Aktuelnosti

Saznajte šta se dešava u Narodnoj skupštini - na koji način poslanici predstavljaju interese građana i na koji način usvojeni akti utiču na različite oblasti života građana.

Parlamentarna beležnica: Od svega pomalo

[21.12.2021.]

Narodna skupština je nakon prošlonedeljnih neugodnih poteza oba nosioca izvršne vlasti – predsednika Republike koji joj je vratio zakon „na ponovno odlučivanje“ i Vlade koja se, mimo Ustava i Poslovnika, umetnula u ovu priču i osporen zakon „povukla iz procedure“ – nastavila sa radom u sporijem ritmu, a krajnje raznoliko.

 

Tako je prvi radni dan, po već ustaljenoj i lošoj praksi, počeo zajedničkim pretresom kojim su povezane tačke dnevnog reda koje, reklo bi se, nemaju mnogo veze jedna sa drugom. Čak su, činilo se, i pojedini narodni poslanici to konačno primetili: „Danas raspravljamo o Zakonu o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, diskutujemo o Zakonu o projektu izgradnje puta Ruma-Šabac-Loznica, kao i o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije o davanju dozvola članovima porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništva za bavljenje plaćenim delatnostima. Naizgled tri potpuno različita zakona, koji nemaju međusobno puno toga zajedničkog, jedan iz domena socijalne zaštite, drugi iz domena infrastrukturnog razvoja a treći je iz domena bilateralnih odnosa Srbije i Indije.“ Ipak, nije usledila kritika, već objašnjenje šta ove zakone povezuje: „Sva tri zakona su važna za poboljšanje kvaliteta života ljudi“.

 

Mora se primetiti da bi ovakav kriterijum ispunio i neki još kreativniji zajednički pretres, samo je pitanje koliko bi tada efikasna i koherentna rasprava mogla biti. Zato je i prošle nedelje rasprava delovala konfuzno – nakon suvoparnog obrazloženja nadležne ministarke zakona koji se tiče socijalne zaštite, prva se obratila predsednica odbora nadležnog za finansije koja je izlaganjem podržala zakon kojim se predviđa ulaganje u infrastrukturu. Ali usmerenost na temu, izgleda, retko kada brine narodne poslanike, jer se i ovako većina njih dnevnog reda drži sporadično. Mestimično. Čisto na početku, u prvim rečenicama, a posle već pričaju ono što su i došli da kažu.

 

Tako je bilo i ove nedelje. Upozorenja na „obojene revolucije“ i zloupotrebu ekoloških pitanja su se i dalje mogla čuti. Ključno je pružiti podršku svakom potezu predsednika Republike. Tako je i kada se, a što je izuzetak, narodni poslanici osvrnu i na ono što u tom trenutku zaista muči građane. Protekle nedelje, to je bio problem sa snadbevanjem električnom energijom u zimskim mesecima. „To je apsolutno neprihvatljivo. Zašto? Zato što je visoko na agendi ove Vlade Republike Srbije ravnomeran regionalni razvoj, investicije i povratak i zadržavanje naših ljudi da žive na selu, omogućavanje uslova. Nema normalnih uslova za život na selu ako mi nemamo snabdevanje električnom energijom uredno, nema razvoja naše poljoprivrede ako nemamo uredno snabdevanje električnom energijom.“ Već narednog dana, narodni poslanik se ponovo osvrnuo na istu temu: „Drago mi je što je predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, prisustvovao sednici Vlade koja se održala, jer je očigledno da neke stvari moraju da se podvuku i da se preseku, jer se očigledno neki činovnici, ministri i direktori javnih preduzeća ponašaju poprilično autistično.“ Iako je narodnog poslanika obradovalo to predsednik Republike „mora očigledno da utiče na određene ministre da počnu da se mešaju u svoj resor“, pomalo zabrinjava činjenica da je to upavo njegov i posao njegovih 249 kolega. Ne predsednika Republike. Možda jeste posao predsednika najveće političke partije koja sačinjava tu Vladu, ali upravo zbog toga Ustav i predviđa nespojivost predsedniče sa bilo kojom drugom javnom funcijom. Bilo je svega, ali čini se ne i kvalitetne rasprave o samim tačkama dnevnog reda. Više o tome možete čuti u poslednjoj epozodi serijala „Strofa, refren, replika“.

 

Narednog dana, narodni poslanici su imali priliku da, možda i poslednji put, direktno biraju sudije. Ukoliko promene Ustava budu potvrđene na referendumu koji je zakazan 16. januara naredne godine, Narodna Skupština će nadalje direktno birati samo Vrhovnog javnog tužioca, četiri člana Visokog saveta sudstva i četiri člana Visokog saveta tužilaštva. Ova spoznaja je izazvala različite reakcije narodnih poslanika – od žestokog protivljenja i najave tužbi ukoliko sudije birane po novoj proceduri budu u svojim presudama koristile uobičajeno „u ime naroda“, pa do odlučne podrške najavljenim promenama. „Dakle, ciljevi ustavnih amandmana koje smo mi doneli su da ojačaju personalnu nezavisnost sudije, time što će da otklone sve one potencijalne mogućnosti ili lukave mogućnosti uticaja na sudiju i na njegovu nezavisnost. To je: premeštanje, razrešenje i probni rad od tri godine. Takođe, sastav Visokog saveta sudstva je, duboko sam ubeđen od samog početka, rešenje koje je mnogo bolje od ovog postojećeg. Da ovo postojeće rešenje nije idealno govori činjenica da smo mi na sednicama Narodne skupštine imali priliku da osporavamo ponekad i do trećinu predloga Visokog saveta sudstva za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.“ Ova, kontroverzna praksa Narodne skupštine da, često bez ikakvih objašnjenja ospori predložene kandidate, po sudu ovog narodnog poslanika „govori o tome da način na koji se bira Visoki savet sudstva treba popraviti. Mislim da ustavni amandmani koje smo usvojili i koje će građani potvrditi na referendumu upravo rade reformu u tom smeru, tj. doprinose nezavisnosti Visokog saveta sudstva.“

 

Tako je ovo opraštanje od izborne funkcije, barem kada su u pitanju sudije, ponovo otvorilo debatu o Ustavu. To se ne čini lošim, nikako, ali donekle ukazuje da je možda i nije bilo dovoljno pre 30. novembra, kada je Akt o promeni Ustava Republike Srbije izglasan. To još više zabrinjava jer ako se igde i pričalo o Ustavu, onda je to bila Narodna skupština. „Mi glasamo ovde o načinu izbora sudija ali, kažem, upravo zbog toga što se nedovoljno o ovome govori u javnosti, čini mi se, da i ministri i Vlada Republike Srbije treba da povedu jednu veću kampanju, s obzirom da je referendum za mesec dana, da se građanima predoči šta tačno treba da izglasamo. Jer, samo mi u Narodnoj skupštini, koliko mogu da primetim, govorimo o ovim ustavnim reformama.“ Za referendumsku kampanju o promeni najvišeg pravnog akta ove zemlje ostalo je manje od mesec dana, uključujući period praznika. Čini se da je pažnja već na onoj kampanji koja će se okončati aprilskim izborima. Promena Ustava je u toj, većoj igri, samo jedan od mnoštvo poteza koji se povlače.


Predsednik Narodne skupštine sazvao Šesnaestu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini

[21.12.2021.]

Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić sazvao je Šesnaestu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021.godini, za utorak, 28. decembar 2021. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Za ovu sednicu predložen je sledeći dnevni red:
 

1. Predlog zakona o izmeni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, koji je podnela Vlada;

2. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva;

3. Lista kandidata za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, koju je podneo Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku;

4. Izveštaj o radu Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge za 2020. godinu, koji je podnela Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge, sa Predlogom zaključka Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije od 25. novembra 2021. godine;

5. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Izmene i dopune Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2021. godinu, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava;

6. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2022. godinu, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava;

7. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2022. godinu, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i

8. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2022. godinu, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Sednica će biti održana u velikoj sali Doma Narodne skupštine u Beogradu, Trg Nikole Pašića broj 13.
 

COUPLET CHORUS REBUTTAL E92: ON FAKE ENVIRONMENTALISTS

[20.12.2021.]

The law discussed in the Assembly referred to the most vulnerable groups, to citizens who, for whatever reason, should be placed in social protection institutions. There was to be talk about the poor, the abandoned, the abused, the children, the elderly and how to protect them.

 

 

At the beginning, the Minister showed that she was quite uninterested, it was obvious that she was too lazy to even read.

 

“The accommodation is provided with the informed consent of a potential beneficiary. Accommodation services in the process of deinstitutionalisation are provided in accordance with the best interests of a child; for adults in accordance with the will and wishes of beneficiaries with respect for dignity and application of decision-making principles without or with support.”

 

MPs spoke briefly about humanity, avowed that the institutions of social protection, despite the narrative that Serbia is in the golden age, are not in the best condition, and then moved on to the given topic – citizens protesting against the environment are seduced, and the government sincerely worries for that area.

 

While they are protesting over the environmental issues, the EU opened Cluster 4 [in accession negotiation] with Serbia, which concerns the so-called Green agendas, as a confirmation that the EU believes that Serbia is ready to meet all European standards in terms of ecology.”

“This government has done more for the environment than many others before, and today it is investing 250 percent more funds than the previous authorities. It is very easy to check the quality of the air in Bor today, and to see its quality during the previous government.”

“They are not interested in ecology or the issue of environmental protection, because nature is not preserved on the streets, where we saw torches burning and leaving garbage behind. [It’s preserved] with serious work.”

“Today we have those fake environmentalists who harass citizens on the streets on Saturdays. We have people who are really worried about the environment and we have these fake ones who are trying to minimise the results of the work of President Aleksandar Vučić.”

“On the one hand you have these fake ecologists, people who are paid […] by foreign organisations to bring unrest to Serbia and clearly show that their goal is not to protect the ecology, the environment, nor are they interested or concerned for citizens, but in fact, their only goal is to overthrow Aleksandar Vučić and come back to power.”

 

During the sitting, MPs called on the citizens to express their standpoints in the elections on April 3rd, noting that “Vučić’s policy has no alternative”.

 

For the Open Parliament, Mirjana Nikolić.


Strofa refren replika E92: O lažnim ekolozima

[18.12.2021.]

Zakon o kojem je u skupštini bilo reči, odnosio se na najranjivije grupe, na građane koji iz bilo kog razloga treba da budu smešteni u ustanove socijalne zaštite. Trebalo je da se priča o siromašnima, napuštenima, zlostavljanima, deci, starima i tome kako ih zaštititi.

 

 

Ministarka je u startu pokazala da je prilično nezainteresovana, videlo se da je mrzi čak i da čita.

“Smeštaj se obezbeđuje na osnovu informisanog pristanka potencijalnog korisnika. Usluge smeštaja u procesu deinstitucionalizacije pružaju se u skladu sa najboljim interesom deteta, a kod punoletnih osoba u skladu sa voljom i željama korisnika uz poštovanje dostojanstva i primenu načela odlučivanja bez ili uz podršku.”

 

Narodni poslanici kratko su pričali o humanosti, priznali da nam ustanove socijalne zaštite I pored price da je u Srbiji “zlatno doba”, nisu baš u najboljem stanju,  a potom prešli na zadatu temu - građani koji protestuju zbog ekologije su zavedeni, a vlast iskreno brine za tu oblast.

 

Dok oni protestuju zbog ekologije EU Srbiji otvara Klaster 4. koji se tiče tzv. Zelene agende, kao potvrdu da i EU smatra da je Srbija spremna da ispuni sve evropske standarde po pitanju ekologije.”

Ova vlast je za ekologiju uradila više nego brojne druge pre nje i danas ulaže 250 procenata  više sredstava nego što su to ulagale prethodne vlasti. Vrlo je lako proveriti kakav je kvalitet vazduha danas u Boru, a kakav je bio kvalitet za vreme prošle vlasti.”

“Njih ne zanima ni ekologija,  ni pitanje zaštita životne sredine, jer se priroda ne čuva na ulicama, gde smo videli kako pale baklje i kako ostavljaju smeće za sobom, već ozbiljnim radom na tome.”

“Imamo danas one lažne ekologe koje subotom maltretiraju građane na ulicama. Imamo ljude koji su stvarno zabrinuti za ekologiju i imamo ove lažne što pokušavaju da minimiziraju rezultate rade predsednika Aleksandra Vučića.”

“Dok ste sa jedne strane imali ove lažne ekologe, ljude koji su jednim manjim delom plaćeni od strane stranih organizacija da unose nemir u Srbiju i jasno pokažu da njima nije cilj ni zaštita ekologije, životne sredine, niti se oni interesuju i brinu o građanima, već je zapravo samo cilj da se skine Aleksandar Vučić i da se oni vrate nazad na vlast.”

 

Tokom sednice poslanici su pozivali građane da svoje stavove iskažu na izborima 3. aprila uz napomenu da “Vučićeva politika nema alternativu”.

 

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.


Narodna skupština 2021: Analize procesa izmene Ustava i donošenja zakona u Republici Srbiji

[16.12.2021.]

Pred vama se nalazi osam odabranih analiza koje su za Otvoreni parlament napisali eksperti okupljeni oko organizacije Partneri Srbija, a koje ilustruju kako je u 2021. godini izgledao proces promene Ustava i donošenja zakona, sa posebnim osvrtom na ulogu Narodne skupštine kao centralne institucije i nosioca ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. 

Ovim analizama, kao i samim odabirom tema kojima se bavimo, želeli smo da napravimo kratak i ilustrativan pregled uočenih slabosti koje opterećuju proces donošenja zakona u Srbiji i funkcionisanje Narodne skupštine, a koje su posledica opšteg opadanja demokratskih kapaciteta i urušavanja institucija. 

Slabosti u procesu izrade predloga zakona, dakle pre njegovog ulaska u skupštinsku proceduru, su evidentne. Vlada, kao ubedjivo najčešći inicijator predloga zakona, nije zainteresovana za suštinsko učešće civilnog sektora i građana – iako će nastojati da održi privid da jeste. Otuda će ministarstva povremeno hteti da uključe eksperte i predstavnike (nekada pažljivo odabranih) organizacija civilnog društva u radne grupe i formalno će organizovati javne rasprave. Ali čitav proces, kako analize pokazuju, karakteriše izuzetno nizak nivo transparentnosti i međusobnog poverenja

Tako se propisi koji uređuju ovu oblast najčešće poštuju samo delimično. Česte su izuzetno štetne prakse poput netransparentnog formiranja i aktivnosti radnih grupa za izradu zakona. Radne grupe su formirane bez obaveštavanja javnosti, pružanja informacija o članovima i kriterijumima za njihov izbor, a često su oskudne informacije i o zadacima radne grupe, koliko puta su se sastale, do kakvih zaključaka se došlo na tim sastancima i slično. 

U analizama je uočeno i sistematsko neadekvatno organizovanje javnih rasprava, usled čega one ne ispunjavaju svoju osnovnu funkciju. Pored slučajeva zakonski neutemeljenog potpunog isključivanja javnosti tako što se javna rasprava ne organizuje - a koji je analiziran u slučaju usvajanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, češći su nedostaci poput      ignorisanja komentara za unapređenje teksta zakona iznetih na raspravama, kao i nedavanja nikakvog povratnog obaveštenja pojedincima/organizacijama koji su poslali predloge. Rasprave su često organizovane u izuzetno kratkom roku, a prisutna je i praksa da finalni tekst zakona  sadrži rešenja koja se nisu nalazila u tekstu koji je bio na javnoj raspravi. 

Ovakvo postupanje izvršne vlasti nepovratno šteti poverenju građana i zainteresovane javnosti u usvojena rešenja i u mogućnost sopstvenog uticaja na kreiranje javnih politika. Takođe, ono vodi usvajanju nedovoljno kvalitetnih zakonskih rešenja, daljem zatvaranju javnih institucija, te manjku osetljivosti za realne potrebe građana. 

Ipak, čini se da su položaj i stanje u Narodnoj skupštini od presudnog značaja za navedeni proces. Tako i kvalitet zakona donetih u  2021. godini direktno zavisi od postignutog kvaliteta u obavljanju zakonodavne i kontrolne funkcije Skupštine, Skupštine lišene pluralizma, u kojoj čak 97 odsto narodnih poslanika  pripada vladajućoj većini. Loš kvalitet skupštinske procedure omogućio je donošenje neadekvatnih zakona. Čini se da se u 2021. godini parlament ponašao kao serviser Vladinih zakonodavnih potreba. U ovom sazivu je čak 99 odsto predloga zakona u podnela Vlada, a čak dve trećine zakona je usvojeno bez ikakvih amandmana. S toga ne čudi, što je prema poslednjem istraživanju Crte, 41 odsto građana Srbije, u 2021. godini, nezadovoljno radom Narodne skupštine. 

Rad odbora predstavlja veliku slabost aktuelnog saziva Narodne skupštine. Više od trećine sednica skupštinskih odbora je trajalo kraće od 10 minuta. Odbori bi trebalo da predstavljaju najveći autoritet u svojim oblastima, da pozivaju i ispituju predstavnike Vlade, organizuju javna slušanja. Međutim, iz samih analiza Otvorenog pralamenta očigledno je da su se u 2021. godini odbori najčešće sastajali zarad održavanja forme. 

Najmanje kvalitetan, a svako građanima najdostupniji deo procesa usvajanja zakona je sama plenarna rasprava. Narodni poslanici su se retko držali teme, češće su zloupotrebljavali vreme za debatu u svrhu ubiranja političkih poena. Neretko, plenarne rasprave posluže i za brutalno obračunavanje sa pojedincima ili organizacijama koje na bilo koji način dovode u pitanje politiku vladajuće većine, uz potpuno zanemarivanje etičkih normi kojih su narodni poslanici dužni da se drže. Manjak suštinske zainteresovanosti za zakone je očigledna i u praksi zajedničkog pretresa o više predloga zakona koji nisu tematski srodni. 

Analiza ustavnih promena i svaka od sedam analiza procesa usvajanja zakona su celine za sebe. Pored izmena Ustava, koje svojim značajem neupitno zaslužuju posebnu pažnju, analiziran je proces usvajanja onih zakona koji, osim značaja same oblasti koju uređuju, ilustruju neki ili više nabrojanih izazova. 

Analize su većinom zasnovane isključivo na  javno dostupnim dokumenatima i izveštajima. U pojedinim slučajevima, autori su sproveli intervjue sa relevantnim ekspertima koji su učestvovali u procesima usvajanja zakona. Takođe, Partneri Srbija su jedna od organizacija koja je aktivno učestvovala u procesu izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, čije je usvajanje, takođe, predmet analize. 

Još jedan od kriterijuma za odabir zakona koji su analizirani je i vremenski okvir. Tako je u svih osam analiza u potpunosti ispraćen tok propisa - od njegove izrade do usvajanja u Narodnoj skupštini, a u slučaju Zakona o vodama i do vraćanja Narodnoj skupštini na ponovno odlučivanje od strane predsednika Republike.

Imajući u vidu sve navedeno, verujemo da su pred vama analize koje na sažet i zanimljiv način prikazuju glavne izazove u promeni Ustava i nedostatke zakonodavnog procesa u Republici Srbiji. Dodatno, kroz konstatovanje odstupanja od zakonskih procedura ili dobrih praksi, u ovim analizama se suštinski ukazuje i na načine kako da se uočene manjkavosti otklone. Otuda su važno štivo za sve čitaoce zainteresovane za unapređenje transparentnosti rada institucija i podizanje kvaliteta usvojenih zakona. A pogotovu za one zainteresovane za rad Narodne skupštine Republike Srbije. 

Uz nadu da će 2022. godina i novi saziv Narodne skupštine doneti bolje prakse! 

                                                                                                           Otvoreni parlament

 

 

 

 


Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić sazvao Četrnaestu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini

[14.12.2021.]

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sazvao je Četrnaestu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, za utorak, 21. decembar 2021. godine, u 10 časova.

Za ovu sednicu predložen je sledeći dnevni red:
 

1. Predlog zakona o inovacionoj delatnosti, koji je podnela Vlada;

2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prosvetnoj inspekciji, koji je podnela Vlada;

3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koji je podnela Vlada;

4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je podnela Vlada;

5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, koji je podnela Vlada;

6. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji je podnela Vlada;

7. Predlog zakona o tržištu kapitala, koji je podnela Vlada;

8. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju, koji je podnela Vlada;

9. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o utvrđivanju druge garantne šeme kao mera dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, koji je podnela Vlada;

10. Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, koji je podnela Vlada;

11. Predlog zakona o kulturnom nasleđu, koji je podnela Vlada;

12. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o elektronskim medijima, koji je podnela Vlada;

13. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Kreativna Evropa (2021-2027), koji je podnela Vlada;

14. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2079 (2021) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za Projektni zajam - Univerzitetska infrastruktura, koji je podnela Vlada;

15. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Zajam za ugovaranje stranog projekta o izgradnji) za Projekat izgradnje državnog puta 1.B reda br. 27 Loznica - Valjevo - Lazarevac, deonica Iverak - Lajkovac (veza sa autoputem E-763 Beograd - Požega), između kineske Export-Import banke, kao Zajmodavca i Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, koji je podnela Vlada;

16. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Kambodže o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, koji je podnela Vlada i

17. Lista kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, koju je podneo Odbor za kulturu i informisanje.

Sednica će se održati u Velikoj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu, Trg Nikole Pašića broj 13.

Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić sazvao Petnaestu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini

[14.12.2021.]

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić, sazvao je Petnaestu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, za četvrtak, 23. decembar 2021. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Za Petnaestu sednicu Drugog redovnog zasedanja predložen je sledeći dnevni red:
 

1. Predlog odluke o izboru na funkciju javnih tužilaca, koji je podnela Vlada.

Sednica će biti održana u Velikoj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu, Trg Nikole Pašića broj 13.

Parlamentarna beležnica: Veliko razrešenje

[14.12.2021.]

Proteklu nedelju u Skupštini obeležilo je konačno razrešenje drame započete izglasavanjem dva zakona – Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi (25. novembra) i izmena Zakona o eksproprijaciji (26. novembra) – čije je usvajanje izvelo građane na ulice. Epilog ne ide u korist Skupštine, a sam način je na trenutke delovao poražavajuće i pogubno po ugled ove institucije.

 

Narodni poslanici su proteklu nedelju otpočeli hrabro, reklo bi se samouvereno. Sve do petka u skupštinskoj sali su se mogli čuti različiti napadi i teorije kojima su objašnjavani protesti i blokade na ulicama Srbije. Od „hirbidnog rata“, „ukrajinskog scenarija“ pa sve do „obojenih revolucija“, zdušno i kreativno su narodni poslanici nabrajali sve faktore uključene u destabilizaciju Srbije. „Zbog toga apelujem na sve one institucije koje su nadležne da na jedan efikasan način, na jedan brz način dođu i do političkih inspiratora onoga što definiše nameru narkoklanova, narkokartela, svih onih koji su hteli da eliminišu Aleksandra Vučića tokom prethodnih nekoliko godina, da se nađu politički inspiratori toga i da se otkriju i pokažu svi oni koji su to inspirisali kao strani centri moći, a mi ovde kao većina i kao SNS ćemo snažno nastaviti da podržavamo našeg predsednika i sve ono što on radi u cilju jačanja i podizanja ove zemlje.“ Inspiracije je čini se najmanje nedostajalo kada su se poslanici bavili ekološkim pokretima, pogotovu u svetlu nedavnog napretka Srbije u evropskim integracijama. “Evropska unija otvara klaster četiri. Očigledno je da se dobre stvari dešavaju u Srbiji kada je reč o zaštiti ekologije.“ Više o ovoj, prvoj fazi nastupa narodnih poslanika možete čuti u poslednjoj epozodi serijala „Strofa, refren, replika“.

 

I resorna ministarka – koje je prethodno predlagala Zakon o referendum i narodnoj inicijativi a protekle nedelje opet bila gost u Narodnoj skupštini zbog seta zakona kojima se uvođenje platnih razreda u javnom sektoru odlaže za 2025. godinu – je najpre nastupila hrabro. Čak je branila i sada već izmenjen deo Zakona koji se ticao plaćanje overe potpisa prilikom podnošenja narodne inicijative: „Ljudi pojedinačno, svoj potpis, ličnu kartu, 40 dinara. Ideja je dobra i hoću da stanem iza toga.“ Ali ministarka je u Skupštini samo dva dana kasnije bila nema, jer kada su usvojene izmene ovog Zakona niko nije govorio u ime predlagača.

 

Inače, sama rasprava o ponovnom odlaganju platnih razreda nije preterano inspirisala narodne poslanike. Važno je samo da se nastavi rad na ovom sada već višegodišnjem procesu. Nije tu bilo potrebe za ikakvim ozbiljnim propitivanjem izvršne vlasti, samo neka nastave da vredno rade. Ni narednog dana rasprava o izmenama Zakona o patentima, zakona koji omogućuje zaduženje javnog preduzeća “Srbijagas” kako bi se omogućila gasifikacija Zlatiborskog okruga, te zakona kojim se potvrđuje ekonomska i trgovinska saradnja sa Vladom Mongolije nije bila obeležena nekim propitivanje narodnih poslanika.

 

Ali tenzija se već osećala jer se čekala odluka predsednika Republike – da li će potpisati ukaz o proglašenju Zakona o eksproprijaciji, ili će ga vratiti Narodnoj skupštini na ponovno odlučivanje. Međutim, navodno usled tehničke greške, u medijima se najpre pojavilo saopštenje iz Nemanjine da Vlada povlači zakon iz procedure. Takav, po Skupštinu poražavajuć, razvoj događaja je izazvao reakciju predsednika Narodne skupštine: „Pre nego što odredim dan za glasanje, želim samo da vam povodom informacija koje ste mogli da pročitate na sajtovima, povodom vesti da je Vlada Srbije povukla Zakon o eksproprijaciji, želim samo da vas podsetim da ustavne odredbe, da Vlada Republike Srbije ne može da povuče zakon koji je usvojila Narodna skupština Republike Srbije. Mi čekamo odluku predsednika Republike Srbije da li će potpisati ili neće potpisati zakon i vratiti ga Narodnoj skupštini. To je jasna ustavna procedura. Prema tome, bićete informisani o daljem toku kada budemo od predsednika dobili jasno obaveštenje o njegovoj odluci, a to znači da o nekoj eventualnoj sednici ćete biti na vreme obavešteni.“ Ali već narednog dana, predsednik Skupštine je istakao da je procedura takva da, kada predsednik Srbije vrati zakon na ponovno odlučivanje, Skupština mora ponovo da se o njemu izjasni ili ga pak Vlada povlači iz procedure. Problem je što i ova tvrdnja ne stoji. Parlament može odlučiti da li da se o vraćenom zakonu opet izjašnjava, ali Vladi u ovoj proceduri nigde nema mesta. Ne ukoliko je cilj da se izbegne grubo i direktno narušavanje principa podele vlasti. Više o parlamentarnoj proceduri u slučaju vraćanja zakona na ponovno odlučivanje možete pročitati u tekstu Otvorenog parlamenta.

 

Pored toga što je, mimo svakog pravila, Vlada odlučila da povuče Zakon o eksproprijaciji iz procedure, odlučila je dakle i da Skupština u petak izmeni Zakon o referendumu u narodnoj inicijativi. Prošlo je brzo. Izuzev odgovora predsednika najveće poslaničke grupe na izlaganje jednog od retkih poslanika koji ne pripada vladajućoj većini, nije bilo obraćanja. Ali, zašto bi se zavaravali da je Vlada bila ta koja je odlučila o izmenama. Ili nadali da je Skupština kadra da raspravlja o svojim odlukama. Čini se da se o svemu pitao predsednik Republike koji je i predsednik najveće partije, a što nije u skladu sa Ustavom. Otuda ne iznenađuje potpuna konfuzija oko nadležnosti, one su odavno već čista forma.

 


COUPLET CHORUS REBUTTAL E91: SHAME ON YOU!

[13.12.2021.]

If the MPs had known that the President of Serbia was preparing to indulge the people’s will, expressed at the street protests, a different song would have been sung in the Assembly. But it seems that the president of the party did not give them guidelines in time, so they dedicated an entire day to possible colour revolutions.

 

 

Who wants to […] manipulate the citizens of Serbia on certain issues in order to become recognisable in public, to conduct certain protests bringing them at the helm when next year’s elections come, and to simply enter the Parliament and try to talk about topics which really have nothing to do with environmental protection, expropriation or a referendum.“

“Savo Manojlović and the rest of the crew are counting on that, that by manipulating these young people they will achieve their political and, eventually, their economic goals, i.e. continue plundering and ruining Serbia, the Serbia we really love, while they love only their own pockets.“

Shame on you! They set fire to this Assembly – vandalism. They beat the police – violence, and we are talking about their democracy. That is not democracy and our President is not a fascist. He is the greatest democrat that this country has given birth to.“

The aim is to send a bad image of Serbia and its government to the public, so that, like it was the case with other similar colour revolutions, protests could spread, conflicts in the streets escalate, which would provoke a civil war, which would then illegally replace lawful and legitimate government elected by a striking majority of our people.”

“December is here, it is wintertime, it is cold, supporters of their politics are so lazy that I do not believe that they will gather in larger numbers during the winter. They will create a little tension in March, they will try to organise some crazy demonstrations and attacks again.“

 

On the same day, the President said that the citizens were worried for good reasons. He did not sign the Law on Expropriation. Amendments to the Law on Referendum were urgently proposed, which these same MPs adopted without discussion.

 

For the Open Parliament, Mirjana Nikolić.


Strofa refren replika E91: Sramota jedna!

[11.12.2021.]

Da su poslanici znali da se predsednik Srbije sprema da udovolji narodnoj volji iskazanoj na uličnim protestima, drugačija bi se pesma pevala u skupštini. Ali izgleda da im predsednik stranke nije dao smernice na vreme, pa su čitav jedan dan posvetili mogućim obojenim revolucijama.

 

 

Ko želi da podigne i manipuliše građanima Srbije po određenim pitanjima da bi postali prepoznatljivi u javnosti, da bi sprovodili određene proteste sa kojima bi oni stali na čelo kada dođu izbori sledeće godine i da bi, jednostavno, ušli u parlament i pokušali da pričaju o temama koje zaista nemaju veze ni sa zaštitom životne sredine, ni sa eksproprijacijom, ni sa referendumom.“

„Na to računaju ovi, Savo Manojlović i ostala ekipa, da će manipulacijom tih mladih ljudi da ostvare svoje političke, a na kraju i svoje ekonomske ciljeve, a to je da se nastavi pljačka i upropašćavanje Srbije, Srbije koju mi zaista volimo, a oni vole samo svoj džep.“

 „Sramota jedna. Palili su ovu Skupštinu – vandalizam. Tukli policajce - nasilje, a mi govorimo o njihovoj demokratiji. To nije demokratija i naš predsednik nije fašista. To je najveći demokrata koga je izrodila ova zemlja.“

Cilj je poslati lošu sliku o Srbiji i njenoj vlasti u javnost, kako bi se poput drugih sličnih obojenih rezolucija omasovili protesti, eskalirali sukobi na ulicama, koji bi izazvali građanski rat, koji bi zatim nelegalnim putem smenio legalnu i legitimnu vlast, izabranu ogromnom većinom glasova našeg naroda „.

 „Došao je decembar, zima je, hladno je, njihove pristalice politike su toliko lenje da ja i ne verujem da će se oni i okupljati u nekom većem broju u toku zime. Malo će oni napraviti tenziju u martu mesecu, pokušaće opet neke ludačke da prave demonstracije i napade“.

 

Istog ovog dana predsednik je rekao da su građani bili s pravom zabrinuti. Zakon o eksproprijaciji nije potpisao, a na zakon o referendumu su hitno predložene izmene koje su isti ovi poslanici bez rasprave usvojili.

 

Za Otvoreni parlament, Mirjana Nikolić.