Zahvaljujem, predsednice.

Da vam pomognem u vođenju sednice i da reklamiram isto Poslovnik. Član 106. stav 1. koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Mi smo već ušli, ja mislim lagano ulazimo u peti sat ove sednice, tj. današnjeg zasedanja, ne ove sednice i vratili smo se i 30 godina unazad. Vi ste lepo primetili. Plašim se da ćemo, ako ovako nastavimo, otići sto godina unazad, samo se nećemo baviti rebalansom budžeta i onim što je trenutno predmet rasprave u pojedinostima.

Zamolio bih vas, uvažena predsednice Narodne skupštine, da na neki način pokušamo da tok ove sednice vratimo na onaj način kako je definisano upravo ovim Poslovnikom. Svedoci smo da su ga pojedini bacali, ali ne bih sada otvarao tu temu, ali on definiše da govornici imaju pravo da govore o tačkama dnevnog reda, naravno uvažavajući političku borbu i da se od te teme ode, ali naravno na jedan nijansiran način.

Ne tražim da se izjasnimo u danu za glasanje.

Zahvaljujem se predsednice.

Poštovani predsednice Vlade, uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege, uvaženi poštovani građani i građanke Republike Srbije, ja ću motivisan pričom koleginice koja je govorila o medicinskim radnicima i o tome da nećemo imati nastavnika, krenuti svoju diskusiju pokušavajući da nađem načina da predložim nešto što bi možda bilo i konkretno kao mera države da utiče ili pospeši kada su u pitanju određena zanimanja.

Znate šta, ovih dana je bilo reči o socijalizmu kao društvenom uređenju, njegovim manama. Tražile su se mane. Onda su se prebrojavala krvna zrnca SPS i da li je ona levica ili nije levica i kome taj epitet treba da pripadne, pa ajmo u kontekstu toga malo da govorimo i o tim idejama koje postoje.

Kolega Jovanoviću, ali nikada vas nisam prekinuo.

Mogu li da nastavim, kolega?

(Aleksandar Jovanović: Nastavite, slobodno.)

Hvala vam, divni ste.

U svakom slučaju, imam ideju socijalizma koji se kreće u realnim okvirima. Nama je posle 5. oktobra, kolega Jovanoviću, mogu li da nastavim, molim vas, kolega, izvinjavam se, mogu li? Rekli ste mi da mogu. Hvala.

Petog oktobra je došla tržišna ekonomija i došao je kapitalizam. Sada kada govorimo o tome, mi moramo da budemo svesni da sve to utiče na naše tržište rada. Određena zanimanja, prosto iz razloga boljih ponuda koje dobijaju na tim tržištima, idu za tim ponudama i onda smo došli donekle u tu situaciju da imamo možda i deficit i zdravstvenih radnika, da imamo i deficit vaspitača i nastavnika, učitelja, pa čak i profesora na pojedinim tehničkim fakultetima. To je donekle posledica i toga što strane kompanije, pogotovo sa tehničkih fakulteta, mlade studente, kvalitetne, sa dobrim prosecima, gledaju nekako odmah da vežu za sebe.

Da pređem na stvar, jedna od mera koje država može da preduzme, a već je preduzela u jednom segmentu, a tiče se upravo jedne od tačaka na dnevnom redu, a to jeste Zakon o izmeni i dopuni Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike bezbednosti.

Mi smo govorili u poslaničkoj grupi SPS o tome i za vreme korone, kada su bili u pitanju zdravstveni radnici, ali tu meru bi mogli da proširimo kada govorimo i o našim vaspitačima, kada govorimo i o profesorima, nastavnicima, pa da vidimo da li ima prostora i na pravosuđe i da nađemo načina. Naravno, gledajući koji su naši okviri u budžetu, koje su naše mogućnosti kada su u pitanju jedinice lokalne samouprave i u saradnji sa njima da jedan od motiva, uz ono što ste vi predsedniče Vlade govorili, a to jeste povećanje plata i uslova rada, bude upravo to da i te sfere i da kažemo te profesije mogu da konkurišu za neke stanove koje bi dobijali po subvencionisanoj ceni kvadrata. Činjenica je da i u Beogradu i Novom Sadu i u drugim gradovima u Srbiji cena nekretnina je zaista visoka. Kada pogledamo, jedna vaspitačica sa svojim primanjima i ako supružnik ima ista ili slična primanja, ne da će teško doći u situaciju da reši svoje stambeno pitanje, nego će doći u tešku situaciju da uopšte sakupi sredstva i za učešće za neku nekretninu. To jeste jedan od stubova upravo SPS da predlaže ovakve ideje, da se bori za njih i da zastupa upravo i da ih, da kažem, akredituje.

Mogu da se složim i sa nekim kolegama koje su govorile i o tome da je možda dnevni red preobiman, da ima mnogo tačaka dnevnog reda, da ne može prosto da se svemu posveti dovoljno vremena, ali ono što ovde ne razumem, ne razumem da nakon te rečenice diskusija uglavnom ide u smeru o svemu drugome što nije uopšte na dnevnom redu. Onda neka logika stvari nalaže da čovek zaključi da zapravo nama fali još neka tačka na ovom dnevnom redu da bi oni uopšte mogli da se kreću u onim okvirima što nalaže Poslovnik, a to jeste upravo dnevni red.

Da ne bih ja upao sam u tu zamku, govoriću o onome što smatram najvažnijim političkim pitanjem na ovoj sednici, generalno najvažnijim političkim pitanjem o kom po prvi put imamo konkretan dokument, to jeste upravo Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, kojom se utvrđuju ključni nacionalni ciljevi. Smatram da jeste značajna polazna osnova za izradu naše nacionalne strategije.

Naš narod je u prethodnom veku dosta žrtava dao kako za svoju, tako i za slobodu drugih naroda i skupu cenu neretko plaćao za tu svoju slobodu kojoj smo uvek težili. Ali mi nije jasno da ne možemo da se okupimo oko nacionalnog pitanje koje poziva na sabornost, koje poziva na okupljanje i da iz ovog parlamenta izađemo složni oko svega toga.

Možemo manu da nađemo svemu. Slušao sam mane zašto se u deklaraciji nalazi i Evropska unija, zašto se nalazi ovo ili ono. Ja lično smatram da možemo da govorimo da je moglo da nešto bude još više ili dublje govoreno o tome u deklaraciji, ali ono što jeste suština, ona jeste dobra polazna osnova i ono da imamo prvi put jedan dokument oko koga možemo svi zajedno da se okupimo.

Iz tog razloga, s obzirom da ovakav tekst u deklaraciji ili ideje u regionu uvek izazivaju zloupotrebu o velikosrpskoj hegemoniji i drugačijim narativima, da ih ne nabrajam, tekst deklaracije u samom svom mislim čak i uvodu dobro govori i dobro definiše upravo kako bismo sklonili i takve moguće zloupotrebe, a to jeste da definiše da se ova deklaracija donosi poštujući načela zabrane upotrebe sile, mirnog rešavanja sporazuma i međunarodno preuzetih obaveza. Ne znam šta tu nije prihvatljivo bilo kome.

Mislim da jedna od tekovina kojima treba svi zajedno ovde da težimo jeste čuvanje međunarodnog prava. Dejtonski sporazum, u njemu su igrom slučaja istorijsku ulogu najvažniju imali upravo socijalisti Slobodana Miloševića. On jeste garant mira i stabilnosti ne samo Bosne i Hercegovine, već siguran sam i čitavog ovog dela Balkanskog poluostrva.

Takođe, vi ste, predsedniče Vlade, govorili o tome, ja želim da ovaj sporazum posmatram na taj način, jer vi ste tu istakli, takođe se na kraju same deklaracije, čini mi se, kao 44. ili 47. tačka nalazi da je ovo sporazum o istorijskom pomirenju, trajnom miru i razvoju, želim da ga gledam iz ugla pružene ruke prema drugim narodima. Smatram da to jeste zadatak i uloga nove generacije političara. Naš preduslov jeste da se integrišemo, da sarađujemo, da ekonomski jačamo i da stvaramo bolju perspektivu na ovom prostoru, ne govorim samo o Republici Srbiji, da se povezujemo, da se upoznajemo i u kulturološkom smislu i u istorijskom, kako bismo lakše prevazilazili neke razlike.

Smatram da kada govorimo o tim razlikama, pošteno bi bilo, to govorim zbog nekih kolega koje sede u ovom parlamentu, da ili onda otvoreno i pošteno pričamo o tim temama, uz onaj preduslov o kojem sam govorio, a to jeste saradnja, da pošteno i otvoreno pričamo o tim temama ili da ne govorimo o tim temama, već da tražimo zajednički imenitelj. Onu zamku u koju se plašim da možemo da upadnemo, da smo već ranijih decenija upadali, a nažalost čujem i taj narativ i danas, jeste da o svemu tome govorimo, ali da budemo neiskreni. Plašim se da ćemo na taj način izgubiti samo vreme.

Završavam, zato pozivam da još jednom koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici još jednom razmisle, daju šansu ovoj deklaraciji bez obzira na razlike koje postoje među nama i da po prvi put složno, jedinstveno, svi zajedno damo glas za ovu deklaraciju. Zahvaljujem.

Predsedniče, ukazujem na povredu člana 103. stav 8. Neću da odgovaram i neću ja sada da zloupotrebljavam pravo na povredu Poslovnika, ali mislim da nije ni korektno ni u redu da se ovaj dokument podiže i da se onda u kontekstu toga i odgovara, a pogotovo u kontekstu spominje SPS. Zato sam i ustao i samo vas molim da se donekle držimo Poslovnika o radu. Ne treba da se izjašnjavamo. Hvala.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministri, javio sam se ne sa namerom da izazovem dalju repliku. Kolega Jovanov je u principu već sve odgovorio. Ono što sam želeo samo da dodam i da kažem jeste da sve ovo lepo zvuči što smo čuli. Sve to, kako da kažem, je lepo. Opozicija ste. Možete da govorite bez ikakve odgovornosti, ali to nema svoju primenu. Nema primenu u realnim okvirima. Nažalost, može samo da posluži isključivo za određene, da kažemo, političke poene dobijanja nekih glasova i to je apsolutno sve.

Gospodin Dačić je juče govorio o hronologiji, ajde da kažem, Kosovsko-Metohijskog problema i o tom Ustavu, o kome je i danas bilo reči, iz 1974. godine. Možemo da se vraćamo i na 1999. godinu, možemo da se vratimo i na Kosovski boj, ali sve to neće danas rešiti probleme. Neće na bilo koji način poboljšati položaj i prava i bezbednost našeg naroda na Kosovu i Metohiji.

Zato moramo da vodimo računa kao odgovorni političari, kao odgovorni ljudi šta govorimo u ovom domu, jer sve to može da ima posledice na Srbe i ne albansko stanovništvo na prostoru Kosova i Metohije.

Stav SPS jeste da dok je i poslednji Srbin na Kosovu i Metohiji, Kosovo i Metohija će biti u sastavu Republike Srbije i nema nikakvog priznanja lažne države Kosovo, a u prilog tome najbolje govori činjenica da je upravo ova koalicija na čelu sa dvojicom lidera radila na tome i povučena su priznanja 28 zemalja. Da li bismo to radili, imamo drugačiju politiku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedniče Narodne skupštine.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvažene građanke i građani Srbije, pored niza važnih zakona kao što je Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, i izmene postojećeg Zakona o energetici, mislim da ovu sednicu Narodne skupštine, prema sadržaju dnevnog reda mogli bi smo nazvati i sednicom namenjenoj infrastrukturi, jer danas raspravljamo o planiranju i izgradnji o Zakonu o ozakonjenju, o stanovima za snage bezbednosti, železničkoj infrastrukturi, zajmovima za infrastrukturne i saobraćajne projekte, kao i za izbor člana Vlade.

Najpre bih kao i većina mojih kolega pohvalio izmene i dopune Zakon o ozakonjenju u kome im se daje prilika vlasnicima porodičnih objekata da u narednom periodu dok su u postupku legalizacije mogu da ostvare prava na, da kažem, osnovna prava u 21. veku, to jeste pravo na priključak na električnu energiju, da se mogu priključiti na vodovod, kanalizaciju i da mogu dobiti priključak za gas. Tu govorimo, kao što sam rekao, to su porodični objekti, to će važiti za one objekte gde ta lica imaju svoje prebivalište i neće podrazumevati druge objekte, objekte koji će imati drugu svrhu ili namenu.

Ipak, čini mi se da centralno mesto u ovom setu zakona čine izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji koji obuhvata više značajnih pitanja daljeg pravnog uređenja ove znatno značajne, ali pokazalo se i prilično osetljive oblasti. Važne, kao što sam rekao, zato što se pitanjem uređenja prostora i gradnje, odnosno, urbanizacije prostora suštinski uređuje ukupan životni način ostvarivanja svih potreba građana i društva u celini, ali i utvrđuje odnos prema našim prirodnim resursima.

Od toga da li smo gradili planski, oslanjajući se na krovna planska dokumenta, kao što je prostorni plan naše države, da li smo valjano planirali i gradili kapitalne infrastrukturne objekte, ali i obdaništa, škole, domove zdravlja, stambena naselja, javne objekte ili fabrike, zavisiće kvalitet svih nas i budućih generacija. To je resurs ograničenih kapaciteta, zato je njegova vrednost upravo i neprocenjiva.

U tom smislu, je značajan zakonski okvir jer on upravo potvrđuje taj odgovorom odnos države. Zakon o planiranju i izgradnji je od 2009. godine ukupno menjan preko 10 puta i to možda na najbolji mogući način govori o dinamičnosti ovog sektora, potrebe da se stalno usklađujem da se inovira, da prati nove standarde i nove ciljeve koje postavljamo ispred sebe.

Potrebe usklađivanja sa pravnim tekovinama EU deo je našeg puta ka članstvu u EU u oblasti planiranja, izgradnje se uglavnom odnosi na implementaciju „Zelene agende“ imajući u vidu uticaj građevinske delatnosti na životnu sredinu i na energetsku efikasnost koja je sve značajnija, imajući u vidu ograničene i skupe energente na globalnom nivou.

O tome je u ovom periodu svetske ekonomske krize izazvane sukobom na tlu Ukrajine, posebno moramo obratiti pažnju ne samo u svakodnevnoj potrošnji energenata, već i u dugoročnom planiranju štednje energije i afirmacija zelene energije, odnosno energije iz obnovljivih izvora u sektoru gradnje. Upravo ovaj Predlog zakona nudi bolja sistemska rešenja za energetsku efikasnost u građenju i uvodi veću odgovornost investitora.

Novim rešenjem povećava se energetska efikasnost zgrada i uvodi obaveza dobijanja sertifikata zelene gradnje za sve javne objekte i za sve objekte preko 10.000 kvadrata, što će Srbiju svrstati u red prvih evropskih zemalja sa obavezom ovakvog sertifikovanja zgrada.

Tako se, na primer, ovim zakonom propisuje obaveza da se prilikom overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti i zaključenja ugovora o zakupu obavezno dostavlja i sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, odnosno njenog posebnog dela, čime se dodatno unapređuje energetska efikasnost i kupcu garantuje kvalitet.

Dobro je rešenje po kome je investitor dužan da u zahtev za dobijanje upotrebne dozvole priloži i plan deponovanja građevinskog otpada koji se do sada uglavnom deponuje, nažalost, na divljim deponijama.

Treba pomenuti nova rešenja kojim se utvrđuje odgovornost investitora za štetu koju svojom gradnjom može naneti trećim licima i ovde se pre svega misli na urušavanje zgrada neposredno uz gradilišta, što smo u prethodnom periodu, nažalost, imali kao veliki problem.

Zakonom se i mnogo preciznije štite nacionalni parkovi. Zaštićeno je nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja i kulturna dobra upisana u listu svetske kulturne i prirodne baštine od divlje nedozvoljene gradnje, degradacije zemljišta i na taj način će sada Vlada donositi prostorni plan za ova područja i tako smanjiti mogućnost nestručne brige.

Novina je i osnivanje nekoliko novih institucija čiji će cilj biti odgovornije upravljanje prostornim planiranjem, gradnjom i građevinskim zemljištem. Osniva se agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, koji će pored ostalog voditi Centralni registar planskih dokumenata. Zatim, pored glavnih urbanista, u jedinicama lokalne samouprave ustanovljava se i glavni državni urbanista koji će biti odgovoran za celu teritoriju Republike Srbije.

Ono što je bez sumnje izazvalo najviše polemike u javnosti, pa i ovde u parlamentu jeste institut besplatne konverzije koji se uvodi ovim izmenama i dopunama zakona. Praktično je u pitanju pretvaranje prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine bez nadoknade. Različiti tonovi su se čuli u utorak 18. juna na javnom slušanju.

Ja ću sada iskoristiti priliku i kao predsednik nadležnog odbora da se i zahvalim i ministru i njegovim saradnicima, naravno i svim učesnicima same javne rasprave. Mislim da smo tada već dosta toga odgonetnuli što su bile donekle sumnje. Podsetiću i da je ministar ponovio više puta i pozvao sve predstavnike poslaničkih grupa da dođu kod njega na sastanak i da ako imaju neke, da kažemo, savete ili predloge se odazovu tom pozivu i da uzmu učešća kako kad pričam i o ovom zakonu, ali i o narednim zakonima koji se tiču svih građanki i građana.

Suština ovog predloga leži u ciljevima koji se žele postići a to je rešavanje vlasničkog statusa na građevinskom zemljištu i kako je ministar Vesić obrazložio ovo zakonsko rešenje treba da doprinesu ubrzanju gradnje koja je u zastoju zbog komplikovane procedure dokazivanja od strane korisnika građevinskih parcela, a to su privatizovana preduzeća, preduzeća kupljena u stečaju ili lica koja su dobila pravo da grade građevinske objekte još o starim propisima gradnji i da ne nabrajam sve njih, ali oni su morali da dokazuju da im određeno zemljište oko kupljenih objekata potrebno za redovno obavljanje delatnosti, što je obaveza po važećim Zakonu o pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljište uz nadoknadu.

Besplatna konverzija odnosno sticanje pravo svojine na građevinskoj katastarskoj parceli po ovom predlogu odnosiće se na lice koje upisano kao vlasnik objekta ili više objekata koji se nalaze na određenoj parceli, odnosno lice koje upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu.

Besplatna konverzija se ne odnosi na lica čiji je položaj uređen zakonom kojim se uređuje sport, zatim zemljoradnički stambene zadruge, na lica na koja se primenjuju odredbe propisa Republike Srbije i drugih međunarodnih ugovora, koji se uređuju iz aneksa sporazuma po pitanju sukcesije i na društvena preduzeća.

Pitanje pretvaranja prava korišćenja u prava vlasništva za ove kategorije treba da se uredi posebnim zakonom.

Smatram da će besplatnom konverzijom kojom su obuhvaćena privatizovana preduzeća kao brojni započeti građevinski, infrastrukturni projekti, obezbediti intenzivniji privredni i infrastrukturni rast.

Ono što se otvara kao otvoreno pitanje, odnosno postavlja kao otvoreno pitanje jeste da li će stranci koji su kupili poljoprivredne kombinate u budućnosti, dakle te kupovine i to je ono što se moglo čuti na javnom slušanju moći da ostvare pravo svojine na velikim površinama poljoprivrednog zemljišta tako što će kasnije to poljoprivredno zemljište prenameniti u građevinsko i ostvariti to pravo.

To ne bi smelo da se dozvoli, jer i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu zabranjena je prenamena iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište od prve do pete kategorije, osim ako se utvrdi javni interesi.

Ali, siguran sam da će država Srbija kao zemlja čije je strateško opredeljenje u EU da zaštiti svoja poljoprivredno i šumsko zemljište, što nas obavezuje i direktiva Evropske komisije.

S druge strane, takođe je poznato je nedefinisana imovinska struktura, čime nažalost smo mogli mnoge investitore kočila da ostvare svoje pravo, ovim ćemo predlogom s druge strane uspeti da otkočimo te pravne barijere i da pospešemo naš privredni rast.

Kada govorimo o zakonu, na samom kraju rekao bih još jednu stvar. Ministre, voleo bih da vam samo sugerišem, jedan predlog radi o osobama sa invaliditetom. Tu govorim o sprovođenju postojećeg Zakona o planiranju i izgradnji jer donekle govorimo o pitanju pristupačnosti stambenih i javnih zgrada, licima sa invaliditetom i zakonsko rešenje koje već postoji investitori ga baš ne poštuju, tu obavezu koju imaju uglavnom zbog nedostatka prostora i zakonske odredbe da sam nagib rampe ne bi smeo da bude ispod nekih 9%. Međutim, postoje alterantivno rešenje, kao što je platforma i to bi bila neka sugestija da se u nekom narednom periodu malo više prosto povede računa koliko sami investitori vode računa o sprovođenju ove odredbe.

Na samom kraju bih rekao par reči i o izboru ministra prosvete. Kandidat, kao što znate, jeste uvažena profesorka Slavica Đukić Dejanović. Juče je o tome već govorila i njenu biografiju izložila poslanicama i poslanicima uvažena premijerka. O tome je govorio i prvi potpredsednik Vlade, gospodin Dačić. Ja neću govoriti o njenoj biografiji koja je u svakom slučaju i obimna i veoma bogata.

Ono što želim da kažem jeste da mislim da iako je bilo reči da je to deo koalicionog dogovora, što je neosporno, mislim i mišljenja sam da je gospođa Slavica Đukić Dejanović pravi izbor, ovako složeni i delikatnim vremenom, ne samo za naše obrazovanje već i za celokupno naše društvo nakon tragičnih događaja u maju mesecu koji su ostavili ogromne posledice, izazvali jedan kulturološki šok po naše društvo.

Mislim da je to osoba koja je pravi predlog, pravi kadrovski predlog jer ima iskustva, ima znanja kako naučnog i obrazovnog, tako i iz sfere medicine, odnosno zdravstva, ali i sfere politike i mislim da će na najbolji mogući način odgovoriti teškim zadacima koji će biti postavljeni pred nju, a na nama je, to je problem svih nas, celog društva da u svemu tome i njoj pomognemo.

U svakom slučaju, Poslanička grupa SPS – Ivica Dačić će u danu za glasanje podržati sve predloge koji se nalaze na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se uvaženi predsedniče.

Moram da konstatujem da smo od prethodnog govornika dobrih 15 minuta slušali jednu demagogiju, praznu demagogiju koja je podrazumevala da je znajući da profesorka Slavica Đukić Dejanović nema pravo po Poslovniku da govori, da joj se neprestano, neposredno obraća i tražio je od nje odgovore koja ona ne može zbog samog Poslovnika, kao što sam rekao, da mu odgovori.

Ali, ono što mene više zanima, mene zanima kada već pričamo o tome ko su ratni zločinci i kada utvrđujemo na taj način i dajemo epitete ljudima, mene zanima - da li je za PSG ratni zločinac i Tači, da li je on za njih ratni zločinac?

Ne, za Tačija pitam, kolege, konkretno zato što je PSG glasala da se Demokratska partija Kosova, glasali su za prijem Demokratske partije Kosova u Organizaciju liberalnih partija Jugoistočne Evrope.

Pa, me zato baš zanima, a za širu javnost, ako ne znaju, osnivač Demokratske partije Kosova jeste upravo Tači, pa kako to Tači za njih nije ratni zločinac, a ovamo osuđujemo dve neke studentkinje koje su rekle ili, kako to kolega kaže, veličale Ratka Mladića. Konkretno pretpostavljam da je na to mislio.

Ratko Mladić je zaštitio srpski narod i hajde da kažemo jedan od ljudi koji je najzaslužniji zašto srpski narod ima svoj entitet zapadno od reke Drine, ali ne ulazeći u tu tematiku ne znam kako to za kolegu Tači nije ratni zločinac i mestu mu je među liberalima Jugoistočne Evrope, a dvema studentkinjama iz Sarajeva, odnosno iz Banjaluke nije mesto u Beogradu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Želim da vam samo skrenem pažnju da, a već ste sedeli na tom mestu, nisam tada hteo da ukažem na povredu Poslovnika kada ste ga prekršili. Bilo je baš ukazivanje povrede Poslovnika jednog kolege u tom trenutku. Međutim sada već to moram da uradim iz razloga što, i pozivam se na član 106. stav 1, jer plašim se, predsedavajući, ako nastavimo u ovom toku sednicu da ona neće imati ni svoj smisao ni svoj tok.

Pritom, želim samo da vam ukažem na to da nas, u isti tim svojim govorima, vladajuću većinu optužuju za to da namerno rastežemo sa ovom sednicom, a upravo oni govore o svemu onome što nije tema današnjeg pretresa.

Ne želim da se u danu za glasanje izjasnimo o ovoj povredi. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedniče Narodne skupštine.

Moram da primetim na samom početku da cela rasprava zaista odlazi u jednu nepotrebnu širinu i da govorimo o svemu, sem o tački dnevnog reda o kojoj bi trebalo da se vodi trenutna rasprava.

Trenutno držim predlog koji je predsednica Vlade uputila Narodnoj skupštini. Taj predlog za razrešenje ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Radeta Baste je na inicijativu našeg koalicionog partnera Jedinstvene Srbije. Mi smo podržali inicijativu, Socijalistička partija Srbije, za razrešenje i ne vidim, pošto je bilo reči o tome, zato i govorim o tome, šta je sporno o načinu na koji je taj predlog došao u ovaj visoki dom.

Dozvolite mi da samo podsetim javnost da je naša koalicija u predizbornoj kampanji se zalagala i govorila o tri ne, da tako definišem našu politiku. Ta politika je podrazumevala ostajanje pri vojnoj neutralnosti, nema priznanja tzv. države Kosovo i ne kada pričamo o uvođenju sankcija Ruskoj federaciji.

Za razliku od nekih drugih, nismo u predizbornoj kampanji se zalagali i pričali jedno, a onda, nakon održavanja samih izbora, menjali svoju retoriku i to mislim da na najbolji mogući način govori zašto Socijalistička partija Srbije postoji 33 godine ili, ako hoćete, možemo da se vratimo i na njeno postojanje i njen kontinuitet od 120 godina.

Upravo razlog leži u tome. Građani imaju poverenja u nas, jer znaju da nećemo izneveriti ona obećanja koja im damo u kampanji, da ćemo biti njihove uši i njihova usta ovde u Narodnoj skupštini i da ćemo upravo pričati ono što se na najbolji mogući način tiče njihovog interesa.

Tu dolazimo i do onoga što… kada govorimo i opet tu dolazimo do zamena teza, uvek ćemo biti za to da svaki pojedinac ima pravo na svoj stav i na svoje mišljenje i na iznošenje svog stava i svog mišljenja. Međutim, moram da podsetim da je Savet za nacionalnu bezbednost još 25. februara 2022. godine usvojio okvire naše politike, spoljne politike, bezbednosne politike, koju je usvojila i Vlada Republike Srbije, a koji se pre svega tiče onoga što se dogodilo, odnosno što se već godinu i po dana dešava na tlu Ukrajne.

Vlada kao kolektivni organ treba i mora da igra timski, upravo iz razloga što ona predstavlja politiku Republike Srbije, i tako i njen svaki član mora da ima u vidu da kad izlazi u javnost, on predstavlja državu Srbiju i sve njene građane.

Tu, zapravo, i leži razlog zašto smo tražili, odnosno podneli ili podržali inicijativu našeg koalicionog partnera. Ne radi se ovde ni o Rusiji, ni o zapadu, ovde se radi o Srbiji i radi se o poštovanju principa teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake međunarodno priznate zemlje. Mi ovde branimo našu južnu srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju, i to jeste naš državni i nacionalni interes i svakim danom se trudimo da upravo vagamo u donošenju odluka šta je to što ne najbolje za našu državu i za naš narod.

Shodno tome, moram i da naglasim i to da svaki član Vlade to mora da ima u vidu i svako istupanje van okvira onoga što je državna i nacionalna politika neće imati našu podršku i neće imati podršku našeg koalicije. Mislim da je to važno da podvučemo. Ne radi se ovde o tome da li neko ima ovakav ili onakav stav, ovde se radi o tome da mi čvrsto stojimo u odbrani državnih i nacionalnih interesa Republike Srbije.

Shodno tome, želim da kažem da mi nismo ni proruski orijentisani, ni prozapadno orijentisani, mi smo prosprski orijentisani i nama je Srbija važnija od svih pojedinačnih i partijskih interesa. Zato i jesmo za politiku zaštite državnih i nacionalnih interesa Republike Srbije i svih njenih građana.

Upravo iz svih tih razloga je došao i ovaj predlog i mi ćemo u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Apsolutno nikakvo dalje manipulisanje, kao što je bilo pokušaja od strane opozicije, vezano na ovu temu, nema prostora. Zaista bih voleo da sam čuo danas od svih ovlašćenih predstavnika opozicionih, kako će to i na koji način oni u danu za glasanje zapravo i glasati. Pojedini su i rekli da se neće oglašavati. Sada, plašim se da dolazimo u jednu paradoksalnu situaciju da opozicija ne želi da glasa za razrešenje ministra, a dva meseca sedimo ovde gde oni upravo traže suprotno nešto, suprotno tome.

U svakom slučaju, uvođenje sankcija, a ovde nije tema uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji ili neuvođenje sankcija Ruskoj Federaciji, ovde je tema odbrana naših državnih i nacionalnih interesa i, shodno tome, država Srbija, Vlada Republike Srbije donosi odluke šta je to što je najbolje za našu državu i za naš narod. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se uvaženi predsedniče.

Zahvaljujem se predsedniče.

Znate šta, mi iz SPS nikada nismo komentarisali odnose unutar druge političke partije ili unutar drugih političkih koalicija i ovo zaista vidim kao jedan odraz nemoći koji je kolega malopređašni govornik pokazao.

Ali, jedna stvar mi nije jasna. Nije mi jasna, ne bih da zvučim grubo, ali da kažem, i da kažem drsko, ali mi nije jasno odakle hrabrosti da kažete izdaja i da to kažete zarad malo vlasti i to vi da kažete nama?

Podsetiću vas na 28. jun, podsetiću vas na Vidovdan 2001. godine i na to da ste tada isporučili bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Slobodana Miloševića, koji je izabran od svih građanki i građana tadašnje Jugoslavije, legitimno izabran. Vi ste ga isporučili u Haški tribunal da mu se tamo sudi i vi ste našli nama da pričate o izdaji zarad ne znam kakve vlasti.

Ne bih da ulazim u dalje polemike i ne bih da vam odgovaram. Ako hoćete malo i o privredi da pričamo, o Zakonu o privatizaciji iz 2001. godine i o 300 hiljada radnika koji su ostali bez posla. Ne bih širio ovu priču, ali zaista, kolega, mislim da treba da počnemo da vodimo svi računa o onome što govorimo i da ipak malo pristojnosti vratimo u ovaj visoki dom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se uvaženi predsedniče.

Podsetio bih i uvaženog ovlašćenog govornika da je na dnevnom redu i da mi danas razmatramo i govorimo o osnivanju anketnog odbora koji treba da utvrdi sve okolnosti koje su dovele do dva masakra, dve velike tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i u selima u okolini Mladenovca i Smedereva, jer mi se čini da smo potpuno zaboravili oko čega smo se okupili, o čemu treba da razgovaramo i da govorimo o svemu drugome, samo ne o tome.

Kada govorimo o SPS, SPS postoji 33 godine. Za 33 godine svog postojanja u kontinuitetu je parlamentarna partija koja je svoj legitimitet dobijala uvek i isključivo na izborima dobijajući podršku od građanki i građana Republike Srbije.

Oni nam daju legitimitet, u njihovo ime smo u vlasti i nikada vlast nismo osvajali, gospodine Lazoviću, na ulici, na revoluciji. Jeste se desio 5. oktobar, ali tada su nas rušili na ulici i apsolutno smo protiv toga da se to više ikada ponovi.

Da, gospodine Lazoviću, tada je došao taj kapitalizam o kome ste malopre govorili. On nam je obećavao, našem društvu celom je obećavao da će nam biti lepše, da će nam biti bolje. E sada, 23 godine kasnije mislim da ćemo na kraju svi doći na tekovine socijalizma.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedniče.

Poštovani kolega Obradoviću, radi celovitosti istine i da negde probamo da završimo sa tom temom, dosadašnji ministar obrazovanja, gospodin Branko Ružić, je još istog dana ponudio ostavku…

(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje iz klupe.)

Hvala, kolega Jovanoviću. Izgleda da je kolega Jovanov u pravu kada kaže da vi obavljate funkciju predsednika, pa da sačekam da mi dozvolite.

Da nastavim gde sam stao. Dosadašnji ministar Ružić je ponudio momentalno ostavku. Kao što znate, sistem obrazovanja je kompleksan sistem. Ministar Ružić je u momentima najveće tragedije koja je zadesila našu državu i naše društvo uradio ono što je bilo moralno i odgovorno, a to je da je prvo izjavio saučešće porodicama tragično nastradalih, nastradale dece, bio na licu mesta i uspostavio kontrolu, da kažemo, nad samim sistemom. Nakon toga, 7. maja podneo neopozivu ostavku na mesto ministra obrazovanja.

Takođe, već je bilo reči o tome, zahtev protesta koji je održan 8. maja, prvog protesta po redu, jeste bila, jedan od zahteva, ostavka ministra Ružića, to jeste tačno, samo što je problem u tome što je ministar Ružić, kolega Lazoviću, već dan pre toga podneo ostavku. To je cela istina i gospodin Ružić je, kao što je već objasnio, to uradio iz moralnih razloga i mislim da, kada je ovo u pitanju, treba da stavimo tačku na ovu temu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, uvažena predsedavajuća.

Poštovane kolege i koleginice, uvažene građanke i građani Republike Srbije, ulazimo, tj. već smo u trećoj nedelji od početka diskusije po tačkama dnevnog reda o kojima govorimo i danas i čini mi se da što dalje idemo da nekako pojedinačno svako od nas gubi iz vida zbog čega je sazvana ova sednica, tehnički druga po redu, odnosno praktično jedna te ista sednica sa istim dnevnim redom. Gubimo iz vida da smo se okupili nažalost, na veliku žalost čitave nacije zbog dve tragedije koje su nas zadesile, jedne u okolini Mladenovca i Smedereva, a druge tragedije koja se dogodila u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i nekako gubimo iz vida odgovornost koju imamo i potežimo za argumentima svako od nas bez razlike gubeći iz vida da trebamo da iznađemo odgovore na sva pitanja koja su tog 3. maja i u noći između 4. i 5. maja za celokupno naše društvo se zapravo otvorilo.

Kada se sve to dogodilo, pričam u lično ime, sam sa sobom sa razmišljao šta je to što treba uraditi i negde sam došao do zaključka da je možda najbolji put da svako od nas, a pogotovo mi koji imamo odgovorne funkcije i koji predstavljamo građanke i građane možda za početak zaćutimo, da zaćutimo i da se zapitamo gde to sami grešimo u odnosu prema svojoj porodici, u odnosu prema svom neposrednom okruženju, prema svojim prijateljima, komšijama, rođacima, a tek onda da počnemo prstom da upiremo jedni u druge i da tražimo krivce u svemu onome što se dogodilo.

Plašim se, drage koleginice i kolege, a ne kažem da sam u pravu što sam tog stava, ali plašim se, uvažene dame i gospodo, da smo mi u tom procesu krenuli od nas i počeli smo odmah da tražimo krivce, da upiremo prstom i tako se nažalost odvija i ova sednica.

Danas je na dnevnom redu Izveštaj REM-a, o toj tački govorimo. Akcenat je da budemo objektivni na dve televizije, neću ih imenovati, sa nacionalnom frekvencijom. To je ono o čemu mi govorimo. Apsolutno smo zaboravili da i ti ljudi koji šetaju, su između ostalog kao jedan od krivaca videli, jedan od formata koji se emituje na tim, ali ne samo na tim televizijama.

Negde sam očekivao da ćemo govoriti o mogućim rešenjima. Čulo se jedno rešenje, da ih treba zabraniti. Dame i gospodo, zaboravljamo i gubimo iz vida da je posle 5. oktobra, bez namere da se vraćam na 5. oktobar, došao kapitalizam. Kapitalizam u svojoj osnovnoj funkciji ima jednu stvar koja se zove profit, a taj profit težnja svakog kapitaliste, prosto prirodno je, da ga maksimizira.

Kada govorimo o rijaliti programu, to je činjenično jedan od ili možda najjeftiniji sadržaj koji očigledno ima svog krajnjeg konzumenta i koji onome ko ga emituje donosi profit. Da li je rešenje zabraniti ga? Da li je rešenje zabraniti ga na nacionalnoj frekvenciji, a dozvoliti ga na kablovskim televizijama gde bi bio kao jedan od dodataka paketu koji bi se doplaćivao i gde bi se pri tom proizvođač istog tog sadržaja možda i oporezivao, pa se taj novac onda koristio za ulaganje, kako u obrazovanje, tako i u kulturu? To je možda jedan od modaliteta o kojim smo trebali ovih dana da govorimo.

Ovaj sadržaj smo negde optužili za krivca. Ja sam hvala Bogu roditelj dva dečaka koji su još uvek mali, ali imam prijatelje koji imaju decu tu negde tih godina, 10, 11, 12, 13, 15. U razgovoru sa njima ni jedan mi nije rekao da njihova deca prate televiziju. Oni su na društvenim mrežama. To su generacije koje su rođene i odrasle u eri interneta. Lagaću ako kažem da do njih taj sadržaj koji se emituje u tim programima ne dolazi, da on dolazi putem društvenih mreža u kratkim formatima, u formatima od nekih 30 sekundi i možda do njih dolazi ono najgore što se dešava upravo u tom programu.

Ali, šta ćemo sa društvenim mrežama? Kako ćemo njima da se suprotstavimo? Šta je put da nekako i roditelji mogu da iskontrolišu šta je to što rade njihova deca na društvenim mrežama i kojim jezikom komuniciraju sa svojim vršnjacima, ne samo na društvenim mrežama već i u viber i drugim grupama preko kojih komuniciraju.

Možda je trebalo razgovarati i o tome na koji način i kako edukovati roditelje o svemu tome, o pretnjama koje postoje i svemu onome što su zamke koje mogu da ne vide, a mogu da im se dešavaju u njihovoj kući. Plašim se da ni o tome nismo govorili i plašim da smo nastavili u svim prethodnim danima, kako i danas, da optužujemo jedni druge za to ko je više, ko je manje kriv i da posežemo za određenim političkim potezima ne bi li smo to donekle pretočili u političke poene i nekome se dopali, opet na ovoj ili onoj mreži.

Takođe, u jako teškim danima za našu državu pogođenom svim ovim tragedijama, paralelno sa tim mi smo imali i napad i na SPC, mi smo u prethodnim danima imali dešavanja i na Kosovu i Metohiji, na severu Kosova i Metohije. Socijalistička partija Srbije je ovo sve vreme pozivala i dalje poziva na preko potrebnu političku stabilnost, jer jedino uz političku stabilnost, uz jednu kulturu dijaloga, pre svega iz ovog doma, uz pokušavanje iznalaženja rešenja možemo da dođemo do kvalitetnih zaključaka i do rešenja koja nas nekuda mogu odvesti.

Zato se plašim da samo oko jedne stvari svi zajedno nismo sebi smeli da dozvolimo političko nadmudrivanje, a dozvolili smo to političko nadmudrivanje, a to je upravo Srbija, Srbija i njena budućnost. Zato vas pozivam uvažene koleginice i kolege da pokažemo i odgovornost i zrelost i da ovu diskusiju u daljim danima probamo negde svi da implementiramo sebe u najboljem svetlu i da prvi odavde svi pošaljemo poruku, svi zajedno da svi želimo Srbiju bez nasilja, da svi želimo prosperitetnu Srbiju, da svi mi volimo našu Srbiju jer je ona jedna jedinica i nemamo drugu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedniče Narodne skupštine.

Želim da se obratim i kao predsednik Odbora, pre svega mislim da se potegla tema izbora direktora, odnosno načina na koji je to definisano zakonom pa je sada i koleginica, čini mi se Radosavljević, da ne pogrešim prezime, Radovanović, izvinjavam se, koleginica je malo iznela krupne kvalifikacije i htela da predstavi da nama nešto ide na teret.

Mi smo na sednici Odbora, radi javnosti ovo govorim, govorili o svim ovim temama, pa i ovim brojevima telefona i drago mi je da je koleginica Lipovac do kraja rekla, zapravo, kako je tekla diskusija i donekle smo odgovorili već na sve te teme i državni sekretar je tada rekao da njihova ideja upravo i što se tiče ovih poruka koje je koleginica Lipovac rekla, rekla da samo Ministarstvo ima drugačiju strategiju, drugačije vidi, da će probati kroz niz nekih kampanja da medijski promoviše broj telefona, pogotovo kada se tiče nasilja u porodici i zlostavljanja dece.

Prosto, koleginici samo bih voleo da skrenem pažnju da ovakva kvalifikacija da će nama nešto ići na teret i nešto na dušu, ako ne budemo glasali. Mislim da, ajmo malo da ipak vodimo računa o stvarima koje izričemo ovde, a takođe mi je drago i to sam želim da kažem ministru da ste razrešili ono što je takođe vaš državni sekretar na samom Odboru. Vraćamo se nekako na teme koje su već bile teme Odbora, gde o njima govore političke stranke koje imaju predstavnike u tim odborima, a tiče se opet, rekao sam na samom početku i izbora direktora.

Državni sekretar je već objasnio šta je ideja, upravo da ne bi diskvalifikovali određene kandidate koji možda, zaista, zaslužuju da obavljaju tu funkciju, a vodiće se upravo time da sam Savet koji bira direktora RATELA, donja granica je devet godina. Upravo to je bio negde krajnji cilj da će i oni vođeni i upravo ti ljudi koji biraju samog direktora, negde imati određene norme koje će zahtevati i koje će uzimati u obzir prilikom izbora samog kandidata, a opet da negde ne diskvalifikujemo nekoga ko možda to zaslužuje, a nema 10 godina radnog staža. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Treba se sada posle mog prethodnika, kolege, narodnog poslanika, vratiti na temu dnevnog reda, ali su svakom slučaju, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, uvaženi i poštovani građani Republike Srbije, trudiću se da budem kratak i koncizan, jer posle mene treba da govori još troje mojih kolega o važnim temama koje su danas na dnevnom redu. Kako im ne bih potrošio vreme, potrudiću se zaista da u kratkim crtama govorim o Zakonu o elektronskim komunikacijama, kao jednom novom zakonu, kao zakonu koji treba da stavi u pravne norme jednu veoma važnu oblast, oblast koja je u 21. veku u ogromnoj ekspanziji, u ogromnom razvitku.

U kontekstu moje konciznosti, mislim da se radi o veoma važnom i sistemskom zakonu koji, kao što sam rekao, počiva na četiri stuba. Prvi stub tog zakona jeste upravo povezanost. Ona treba da omogući da u narednom periodu svaki građanin, svaki privredni subjekt bude pokriven uslugama koje dolaze iz oblasti telekomunikacija.

Takođe, treba da se stvori pravni okvir da do kraja 2025. godine svako domaćinstvo bude pokriveno fiksnim internetom koji se pokazao značajnim, pogotovo u periodu Kovid krize kada smo imali i onlajn nastavu, ali i kada je mnogo građanki i građana upravo radilo od kuće. Predviđene su, koliko sam razumeo, na sednici Odbora, dve mere, da u onim oblastima, pogotovo kada pričamo o ruralnim područjima gde ne postoji ekonomska zainteresovanost operatera da te delove pokriju, naprave pokrivenost internetom, da se uvede i obaveza, ali i jedan vid podsticaja koji bi trebalo da ih podstakne da se i ti naši predeli koji geografski nisu, pre svega su dosta razuđeni stanovništvom, budu pokriveni, pre svega, internetom.

Takođe, želim da pohvalim i ono što će u narednom periodu, to je ogroman posao, definitivno to jeste jedna vrsta katastra, kada govorimo o tome gde nam je uopšte infrastruktura, gde su nam kablovi, gde je postojeća infrastruktura za te kablove, kako ne bi smo stalno iznova i iznova kopali za određenu infrastrukturu kada se sprovodi.

Drugi stub jeste jačanje konkurencije na način što će se povećati uloga RATEL-a kao regulatornog tela, koje će imati veća ovlašćenja upravo u sporovima. Ono što se sada prepoznaje jeste i deljenje postojeće infrastrukture. To je veoma značajno, pogotovo kada govorimo i o Beogradu, gde u 60% stambenih zajednica postoji mogućnost, tj. postoji mreža koji ima tehničke mogućnosti da podrži dva ili više operatera. Sada će to biti zakonska obaveza onog operatera koji je već u toj stambenoj zajednici sproveo svoju infrastrukturu, da ustupi i drugom operateru. Na taj način će se jačati sama konkurencija.

Treći stub jeste jačanje prava krajnjeg potrošača koji se nadovezuje na jačanje konkurencije, ali se zakonom predviđa i da će krajnji potrošač imati ista prava kao što imaju potrošači u zemljama Evrope. Prepoznaju se i mikro i mala preduzeća koja zbog svoje ekonomske moći nisu u mogućnosti da, tj. imaju negde iste mogućnosti kao i sve građanke i građani, tako da se i oni prepoznaju.

Četvrti stub jeste upravo jačanje efikasnosti kada je u pitanju upravljanje radio-frekvencijskim spektrom. Uvode se akucije. Pored toga, tamo gde neće biti potreba za aukcijom, jer nema zainteresovanosti, gde ima samo jedna zainteresovana strana, postoji mogućnost obnove dozvole, gde će RATEL direktno obnavljati dozvole, ali postoji i sistem sankcije gde će se u slučaju da se ne ispoštuje zakonom predviđenih normi, te dozvole i oduzmu.

Ono što je veoma važno napomenuti zbog pre svega građanki i građana jesu dve novine. Jedna se tiče registracije pripejd korisnika, to je veoma važno i značajno, neko od kolega je o tome govorio upravo zbog svih zloupotreba koje su postojale u prethodnom periodu, predviđeno je takođe, koliko sam informisan, koliko smo informisani na Odboru, to je bilo pitanje i da će stranci takođe moći da se registruju, tu pre svega govorim o turistima tako što će doći i priložiti pasoš. Nećete morati drage građanke i građani da idete u poslovnice, moći ćete sve to da uradite, koji ste korisnici pripejda i preko „eUprave“.

Druga novina jeste upravo da računi u papirnom obliku donekle odlaze u prošlost, moći će i bez vaše saglasnosti da vam stižu elektronski računi, ali ostavljena je mogućnost za svakoga ko želi da dobija u tom papirnom obliku da nastavi da dobija te račune. Takođe, želim da pohvalim Ministarstvo koje je predvidelo da će to ići na trošak upravo operatera. Takođe, želim da naglasim da će poslanička grupa SPS – Ivica Dačić, u danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Takođe ću probati u dva minuta samo da se osvrnem i o Zakonu, odnosno izmenama i dopunama Zakona o obnovljivim izvorima. Moram da kažem da smo pre dve godine kada smo taj zakon donosili nekako svi bili puni elana i govorili, pogotovo o jednom novom instrumentu koji je tada po prvi put uveden, tj. proizvođač-potrošač. Mislim da je taj zakon dobar. Vidim da su ove izmene i dopune koje se donose idu upravo u smeru definisanja odnosa oko balansiranja i strane koje će balansirati kada pričamo o obnovljivim izvorima energije i o tome u odnosu na povlašćene proizvođače, koji su u sistemu „fid in tarife“ ili u sistemu tržišne premije.

U svakom slučaju, da ne ulazim u same te detalje. Ono što želim da govorim, želim da samo sistemski napomenem da kada je veoma važno da kada govorim o balansiranju stalno iznova i iznova podstičemo i vas kao izvršnu vlast, da je veoma važno da bi smo stvorili adekvatne uslove za obnovljive izvore, ali ne samo i za njih, već i za naš termosektor iz kog dobijamo 70% električne energije u slučaju ispada određenog bloka.

Upravo radi te sigurnosti ukupnog elektroenergetskog sistema je važna izgradnja reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“ sa četiri agregata snage od 170 megavata po agregatu. Ono što je posebno značajno, jeste dva agregata, ministarka, vama to ne moram da govorim, snage od po 170, kao što sam rekao, ali potpune fleksibilnosti da uđu u sistem rada i da nam upravo održava ono što je najvažnije, naš elektroenergetski sistem, neki kažu stabilnim, ali kažu da je ispravnije reći sigurnim.

U svakom slučaju, hoću da pohvalim, pre nekih mesec dana ste bili na otvaranju, čini mi se, u Lapovu, 9,9 megavata solara. To je veoma važno, trebamo po mom mišljenju, biću slobodan i to da kažem da EPS guramo u tom smeru da se bavi obnovljivim izvborima, da ulaže u obnovljive izvore i u petak je bilo reči o tome, neki su vas optužili, ja zaista verujem da i vi stojite na ovome što je stanovište naše državne politike, a to je da je sama promena statuta EPS urađena u cilju njenog lakšeg poslovanja.

Mišljenja sam da vlasništvo, mišljenja sam da pre svega EPS treba da ostane u državnom vlasništvu, kao što sam mišljenja da vlasništvo ne upravlja bilo kojom firmom ili preduzećem. To radi znanjem i mislim da mi znanju trebamo da omogućimo da upravlja našim EPS-om i i siguran sam da za nju neće biti zime u narednom periodu. Zahvaljujem se.