Srbije, danas razmatramo Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne, čija je osnovna uloga pravna zaštita poslovne tajne, od svih radnji i nelojalne konkurencije, koja predstavlja svaku radnju poslovnog subjekta učinjenu u poslovnom nadmetanju, koja je protivna dobrim poslovnim običajima i kojom se nanosi ili se potencijalno može naneti šteta konkurentu, potrošačima ili opštem društvenom interesu.

Zaštitom poslovne tajne štite se investicije privrednih subjekata koje se tiču sticanja, razvoja i primene znanja i iskustva i drugih informacija, koje im obezbeđuju prednost u odnosu na konkurenciju, a sve je uređeno pravom intelektualne svojine. U skladu sa navedenim, znanje i iskustvo i neotkrivene poslovne informacije, za koje je predviđeno da ostanu poverljive, čine poslovnu tajnu, a smisao njene zaštite je da se pravno sankcioniše svaki akt neovlašćenog otkrivanja, umnožavanja, sticanja ili korišćenja od strane trećih lica.

Poslovna tajna je informacija, ne bilo koja, već ona koja svom nosiocu obezbeđuje konkurentsku prednost na tržištu i na osnovu koje ostvaruje neku konkurentsku vrednost. Neke od primera su informacije koje se tiču finansija, računarski programi, internet marketinški podaci, poslovni planovi, liste kupaca ili dobavljača.

Na primer, zamislimo privredno društvo koje se bavi proizvodnjom mobilnih telefona i to društvo da sprovode istraživanja zahvaljujući kojem otkrije mehanizam kojim može da se sa manje materijala i manje vremena proizvede isti broj mobilnih telefona na dnevnom nivou, a da se pri tome ne utiče na sam kvalitet proizvoda. Privredno društvo koje bi to uspelo bi na taj način smanjilo troškove, održalo kvalitet proizvoda i sa druge strane povećalo svoje prihode.

Normalno je da će takvo jedno privredno društvo želeti da svoj mehanizam, koji je otkrio, zaštiti i proglasi poslovnom tajnom. Poslovna tajna treba da bude maksimalno zaštićena pravnim mehanizmima u odnosu na interne i eksterne aktere. Način čuvanja poslovne tajne zavisi od forme u kojoj se ona nalazi, papirnoj ili u elektronskom obliku. Elektronski dokumenti po pravilu se čuvaju u kompjuterskim fajlovima, šifrovano i bez pristupa neovlašćenim licima. Rizik od krađe takođe zavisi i od procene vrednosti same zaštićene informacije.

Na vlasniku je da preduzme odgovarajuće mere zaštite postavljanjem lozinke ili neke druge prepreke za pristup podacima na kompjuteru, ograničavanjem pristupa informacijama samo ona lica koja u cilju obavljanja svog posla moraju sa njim da budu upoznata, potpisivanjem ugovora o poverljivosti, oznakom da je sam dokument poverljiv. Preduzimanje mera je neophodno, jer je to predstavlja uslov za pravnu zaštitu same poslovne tajne.

Takođe i ministarka je govorila o tome i mislim da se ovim zakonom preciziraju slučajevi pod kojima se pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacije koja predstavlja poslovnu tajnu smatra zakonitom, a pod kojim uslovima to neće biti zakonito i samim tim se na određeni način stvara pravna forma i očekivanja i kako za poslodavce tako i za one koji su zaposleni, koji potpisuju određeni akt o poslovnoj tajni, šta je to što jeste poslovna tajna, odnosno šta smeju ili ne smeju da otkrivaju.

Nažalost, u praksi često dolazi do zloupotrebe poslovne tajne i svakodnevno imao brojne primere. Ovim zakonom poslovna tajna će biti sankcionisana kao privredni prestup, ako je učinjeno od strane privrednog društva, a prekršaj ako je učinjen od fizičkog lica, odnosno preduzetnika.

Nadam se da ćemo i u praksi imati mehanizme da upravo ovaj zakon sprovodimo u delo.

Kada pričamo o krađi intelektualne svojine, ona predstavlja noćnu moru za mnoge kompanije i poslovne ljude koji vode svoje firme i može značiti oduzimanje prednosti prvo ulaska na tržište, gubitak profitabilnosti u najekstremnijim, odnosno najgorem slučaju celokupnog poslovanja u korist konkurencije ili falsifikatora.

Tvorac određenog dela intelektualne svojine ima pravo da uživa u benefitima svog rada i apsolutno pravo da odluči ko kada i na koji način može da koristi njegovo delo. Neovlašćenim korišćenjem i upotrebom nanosi se šteta tvorcu dela, što se dalje negativno održava na poslovanje kompanije i njenu poziciju na tržištu.

Živimo u svetu digitalnih tehnologija, a upotrebom interneta nikada nije bilo lakše pristupiti informacija i neovlašćeno ih koristiti. Iz svega navedenog danas zaštita intelektualne svojine ima sve veći značaj, možda čak i više nego ikada ranije.

Prema podacima Kancelarije za intelektualnu svojinu EU krađa intelektualne svojine samo evropske kompanije košta svake godine oko 60 milijardi evra. Obično se ova dela odnose na krađu patenata, zaštitnog znaka, neovlašćenog kopiranje u modnoj industriji.

U smislu pravne zaštite poslovne tajne važno je reći da u našoj državi postoji dokument javnih politika, a to je Strategija razvoja intelektualne svojine za period od 2018. do 2022. godine. Strategijom je predviđeno donošenje novog zakona o zaštiti poslovne tajne, što je takođe neophodno radi daljeg usklađivanja našeg zakonodavstva sa pravom EU i u ovom slučaju pregovaračkog Poglavlja 7. koje se odnosi na pravo intelektualne svojine.

Usvajanjem i primenom zakona o kome danas govorim i primenom Strategije doprineće se stvaranju društvenog i ekonomskog okruženja koje će uticati na brži ekonomski rast Republike Srbije i dolazak stranih investicija. Mi smo još uvek zemlja koja nema dovoljno razvijenu svet o važnosti zaštite intelektualne svojine i poslovne tajne. Iz svega navedenog važno je što o ovoj temi govorimo danas i još jednom želim da ukažem na to koliko je važna zaštita poslovne tajne u cilju ostvarivanja benefita kako naših građana, tako i kompanija koje posluju na našem tržištu. Tako da moramo nastaviti da stvaramo fer tržišne uslove kako bismo omogućili da oni koji su najbolji i koji posluju na njemu i pobeđuju i svima nama i državi i njenim građanima donose naravno i benefite kroz to.

U svakom slučaju, Poslanički klub SPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon i glasaćemo za usvajanje istog. Hvala.
Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja ću se takođe osvrnuti na izbor za članove REM-a i na samom početku želim da istaknem da je Regulatorno telo za elektronske medije samostalna i nezavisna regulatorna organizacija, osnovana Zakonom o elektronskim medijima iz 2014. godine i ona od tada posluje kao republička radio-difuzna agencija. REM danas vrši javno ovlašćenje u cilju delotvornog sprovođenja utvrđenje politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji.

Od svojih prethodnika sam mogao da čujem, kada je u pitanju REM, određene konstatacije i nadovezao bih se apropo nekih komentara koji su bili kada je u pitanju REM. Moja koleginica Jelena Mihajlović je već dosta govorila o tome, a o tome želim da govorim kroz prizmu sve veće uloge koju mediji imaju u životima mladih i naše dece. Oni su danas okruženi medijima od samog rođenja i moramo biti oprezni koji sadržaj im se plasira neometano, upravo iz razloga da određeni oblici ponašanja ne bi postali norme i u potpunosti društveno prihvatljivi, jer mislim da će nas posledice toga sačekati pogotovo onda u budućnosti i imam utisak da REM, pogotovo kada razgovaramo o tom sadržaju koji dolazi iz rijaliti programa, nije uvek adekvatno reagovao i da je u pojedinim situacijama bio ili blag, ili je njihova reakcija u potpunosti izostala.

Shodno svemu tome, mislim da članovi REM-a moraju da budu kompetentni ljudi i da budu ljudi koji imaju svoj integritet. Mi danas biramo između dva kandidata. Rekao bih da biramo između iskustva i mladosti. U svakom slučaju, čitajući njihove biografije, u potpunosti sam siguran da oba kandidata ispunjavaju ove uslove i mogu reći da svako na svoj način ima jako bogatu biografiju za sebe.

Pre svega, gospodin Milorad Vukašinović poseduje, koliko sam mogao da vidim, iskustvo u oblasti novinarstva. Pored toga, obavljao je niz drugih odgovornih funkcija i van novinarskog posla, autor je više knjiga i ono što je značajno za nekoga ko se toliko godina bavi ovim poslom ne poseduje ni jednu mrlju u svojoj karijeri, što i te kako smatram veoma značajnim za kandidata za budućeg člana REM-a.

Posebno, kao pripadnik mlađe generacije, s tim što na samom početku želim da kažem da mladost ne sme i ne može da bude jedina komparativna prednost kao prolazna kategorija, ali gospodin Goran Eror koji za svojih 30 godina zaista poseduje jedno ogromno iskustvo. Koliko sam mogao da vidim, gospodin Goran Eror je imao i visoku prosečnu ocenu na master studijima, urednik je više emisija iz oblasti poljoprivrede, ali i voditelj vesti i dnevnika, takođe, na Radio-televiziji Vojvodine. Pored toga, koliko sam mogao da zaključim, ne libi se i društveno odgovornog angažmana i poseduje priznanja iz različitih oblasti i sfera našeg društvenog života. U svakom slučaju, kandidat koji zavređuje pažnju i mislim da zaslužuje čestitke što se osmelio da pristupi tom procesu kandidature i da se nađe pred nama i može da posluži mladim generacijama kao dobar primer, koje su to vrednosti kojima mi kao društvo trebamo i moramo da težimo.

U svakom slučaju, želim da onom kandidatu koji bude izabran za člana REM-a poželim sreću u daljem radu i da svoju funkciju obavlja u skladu sa zakonom i u najboljem interesu svih građana Republike Srbije i celokupnog našeg društva. Zahvaljujem.
Zahvaljujem se predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo izuzetno važne zakone.

Na samom početku svoje diskusije ću se osvrnuti na zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.

Naša država ima centralni geostrateški položaj u regionu. Pored ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu veoma je značajna uloga koju ima vodeni saobraćaj a luke i pristaništa su važni delovi infrastrukture preko kojih se roba prevozi unutrašnjim vodenim putevima. Samim tim, luke su glavna čvorišta na transportnoj mreži, privlače privredne aktivnosti i omogućavaju razvoj naše države i regiona.

Takođe bih podsetio na samom početku da je Srbija jedna od 11 članica Dunavske komisije, međunarodne organizacije, čiji je cilj slobodna plovidba Dunavom i zaštita interesa dunavskih zemalja, kao i stvaranje bližih ekonomskih i kulturnih veza zemalja članica sa drugim zemljama.

Ideja da se do 2040. godine transport robe unutrašnjim plovnim putevima poveća za 80% u odnosu na današnji saobraćaj, što je ujedno nadnacionalni cilj svih država kroz koji Dunav prolazi je odlična ideja. Saradnja, povezivanje, slobodno kretanje robe i ljudi, veoma su važni za region i Evropu, jer bez povezivanja nema ekonomskog razvoja, novih investicija, trgovinske razmene i boljeg života za sve građane.

Takođe veoma je važno da naš rad usmerimo ka daljem stvaranju uslova za bezbednu plovidbu, čemu izmene i dopune ovog zakona koji je danas na dnevnom redu i teže.

Srbija je danas ekonomski i politički stabilna zemlja i u mogućnosti da odgovori na sve potrebe s obzirom na to da smo u međunarodnom okruženju prepoznatljivi po kvalitetnim saobraćajnim, građevinskim i mašinskim inženjerima.

Vlada Republike Srbije je 2013. godine formirala Agenciju za upravljanje lukama a 2014. godine usvojila Strategiju razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije od 2015. do 2025. godine.

Saobraćajna mreža u Srbiji koju čini vodni put Dunava u dužini od 588km sa svim svojim pritokama, zajedno sa drumskim i železničkim koridorima naša država dobija posebno na značaju u sklopu evropske saobraćajne politike.

Strategijom se planira unapređenje i ubrzani razvoj lučke infrastrukture. Izmenama i dopunama ovog zakona predlaže se mogućnost sprovođenja postupka za dodelu odobrenja za obavljanje lučke delatnosti u skladu sa odredbama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama i formiranjem društva za posebne namene između Vlade i alternativnog investicionog fonda koji će steći odobrenje za istovremeno ulaganje u više pojedinačnih terminala.

Jedna mala sugestija ministra, s obzorom da Strategija ističe 2025. godine, sugestija bi išla u pravcu da se već sada formira radna grupa koja bi sagledala rezultate njene primene, ali i da se ide u pravcu planiranja nove strategije koja bi imala za cilj dalje podizanje i jačanje infrastrukture, flote i ulaganje u kadrove koji bi trebalo da nam budu prioritet.

Recimo, samo za školovanje zapovednika broda potrebno je deset godina, a da ne govorimo o tome da mnogi od njih odlaze iz zemlje nakon završetka tog procesa. Predlogom izmene i dopuna Zakona uvodi se i mogućnost da se koncesionim aktom predvide gornji limiti lučkih taksi koje će lučki koncesionar imati pravo da naplati od korisnika luke, a ako se za to nešto utvrdi ekonomska-finansijska opravdanost tokom izrade koncesione dokumentacije, što ima za cilj da spreči eventualnu zloupotrebu položaja koncesionara koji bi u suprotnom mogao da nametne nepravedno visoke takse.

Socijalistička partije Srbije podržava razvoju luk, lučkih delatnosti i lučke infrastrukture, pri čemu prilikom davanja samih koncesija treba uvažiti i obavezati koncesionare na socijalnu odgovornost u smislu jačanja lokalne zajednice i svih lokalnih samouprava koje gravitiraju oko te samouprave ulažući obrazovanje, lokalnu privredu u vezi sa nelučkim delatnostima i uz poštovanje ekoloških standarda.

Takođe, putnički saobraćaj na Dunavu poslednjih godina beleži konstantan i stabilan rast. Ovim se doprinosi i razvoju domaće i regionalne privrede i otvara mogućnost za nova radna mesta.

Nautički turizam je iz godine u godinu sve raznovrsniji i popularniji. Turisti imaju priliku da obiđu brojne lokalitete, kao što su tvrđave, spomenici, parkovi prirode, a luke su okrenute potrebama turista i pružaju čitav niz različitih usluga.

Ali, kada su strani turisti u pitanju postoji jedna smetnja na koju želim da ukažem. I ako odredbe zakona koje se na to odnose nisu predmet ovih izmena, zapravo radi se o tome da strani turisti u skladu sa članom 46a ovog Zakona imaju obavezu na svakom pristaništu da obave pasošku i carinsku kontrolu kako bi izašli sa broda i mogli da obilaze naše vredne spomenike kulture i na taj način uvećaju turistički promet.

Prema postojećem zakonskom rešenju, za sada lučka kapetanija odobrava pristajanje brodova u međunarodnom saobraćaju van određenog graničnog prelaza za vodnio saobraćaj, jedino u cilju popravki na brodu ili sličnih okolnosti.

Na primer, veliki kruzer koji plovi Dunavom ne može da pristane u Golupcu kako bi stranim turisti obišli Golubačku tvrđavu.

Molim ministra da razmotri ovaj problem kako bismo ga u nekoj narednoj izmeni zakona rešili u korist turizma u Srbiji.

Još jedna veoma bitna napomena koja se tiče naših specijalnih veza koje imamo sa Republikom Srpskom. Po uzoru na izgradnju aerodroma u Trebinju, čiji će finansijer biti država Srbija, trebalo bi razmotriti izgradnju multimodalne luke na reci Savi u Republici Srpskoj u Gradišci ili kod Banja Luke, koja je najveći privredni centar.

Ovim projektom unapredila bi se rečna infrastruktura, privreda celog regiona bi dodatno ojačala, a uspostavile bi se i ojačale čvršće veze koje već postoje između Srbije i Republike Srpske.

Uprkos tome što globalna epidemiološka situacija nije zaobišla lučki sektor prošlu godinu obeležio je rast obima teretnog saobraćaja i zauzeli smo drugo mesto u dunavskom regionu. Ova činjenica ukazuje na to da je vodni saobraćaj, grana transporta na koju se možemo osloniti, pogotovo u kriznim periodima.

Naš ovlašćeni predstavnik, uvaženi inženjer Mrkonjić, je već govorio o Predlogu zakona o metrou, ja ću samo dodati da je ovaj projekat jedan od najkompleksnijih infrastrukturnih projekata za koji danas postoji kapacitet i politička volja.

Slažem se sa onim što je Milutin Mrkonjić rekao da je bilo potrebno da i država stane iza jednog ovako velikog projekta i to je danas postala realnost.

Takođe, ono što ste vi ministre rekli, izgradnjom metroa smanjiće se saobraćajne gužve. Kada pričamo o Beogradu postali smo svedoci da su one sve veće i da je zaista Beogradu u najskorije vreme potreban metro.

Iskoristio bih priliku da samo podsetim da je do sredine devedesetih godina izgrađeno oko 250 kilometara pruge, 30 kilometara tunela, osam kilometra mostova, od kojih je najvažniji veliki dvokolosečni železnički most iznad sajma, prva podzemna železnička stanica „Vukov spomenik“, koja bi bila i stanica metroa, zatim svi vračarski tuneli i Železnička stanica Beograd - centar, poznata danas kao Prokop, koja se danas završava.

Takođe bih podsetio na ono što je posle NATO agresije uspeo naš uvaženi inženjer Milutin Mrkonjić da uradi, a tiče se upravo obnove naše zemlje i obnove naših infrastrukturnih saobraćajnica, u kojima je on učestvovao, odnosno na čijem čelu je bio u to vreme. To je radio na jedan sjajan način.

Na samom kraju, par reči bih rekao i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta „Izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti“. Imamo u vidu težinu, značaj i složenost obavljanja njihovog posla, doprinos koji su dali u odbrani teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje i pružajući bezbednost i sigurnost svim našim građanima.

Nažalost, veliki broj tih pripadnika ni dan danas nema rešeno svoje stambeno pitanje, što im ovaj zakon sada omogućava.

U svojim prethodnim izlaganjima govorio sam i o nemerljivom doprinosu koji u ovom trenutku i poslednjih godinu i nešto dana daju i naši zdravstveni radnici. Mislim da bi bilo značajno da počnemo da razmišljamo i o tome da se i za njih u narednom periodu grade neki stanovi. To bi bio jedan od načina da im se zahvalimo za sve ono što su naši zdravstveni radnici uradili za sve nas u prethodnom periodu.

Mislim da bi pored toga to bio jedan od način da kada pričamo i o mladim lekarima i uopšteno zdravstvenim radnicima, to bi bio jedan od načina da ih motivišemo s jedne strane, a s druge strane, i zadržimo u našoj zemlji da ostanu ovde i da budu naši lekari koji će znanje koji su stekli na našim fakultetima ovde i primenjivati. Zahvaljujem se.
Zahvaljujem.

Poštovani ministre, kolege narodni poslanici, uvaženi i poštovani građani Republike Srbije, danas ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Aneksa 1 Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji.

Beograd je metropola sa preko 1,5 miliona stanovnika, grad koji je kroz svoju istoriju bio imperativ mnogih osvajača, nasilno rušen više puta, ali on i dalje stoji postojano na ušću dveju reka Save i Dunava.

Za Beograd se vezuje i činjenica da je to grad koji nikada ne spava, poznat po istoriji i tradiciji koju prati arhitektura, grad koji sve prihvata raširenih ruku. Njega čine i krase ljudi koji su došli sa svih strana, ali i način života Beograda se utkao u njihovo postojanje i njihovo biće.

Šireći se, Beograd je menjao svoju fizionomiju, prilagođavao se, trudeći se da zadrži i svoju dušu i svoj stil. Nažalost, jedan ovakav grad i dan danas nema metro. Ta činjenica utiče na postojeću, ali zasigurno, sve više će uticati i na buduću funkcionalnost i kvalitet života u njemu.

Prva ideja izgradnje metroa je postojala pre skoro 100 godina. Postojali su i tada ljudi koji su prepoznavali potrebu Beograda za jednim ovakvih idejnim rešenjem. Poslednji gradonačelnik koji je na strateški način prilazio rešenju ovog problem bio je Branko Pešić, čovek koji je ostavio ogroman i neizbrisiv trag i zahvaljujući kome možemo i danas biti ponosni na sve ono što je tada urađeno.

Zahvaljujući njemu, Beograd je dobio sportske objekte u svakoj opštini. Urađen je autoput kroz grad, Mostarska petlja, Beograđanka i Terazijski tunel i mnogi drugi objekti koji danas krase Beograd.

Ta generacija je definisala da on treba da bude grad usluga, kao što su, uostalom, i sve svetske metropole i napravljen je i program za razvoj.

Uslov jeste upravo povezanost grada sa svetom. To podrazumeva sve vidove komunikacija, od putnih do telekomunikacijskih. Ali, čini se da je za projekat izgradnje metroa uvek falila ili politička volja ili novac ili i jedno i drugo.

Sporazum koji je zaključen u novembru 2020. godine uliva nadu da će izgradnja metroa postati java. Ovaj projekat je od kapitalnog značaja za našu zemlju. On ne može biti završen bez podrške Vlade Republike Srbije. Raduje činjenica da su se napokon i ti uslovi ispunili.

Od njega neće imati korist samo njegovi stanovnici, već celokupna privreda. Dovešće nove tehnologije i uticaće na upošljavanje visokokvalifikovanih stručnjaka.

Sama investicija za prve dve linije je vrednosti 4,4 milijarde evra, koji će pozitivno uticati i na zaposlenost i na naš BDP. Početak izgradnje metroa, najavljen za novembar ove godine, uliva nadu da počinjemo da rešavamo veoma veliki i važan problem našeg glavnog grada. Realizaciju ovako velikog infrastrukturnog projekta ne možemo očekivati brzo, ali celokupan konsenzus i odlučnost u sprovođenju ove odluke će zasigurno imati i svoje benefite u budućnosti.

Verujem da je došao trenutak u kojem postoji politička volja, kao i sredstva koja se delom za tehnologiju obezbeđuje od naših francuskih prijatelja, ali koliko sam razumeo i od kineskih naših prijatelja, koji će zajedno biti nosioci izgradnje i opremanja samog metroa.

Samo ne smemo izgubiti jednu veoma važnu stvar iz vida. Raduje činjenica da su naši partneri najavili da će insistirati da na poslu izgradnje budu angažovane i domaće firme i da će biti angažovani i naši inženjeri. To je posebno važno iz dva razloga, prvi je, doduše, na dugačkom štapu i prerano je, naravno, govoriti u ovom trenutku o tome, ali je veoma važan za razmišljanje, a tiče se toga da je metro živa stvar i on će se razvijati kako se grad u daljoj perspektivi bude razvijao. Takođe, možda će se i u regionu graditi neki sličan projekat i mislim da bi smo mogli da imamo time jednu komperativnu prednost da u nekom delu čitavog procesa učestvuju i naše firme i naši ljudi.

Drugi je da će nam biti potrebni i znanje i veštine, kako bismo sami uspevali da održavamo sam metro i sve ono što je vezano za njega.

Brojni su benefiti od završetka ovog kapitalnog projekta, kao što su veće vrednosti nekretnina, veća atraktivnost grada, stvaranje bolje infrastrukture, veće funkcionalnosti, efikasnosti i bržeg protoka ljudi.

Želim da verujem da je došao trenutak i da se mogu nadati da ćemo 2028. godine imati priliku da se vozimo na prvoj liniji metroa koji će biti jedan od novih simbola našeg glavnog grada.

Poslanička grupa SPS će danas podržati usvajanje ovog sporazuma, kao i preostala druga dva sporazuma koja su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Poštovane kolege, koleginice narodni poslanici, poštovani i uvaženi građani Republike Srbije, poštujući naravno vreme svih svojih kolega ja ću se zaista truditi da budem što efektivniji, što efikasniji i da svoje izlaganje na jedan najkraći mogući način sublimiram, pošto je već danas u diskusiji puno toga rečeno, manje više izanaliziran je ceo rebalans i svi razlozi koji su do njega doveli.

Da se ne ponavljam šta je to zbog čega je došlo do rebalansa već početkom drugog kvartala, ali pokušaću najkraće moguće da dam neki svoj lični osvrt na rebalans koji se nalazi danas ispred nas narodnih poslanika.

Ono što ja vidim, vidim upravo tri razloga za ovaj rebalans. Jedan je zdravstvo, naše ulaganje u bolnice, nabavka vakcina, nabavka opreme i lekova. U najkraćem mogućem rečeno, mi smo još jednom kao država pokazali da u teškim i kriznim situacijama imamo i visok stepen solidarnosti izražen za druge. Tu mislim na naše susede sa kojima smo nesebično ponudili da se vakcinišu i donirali im vakcine koje smo kao država nabavili.

Takođe, drugi razlog za rebalans jeste upravo naša privreda i naši građani, da ne ulazim u detalje zašta koliko odlazi, zbog čega. Na samom Odboru za finansije je bilo reči o tome da li je opravdano ili nije opravdano ili nije opravdano da se daje ponovo novac građanima.

Ono što ja mislim, mislim da država na ovaj način pokazuje, daje podršku našem stanovništvu u ovim teškim trenucima. Pandemija traje već preko godinu dana i mislim da ovako odgovornom politikom, a već sam spomenuo i nabavku vakcina, da država pre svega šalje poruku da država stoji iza svojih građana, da građani imaju na koga da se oslone i da svi zajedno vodimo računa o svakom pojedincu, što je takođe jedan od aspekta o kojima država takođe treba da razmišlja i radi, a to jeste upravo, i ta socijalna politika.

Kada pričamo o trećem razlogu rebalansa, tu su upravo te kapitalne investicije, tu je izgradnja novih autoputeva, koridora, tu su takođe i bolnice koje se tiču i zdravstva, ali i ulaganje u ekologiju sa 130 miliona evra za ekologiju. Mislim da je izrazito važno, pogotovo što je ona sve značajnija tema što donekle govori o tome da se i svest našeg naroda podigla na taj nivo da možemo da razmišljamo i o našoj životnoj sredini.

Ono što je takođe bilo reči, a osvrnuo bih se ukratko na to, jeste upravo javni dug koji ovim rebalansom neće preći 60%. Kolega Vujić je govorio o tome. Nemačka ima javni dug 80% svog BDP-a. Kao što sam rekao mi nismo stali sa kapitalnim investicijama, nastavljamo, svedoci smo da i strane investicije dolaze u našu zemlju i možda i grešim, možda sam i mlad, možda nemam dovoljno iskustva u ekonomskoj nauci, ali ne vidim ništa sporno u tome i da čak i pređemo 60% javnog duga, ako bismo takvim zaduživanjem upravo ulagali, investirali u rentabilne investicije, investicije koje bi se kroz protok vremena vratile nazad i zapravo učestvovale u smanjenju našeg javnog duga i u podizanju životnog standarda naših građana.

I kada pričamo o tome mislim da je veoma važno reći da su naše razvojne šanse upravo u poljoprivredi koja se u ovim kriznim situacijama, kao i uvek do sada, pokazala. Srpsko selo je uvek bilo tu kada je bilo teško, pa i sada se pokazalo. Naše poljoprivredne aktivnosti su rasle. Takođe, mislim da je naša razvojna šansa i energetika i ne vidim ništa sporno, ponavljam, kada bi nam javni dug, upravo iz tih razloga, ulaganje u te sektore, i porastao. Mislim da je to i te kako isplativo i ono što bi se višestruko vratilo.

Takođe, na samom kraju, želim da odam priznanje, naravno, Jelena Mihailović će pričati o tome mnogo više, ali veoma je značajno istaći i da smo ovim rebalansom i za kulturu uspeli da izdvojimo više sredstava. Koliko je važna kultura još je davno i Čerčil govorio, a u vreme kada su nadletali nemački avioni iznad Londona, kada su tražili kako da skupe sredstva za odbranu i kada je jedan od predloga upravo bio da se uzme od kulture, rekao je onda – šta onda branimo i koja je svrha naše odbrane ako uzmemo od kulture. Mislim da mi ovim pokazujemo da sledimo tu politiku da u ovako kriznim i teškim situacijama ipak vodimo računa i o tome.

Na samom kraju, ono što bih želeo da istaknem jeste zahvalnost svim našim zdravstvenim radnicima koji već preko godinu dana vode tešku borbu i bitku sa korona virusom. Samo oni znaju koliko im je teško u crvenim zonama. Ono što sam u razgovoru sa njima zaključio i došao na ideju da dam sebi tu slobodu, naravno, uvažavajući i taj momenat da za to treba naći sredstva, ali kao jedna od smernica razmišljanja jeste da je država do sada gradila stanove i za Vojsku i za policiju i za pripadnike BIA. Mislim da su naši zdravstveni radnici u više od ovih godinu dana pokazali na prvoj liniji fronta koliko su značajni i važni i koliki doprinos daju i možda jedna od mera ne bi bila loša, kako da zadržimo upravo mlade lekare jeste razmišljati o tome da država uđe u jedan takav projekat izgradnje stanove za naše zdravstvene radnike.

U svakom slučaju ovaj rebalans zadržava onu komponentu koju je imao i budžet koji smo usvojili u decembru mesecu, a ima upravo dve komponente. Jedna je investiciona, a druga je socijalna. Ja kao narodni poslanik i u ime poslaničke grupe SPS, mogu da kažem, da ćemo danu za glasanje sigurno podržati ovaj rebalans. Zahvaljujem.