Aktuelnosti

Saznajte šta se dešava u Narodnoj skupštini - na koji način poslanici predstavljaju interese građana i na koji način usvojeni akti utiču na različite oblasti života građana.

Gojković sazvala novu sednicu, na dnevnom redu i Predlog zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“

[14.02.2020.]

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je, na zahtev Vlade, Dvadeset peto vanredno zasedanje Narodne skupštine za utorak, 18. februar, na kojoj će narodni poslanici razmatrati Predlog zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“, koji je podnela Vlada.

U zahtevu za održavanje sednice određeno je da Narodna skupština razmatra i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u Republici Srbiji) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Zajam za ugovaranje stranog projekta o izgradnji) za Projekat izgradnje toplovoda Obrenovac - Novi Beograd, između kineske export-import banke, kao zajmodavca i Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije postupajući preko Ministarstva finansija, kao zajmoprimca, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uzajamnom priznavanju kvalifikovanih usluga od poverenja koje se pružaju u Republici Srbiji i Republici Severnoj Makedoniji.
 
Narodna skupština će razmotriti i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije, s jedne strane i Evroazijske ekonomske unije i njenih država članica, s druge strane.
 
Narodni poslanici će razmotriti i Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola 6 o trgovini uslugama Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi, koje je podnela Vlada i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, koji je podnela narodna poslanica Katarina Rakić.
 
Sednica će se održati u Velikoj sali Doma Narodne skupštine, sa početkom u 10.00 časova.

STROFA REFREN REPLIKA: 21 EPIZODA

[14.02.2020.]

Na 23. vanrednom zasedanju Skupštine izabrano je 80 sudija o kojima se u plenumu nije čulo gotovo ništa, ali se zato često spominjao sudija Miodrag Majić - najnegativnija pojava u pravosuđu prema oceni pojedinih poslanika vladajuće većine. O tome, kao i o odlaganju izbora predsednika sudova i usvojenim finansijskim planovima nezavisnih tela, poslušajte u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika.

Izbor predsednika sudova se odlaže, o 80 novoizabranih sudija ni na ovoj sednici nismo čuli gotovo ništa, a najnegativnija pojava u pravosuđu prema oceni pojedinih poslanika vladajuće većine i dalje je sudija Miodrag Majić.

Ako je neko pomislio da odlaganje izbora predsednika sudova ima veze sa predstojećim izborima, nije kažu u pravu, razlog su, prema rečima predsednika skupštinskih naprednjaka Aleksandra Martinovića, loši predlozi.

 „Ja sam naveo, tri primera gde prosto nemate uslova da izaberete takvog kandidata za predsednika suda. Jedan kandidat je dolazio iz suda gde je dobio samo jedan glas svojih kolega, drugi kandidat je, i to se manje-više zna u sredini u kojoj on živi, član glavnog odbora Demokratske stranke, a treći kandidat, to je za mene onako bilo najdrastičnije, bio je na merama tajnog nadzora od strane Bezbednosno-informativne agencije.”

I radikal Petar Jojić pozdravio je odluku skupštine da se o predlozima još malo razmisli. Dobio je kaže pismo od zaposlenih u Pirotskom sudu o kandidatkinji za predsednicu.

„Ovo je skandal, jer je ovo lice sudija tek tri godine, studirala je 11 godina, a prosečna ocena šestica. Alal vera predlagaču iz Visokog saveta sudstva. Čestitam, skidam kapu!“

U zakonu piše da sudija može biti razrešen ako je nedostojan funkcije i krši Ustav, podsetili su Marjan Rističević i Jelena Žarić Kovačević.

„Moje pitanje je bio sudija Majić. Taj se više bavi politikom nego svi politički lideri zajedno. Da li ga to čini nedostojnim sudijske funkcije? Kad god mi nešto kažemo i stavimo primedbu, to se smatra pritiskom na pravosuđe. Kada se sudija Majić meša u naš posao, onda nikom ništa. Ako mi komentarišemo presude koje su stare nekoliko godina, onda mi vršimo pritisak, onda se diže Majić, diže se Visoki savet sudstva, digne se kuka i motika iz pravosuđa. Ej vi ste svetog Majića komentarisali itd.”

„Najbolji primer za to je sudija Majić, koji krši sve etičke i profesionalne norme, zloupotrebljavajući sudijsku funkciju u dnevnopolitičke svrhe. Gotovo da se ne pojavi nijedna tema u Srbiji, a da on to ne iskoristi kao povod da napadne Aleksandra Vučića ili Vladu Srbije ili Srpsku naprednu stranku.

Nemanja Šarović iz Srpske radikalne stranke pitao je Visoki savet sudstva da li je njihovo ćutanje priznanje da je pravosuđe pod pritiskom i naveo primer nedavnog  hapšenja bliskog saradnika ministarke Zorane Mihajlović. 

Uhapse njega, on kaže – delio sam pare sa Zoranom, prvi se javlja, ni Zagorka Dolovac, ni ovaj Milojević, nego se javlja predsednik Republike i kaže – ja verujem u nevinost Zorane Mihajlović? Pa koga briga u šta on veruje? Da li je to pritisak na sudove? Da li je to dozvoljeno? Ako jeste, pognite i dalje držite pognute glave i ćutite. Ako nije, podignite glave i usprotivite se, jer to ste dužni da učinite.

Na ovoj sednici usvojeni su i finansijski planovi nekih nezavisnih tela pa smo čuli da REM i Agencija za energetiku za plate zaposlenih izdvajaju 70 odsto ukupnih prihoda.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić

 


Gojković sazvala Dvadeset četvrto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu

[12.02.2020.]

Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković sazvala je, na zahtev 158 narodnih poslanika, Dvadeset četvrto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, za petak, 14. februar 2020. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Narodni poslanici razmatraće jednu tačku dnevnog reda – Listu kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, koju je podneo Odbor za kulturu i informisanje.
 
Zasedanje će biti održano u Domu Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13.

SAOPŠTENJE: IMA LI REDA U SKUPŠTINSKOM DNEVNOM REDU?

[11.02.2020.]

Crtina inicijativa Otvoreni parlament načelno pozdravlja presedan koji je napravljen usvajanjem dva predloga za izmene zakona koje je podnela narodna poslanica Gordana Čomić, ali istovremeno postavlja pitanje zašto nisu barem razmatrani i ostali predlozi za izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima, koji su došli iz redova opozicije.  

Od 2016. godine do sada, poslanici koji ne pripadaju vladajućoj većini podneli su ukupno 18 predloga za izmene i dopune pomenutih zakona, koji se odnose na bitna pitanja unapređenja izbornog sistema, ali nisu transparentni razlozi zbog kojih su u dnevni red uvršteni samo predlozi poslanice Čomić.  

Dnevni red sednice na kojoj su ove izmene zakona usvojene utvrđen je unapred, zahtevom za sazivanje vanrednog zasedanja koji je podnelo 155 poslanika. Po pravilima procedure, dnevni red vanrednog zasedanja ne može se dopuniti, ali ostaje pitanje na osnovu čega su poslanici većine odlučili da neke predloge uvrste u dnevni red, a neke druge da ignorišu godinama.

Otvoreni parlament podseća da je ovo tek drugi slučaj u ovom skupštinskom sazivu da se na dnevnom redu našao predlog za izmene ili usvajanje novog zakona koji su podneli poslanici izvan vladajuće većine. Prethodni slučaj dogodio se u martu 2019.  godine kada je razmatran predlog Zakona o finansiranju Autonomne pokrajine Vojvodine i Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o Vojvodini, ali tada predlozi Olene Papuge, Nade Lazić i Nenada Čanka nisu bili usvojeni.

Činjenica da se predlozi zakona koje podnose poslanici iz redova opozicije ne stavljaju na dnevni red Narodne skupštine u praksi znači da poslanici ne mogu da ostvaruju pravo predlaganja zakona, a time i svoju punu ulogu. Razmatranje zakonodavnih inicijativa narodnih poslanika ne sme da zavisi od političke volje.


Dvadeset treće vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu

[10.02.2020.]

Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković sazvala je, na zahtev 154 narodna poslanika, Dvadeset treće vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, za sredu, 12. februar 2020. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Narodni poslanici razmatraće Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika suda u sudovima opšte i posebne nadležnosti u Republici Srbiji, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, četiri predloga odluka o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i dva predloga odluka o izboru javnog tužioca, a koje je podneo Visoki savet sudstva.
 
Na dnevnom redu naći će se i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2020. godinu, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava; Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2020. godinu, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava; predlozi odluka o davanju saglasnosti na Rebalans finansijskog plana Agencije za energetiku Republike Srbije za 2019. i 2020. godinu, koje je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
 
Sednica će biti održana u Domu Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13.

STROFA REFREN REPLIKA: 20 EPIZODA

[10.02.2020.]

Tek drugi put u ovom sazivu na dnevnom redu Skupštine našao se predlog podnet od strane poslanika koji nisu deo vladajuće većine. 22 vanredno zasedanje ostaće upamćeno po izmeni cenzusa za izbor narodnih poslanika i lokalnih odbornika, uvođenju 40% kvote za učešće žena u radu Narodne i lokalnih skupština, ali i po većinskoj podršci predlogu iz reda opozicije. Poslušajte više u 20. epizodi #StrofaRefrenReplika

Najvažnija odluka poslednje sednice možda jeste to što je izborni census smanjen sa pet na tri odsto i da će od sledećih izbora u skupštinskim klupama sedeti najmanje 40 odsto žena, ali čini se još važnije - ovo je bila pokazna vežba kako bi trebalo stvarno da izgleda skupštinska rasprava i kako predsednik Parlamenta može, kad hoće, da bude drugi čovek države.

Prvi presedan - objedinjena rasprava o predlozima vlasti i opozicije. O smanjenju izbornog cenzusa govorilo se mnogo, ali uglavnom isto - predožila ga je Srpska napredna stranka, kažu na svoju štetu, kako bi parlament bio reprezentativniji i kako bi se čula najrazličitija mišljenja. Oni koji ne veruju u dobru volju naprednjaka i smatraju da je tri odsto mamac ili usluga nekim malim strankama kako bi se u budućem sazivu skupštine glumila demokratija - nisu bili u sali da to i kažu, jer je na snazi bojkot.

Ni rasprava o budžetu, ni Vučićev plan za Kosovo, ni ozbiljne izmene Krivičnog zakona nisu naterale stranke okupljene u Savezu za Srbiju da taj bojkot prekinu. To je na svoju ruku, svesna rizika, učinila poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić došavši da brani predlog o najmanje 40 odsto manje zastupljenog pola na izbornim listama.

“I hajde da zapamtimo da će uvek biti nas koje će braniti ono što je ispravno, a ne moramo. Mnogo jednostavnije, nemati etičku dilemu o tome da li ovde da zastupam politiku Demokratske stranke, a to je prisustvo žena u politici na mestima odlučivanja, ili ću zastupati odluku stranke o tome da u ovoj Skupštini sa bilo kime nema razgovora i da se rad bojkotuje. Ja sam odlučila, kako sam odlučila i opet bih tako.”

A kada je u sred rasprave stigla vest da je Vlada preporučila da se Čomićkin predlog ne usvoji, odgovor predsednice skupštine Maje Gojković  bio je baš kakav bi uvek i trebalo da bude.

“Kao što znamo, mišljenje izvršne vlasti ne obavezuje zakonodavnu vlast. Ovu vlast ovde je izabrao narod, a mi biramo Vladu, mi biramo izvršnu vlast.”

Predsednica skupštine prekidala je napade na opoziciju koja nije prisutna, a potez koleginice Čomić posebno je pohvalila Marija Obradović iz SNS-a.

“Znate ono - Pucajte ja i sada držim čas!  To vam je Gordana Čomić u ovoj priči. Kad ste toliko hrabri da preskočite stranačku ogradu. Činite dobro ženama, dakle 52 procenta u Srbiji, o njima brinemo kroz ovaj zakon!”

Radikali nisu poverovali u zajedničke dobre namere kolega. Kritike su stigle od Nemanje Šarovića i Vjerice Radete kojima je Maja Gojković poručila kako oni samo zamagljuju činjenicu da neće podržati veći broj žena u Skupštini. 

“Nakon svih priča kako su žuti lopovi opustošili i upropastili Srbiju, na kraju vidimo kako vi delite zapravo sve iste vrednosti!”

“Ta gospođa koja je željna dijaloga, gde je bila godinu dana skoro, u nekoj dubokoj ilegali? S kim je imala dijalog? Dok nije napravila kombinaciju političku sebi od koristi, e onda se pojavila. Naravno sad će i ona i vi negirati to, al brzo će izborne liste pa će se videti”.

“Hrabro je doneti odluku u svom životu posle 30 godina i zatvoriti jedna vrata i pokušati da otvoriš druga vrata a to nisu vrata Srpske napredne stranke, to ja odgovorno tvrdim”.

Kada je reč o učešću stranaka nacionalnih manjina, većina je uvažila preporuke iz javne rasprave pa će Republička izborna komisija proglašavati manjinske izborne liste o čemu može, ali ne mora tražiti mišljenje Nacionalnog  saveta nacionalnih manjina.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

 

STROFA REFREN REPLIKA: 18 EPIZODA

[07.02.2020.]
Da li advokatsko punomoćje mora biti overeno kod notara i zašto treba izbegavati praksu davanja autentičnog tumačenja? Poslušajte koje su stavove poslanici zastupali o jedinoj tački dnevnog reda u 18. epizodi #StrofaRefrenReplika.
 
 

Zbog neujednačene sudske prakse Vlada Srbije zatražila je od Skupštine Autentično tumačenje odredbe člana 48. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Osnovna dilema koju je otvorio ovaj član zakona odnosi se na to da li advokatsko punomoćje mora biti overeno kod notara, kako bi advokat naplatilo sudske troškove. 

Predlog Autentičnog tumačenja narodnim poslanicima obrazložio je predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Đorđe Komlenski. 

„Ovu odredbu treba razumeti na takav način da advokatu nije potrebno overeno punomoćje da bi primio sudske troškove i troškove izvršenja na svoj račun, osim i isključivo ako zakon kojim se uređuje sudski postupak u kojem je nastala izvršna isprava zahteva overu punomoćja.”

Poslanik Socijalističke partije Srbije Neđo Jovanović ocenio je da se od uvođenja javnih beležnika, advokatura našla u teškom položaju ali da je istrajala u borbi za opstanak profesije. On je istakao da donošenju zakona u svim oblastima treba posvetiti veću pažnju jer ostavljanje dileme i neujednačena sudska praksa stvaraju pravnu nesigurnost kod građana.

„I kao čovek koji se bavi advokaturom i naravno narodni poslanik smatram da mi treba da izbegavamo praksu koja podrazumeva davanje autentičnih tumačenja, jer na taj način samo potvrđujemo da nismo uradili prethodno posao koji smo trebali da uradimo valjano.”

Poslanica Srpske napredne stranke Jelena Žarić Kovačević istakla je da će se autentičnim tumačenjem pojačati odgovornost i advokata i stranaka koje zastupaju.

„Tačno će se znati šta ide na račun stranke, šta ide na račun advokata i štitiće se i advokati. Osim toga, dovešće do efikasnijeg sistema izvršenja i obezbeđenja,  jer će svako od stranaka i advokata znati za šta mu je legao novac na račun.”

Za poslanika Srpske radikalne stranke Nemanju Šarovića to što je tumačenje zakona bila jedina tačka dnevnog reda, najbolji je pokazatelj koliko je jak advokatski lobi u Srbiji i kako njihov štrajk još nije zaboravljen.

„Vi, na primer, ne hajete za to što su ratni vojni invalidi i ratni veterani, praktično, prezimili, u Pionirskom parku, preko puta ove sale u kojoj sedite, oni koji su najzaslužniji za odbranu Srbije, oni koji su rizikovali svoje živote nisu došli na dnevni red. Mi smo ovde čuli kako je veoma bitno da advokatska profesija bude nezavisna, a pre svega, ja mislim da su tu nezavisnost izborili onoga trenutka kada su postali nezavisni prema PDV-u i prema fiskalnim kasama.”

Radikali su više puta ponovili da su skupili više od 100.000 potpisa građana za ukidanje javnih izvršitelja, ali da vladajuća većina odbija da njihov zahtev stavi na dnevni red.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić. 


 

STROFA REFREN REPLIKA: 19 EPIZODA

[07.02.2020.]

Prvo javno slušanje u ovoj godini održano je na temu izmena zakona o izboru narodnih poslanika i lokalnih izbora. Velikodušan gest za veću reprezentativnost sastava Skupštine, ili pokušaj vlasti da pruži privid legitimiteta i pluralizma u sledećem sazivu Parlamenta? Predstavnik Crte Pavle Dimitrijević poručio je da ozbiljne promene ne treba da budu implementirane i da ne treba do njih da dođe u godini u kojoj se izbori održavaju. Poslušajte šta narodni poslanici i drugi učesnici javnog slušanja misle o predloženim izmenama u 19. epizodi #StrofaRefrenReplika

Smanjenje cenzusa sa pet na tri odsto doprineće reprezentativnosti sastava Skupštine Srbije, ali izborna pravila ne treba menjati u izbornoj godini, rečeno je na  javnom slušanju u Skupštini Srbije o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima koje su predložili poslanici Srpske napredne stranke.

Poslanik SNS-a Vladimir Orlić u uvodu je objasnio da su predložene dve ključne izmene: smanjenje cenzusa i novi propis po kojem Republička izborna komisija utvrđuje status stranaka nacionalnih manjina, a potvrdu statusa za lokalne izbore daju im Nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Nevladin sektor nije protiv smanjenja cenzusa, ali izmene neposredno pred izbore, ruše poverenje u izborni sistem. 

Uz napomenu da se ta tema nije pominjala na razgovorima o unapređenju  izbornih uslova, Pavle Dimitrijević iz Crte istakao je da cenzus nije samo pitanje izbora 2020. godine, već pitanje u kakvoj državi želimo da živimo.

„Nema izričite zakonske obaveze koja bi zabranjivala da se izborni zakoni menjaju godinu dana pred izbore, međutim ovaj standard možemo naći i u  Kodeksu dobre prakse u izborima Venecijanske komisije gde se eksplicitno navodi da ozbiljne promene ne treba da budu implementirane odnosno ne treba do njih da dođe u godini u kojoj se izbori održavaju.”

Predstavnica CESID-a Emilija Oristijević pozvala je predlagače da dodatno razmotre predloge.

„Ovako krupne promene ne smeju da se rade neposredno pred izbore s obzirom da je reč o jednom od stubova izbornog sistema pored broja izbornih jedinica ili broja poslanika i u tom smislu predlažemo da i ukoliko ova mera prođe odnosno bude usvojena u skupštini - njena primena bude odložena“.  

Nisu zadovoljni ni predstavnici manjina, Lider Stranke pravde i pomirenja Muamer Zukorlić i predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov smatraju da se ovako otvara put zloupotrebama.

„Recimo u našim sandžačko-novopazarskim uslovima to bi izgledalo ovako: recimo Sulejman Ugljanin koji kontroliše Nacionalni savet Bošnjaka i Bošnjačko nacionalno vijeće s jedne strane i s druge strane ja i Stranka pravde i pomirenja treba da se prijavimo na taj šalter i da tražim dozvolu od Sulejmana Ugljanina da mi dopusti da izađem na izbore pod određenim uslovima“.

„Tu postoji najveća slabost kada je u pitanju onemogućivanje predstavnicima političkih stranaka nacionalnih zajednica, malih i teritorijalno disperziranih, a to su sve osim madjarske, bošnjačke i albanske, jer je za uključivanje u izborni proces potrebno 10.000 ovjerenih potpisa od strane javnih bilježnika, a za registraciju je potrebno tisuću.“

U javnoj raspravi spuštanje cenzusa podržale su članice vladajuće koalicije, dok je Jovan Jovanović iz Kluba samostalnih poslanika rekao da ne veruje u velikodušan gest Srpske napredne stranke. 

„Za nas je ovo jedan providan pokušaj vlasti da pruži privid legitimiteta, reprezentativnosti i pluralizma u sledećem sazivu Parlamenta. Osim toga mi danas imamo ovo javno slušanje. U sred javnog slušanja je zakazana  sednica sa ovim izbornim zakonima, što govori koliko je u stvari iskreno ovo javno slušanje."

Poslanik SNS-a Aleksandar Martinović je u ime predlagača rekao da oni ne menjaju izborni sistem, samo pomažu da bude još proporcionalniji.

Odnosno omogućavamo da na političkom spektru u Narodnoj skupštini budu vidljivi i oni politički činioci koji inače ne bi bili vidljivi da je cenzus ostao na pet odsto.“

O strankama nacionalnih manjina Martinović je rekao da je ideja da se spreče zloupotrebe i da se postigne da na izborima učestvuju autentične manjinske stranke.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

 

Gojković zakazala vanrednu sednicu za 6. februar

[04.02.2020.]

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je 22. vanredno zasedanje za četvrtak, 6. februara, na zahtev 155 poslanika Narodne skupštine.

Na dnevnom redu će biti Predlog zakona o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji su podnela 103 narodna poslanika Poslaničke grupe Srpska napredna stranka.

Na dnevnom redu će biti Predlog zakona o izmeni Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.

Narodni poslanici razmatraće i Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima, koji su podnela 103 narodna poslanika Poslaničke grupe Srpska napredna stranka, kao i Predlog zakona o izmeni Zakona o lokalnim izborima, koji je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.

Zasedanje će se održati u Domu Narodne skupštine, sa početkom u 10.00 časova.

STROFA REFREN REPLIKA: 17 EPIZODA

[03.02.2020.]

Zašto insistiramo na usvajanju Etičkog kodeksa o ponašanju narodnih poslanika? Odgovor je dat u prošlonedeljnoj razmeni uvreda između poslanika SRS i potpredsednice Vlade tokom koje je najviše stradala Narodna skupština. Poslušajte kako je tekla rasprava između poslanika Radikala i ministarke Mihajlović u #StrofaRefrenReplika:

Ne pamti se u poslednjih dvadeset godina da su se narodni poslanici sa toliko nepoštovanja obraćali nekom ministru, ali ni da je neki ministar tako otvoreno pokazao nipodaštavanje prema poslanicima i ulozi parlamenta uopšte. 

Poslanici Srpske radikalne stranke često govore da ministarku građevine, saobraćaja i infrastrukuture Zoranu Mihajlović treba hitno smeniti zbog malverzacija, a sada su imali priliku da joj to kažu i lično. Vjerica Radeta već u načelnoj raspravi govorila je da je ministarka optužena za primanje mita, da je na Moravskom koridoru ukrala 300 miliona evra, da je špijun stranih ambasada, a onda prešla i na lične stvari. 

“Zoranine tašne, tri, u vrednosti od deset hiljada dolara, broš od pet hiljada evra, privezak od tri hiljade evra, to je nešto što je postalo urbana legenda. Nismo zaboravili ni krađu sa kartice ministarstva kada je Zorana Mihajlović u inostranstvu potrošila negde oko million i po dinara na kupovinu kozmetike, donjeg veša.”

U svom odgovoru ministarka Mihajlović jasno je pokazala šta misli o značaju parlamenta.

“A o tome šta sam ja uradila govori moj predsednik, a ne ni jedan drugi poslanik i ja sam ponosna na ono što moj predsednik kaže za moj rad i o meni i za mene je to broj jedan.”

Za raspravu u pojedinostima Radeta i Mihajlović još su se bolje pripremile za okršaj.

“Kako Vas nije sramota lopužo lopovska još mi se smejete u lice. (Nemojte molim vas koleginice Radeta). Vi odatle ne vidite šta radi, kako se ponaša i kakve face pravi ta što sedi ispred Vas. Znate ono šta je radila iza leđa Ane Brnabić kad joj se bečila, kolutala očima.”

“Uglavnom i u 90 odsto slučajeva samo laži, laži, laži, laži. Vrlo biram reči, ne kažem neistine nego kažem laži, zato što i Vi jako dobro znate da lažete. Lažete da sam ja špijun!”

Ne znam da li je brojao, ali kada je Mihajlovićeva devetnaesti put izgovorila da radikali lažu, predsedavajući Đorđe Milićevič pokušao je da je zaustavi, a i Radeta je nastavila.

 

“Potpredsednice, samo trenutak. (Izvolte.) Vi za repliku kao i poslanici imate dva minuta. Već je prošlo četiri minuta. Samo sam Vas zamolio.”

“Pa znate šta, onda ćemo da radimo do ponoći ili još 500 dana, ali moje je da odgovorim na užasne optužbe koje ja ovde slušam. (Vi svakako možete odgovorite). I samo još jedna rečenica i završiću. Nema problema, završiću. Mene ne traži ni jedan sud. Vas traže sudovi. Mene i moju porodicu sudovi ne traže, pa verujem da ćete doći tamo gde Vam je mesto.”

Ovakvu salvu uvreda ja mislim da ni jedan Ministar nikada od kada je Narodne skupštine nije izgovorio nekom narodnom poslaniku, pogotovo ne celoj poslaničkoj grupi i baš iznenađuje da ste Vi sve to dozvolili. Jel Vi vidite ovo, jel Vi vidite šta ova lopuža radi? (Ja vas molim samo.) Šta me molite pogledajte šta radi. (Ne ne ne, i Vas i potpredsednicu, molim vas) Izbacite je sa sednice, ona ne može sa ovim. Ove odavde ste izbacivali zbog transparenata. Čuj ona da stavi transparent, da drži “Radikalska laž”. Kučko sram te bilo!”

Posle dve pauze, u nastavku sednice atmosfera u sali bila je ispod svakog nivoa, od otimanja transparenata predstavicama ministarstva, pa do skandala kada je Milorad Mirčić otpakovao i pred svima pokazao donji deo ženskog veša koji su radikali pripremili kao navodni poklon za ministarku. I to je jedino po čemu će ova sednica ostati upamćena.

Pošto se ni veš ni odštampani transparenti tu nisu mogli naći slučajno, donekle se stvorio utisak da je ova predstava bila prilično sinhronizovana, jer se ostala dva dana, kada je set finansijskih zakona branio ministar finansija Siniša Mali, kritike radikala nisu tako glasno čule, iako je potvrđeno još pet ugovora o kreditima.  Da nije bilo poslanika Stranke moderne Srbije Aleksandra Stevanovića, javnost ne bi čula da smo se kod turske banke, zarad očuvanja dobrih odnosa, zadužili po kamati od 2,5 odsto, iako nam za slične kredite EU zaračunava kamatu od 0,7%. 

Za Otvoreni parlament, Mirjana Nikolić.