Zahvaljujem se predsedniče Narodne skupštine.

Želim da se obratim i kao predsednik Odbora, pre svega mislim da se potegla tema izbora direktora, odnosno načina na koji je to definisano zakonom pa je sada i koleginica, čini mi se Radosavljević, da ne pogrešim prezime, Radovanović, izvinjavam se, koleginica je malo iznela krupne kvalifikacije i htela da predstavi da nama nešto ide na teret.

Mi smo na sednici Odbora, radi javnosti ovo govorim, govorili o svim ovim temama, pa i ovim brojevima telefona i drago mi je da je koleginica Lipovac do kraja rekla, zapravo, kako je tekla diskusija i donekle smo odgovorili već na sve te teme i državni sekretar je tada rekao da njihova ideja upravo i što se tiče ovih poruka koje je koleginica Lipovac rekla, rekla da samo Ministarstvo ima drugačiju strategiju, drugačije vidi, da će probati kroz niz nekih kampanja da medijski promoviše broj telefona, pogotovo kada se tiče nasilja u porodici i zlostavljanja dece.

Prosto, koleginici samo bih voleo da skrenem pažnju da ovakva kvalifikacija da će nama nešto ići na teret i nešto na dušu, ako ne budemo glasali. Mislim da, ajmo malo da ipak vodimo računa o stvarima koje izričemo ovde, a takođe mi je drago i to sam želim da kažem ministru da ste razrešili ono što je takođe vaš državni sekretar na samom Odboru. Vraćamo se nekako na teme koje su već bile teme Odbora, gde o njima govore političke stranke koje imaju predstavnike u tim odborima, a tiče se opet, rekao sam na samom početku i izbora direktora.

Državni sekretar je već objasnio šta je ideja, upravo da ne bi diskvalifikovali određene kandidate koji možda, zaista, zaslužuju da obavljaju tu funkciju, a vodiće se upravo time da sam Savet koji bira direktora RATELA, donja granica je devet godina. Upravo to je bio negde krajnji cilj da će i oni vođeni i upravo ti ljudi koji biraju samog direktora, negde imati određene norme koje će zahtevati i koje će uzimati u obzir prilikom izbora samog kandidata, a opet da negde ne diskvalifikujemo nekoga ko možda to zaslužuje, a nema 10 godina radnog staža. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Treba se sada posle mog prethodnika, kolege, narodnog poslanika, vratiti na temu dnevnog reda, ali su svakom slučaju, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, uvaženi i poštovani građani Republike Srbije, trudiću se da budem kratak i koncizan, jer posle mene treba da govori još troje mojih kolega o važnim temama koje su danas na dnevnom redu. Kako im ne bih potrošio vreme, potrudiću se zaista da u kratkim crtama govorim o Zakonu o elektronskim komunikacijama, kao jednom novom zakonu, kao zakonu koji treba da stavi u pravne norme jednu veoma važnu oblast, oblast koja je u 21. veku u ogromnoj ekspanziji, u ogromnom razvitku.

U kontekstu moje konciznosti, mislim da se radi o veoma važnom i sistemskom zakonu koji, kao što sam rekao, počiva na četiri stuba. Prvi stub tog zakona jeste upravo povezanost. Ona treba da omogući da u narednom periodu svaki građanin, svaki privredni subjekt bude pokriven uslugama koje dolaze iz oblasti telekomunikacija.

Takođe, treba da se stvori pravni okvir da do kraja 2025. godine svako domaćinstvo bude pokriveno fiksnim internetom koji se pokazao značajnim, pogotovo u periodu Kovid krize kada smo imali i onlajn nastavu, ali i kada je mnogo građanki i građana upravo radilo od kuće. Predviđene su, koliko sam razumeo, na sednici Odbora, dve mere, da u onim oblastima, pogotovo kada pričamo o ruralnim područjima gde ne postoji ekonomska zainteresovanost operatera da te delove pokriju, naprave pokrivenost internetom, da se uvede i obaveza, ali i jedan vid podsticaja koji bi trebalo da ih podstakne da se i ti naši predeli koji geografski nisu, pre svega su dosta razuđeni stanovništvom, budu pokriveni, pre svega, internetom.

Takođe, želim da pohvalim i ono što će u narednom periodu, to je ogroman posao, definitivno to jeste jedna vrsta katastra, kada govorimo o tome gde nam je uopšte infrastruktura, gde su nam kablovi, gde je postojeća infrastruktura za te kablove, kako ne bi smo stalno iznova i iznova kopali za određenu infrastrukturu kada se sprovodi.

Drugi stub jeste jačanje konkurencije na način što će se povećati uloga RATEL-a kao regulatornog tela, koje će imati veća ovlašćenja upravo u sporovima. Ono što se sada prepoznaje jeste i deljenje postojeće infrastrukture. To je veoma značajno, pogotovo kada govorimo i o Beogradu, gde u 60% stambenih zajednica postoji mogućnost, tj. postoji mreža koji ima tehničke mogućnosti da podrži dva ili više operatera. Sada će to biti zakonska obaveza onog operatera koji je već u toj stambenoj zajednici sproveo svoju infrastrukturu, da ustupi i drugom operateru. Na taj način će se jačati sama konkurencija.

Treći stub jeste jačanje prava krajnjeg potrošača koji se nadovezuje na jačanje konkurencije, ali se zakonom predviđa i da će krajnji potrošač imati ista prava kao što imaju potrošači u zemljama Evrope. Prepoznaju se i mikro i mala preduzeća koja zbog svoje ekonomske moći nisu u mogućnosti da, tj. imaju negde iste mogućnosti kao i sve građanke i građani, tako da se i oni prepoznaju.

Četvrti stub jeste upravo jačanje efikasnosti kada je u pitanju upravljanje radio-frekvencijskim spektrom. Uvode se akucije. Pored toga, tamo gde neće biti potreba za aukcijom, jer nema zainteresovanosti, gde ima samo jedna zainteresovana strana, postoji mogućnost obnove dozvole, gde će RATEL direktno obnavljati dozvole, ali postoji i sistem sankcije gde će se u slučaju da se ne ispoštuje zakonom predviđenih normi, te dozvole i oduzmu.

Ono što je veoma važno napomenuti zbog pre svega građanki i građana jesu dve novine. Jedna se tiče registracije pripejd korisnika, to je veoma važno i značajno, neko od kolega je o tome govorio upravo zbog svih zloupotreba koje su postojale u prethodnom periodu, predviđeno je takođe, koliko sam informisan, koliko smo informisani na Odboru, to je bilo pitanje i da će stranci takođe moći da se registruju, tu pre svega govorim o turistima tako što će doći i priložiti pasoš. Nećete morati drage građanke i građani da idete u poslovnice, moći ćete sve to da uradite, koji ste korisnici pripejda i preko „eUprave“.

Druga novina jeste upravo da računi u papirnom obliku donekle odlaze u prošlost, moći će i bez vaše saglasnosti da vam stižu elektronski računi, ali ostavljena je mogućnost za svakoga ko želi da dobija u tom papirnom obliku da nastavi da dobija te račune. Takođe, želim da pohvalim Ministarstvo koje je predvidelo da će to ići na trošak upravo operatera. Takođe, želim da naglasim da će poslanička grupa SPS – Ivica Dačić, u danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Takođe ću probati u dva minuta samo da se osvrnem i o Zakonu, odnosno izmenama i dopunama Zakona o obnovljivim izvorima. Moram da kažem da smo pre dve godine kada smo taj zakon donosili nekako svi bili puni elana i govorili, pogotovo o jednom novom instrumentu koji je tada po prvi put uveden, tj. proizvođač-potrošač. Mislim da je taj zakon dobar. Vidim da su ove izmene i dopune koje se donose idu upravo u smeru definisanja odnosa oko balansiranja i strane koje će balansirati kada pričamo o obnovljivim izvorima energije i o tome u odnosu na povlašćene proizvođače, koji su u sistemu „fid in tarife“ ili u sistemu tržišne premije.

U svakom slučaju, da ne ulazim u same te detalje. Ono što želim da govorim, želim da samo sistemski napomenem da kada je veoma važno da kada govorim o balansiranju stalno iznova i iznova podstičemo i vas kao izvršnu vlast, da je veoma važno da bi smo stvorili adekvatne uslove za obnovljive izvore, ali ne samo i za njih, već i za naš termosektor iz kog dobijamo 70% električne energije u slučaju ispada određenog bloka.

Upravo radi te sigurnosti ukupnog elektroenergetskog sistema je važna izgradnja reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“ sa četiri agregata snage od 170 megavata po agregatu. Ono što je posebno značajno, jeste dva agregata, ministarka, vama to ne moram da govorim, snage od po 170, kao što sam rekao, ali potpune fleksibilnosti da uđu u sistem rada i da nam upravo održava ono što je najvažnije, naš elektroenergetski sistem, neki kažu stabilnim, ali kažu da je ispravnije reći sigurnim.

U svakom slučaju, hoću da pohvalim, pre nekih mesec dana ste bili na otvaranju, čini mi se, u Lapovu, 9,9 megavata solara. To je veoma važno, trebamo po mom mišljenju, biću slobodan i to da kažem da EPS guramo u tom smeru da se bavi obnovljivim izvborima, da ulaže u obnovljive izvore i u petak je bilo reči o tome, neki su vas optužili, ja zaista verujem da i vi stojite na ovome što je stanovište naše državne politike, a to je da je sama promena statuta EPS urađena u cilju njenog lakšeg poslovanja.

Mišljenja sam da vlasništvo, mišljenja sam da pre svega EPS treba da ostane u državnom vlasništvu, kao što sam mišljenja da vlasništvo ne upravlja bilo kojom firmom ili preduzećem. To radi znanjem i mislim da mi znanju trebamo da omogućimo da upravlja našim EPS-om i i siguran sam da za nju neće biti zime u narednom periodu. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.

Postaje mi zaista simpatično da slušam ceo dan kako se svi shvataju iz opozicije za socijaliste ne bi li dobili malo prostora, ali moram da odgovorim svom kolegi da mi je potpuno razumljivo kada pogledam njihov rezultat ostvaren na izborima da oni jednu osnovnu stvar, koja uključuje bavljenje politikom, ne razumeju. To je da se na vlast ne dolazi na ulici. Na vlast se dolazi izborima, podrškom koju vam daju građanke i građani Republike Srbije, i to je put kojim se dolazi na vlast u Srbiji.

Kolega, zaista mislim da je SPS za 33 godine svog postojanja uvek i isključivo bila tu zahvaljujući ne tako maloj podršci našeg naroda, a očigledno oni znaju zbog čega je to tako, a mogli biste malo da izađete među njih i da saznate nešto. Zahvaljuje.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, uvaženi poštovani građani Republike Srbije, trudiću se da se držim onoga što je dnevni red današnje sednice, jer mislim da je potrebno da spustimo tenzije, iako to možda u ovom trenutku nije politički najisplativije.

Ono što je danas na dnevnom redu današnje sednice Narodne skupštine obuhvata nekoliko zakona, uključujući i ratifikaciju više međunarodnih ugovora. Tu su i predlozi odluka kojima Narodna skupština daje saglasnost na finansijske planove regulatornih agencija, kao i odluke o izboru nosioca pravosudnih funkcija.

Najpre, na dnevnom redu su izmene dva zakona koje se odnose na finansiranje javnim medijskih servisa, odnosno Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine za 2023. godinu i to su Predlog zakona o izmeni o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis i Predlog zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima.

Prvim zakonom se produžava rok za godinu dana, odnosno do 31.12.2023. godine, za naplatu takse za javni medijski servis i cilj je da se u narednoj godini obezbedi izvor značajnog dela sredstava za funkcionisanje javnog medijskog servisa Srbije, odnosno RTS-a. Ostatak sredstava za redovnu delatnost RTS-a obezbeđuje se iz komercijalnih, odnosno drugih poslova, kao što su reklame i sponzorstva.

Drugim predlogom zakona se, takođe, produžava rok za još godinu dana do kada će se osnovna delatnost javne medijske kuće Radio-televizije Vojvodine delimično finansirati iz budžeta Republike, što je u funkciji ostvarivanja javnog interesa.

Inače, budžetom za 2023. godinu na razdelu Ministarstva informisanja i telekomunikacija izdvojena su sredstva u iznosu od 900 miliona dinara za rad Radio-televizije Vojvodine.

Oba ova predloga zakona prirodno idu uz Zakon o budžetu Republike Srbije i potrebno je do kraja ove, odnosno do početka naredne budžetske godine da se usvoje.

Inače, taksa za javni medijski servis, odnosno Radio-televiziju Srbije kao način finansiranja delatnosti javnog informisanja uvedena je početkom 2016. godine kako bi se obezbedile materijalne pretpostavke za redovan rad i odvijanje programa Radio-televizije Srbije kao javnog medijskog servisa i realizacija zakonske obaveze ostvarivanja javnog interesa u oblasti informisanja i to u oblasti informativnog, obrazovnog, kulturnog i zabavnog radio, televizijskog i multimedijalnog programa.

Naravno, RTS i RTV imaju zakonsko pravo i na komercijalne sadržaje, ali oni nikako ne smeju biti dominantni. Suština ostvarivanja javnog interesa ogleda se u istinitom, potpunom, nepristrasnom i blagovremenom informisanju svih građanki i građana u svim segmentima društvenog života i to bez diskriminacije i cenzure, nezavisno od načina finansiranja.

Iz ovog konteksta proizilazi i obaveza države da obezbedi finansiranje takvog javnog interesa u oblasti informisanja.

Kako se taksa kao privremeni izvor finansiranja RTS-a zakonom uvek ograničava na jednu budžetsku godinu, neophodno je da se i rok primene ovog oblika finansiranja produžava izmenama zakona kako bi postojao kontinuitet u finansiranju ovog izvora.

Sama taksa iznosi 299 dinara i ona se kako za ovu, tako i za narednu godinu neće menjati.

Ovaj zakon donosi se zbog potrebe otklanjanja okolnosti koje bi mogle da dovedu u pitanje rad javnih medijskih servisa i obavljanje njihove osnovne delatnosti koja je u funkciji ostvarivanja javnog interesa.

Zakonom o javnim medijskim servisima utvrđeni su i izuzeci, odnosno kategorije građana koji su oslobođena od plaćanja takse i ta oslobođenja, pre svega, imaju svoj socijalni karakter.

Dakle, zadatak Javnog medijskog servisa je da ostvaruje javni interes, a to znači da informiše istinito i nepristrasno.

Program javnog servisa mora da bude dostupan za sve i da se tiče svih društvenih grupa, pa i onih najosetljivijih.

Može se uvek, kao što smo i danas imali prilike da čujemo, diskutovati o sadržaju i kvalitetu programa javnih medijskih servisa. Na kraju krajeva, to je i obaveza onih koji kontrolišu javnih sredstva.

Može se govoriti i o potrebama za restrukturiranje samog sadržaja i programskih šema, ali to svakako ne može biti razlog da se ukinu javni medijski servisi kao nosioci interesa u oblasti informisanja.

Na ovoj sednici imamo i set međunarodnih ugovora, od kojih su četiri ugovora između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata koji se odnose na zakonsko utemeljenje i jačanje naše bilateralne saradnje u sferi pravosuđa, što je jedan novi nivo izuzetno uspešne saradnje koju u oblasti privrede i infrastrukture već duži niz godina imamo sa nama prijateljskom zemljom, s kojom smo u bilateralnim odnosima od 2007. godine.

U prilog tome, a zarad javnosti, želim da istaknem i činjenicu da su Emirati u 2020. godini u dva navrata, usred pandemije, poslali medicinsku pomoć državi Srbiji i na tome im beskrajno hvala.

Pred nama su ova četiri ugovora koje Narodna skupština treba da ratifikuje, a koja se odnose na pitanje izručenja osuđenih lica, na pravnu i sudsku saradnju u građanskim i trgovinskim stvarima, kao i na uzajamnu pravnu pomoć u krivičnim stvarima.

Još jednom želim da podvučem značaj ovih ugovora, kako za međunarodni pravni poredak, tako i za jačanje mehanizma pravne države, i u našoj zemlji, ali i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Danas kada živimo u svetu globalizacije i prevladavanja interesa velikih nad međunarodnim pravom i pravdom, veoma je važno sačuvati sve instrumente pravne države, ali i jačati sve oblike međunarodne saradnje u oblasti pravosudnog sistema, što i jeste cilj ovih ugovora koje treba da ratifikuje Narodna skupština.

Koleginica Dubravka Kralj će govoriti o izboru nosioca pravosudnih funkcija, a ja ovom prilikom želim da potvrdim naše opredeljenje za samostalnost pravosuđa, ali i za odgovorne, stručne i dostojne sudije i tužioce koji trebaju da budu ogledalo naše pravne države. To svoje opredeljenje iskazali smo i kroz stavove o ustavnim promenama u prethodnom sazivu.

Značajan deo današnjeg rada čine i finansijski planovi za 2023. godinu regulatornih tela, odnosno Agencije za energetiku Republike Srbije, REM-a i Komisije za hartije od vrednosti. Nadležnosti ovih tela su značajne za funkcionisanje sektora države za koje su osnovani, pa samim tim je važno obezbediti sigurno finansiranje delatnosti nezavisnih regulatornih tela.

Da podsetim, Agencija za energetiku Republike Srbije, kao regulatorno telo, sa nadležnostima u sektorima električne energije, prirodnog gasa, nafte i naftnih derivata, ima zadatak da kroz obavljanje poslova utvrđenih Zakonom o energetici doprinese stvaranju stabilnog regulatornog okvira za razvoj efikasnog i održivog energetskog sektora koji će biti siguran oslonac u daljem ekonomskom razvoju naše zemlje.

Agencija, pored ostalog, regulator cena energenata, izdaje licence energetskim subjektima za obavljanje energetske delatnosti, vrši nadzor nad tržištem, ali i kontroliše efikasno funkcionisanje energetskog tržišta. Uloga same Agencije u ovoj nezapamćenoj svetskoj energetskoj krizi dobija na značaju jer može doprineti unapređenju stanja na našem energetskom tržištu, uz lojalnu i transparentnu tržišnu utakmicu koja ne bi trebalo da naruši poziciju naših građana kao potrošača.

Takođe, u kontekstu međunarodnih obaveza, Agencija, verujemo da štiti energetske interese naše zemlje i u tom smislu Narodna skupština, koja ostvaruje svoju kontrolnu funkciju nad regulatorima i kroz čin davanja saglasnosti na finansijske planove ovih tela, danas treba da da i saglasnost za njihove finansijske planove.

Dakle, REM kao regulator u oblasti elektronskih medija je bio tema i matičnog skupštinskog odbora koji je, pored ostalog, podržao i predloženi Finansijski plan, tako da stav odbora treba podržati i u danu za glasanje i omogućiti nesmetan rad ovog regulatornog tela. Istovremeno, još jednom treba poslati poruku javnosti da niko, ali niko, na silu i nezakonit način ne može koristiti državne resurse, kao što su to, između ostalog, i nacionalne frekvencije.

Treći finansijski plan za 2023. godinu odnosi se na Komisiju za hartije od vrednosti, koja ima funkciju regulatora tržišta za hartije od vrednosti, odnosno vrši nadzor nad uslovima za transparentno i zakonito funkcionisanje tržišta kapitala i zaštitu investitora. Sa jačanjem investicione klime u Srbiji, Komisija dobija još viši nivo odgovornosti za regulatorni okvir, koji treba da obezbedi sigurne i podsticajne uslove za investicije.

Srbija u prethodnom periodu pokazuje upravo takav proaktivan odnos i obezbedila je stimulativne uslove investitorima, i stranim i domaćim, što će, prema podacima za 2022. godinu, iznositi oko četiri milijarde direktnih stranih investicija.

Na samom kraju ovog obraćanja, dozvolite mi da kažem da Narodna skupština kao zakonodavno telo i danas usvajanjem seta zakona i međunarodnih sporazuma, davanjem saglasnosti na finansijske planove regulatornih tela kao i izborom sudija koji se prvi put biraju, i predsednika sudova, takođe stvara zakonski okvir koji Srbiji treba da obezbedi poziciju, kako u sferi medija, tako i u sferi pravosuđa, koja će biti bolja i sigurnija, između ostalog, ne samo u tim, već i u investicionom i energetskom sektoru.

Srbije jeste osnažena i odoleva teškim izazovima i spoljnim pretnjama. Zato naš poslanički glas za svaki od ovih zakona treba da bude naš doprinos snažnijoj, bezbednijoj i prosperitetnijoj Srbiji koja zna šta je njen nacionalni i državni interes.

Zato će poslanička grupa SPS - Ivica Dačić u danu za glasanje podržati sve tačke dnevnog reda. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se ministru na ovim rečima, samo da bih pojasnio ono što sam rekao, rekao sam da se RTV delimično finansira iz budžeta i da su na razdelu Ministarstva informisanja i telekomunikacija izdvojena sredstva u iznosu od 900 miliona dinara. To je ono što sam zapravo ja izgovorio. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Poslanička grupa SPS – Ivica Dačić, ne može da glasa i da podrži ovaj amandman, pogotovo ne što on dolazi od čoveka koji je između ostalog rekao da 1999. godine NATO agresor nije za džabe, citiram, nije za džabe bombardovao SRJ, da se to nije desilo tek tako, da smo mi to zaslužili i da smo mi proterali dva miliona Albanaca, a ne da su Srbi sa Kosova i Metohije proterani.

Kao da tada nije poginulo dve i po hiljade Srba i nealbanskog stanovništva i kao da nije bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma, čije posledice i dan danas svi zajedno ovde osećamo. To su sve razlozi zbog kojih mi ne možemo da podržimo ovaj amandman, a smatram da kada pričamo o političkom nasilju slušati na ovakav način i u ovom kontekstu spominjanje imena i prezimena bivšeg predsednika SRJ, Slobodana Miloševića, smatramo da je to političko nasilje.

Zahvaljujem, predsedavajuća, gospođo Paunović.

Uvažena guvernerko, uvaženi potpredsedniče Vlade i ministri u Vladi Republike Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, u potpunosti podržavam Predlog budžeta Republike Srbije za narednu godinu, kao i predložene zakone zato što smatram da je ovaj budžet odličan, zato što smatram da ovaj budžet podržava najznačajnije projekte od interesa i za državu Srbiju i za građane Republike Srbije.

Posebno želim da izdvojim ono što se izdvaja kada su pitanju projekti iz oblasti infrastrukture, saobraćaja i građevine.

Ne bih se složio sa kolegama iz opozicije koji su rekli prilikom današnjeg obraćanja – šta će nam novac za izgradnju autoputeva, ne živi se od autoputa? E, pa drage kolege, živi se i od autoputa, jer ako se Srbija modernizuje najmodernijim saobraćajnicama i, ako se povezuje i istok i zapad i sever i jug Srbije, to i te kako utiče i na ulaganje u privredu i što se tiče trgovine i usluga i razvoj turizma i razvoj svih oblasti, i zdravstva i obrazovanja.

Ne možemo bez saobraćajne infrastrukture, ali vi ste navikli, tj. bivši režim je navikao i ove stranke koje predstavljaju u parlamentu bivši režim, oni su navikli da grade puteve na malo drugačiji način. Isto tako, i mostove.

Ministar Goran Vesić je ovde istakao da će samo u ovoj godini na infrastrukturne projekte biti uloženo 3,6 milijardi evra za godinu dana. Bivši režim je od 2008. do 2012. godine imao izdvojeno samo 1,1 milijardu evra. Zašto? Zato što se kralo i otimalo. Zato što je bivši režim i te kako pokazao kako u Srbiji funkcioniše kriminal i korupcija, a danas mi imamo situaciju da za godinu dana na infrastrukturne projekte potrošimo skoro tri i po puta više nego što su oni trošili za četiri godine.

Pritom, želim da napravim jednu paralelu Beograda i Novog Sada. Iako dolazim iz Beograda, sa Vračara, želim da poručim i građanima Srbije, a posebno većem delu opozicije – Srbija nije Beograd, Srbija je i Leskovac i Novi Sad. Srbija je i Prijepolje i Kikinda. Da, treba da se grade stadioni, treba da se grade bolnice širom Srbije. Treba da se grade i centri za socijalni rad i domovi za stare. Treba da se grade novi vrtići po celoj Srbiji zato što aktuelna vlast vodi računa o celoj Srbiji, ne samo o Beogradu.

Za vreme bivšeg režima imali smo jedan veliki projekat u Beogradu – izgradnju jednog mosta, mosta preko Ade. Da je bivši režim danas na vlasti ova tri mosta koja se grade, koja treba da se grade, Bogu hvala će da se završe u rekordnom roku, u Novom Sadu, bivši režim predvođen DS bi završio, ali jedan most, a uzeo bi novac za tri, zato što je bivši režim u Beogradu i širom Srbije navikao da posluje po sistemu – tri u jedan, stavim tri mosta u džep, izgradim jedan. Tako je radio bivši režim, tako je radila DS i tako su radili vaši sateliti u vlasti.

Inače, samo da podsetim, pošto se danas govorilo o tajkunima, 2008. godine nekoliko tajkuna, da ih sada ne reklamiram, i nekoliko zapadnih ambasadora su pravili Vladu Srbije. Tako ste se vi odnosili prema tajkunima, tako što ste mirno stajali pred tajkunima i zapadnim ambasadorima koji su vam sastavljali Vladu, a onda koristite ova dva dana da ove čestite ljude iz Vlade Republike Srbije koji rade u interesu građana Srbije i naše države kritikujete.

To, ajde, mogu da svatim kritiku, vi ste opozicija, ali čemu uvrede, čemu opet pretnje? I opet pretnje porodicama. Iz dana u dan nastavljate da pretite, da vređate i napadate zato što nemate ni jedan argument da nešto kritički kažete šta ne valja ili šta treba da se uradi. Eto, to je vaš odnos. Takav je vaš odnos i prema državi.

Vi ste, kao što je rekla moja koleginica danas prilikom obraćanja, navijali za sve, većina vas, za sve reprezentacije koje su igrale protiv Srbije samo da bi izgubila Srbija i da bi to mogli da povežete sa aktuelnom vlašću. Vi u svojoj mržnji prema Aleksandru Vučiću i SNS sve živo koristite da bi napadali aktuelnu vlast.

Jedan opozicioni poslanik je rekao da se vremena pamte po ličnostima i izdvojio je nekoliko eminentnih umetnika, a ja mogu da vam kažem povodom toga – pamtiće se i ovo vreme. Pamtiće se i ovo vreme po projektima, ali pamtiće se i ovo vreme po odličnoj politici koju vodi naš predsednik Aleksandar Vučić. To pokazuje i odličan rad Vlade Republike Srbije.

Kada govorimo o pravosuđu, kritikujete izbor sudija i predsednika sudova, a zaboravili ste da do 2012. godine, a to najbolje može da potvrdi i ovde prisutni ministar, gospodin Nikola Selaković kada je preuzeo Ministarstvo pravde, odgovornost za Ministarstvo pravde 2012. godine zatekao je, kao i svi mi građani Srbije, katastrofalnu situaciju u pravosuđu… Vi ste sudije i predsednike sudova birali na sednicama opštinskih odbora DS. Eto tako ste se vi odnosili prema pravosuđu. Vi ste otpustili stotine sudija. Vi ste donosile presude na najsramniji mogući način. Tako ste se vi odnosili prema pravosuđu i zato vam ne odgovara ovo što se danas dešava u Srbiji.

Imali smo promenu Ustava početkom ove godine u oblasti pravosuđa. Zašto? Zato što želimo da naše pravosuđe bude što nezavisnije. Bilo je nezavisno, a sad će biti još nezavisnije zato što mi iz SNS imamo jedan pošten odnos prema građanima Srbije. Mi ne želimo kao za vreme vladavine bivšeg režima od 2001. do 2012. godine da vladaju kriminal i korupcija. Pa nije bilo godine u tih 12 godina koju nije obeležila neka kriminalna korupcionaška afera ili nekoliko ubistava ili zločinačka privatizacija ili posledice zločinačke privatizacije, što je rezultiralo ono od budžeta i što je bilo da uništavate i da otimate. Za četiri godine, a guvernerka, gospođa Jorgovanka Tabaković, će me ispraviti ako grešim, odnos dinara i evra bio je 78 2008. godine, za četiri godine je skočio na 119. Pogledajte koliko je to u procentima. I tako je bilo sve.

Uništavali ste pravosuđe, uništavali ste vojsku, uništavali ste vrednost dinara. Nije se ništa gradilo, a ono što se i gradilo, tu se kralo i otimalo. Zašto? Zato što ste tako navikli i danas vam ne odgovara uređeni sistem, danas vam ne odgovara uređeni sistem, danas vam ne odgovara razvojni budžet, danas vam ne odgovara ovaj budžet koji brine o budućnosti svih naših građana, a videćemo rezultate za godinu dana šta se sve izgradilo i šta se gradi. To je najbolje moglo da se vidi koliko država Srbije vodi odličnu finansijsku politiku i u vreme vanrednog stanja i u vreme prvog i drugog talasa korona virusa, kako je Srbija nabavljala i respiratore i vakcine i kako su se gradile i izgradile kovid bolnice i koliko smo uložili u zdravstvo. Tu je prisutan državni sekretar gospodin Đerlek i on to može odlično da kaže.

Prema tome, na kraju želim da poručim vama iz opozicije - kritikujte bez uvreda i pretnji, ali argumentovano, građanima Srbije – verujte u ovaj budžet, jer je ovaj budžet od interesa za građane Srbije, a Vladi Republike Srbije i prisutnoj guvernerki – nastavite da radite svoj posao u interesu građana Srbije, jer Srbija predvođena Aleksandrom Vučićem ide u sigurnu i stabilnu budućnost. Hvala.

Zahvaljujem se potpredsednice Narodne skupštine, ja ću kratko.

Samo želim da kažem, da kada govorimo o budžetu za 2023. godinu ne možemo, a da ne sagledamo objektivno sve one okolnosti u kojima se nalazimo poslednjih dve ili tri godine, ne samo mi, već ceo svet, govorim pre svega o pandemiji koja je zahvatila ceo svet 2020. godine, 2021. godine, 2022.godine, onda se dešava i sukob u Ukrajini. Mnogo razvijenije zemlje od nas i ekonomski jače imaju u ovom trenutku mnogo veće probleme i kada pričamo i o energetici, kada pričamo o električnoj energiji, kada pričamo o gasu, kada pričamo, bilo je reči o tome i učešću javnog duga u njihovom BDP.

Ono što zapravo želim da kažem jeste da u takvim i ovim okolnostima u kojima se nalazimo naš budžet pre svega ima dve karakteristike zbog kojih ćemo mi kao poslanička grupa SPS Ivica Dačić ga podržati, a to jeste upravo to da on ima socijalnu komponentu s jedne strane, ona se ogleda kroz povećanje plata i penzija i drugu, a ona je investiciona. U ovakvim okolnostima mi pokazujemo da mislimo na građane, da razmišljamo o njihovom životnom standardu s jedne strane, a s druge strane nastavljamo da ulažemo u puteve, nastavljamo da ulažemo u infrastrukturu, u železnice, u bolnice, da privlačimo time i strane investicije, ali da budemo jedna od destinacija, kako da kažem koja u svakom slučaju predstavlja i donosi jednu predvidljivost koja je krucijalna kada pričamo ovako o izazovnim vremenima.

To su sve razlozi zbog kojih poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati budžet za 2023. godinu. Mislim da kada govorimo o jednom ovakvom važnom zakonu, mislim da je ipak potrebno da u ovaj visoki dom ipak vratimo jedna nivo dostojanstva i da svi zajedno ovde doprinesemo tome da nekako ne izgubimo iz vida da predstavljamo sve građanke i građane Srbije. Moja uvažena koleginica i predsednica poslaničke grupe je danas govorila o tome i ona je pretrpela određene uvrede i ne smemo upravo o strane dela opozicije, odnosno njihovih simpatizera i to su sve razlozi zbog kojih nikada ne smemo da gubimo iz vida da mi ovde ipak predstavljamo građane i da mi njima prvi šaljemo primer kako treba. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena mandatarko, poštovani kandidati za članove nove Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani i uvaženi građani Republike Srbije, moja koleginica i moje kolege iz poslaničke grupe SPS - Ivica Dačić su već dosta toga rekli i ja ću se truditi zbog preostalog vremena da zaista budem maksimalno koncizan kada govorim o budućoj Vladi i ukratko ću se osvrnuti na ekspoze koji je mandatarka pred nama zaista iscrpno izložila.

Podsetiću da naša saradnja već punih 10 godina funkcioniše od 2012. godine i da zaista od te 2012. godine svi strateški ciljevi, koje su tada postavili dvojica lidera Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, sve Vlade nakon toga su to sa velikim uspehom ostvarivale, kao i, uvažena mandatarko, vaše prethodne dve Vlade koje ste zaista jako uspešno vodili.

Što se tiče samog sastava Vlade, mislim da će ovu Vladu činiti ljudi ostvareni, pre svega, u svojim profesijama, koje krasi iskustvo. Ima novih mladih lica i ono što njih zapravo i spaja jeste znanje i mislim da taj recept za izazovno vreme koje je pred nama će doneti rezultate.

Moj uvaženi kolega prof. Đukić je rekao jednu suštinu, a ta suština se ogleda u tome da oni, pre svega, treba da vole svoju zemlju, bez obzira koje nacionalnosti su. Najbolji dokaz za to jeste i ova Vlada u kojoj ima i Bošnjaka i Hrvata i Srba, tako da mislim da je poruka koju vi ovimr šaljete za vreme koje je pred nama jeste da nam je za ova izazovna vremena potrebno, pre svega, nacionalno jedinstvo i da po strani ostavimo sve razlike i sve ono što kroz istoriju, što ovako, što nas deli od četnika i partizana, političke, verske i svake druge podele koje su uvek negde provejavale u našem društvu.

O vašem predlogu za prvog potpredsednika i ministra spoljnih poslova mislim da i nema potrebe toliko da govorim. O njemu su govorili čak i poslanici drugih poslaničkih grupa u superlativu, pogotovo imajući u vidu sve ono što je uradio kao ministar spoljnih poslova, povlačenjem samih zemalja, koje su povukle priznanje tzv. države Kosovo.

Ono što ja želim samo da kažem, pošto je juče bilo reči o tome, neki su gospodina Dačića nazivali proevropskim, neki su ga nazivali proruskim, a ono što jeste suština, koju oni znaju, a izbegavaju ovde, da kažu da Ivica Dačić i SPS su zapravo prosrpski i nama je zato i čast da danas, kada dođe vreme za glasanje podržimo ovu Vladu koju ste vi predložili, jer je i ona pre svega prosrpska i ne treba da se vodimo time da li je gas ruski ili nije ruski gas. Mislim da treba pre svega da se po svim temama vodimo našim državnim i nacionalnim interesima, a ne tome da li se to nekome dopada ili ne dopada. Mi imamo jednu Srbiju i nju moramo da čuvamo, a vama uvažena mandatarko i vašim članovima buduće Vlade želim da budete, pre svega, Vlada svih građanki i građana Republike Srbije, jer je, kao što sam rekao, to je jedini način da uspostavimo i ostvarimo preko potrebno nacionalno jedinstvo.

Što se tiče poslaničke grupe SPS - Ivica Dačić, mi ćemo, naravno, podržati ovaj predlog.

Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Poštovana ministarka sa saradnicima, uvažene kolege, poštovani građani Republike Srbije, često govorimo o inovacijama, idejama, novim rešenjima za već postojeće probleme. Međutim, mnogi se boje da će im neko ukrasti ideju, pa iz tog razloga i ne žele da ih podele sa drugima.

Ono što je zanimljivo i što treba reći jeste to prava intelektualne svojine nisu tvorevina modernog doba već da je svest o izuzetnoj važnosti autorskog dela postojala još u antičkom svetu, mada ne u pravnim okvirima kakvi danas postoje.

Značaj intelektualne svojine, preciznije zaštita autorskih i srodnih prava, kao i prava industrijske svojine, danas su daleko važniji nego ikada pre, posebno kada imamo u vidu globalni domet interneta, a krađa određenih vidova intelektualne svojine na taj način je značajno olakšana. Možemo reći da predstavlja samu srž ekonomskog razvoja, poslovanja i konkurentnosti.

Zahvaljujući sve razvijenijoj pravnoj regulativi danas mogu da se zaštite patenti, žigovi, dizajn, književna, naučna i umetnička dela. Kako su danas na dnevnom redu izmene i dopune Zakona o patentima, fokus mog izlaganja biće upravo na ovoj vrsti prava industrijske svojine.

Patent možemo da definišemo kao skup ekskluzivnih prava koje pronalazaču garantuje država, štiteći njegov pronalazak od upotrebe, iskorišćavanja i prodaje od strane drugih fizičkih i pravnih lica, a patentiranjem proizvoda dobija se monopol nad tim proizvodom sa ciljem da se spreči da bilo koja druga strana može da koristi to pravo.

Patenti se danas dodeljuju za nove mašine i industrijske proizvode, ali značajno poboljšanje već postojećih, za hranu, medicinske i farmaceutske proizvode.

Najznačajnije izmene i dopune Zakona o patentima odnose se na oblast sertifikata o dodatnoj zaštiti i zaštitu pronalaska malim patentom.

Naime, proširen je predmet zaštite malog patenta, tako da se malim patentom može štititi proizvod, a ne samo rešenje koje se odnosi na konstrukciju nekog proizvoda, kako je važećim zakonom propisano.

Na ovaj način širi se spektar proizvoda, što dalje može da ohrabri naša nacionalna preduzeća da stvaraju nove proizvode, a time se ujedno povećava konkurentnost privrednih subjekata koji posluju na domaćem, ali i inostranom tržištu.

U poslovanju par godina ubrzano se razvija tržište lekova i medicinskih sredstava u Republici Srbiji. Ono što je važno i što se želi postići navedenim izmenama i dopunama zakona jeste da se poveća konkurentnost domaćih proizvođača lekova kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Na taj način će proizvođači lekova čija se proizvodnja odvija u našoj državi biti u istom pravnom režimu kao i proizvođači iz EU, što će za rezultat imati da će pacijenti u Srbiji imati pristup potrebnim lekovima po povoljnim cenama.

Malopre je bilo reči i o vakcini koja je počela da se proizvodi u našoj zemlji, tako da upravo sve ovo ide kao prilog ovoj diskusiji koju ste malopre vodili.

Svake godine u svetu se podnese veliki broj patentnih prijava. Samo prošle godine prijavljeno je više od 180.000 patenata u Evropskom zavodu za patente. Po broju prijavljenih patenata prednjače Amerikanci, Nemci i Kinezi.

Kada govorimo o konkretnim oblastima zaštite u 2020. godine, najviše je bilo inovacija iz oblasti medicine i faramcije, što je i logično ako imamo u vidu upravo pandemiju izazvanu korona virusom.

Pored toga što je naš slavni i neprevaziđeni naučnik Nikola Tesla imamo ukupno 308 patenata koji su registrovani u 27 zemalja na pet kontinenata, Srbija i danas ima razloga za ponos. Jedan naš mladi naučnik osmislio je sistem za daljinsko navodnjavanje parcela putem SMS-a.

Na osnovu istraživanja drugog našeg naučnika, razvijen je revolucionarni sistem mikrobaterija koji se danas koristi u gotovo svim prenosnim uređajima, a treći je radio na inovativnom sistemu gradnje koji štedi i novac i vreme izgradnje, a čijim korišćenjem se doprinosi ne samo energetskoj efikasnosti, već i ekološki podobnoj, zdravijoj i jeftinijoj gradnji.

Veća pravna sigurnost, stimualcija stvaralaštva, ubrzanje tehnološkog razvoja i suzbijanje piraterije samo su neke od konkretnih koristi koje se garantuju pravnom zaštitom patenata. Svakako, izmene i dopune Zakona o patentima upravo idu u prilog tome.

Pored toga što radimo na unapređenju i boljem kvalitetu zakona iz brojnih oblasti, naše državno rukovodstvo radi i na unapređenju i očuvanju dobrih odnosa sa velikim brojem država upravo zaključujući bilateralne sporazume, bilo da je reč o ekonomskoj, socijalnoj, vojno-političkoj, trgovinskoj ili kulturnoj saradnji. Upravo jedan takav sporazum imamo danas na dnevnom redu, a to je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije o ekonomskoj i trgovinskoj saradnji.

Mongolija je država sa kojom nemamo dovoljno razvijene odnose, ali su isti tradicionalno dobri i prijateljski i posebno je značajna podrška Mongolije na putu očuvanja našeg teritorijalnog integriteta i naše južne Pokrajine u okviru postojećih državnih granica. Mislim da je vrlo važno, kada govorimo o međunarodnim sporazumima koje sklapamo sa zemljama koje nisu priznale lažnu državu Kosovo, da to uvek nekako ističemo i ponavljamo, jer zaista pogotovo i Mongoliji nije bilo lako da istraje u toj politici.

Mongolija je država o kojoj ne znamo puno i koja je nepravedno zapostavljena. Njena privreda se u poslednje vreme oporavlja nakon dužeg perioda stagnacije. Pretežno je agrarna, sa tradicionalnim proizvodima, poput mleka, mesa i vune u ukupnom BDP-u poljoprivreda, kao i industrija, učestvuje sa nepunih 30%.

Uprkos oporavku i rastu privrede, koja u najvećoj meri počiva na uslužnim delatnostima, nešto povoljnijim cenama bakra i zlata na svetskom nivou, veliki broj stanovništva, čak 36%, u Mongoliji živi upravo ispod granice siromaštva. Ujedno, sve su veće i socijalne razlike, kao i sve veći jazovi između grada i sela.

Između dve države ima dosta prostora za unapređenje sveukupne saradnje, sa posebnim akcentom na jačanje ekonomskih odnosa, ali i poljoprivredne, kulturne, prosvetne saradnje, jer je sve to u interesu obe države.

Imajući u vidu sve na šta se odnose ova dva zakona, kao i sporazum koji se odnosi na „Srbijagas“, poslanici poslaničke grupe Socijalistička partija Srbija izjasniće se afirmativno u danu za glasanje, a sve u najboljem interesu naših građanki i građana.

Hvala.

Zahvaljujem.

Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane kolege, uvaženi poštovani građani Republike Srbije, danas su na dnevnom redu dva zakonska predloga i dva predloga odluke koje se odnose na kadrovska pitanja.

Kao prvu tačku naše današnje rasprave imamo izmene i dopune Zakona o privrednim društvima, zatim, Sporazum sa Kraljevinom Norveškom o poljoprivrednim proizvodima, Predlog odluke o izboru dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kao i Predlog odluke o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti.

Kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS, osvrnuću se na sve četiri tačke, kako bih približio građanima ono o čemu ćemo danas govoriti ovde u plenumu.

Ukoliko krenemo od same definicije, privreda predstavlja osnovnu društvenu delatnost jednog društva. Samim tim, privredna društva i preduzetnici koji su nosioci privrednog razvoja veoma su važan deo te privrede. U savremenom društvu u kojem živimo važno je imati viziju, a zajednička vizija svih nas ovde je da Srbija bude zemlja najboljih prilika za sve njene građane.

S tim u vezi, značajno je povezivanje ovih subjekata, kao i poboljšanje njihovog položaja, za šta nam je neophodan dobar zakonodavni okvir koji u našoj državi već i postoji. Brojne su činjenice koje idu u prilog ovoj mojoj konstataciji.

Privreda je u Srbiji uprkos pandemiji u toku prošle i ove godine ostvarila pozitivan rezultat. Najveći profit zabeležen je u sektorima trgovine na veliko i malo, građevinarstvu, poljoprivredi i energetici, dok su najveći teret same pandemije podneli hotelijeri i ugostitelji.

U prvoj godini pandemije privredna društva su povećala broj zaposlenih za oko 43.500, a ovaj trend se nastavio i ove godine, posebno u sektorima trgovine i građevinarstva.

Nedavno je navršeno i godinu dana ove Vlade, što je bila prilika da sumiramo sve rezultate onoga što je u ovom periodu i urađeno.

Kroz programe finansijske podrške malim i srednjim preduzećima u navedenom periodu Ministarstvo privrede je obezbedilo investicije u iznosu od 11 milijardi dinara i realizovalo 76 projekata u 56 lokalnih samouprava. Usvojena je i Strategija državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu Republike Srbije za period od 2021. do 2027. godine, kao i Akcioni plan za sprovođenje Strategije industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine.

U Srbiji je za prvih sedam meseci ove godine osnovano skoro 5.500 privrednih društava, što je za 3,2% više nego u istom periodu prošle godine. Takođe, već postoji u Srbiji i povoljnije poslovno okruženje.

Ono što je cilj izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima je da doprinese većoj pravnoj sigurnosti, povećanju transparentnosti prilikom zaključivanja poslova, da se podigne nivo svesti direktora i članova nadzornog odbora pri zaključivanju pravnog posla, kao i da garantuje transparentnost podataka o visini i strukturi naknada menadžmenta akcionarskog društva. Da bi se povećala korporativna transparentnost, odgovornost direktora, posebno je važno da se objavi svaki element i ukupan iznos naknade.

Ovaj zakon uticaće i na uslove konkurencije na taj način da će društva koja budu imala transparentniju politiku naknada, kao i ona koja budu utvrdila identitet svojih akcionara, biti sigurnija za ulaganje stranih investitora i biće prepoznata kao pouzdaniji poslovni partneri. Na taj način stimulisaće se privredna aktivnost i povećaće se tržišna konkurencija. Takođe, stvoriće se uslovi za povoljniji nivo investicione aktivnosti i bolje poslovanje privrednih subjekata.

Sve ovo treba da doprinese daljem razvoju naše domaće privrede, unapređenju vladavine prava, kao i da stvori povoljno poslovno okruženje za privredne subjekte koji posluju na teritoriji Republike Srbije. Predložene izmena ovog zakona jesu neophodne, između ostalog i u cilju poboljšanja naše pozicije na Duing biznis listi Svetske banke o uslovima poslovanja.

Takođe, danas na dnevnom redu imamo i Sporazum o poljoprivrednim proizvodima sa Kraljevinom Norveškom. Naši značajni diplomatski odnosi postoje već preko 100 godina. Mi sa Norveškom imamo više od 20 potvrđenih bilateralnih sporazuma iz različitih oblasti.

Uprkos tome što je Norveška priznala tzv. državu Kosovo i što je glasala za prijem Kosova u UNESKO, postoji dobra, pre svega, ekonomska saradnja, kako na bilateralnom, tako i na multilateralnom nivou, prvenstveno u okviru Sporazuma o slobodnoj trgovini iz 2010. godine koji je zaključen između Republike Srbije i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu, poznatije kao EFTA. Ovim Sporazumom se predviđa potpuno ukidanje carina na industrijske proizvode i time je otvoreno tržište tri evropske zemlje za naše proizvode.

Srbija ima i pojedinačne sporazume o poljoprivrednim proizvodima sa državama članicama EFTA, a o čemu će mnogo detaljnije govoriti moja koleginica, narodna poslanica Dijana Radović.

Ono što ja želim da istaknem jeste investicija „Telenora“ u iznosu od 1,5 milijardi evra koja je jedna od najvećih pojedinačnih investicija u Srbiji, ali i najveća norveška investicija u našoj zemlji. Norveška je zainteresovana za dalje intenziviranje ekonomske saradnje sa Srbijom, povezivanjem poslovnih ljudi dveju zemalja, kao i za saradnju u oblasti inovativnih tehnologija i održivog razvoja.

Takođe, želim da naglasim da ima prostora da se unapredi i saradnja u oblasti kulture, posebno imajući u vidu da preko 10.000 naših sunarodnika živi u Norveškoj.

Na samo karaju, ali ne i najmanje važno, Norveška se pokazala kao iskren prijatelj Srbije i njenih građana. Podsetio bih ili informisao one koji to ne znaju da je Norveška na samom početku izbijanja pandemije poslala novčanu pomoć u iznosu od pet miliona evra državi Srbiji na čemu želim da im se zahvalim i u ime poslaničkog kluba SPS i u ime SPS.

Danas, razmatramo i dva predloga odluka o kadrovskim rešenjima. Reč je o Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Komisiji za hartije od vrednosti.

Na samom početku važno je reći da je novi Zakon o javnim nabavkama stupio na snagu 1. januara 2020. godine, sa početkom primene od 1. jula iste. To je veoma važan zakon, možemo da kažemo, i sistemski koji uređuje pravila postupaka javnih nabavki koje sprovode svi državni organi kako bi za sebe pribavili određeno dobro, uslugu ili obezbedili određene radove. S obzirom da se ovde radi o novcu poreskih obveznika, odredbe ovog zakona i način na koji se novac troši direktno se tiču svih građana, poštujući pri tom načela ekonomičnosti, efikasnosti, jednakosti privrednih subjekata, zabrani diskriminacije i transparentnosti.

Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama samostalan i nezavistan organ Republike Srbije koji obezbeđuje zaštitu prava u skladu sa ovim zakonom. Ima status pravnog lica i za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini kojoj dostavlja godišnji izveštaj.

Takođe, predsednika i članove same Komisije bira i razrešava Narodna skupština, tako da danas pred sobom imamo biografije kandidatkinja. Svaka od njih ima dugogodišnje radnog iskustvo u poslovima koji se tiču javnih nabavki, izuzetne stručne i profesionalne kvalifikacije i poseduju i sam sertifikat.

Na samom kraju, par rečenica i o poslednjoj tački koju imamo danas na dnevnom redu. Kada pričamo o tržištu kapitala, ne možemo a da ne konstatujemo da je usled pandemije ono zaista u jednoj velikoj krizi za čije posledice će trebati vremena da se sagledaju.

U skladu sa tim ukazao bih na značaj Strategije za razvoj tržišta kapitala u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine koji je prvi takav dokument koji je naša Vlada donela sa ciljem da se pruži podrška održivom ekonomskom rastu i poveća nacionalna konkurentnost kroz dobro, funkcionalno tržište kapitala. Razvijena i efikasna tržišta imaju ključnu ulogu u finansiranju ekonomskog rasta i obezbeđivanju finansijske stabilnosti.

Komisija za hartije od vrednosti je samostalna i nezavisna državna organizacija, regulator je tržišta kapitala koja je osnovana još 1990. godine. Njen osnovni zadatak je zakonito, pravično i transparentno funkcionisanje tržišta kapitala, zaštita investitora. Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti ona takođe odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije. U okviru svoje izborne funkcije, Narodna skupština bira i razrešava predsednika i članove Komisije za hartije od vrednosti.

Mi danas pred sobom imamo biografije kandidata za predsednika i četiri člana. Te biografije zaista ulivaju poverenje da će spoj kontinuiteta u vidu predsednika i dva člana u reizboru, kao i dva nova predložena kandidata u ovako izazovnim vremenima za tržište kapitala dati najbolje rezultate. Ovo govorim, imajući u vidu, njihovo iskustvo i poslove koje su do sada obavljali.

Posebno imam zadovoljstvo da je prepoznat i kvalitet predloga poslaničke grupe SPS. Radi se o Ireni Radulović koja je završila Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, koja ima 10-godišnje radno iskustvo u sektoru bankarstva, a od 2012. godine radi u Komisiji za hartije od vrednosti na različitim poslovima. Verujemo da će svojim znanjem, iskustvom i moralnim vrednostima na najbolji mogući način doprineti radu i funkcionisanju same Komisije, kao i svi predloženi kandidati.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati sve tačke sa današnje sednice.

Ono što bih na samom kraju i naposletku svog izlaganja iskoristio priliku, s obzirom da sutra neće biti te mogućnosti, želim da čestitam svim građanima Republike Srbije 11. novembar – Dan primirja, odnosno za nas dan pobede u Prvom svetskom ratu. Tog 11. novembra 1918. godine, u 11.00 časova, centralne sile su potpisale kapitulaciju čime je i zvanično prekinut taj surovi, do tada poznati, Veliki rat. Jedanaesti novembar nas sve obavezuje i podseća na žrtvu i junaštvo naših predaka, zahvaljujući kojima mi danas možemo da uživamo u slobodi i zahvaljujući kojima mi danas imamo suverenitet. Slava im i hvala za sve.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Uvažena ministarka sa saradnicima, uvažene kolege, poštovani uvaženi građani Republike Srbije, ja ću se u današnjoj svojoj diskusiji se fokusirati na Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Moram zaista da pohvalim kolegu, Filipovića koji je već u svom iscrpnom obraćanju dosta toga rekao, tako da ću pokušati da nešto dodam u njegovoj diskusiji, manje-više u svemu se slažem o onome što je kolega Filipović već pre mene u svojoj diskusiji rekao.

Tako da na samom početku svog izlaganja ne mogu a da se osvrnem na energetsku krizu u kojoj se nalazi cela Evropa koja je posledica niza faktora koji su upravo doveli do te krize.

Pre par meseci usvojili smo set zakona koji se odnosi na sektor rudarstva i energetike, prepoznajući razvojne šanse i potencijal ovog sektora. Tada smo ovim zakonima uveli nove instrumente i mogućnosti. Na taj način otvaramo nova poglavlja, razvojnih šansi u oblasti energetike. Samo takvim kontinuiranim planskim i realnim pristupom možemo nastaviti sa očuvanjem naše elektro energetske nezavisnosti i sigurnosti.

Zato danas Srbija i njeni građani sa mnogo manje neizvesnosti nego građani drugih država dočekuju predstojeću zimu i kada je u pitanju isporuka, ali i cena samih energenata. Nismo se odrekli termoelektrana, ali smo zato uložili u ekološke projekte i filtere i na taj način im produžili upotrebu imajući u vidu ekološke standarde i zaštitu životne sredine, na taj način sačuvali smo nezavisnost.

Pored toga mudrim i istrajnim pristupom uspeli smo da završimo projekat poznatiji kao Turski tok, odnosno Balkanski tok koji je omogućio da Srbija ne bude više samo zemlja uvoznica gasa već i tranzitna zemlja što u mnogome menja i naš strateški i politički položaj.

Naravno, obnovljivi izvori energije jesu budućnost, ali i sadašnjost, jer smo i u tom smeru razvijali, a tek se planira sa razvijanjem svih naših potencijala, ali naravno, ponovo, naglašavam u svemu tome su veoma bitni planiranje, kontinuitet i objektivan pristup našim mogućnostima.

Zato danas govorimo o projektu za pametna brojila čija je vrednost 80 miliona eura i koji će se sprovesti u dve faze. Prva će obuhvatati 205 hiljada brojila čija će instalacija početi u gradovima Čačak, Niš i Kraljevo. Brojni su benefiti koji će dovesti do uvođenja i korišćenja ovih brojila kako za potrošača, operatora, proizvođača ali sa aspekta snabdevanja i zaštite sigurnosti podataka.

Ono što je važno, gledajući iz ugla potrošača je to da će na ovaj način omogućeno direktno očitavanje brojila od strane samih potrošača, kao i bilo kojeg trećeg lica što dalje može značajno da utiče na racionalnu potrošnju električne energije. Druga značajna pogodnost, ažuriranje očitavanja u dovoljno čestim intervalima kako bi se omogućila ušteda energije na osnovu dobijenih informacija. Preporuka je da napredni merni sistem ima mogućnost čuvanja podataka kako bi potrošač imao mogućnost uvida u potrošnju u proteklom periodu.

Iz ugla operatora koji vrši merenje biće omogućeno daljinsko očitavanje naprednog mernog sistema. Takođe, biće uspostavljena dvosmerna komunikacija mernog sistema i operatora, a biće omogućeno i merenje i očitavanje podataka koji se kasnije mogu koristiti za planiranje razvoja i unapređenja same mreže. Ovo poslednje, posebno se odnosi na podatke o ponudi i tražnji, kao i proizvodnji i potrošnji električne energije.

Kada govorimo o snabdevanju veoma je važno da napredni merni sistemi imaju mogućnost da se prilagode tarifnim strukturama tako što menjaju tarifu u vremenu i poseduju daljinsku tarifnu kontrolu. Ova funkcionalnost zajedno sa one dve koje se odnose na potrošače ključne su za osnaživanje uloge potrošača na tržištu električne energije i za povećanje energetske efikasnosti. Sigurnost podataka i visok nivo bezbednosti istih, sve je to značajna tema kojoj se pridaje sve više značaj.

S tim u vezi veoma je važno da se osigura bezbednost podataka i sigurna komunikacija. Ono što je takođe važno to je sprečavanje i otklanjanje same krađe električne energije.

Na samom kraju ovog povezanog niza sa aspekta proizvodnje na distributivnoj mreži da ukažemo i na mogućnost dvosmernog merenja i merenja reaktivne energije što posebno je značajno za korisnike koji imaju funkciju potrošača, ali istovremeno su i proizvođači električne energije.

Ono što na samom kraju želim da istaknem jeste da u realizaciji ovog projekta šansu treba dati našim firmama i kompanijama koja prave ovakva brojila, jer ovo može biti impuls i stimulacija njihovom daljem razvoju. Oni su pokazali na trenutno aktuelni ekspo 2020. Dubai izložbi, da i te kako imaju šta da ponude i da mogu konkurentski i svojim kvalitetom da pariraju svim drugim proizvođačima u svetu, ali mi ćemo na taj način kao država da razvijamo i da podržavamo našu privredu.

Iz svega ovoga navedenog, u danu za glasanje, mi ćemo podržati ovaj ugovor. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, uvažene kolege, poštovani građani Republike Srbije, drago mi je da danas na dnevnom redu imamo Zakon o zaštiti od buke, iz jednog razloga što mislim da je ovaj problem sve prisutniji, pogotovo kada pričamo o gusto naseljenim gradskim sredinama.

Moje kolege prethodnici su već u prethodnom periodu rekle šta je to buka, koja je njena definicija, na šta sve utiče, kakve neželjene efekte može da ostavi i po decu i po starije. Mislim da kada govorimo o jednom ovakvom problemu moramo da pristupimo pre svega sa jedne praktične strane.

Kao neko ko dolazi iz Beograda i ko je pored toga što je narodni poslanik i šef poslaničke grupe SPS na Starom gradu, i te kako sam upoznat sa ovim problemom i, ministarka, s obzirom na prethodnu funkciju koju ste obavljali kao predsednica GO Savski venac, i te kako sam uveren da i vi odlično znate šta predstavlja buka za građane Beograda. Ona je danas sve prisutnija, što usled određenih građevinskih radova, hvala bogu da ih ima sve više, renoviranja i adaptiranja stanova, ali ono što zapravo u najvećoj meri Beograđanima i ostalim stanovnicima drugih gradova u Srbiji predstavlja problem jeste upravo buka koja dolazi iz ugostiteljskih objekata i koja je neretko u određenoj meri i intenzitetu iznad one koja je propisana.

Mi smo do sada imali, u stvari, i dalje imamo zakon koji je donet još 2010. godine. Mišljenja sam da, pogotovo kada pričamo i o Beogradu, do izbijanja pandemije Beograd je pogotovo za turiste važio kao jedna metropola koja živi 24 sata sedam dana u nedelji. Mišljenja sam da moramo da nađemo balans između toga da Beograd nikada ne spava i toga da ljudi koji žive i rade u Beogradu mogu da imaju priliku da imaju miran san kako bi ujutru mogli odmorni da odlaze na svoje radne zadatke, a s druge strane i da naša deca, naši najmlađi mogu da imaju u određenoj meri jedan kvalitetan san koji, kako smo čuli, i doktorka Ivković je već govorila o tome, poprilično može da utiče i na njihovu budućnost.

Taj zakon je do sada pravno-formalno gledano, obuhvatao dosta toga, međutim, on je u praksi, po mom mišljenju pokazao određene nedostatke. Na prvom mestu mislim, kada govorimo o ugostiteljskim objektima, što su građani uglavnom prvo pozivali, naravno, nisu građani dužni da znaju svaki zakon, pozivali policiju, od policije bi dobijali informaciju da se jave komunalnoj miliciji. Neretko, u određenim slučajevima ti ugostiteljski objekti koji se ne nalaze u stambenim zajednicama, odnosno, koji su izvan stambenih zajednica su mogli i mogu da rade potpuno drugačijem vremenskom intervalu nego ugostiteljski objekti koji se nalaze u stambenim zajednicama.

Samim tim, komunalna milicija već tu nema svoju nadležnost, jer takvi objekti mogu da rade nesmetano i nakon 24 sata, odnosno vikendom i nakon jednog sata izjutra. Uglavnom bi se kod građana javljala sumnja da neko stoji iza takvih objekata, da ih neko štiti i da zato ne mogu da dobiju podršku od nadležnih institucija, a zapravo, smo dolazili do jedne pravne praznine da je u stvari ekološka inspekcija ta koja se bavi merenjem buke.

S druge strane, ekološka inspekcija nije mogla adekvatno da odgovori na sve te zahteve, ne zato što je prosto, loše radila svoj posao, već pričam o teritoriji grada Beograda, već zato što nije imala dovoljan broj ljudi koji bi mogli da odgovore na sve te zahteve. Onda smo dolazili u jedan vakum gde ljudi, građani nisu mogli da i na kratak i na duži rok tako jednostavno da reše problem s kojim su se susretali, a taj problem je svakodnevno uticao na kvalitet njihovog života.

U svakom slučaju, smatram da je dobro da danas imamo ovakav jedan predlog zakona. Drago mi je da se ponovo potencira na tim strateškim kartama, odnosno, akustičnom zoniranju. Posebno hoću da pohvalim i istaknem, upravo iz svih ovih razloga, što se veća nadležnost daje komunalnoj miliciji, kada pričamo o mogućnosti da meri buku u ugostiteljskim objektima.

Imao bih ovde jednu malu sugestiju ministarka za vas, koliko vidim iz člana 26. stav 3. ministar bliže propisuje uslove koje treba da ispunjava komunalni milicionar da bi mogao da vrši poslove merenja buke, da ti uslovi ne budu s jedne strane, odnosno da se uvaži obrazovni profil komunalnih milicionara, kako ne bi smo na jedan određen način ovom zakonu vezali ruke i ograničili broj komunalnih milicionera koji bi onda mogli da vrše to merenje buke, čime bismo opet došli praktično u smislu u istu tačku na kojoj smo i do sada bili.

Hoću takođe da ukažem na jednu pojavu koja je sve prisutnija. U razgovoru sa, kako svojim starograđankama i starograđanima, ali i ostalim stanovnicima Beograda, primećeno je da, pošto svaki od njih se sa ovim problemom već duže vreme bavi, pa su i oni ljudi sami došli do određenih saznanja, primećeno je da su određene pojave koje su sve izraženije, a pokazale su svoje efekte, a pogotovo najviše u pandemiji i u trenucima kada smo imali mere gde je bio ograničen rad ugostiteljskih objekata, a zapravo o čemu se radi.

Prvo ću citirati član 26. prvi stav, koji kaže da merenje buke poreklom iz ugostiteljskih objekata pored ovlašćenog pravnog lica koje ispunjava propisane uslove može da vrši komunalni milicionar.

Zašto ovo govorim? Ovde je definisano da se radi o ugostiteljskim objektima, a ono što jeste pojava i ono što se sve više dešava, da takvi objekti otvaraju firme koje imaju pravi status d.o. na jednoj lokaciji, a sa ekspoziturama, da se tako izrazim, na drugoj lokaciji gde se zapravo nalazi diskoteka ili praktično posmatrano ugostiteljski objekat koji pravno-formalno je registrovan kao maloprodajni objekta, ima fiskalnu kasu, može da prodaje piće, a ne potpada pod nadležnost. I ovim novim zakonom neće potpadati pod nadležnost komunalne milicije, ekološke inspekcije, već oni zapravo potpadaju pod nadležnost tržišne inspekcije koja ne može da meri buku i na taj način ne može da se planira ovaj problem.

Zašto kaže da se to pojavilo, ovaj problem, pogotovo u pandemiji? Zato što neki od tih objekata su, ministarka, čak završavali u novinama, kao uspešna akcija komunalne milicije, što i jeste bilo, međutim komunalna milicija koja bi im napisala kaznu zbog nepoštovanja mera, odnosno rada van radnog vremena koje je u tom trenutku Krizni štab i Vlada Republike Srbije, da bi se smanjili uzroci izazvani pandemijom, oni su takve kazne obarali na sudu iz razloga što se to radno vreme upravo nije odnosilo na maloprodajne objekte koji su u tom trenutku mogli da rade. Na kraju bi se sve završavalo na tome da bi fizička lica koja su se nalazila u samom objektu plaćala mandatnu kaznu zbog nepoštovanja fizičke distance, odnosno ne nošenja zaštitnih maski.

Smatram da bi u ovom članu moglo da stoji pored ugostiteljskih objekata i svi drugi objekti koji proizvode buku, a koji imaju negativan uticaj po zaštitu životne sredine na svoje neposredno okruženje. Mislim da bismo time omogućili upravo komunalnoj miliciji da može i ovakve objekte da sankcioniše sa jedne strane, sa druge strane da zaštitimo sve građane, a sa treće strane da zaštitimo i sve one ugostitelje na savestan način po zakonima Republike Srbije posluju i odnose se sa savešću, poštujući ono što mi kao zakonodavna vlast donosimo i u ovom slučaju vi kao izvršna, koji ste predložili i predlažete zakone, se borite da mi ovde prihvatimo i uskladimo.

Mislim da bismo u narednom periodu trebalo uvažiti i ovakve primere. Apsolutno sam za to da grad Beograd ostane grad koji živi 24 sata, sedam dana u nedelji, ali iz perspektive toga da Beograđani i drugi stanovnici drugih gradova u Srbiji, pričamo o gradovima zato što u najvećoj meri oni imaju problem sa bukom, mogu da imaju normalna život i normalan kvalitet svog života.

U svakom slučaju ovakvim ozbiljnim pristupom, kako ste i vi pokazali, ovim predlogom zakona, pokazujemo da brinemo o građanima Republike Srbije i SPS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažena guvernerko sa saradnikom, poštovane kolege, uvaženi građani Republike Srbije, danas, kao što su već kolege rekle, imamo jednu zaista važnu temu, to jeste reizbor viceguvernera Narodne banke Republike Srbije.

Takođe, ja ću svoju diskusiju podeliti na dva segmenta. Jedan jeste upravo sama biografija kandidatkinje, a drugi je ono što je urađeno u prethodnom periodu, što takođe mislim da u najvećoj meri i kvalifikuje ovu kandidatkinju upravo za ovaj predlog, imajući posebno u vidu da pričamo i o periodu u kome ste vi, guvernerka, sve vreme na toj funkciji i zaista nemamo razloga da vam i ne verujemo na svemu onome što ste i malopre govorili upravo o samoj kandidatkinji.

Osnovni cilj Narodne banke jeste upravo očuvanje cenovne i finansijske stabilnosti. Položaj, organizacija i funkcije Narodne banke uređeni su Ustavom iz 2006. godine, kao i Zakonom o Narodnoj banci. Ona je samostalna i nezavisna u obavljanju svoje funkcije, odgovara nama narodnim poslanicima, odnosno Narodnoj skupštini za svoj rad i guvernera i viceguvernere mi narodni poslanici ovde u Narodnoj skupštini biramo upravo na period od šest godina.

Danas imamo, kao što sam rekao, ispred sebe biografiju gospođe Ane Ivković. Ono što smatram najvažnijim jeste da je ona kandidat koji zaista potiče upravo iz tog sistema, sistema Narodne banke. Preko 20 godina radi u Narodnoj banci, prošla je sve sektore u Narodnoj banci, da kažem, figurativno rečeno, sve korake u tom sistemu. Prethodne tri godine je, takođe, odgovorno obavljala svoju funkciju. Pored toga, ona je autor i više stručnih radova i rukovodilac na više projekata, što smatram izuzetno značajnim da se i u tom smeru takođe razvijala. Ono što je činjenica i logično je da ona zakonom ispunjava sve propisane uslove za tu funkciju.

Iskoristio bih priliku da podsetim da je Narodne banke Srbije imala veoma važnu ulogu u doba pandemije. Vi ste, guvernerka, govorili upravo o toj sinhronizaciji, bez obzira što Narodna banka treba i mora da bude samostalna, ali ipak da je ona deo ove države i da je sinhronizovano donosila u tim kriznim momentima sve odluke zajedno sa Vladom Republike Srbije, što je zaista za svaku pohvalu i ne vidim da bude drugačije.

Odmah ste reagovali na širenje korona virusa u našoj zemlji i paralelno, kao što sam rekao, sa merama Vlade Srbije ste te mere sinhronizovali. Osnovni cilj ovih vanrednih mera bila je podrška domaćoj ekonomiji. Doneta je odluka o smanjenju svih osnovnih kamatnih stopa čime su omogućeni znatno povoljniji uslovi finansiranja domaće privrede i građana. Takođe, omogućeno je da domaći finansijski sektor dobije dodatnu dinarsku i finansijsku likvidnost kako bi moglo da se nastavi sa kreditiranjem domaće privrede i građana.

Prvi zastoj u otplati obaveza obuhvatao je sve građane, poljoprivrednike, preduzetnike i privredna društva. Ovaj period trajao je 90 dana i za prvi moratorijum prijavilo se 94% kreditnih dužnika, za drugi 86%, a za treći znatno manje. Princip za sve tri moratorijuma je bio isti. Rate se tokom ovih perioda ne plaćaju, ali kamata se obračunava i ona se po isteku samog moratorijuma deli na preostali broj meseci. Dozvoljeno je i da se kamata plati u celosti po isteku pauze.

Veoma je važna i mera kojom je olakšan pristup stambenim kreditima kupcima prvog stana. Za kupovinu prve stambene nepokretnosti banka može fizičkom licu odobriti stambeni kredit koji je obezbeđen hipotekom na nepokretnost pod uslovom da je obezbedila da iznos tog kredita nije veći od 90% te vrednosti nepokretnosti.

Želim da pohvalim ovu preporuku Narodne banke iz razloga što se u dobroj meri odnosi na mlade ljude, iz moje perspektive to je barem tako, i znam koliko je ona značajna i važna za mlade parove koji se odlučuju upravo na taj korak zajedničkog života i koliko je ovakvom jednom preporukom njima dat jedan motiv da krenu u jednu takvu životnu odluku koja donekle sa sobom nosi ono o čemu smo govorili ovde, a to jeste upravo proširenje porodice. Vi ste sada upravo govorili o značaju te porodice.

Koristim priliku da sa ovog mesta pozovem i ostale banke koje tu preporuku nisu uvažile da to urade, jer mislim da će time pokazati senzibilitet upravo za ono što su preferencije i potrebe našeg društva.

Kako se zdravstvena situacija menjala i na jesen prošle godine, ponovo znatno pogoršala, Narodna banka Srbije je reagovala preventivno i obezbedila mogućnost korišćenja dodatne jeftine dinarske likvidnosti i na taj način pružila podsticaj domaćoj privredi i ekonomiji. Bankarski sektor ostao je stabilan tokom pandemije, očuvana je visoka likvidnost i dinamična kreditna aktivnost.

U godini kada je ceo svet bio suočen sa pandemijom i krizom nezapamćenih razmera stopa nezaposlenost u Srbiji je bila 9%. Ono sa čime bih to uporedio jeste osam godina pre toga i iznosila je skoro 24%.

Plate zdravstvenih radnika uvećane su od 1. januara ove godine za 5%, dok su plate ostalih zaposlenih u javnom sektoru uvećane najpre za 3,5%, a od 1. aprila za još 1,5%. Ove godine povećana je i minimalna cena rada za 6,6%, a od sledeće godine se planira takođe i novo povećanje.

Ukoliko pogledamo zvaničnu statistiku Svetske banke za tekuću godinu videćemo da Srbija pored Litvanije ima najbolji rezultat u pogledu godišnjeg BDP, ali i BDP po glavi stanovnika. Ovi podaci odnose se na celu Evropu, ne samo na naš region.

Međunarodni monetarni fond daje sličnu prognozu i projekcije za Srbiju i smatra da je to jedan ubedljivo najbolji rezultat kada pričamo o celoj Evropi. U proteklih sedam godina inflacija je u proseku iznosila 2%. U maju ove godine je bila 3,6%, a u naredna dva meseca se spustila na 3,3%. Ocene su da je inflacija izazvana privremenim faktorima i da će u narednim mesecima i godinama naša zemlja nastaviti da se kreće u granicama inflacionog cilja od 3% plus-minus 1,5%.

Na osnovu svih ovih pokazatelja vidimo da su aktivnosti NBS u proteklom periodu bile usmerene na očuvanje monetarne stabilnosti, kreiranje povoljnog ekonomskog i poslovnog ambijenta, podršku privrednom rastu, koji je osnova za dalji rast životnog standarda naših građana.

Ono što bih takođe želeo da istaknem, to je da je ove godine 137 godina od osnivanja NBS. Ona je ove godine postala član ugledne međunarodne grupe centralnih banaka i supervizora u okviru mreže za ozelenjavanje finansijskog sistema. Ova mreža trenutno je jedan od vodećih projekata finansijskih institucija koje su usmerene ka ozelenjavanju globalnog finansijskog sistema. Članice su i najveće centralne banke sveta, kao i međunarodne finansijske institucije, poput Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke, MMF, Evropske investicione banke. Širina članstva, možda najbolje govori podatak, da obuhvata 85% globalnog društvenog proizvoda.

Cilj ove mreže u kojoj će i NBS biti direktan učesnik je rad na razvoju najnovijih rešenja ka ekološki prihvatljivom i održivom finansiranju. Ekonomije i zaštita životne sredine sve više su povezane i sve više se dopunjuju u savremenom svetu. Naravno, na nju utiče i aktuelna situacija. Sve više će biti očekivanja svih aktera na tržištu, upravo to da kompanije, pre svega pokazuju svoju društvenu odgovornost.

Krajem prošlog veka plaćanje karticama važilo je za fenomen i tehnološko dostignuće. Danas je plaćanje preko mobilnih aplikacija i preko elektronskih servisa postalo sasvim uobičajeno i u praksi mnogo jednostavnije. Ovi mehanizmi koriste se brzo, lako i sigurno.

U Srbiji je u poslednjih devet godina značajno porastao broj platnih transakcija koje su izvršene preko elektronskog bankarstva i on je porastao gotovo za 100%, dok je broj platnih transakcija koje su izvršene mobilnim bankarstvom porastao za 81%. Novo vreme zahteva nove tehnologije, kao i širu i sveobuhvatniju saradnju na međudržavnom, ali i na institucionalnom nivou.

Takođe, usvajanjem Zakona o digitalnoj imovini Srbija je postala jedna od prvih zemalja koje su regulisale upravo ovu oblast.

Navedeni pokazatelji su rezultat uspešne politike koju naša država vodi, ali i svih stručnih ljudi koji odgovorno i savesno rade svoj posao i ovde mislim i na instituciju, naravno, NBS.

Iz svega ovog što sam govorio, mislim i smatram da je kandidatkinja koju ste predložili, uvažena guvernerko, dobar izbor i dajemo poverenje i poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje podržati ovaj predlog i kandidatkinji želimo sve najbolje u daljem radu i puno uspeha i da radi naravno kao i vi i svi mi zajedno u najboljem interesu naših građanki i građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi predstavnici ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kao što su moje kolege već govorile, danas diskutujemo o Zakonu o zaštiti potrošača koji je zaista veoma značajan, iz razloga što uređuje jednu oblast koja je dosta živa i koja uređuje određene obligacione odnose u koje dolazimo svi svakoga dana u svom svakodnevnom životu.

Takođe, ovo je još jedan korak ka našem usaglašavanju sa pravom EU, odnosno Poglavljem 28 i smatram da ćemo ovim zakonom o potrošačima garantovati brže rešavanje sporova i veću samu pravnu sigurnost.

Praksa je do sada pokazala da Zakon koji je i dalje na snazi a koji reguliše ovu oblast nije na adekvatan način do kraja sve predvideo i mi smo samo u prošloj godini imali 22.213 prigovora, preko 50% od tih prigovora je bilo u Beogradu, petina se odnosila na obuću i oko 10% na samu belu tehniku i uglavnom ti prigovori nisu na kraju išli, odnosno nije se po njima postupalo u korist samih potrošača. Iz te prakse se pokazalo da su trgovci bili uspešniji u tim odnosima i da su uspevali da na neki način ne usvoje te reklamacije, odnosno prigovore građana u toj ulozi potrošača.

Sve te, kao što sam rekao, je bio pokazatelj da nam je bio potreban novi zakon, kako bi samom potrošaču dali više instrumenata da ostvari svoja prava, i zaista smatram i u ime poslaničke grupe SPS bih pohvalio ovaj zakon u celini.

Iskoristio bih vreme da se osvrnem upravo na ono što jesu određene novine kada je ovaj zakon u pitanju.

Jedna od njih jeste to vansudsko poravnanje, koje je postojalo i do sada, ali je sada trgovac u obavezi da ako spor ne uspe sa kupcem da reši, da ide na vansudsko poravnanje, odnosno ako se na njemu ne pojavi, da po prekršajnom nalogu plati kaznu.

Druga stavka jeste registar "Ne zovi". O njemu smo dosta govorili na samom odboru i pohvalio bih jednu ovakvu inicijativu, da postoji registar na kom mogu građani da se prijave koji ne žele da ih uznemiravaju raznorazne agencije ponudama koje ih ne zanimaju i ne interesuju. Sam registar će voditi Ratel. Ono što je meni donekle ostalo nejasno jeste, ako sam dobro razumeo, listing će uzimati Ratel i na taj način uspevati da se dođe do podataka ko je pozivao krajnjeg potencijalnog kupca. Ali, šta se dešava u situaciji ako broj sa kog se poziva nije registrovan? Ne znam na koji način ćemo onda uspeti da sankcionišemo onoga ko sa takvog jednog broja mobilnog telefona poziva kupce i nudi određene proizvode ili usluge?

Takođe, naravno, to ovaj zakon ne može da reguliše, ali mislim da mi ovde zapravo se bavimo posledicom onog uzroka a to je upravo ta trgovina podacima. Svi smo doživeli da naši prodavci u nekim situacijama završavaju kod određenih privrednih subjekata, bar sam ja doživeo, a da te podatke nikada nisam dao tom privrednom subjektu, iz prostog razloga što nikada nisam ni bio u prilici da mu ih dam, a ovde govorim upravo o broju mobilnog telefona. Mislim da je to takođe veliki problem sa kojim se suočavamo, ali, on danas nije na dnevnom redu i ne bi ovaj zakon mogao da ga reguliše, tako da shodno tome mislim da je dobar i ovaj korak da postoji ovakav registar. Mislim da će zadatak ministarstva biti da u narednom periodu upravo ovaj registar što više ispromoviše kod građana kako bi postali svesni da sad imaju jedan od instrumenata koji ih štiti.

Ono što isto pozdravljam i podržavam jeste upravo ona stavka koja se tiče reklamacije. Do sada su trgovci mogli samo da stavi da nije pravilno korišćena ili održavana roba. Tu, pre svega, pričamo o obući. Uglavnom takvi opisi idu kada je obuća u pitanju i kada se ona reklamira. Drago mi je da će sada trgovci morati da u narednom periodu malo obrazlože šta je to nepravilno korišćeno i na koji način se određena obuća posebno održava, da ne bi posle 15 ili mesec dana ljudi dolazili sa već oštećenom robom koja je kupljena nova i neretko nije ni malo plaćena.

Takođe, sektor turizma, koji je dosta pretrpeo u poslednjih godinu i po dana. Mislim da je dobro da se regulišu obligacioni odnosi i u tom sektoru. Bilo je različitih problema u prethodnom periodu, da sada ne govorim pojedinačno koji su to problemi bili, ali mislim da je dobro da donekle na adekvatan način sada i štitimo

upravo potencijalne turiste od nelojalnih agencija koje nisu u stanju da ono što su se ugovorom obavezale da će kao uslugu isporučiti zaista isporuče.

Moram da se složim sa jednim od kolega koji je govorio pre mene, a to je da možda treba, to je i meni upalo u oko, to je moje mišljenje, nije najpoštenije da rizik snose podjednako i prodavac i kupac turističke usluge ako kupac to plati u jednom trenutku i ako dođe do same promene cene, odnosno poskupljenja ima mogućnost da mu prodavac, odnosno u ovom slučaju, na primer, turistička agencija, naplati dodatno to kroz taj protok vremena. Mislim da ne vidim razlog da podjednako i jedna i druga strana u toj situaciji snose rizik.

U svakom slučaju, mislim da je upravo i država Srbija u prethodnom periodu, Vlada Republike Srbije zaista dosta pomogla kada je u pitanju i sektor turizma i usluga i ugostiteljstva pre svega i nadam se da izlazimo iz ovog jednog turbulentnog perioda izazvanog korona virusom i da ćemo se uskoro svi vratiti normalnijem životu.

U svakom slučaju, Socijalistička partija Srbije će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona i nadam se da ćemo i u narednom periodu određene nedostatke, ako budemo, kao što je rekla i koleginica Paunović, uvideti i da ćemo opet razgovarati ovde o njima i da ćete biti spremni da čujete i naše mišljenje.

Hvala.