Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, kao predstavnik ili pripadnik mlađe generacije zaista se osećam i privilegovano da danas imam priliku da govorim na ovu temu koja se direktno tiče moje generacije, mojih prijatelja, mojih drugova i da iz njihove perspektive i svoje lične perspektive nekome ko je i ostvaren u ulozi roditelja govorim upravo na ovu temu i to upravo pred resornim ministrom.

U prethodnom periodu Republika Srbija je uložila veliki napor u pravcu promovisanja populacione politike i usvojen je Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, Strategiji podsticaja rođenja iz 2018. godine, Akcioni plan strategije i Nacionalni program Srbije 2025.

Veliku zahvalnost za sve ove normativne, ali i konkretne mere podrške dugujemo i bivšoj ministarki bez portfelja sa svojim timom, prof. dr Slavici Đukić Dejanović, ali i celokupnoj bivšoj Vladi na čelu sa premijerkom.

Ono što danas imamo na dnevnom redu jeste upravo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i to vidim kao nastavak upravo kontinuiteta o kome sam u samom uvodu govorio.

Ono što jeste neka esencija ovih izmena i dopuna jeste upravo da su korak više da se izjednače porodilje koje žive na selu sa onima koje žive u gradu i da mogu da ostvare naknade po osnovu rođenja i nege deteta one žene koje su poljoprivredni osiguranici, takođe da porodilje neće moći da ostvaruju naknadu, odnosno porodiljsko, manje od iznosa koji u tom trenutku jeste minimalac, što i nije mali broj majki, koliko sam našao podatak, svaka treća majka je primala manji iznos od iznosa koji je predviđa minimalac.

Takođe, unapređuje se i podrška roditeljima koji imaju bolesno dete, tako što će moći istovremeno da koristi naknadu za zarade za vreme odsustva sa rada radi potrebne nege deteta i dodatak za negu i pomoć koju dete ima po osnovu invaliditeta.

Što se tiče samog značaja i ovog zakona i svih ovih izmena, iz nekog mog ličnog iskustva mogu da kažem da se mere pomoći koju mladi bračni parovi koji se ostvare u ulozi roditelja dobijaju mnogo znači i nisu samo finansijske prirode u pitanju. Ukupna podrška koju država, grad i lokalna samouprava obezbeđuju daju jednu dodatnu sigurnost bračnim parovima i pomažu im da, pogotovo u tim prvim danima i mesecima, donekle lakše savladavaju tu ulogu koju su ostvarili, a to jeste upravo uloga roditelja.

Slušao sam i svoje prethodnike pažljivo i ono što jeste donekle bilo reči, bilo je reči o životnom standardu, ekonomiji. Međutim, ministre, moram da se složim sa onim što ste vi rekli i tu sam se iznenadio, u prilog tome da jedino rešenje visoke stope mortaliteta koju mi imamo, odnosno negativnog nataliteta nije samo ekonomija, a u prilog tome govori i podatak da u Evropi ne postoji država koja ima veću stopu nataliteta od 2,1, što je neka nulta tačka o kojoj govorimo kada pričamo o tome da je natalitet u nekoj pozitivnoj tendenciji, odnosno pozitivnom smeru.

Takođe, u prilog tome, rekli ste rečenicu da je nekada porodica, velika i zdrava porodica, predstavljala čast i ugled u našem društvu i ja se pitam kako smo došli do toga da to više nije tako?

Takođe ste rekli i ja se i sa time slažem, da nije presudan novac nego svest. Kako smo kao društvo došli do tog nivoa svesti da osnovna jedinica svakog društva, a to je porodica, nama u poslednjih godinu, godinu i po dana, u uslovima pandemije, možda grešim ako iznesem podatak, ali imamo jako velik, ako ne i rekordan broj razvoda.

Kako je porodica na tako staklenim nogama, a mi mislim da imamo obavezu da i kao predstavnici naroda damo sve od sebe da to ne bude tako. Da li su donekle krivac za to i određene norme i vrednosti koje se predstavljaju mladim ljudima kao društveno prihvatljive? Vi ste govorili, citiraću vas, da mi ne zamerite, o avionima, kamionima i vilama. I jeste, to je istina, to jeste ono čemu mladi ljudi danas teže, ali što nam dolazi kao sadržaj takođe, kao oblici ponašanja koji se usvajaju, pa isto tako i u tim porodicama, kao načini komunikacije, a dolaze nam iz određenih televizijskih formata kojima su isto tako okupirani mladi ljudi, između ostalog, kao najosetljivija grupa.

Mislim da sve to treba da izazove kod nas mnogo veću pažnju i mnogo odgovorniji pristup šta ćemo u narednom periodu promovisati, sa ciljem da utičemo na kolektivnu svet kroz prizmu, kako je to pokojni Vladeta Jerotić govorio, menjanja svesti svakog individualnog čoveka.

Kada govorimo o svemu ovome, nije lak zadatak, pogotovo pred vama. Ja sam već govorio i iznosio ove podatke. Mladi, u principu, u svim anketama pokazuju da su im najvažnije stavke obrazovanje, pored obrazovanja jeste posao u struci, siguran krov nad glavom i ono što sve više dobija na značaju, to jeste upravo zdravstvo. Podaci govore da od izbijanja pandemije do danas, govorim podatke iz ankete koju je radio OEBS, u saradnji sa Krovnom organizacijom mladih Srbije, i već sam ih iznosio ovde, jeste da je 57,5% mladih iskazalo zabrinutost za porodicu i svoje prijatelje u ovom periodu, u periodu pandemije takođe, da se anksioznost pojavila kod 43%, zabrinutost za svoju ličnu budućnost kod 45% itd, da ne nabrajam sve podatke, ali su procenti takvi kakvi jesu, a pitanje je tek šta nas čeka kada izađemo iz pandemije u kojoj se nalazimo i na koji način ćemo prići i pristupiti tim mladim ljudima i na koji način ćemo ih ohrabriti. Ovde ne govorim samo o merama podsticaja koje su sjajne, koje su odlične i koje zaista želim da podržim, jer sam prvi bio korisnik tih mera i znam koliko su značajne i važne. Ovde upravo govorim o toj svesti na koji način prići tim mladim ljudima i na koji način im dati podršku i osloboditi ih straha koji se nalazi u njima.

Takođe, moram da kažem, time ću i završiti, pošto želim da ostavim prostora i mojim kolegama, možda treba razmisliti i o jednoj strategiji, dugoročnoj strategiji, ako postoji ja nemam tu informaciju, koju kao država treba da donesemo, koje neće biti ekonomska, koja će se upravo ticati postizanja i ostvarivanja određenih normi i svesti.

U izgradnju te strategije moj predlog bi bio da budu uključeni upravo pet osnovnih stubova svake države, da oni daju svoje mišljenje i način na koji oni vide rešenje ovog velikog problema sa kojim se mi suočavamo, a to jesu upravo crkva, akademija nauka, univerzitet, inteligencija i, naravno, političke partije, da svi zajedno sednu i donesu određene smernice koje će biti strategija dugoročne politike koja će se ticati našeg društva. Mislim da je to jedan od načina da 2050. godine ne budu isti podaci koji su, kako sam uspeo da vidim od 2007. do 2019, gde nas je manje za preko 450 hiljada, što znači da do 2050. godine, ako se taj trend nastavi, plašim se da će nas biti manje za više od milion i 200 hiljada ljudi.

Država Srbija, koleginica Snežana Paunović je već govorila o nekim gubicima koje smo ostvarivali u nekim borbama za slobodu, sada mislim da treba da se borimo za opstanak našeg naroda i da to mora i treba da nam bude jedan od najvažnijih prioriteta, a to nećemo uspeti da ostvarimo i da uradimo ne budemo li osnažili i ojačali porodicu. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi predstavnici komisija i Kancelarija za javne nabavke, poštovane koleginice i kolege, uvaženi građani i građanke Republike Srbije.

Kao ovlašćeni predstavnik SPS na početku svog izlaganja ukazao bih na značaj današnjeg dana za istoriju našeg naroda.

Danas se navršava punih 22 godine od završetka NATO agresije na našu zemlju koja je trajala punih 78 dana, iako su tada državnici vodećih NATO zemalja i komandanti NATO snaga izjavljivali da će bombardovati samo vojne ciljeve, činjenice su mnogo drugačije.

Podaci govore da je 38% bombardovanih objekata, zapravo imalo civilnu namenu, da je od preko 2000 poginulih, 462 vojnika i preko 2000 civila. Za portparole NATO pakta, Džejmija Šeja su to bile samo kolateralne žrtve. Korišćena je municija koja je u sebi imala osiromašeni uranijum, i čije posledice nažalost, tek danas dolaze na naplatu, procene materijalne štete nikada tačno nije utvrđena, ali kreće se od 30 do 100 milijardi dolara.

Takođe, nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma jako bih podsetio da je NATO agresija započeta pod izgovorom da se zaštite Albanci na prostoru KiM, epilog je da je preko 200 hiljada Srba napustilo svoja vekovna ognjišta na KiM.

Ova agresija predstavlja svojevrstan presedan u međunarodnom pravu jer je bombardovanje počelo bez odluka Saveta bezbednosti UN kao najvišeg, kao povelja koji je najviši i najznačajniji pravni akt u međunarodnom pravu.

Nažalost, sve ovo govori da živimo u svetu u kome agresori i zločinci slobodno šetaju ulicama bez toga da budu optuženi i odgovaraju za svoja dela a oni heroji koji su branili samo svoju državu i svoj narod su osuđeni na višedecenijske ili doživotne kazne zatvora i utoliko je veći značaj izvinjenja koje je došlo od češkog predsednika Miloša Zemana, i predstavlja tračak nade, da ovaj svet ipak počinje da se menja.

Sada bih se vratio na tačke dnevnog reda. Mi danas na dnevnom redu imamo izveštaj o radu za 2020. godinu, tri komisije i Kancelarije za javne nabavke. Javne nabavke predstavljaju značajnu komponentu u svakoj savremenoj državi.

U dobro urađenom sistemu javne nabavke slobodna konkurencija omogućava državi da pod najpovoljnijim uslovima nabavlja dobre usluge a privrednim subjektima da pod ravnopravnim uslovima dobijaju priliku da posluju sa državom.

Efikasnost javnih nabavki ima direktan ili indirektan uticaj i na druge javne politike poput fiskalne discipline, modernizacije javne uprave, podsticanja malih i srednjih preduzeća.

Pregovori sa EU u Poglavlju 5. koji se odnosi na javne nabavke otvoreni su 2016. godine, i do sada je naš normativni okvir u velikoj meri usklađen sa pravom EU.

Osnovni pravci delovanja odnose se na povećanje efikasnosti i ekonomičnosti postupka javnih nabavki, jačanje konkurencije na tržištu, smanjenje rizika od neregularnosti, kao i promovisanje i podsticanje ekološkog socijalnog aspekta u javnim nabavkama.

Ono što je takođe važno je to da se radi o modernizaciji postupaka javnih nabavki kroz punu primenu elektronskih vidova komunikacija što dalje znači poboljšanje njihove efikasnosti, transparentnosti i smanjenje rizika od neregularnosti.

Danas na dnevnom redu imamo izveštaj o sprovedenom monitoringu Kancelarije za javne nabavke 2020. godinu i Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za prethodnu godinu.

Kancelarija za javne nabavke posebno organizacija koja obavlja stručne poslove, u oblasti javnih nabavki i vrše nadzor nad primenom propisa i donosi podzakonske akte, prati i sprovođenje postupaka javnih nabavki.

Novi Zakon o javnim nabavkama koji je stupio na snagu 1. januara 2020. goidne, a počeo sa primenom 1. jula iste godine, u skladu sa njim, Uprava za javne nabavke nastavila je sa radom kao Kancelarija za javne nabavke. Sprovodi i monitoringe nad primenom propisa o javnim nabavkama u cilju sprečavanja, otkrivanja i otklanjanja koje mogu nastati u primeni ovog zakona, i tokom sprovođenja monitoringa, osim Zakona o javnim nabavkama, Komisija primenjuje i niz drugih zakonskih i podzakonskih akata, poput Zakona o opštem upravnom postupku, Zakon o budžetskom sistemu i Krivični zakonik.

Ukazao bih i na značaj programa, razvoja javnih nabavki za period od 2019. do 2023. godine, kao i nacionalni plan za 2021. godinu, za sprovođenje strategije i oba ova dokumenta, usvojila je Vlada Republike Srbije.

Poslovi Kancelarije za javne nabavke, u 2020. godini, sastojale su se od sledećih aktivnosti, i postupanje po podnetim zahtevima ovlašćenih subjekata, preuzimanje preventive i kontrolne aktivnosti i pružanje druge pomoći i drugim institucijama, pre svega organima MUP, i odeljenjima za suzbijanje korupcije viših javnih tužilaštava, podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka.

U svom radu i prilikom vršenja nadzora, korišćeni su podaci sa portala javnih nabavki koji je razvijen za potrebe i primene novog Zakona o javnim nabavkama, zatim podaci iz plana javnih nabavki i izveštaja naručilaca, posebno su uzeti u obzir podaci do kojih je došla DRI i Republička Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Takođe, iskoristio bih priliku i rekao par rečenica o Izveštaju o radu Republičke komisije za zaštitu prava. U postupcima javnih nabavki za 2021. godinu, komisija je osnovana 2002. godine, na osnovu važećeg tada Zakona o javnim nabavkama.

Tokom svog postojanja, delimično je menjala svoj delokrug rada, svoj sastav i način izbora članova. Ona odgovara Narodnoj Skupštini, za svoj rad.

Pravna materija koja se odnosi na postupak javnih nabavki je izuzetno složena i suština sprovođenja postupaka i pravne zaštite u tim postupcima, ogleda se u racionalnom korišćenju javnih sredstava.

Javne nabavke su tema o kojoj se često govori i špekuliše, povezuje se sa poštovanjem principa konkurencije, na tržištu i korupcijom.

Takođe, veoma je važno da u ovom domu nastavimo da razmotrimo Izveštaj o radu svih institucija, agencija i regulatornih tela koje kontroliše Narodna skupština.

Osvrnuću se i na Izveštaj Komisije za hartiju od vrednosti za 2020. godinu. Komisija za hartiju od vrednosti je osnovana 1990. godine i Ustavom iz iste godine, uvodi se tržišna ekonomija i vraćaju institucije tržišnog kapitala. Osnovni zadatak Komisije je zakonito, pravično i transparentno funkcionisanje tržište kapitala i zaštite investitora. Pored svoje regulatorne funkcije, ona ima i nadzornu ulogu, kada je u pitanju, subjekti na tržištu kapitala, a to su pre svega berze investicionog društva, depozitari i društvo za upravljanje otvorenim investicionim fondovima, kao i samim fondovima.

Nadležnosti Komisije utvrđeni su Zakonom o tržištu kapitala iz 2020. godine.

Komisija ima veliku odgovornost u oblasti regulisanja tržišta kapitala - obezbeđuje zaštitu investitora na tržištu hartije od vrednosti, sprečavanja monopolskog položaja i eventualne radnje.

Veoma je važna i edukativna uloga Komisije, koja izdaje licence za sticanja znanja portfolio menadžera, investicionih savetnika i brokera.

Komisija za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini i otuda pred nama ovaj godišnji plan, odnosno izveštaj.

Republika Srbija kao slobodna, nezavisna i suverena država, koja ima svoj osnovne ciljeve i prioritete, koji su proklamovani nizom pravnih akata, pa tako i ekspozeom predsednice Vlade, razvoj i modernizacija Srbije su naš put i naš pravac, a glavni spoljnopolitički cilj Srbiji jeste članstvo u EU.

U skladu sa tim, Poglavlje 8, koje se odnosi na politiku konkurencije, često se ističe kao jedno od najsloženijih u samom pregovaračkom procesu.

Politika zaštite konkurencije često se poistovećuje sa antimonopolskim zakonodavstvom. Još od antičkog perioda i srednjeg veka, postojale su različite zakonske forme za sprečavanje, odnosno za održavanje i očuvanje konkurencije, odnosno sprečavanje monopola i kasnije bih naznačio, takođe, da je prvi antimonopolski zakon bio upravo Šermanov zakon, iz 1980. godine koji je imao za cilj sprečavanje monopola i sprečavanje kartela.

Kada govorimo o pitanju politike konkurencije, usklađivanje našeg zakonodavstva sa pravom EU, koji nam donosi brojne prednosti za preduzetnike i potrošače, podstiče efikasnost, poboljšava kvalitet proizvoda i usluga i potrošači imaju veći izbor.

Na konkurentnom tržištu cene se smanjuju, više ljudi dolazi u mogućnost da dođe do proizvoda i usluga koji imaju veći kvalitet. Pored toga što u fokusu politike konkurencija je borba protiv monopola, sve je važnija politika kontrole državne pomoći, što je danas jedna od naših tema.

Politika državne pomoći je svojstvena u EU kao garant održavanja fer utakmice na zajedničkom tržištu država članica, čijom se kontrolom obezbeđuje da intervencija nacionalnih Vlada ne naruše odnose na samom tržištu.

U principu, svaka državna pomoć je zabranjena, ali njenom kontrolom obezbeđuje se da se intervencijom nacionalnih Vlada ne naruše konkurencije na tržištu.

U određenim situacijama intervencije Vlade su neophodne zarad dobrog funkcionisanja i održivosti te ekonomije.

Mislim da je najbolji primer upravo ona situacija u kojoj smo se danas nalazimo, a koja je izazvana upravo pandemijom korona virusa i koja je donekle pokazala da određeni postulati, koji dolazi još iz socijalizma, su pogotovo efikasni u ovako kriznim situacijama kakva je ova danas u kojoj se nalazimo.

Obaveza Republike Srbije u oblasti državne pomoći definisane su Sporazumom o stabilizaciji pridruživanju, koji je naša zemlja zaključila još 2008. godine.

Sistem kontrole državne pomoći u Republici Srbiji uspostavljen je 2010. godine, donošenjem Zakona o državnoj pomoći, iz 2009. godine, kao i podzakonskim aktima.

Novi Zakon o kontroli državne pomoći usvojen je 2019. godine, a stupio je na snagu 1. januara 2020. godine.

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona je usklađivanje sa pravom EU i predstavlja značajni korak ka unapređenju u pregovaranju, pogotovo kada pričamo o Poglavlju 8.

Ovaj zakon uvodi listu instrumenata državne pomoći iz kojih možemo da izdvojimo subvencije, fiskalne olakšice, garancije države, otpis duga i dr.

Zakonom je predviđen novi način konstituisanja rada Komisije za kontrolu državne pomoći, kao i samostalne nezavisne organizacije koja vrši javna ovlašćenja i ima status pravnog lica.

Ograne Komisije bira Narodna skupština, kojoj odgovara za svoj rad i kojoj podnosi godišnji izveštaj o radu.

Ono što je, takođe, važno napomenuti je to da Komisija ne dodeljuje državnu pomoć, ne raspolaže budžetskim sredstvima za navedenu namenu, ne vrši selekciju, to jest ne odlučuje ko će od učesnika na tržištu dobiti pomoć, selekciju nadležnosti davaocu državne pomoći, a davalac može biti nadležni organ Republike Srbije, autonomne pokrajine ili lokalne jedinice samouprave, kao i druga lica u skladu sa samim zakonom.

Iz Izveštaja za 2020. godinu vidimo da su sredstva za rad Komisije obezbeđena iz republičkog budžeta, kao i da je Savet komisije usvojio Predlog finansijskog plana za 2020. godinu.

Tokom prethodne pandemijske godine Komisija je koristila podršku dva projekta finansiranja iz sredstava EU. Ciljevi ovih projekata su pružanje pomoći Komisije u ispunjavanju obaveza Republike Srbije, koji proističu iz SSP-a.

Kada sam posvetio malo više pažnje radu Komisije, uključujući i izveštavanje medija u nameri da kreiram sliku o samoj Komisiji, došao sam do zaključka da u javnosti apsolutno ne postoji dovoljna svest o vašoj nadležnosti, što ste i sami potvrdili na samom kraju ovog izveštaja.

Moram priznati da me je iznenadilo čak i vaše saopštenje na internet stranici, da vi ne dajete pomoć, ne određujete iznos, da ne birate projekte i kompanije koje se finansiraju, već da na neki način postavljate pravni i ekonomski okvir u kome one mogu da se kreću.

Takođe, na samom kraju imam jedno kratko pitanje – da li je državna pomoć koja Komisiji nije prijavljena po automatizmu i zabranjena, odnosno neusklađena?

Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će podržati sve tačke dnevnog reda koje se nalaze pred nama u danu za glasanje i ono što hoću na samom kraju današnjeg svog izlaganja još da iskoristim priliku i da istaknem i kažem i kao narodni poslanik Socijalističke partije Srbije i kao predstavnik Socijalističke omladine Srbije jeste da čestitam našem košarkašu Nikoli Jokiću što je postao najbolji igrač najjače lige na svetu i što od sada, pored toga što imamo broj 1 u svetu tenisa, imamo i broj 1 u svetu košarke.

Mislim da su to upravo putokazi koje imamo obavezu da ističemo ovde kao dobre primere, pogotovo za nove generacije koje dolaze i da tim primerima treba da pokažemo da trud i rad se uvek na kraju i isplate.

Takođe, pred nama je obaveza da ovakve primere uvek spominjemo u Narodnoj skupštini i da, takođe, naše mlade naučnike, fizičare, hemičare, informatičare, koji dolaze sa najeminentnijih međunarodnih takmičenja uvek pohvalimo ovde kako bismo dali primer svima onima koji tek dolaze i koji će se možda jednog dana baviti i imati ulogu koju mi danas imamo – šta su to prave i ispravne vrednosti.

Zahvaljujem.

Nije ni replika, samo da se zahvalim na odgovoru i upravo zato sam i postavio pitanje, pošto sam i ja zamoljen da to pitam od strane nekih subjekata, pa vidim da stvara određena nerazumevanja.

Vama hvala puno.

Zahvaljujem se predsedavajuća.

Uvažena ministarko, sa saradnicima, poštovane kolege, uvaženi građani Republike Srbije, danas razmatramo Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne, čija je osnovna uloga pravna zaštita poslovne tajne, od svih radnji i nelojalne konkurencije, koja predstavlja svaku radnju poslovnog subjekta učinjenu u poslovnom nadmetanju, koja je protivna dobrim poslovnim običajima i kojom se nanosi ili se potencijalno može naneti šteta konkurentu, potrošačima ili opštem društvenom interesu.

Zaštitom poslovne tajne štite se investicije privrednih subjekata koje se tiču sticanja, razvoja i primene znanja i iskustva i drugih informacija, koje im obezbeđuju prednost u odnosu na konkurenciju, a sve je uređeno pravom intelektualne svojine. U skladu sa navedenim, znanje i iskustvo i neotkrivene poslovne informacije, za koje je predviđeno da ostanu poverljive, čine poslovnu tajnu, a smisao njene zaštite je da se pravno sankcioniše svaki akt neovlašćenog otkrivanja, umnožavanja, sticanja ili korišćenja od strane trećih lica.

Poslovna tajna je informacija, ne bilo koja, već ona koja svom nosiocu obezbeđuje konkurentsku prednost na tržištu i na osnovu koje ostvaruje neku konkurentsku vrednost. Neke od primera su informacije koje se tiču finansija, računarski programi, internet marketinški podaci, poslovni planovi, liste kupaca ili dobavljača.

Na primer, zamislimo privredno društvo koje se bavi proizvodnjom mobilnih telefona i to društvo da sprovode istraživanja zahvaljujući kojem otkrije mehanizam kojim može da se sa manje materijala i manje vremena proizvede isti broj mobilnih telefona na dnevnom nivou, a da se pri tome ne utiče na sam kvalitet proizvoda. Privredno društvo koje bi to uspelo bi na taj način smanjilo troškove, održalo kvalitet proizvoda i sa druge strane povećalo svoje prihode.

Normalno je da će takvo jedno privredno društvo želeti da svoj mehanizam, koji je otkrio, zaštiti i proglasi poslovnom tajnom. Poslovna tajna treba da bude maksimalno zaštićena pravnim mehanizmima u odnosu na interne i eksterne aktere. Način čuvanja poslovne tajne zavisi od forme u kojoj se ona nalazi, papirnoj ili u elektronskom obliku. Elektronski dokumenti po pravilu se čuvaju u kompjuterskim fajlovima, šifrovano i bez pristupa neovlašćenim licima. Rizik od krađe takođe zavisi i od procene vrednosti same zaštićene informacije.

Na vlasniku je da preduzme odgovarajuće mere zaštite postavljanjem lozinke ili neke druge prepreke za pristup podacima na kompjuteru, ograničavanjem pristupa informacijama samo ona lica koja u cilju obavljanja svog posla moraju sa njim da budu upoznata, potpisivanjem ugovora o poverljivosti, oznakom da je sam dokument poverljiv. Preduzimanje mera je neophodno, jer je to predstavlja uslov za pravnu zaštitu same poslovne tajne.

Takođe i ministarka je govorila o tome i mislim da se ovim zakonom preciziraju slučajevi pod kojima se pribavljanje, korišćenje i otkrivanje informacije koja predstavlja poslovnu tajnu smatra zakonitom, a pod kojim uslovima to neće biti zakonito i samim tim se na određeni način stvara pravna forma i očekivanja i kako za poslodavce tako i za one koji su zaposleni, koji potpisuju određeni akt o poslovnoj tajni, šta je to što jeste poslovna tajna, odnosno šta smeju ili ne smeju da otkrivaju.

Nažalost, u praksi često dolazi do zloupotrebe poslovne tajne i svakodnevno imao brojne primere. Ovim zakonom poslovna tajna će biti sankcionisana kao privredni prestup, ako je učinjeno od strane privrednog društva, a prekršaj ako je učinjen od fizičkog lica, odnosno preduzetnika.

Nadam se da ćemo i u praksi imati mehanizme da upravo ovaj zakon sprovodimo u delo.

Kada pričamo o krađi intelektualne svojine, ona predstavlja noćnu moru za mnoge kompanije i poslovne ljude koji vode svoje firme i može značiti oduzimanje prednosti prvo ulaska na tržište, gubitak profitabilnosti u najekstremnijim, odnosno najgorem slučaju celokupnog poslovanja u korist konkurencije ili falsifikatora.

Tvorac određenog dela intelektualne svojine ima pravo da uživa u benefitima svog rada i apsolutno pravo da odluči ko kada i na koji način može da koristi njegovo delo. Neovlašćenim korišćenjem i upotrebom nanosi se šteta tvorcu dela, što se dalje negativno održava na poslovanje kompanije i njenu poziciju na tržištu.

Živimo u svetu digitalnih tehnologija, a upotrebom interneta nikada nije bilo lakše pristupiti informacija i neovlašćeno ih koristiti. Iz svega navedenog danas zaštita intelektualne svojine ima sve veći značaj, možda čak i više nego ikada ranije.

Prema podacima Kancelarije za intelektualnu svojinu EU krađa intelektualne svojine samo evropske kompanije košta svake godine oko 60 milijardi evra. Obično se ova dela odnose na krađu patenata, zaštitnog znaka, neovlašćenog kopiranje u modnoj industriji.

U smislu pravne zaštite poslovne tajne važno je reći da u našoj državi postoji dokument javnih politika, a to je Strategija razvoja intelektualne svojine za period od 2018. do 2022. godine. Strategijom je predviđeno donošenje novog zakona o zaštiti poslovne tajne, što je takođe neophodno radi daljeg usklađivanja našeg zakonodavstva sa pravom EU i u ovom slučaju pregovaračkog Poglavlja 7. koje se odnosi na pravo intelektualne svojine.

Usvajanjem i primenom zakona o kome danas govorim i primenom Strategije doprineće se stvaranju društvenog i ekonomskog okruženja koje će uticati na brži ekonomski rast Republike Srbije i dolazak stranih investicija. Mi smo još uvek zemlja koja nema dovoljno razvijenu svet o važnosti zaštite intelektualne svojine i poslovne tajne. Iz svega navedenog važno je što o ovoj temi govorimo danas i još jednom želim da ukažem na to koliko je važna zaštita poslovne tajne u cilju ostvarivanja benefita kako naših građana, tako i kompanija koje posluju na našem tržištu. Tako da moramo nastaviti da stvaramo fer tržišne uslove kako bismo omogućili da oni koji su najbolji i koji posluju na njemu i pobeđuju i svima nama i državi i njenim građanima donose naravno i benefite kroz to.

U svakom slučaju, Poslanički klub SPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon i glasaćemo za usvajanje istog. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja ću se takođe osvrnuti na izbor za članove REM-a i na samom početku želim da istaknem da je Regulatorno telo za elektronske medije samostalna i nezavisna regulatorna organizacija, osnovana Zakonom o elektronskim medijima iz 2014. godine i ona od tada posluje kao republička radio-difuzna agencija. REM danas vrši javno ovlašćenje u cilju delotvornog sprovođenja utvrđenje politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji.

Od svojih prethodnika sam mogao da čujem, kada je u pitanju REM, određene konstatacije i nadovezao bih se apropo nekih komentara koji su bili kada je u pitanju REM. Moja koleginica Jelena Mihajlović je već dosta govorila o tome, a o tome želim da govorim kroz prizmu sve veće uloge koju mediji imaju u životima mladih i naše dece. Oni su danas okruženi medijima od samog rođenja i moramo biti oprezni koji sadržaj im se plasira neometano, upravo iz razloga da određeni oblici ponašanja ne bi postali norme i u potpunosti društveno prihvatljivi, jer mislim da će nas posledice toga sačekati pogotovo onda u budućnosti i imam utisak da REM, pogotovo kada razgovaramo o tom sadržaju koji dolazi iz rijaliti programa, nije uvek adekvatno reagovao i da je u pojedinim situacijama bio ili blag, ili je njihova reakcija u potpunosti izostala.

Shodno svemu tome, mislim da članovi REM-a moraju da budu kompetentni ljudi i da budu ljudi koji imaju svoj integritet. Mi danas biramo između dva kandidata. Rekao bih da biramo između iskustva i mladosti. U svakom slučaju, čitajući njihove biografije, u potpunosti sam siguran da oba kandidata ispunjavaju ove uslove i mogu reći da svako na svoj način ima jako bogatu biografiju za sebe.

Pre svega, gospodin Milorad Vukašinović poseduje, koliko sam mogao da vidim, iskustvo u oblasti novinarstva. Pored toga, obavljao je niz drugih odgovornih funkcija i van novinarskog posla, autor je više knjiga i ono što je značajno za nekoga ko se toliko godina bavi ovim poslom ne poseduje ni jednu mrlju u svojoj karijeri, što i te kako smatram veoma značajnim za kandidata za budućeg člana REM-a.

Posebno, kao pripadnik mlađe generacije, s tim što na samom početku želim da kažem da mladost ne sme i ne može da bude jedina komparativna prednost kao prolazna kategorija, ali gospodin Goran Eror koji za svojih 30 godina zaista poseduje jedno ogromno iskustvo. Koliko sam mogao da vidim, gospodin Goran Eror je imao i visoku prosečnu ocenu na master studijima, urednik je više emisija iz oblasti poljoprivrede, ali i voditelj vesti i dnevnika, takođe, na Radio-televiziji Vojvodine. Pored toga, koliko sam mogao da zaključim, ne libi se i društveno odgovornog angažmana i poseduje priznanja iz različitih oblasti i sfera našeg društvenog života. U svakom slučaju, kandidat koji zavređuje pažnju i mislim da zaslužuje čestitke što se osmelio da pristupi tom procesu kandidature i da se nađe pred nama i može da posluži mladim generacijama kao dobar primer, koje su to vrednosti kojima mi kao društvo trebamo i moramo da težimo.

U svakom slučaju, želim da onom kandidatu koji bude izabran za člana REM-a poželim sreću u daljem radu i da svoju funkciju obavlja u skladu sa zakonom i u najboljem interesu svih građana Republike Srbije i celokupnog našeg društva. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo izuzetno važne zakone.

Na samom početku svoje diskusije ću se osvrnuti na zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.

Naša država ima centralni geostrateški položaj u regionu. Pored ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu veoma je značajna uloga koju ima vodeni saobraćaj a luke i pristaništa su važni delovi infrastrukture preko kojih se roba prevozi unutrašnjim vodenim putevima. Samim tim, luke su glavna čvorišta na transportnoj mreži, privlače privredne aktivnosti i omogućavaju razvoj naše države i regiona.

Takođe bih podsetio na samom početku da je Srbija jedna od 11 članica Dunavske komisije, međunarodne organizacije, čiji je cilj slobodna plovidba Dunavom i zaštita interesa dunavskih zemalja, kao i stvaranje bližih ekonomskih i kulturnih veza zemalja članica sa drugim zemljama.

Ideja da se do 2040. godine transport robe unutrašnjim plovnim putevima poveća za 80% u odnosu na današnji saobraćaj, što je ujedno nadnacionalni cilj svih država kroz koji Dunav prolazi je odlična ideja. Saradnja, povezivanje, slobodno kretanje robe i ljudi, veoma su važni za region i Evropu, jer bez povezivanja nema ekonomskog razvoja, novih investicija, trgovinske razmene i boljeg života za sve građane.

Takođe veoma je važno da naš rad usmerimo ka daljem stvaranju uslova za bezbednu plovidbu, čemu izmene i dopune ovog zakona koji je danas na dnevnom redu i teže.

Srbija je danas ekonomski i politički stabilna zemlja i u mogućnosti da odgovori na sve potrebe s obzirom na to da smo u međunarodnom okruženju prepoznatljivi po kvalitetnim saobraćajnim, građevinskim i mašinskim inženjerima.

Vlada Republike Srbije je 2013. godine formirala Agenciju za upravljanje lukama a 2014. godine usvojila Strategiju razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije od 2015. do 2025. godine.

Saobraćajna mreža u Srbiji koju čini vodni put Dunava u dužini od 588km sa svim svojim pritokama, zajedno sa drumskim i železničkim koridorima naša država dobija posebno na značaju u sklopu evropske saobraćajne politike.

Strategijom se planira unapređenje i ubrzani razvoj lučke infrastrukture. Izmenama i dopunama ovog zakona predlaže se mogućnost sprovođenja postupka za dodelu odobrenja za obavljanje lučke delatnosti u skladu sa odredbama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama i formiranjem društva za posebne namene između Vlade i alternativnog investicionog fonda koji će steći odobrenje za istovremeno ulaganje u više pojedinačnih terminala.

Jedna mala sugestija ministra, s obzorom da Strategija ističe 2025. godine, sugestija bi išla u pravcu da se već sada formira radna grupa koja bi sagledala rezultate njene primene, ali i da se ide u pravcu planiranja nove strategije koja bi imala za cilj dalje podizanje i jačanje infrastrukture, flote i ulaganje u kadrove koji bi trebalo da nam budu prioritet.

Recimo, samo za školovanje zapovednika broda potrebno je deset godina, a da ne govorimo o tome da mnogi od njih odlaze iz zemlje nakon završetka tog procesa. Predlogom izmene i dopuna Zakona uvodi se i mogućnost da se koncesionim aktom predvide gornji limiti lučkih taksi koje će lučki koncesionar imati pravo da naplati od korisnika luke, a ako se za to nešto utvrdi ekonomska-finansijska opravdanost tokom izrade koncesione dokumentacije, što ima za cilj da spreči eventualnu zloupotrebu položaja koncesionara koji bi u suprotnom mogao da nametne nepravedno visoke takse.

Socijalistička partije Srbije podržava razvoju luk, lučkih delatnosti i lučke infrastrukture, pri čemu prilikom davanja samih koncesija treba uvažiti i obavezati koncesionare na socijalnu odgovornost u smislu jačanja lokalne zajednice i svih lokalnih samouprava koje gravitiraju oko te samouprave ulažući obrazovanje, lokalnu privredu u vezi sa nelučkim delatnostima i uz poštovanje ekoloških standarda.

Takođe, putnički saobraćaj na Dunavu poslednjih godina beleži konstantan i stabilan rast. Ovim se doprinosi i razvoju domaće i regionalne privrede i otvara mogućnost za nova radna mesta.

Nautički turizam je iz godine u godinu sve raznovrsniji i popularniji. Turisti imaju priliku da obiđu brojne lokalitete, kao što su tvrđave, spomenici, parkovi prirode, a luke su okrenute potrebama turista i pružaju čitav niz različitih usluga.

Ali, kada su strani turisti u pitanju postoji jedna smetnja na koju želim da ukažem. I ako odredbe zakona koje se na to odnose nisu predmet ovih izmena, zapravo radi se o tome da strani turisti u skladu sa članom 46a ovog Zakona imaju obavezu na svakom pristaništu da obave pasošku i carinsku kontrolu kako bi izašli sa broda i mogli da obilaze naše vredne spomenike kulture i na taj način uvećaju turistički promet.

Prema postojećem zakonskom rešenju, za sada lučka kapetanija odobrava pristajanje brodova u međunarodnom saobraćaju van određenog graničnog prelaza za vodnio saobraćaj, jedino u cilju popravki na brodu ili sličnih okolnosti.

Na primer, veliki kruzer koji plovi Dunavom ne može da pristane u Golupcu kako bi stranim turisti obišli Golubačku tvrđavu.

Molim ministra da razmotri ovaj problem kako bismo ga u nekoj narednoj izmeni zakona rešili u korist turizma u Srbiji.

Još jedna veoma bitna napomena koja se tiče naših specijalnih veza koje imamo sa Republikom Srpskom. Po uzoru na izgradnju aerodroma u Trebinju, čiji će finansijer biti država Srbija, trebalo bi razmotriti izgradnju multimodalne luke na reci Savi u Republici Srpskoj u Gradišci ili kod Banja Luke, koja je najveći privredni centar.

Ovim projektom unapredila bi se rečna infrastruktura, privreda celog regiona bi dodatno ojačala, a uspostavile bi se i ojačale čvršće veze koje već postoje između Srbije i Republike Srpske.

Uprkos tome što globalna epidemiološka situacija nije zaobišla lučki sektor prošlu godinu obeležio je rast obima teretnog saobraćaja i zauzeli smo drugo mesto u dunavskom regionu. Ova činjenica ukazuje na to da je vodni saobraćaj, grana transporta na koju se možemo osloniti, pogotovo u kriznim periodima.

Naš ovlašćeni predstavnik, uvaženi inženjer Mrkonjić, je već govorio o Predlogu zakona o metrou, ja ću samo dodati da je ovaj projekat jedan od najkompleksnijih infrastrukturnih projekata za koji danas postoji kapacitet i politička volja.

Slažem se sa onim što je Milutin Mrkonjić rekao da je bilo potrebno da i država stane iza jednog ovako velikog projekta i to je danas postala realnost.

Takođe, ono što ste vi ministre rekli, izgradnjom metroa smanjiće se saobraćajne gužve. Kada pričamo o Beogradu postali smo svedoci da su one sve veće i da je zaista Beogradu u najskorije vreme potreban metro.

Iskoristio bih priliku da samo podsetim da je do sredine devedesetih godina izgrađeno oko 250 kilometara pruge, 30 kilometara tunela, osam kilometra mostova, od kojih je najvažniji veliki dvokolosečni železnički most iznad sajma, prva podzemna železnička stanica „Vukov spomenik“, koja bi bila i stanica metroa, zatim svi vračarski tuneli i Železnička stanica Beograd - centar, poznata danas kao Prokop, koja se danas završava.

Takođe bih podsetio na ono što je posle NATO agresije uspeo naš uvaženi inženjer Milutin Mrkonjić da uradi, a tiče se upravo obnove naše zemlje i obnove naših infrastrukturnih saobraćajnica, u kojima je on učestvovao, odnosno na čijem čelu je bio u to vreme. To je radio na jedan sjajan način.

Na samom kraju, par reči bih rekao i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta „Izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti“. Imamo u vidu težinu, značaj i složenost obavljanja njihovog posla, doprinos koji su dali u odbrani teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje i pružajući bezbednost i sigurnost svim našim građanima.

Nažalost, veliki broj tih pripadnika ni dan danas nema rešeno svoje stambeno pitanje, što im ovaj zakon sada omogućava.

U svojim prethodnim izlaganjima govorio sam i o nemerljivom doprinosu koji u ovom trenutku i poslednjih godinu i nešto dana daju i naši zdravstveni radnici. Mislim da bi bilo značajno da počnemo da razmišljamo i o tome da se i za njih u narednom periodu grade neki stanovi. To bi bio jedan od načina da im se zahvalimo za sve ono što su naši zdravstveni radnici uradili za sve nas u prethodnom periodu.

Mislim da bi pored toga to bio jedan od način da kada pričamo i o mladim lekarima i uopšteno zdravstvenim radnicima, to bi bio jedan od načina da ih motivišemo s jedne strane, a s druge strane, i zadržimo u našoj zemlji da ostanu ovde i da budu naši lekari koji će znanje koji su stekli na našim fakultetima ovde i primenjivati. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, kolege narodni poslanici, uvaženi i poštovani građani Republike Srbije, danas ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Aneksa 1 Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji.

Beograd je metropola sa preko 1,5 miliona stanovnika, grad koji je kroz svoju istoriju bio imperativ mnogih osvajača, nasilno rušen više puta, ali on i dalje stoji postojano na ušću dveju reka Save i Dunava.

Za Beograd se vezuje i činjenica da je to grad koji nikada ne spava, poznat po istoriji i tradiciji koju prati arhitektura, grad koji sve prihvata raširenih ruku. Njega čine i krase ljudi koji su došli sa svih strana, ali i način života Beograda se utkao u njihovo postojanje i njihovo biće.

Šireći se, Beograd je menjao svoju fizionomiju, prilagođavao se, trudeći se da zadrži i svoju dušu i svoj stil. Nažalost, jedan ovakav grad i dan danas nema metro. Ta činjenica utiče na postojeću, ali zasigurno, sve više će uticati i na buduću funkcionalnost i kvalitet života u njemu.

Prva ideja izgradnje metroa je postojala pre skoro 100 godina. Postojali su i tada ljudi koji su prepoznavali potrebu Beograda za jednim ovakvih idejnim rešenjem. Poslednji gradonačelnik koji je na strateški način prilazio rešenju ovog problem bio je Branko Pešić, čovek koji je ostavio ogroman i neizbrisiv trag i zahvaljujući kome možemo i danas biti ponosni na sve ono što je tada urađeno.

Zahvaljujući njemu, Beograd je dobio sportske objekte u svakoj opštini. Urađen je autoput kroz grad, Mostarska petlja, Beograđanka i Terazijski tunel i mnogi drugi objekti koji danas krase Beograd.

Ta generacija je definisala da on treba da bude grad usluga, kao što su, uostalom, i sve svetske metropole i napravljen je i program za razvoj.

Uslov jeste upravo povezanost grada sa svetom. To podrazumeva sve vidove komunikacija, od putnih do telekomunikacijskih. Ali, čini se da je za projekat izgradnje metroa uvek falila ili politička volja ili novac ili i jedno i drugo.

Sporazum koji je zaključen u novembru 2020. godine uliva nadu da će izgradnja metroa postati java. Ovaj projekat je od kapitalnog značaja za našu zemlju. On ne može biti završen bez podrške Vlade Republike Srbije. Raduje činjenica da su se napokon i ti uslovi ispunili.

Od njega neće imati korist samo njegovi stanovnici, već celokupna privreda. Dovešće nove tehnologije i uticaće na upošljavanje visokokvalifikovanih stručnjaka.

Sama investicija za prve dve linije je vrednosti 4,4 milijarde evra, koji će pozitivno uticati i na zaposlenost i na naš BDP. Početak izgradnje metroa, najavljen za novembar ove godine, uliva nadu da počinjemo da rešavamo veoma veliki i važan problem našeg glavnog grada. Realizaciju ovako velikog infrastrukturnog projekta ne možemo očekivati brzo, ali celokupan konsenzus i odlučnost u sprovođenju ove odluke će zasigurno imati i svoje benefite u budućnosti.

Verujem da je došao trenutak u kojem postoji politička volja, kao i sredstva koja se delom za tehnologiju obezbeđuje od naših francuskih prijatelja, ali koliko sam razumeo i od kineskih naših prijatelja, koji će zajedno biti nosioci izgradnje i opremanja samog metroa.

Samo ne smemo izgubiti jednu veoma važnu stvar iz vida. Raduje činjenica da su naši partneri najavili da će insistirati da na poslu izgradnje budu angažovane i domaće firme i da će biti angažovani i naši inženjeri. To je posebno važno iz dva razloga, prvi je, doduše, na dugačkom štapu i prerano je, naravno, govoriti u ovom trenutku o tome, ali je veoma važan za razmišljanje, a tiče se toga da je metro živa stvar i on će se razvijati kako se grad u daljoj perspektivi bude razvijao. Takođe, možda će se i u regionu graditi neki sličan projekat i mislim da bi smo mogli da imamo time jednu komperativnu prednost da u nekom delu čitavog procesa učestvuju i naše firme i naši ljudi.

Drugi je da će nam biti potrebni i znanje i veštine, kako bismo sami uspevali da održavamo sam metro i sve ono što je vezano za njega.

Brojni su benefiti od završetka ovog kapitalnog projekta, kao što su veće vrednosti nekretnina, veća atraktivnost grada, stvaranje bolje infrastrukture, veće funkcionalnosti, efikasnosti i bržeg protoka ljudi.

Želim da verujem da je došao trenutak i da se mogu nadati da ćemo 2028. godine imati priliku da se vozimo na prvoj liniji metroa koji će biti jedan od novih simbola našeg glavnog grada.

Poslanička grupa SPS će danas podržati usvajanje ovog sporazuma, kao i preostala druga dva sporazuma koja su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Poštovane kolege, koleginice narodni poslanici, poštovani i uvaženi građani Republike Srbije, poštujući naravno vreme svih svojih kolega ja ću se zaista truditi da budem što efektivniji, što efikasniji i da svoje izlaganje na jedan najkraći mogući način sublimiram, pošto je već danas u diskusiji puno toga rečeno, manje više izanaliziran je ceo rebalans i svi razlozi koji su do njega doveli.

Da se ne ponavljam šta je to zbog čega je došlo do rebalansa već početkom drugog kvartala, ali pokušaću najkraće moguće da dam neki svoj lični osvrt na rebalans koji se nalazi danas ispred nas narodnih poslanika.

Ono što ja vidim, vidim upravo tri razloga za ovaj rebalans. Jedan je zdravstvo, naše ulaganje u bolnice, nabavka vakcina, nabavka opreme i lekova. U najkraćem mogućem rečeno, mi smo još jednom kao država pokazali da u teškim i kriznim situacijama imamo i visok stepen solidarnosti izražen za druge. Tu mislim na naše susede sa kojima smo nesebično ponudili da se vakcinišu i donirali im vakcine koje smo kao država nabavili.

Takođe, drugi razlog za rebalans jeste upravo naša privreda i naši građani, da ne ulazim u detalje zašta koliko odlazi, zbog čega. Na samom Odboru za finansije je bilo reči o tome da li je opravdano ili nije opravdano ili nije opravdano da se daje ponovo novac građanima.

Ono što ja mislim, mislim da država na ovaj način pokazuje, daje podršku našem stanovništvu u ovim teškim trenucima. Pandemija traje već preko godinu dana i mislim da ovako odgovornom politikom, a već sam spomenuo i nabavku vakcina, da država pre svega šalje poruku da država stoji iza svojih građana, da građani imaju na koga da se oslone i da svi zajedno vodimo računa o svakom pojedincu, što je takođe jedan od aspekta o kojima država takođe treba da razmišlja i radi, a to jeste upravo, i ta socijalna politika.

Kada pričamo o trećem razlogu rebalansa, tu su upravo te kapitalne investicije, tu je izgradnja novih autoputeva, koridora, tu su takođe i bolnice koje se tiču i zdravstva, ali i ulaganje u ekologiju sa 130 miliona evra za ekologiju. Mislim da je izrazito važno, pogotovo što je ona sve značajnija tema što donekle govori o tome da se i svest našeg naroda podigla na taj nivo da možemo da razmišljamo i o našoj životnoj sredini.

Ono što je takođe bilo reči, a osvrnuo bih se ukratko na to, jeste upravo javni dug koji ovim rebalansom neće preći 60%. Kolega Vujić je govorio o tome. Nemačka ima javni dug 80% svog BDP-a. Kao što sam rekao mi nismo stali sa kapitalnim investicijama, nastavljamo, svedoci smo da i strane investicije dolaze u našu zemlju i možda i grešim, možda sam i mlad, možda nemam dovoljno iskustva u ekonomskoj nauci, ali ne vidim ništa sporno u tome i da čak i pređemo 60% javnog duga, ako bismo takvim zaduživanjem upravo ulagali, investirali u rentabilne investicije, investicije koje bi se kroz protok vremena vratile nazad i zapravo učestvovale u smanjenju našeg javnog duga i u podizanju životnog standarda naših građana.

I kada pričamo o tome mislim da je veoma važno reći da su naše razvojne šanse upravo u poljoprivredi koja se u ovim kriznim situacijama, kao i uvek do sada, pokazala. Srpsko selo je uvek bilo tu kada je bilo teško, pa i sada se pokazalo. Naše poljoprivredne aktivnosti su rasle. Takođe, mislim da je naša razvojna šansa i energetika i ne vidim ništa sporno, ponavljam, kada bi nam javni dug, upravo iz tih razloga, ulaganje u te sektore, i porastao. Mislim da je to i te kako isplativo i ono što bi se višestruko vratilo.

Takođe, na samom kraju, želim da odam priznanje, naravno, Jelena Mihailović će pričati o tome mnogo više, ali veoma je značajno istaći i da smo ovim rebalansom i za kulturu uspeli da izdvojimo više sredstava. Koliko je važna kultura još je davno i Čerčil govorio, a u vreme kada su nadletali nemački avioni iznad Londona, kada su tražili kako da skupe sredstva za odbranu i kada je jedan od predloga upravo bio da se uzme od kulture, rekao je onda – šta onda branimo i koja je svrha naše odbrane ako uzmemo od kulture. Mislim da mi ovim pokazujemo da sledimo tu politiku da u ovako kriznim i teškim situacijama ipak vodimo računa i o tome.

Na samom kraju, ono što bih želeo da istaknem jeste zahvalnost svim našim zdravstvenim radnicima koji već preko godinu dana vode tešku borbu i bitku sa korona virusom. Samo oni znaju koliko im je teško u crvenim zonama. Ono što sam u razgovoru sa njima zaključio i došao na ideju da dam sebi tu slobodu, naravno, uvažavajući i taj momenat da za to treba naći sredstva, ali kao jedna od smernica razmišljanja jeste da je država do sada gradila stanove i za Vojsku i za policiju i za pripadnike BIA. Mislim da su naši zdravstveni radnici u više od ovih godinu dana pokazali na prvoj liniji fronta koliko su značajni i važni i koliki doprinos daju i možda jedna od mera ne bi bila loša, kako da zadržimo upravo mlade lekare jeste razmišljati o tome da država uđe u jedan takav projekat izgradnje stanove za naše zdravstvene radnike.

U svakom slučaju ovaj rebalans zadržava onu komponentu koju je imao i budžet koji smo usvojili u decembru mesecu, a ima upravo dve komponente. Jedna je investiciona, a druga je socijalna. Ja kao narodni poslanik i u ime poslaničke grupe SPS, mogu da kažem, da ćemo danu za glasanje sigurno podržati ovaj rebalans. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se uvaženi predsedniče.

Poštovana ministarko sa svojim saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani i uvaženi građani Republike Srbije, mišljenja sam da je jedna od naših najvećih razvojnih šansi upravo energetika i utoliko smatram da je i važnost seta ovih zakona koji su danas na dnevnom redu. Moje kolege su, da se ne ponavljam, već rekle koji su to zakoni. Od ta četiri zakona, dva su potpuno nova zakona i u svojoj diskusiji ću se fokusirati na jedan od njih tj. Zakon o obnovljivim izvorima energije koji smatram da je veoma značajan. Naravno, ne umanjujem sve ono što je takođe danas na dnevnom redu. Pričaće moje kolege iz poslaničkog kluba i o tim drugim zakonima.

Ono što bih na samom početku izdvojio i pohvalio jeste upravo javna rasprava koja je bila organizovana, gde su svi zainteresovani mogli da prisustvuju i tu bih pohvalio i vas ministarka, ali i vaše saradnike koji su dosta strpljivo svima nama, narodnim poslanicima, pogotovo približili sve ono što se nalazi u ovom zakonu i omogućili nam da se direktno, odnosno neposredno upoznamo sa svim predlozima koji se nalaze u svim, odnosno u ova četiri zakona.

Srbija koristi 2,5 puta više energije od svetskog proseka i jedan od faktora koji utiče na to jeste, kada pričamo o električnoj energiji, zasigurno i cena struje, odnosno električne energije kod nas koja je najmanja, ali ima malo i do nekog našeg neracionalnog ponašanja. Tako da bi i mogli da postanemo svesni da upravo sve te neke resurse nismo dobili u nasleđe od naših predaka, već da smo ih pozajmili od budućih generacija i da bi trebalo da se ponašamo kao naši preci da iza nas takođe ostavimo budućim generacijama mogućnost kakvu smo i mi dobili.

Ratifikacijom ugovora o osnivanju energetske zajednice Srbija je postala članica energetske zajednice i time je prihvatila obavezu da primeni evropske direktive koje se ne odnose na obnovljive izvore energije. Cilj osnivanja ove međunarodne zajednice je da se unutrašnje tržište energije EU proširi i na region Jugoistočne Evrope i Crnomorski region. Između ostalih, neki od osnovnih zadataka energetske zajednice su jačanje i veza sa drugim regionima Evrope, Azije i Afrike i poboljšanje stanja životne sredine, povećanje energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije.

U skladu je sa pravim aktima energetske zajednice postavljen je i obavezujući cilj za Republiku Srbiju do 2020. godine, koji iznosi 27% obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije, od čega 10% mora biti u sektoru transporta. Da bi se ovaj cilj od 27% udela ostvario potrebno je bilo do 2020. godine izgraditi 1.092 megavata novih kapaciteta za proizvodnju električne energije, što je takođe i definisano u nacionalnim akcionim planom za obnovljive izvore energije.

Mi smo do sada u najvećoj meri uspeli da ostvarimo ovaj cilj, mada nismo dostigli tih 1.092 megavata u potpunosti. Potrošnja energije i učešća obnovljivih izvora zavisiće od brojnih faktora u narednom periodu od kojih su najznačajniji i ekonomski i politički i društveni, ali i demografski.

Koliko je pitanje obnovljivih izvora energije važno, govore i podaci istraživanja brojnih međunarodnih organizacija, gde bih izdvojio IRENA-u, odnosno Međunarodnu agenciju za obnovljive izvore energije. Ona smatra da globalna potraživanja za naftom su svoj vrhunac dosegla 2019. godine, da kada je u pitanju privredni gas, očekuje se da će taj maksimum biti 2025. godine i prema procenama ove agencije očekuje se na globalnom nivou da će do 2050. godine, 65% energije dolaziti upravo iz obnovljivih izvora energije.

Prema Izveštaju za centralnu i jugoistočnu Evropu postoji veliki potencijal za razvoj obnovljivih izvora energije u Srbiji do 2030. godine, a posebno kada se govori o solarnoj energiji. Srbija bi mogla da ima mnogo veći kapacitet za proizvodnju struje pomoću solarne energije i veće kapacitete za proizvodnju električne energije pomoću vetra. Prema ovim procenama Srbija bi do 2030. godine mogla da proizvodi 30% električne energije iz obnovljivih izvora energije.

Koliko je ova oblast važna i značajna i koliko se razvija, govori i činjenica da je 2016. godine u oblasti obnovljivih izvora radilo 9,8 miliona ljudi, od čega je 1,2 miliona bilo u zemljama EU, gde je prednjačila Nemačka, pored EU dve najznačajnije zemlje su bile SAD i Kina. U Kini je bilo zaposleno 3,2 miliona ljudi u sektoru obnovljivih izvora. Procene su da će do 2030. godine taj broj globalno posmatrano porasti i na 24 miliona ljudi. Znači, jedna cela oblast koja će se jako dinamično u narednom periodu zasigurno razvijati.

Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama na 2030. godine i Uredba o utvrđivanju programa strategije i razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine, a za period 2017-2030. godina, doneseni su važni dokumenti javnih politika u našoj zemlji i na osnovu izveštaja o njihovom sprovođenju možemo da vidimo u kom pravcu idemo i kako napredujemo.

Ono što smatram da su najvažnije novine u Zakonu o obnovljivim izvorima energije, jeste da je predviđeno da postoje dva principa podsticaja jedna je fid-in tarifa koja je već postojala i do sada, druga jeste tržišna premija. Kada pričamo o fid-in tarifi, ovlašćeni proizvođači mogu svoju energiju da prodaju garantovano snabdevaču po ceni koja je postignuta na aukciji i garantovani snabdevač je balansno odgovorna strana. Kada pričamo o povlašćenim proizvođačima koji dobijaju tržišnu premiju, oni energiju koju proizvode prodaju na slobodnom tržištu po ceni koja je tržišna cena, ali uvećano upravo za tu premiju i svoju balansnu odgovornost sami uređuju, odnosno garantovani snabdevač nije balansno odgovoran za njih.

Osnovni cilj uvođenja aukcija za dodelu mera podrške za korišćenje obnovljivih izvora u sektoru elektroenergetike predstavlja povećanje efikasnosti, ali i smanjenje troškova finansiranja proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije.

Takođe, primeri dobre prakse su i Slovenija i Hrvatska. U Srbiji ukupno do sada u 2020. godini, obnovljivi izvori energije, ako zanemarimo velike hidroelektrane, do sada smo dobijali 4,4% energije iz obnovljivih izvora, već je bilo reči iz hidroelektrana dobijamo ukupno nešto malo više od 30%, ali po tim nekim kriterijumima oni ne spadaju u tu grupu obnovljivih izvora.

Takođe, ono što je novi instrument, koji se dobija ovim zakonom i možda i najznačajniji i ticaće se najvećeg broja ljudi, odnosno domaćinstava, pa i privrede, jeste upravo instrument koji je nazvan – proizvođač-potrošač. On postoji već u nekim zemljama u okruženju, ali će zapravo dati jedan pravni okvir za sve one koji žele da stave solarne panele na svoje objekte i na taj način ostvare određene uštede.

Mislim da je to dobra stvar. Takođe, na taj način će ljudi koji se opredele za taj vid načina proizvodnje i korišćenja električne energije moći da kada ostvaruju višak u proizvodnji, a manje troše iz svojih resursa, da predaju distributivnom sistemu taj višak, a da sa druge strane u nekim drugim vremenskim intervalima mogu da koriste, odnosno da im se oduzima od računa za struju upravo na bazi te razlike i da vuku iz sistema, da tako kažem, energiju koja im je potrebna.

Tako da, mislim da tu postoji veliki kapacitet i veliki potencijal za razvoj. Ukoliko posmatramo takođe električnu energiju koja je preuzeta od povlašćenih potrošača, možemo da vidimo za period od 2014. do 2020. godine da za tih šest godina je proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora porasla za 750%, odnosno sa 200 miliona kilovat časova na 1,5 milijardi kilovat časova.

U najznačajnijoj meri proizvodnja energije, koja je doprinela tome jeste iz vetra do 2020. godine, ali takođe i pre svega zahvaljujući uredbama Vlade Republike Srbije iz 2016. godine kojima je data garancija potencijalnim investitorima da će ukoliko izgrade elektrane njihova električna energija u potpunosti biti otkupljena.

Solarna energija je takođe vid obnovljivih izvora koja generalno poseduje najveći potencijal u svetu. Solarne elektrane su izuzetno značajni energetski objekti iz kojih je dobija čista električna energija. Korišćenjem solarne energije za zagrevanje vode se već uveliko koristi, ali kada pričamo o električnoj energiji poslednjih par godina je to sve prisutnije pogotovo imajući u vidu ekonomski, ali i ekološki razloge.

Potencijal solarne energije u Srbiji u prethodnih godina je bio nepravedno zapostavljen. Do sada je u Srbiji instalirano svega 21 megavat kapaciteta. O tome je govorila na javnoj raspravi i državna sekretarka Atanacković. Mi po podacima RGZ imamo 600 kilometara kvadratnih krovova u Srbiji i na osnovu tog podatka ako bi samo jednu trećinu tog prostora iskoristili, dobili bismo 24 hiljade megavata nove snage. To mislim da na najbolji način oslikava koliki su potencijali kada pričamo o solaru i koliko ima prostora da se taj sektor u okviru obnovljivih izvora energije da se razvija.

Naravno, smatram da je Zakon o obnovljivim izvorima dobar osnov u regulaciji sve rastućeg tržišta obnovljivih izvora energije. Da budem i potpuno iskren to više i nije budućnost i čovek ne treba da bude vidovit, to je postala i sadašnjost i to je postala i realnost.

Stručnjaci takođe iz zemlje, ali i iz inostranstva su složni u oceni da će nakon usvajanja ovih Zakona o obnovljivim izvorima i ostala tri zakona koja su danas na dnevnom redu Srbija doživeti procvat. Dosta će nam pomoći da prevaziđemo sve posledice koje su izazvane pandemijom korona virusa, u trenutku kada se suočavamo i sa donekle i ekonomskom krizom kao posledicom, ali velikim zagađenjem vazduha i još velikim učešćem takođe i uglja u proizvodnji električne energije, a najveći je udeo lignita skoro 70% električne energije dobijamo upravo iz uglja.

Kada pričamo o proizvodnji toplotne energije, zasigurno će obnovljivi izvori, ali i solar o kome sam upravo pričao dati veliki odgovor na rešenje i biti velika prilika za dekarbonizaciju.

Korišćenje fosilnih goriva u svim sektorima energetike uzrok su i brojna oboljenja koja nastaju zagađenjem. Tako da ćemo ovakvom daljom strategijom i implementacijom ovih zakona zasigurno smanjiti broj naših građana koji će imati neki vid oboljenja i nekih zdravstvenih problema.

Takođe, ono što smatram dobrim, smatram da je dobro što je zakon predvideo i ograničenja kada pričamo o izgradnji hidroelektrana u zaštićenim područjima, jer su uvažena i neka prethodna dešavanja koja su bila u praksi, ali takođe smatram da ovo i ne treba da se pretvori u kampanju protiv hidroelektrana, jer je Srbija prvu hidroelektranu napravila još 1900. godine u Užicu, samo par godina posle izgradnje hidroelektrane na Nijagarinim vodopadima, takođe nakon toga Ivanjica, 1903. godine smo napravili i u Vučju hidroelektranu, koja je jedno od najvećih dostignuća iz oblasti energetike u Evropi u 20. veku.

Sve ovo govorim iz tog razloga što, evo, prošlo je 120 godina, te hidroelektrane su danas svojevrsni muzeji, ali ono što je još važnije, one su i dan-danas u upotrebi i proizvode električnu energiju, odnosno za ovih 120 godina nisu narušile našu životnu sredinu. To sve govorim jer mislim da u narednom periodu, a te elektrane su takođe gradili naši građevinari, projektovali su ih naši inženjeri i mislim da treba i u narednom periodu donekle uvažavati upravo stav struke, kako bismo iskoristili našu najveću razvojnu šansu, a to jeste upravo energetika, a da ne dolazimo u situaciju da dovodimo u pitanje našu životnu sredinu.

Upravo iz svih ovih razloga i svih benefita koje vidim u ovim zakonima poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati sve ove zakone. Hvala.

Zahvaljujem se predsedniče.

Uvažene kolege narodni poslenici, poštovani građani Republike Srbije, ispred poslaničke grupe SPS svoje pitanje uputio bih Vladi Republike Srbije i Ministarstvu zdravlja.

Više od godinu dana živimo u krizi koja je izazvana pandemijom korona virusa i usled novonastalih okolnosti život svih nas je poprimio potpuno nove obrise. Brojna istraživanja pokazuju da je ova kriza izazvana pandemijom najviše uticala i najviše utiče na mlade uzraste između 20 i 30 godina.

Poznato je da su mladi najveći pobornici druženja koji im pruža i osećaj sigurnosti, ali i pripadnosti i to im omogućava da se osete i potvrđeno, ali i bitno utiče pozitivno na njihovo sazrevanje.

Takođe, promena načina školovanja, njihovo fizičko udaljavanje od njihovih vršnjaka za posledicu ima nedovoljnu socijalizaciju i osećaj usamljenosti. Istraživanje koje je sproveo OEBS u saradnji sa Krovnom organizacijom mladih Srbije je dalo uznemirujuće podatke, a to je da je izolacija kojom smo svi bili izloženi usled vanrednog stanja, loše ili jako loše uticala na 53,4% procenata mladih. Depresiju je imalo 33,9%, napade panike 21,5%, osećaj anksioznosti 43,1% izazvanih usled zabrinutosti za porodicu, prijatelje, nemoći i neizvesnosti.

Pre same pandemije drugi najčešći uzrok smrti kod mladih ljudi je bilo samoubistvo. Pre par nedelja, samo u jednoj noći, troje mladih ljudi je sebi oduzelo život, a poslednjih meseci ove brojke su sve alarmantnije. Mali je broj onih koji imaju svest i prepoznaju simptome, pri tome se i ne stide da pričaju na ovu temu i potraže stručnu pomoć. Dodatno im otežava situaciju i sama činjenica da u Srbiji na 27.000 mladih ljudi dolazi jedan lekar specijalista psihijatrije koji bi mogao da im pruži stručnu pomoć.

Mišljena sam da kao i država i kao društvo sa mnogo većom pažnjom bi trebalo da pristupimo ovom problemu i kada prođe sama pandemija, iskreno se nadam da će kraj doći veoma brzo, mislim da nas tek čekaju posledice ove vrste, odnosno svi nus efekti na mentalno zdravlje celokupne nacije, a pogotovo mentalno zdravlje mladih kao najosetljivije grupacije i najranjivije grupacije.

Zato je moje pitanje u ime poslaničke grupe SPS-a, da li postoji direktna korelacija između pandemije i suicida kod mladih? Da li je rađena studija koja bi dala komparaciju između brojeva ovih slučaja kod mladih u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu? Da li se radi na strategiji pomoći mladima nakon što se ova pandemija završi?

Takođe, kao neko ko je preležao ovu bolest, odnosno koronu i ko se neposredno upoznao sa njom, apelujem na sve mlade ljude da se strpimo i budemo odgovorni i da se odazovemo vakcinaciji kako bismo što pre imali mogućnost radovanja onim sitnicama koje su se ispostavile da život znače, a koje su nam trenutno uskraćene. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani i uvaženi građani Republike Srbije, danas govorimo o multilateralnom sporazumu između evropske zajednice i njenih država-članica i pridruženih država među kojima se nalazi i Republika Srbija.

Na samom početku svog izlaganja napraviću jednu kratku retrospektivu razvoja vazdušnog saobraćaja koja datira još od 1903. godine, a neki prvi komercijalni letovi koji su uspostavljeni su uspostavljeni još od 1919. godine. Osnovna podela vazdušnog saobraćaja je na civilne i vojne svrhe. I u pogledu korišćenja vazdušnog saobraćaja u vojne svrhe zanimljiv je podatak da su na početku Prvog svetskog rata avioni u svim zemljama uglavnom korišćeni samo za osmatranje, izviđanje i pomoćne zadatke i ti avioni nisu imali naoružanje. Srbija je ovaj rat dočekala sa četiri aviona i šest pilota.

Takođe, još jedna činjenica po kojoj smo prvi jeste da je prvi avion koji je srušen u istoriji svetske avijacije oborio još pre 99 godina srpski vojnik Radoje Ljutovac iznad Kragujevca. Najbrži razvoj vazduhoplovstva ostvaren je u Drugom svetskom ratu, kada je vazdušna prevlast postala dominantna u ostvarivanju komparativne prednosti nad neprijateljem.

Kada je u pitanju civilno vazduhoplovstvo, razvijalo se nakon Prvog svetskog rata, prvobitno u Nemačkoj i Americi, najpre za prevoz pošte, a potom putnika i robe. Prvi komercijalni letovi u Evropi, bili su na linijama Pariz – Brisel, London – Brisel i Pariz – London. Danas, u međunarodnom vazdušnom saobraćaju imamo preko hiljadu aerodroma, koji imaju ulogu da uspostavljaju letove i primaju putnike i organizuju njihove usluge. Aerodromi u Atlanti i Pekingu, godišnje prevezu preko 100 miliona putnika i to je ono, što zapravo govori kolika je ova industrija.

Zahvaljujući avio-industriji i razvoju vazdušnog saobraćaja, danas je u velikoj meri olakšana komunikacija i transport robe i putnika, čak i u najudaljenijim državama. Međunarodni vazdušni saobraćaj odvija se u vazdušnom prostoru, između dve, ili više zemalja, a sporazum koji je na dnevnom redu, danas ima za cilj uspostavljanje zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, primenjujući osnovne principe EU, u oblasti civilnog vazduhoplovstva i u pridruženim državama, među kojima je Srbija.

U Srbiji se za redovni međunarodni prevoz koriste tri aerodroma, to su „Nikola Tesla“, „Konstantin Veliki“ i „Morava“. Poslednja dva aerodroma su deo javnog preduzeća „Aerodromi Srbije“ i u procedura za pripajanje ovom preduzeću su još par aerodroma, čime bi cela teritorija naše zemlje bila pokrivena.

Mnogi se pitaju, da li Srbija ima dovoljno putnika za sve ove aerodrome? Po rečima uglednog profesora Petra Mirosavljevića, prodekana za studije na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, naša zemlja ima odličnu, geografsku poziciju i potencijal da razvije čvorišta za region jugoistočne Evrope i uspostavi letove ka najznačajnijim interkontinentalnim destinacijama. Svi argumenti govore u prilog tome da imamo izuzetno veliki potencijal za razvoj ovog vida saobraćaja.

Ministre vi ste rekli i mislim da i to govori u prilog tome da su i otpočeli pripremni radovi na izgradnji novog kontrolnog tornja, na aerodromu „Nikola Tesla“, i to je očigledno i jedan od pretpostavki, odnosno predviđanja srednji i dugačak rok, usled tehnički ograničenosti prostora će se u narednom periodu javiti potreba za tim.

Globalna kriza izazvana pandemijom korona virusa, usporila je ovaj proces i možemo slobodno reći, možda je i najviše uticala na avio industriju. Neki od podataka, kada su u pitanju aerodromi u Srbiji, govore o tome da u Beogradu i Nišu, za vreme pandemije, broj avio saobraćaja opao je za više od 90%. U prvoj polovini prethodne godine broj putnika, na beogradskom aerodromu, bio je manji za 62%, u odnosu na isti period godinu dana pre toga, dok je broj komercijalnih letova smanjen za 52%. U januaru i februaru, prošle godine, niški aerodrom beležio je rast putnika, u odnosu na isti period prošle godine, a od marta taj broj se smanjio za 60%, a od aprila više saobraćaja nije ni bilo.

Vazdušni saobraćaj danas ugrožava veliki broj faktora, jedan od njih je i ovaj prirodni, o kojem sam vam pričao, a drugi je ljudski. Tu, pre svega mislim na terorizam, koji predstavlja bezbednosne izazove, rizike i pretnje i koji koristi sredstva koja su sve brutalnija, krvavija i razornija. Svima nama je dobro poznat teroristički napad, koji se desio 11. septembra, u Americi, u SAD i od tada su u proceduri i mere drastično povećane, kada je u pitanju bezbednost na samim aerodromima.

S obzirom na pregovore o pristupanju EU, kojima naša država predano pristupa donošenje ovog zakona, stvoriće i formalne pretpostavke za hanuizaciju zakonodavstva Republike Srbije, sa pravom EU. Kao jedan od strateških ciljeva i prioriteta, koji jeste Srbija, to je punopravno članstvo u EU, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati usvajanje ovog sporazuma.

Na samom posletku, svog obraćanja, želim da iskoristim priliku i da kažem, kao što je i moja uvažena koleginica, Snežana Paunović rekla, neki od poslanika danas su pre 22 godine bili deca, jedno od te dece sam i ja, kada je počelo 24. marta bombardovanje i agresija NATO alijanse, na našu zemlju, tada mi je prekinuto školovanje, odnosno prvi razred u koji sam tek krenuo.

Ono što želim samo da kažem, da sve srušene bolnice, srušene škole, srušeni objekti, preko dve hiljade žrtava, zapravo nisu konačne brojke. Ako pogledamo podatak da je 1990. godine bilo deset hiljada ljudi obolelih od bolesti, od kancerogenih oboljenja, a da je 25 godina kasnije, odnosno 2015. godine taj broj bio 40 hiljada, onda tek možemo da shvatimo kolike su razmene onoga što je bačeno na nas, 15 tona osiromašenog uranijuma, koji po nekim procenama će trebati da dođe do potpunog raspada 45 milijardi godina. Toliko je zapravo i na taj način je zapravo očigledno nama zahvaljeno što smo u prva dva, odnosno u Prvom i Drugom svetskom ratu bili na strani pobednika, na strani istine, na strani pravde i što smo se borili za očuvanje demokratije.

Tako da ono sa čim se slažem jeste da možda kao verujući narod možemo da oprostimo, ali nikada ne smemo i ne možemo da zaboravimo ono što je tada učinjeno, barem sve dok postoji živi srpski narod. Tako da bih ovo obraćanje završio rečima, neka živi srpski narod, neka živi Srbija. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi članovi Agencije za energetiku, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas govorimo o Izveštaju Agencije za energetiku Republike Srbije.

Na samom početku želim da istaknem i kažem da mi je posebna čast da mogu danas da govorim na ovu temu, posebno imajući u vidu da sam svoj master rad na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, pod mentorstvom profesora Miomira Jakšića, odbranio baš na temu agencije i onoga što su mogućnosti ulaganja kada pričamo o energetskom sektoru Republike Srbije.

Potreba za regulacijom u ovoj oblasti se javila pre nekih 30 godina sa razvijanjem tržišne energije i kada pričamo o Evropi u Srbiji od 2005. godine imamo Agenciju za energetiku i moj mentor je bio i vaš kolega u prvom savetu Agencije za energetiku, tako da to spominjem iz razloga što sam puno stvari mogao da čujem i naučim od njega kako funkcioniše Agencija, kako je funkcionisala u tom periodu, ali ono što sam takođe od njega ima priliku da saznam da je zaista Agencija, da jačina ljudi izrazitih kompetencija, znanja i iskustva iz oblasti električne energije, nafte i gasa i da zaista imate kadrovski kapacitet za svih ovih 16 godina svog postojanja da obavljate onu ulogu za koju ste imenovani uostalom i od Narodne skupštine Republike Srbije.

Ono što bih takođe naglasio jeste da vi kao Agencija imate ulogu da regulišete tržište energije i da nađete neki balans između onoga što jeste privatni i neki privatni interes subjekata koji se nalaze na trom tržištu, odnosno privrede i domaćinstava.

Nije vam lak zadataka, pogotovo imajući u vidu da je energija zaista jedna oblast, kako struja tako i nafta i gas, koji su zaista jedan od elemenata koji utiču na, jedan od elemenata ne koji utiču, nego jedan od elemenata suvereniteta svake zemlje, pa tako i Srbije i vi kao nacionalno regulatorno telo imate u tom smislu jako težak zadatak koji, po mom nekom mišljenju, ispunjavate na visokom stepenu.

Ono što sam zaključio čitajući Izveštaj za 2019. godinu jeste da je on sveobuhvatan, precizan i tačan i da iz njega zaista možemo dobiti sve neophodne informacije kada je u pitanju struja, nafta i gas.

Kada razgovaramo o električnoj energiji, ono što ja donekle smatram i mislim jeste da, pogotovo kada pričamo o prenosu električne energije, imamo zaista zadivljujuće rezultate da svega gubitke koje ostvarujemo u prenosu od 2,04%, čime spadamo u jednu od zemalja sa najmanjim gubicima, zaista jedan impresivan rezultat, ali ono gde bi smo možda mogli malo da smanjimo te gubitke jeste u našem distributivnom sistemu. Oni su za poslednjih devet godina sa 16,3 pali na 11,7%, što je dobar rezultat, što je dobar pokazatelj. Izraženo u novcu, tih 11,7% je oko 200 miliona evra, odnosno 140 miliona. Od tih 200 miliona evra su oni koji su opravdani troškovi usled same strukture potrošnje električne energije, ali onaj ostatak bi mogao, po mom mišljenju, na dva načina možda da se unapredi.

Jedan od tih načina, o njemu je u prethodnom periodu i bilo reči u Narodnoj skupštini, zato i govorim o njemu, bilo je poslaničkih pitanja na tu temu u januaru mesecu, a to jeste zamena preko jednog miliona i 150 hiljada drvenih stubova koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije.

To govorim iz razloga što je bilo dosta pitanja od građana upućenih nama u tom periodu, jer su imali prekid u snabdevanju električnom energijom u januaru mesecu. On je brzo otklonjen zahvaljujući efikasnosti, ali govorim da bi smo zamenom tih drvenih stubova, postavljanjem betonskih stubova ali i zamenom te „ovnesne“, da me ispravite kako se kaže, opreme, možda nisam dobro ni rekao, mogli da podstaknemo i našu privrednu aktivnost i time pospešimo i naš ukupni ekonomski rezultat, pokrenemo našu privredu, a i smanjimo gubitke o kojima sam već govorio i ono što je najvažnije, dobijamo još veću stabilnost u snabdevanju električnom energijom krajnjih potrošača, što mislim da je donekle i najvažniji cilj.

Takođe, i ugradnja pametnih brojila koja bi mogla da se očitavaju na daljinu je jedan od načina gde bi smo zasigurno uspeli da smanjimo neovlašćen pristup, ono korišćenje električne energije, da ne kažem narodski rečeno – krađu. Zasigurno bi su tu napravila jedna od ušteda.

Ono što sam rekao da jeste opravdano gubitak od 140 miliona zbog same strukture potrošnje, mislim da bi mogao takođe na dva načina možda da se unapredi u nekom narednom periodu, jedan od ta dva načina, mi smo već ozbiljno zakoračili i tu se dosta tiče gasifikacije.

Trenutno 10% potrošača Srbije koristi gas, ali ono što jeste tendencija u narednom periodu zahvaljujući turskom toku da mi možemo da računamo da će sve veći broj potrošača zahvaljujući toj gasifikaciji moći da imam pristup samom prirodnom gasu i da ćemo na taj način moći da povećamo i broj korisnika prirodnog gasa.

Drugi način jeste, ono što je ste sve veća tendencija u svetu a tu govorimo o obnovljivim izvorima energije i o tzv. proizvođačima i potrošačima i tu, pre svega, mislim na solarne panele koji su trend u svetu i treba razmišljati o nekim subvencijama u tom smeru da imamo domaćinstva, kuće i zgrade, mi ih već imamo, ali da povećamo taj broj koji bi mogli i sami da proizvode električnu energiju. Jedan deo te energije koriste za svoju sopstvenu potrošnju, višak da odlazi u distributivni sistem i zasigurno bismo i tu smanjili gubitke u samom prenosu, a da ne pričam naravno i o uštedama i o onome što bi možda dobili i kroz prizmu životne sredine.

Takođe, želim da kroz prizmu svega toga naglasim da je obnovljivi izvor energije i ulaganje u solar zaista u poslednjih, pogotovo poslednjoj deceniji se zaista jako brzo ta oblast razvija, u poslednjih sedam-osam godina za jedan kilovat, vi me ispravite ako grešim je bilo potrebno 22,5 m2 solarnih panela, danas je to svega 7 m2, što dođemo do neke računice da je već u samoj ceni koštanja za nekih tri puta opala u tom segmentu proizvodnja električne energije dobijena iz Sunca, a da ne pričam da u poslednjih 40 godina je ta cena po jedinici mere opala 100 puta. Znači, to je tendencija ka kojoj se ide i o kojoj mi, po mom mišljenju, treba da razmišljamo.

Takođe, ono što želim da pohvalim iz Izveštaja Agencije za energetiku jeste akt o izuzeću „Gastransa“ u kom ste vi i te kako učestvovali kao Agencija, zahvaljujući u kome smo mi dobili, odnosno država dobila i njeni građani 402 km gasovoda koji prolazi od bugarske do mađarske granice, odnosno od Zaječara do Horgoša. Time smo izgradnju novog gasovoda, infrastrukturni standard snabdevanje N-1 će biti zadovoljen, jer će sa 38,3% biti povećan na 114% i to već samo po sebi govori koliki je to projekat koji je vredeo 1,5 milijardu evra a čime će građani Srbije i država Srbija dobiti i stabilnost u snabdevanju prirodnim gasom, ali dobiti i diversifikaciju u izvorima energije i podići mogućnost očuvanja svoje životne sredine.

Bio bih nepošten a da ne kažem da taj veliki Projekat Turski tok koji je 1. januara, čini mi se, pušten, delom pušten, ne bi bio moguć i realizovan da nismo imali i mudru i odgovornu politiku našeg rukovodstva, državnog rukovodstva, na čelu sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, mudrom i odgovornom spoljnom politikom bivšeg ministra spoljnih poslova a sadašnjeg predsednika Narodne skupštine, Ivice Dačića, ali i dvojice ljudi koji su od početka do kraja učestvovali u tim projektima to je bivši ministar energetike i rudarstva, Aleksandar Antić i direktor „Srbijagasa“, Dušan Bajatović.

Mislim da smo pokazali da imamo ljude koji mogu da sprovedu velike projekte, da smo kao država spremni da učestvujemo u njima i da razmišljamo o budućnosti naše dece i naše Srbije.

Ono što bih na samom kraju istakao i podsetio javnost Srbije jeste da je danas 15 godina od smrti bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Podsetio bih to da je on bio prva žrtva globalizma u borbi za odbranu suvereniteta i celovitosti naše zemlje i da 20 godina, 21 godinu od kada on više nije predsednik države mi i dalje imamo borbu za očuvanje tih istih interesa koji su definisani Rezolucijom 1244 kada pričamo o južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji, naša borba i dan danas traje za nju, ali i o Republici Srpskoj, našem, odnosno entitetu u okviru Bosne i Hercegovine, zapadno od Drine, zahvaljujući kojoj smo dobili, odnosno srpski narod dobio svoj entitet, tako da mislim da je to ono što sam ja smatrao potrebnim da spomenem u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Što se tiče poslaničkog klupa SPS, mi ćemo podržati izveštaj Agencije danas kada bude glasanje. On je kao što sam rekao, sveobuhvatan, precizan, daje informacije i o struji, gasu, nafti i čestitam vam na tome. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani predstavnici nezavisnih regulatornih tela, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, složio bih se i sa nekim prethodnim govornicima kada je u pitanju i sam Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti da je jedna birokratska stvar i s obzirom da je i on već bio razmatran i na nadležnom odboru i da je upućen ovde Narodnoj skupštini na izglasavanje ne bih nešto puno vremena trošio da polemišem o njemu.

Ono što bih samo istakao je da sama Komisija za svoje postojanje od sad već skoro 30 godina je neku svoju ulogu koju ima zapravo i opravdala, to jeste da poslovanje na tržištu kapitala bude i zakonito i transparentno, da spreči potencijalne monopole koji se mogu javiti na tom tržištu i, naravno, da zaštiti i samog investitora na tom tržištu kapitala.

Ono što bih takođe posebno istakao i pohvalio jeste nedavna izmena i dopuna Zakona o tržištu kapitala kojim je pojednostavljen sam postupak za sastavljanje prospekta o izdavanju obveznica, čime je značajno smanjena mogućnost same zloupotrebe.

Što se tiče samog Izveštaja o radu RATEL-a za 2019. godinu, odnosno Regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge, ono bih ja istakao, kao neko ko je završio ekonomiju, meni je prvi neki pokazatelj, a i kolege su već pričale koliko se oblasti koje vi regulišete i kojima se bavite, koje su pod vašim nadzorom brzo i razvijaju i koliko su dinamične. Mislim da najbolje o tome govori u prilog i činjenica da su u odnosu na 2018. i 2019. godinu ukupne investicije u sektoru elektronskih komunikacija porasle za dva puta, odnosno na 84,2 milijarde dinara i da prihodi od elektronskih komunikacija učestvuju 3,8% BDP-a Republike Srbije.

Ono na šta bih se ja osvrnuo jeste, koleginica je sada pričala o tome i vi ste već dali svoj odgovor, šta je vaša uloga, šta je vaš zadatak, to sam u potpunosti razumeo, ali moram da istaknem da sam spremajući se za ovaj govor primetio da kada je u pitanju internet u našoj zemlji, oni koji ga dominantno koriste su mlađa populacija, jesu mlađi ljudi i to su uglavnom kada pričamo o nekoj starosnoj dobi od 16 do 24 godine, čak po nekim podacima kada se upoređuju po naloga na društvenim mrežama, preko 95% te starosne grupacije koriste internet.

Mislim da smo opet nekako dužni svi mi zajedno da i svedoci smo onoga što se, nažalost, dogodilo juče i nije prvi slučaj, nije prvi put da se dešava da za ishod ima fatalnu posledicu, da nekako svi zajedno nađemo načina, i vi kao Regulatorno telo da date svoj doprinos, naravno, i resorno ministarstvo koje već ima jednu akciju koja ima za cilj da zaštiti najmlađe od nekih zloupotreba na internetu. Ali ovde pre svega pričam o tome da svi zajedno uzmemo učešća, pa ako treba i Ministarstvo obrazovanja i škole, da se poradi malo i na edukaciji i samih roditelja i da se njima objasni šta su to društvene mreže, šta su ti Jutjub kanali, ko su ti jutjuberi, šta oni rade, koji je taj sadržaj koji se plasira njihovoj deci nesmetano, da bi i ti ljudi mogli uopšte da budu ukorak sa vremenom, sa tim tehnologijama koje se zaista jako brzo razvijaju.

I sam sam svedok dece, odnosno deca mog brata i moje sestre koji su u potpunosti na tim sadržajima, koriste te sadržaje i ja kao neko ko je opet s neke strane mlađi sam se pre pet dana tek informisao o tome, zahvaljujući njima, šta je taj Tik-Tok, koji je ovoga puta doveo do takvih fatalnih posledica koje za ishod imaju smrt jednog deteta.

Smatram da ipak svi zajedno moramo da damo svoj doprinos, vi s jednog stručnog aspekta, znanja, kompetencija koje imate, mi iz nekog javnog prostora, iz ove skupštinske sale, da insistiramo na tome da i ti roditelji, ali i ta deca dobiju neophodne informacije koje bi, ja se nadam, u nekom narednom periodu sprečile da se ovakve stvari ponavljaju i događaju.

Što se tiče poslaničkog kluba SPS, mi ćemo u danu za glasanje, odnosno danas, podržati sve tačke koje se nalaze na dnevnom redu i glasaćemo za sve njih. Hvala vam puno.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi predstavnici nezavisnih institucija, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, iskoristio bih priliku da se u današnjoj diskusiji osvrnem na Izveštaj o radu DRI za 2019. godinu. Ona od svog osnivanja, odnosno od 2005. godine je nadležna za oko 11 hiljada direktnih, indirektnih odnosno i svih drugih korisnika državnih sredstava, pomažući državi u kontroli na koji način i kako se upravlja njenim resursima.

Na taj način smatram da se za ovih 15 godina povećala transparentnost, ali ono što je takođe još važnije je i finansijska disciplina svih nivoa vlasti kada pričamo o trošenju javnih sredstava.

Državna revizorska institucija je u prethodnoj godini, osim svih redovnih revizija koje je uradila, uradila i 1.970 preporuka i mislim da je na najbolji mogući način, plastično govoreći, ono što jeste vaš učinak, da bi nas svi razumeli, jeste i 168,69 miliona dinara uštede, što kroz povećanje nekih prihoda, odnosno smanjenje rashoda, zahvaljujući vašem radu.

Kroz prizmu tog rezultata, mislim da se na najbolji mogući način i oslikava zapravo sva važnost svih nezavisnih institucija kada pričamo o funkcionisanju države Republike Srbije.

Konkretno, DRI je svojom kontrolom korišćenjem državnih finansija doprinela i doprinosi pozitivnom radu javne uprave, utiče na odgovorniji odnos i savesno trošenje javnog novca.

Takođe, svojim delovanjem ona utiče i na smanjenje odnosno otežavanje samih procesa korupcije, za koju smatram da je jedna od boljki našeg društva s kojom se susrećemo. Kada pričamo o korupciji, mislim da je ona rak rana svakog društva, pa tako i našeg. Ovde ne pričam, naravno, o sistemskoj korupciji, već o nekoj korupciji koju potencijalno vrše pojedinci, a u svakom slučaju ona je ono što nas kao društvo u svakom slučaju unazađuje.

Zadatak nas kao narodnih poslanike je da omogućimo i vama kao nezavisnim institucijama da insistiramo na tome da u tom smislu imate potpuno nesmetan rad i da svi zajedno insistiramo na tome i govorimo o tome i donekle otvaramo svest kod građana da i oni ako dođu u kontakt sa tako nečim zapravo ne okreću glavu nego da vide da imaju podršku svih nas, države, nezavisnih institucija pa i nas ovde narodnih poslanika kao predstavnika zakonodavne vlasti.

Narodna skupština je svojevrsni supervizor rada Državne revizorske institucije, jer usvaja sve vaše izveštaje o radu i u tom smislu vi svojim godišnjim izveštajima nas upoznajete sa onim što ste radili. Tako je i ovog puta.

Kada je u pitanju Socijalistička partija Srbije moram da istaknem da smo mi u potpunosti za politiku transparentnosti, kada je u pitanju trošenje javnih sredstava, novca koji pripada svima nama ovde, svim građanima Republike Srbije i mislim da tu ne treba da imamo nikakvu dilemu.

Zaista smatram i maksimalno podržavam i državu u toj borbi, jer je to jedan od stubova izgradnje jednog zdravog društva i društva od kog će najviše u tom smisli zavisiti i njegova vitalnost.

Takođe, pored uspešne ekonomske politike i rasta životnog standarda na kome u poslednjih osam godina uspešno sve vlade ovih osam godina rade, smatram da je veoma važno da se izborimo i sa pošastima koje dolaze upravo tim zloupotrebama kada je u pitanju upravljanje javnim sredstvima i verujem da svi mi narodni poslanici imamo zajedničko, odnosno isto mišljenje na tu temu i da imamo konsenzus kada je to u pitanju.

Tu je, naravno, potrebna udružena aktivnost svih, kako nas kao zakonodavne, tako i izvršne, ali i sudske grane vlasti. Smatram da moramo da pošaljemo jasnu poruku da kada je u pitanju korupcija imamo nultu tolerancija kao država i na tu temu nema razgovora. Smatram da je to, takođe, jedan od stvari, kao što sam i rekao, i rak rana svakog društva, pa i našeg i da ne treba da okrećemo glavu pred tom temom kada je ona u pitanju.

Ta borba nije laka i neće biti laka. Ona je jedan od preduslova, pored ekonomskog, za izgradnju pravne države, kao i za poštovanje građana kao poreskih obveznika, kao onih koji nas ovde kao narodne poslanike takođe plaćaju.

Ta javna sredstva se moraju i transparentno i zakonito koristiti i tu je DRI koja će koristiti sva svoja zakonska ovlašćenja i kontrolisati zakonitost trošenja tih sredstava, i to je zapravo put ka jačanju finansijske discipline i odgovornosti, jačanju pravne države i Srbija na tome zaista predano radi i kroz ovaj, da kažem, četvrti stub, a to su upravo te nezavisne institucije koje i vi predstavljate.

Smatram da samo ovakvim otvorenim pristupom, insistirajući na punoj transparentnosti i finansijskoj odgovornosti svih korisnika javnih sredstava na svim nivoima vlasti, možemo jačati i poverenje onih zbog kojih smo i mi tu, a to su naši građani. Zato smatram da je i iscrpan i detaljan izveštaj DRI značajan u podizanju lestvice očekivanja, ne samo na planu odgovornog trošenja državnog novca, već i odgovorne kontrole i naravno ono što vi predstavljate, a to jeste vrhovnu državnu revizorsku instituciju, ali i time šaljete poruku i ostalim institucijama šta je to što je norma koju mi ovde kao narodni poslanici zapravo očekujemo i na tome vam čestitam.

Socijalistička partija Srbije je uvek bila na strani svojih građana, odgovornog pristupa kako u vođenju državne politike, tako i kroz prizmu toga i u korišćenju javnih sredstava i zato će poslanički klub SPS podržati vaš izveštaj i ono što očekujemo od vas u narednom periodu jeste da ovaj nivo rada i efikasnosti zadržite i u narednom periodu. Od nas ćete, ako u tome budete uspeli, uvek imati podršku. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo tri zakonska predloga.

Na samom početku želim da istaknem da jedna od tekovina socijalizma jeste i državno besplatno školovanje i obrazovanje. Socijalistička partije Srbije će uvek podržati, kao što je uvek podržavala, ulaganje u modernizaciju našeg obrazovanja.

U tom smislu bih se osvrnuo na Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Povezane škole u Srbiji“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Naime, radi se o veoma značajnom i korisnom projektu na kojem su zajedničkim aktivnostima radili Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, kao i Akademska mreža Republike Srbije.

Cilj projekta jeste unapređenje obrazovanja i uspostavljanje i stvaranje kvalitetnijih uslova za nastavu i učenje. Sam projekat se odvija u više faza i prve dve faze se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. U prvoj fazi je obezbeđena izgradnja bazične lokalne računarske mreže u 400 matičnih školskih objekata, u fazi dva u 500 školi. Da bi ovaj projekat bio uspešno realizovan do samog kraja potrebna je i pomoć međunarodnih finansijskih institucija i predviđeno je da su u narednom periodu bežična lokalna računarska mreža izgradi u još oko 930 školskih objekata, čime bismo u celoj zemlji dobili mogućnost da svi školski objekti budu tehnički osposobljeni u potpunosti, naravno tamo gde je to bilo opravdano i moguće.

Ukupna vrednost ovog projekta jeste 111 miliona 290 hiljada evra i u okviru samog projekta 50 hiljada nastavnika će proći obuku i biće obezbeđeno 48 hiljada laptopova i 50 hiljada računara, čime ćemo stvoriti mogućnost da svi đaci u Srbiji imaju pristup internetu kada se nalaze u školama, kao i alate, odnosno računare i laptopove da mogu i da zahvaljujući tom internetu dođu brže i kvalitetnije do onih informacija koje su im potrebne za njihovo obrazovanje.

Krenuli smo u reformu obrazovnog sistema kako bismo buduće generacije pripremili za digitalne veštine koje donosi 21. vek.

Takođe, veoma je važno da ekonomski sistem naše zemlje bude spreman za izazove koje donosi digitalna era i da buduće generacije budu pripremljene za ono što ih čeka u budućnosti. Od velike je, naravno, važnosti i značaja i sama podrška Vlade Republike Srbije, u tom smislu. Radi se i na modernizaciji administracije u školama i to ostavlja mogućnost našim nastavnicima da više vremena mogu da posvete svojim đacima.

Mnoge profesije nisu postojale do prethodnih 10 godina i prognoza je da će u narednih 30 godina taj broj samo rasti. Svet se menja, način proizvodnje se modernizuje, savremene tehnologije su već postale sastavni deo života svih nas, sve je više i robotike, kada pričamo o proizvodnji i o privredi. To je ono što jeste budućnost, ali i naša obaveza da postavimo temelje za buduće generacije kako bismo spremno dočekali inovativnosti koje su neminovne, jer društva koja nisu spremna da se unapređuju i da se usavršavaju osuđena su da žive u vremenu koje više ne postoji.

Kada govorimo o Predlogu zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije izazvane korona virusom, SPS je dala i daće svoj nesebičan doprinos i podršku za brojne mere državne ekonomske politike kojima se umanjuju negativni efekti koje pandemija ostavlja po našu ekonomiju. Tako i danas u potpunosti podržavamo predložene mere. Sa najviše izazova se suočavaju naši preduzetnici i mikro, mala i srednja preduzeća i njima je pomoć i najpotrebnija i zadatak države je u tom smislu i da osigura njihovo poslovanje.

Imajući u vidu i dalje da postoje brojni problemi u privrednom sektoru i nakon završetka vanrednog stanja neophodno je da nastavimo sa tim merama koje će imati za cilj povećanje likvidnosti privrednih subjekata. Upravo ovaj treći paket mera je usmeren na očuvanje likvidnosti privrednih subjekata u uslovima ekonomske krize i njegova ukupna vrednost je 2,2 milijarde evra.

Ovim Predlogom zakona Republika Srbija preuzima obavezu da bude garant i izmiri potraživanja banaka nastala po osnovu odobrenih kredita od strane banaka za finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava za kreditiranje privrede sa prioritetnim ciljem ublažavanja negativnih ekonomskih i finansijskih posledica pandemije.

Na posletku, iskoristio bih priliku i osvrnuo bih se i na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju naših državljana. Ove godine u novembru potpisan je međunarodni sporazum između Republike Srbije i Republike Albanije koji omogućava da naši državljani putuju samo uz pomoć lične karte. To je zapravo i rezultat inicijative koja je pokrenuta još prošle godine, a koja je poznatija kao Mali Šengen. Velika većina građana zapadnog Balkana veruje da ta regionalna saradnja može pozitivno da doprinese našim ekonomijama.

Ono što bih takođe istakao jeste da smatram da na ovim prostorima mi kao mali narodi smo u prethodnom periodu uvek bili pod uticajem velikih sila koje su pokušavale da ostvare svoje interese na ovim prostorima. Zato mislim da je veoma značajno i važno ovo povezivanje. Smatram da učenje jednih o drugima, saznavanje o međusobnim kulturama, tradicijama i običajima samo mogu da doprinesu međusobnom povezivanju i da ojačaju naše veze i da kroz neki protok vremena svi zajedno počnemo da unapređujemo našu saradnju i da je činimo i stabilnijom, ali i produktivnijom. U tom smislu da zajedničkim snagama izlazimo i na treća tržišta i da donosimo i ekonomsku dobit i za naše građane i za naše države i da na taj način stvaramo bolju budućnost za one generacije koje dolaze. Socijalistička partija Srbije će podržati ove zakone u danu za glasanje. Zahvaljujem.