Aktuelnosti

Saznajte šta se dešava u Narodnoj skupštini - na koji način poslanici predstavljaju interese građana i na koji način usvojeni akti utiču na različite oblasti života građana.

Zatvoreni parlament: Treća sednica

[14.12.2023.]

O VEĆINI I MANJINI

 

Uvažene prazne stolice, kao i neuključeni mikrofoni, kamere i svetla,

Jednoga dana, kada se ovaj parlament ponovo otvori i napuni grajom novomandatiranih poslanika, odnos snaga biće – sad ide komplikovana formulacija – rezultat delovanja D’Ontovog sistema brojanja glasova na broj glasova koji su na izborima izbrojani. A za nijansu jednostavnije rečeno: skupštinska većina bi, dakle, trebalo da predstavlja sliku izbornom računicom dorađenog odnosa između onih koji su birali – pobedničke većine i pobeđene manjine. O tom „trebalo“ bih malo govorio na ovoj sednici zatvorenog parlamenta, na kojoj sam jedini govornik, jer sam se tako dogovorio sam sa sobom. A pre toga ću, veoma kratko, o nečem drugom.

Kod političkih izbora manjina mora da se saglasi sa odlukama većine, te da do sledećih izbora živi u političkom okviru koga je većina odabrala. Prilikom nekih drugih izbora, kada bira više nas, to nije slučaj. Ako je, recimo, od četvoro koji sede zajedno na večeri u restoranu njih troje izabralo da piju crno vino, četvrta osoba može da izabere i belo. A ne mora ni to, već potrebu za tečnošću ili uživanjem može zadovoljiti bilo kakvim pićem po svom izboru. A ne mora ništa ni da pije, ako neće... Elem, izbori koje ljudi čine kada biraju u okviru neke grupe ne podrazumevaju da se manjina mora ponašati u skladu sa odlukama većine.

Obični izbori, a pri tome mislimo pre svega na slučaj kada se bira na tržištu roba i usluga, ne stvaraju mogućnost da se govori o pobeđenima i pobednicima među onima koji biraju. Dok na tržištu političke robe, a bogami i usluga, nije takav slučaj. Šta je „kupila“ većina, u korpi na postizbornoj kasi moraju imati i ostali. O tome kakva se roba nudi na prodaju – a kamoli kakve su usluge – neki ćemo drugi put.

Ova obimna uvodna digresija služila je tome da se kaže i pokaže da je odnos većine i manjine veoma važan za politički život jedne zemlje. Najvažniji, moguće je. Jer taj odnos bazično definiše politički sistem. Ako većinom vlada manjina, tada se govori o diktaturi. Ako se ide političkim putem koji je većina sama odabrala, tada se može početi razmišljati (i) o demokratiji. Vladavina naroda, za početak, podrazumeva vladavinu većine u narodu. I sad tu ide jedna kvaka. Kvaka 22, za ljubitelje.

Postoje samo tri logički moguća slučaja kako se gorepominjana politička većina može kreirati: izvorno, diktatom i falsifikatom. Kada je većina zaista većina, to znači da su oni koji biraju imali mogućnost da zaista i biraju. A ta mogućnost dobija se uz pomoć slobodnog pristupa svim neophodnim informacijama na osnovu kojih se izbor pravi, bez pritisaka i ucenjivanja, bez ikakvog moranja u prostoru koji oivičavaju kuća, posao (ko ga i kako ima) i biračko mesto. Svoje političke predstavnike izvorna većina, kao i izvorna manjina, bira na izborima koji su slobodni i fer. Tako piše u udžbenicima koji uče o ovoj materiji, pa ćemo ih poslušati, bez ulaženja u to šta u to opšte znači da su izbori slobodni i fer, a sa još manjim ulaženjem u pitanje gde tako nečeg savršenog u ovom nesavršenom svetu ima.

Tamo gde se većina ne kreira sa idejom da bude baš prava, poseže se za diktatom. To omogućava da se dođe do broja onih koji su većinski glasali, bez mnogo brige o tome šta ti ljudi u većini misle u okviru svoja četiri kućna zida, a pre no što glasaju kako moraju. ... I da li to smeju ikome da kažu... Diktat može biti onaj banalni, ucenjivački i agresivni, a može biti i onaj u kome jedni te isti mediji nalažu šta se ima jedno te isto misliti. Nesigurne vlasti obično posežu za oba modaliteta diktata, jer ih to jedino sigurno dovodi do izborne pobede, a na izborima koji se održavaju puke forme i/ili međunarodne pristojnosti radi. Ko to kaže (i posledično laže) da diktat ne voli legitimitet.

U neposrednom komšiluku diktata živi i falsifikat. U ovom slučaju većina ne nastaje moranjem, već varanjem. Ili se izbroji kako nije; ili glasa ko tu nije; ili glasa koga ni nema; ili glasa onaj koga ima, ali ima i novca za koji je glasao... I da ne nabrajamo više, izborni falsifikati imaju razne modalitete, ali jedan zajednički rezultat: većina koja je tako nastala najčešće isto toliko ne postoji kao ni ona koja je diktirana. Te pošto je, moguće, opet reč o vladavini manjine –  koja je falsifikovala svoj većinski status –  opet se vratismo na to da ne vlada narod, nego neki posle sumnjivog glasanja proglašeni izabranici naroda. Izrodi, skraćeno.

Iz svega navedenog, dakle, ispada da je od temeljne važnosti, poštovane prazne stolice trenutno zatvorenog parlamenta, da u vas sednu predstavnici većine i manjine, ali tako da oni to zaista i jesu. Te da pred vas, poštovane ugašene kamere, mikrofoni i svetla, stanu oni koji ne predstavljaju personalne rezultate diktata i/ili falsifikata. Sve to potrebno je da bi ova Skupština bila ta koja omogućuje da se oni kojih je manje pomire sa odlukama onih kojih je više, kao i da oni kojih je više tu pomirljivost stalno imaju na umu. A ako većina i manjina posle izbora uopšte nisu to što jesu ili to nisu u istinskoj razmeri, onda logika i istorija kažu da za utvrđivanje tog možda najvažnijeg političkog odnosa u životu jedne zemlje – uvek postoji neki drugi način. A od izbora, red je i to da se naglasi, boljeg načina nema. Ali da sad ne ulazimo u detalje, jer moje vreme trajanja govora je isteklo. A i da nije, ne bih.

Vidimo se na sledećoj sednici ovog zatvorenog parlamenta.

 

Zatvoreni parlament: Druga sednica

[10.12.2023.]

O UPOTREBI SKUPŠTINE

 

Uvažene prazne stolice, kao i neuključeni mikrofoni, kamere i svetla,

Na prošloj sednici doneta je jednoglasna odluka – mojim jednim i jedinim glasom – da se nastavi zasedanje ovog i ovakvog zatvorenog parlamenta, koji je trenutno skoro sasvim van funkcije i koji će to biti do zvaničnog kraja izbora. Dogovoreno je takođe, da na svakoj novoj sednici ja ponovo uzmem reč, jer sem mene ni nema nekoga drugog ko, za ovom zamišljenom govornicom, to želi ili može da učini. Pa evo, kad je to sve već tako – a pritom i ja kažem da jeste – nastavićemo. Odnosno nastaviću.

Davno nekada sam čuo divnu priču – sasvim moguće i sasvim izmišljenu – o poseti nekakvog zapadnog premijera ili predsednika Budimpešti, onomad dok je Mađarska (na silu) pripadala Istočnom bloku. I ta priča kaže da se zapadni funkcioner, a u zajedničkoj šetnji pored Dunava, gledajući u impozantnu zgradu mađarskog parlamenta, obratio svom mađarskom kolegi rečima: „Imate zaista lep parlament. Baš je šteta što ga ne koristite.“ I od tad se mučim da razumem šta to znači – koristiti parlament?

Da napomenem i da, mimo ove slatke priče, treba znati da su retke zemlje koje nemaju nekakvu svoju Skupštinu i koje je nekako ne koriste. Severna Koreja, recimo, na svojim spektakularno posećenim izborima (izlaznost 99.63%) u sopstveni parlament pošalje 687 poslanika vladajućeg Demokratskog fronta za ujedinjenje Koreje. Kad uđe u Vrhovnu Narodnu Skupštinu, ova grupa se Dekretom Odozgo raštrka na četiri pod-frontovske partije (glavna, Radnička partija dobije ogromnu većinu mandata). I tu su još i plus dva, kako piše u spisku, nezavisna (!?) poslanika pride. To će, u prevodu ove faktografske digresije, reći da je, čak i onima kojima je Skupština najmanje potrebna, iz nekih razloga – potrebna Skupština.

Postoje, dakle, slučajevi gde su jedni te isti rezultati narodnog izlaženja na izbore dirigovani od strane vladajuće partije. A postoje oni slučajevi gde narod diriguje jedne te iste rezultate izbora i posledično jednu te istu vladajuću partiju. Tako su, recimo, u Bavarskoj još od 1957. godine sve do jednog predsednika vlade – te time i parlamentarne većine – bili pripadnici Hrišćansko-socijalne unije Bavarske (CSU). U Japanu, pak, postoji nešto što se zove „Sistem 1955“, a što predstavlja činjenicu da vlast ove zemlje parlamentarne demokratije –  sem tokom nekih par godina – od 1955. godine drži jedna te ista Liberalno Demokratska Partija (u originalu Jiyū-Minshutō, zarad razlikovanja od nekih poznatijih, a ovdašnjih skraćenica). I tako se, dakle, parlament može koristiti.

Naravno, postoje i skupštine koje su nekako bliže opštijem i donekle optimističkijem poimanju izborne demokratije. U takvim ishodištima biračkog glasanja normalnost predstavlja da se (nekad u kratkim, a nekad u dužim periodima) vladajuća većina smenjuje po sastavu. Time i vlast postane (ili prestane da bude) vlasništvo nekad levih, nekad desnih, nekad ideološki srednjih. U ovakvim političkim kulturama se ne smatra nešto baš mnogo epohalnim ako neko ko doskora nije bio na vlasti – tu vlast zauzme. Niti je tragedija ako se vlast izgubi. Bože moj, ima još izbornih kampanja i istorijskih prilika. Neće vlast nikud pobeći, takva joj je teritorijalna narav.

I sad, da se vratimo početnom pitanju: šta bi to značilo „koristiti parlament“, a ako se on u različitim ideološkim i političkim situacijama koristi na različite načine. Te ako apstrahujemo njegovu bazičnu ulogu, a što je donošenje zakona uz pomoć glasanja kakvegod skupštinske većine, sasvim je moguće da je najveća „korist“ od parlamenta zapravo sam taj, gore opisani, modalitet njegovog postojanja. Skupštine su, najviše od svega, svojevrsna institucionalna ogledala ideologije i političke kulture zemalja u kojima se one nalaze, a u određenom istorijskom trenutku. Te to kako se u njima glasa, menja vlast, govori i eventualno dogovara jeste odraz, i to bukvalni, svega što politički jesu oni koji su u tu skupštinu nekog poslali.

U tom smislu, ako se dvojica funkcionera ispred parlamenta šetaju; ili ako se par desetina hiljada njih ispred parlamenta okupi; ili ako u sali teče neka burna ili neka zvoncetom automatizovana sednica – ma šta god, dakle, da je prilika – niko tu ništa drugo ne radi sem što staje pred svoje političko ogledalo. I to je, zapravo, jedini način i kako se Skupštine odvajkada koriste i koliko su korisne u tome. Nekada se desi, dodaju moji šaptači na ovoj zamišljenoj političkoj bini, da se to ogledalo mora i pokriti, da njegovi korisnici ne bi gledali koliko je i šta sve poružnelo u tom odrazu. A moguće je da jeste. I moguće je, drage prazne stolice, isključene kamere, mikrofoni i svetla, da vas sve ovo zapravo uopšte i ne interesuje. Ali nekako sam imao potrebu da vam sve to sada kažem.

Dok traje ova pauza. I dok nema nikog da me preglasa.

Vidimo se na sledećoj sednici.

 

Autor: Voja Žanetić

 

Zatvoreni parlament: Prva sednica

[05.12.2023.]

UVODNO IZLAGANJE

 

Uvažene prazne stolice, kao i neuključeni mikrofoni, kamere i svetla,

S obzirom da na sednici ovog parlamenta, zatvorenog minimum do kraja izbora, nema baš nekih ograničenja po pitanju sadržaja izlaganja, biću slobodan da totalno privatizujem ovaj uvod. Te da objasnim otkud i ova sednica i ja na njoj.

A reč je o tome da sam kao dete jako voleo knjigu Jensa Sigsora – „Pale sam na svetu.“ Za one koji je nisu čitali, knjiga govori o dečaku Paleu, koji se jedno jutro budi i na svetu nema nikoga – sem njega. Na stranu pedagoško-poučni kraj knjige – gde usamljeni Pale plače i želi da što pre vidi roditelje –  u ovom trenutku bitno je da taj glavni junak može sam svašta da radi, a što inače ne bi mogao: da vozi tramvaj, da ulazi i izlazi iz praznih prodavnica i poslastičarnica, besplatno uzimajući sve što mu se sviđa i što želi. Čak je i iz banke uzeo vreću novca, sa kojom baš i nije znao šta bi, jer je sve bilo, rekosmo, besplatno. Jer nije bilo nikog sem Palea, samog na svetu. Znam, treba da pređem na stvar. Pa evo.

Poveden ovom detinjom simpatijom, prepoznah da je ovih dana zatvoreni srpski parlament (takođe poznat pod imenom – Narodna skupština) kao stvoren da se u tom njemu, makar evo ovim imaginarnim putem, zatekne jedan poprilično stariji Pale. A on će se, evo, sa govornice obraćati praznim skupštinskim stolicama, u nedostatku mogućnosti da bez smetnje vozi tramvaj ili makar opljačka banku.

S obzirom da u sastav parlamenta uvek ulaze ljudi koji, na ovaj ili na onaj način, reprezentuju neki deo birača, ovaj ovde govornik će biti slobodan da samopredstavlja sve one ljude koji su poželeli da se obrate sa skupštinske govornice, a to nisu mogli da učine jer ih niko nije ni stavio na izborne liste ni odabrao glasanjem. U tome će pomoći i činjenica da pisac ovog trenutnog skupštinskog govora poznaje ljude iz Otvorenog parlamenta, koji su mu dozvolili da objavljuje izmišljena skupštinska kazivanja pod nazivom „Zatvoreni parlament“. Svidelo im se ime kolumne, valjda.

A što bi se neko, u sred izborne kampanje za novi saziv i sastav Skupštine, uopšte obraćao sa skupštinske govornice? Pa upravo zato. Ustaljeni je ovdašnji običaj, a valjda je tako svuda u svetu, da sve stane dok traju izbori i sve što im prethodi. Poslovi, plaćanja, dogovaranja, muljanja – sve se zamrzne dok se ne namesti neka nova personalizovana državna mašinerija, koja je na ovaj ili onaj način utopljava naše živote. Tu i tamo pojavi se neki hiperaktivni inostrani emisar, koji staroj vlasti izdiktira uslove za novu epohu, čisto da se „zapljune“ na vreme; a svoj će diktat doneti i nekim novima, ako kojim čudom budu baš takve okolnosti. Ukratko i jednostavno, sem predizborno grozničavih medija, te praktično neophodnih bolnica, apoteka, kafana, kladionica i crkava, slabo da išta drugo ima volje da deluje, a dok u fotelje ne zasednu držaoci novog vladajućeg mandata.

U takvim okolnostima, skupštinska govornica je jedna dozlaboga poetična scenografija. Ostavljen da se odmara od televizijskih prenosa i praktične primene rijalitija u politici, predzborno ispražnjeni parlament tek tada – odnosno evo sada – može da posluži da se u njemu kažu stvari koje izmiču prokletoj dnevnoj politici. Da je neke pravde i pameti, dok se politički junaci bore za pobedu u bitci za državne položaje, zatvoreni parlament bi bio stalno otvoren za običan svet, da i oni sami konačno iskoriste tu Instituciju (reč koja se nemilice troši pa joj je sve potrebnije veliko slovo na početku) i kažu šta im je na društvenoj duši. Agora služi tome da ne bude gore. A biće gore, ako se politika ne vrati onima koji su njeni stvarni vlasnici. Mi, što bi rekao Jevgenij Zamjatin.

U ime tog sveta, to gledano demagoški, a pre svega u svoje sopstveno društveno-voajersko ime – to gledano sa stanovišta da sam se prvi i jedini setio da uzurpiram ovu govornicu iz mašte – držaću ove pisane govore. Na slobodne i koje mi na pamet padnu teme, jer nema dnevnog reda. Iz ugla koji je ideološki fluidan, jer mi se može,  s obzirom da nema ni pozicije ni opozicije, sam sam ovde. Nema kalendara ovog mog Zasedanja – kao što ga preciznog nema ni dok Skupština redovno radi – pa će se govori pojavljivati kad mi koji od njih sazri za objavljivanje. A i repliciraću samom sebi, ako mi se ćefne. Moja sednica, moja pravila. I to će tako ići sve dok se izbori ne završe (sa ili bez učešća nekog novog ponovljenog glasanja u nekom novom Velikom Trnovcu), te dok me – u metaforičnom i artističnom smislu – ne oteraju poslanici, zarad korišćenja svog izborno mukotrpno stečenog mandata. Dok, dakle, Narodna skupština ne postane ponovo Otvoreni Parlament.

Sad je parlament zatvoren i evo sam ja u njemu. Pred Vama, uvažene prazne stolice, kao i pred neuključenim mikrofonima, kamerama i svetlima. Pale, sam samcijat u Skupštini. I da, nema plakanja na kraju.

Vidimo se, ubrzo, na drugoj sednici.

 


Parlamentarna beležnica: A sad adio

[02.11.2023.]

Parlamentarni izbori raspisani su u sredu, 1. novembra, i održaće se kao što je i pretpostavljano 17. decembra - Trinaestom sazivu Narodne skupštine zvanično je došao kraj. Ono što sledi jeste kratak pregled najvažnijih događaja i prevalentnih tema koje su obeležile ovaj saziv - i malo statistike, radi razonode.

 

UKRATKO

Poslednja plenarna sednica Trinaestog saziva završila se u četvrtak 26. oktobra, za dlaku promašivši poslanička pitanja (prim.aut. poslanička pitanja bi trebalo da se održavaju svakog poslednjeg četvrtka u mesecu) - što je igrom slučaja karakteristično za ovaj saziv. Poslanička pitanja održala su se samo tri puta - u aprilu, maju i junu 2023. godine.

Od avgusta 2022. do oktobra 2023. godine, u Narodnoj skupštini održalo se osam plenarnih sednica za vreme redovnih zasedanja, pet vanrednih zasedanja, tri posebne sednice i naravno, prva, konstitutivna sednica. Svaka od sednica za vreme redovnih zasedanja zakazana je samo dan unapred, čime su poslanici gotovo za svaku od ovih sednica efektivno sprečeni da podnose predloge izmene dnevnog reda. Ova nepredvidivost je bila izlišna (prim.aut. prema parlamentarnim pravilima, predsednik Skupštine bi trebalo da uspostavi godišnji plan rada, što predsednik Skupštine Orlić nije učinio) i svakako je značajno uticala na kvalitet rasprave. Manje od 1% amandmana podnetih od strane poslanika (bilo vladajuće većine ili opozicionih) je usvojeno.

Ovo se može primetiti i u zakonima koji su usvojeni - 99% zakona usvojenih u ovom sazivu predloženi su od strane Vlade (prim.aut. usvojeno je ukupno 197 zakona). Jedini zakon koji je usvojen, a nije predložen od strane Vlade, jeste onaj koji je usvojen pre nego što je ona uopšte i formirana - Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima.

Atmosfera na sednicama je bila napeta i obeležena arbitrarnošću predsedavajućeg. Predsednik Skupštine je otvoreno favorizovao poslanike vladajuće većine, izričući kazne isključivo poslanicima opozicije, a veoma često uskraćujući im pravo na repliku. Dalje, predsednik Skupštine često se sa pozicije svoje funkcije upuštao u raspravu sa poslanicima, umesto da pređe u poslaničke klupe ukoliko želi da učestvuje u diskusiji, što je i propisano parlamentarnim pravilima. Poslanici su pak, čak i kada dobiju reč, svoje vreme radije koristili za prepucavanja sa političkim protivnicima umesto rasprave o dnevnom redu.

Na većini sednica, dnevni red je bio veoma raznovrsan i nerazumno popunjen, delimično zbog toga što su se sednice održavale relativno retko, te je manji broj sednica doveo do više tačaka na dnevnom redu (prim.aut. rekorder je poslednja sednica sa 60 tačaka dnevnog reda, uključujući i budžet za 2024. godinu, raspravljenih u samo 4 dana - Parl.belež. 26. okt - Trka s vremenom).

 

OPSTRUKCIJA ODBORA

Jednom četvrtinom odbora (prim.aut. 5 od 20) predsedavali su opozicioni poslanici. Međutim, uzevši u obzir da je u svakom odboru dominantna bila vladajuća većina, rad odbora je često opstruiran.

Odbor za zaštitu životne sredine - svaki pokušaj održavanje sednice van zgrade Narodne skupštine, na lokaciji relevantnoj za dnevni red, neslavno se završio. Poslanici vladajuće većine bojkotovali su ove sednice, time onemogućujući uspostavljanje kvoruma i donošenje odluka.

Odbor za kulturu i informisanje - nakon masovnih ubistava u maju, usvojen je REM-ov Izveštaj o nadzoru programa komercijalnih pružalaca medijskih usluga za period od oktobra 2022. godine do kraja marta 2023. godine sa posebnim osvrtom na izveštavanja o slučajevima nasilja u televizijskim programima. Smatrajući kako ovaj Izveštaj, tako i sveukupni rad ovog Odbora neadekvatnim, opozicioni poslanik Siniša Kovačević dao je ostavku na mesto predsednika Odbora za kulturu i informisanje (prim.aut. Parl.belež. 1. jun - Zasedanja se smenjuju, tačke dnevnog reda ostaju). Formalno nije zamenjen sve do kraja saziva, te je funkciju predsednika odbora de facto obavljao poslanik vladajuće većine Nebojša Bakarec, zamenik predsednika Odbora za kulturu i informisanje. 

 

TRIVIJALIZACIJA NEZAVISNIH INSTITUCIJA

Zoran Pašalić, Zaštitnik građana, izabran je po drugi put, uprkos negodovanju od strane civilnog društva. Izbor Zaštitnika građana zguran je na dnevni red zajedno sa izbornom istaknutih pravnika za Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva (prim.aut. Parl.belež. 20. apr - Aleluja!).

Sa devetomesečnim zakašnjenjem o izveštajima 13 nezavisnih institucija (prim.aut. nezavisne institucije su npr. Zaštitnik građana, Agencija za sprečavanje korupcije, Poverenik za ravnopravnost, itd.) raspravljano je u objedinjenoj raspravi zajedno sa još 13 tačaka dnevnog reda i naravno usvojeni, bez značajnije diskusije (prim.aut. Parl.belež. 24. feb - Petak, dobar dan za Skupštinu). Ovom prilikom izabran je i novi direktor Agencije za sprečavanju korupcije, Dejan Damjanović. Kratak podsetnik da izveštaji nezavisnih institucija iz 2022. godine nikada nisu ni došli pred plenum, tako da se očekuje da će o njima biti raspravljano najranije 2024. godine.

 

“SRBIJA PROTIV NASILJA”

U senci majskih masovnih ubistava, a nakon nespretnog zahteva opozicije za održavanjem vanrednog zasedanja, predsednik Skupštine zakazao je redovnu plenarnu sednicu (prim.aut. s obzirom da je u tom trenutku u toku bilo redovno prolećno zasedanje, nije bilo potrebe za vanrednim zasedanjem). Dnevni red ove sednice poklapao se sa zahtevima koje su građani izneli na protestima “Srbija protiv nasilja”, fokusirajući se na medije (prim.aut. Parl.belež. 18. maj - Vodič kroz današnju plenarnu sednicu). Ova sednica je bila sasvim u skladu sa ostatkom saziva: inflamatorna retorika i arbitrarno predsedavanje dominirali su njome. 

 

MINISTRI KOJI OSTAJU I MINISTRI KOJI ODLAZE

Ministar obrazovanja, Branko Ružić, dao je ostavku pod pritiskom javnosti nakon majskih masovnih ubistava. Na njegovo mesto došla je Slavica Đukić-Dejanović, takođe članica Socijalističke partije Srbije (prim.aut. Parl.belež. 27. jul - Težak udarac).

Poslednja tačka dnevnog reda na gorepomenutoj sednici na čiji dnevni red su uticali protesti “Srbija protiv nasilja” bio je predlog za glasanje o nepoverenju članu Vlade, ministru unutrašnjih poslova, Bratislavu Gašiću. Premijerka Brnabić bila je čvrstog stava da neće predlagati smenu ministra Gašića (prim.aut. Parl.belež. 22. jun - Ako ide on, idem i ja). Ova tačka dnevnog reda nije usvojena. 

Tokom vanrednog zasedanja koje je usledilo odmah nakon ove sednice, premijerka Brnabić predložila je novu tačku dnevnog reda: smenu ministra privrede Radeta Baste, zbog političkih razlika i štetnih medijskih izjava. Ova tačka dnevnog reda usvojena je velikom većinom (prim.aut. Parl.belež. 29. jun - Ulepšavanje stvarnosti manipulacijom).

 

NEZAVRŠENA POSLA

Za razliku od navedenih slučajeva, koji svi imaju kakav-takav epilog, interpelacija ministra finansija Siniše Malog, pokrenuta u decembru 2022. godine, izgubljena je u akciji. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo još uvek nije odlučio o ispunjenosti formalnih uslova ovog predloga, što je neophodno za dalju proceduru.

Takođe izgubljena je i narodna inicijativa kojom se predlaže zakon kojim se zabranjuje iskopavanje litijuma i bora. Podneta od strane građanskog pokreta “Kreni-promeni” još u junu 2022. godine, još uvek nije ušla u skupštinsku proceduru.

 

ANKETNI ODBOR KOGA NIKADA NIJE NI BILO

U utorak, 18. jula, anketni odbor obrazovan sa ciljem da utvrdi činjenice i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” i Malom Orašju i Duboni održao je svoju prvu sednicu (prim.aut. Parl.belež. 20. jul - Politički događaj leta).

U petak, 21. jula, anketni odbor je “suspendovan” anonimnim saopštenjem za javnost na sajtu Narodne skupštine, pozivajući se na molbu podnetu od strane advokata dela porodica žrtava masovnog ubistva u OŠ “Vladislav Ribnikar” (prim.aut. Parl.belež. 27. jul - Težak udarac).

Parlamentarni izbori raspisani su u sredu, 1. novembra, i održaće se 17. decembra. Novi saziv bi trebalo da bude formiran u roku od 30 dana od objave konačnih rezultata izbora.

 

Parlamentarna beležnica: Trka s vremenom

[26.10.2023.]

Počela je i završila se prva (i skoro izvesno poslednja) sednica u redovnom jesenjem zasedanju. Šezdeset tačaka dnevnog reda raspravljano u objedinjenoj raspravi. Šta je dospelo na dnevni red? Medijske i organizacije civilnog društva pokrenule peticiju kojom traže izmene nacrta medijskih zakona.

 

REKORD

Prva plenarna sednica u redovnom jesenjem zasedanju počela je 23. oktobra. U sad već ustaljenom maniru, zakazana je svega 24 časa unapred, što onemogućava poslanicima da predlažu dopune dnevnog reda, kao i da se pravovremeno pripreme za sednicu, bez obzira što je u skladu sa parlamentarnim pravilima.

Na dnevnom redu se nalazilo 60 tačaka, što je rekord za ovaj saziv. Među ovim tačkama bio je i i predlog budžeta za 2024. godinu (prim.aut. ovo je već viđeno - predlog budžeta za 2023. godinu bio je tek jedna od 35 tačaka dnevnog reda na sednici zakazanoj 24 časa unapred).

Među ostalim tačkama bili su i medijski i prosvetni zakoni, zakon o katastru, zakon o EXPO izložbi koja će se 2027. godine održati u Beogradu, zakon o duvani, poreski zakon, i mnogi, mnogi drugi.

 

NE UPLIVU DRŽAVE U MEDIJE

Medijski zakoni, koji su danas usvojeni ubedljivom većinom, i dalje su osporavani od strane stručne javnosti. Medijska i udruženja civilnog društva su pokrenula peticiju, pozivajući na izmene nacrta ovih zakona i upozoravajući na mogućnost pojačane državne kontrole medija. 

Ovi zakoni u skupštinsku proceduru ušli su tek u petak, 20. oktobra (prim.aut. simbolično, na 25. godišnjicu usvajanja Zakona o javnom informisanju koji je omogućio represiju svih medija koje je država nalazila nepodobnim; ovaj zakon sprovodio je tadašnji ministar informisanja, a sadašnji predsednik Republike, Aleksandar Vučić).

Odbor za kulturu i informisanje usvojio je amandman na član Zakona o elektronskim medijima, koji je predložila Vlada. Ovim amandmanom produžuje se zabrana funkcionerske kampanje sa 10 na 30 dana pre izbornog dana - ODIHR i PACE, u svojim izbornim izveštajima za Srbiju iz 2022. godine, procenili su da je neophodno da se ovaj period produži kako bi se postigao efektivniji odgovor na sve rasprostranjeniji fenomen zloupotrebe državne funkcije u svrhe političkog marketinga.

(prim.aut. Praktični značaj ovog amandmana je upitan. Naime, odnosi se samo na funkcionere koji su kandidati na izborima, ne i na funkcionere koji to nisu. Amandmani koje je Crta predložila poslanicima predlažu zabranu o izveštavanju o aktivnostima kako funkcionera tako i političkih predstavnika još pre nego što izborna kampanja počne, pa sve do izbornog dana, sa precizno definisanim izuzecima.)

 

BRŽE, BOLJE

U četvrtak, 26. oktobra, danom za glasanje završila se prva sednica redovnog jesenjeg zasedanja. Sednica je trajala četiri dana, a sa izuzetkom četvrtog dana, poslanici su radili do duboko u noć (prim.aut. na primer, drugog radnog dana sa zasedanjem su završili u 2:03 ujutru), diskutujući sve, samo ne tačke dnevnog reda.

Poslanici su izglasali da rasprava bude objedinjena, ne ostavljajući prostora za ozbiljniju diskusiju o zakonima i drugim aktima koji su se nalazili pred njima. 

Čini se da su bili u žurbi da što pre završe. Da bi izbori bili održani naširoko najavljivanog 17. decembra, oni moraju biti sazvani najkasnije 2. novembra.

(prim.aut. Sumnje su gotovo u potpunosti raspršene kada je Milenko Jovanov, predsednik najveće poslaničke grupe “AV - Zajedno možemo sve” prvog dana sednice na društvenoj mreži “Instagram” objavio napisao “Danas smo počeli poslednju sednicu u ovom sazivu”.) 

 

JEDINI KRITERIJUM

Od ukupno 77 zakona koji su se nalazili u skupštinskoj proceduri, i koji su predloženi od strane Vlade, 53 je dospelo na dnevni red ove sednice. Svi zakoni o zaduživanju su dobili svojih pet minuta (odnosno, s obzirom na pretrpanost dnevnog reda, verovatno i manje) u plenumu (prim.aut. iznos novog duga raste iz nedelje u nedelju - Parl.belež. 12. okt - Solo nastup), kao i zakoni koji su u proceduru ušli pre manje od nedelju dana (prim.aut. medijski zakoni i sporazumi zaključeni u Kini)

(prim.aut. Jedini zakon usvojen u ovom sazivu koji nije predložen od strane Vlade, jeste zakon koji je usvojen pre nego što je ona uopšte formirana - Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Ministarstvima.) 

Međutim, na dnevnom redu se nisu našli predlozi zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, proceni uticaja na životnu sredinu i kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance. Ovi predlozi zakona inicijalno su bili tačka na dnevnom redu sednice Odbora za ustavna i zakonodavna pitanja, ali su povučeni. Zatim, poslanici vladajuće većine koji su članovi Odbora za zaštitu životne sredine bojkotovali su sednicu ovog Odbora posvećenu ovim predlozima zakona (prim.aut. Parl.belež. 19. okt  - Znakovi pored puta).

Više sreće u sledećem izvlačenju i za 17 međunarodnih sporazuma, uključujući i 8 viznih sporazuma (prim.aut. Parl.belež. 12. okt  - Solo nastup) - ni oni nisu dospeli na dnevni red. 

 

Predsednik Narodne skupštine dr Vladimir Orlić sazvao Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2023. godini

[22.10.2023.]

Predsednik Narodne skupštine dr Vladimir Orlić sazvao je Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2023. godini za ponedeljak, 23. oktobar 2023. godine, sa početkom u 9.30 časova.


Predsednik je predložio da Narodna skupština na ovoj sednici razmatra sledeći dnevni red:
 

1. Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2024. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2024. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2024. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2024. godinu, koji je podnela Vlada;

2. Predlog zakona o javnom informisanju i medijima, koji je podnela Vlada;

3. Predlog zakona o elektronskim medijima, koji je podnela Vlada;

4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, koji je podnela Vlada;

5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, koji je podnela Vlada;

6. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji je podnela Vlada;

7. Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027, koji je podnela Vlada;

8. Predlog zakona o dopuni Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, koji je podnela Vlada;

9. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju, koji je podnela Vlada;

10. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, koji je podnela Vlada;

11. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu, koji je podnela Vlada;

12. Predlog zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima, koji je podnela Vlada;

13. Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, koji je podnela Vlada;

14. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je podnela Vlada;

15. Predlog zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, koji je podnela Vlada;

16. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je podnela Vlada;

17. Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, koji je podnela Vlada;

18. Predlog zakona o izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je podnela Vlada;

19. Predlog zakona o izmeni Zakona o porezima na imovinu, koji je podnela Vlada;

20. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, koji je podnela Vlada;

21. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, koji je podnela Vlada;

22. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu, koji je podnela Vlada;

23. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je podnela Vlada;

24. Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2022. godinu, koji je podnela Vlada;

25. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je podnela Vlada;

26. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, koji je podnela Vlada;

27. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji je podnela Vlada;

28. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koji je podnela Vlada;

29. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, koji je podnela Vlada;

30. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, koji je podnela Vlada;

31. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektroprivreda Srbije“, Beograd (EPS) (Program za ubrzanje razvoja obnovljivih izvora energije u Srbiji (APRES), Faza I), koji je podnela Vlada;

32. Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod NLB KOMERCIJALNE BANKE AD BEOGRAD za potrebe finansiranja Projekta izgradnje obilaznice oko Kragujevca, koji je podnela Vlada;

33. Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Banke Poštanska štedionica, akcionarsko društvo, Beograd za potrebe finansiranja Projekta Izgradnje linijske infrastrukture za potrebe razvoja nove oblasti u okviru izgradnje Nacionalnog fudbalskog stadiona sa pratećim sadržajima na teritoriji gradske opštine Surčin u Beogradu, koji je podnela Vlada;

34. Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd za potrebe finansiranja Projekta Izgradnje linijske infrastrukture za potrebe razvoja nove oblasti u okviru izgradnje Nacionalnog fudbalskog stadiona sa pratećim sadržajima na teritoriji gradske opštine Surčin u Beogradu, koji je podnela Vlada;

35. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banke Poštanska štedionica, akcionarsko društvo, Beograd po osnovu zaduženja Akcionarskog društva za železnički prevoz robe „Srbija Kargo“ Beograd, koji je podnela Vlada (broj 011-1748/23 od 15. septembra 2023. godine)

36. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, koji je podnela Vlada;

37. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola od 30. novembra 1972. godine sa amandmanima od 24. juna 1982. godine i 31. maja 1988. godine, Konvencije o međunarodnim izložbama potpisane u Parizu 22. novembra 1928. godine, izmenjene i dopunjene protokolima od 10. maja 1948. godine, 16. novembra 1966. godine, 30. novembra 1972. godine, i amandmanima od 24. juna 1982. godine i 31. maja 1988. godine, koji je podnela Vlada;

38. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o mehanizmima prehrambene sigurnosti na Zapadnom Balkanu, koji je podnela Vlada;

39. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o borbi protiv nedozvoljene trgovine kulturnim dobrima, koji je podnela Vlada;

40. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o kinematografskoj koprodukciji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske, koji je podnela Vlada;

41. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o prijateljstvu i saradnji u Jugoistočnoj Aziji, Protokola o izmenama Ugovora o prijateljstvu i saradnji u Jugoistočnoj Aziji, Drugog protokola o izmenama Ugovora o prijateljstvu i saradnji u Jugoistočnoj Aziji i Trećeg protokola o izmenama Ugovora o prijateljstvu i saradnji u Jugoistočnoj Aziji, koji je podnela Vlada;

42. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat izgradnje obilaznice oko Novog Sada sa mostom preko Dunava), između kineske Export-Import banke, kao „Zajmodavac“ i Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije postupajući preko Ministarstva finansija, kao „Zajmoprimac“ koji je podnela Vlada;

43. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Rehabilitacija i bezbednost puteva B između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koji je podnela Vlada;

44. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti finansiranja uvođenja opšte automatizacije upravljanja elektrodistributivnom mrežom u Republici Srbiji, koji je podnela Vlada;

45. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Program za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji - Faza I i II) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, Operativni broj 50848 i 53169, koji je podnela Vlada;

46. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Regionalni depoi Srbija Voz) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada;

47. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola između Vlade Republike Srbije i Švajcarskog Saveznog veća o izmeni Ugovora između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Švajcarskog Saveznog veća o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu, koji je podnela Vlada;

48. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu u iznosu od 700.000.000 evra koji se odnosi na neobezbeđeni zajam u cilju finansiranja određenih građevinskih usluga od strane Bechtel Enka UK Limited, koji posluje u Srbiji preko Bechtel Enka UK Limited Ogranak Beograd za potrebe privrednog društva „Koridori Srbije“ d.o.o. Beograd u vezi sa izgradnjom infrastrukturnog koridora autoputa E-761 deonice Pojate-Preljina (Moravski koridor) između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca i J.P. Morgan SE, kao Agenta i JPMorgan Chase Bank, N.A., London Branch, kao Prvobitnog mandatnog vodećeg aranžera i Banco Santander, S.A. New York Branch, Credit Agricole Corporate and Investment Bank i ING Bank, a branch of ING-DiBa AG kao Mandatnih vodećih aranžera i Određenih drugih finansijskih institucija, kao Prvobitnih zajmodavaca, uz osiguranje od strane Multilateralne agencije za garantovanje investicija, koji je podnela Vlada;

49. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2147 (2023) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije - Projektni zajam za izgradnju BIO4 Kampusa, koji je podnela Vlada;

50. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma broj CRS1025 o kreditnim linijama za finansiranje Programske operacije za razvojnu politiku zelenog rasta u Srbiji između Francuske agencije za razvoj, kao Zajmodavca i Republike Srbije, kao Zajmoprimca, koji je podnela Vlada;

51. Predlog zakona o potvrđivanju Posebnog sporazuma o Prvoj kreditnoj liniji broj CRS1025 01 D za finansiranje Programske operacije za razvojnu politiku zelenog rasta u Srbiji između Republike Srbije i Francuske agencije za razvoj, koji je podnela Vlada;

52. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Evropske unije i Republike Srbije o učešću Republike Srbije u programu Evropske unije „Carina“ o saradnji u oblasti carina, koji je podnela Vlada;

53. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu br. CRS1033 01 C između Francuske agencije za razvoj, kao Zajmodavca i Republike Srbije, kao Zajmoprimca, koji je podnela Vlada;

54. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2023. godinu, koji je podnela Vlada;

55. Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 243. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, broj 25/19), koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo;

56. Predlog odluke o imenovanju članova Nadzornog odbora za izbornu kampanju, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu;

57. Lista kandidata za predsednika i članove Republičke komisije za energetske mreže, koju je utvrdio Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku;

58. Predlog kandidata za izbor člana Veća Agencije za sprečavanje korupcije, koji je podnela ministar pravde;

59. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa Narodna stranka i

60. Predlog odluke o dopuni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa Narodni pokret Srbije - Ekološki ustanak - Novo lice Srbije.

Sednica će se održati u Velikoj sali Doma Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13.

Parlamentarna beležnica: Znakovi pored puta

[19.10.2023.]

Da li je pojačana aktivnost odbora vesnik plenarne sednice? Da li je javno slušanje za budžet za 2024. godinu još jedna lasta koja ukazuje na to? Možemo samo da nagađamo.

 

TENZIJA RASTE

Plenarna sednica još uvek nije zakazana, ali za razliku od prošle sedmice, sada postoji osnovana sumnja da će uskoro biti održana. Naime, od prošlog četvrtka pa do danas održano je desetak sednica odbora.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava održao je dve sednice van sedišta, jednu u Donjem Milanovcu i jednu u Zaječaru, čime se ukupni broj ovakvih sednica ovog odbora u ovom sazivu popeo na četiri (prim.aut. podsetnik da je predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, Aleksandar Jovanović, prošle godine u više navrata pokušavao da održi sednice van sedišta, ali su ti pokušaji bili neuspešni zbog nedostatka kvoruma).

Odbor za zaštitu životne sredine je i ovih dana predmet kontroverzi. U četvrtak, 19. oktobra, zamenik predsednika Odbora, Milimir Vujadinović, inače poslanik vladajuće većine, održao je konferenciju za novinare gde je izjavio da vladajuća većina neće prisustvovati sednici Odbora zakazanoj za taj dan. Razlog je neslaganje sa gostima pozvanim da prisustvuju na ovoj sednici. Gosti o kojima se radi su Jagoš Raičević, naučni saradnik sa Instituta za nuklearne nauke Vinča, Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu i Sreten Đorđević, advokat, koji su pozvani da daju svoje mišljenje o tačkama dnevnog reda.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrio je Predlog za donošenje autentičnog tumačenja odredbe člana 243. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji je podnela Vlada. Odbor je odlučio da ovaj Predlog bude upućen Narodnoj skupštini na tumačenje po hitnom postupku. Ovo je prvi primer upotrebe instituta autentičnog tumačenja u ovom sazivu.

Odbor za spoljne poslove takođe je bio aktivan - poslanici su intervjuisali novopostavljenog srpskog ambasadora u Izraelu, dok se predsednik ovog Odbora, Borko Stefanović, sastao sa izraelskim ambasadorom u Republici Srbiji. 

U prošlosti se pokazalo da je pojačana aktivnost odbora dobar pokazatelj skore plenarne sednice.

 

BEĆARAC

Kada poslanici konačno budu seli u klupe u plenarnoj sali, čeka ih mnogo posla. Od jula u skupštinsku proceduru je ušlo više od 70 akata, te se očekuje da dnevni red naredne plenarne sednice bude i dugačak i raznovrsan. Prosvetni zakoni, međunarodni ugovori, javne nabavke, porez na imovinu, porez na dohodak, nacionalni DNK registar, transplatacija, ćelije i tkiva, njegovo visočanstvo Zakon o budžetu za 2024. godinu, kao i medijski zakoni za koje je, posle sastanka organizovanog od strane Misije OEBS-a, a kome su prisustvovali kako predstavnici Vlade tako i predstavnici medijskih udruženja, veoma verovatno da će uskoro ući u skupštinsku proceduru.

Lista će svakim danom biti sve duža i duža: Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava održaće sednicu u petak 20. oktobra, gde će se na dnevnom redu naći 32 tačke, od kojih su čak 13 zakoni o zaduživanju (prim.aut. iznos novog duga konstantno raste - Parl. belež. 12. oktobar - Solo nastup)

U petak, 20. oktobra, biće održano i javno slušanje o budžetu za 2024. godinu. Prošle godine, javno slušanje održano je 4. decembra, a plenarna sednica zakazana je po hitnom postupku već za 5. decembar.  Ovo javno slušanje takođe može biti uzeto kao pokazatelj skore plenarne sednice.

Na kraju, ako se ispostavi da će parlamentarni izbori stvarno biti održani 17. decembra, što je datum koji predstavnici vlasti iznova spominju u medijima, da bi zakonski rokovi bili ispoštovani ova hipotetska sednica mora biti okončana najkasnije 2. novembra.


Parlamentarna beležnica: Solo nastup

[12.10.2023.]

Druga nedelja redovnog jesenjeg zasedanja u toku i još uvek ništa od sednice. Predsednik Skupštine ovo, predsednik Skupštine ono, predsednik Skupštine tamo, predsednik Skupštine ‘vamo - gde su ostali poslanici? Predlog budžeta za 2024. godinu neobično rano u skupštinskoj proceduri, za petama mu i medijski zakoni. Sve miriše na vanredne izbore.

 

JUHU, IMA LI KOGA?

Druga nedelja redovnog jesenjeg zasedanja se približava kraju, u Skupštini pak nema dešavanja. Nema zakazane sednice, iako je lista zadataka za plenum svakim danom sve duža i duža. Raste i broj nula kod novih zaduženja: u petak 6. oktobra u skupštinsku proceduru ušlo je još nekoliko zakona o zaduživanju - samo ova tura iznosi preko 800 miliona evra duga (prim.aut. što je samo dodatak onim silnim milionima (isto preko 800 miliona evra) koji su već u proceduri - Parl.belež. 5. oktobar - Iza ćoška).

Takođe 6. oktobra u proceduru je ušao i Predlog budžeta za 2024. godinu, dosta pre roka prvi put u poslednjih nekoliko godina.

Sve se čini da se Skupština sprema da svoj posao ove godine zaključi već u oktobru, mada njeni hodnici zvrje prazni. Ne samo da nema plenarne sednice, već su i odbori neobično tihi. U prethodnih nedelju dana samo dva odbora su održala sednice, a jedan od njih je Odbor za spoljne poslove. Na sednici održanoj 9. oktobra poslanici su usvojili osam predloga sporazuma o ukidanju viza sa različitim zemljama, uključujući i Državu Palestinu.

 

SVUDA POĐI, KUĆI DOĐI

Za razliku od ostalih poslanika, predsednik Skupštine je imao napornu nedelju. Njegova jednodnevna poseta Azerbejdžanu je pomno ispraćena na sajtu Narodne skupštine. Naime, znamo i kada je došao, znamo i koga je video: predsednika, predsednicu Parlamenta, kao i premijera i ministra spoljnih poslova, a onda se ipak vratio tamo gde je najlepše. 

Predsednik Skupštine donirao je, a u ime Narodne skupštine, računare osnovnoj školi “Duško Radović” na Čukarici. Vladimir Orlić, osim funkcije predsednika Skupštine i jednog od predsednika glavnog stranačkog odbora SNS-a, nosi i funkciju potpredsednika opštinskog odbora opštine Čukarica.

Diplomatskih aktivnosti je, ipak, bilo više. U subotu, 8. oktobra, Predsednik Skupštine sastao se sa predsednikom Parlamenta Republike Irak. Predsednici parlamenata Srbije i Iraka potpisali su Memorandum o razumevanju između ova dva parlamenta. 

 

AHILOVA PETA

Uz priče o izborima koje su sve glasnije, pojavila se i nezvanična informacija o medijskim zakonima.

Naime, prema UNS-u, premijerka Brnabić obavestila je određene medijske organizacije da bi Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima trebalo da budu usvojeni na redovnoj sednici Vlade danas, 12. oktobra - dakle, zakoni neće biti poslati u Brisel na mišljenje kako je bilo prethodno planirano.

Sledeći korak jeste “hitno” usvajanje ovih zakona na plenarnoj sednici krajem oktobra (prim.aut. od koje, pritom, nema ni pomena u samoj Skupštini), te je verovatno da će biti zajedno na dnevnom redu sa Predlogom budžeta za 2024. godinu i drugim predlozima zakona.

 

Cenzus kao pretnja

[06.10.2023.]

Povećanje izbornog cenzusa sa sadašnjih tri, na nekadašnjih pet posto postala je tema kojom u proseku jednom mesečno neki funkcioner Srpske napredne stranke „zapreti” opoziciji. Taj je procenat, kažu, za opoziciju misaona imenica, pa se time javnosti nameće slika da sada samo od dobre volje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji formalno nije, ali suštinski jeste šef najjače stranke, zavisi ko će se sledeći put pridružiti naprednjacima u skupštinskim klupama. Pravno gledano, menjanje izbornih zakona moguće svake godine, ali promena pravila igre pred raspisivanje izbora nastavak je prakse koja je u suprotnosti sa međunarodnim standardima.

O vraćanju cenzusa na pet posto pričalo se krajem prošle godine, pa u martu kada je funkcioner SNS Milenko Jovanov tvrdio da građani traže da se vrati pet posto jer, kako je rekao, brojne opozicione stranke smatraju nedostojnim da sede u Skupštini Srbije. 

„Ipak, upravo je cenzus od tri odsto omogućio da građani vide o kakvim se diletantima radi. Da su ostali van parlamenta, možda bi nekome i dalje delovali ozbiljno. Ovako sve se pokazalo”, rekao je Jovanov. 

Upravo je o tome Vučić govorio u junu ove godine, a za njim i najglasniji predstavnici naprednjaka. Tako je u julu poslanik Vladimir Đukanović praktično ponovio Vučićeve reči da izborni cenzus za stranke treba povećati na pet odsto, a za koalicije na sedam. Istim stavom i citiranjem šefa oglasila se u avgustu Sandra Božić. „

Apsolutno sam za vraćanje izbornog cenzusa na pet odsto”, izjavila je poslanica Srpske napredne stranke i ponovila da je „Vučić je najavio da bi izbori mogli da budu u roku od tri do sedam meseci, ali opozicija ne može da postavlja uslove kojih će izbora biti“.

Nedorečeno je, ipak, ostalo to šta vladajuću većinu sprečava da pokrene pitanje povećanja cenzusa i u parlamentu, a ne samo u medijima. Ili se odgovor nalazi u tome da ova tema služi samo kako bi zamaglila sve druge izborne uslove - neravnopravnu zastupljenost u medijima, sistem sigurnih glasova ili pritiske na birače.

 

Nema zakonskih prepreka, ali…

„U zakonima, niti u Ustavu Srbije, ne postoji zabrana bilo kakvih krupnih intervencija u izbornom zakonodavstvu u godini koja prethodi izborima,” objašnjava za Istinomer pravna ekspertkinja u Crti Vladana Jaraković. Dodaje da ipak treba imati u vidu da, pored Ustava i zakona, deo pravnog poretka Srbije čine i ratifikovani međunarodni ugovori kao i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava. Kao primer daje da je u ustavnosudskoj praksi autoritet dokumenta Venecijanske komisije potvrđen brojnim odlukama Ustavnog suda. 

„Upravo Venecijanska komisija donela je 2002. godine Kodeks dobre prakse u izbornim stvarima koji obuhvata i standard da se osnovni elementi izbornog zakona, naročito sam izborni sistem, sastav izbornih komisija i utvrđivanje granica izbornih jedinica, ne smeju menjati najkasnije godinu dana uoči izbora. Prema interpretativnom tumačenju ove norme, pravila koja se tiču raspodele mandata spadaju u fundamentalne elemente izbornog zakona. Visina cenzusa nedvosmisleno je jedan od tih elemenata”, kaže Jaraković. 

Ona objašnjava i da Kodeks ostavlja državama široku diskreciju da se opredele oko izbornog sistema koji će primeniti, pa sledstveno i koliki će cenzus primeniti. 

„Dakle, ako se poštuje kodeks Venecijanske komisije, u Srbiji se može menjati cenzus, primera radi sa tri na pet odsto, kada god se proceni da je takvo rešenje najbolje – osim u godini koja prethodi izborima. Zbog činjenice da promena  može biti percipirana kao zaštita uskopartijskih interesa i kao usmerena na poboljšanje izbornih rezultata vladajuće stranke, takva percepcija, čak i u slučajevima kada ne postoji namera manipulacije, svakako utiče na smanjenje poverenja u izborne procese”, kaže Jaraković.

Na kraju, ako bi se ponovila izmena cenzusa nekoliko meseci pre izbora, kao što je 2020. godine cenzus smanjen na tri odsto u februaru, a izbori su prvobitno bili zakazani za april (pa zbog korone odloženi za jun), evropski standardi ne bi bili povređeni u materijalnom smislu. 

„Ipak, pred Ustavnim sudom trebalo bi ispitati da li je izmena zakona u tako kratkom roku pred izbore, u formalnom smislu (u pogledu procedure usvajanja) nesaglasan opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, odnosno standardima sadržanim u dokumentima Venecijanske komisije, koji nalažu da se suštinski elementi izbornog sistema od kojih zavisi raspodela mandata (a takav je i cenzus) ne smeju menjati godinu dana pre održavanja izbora”, ocenila je Vladana Jaraković.

 

Cenzus je važan zbog raspodele mandata

Politikolog Vujo Ilić podseća da je i prethodna izmena cenzusa 2020. godine bila najavljivana na ovaj način, tako što su poslanici i funkcioneri vladajuće stranke prvo pričali o potrebi da se cenzus smanji, iako to u javnosti nije bila tema, pa su se izmene zakona preko noći našle u Narodnoj skupštini. 

„Tako se sada govori o potrebi da se cenzus poveća, bez jasne argumentacije koju možemo da razumemo u svetlu prethodnih objašnjenja zašto je cenzus trebalo smanjiti”, kaže Ilić za Istinomer. 

Ako znamo da su u međuvremenu pred izbore 2022. usvojeni sasvim novi izborni zakoni, smatra da postoji obrazac ponašanja vladajuće većine na osnovu kojeg možemo da očekujemo još jednu skoru izmenu izbornih pravila. 

„Ali pošto bi vraćanje cenzusa na pet odsto verovatno bilo teško objasniti, očekujem da će sledeća izmena možda biti u pravcu stepenastog cenzusa, gde visina cenzusa zavisi od broja stranaka koji predlažu izbornu listu”, kaže Ilić.

Ističe da se ovo ne dešava prvi put i da su u Srbiji devedesetih godina elementi izbornog sistema menjani pred svake izbore, 1990, 1992, 1997. pa 2020. godine. 

„Izborni cenzus nije menjan devedesetih, bio je pet odsto od 1992, ali menjan je broj izbornih jedinica, redosled raspodele mandata i tako dalje. Dvehiljaditih godina smo uvodili rodne kvote i menjali način raspodele mandata manjinskim listama, međutim ne pred same izbore. Zapravo u poslednje dve decenije, od 2000. do 2020. u Srbiji se prestalo sa praksom promena pravila igre pred same izbore, a od 2020. se vraća ta praksa”, kaže Ilić. 

Dodaje da elementi izbornog sistema nisu utvrđeni u Ustavu, pa 126 poslanika u Narodnoj skupštini formalno može da ih menja bilo kada, ali da promena pravila igre pred raspisivanje izbora nije dobra praksa, i nije norma izbornog nasleđa kojom se rukovode demokratije u Evropi. 

„Ako bismo želeli da sprečimo da se ovo ponavlja u budućnosti, trebalo bi recimo da ustavno odredimo da promene izbornih zakona ne stupaju na snagu pre nego što se održe naredni izbori, kao što je praksa u Grčkoj, na primer”, dodao je Ilić.

Pošto SNS-u prema svim istraživanjima cenzus svakako nije problem, postavlja se pitanje da li im promena cenzusa ide na ruku, ili će to ipak biti rizik jer će opozicione stranke naterati da se ukrupne. Politikolog Vujo Ilić smatra da je ključno pitanje na koji način visina cenzusa može da utiče na krajnju raspodelu mandata, imajući u vidu to da što je viši cenzus, to je veća nesrazmera između odnosa dobijenih glasova i ostvarenih mandata. 

(Da podsetimo, po takozvanom Dontovom sistemu, glasovi onih koji nisu prešli cenzus raspodeljuju se proporcionalno, pa naposletku partije koje su osvojile najviše procenata glasova, dobijaju i najviše dodatnih mandata).

„Zato toliko naglašavam cenzus kao jedan od važnih elemenata izbornog sistema pošto utiče na to kako se glasovi raspodeljuju u mandate. U trenutnim okolnostima u interesu SNS je da cenzus bude viši i da ga promene onda kada njima odgovara, da druge stranke ne bi mogle da se prilagode. Da li će se opozicione stranke prilagoditi i na koji način, ne znamo, ali promena izbornog sistema koji otežava takmičenje opozicionih stranaka i tera ih ka zajedničkom izbornom nastupu može da bude i rizik za dominantnu stranku. Zato je ovo pitanje o kom se u SNS sigurno još uvek razmišlja”, ocenio je Ilić.

Svakako smatra da je pokretanje teme cenzusa klasičan primer skretanja pažnje jer pored svih ostalih problema, izborni cenzus nije goruća tema. 

„Poslednjih godina je, kroz zahteve političkih stranaka i izveštaje izbornih organizacija, evropskih institucija, stručnih i posmatračkih organizacija, postignuta dosta velika saglasnost oko toga šta su glavni problemi izbora u Srbiji. To su pre svega neravnopravnost učesnika, zloupotreba javnih resursa, i pritisci na birače, i to su stvari koje čine izborne uslove u Srbiji lošim. Čak i ako hoćemo da otvorimo pitanje promene izborog sistema, a ima razloga i povoda da se pokrene i taj dijalog, cenzus čak ni u tom kontektsu nije goruća tema”, kaže Ilić. 

***

Baš kao što je postalo normalno da mediji svakodnevno kao novu vest prenose izjave predsednika Vučića da opozicija ne može da bira koji će izbori biti raspisani, a da on nema potrebu da objasni zašto bi se, osim zbog puke volje vlasti, na proleće uz redovne lokalne raspisivali vanredni parlamentarni izbori. Ako samo jedan čovek u državi zna kada će i koji izbori biti raspisani, onda je izborni sistem i stanje demokratije daleko od toga da je visina cenzusa ključni problem.


Threshold as menace

[06.10.2023.]

The increase of the electoral threshold from the current three to the former five percent has become a topic with which some officials of the Serbian Progressive Party ‘threaten’ the opposition on average once a month. They say that this percentage is, for the opposition, a mere wishful thinking, thus creating an image for the public that it now depends solely on the goodwill of President of Serbia Aleksandar Vučić, who is formally not, but essentially remains the leader of the strongest party, as to who will join the Progressives in the parliamentary benches next time. From a legal point of view, it is possible to change election laws every year, but changing the rules of the game before announcing elections is a continuation of a practice that is contrary to international standards.

The discussion about reverting the threshold to five percent began late last year and resurfaced in March when high SNS official and head of the leading parliamentary group “Aleksandar Vučić - Together we can do anything”, Milenko Jovanov, claimed that citizens were demanding a return to five percent because, as he stated, they considered that numerous opposition parties were unworthy to sit in the Serbian Parliament. 

“Nevertheless, it was the three percent threshold that made it possible for citizens to see what kind of dilettantes they are. Had they stayed out of Parliament, they might still seem serious to some. This is how everything came into the open”, said Jovanov. 

This is exactly what Vučić talked about in June this year, and it was reiterated by the most vocal representatives of the Progressive Party after him. Thus, in July, ruling majority MP Vladimir Đukanović practically repeated Vučić’s words that the electoral threshold for parties should be increased to five percent, and for coalitions to seven. MP Sandra Božić, who also serves as Deputy Speaker of the Parliament, expressed the same opinion and quoted Vučić in August. 

“I am absolutely in favour of returning the electoral threshold to five percent”, said the Serbian Progressive Party MP and repeated that “Vučić announced that the elections could be held within three to seven months, but the opposition cannot set the conditions under which the elections will take place”.

However, it remains unclear what prevents the ruling majority from initiating the question of increasing the threshold in Parliament, not just in the media.

 

There are no legal obstacles, but… 

“There is no legal prohibition in Serbia, either in the laws or the Constitution, against making substantial interventions to electoral legislation in the year leading up to elections”, Vladana Jaraković, CRTA’s legal expert, explains for Istinomer (Truth-o-Metre). She adds that it should be borne in mind that, in addition to the Constitution and laws, part of the legal order of Serbia also includes ratified international treaties as well as generally accepted rules of international law. She highlights the example of the Constitutional Court that has upheld the authority of Venice Commission documents through various decisions.

“It was in 2002 that the Venice Commission adopted the Code of Good Practice in Electoral Matters, which includes the standard that the basic elements of the electoral law, especially the electoral system itself, the composition of the election commissions and the determination of the boundaries of constituencies, must not be altered within one year prior to the elections. According to the interpretative reading of this norm, the rules concerning the distribution of mandates belong to the fundamental elements of the electoral law. The threshold is unequivocally one of those elements”, says Jaraković. 

She also explains that the Code leaves the states wide discretion to decide on the electoral system they will apply, and consequently, the threshold they will opt for. 

“So, if the Code of the Venice Commission is respected, the threshold in Serbia can be changed from three to five percent, for example, whenever it is judged that such a solution is the best – except in the year preceding the elections. Due to the fact that a change can be perceived as safeguarding narrow party interests and aimed at improving the electoral outcomes of the ruling party, such perception, even in cases where there is no intention of manipulation, certainly undermines trust in the electoral processes”, says Jaraković.

Finally, if a change in the threshold were to be repeated a few months before the elections, as was the case in 2020 when the threshold was reduced to three percent in February, and the elections were originally scheduled for April (but postponed to June due to the Covid-19 pandemic), European standards would not be violated in a material sense. 

Nonetheless, it should be examined before the Constitutional Court whether the amendment of the law in such a short time before the elections, in the formal sense (with regard to the adoption procedure), is inconsistent with the generally accepted rules of the international law, i.e. the standards contained in the documents of the Venice Commission, which order that the essential elements of the electoral system, on which the distribution of mandates depends (like the threshold), must not be changed a year before the election”, Vladana Jaraković assessed.

 

The threshold is important because of the distribution of mandates

A political scientist Vujo Ilić reminds that the previous change to the threshold in 2020 was also announced in this way. As a matter of fact, MPs and officials of the ruling party first talked about the need to reduce the threshold, although this was not a topic in public, and then the changes to the law appeared overnight in the National Assembly. 

“Now they are talking about the need to increase the threshold, without a clear argument that we can understand in the light of the previous explanations why the threshold needed to be reduced”, Ilić told Istinomer. 

Bearing in mind that before the 2022 elections, a set of completely new election laws was adopted, he believes that there is a pattern of behaviour of the ruling majority based on which we can expect another change in election rules soon.

“Since reverting the threshold to five percent would probably be difficult to explain, I expect that the next change may be in the direction of a graduated threshold, where its height would depend on the number of parties that propose an electoral list”, says Ilić. 

He points out that this is not the first time this has happened. In Serbia in the 1990s, elements of the electoral system were changed before each election, namely in 1990, 1992, 1997, and then in 2020. 

“The electoral threshold was not changed in the 1990s, it had been five percent since 1992, but the number of constituencies, the order of distribution of mandates and some other elements were changed. In the 2000s, we introduced gender quotas and changed the method of distributing mandates to minority lists, but not before the elections themselves. In fact, in the last two decades, from 2000 to 2020, Serbia ceased the practice of changing the rules of the game just before the elections, but since 2020, that practice has been gradually reintroduced”, says Ilić. 

He adds that the elements of the electoral system are not defined in the Constitution, so 126 members of the National Assembly can formally change them at any time, but that changing the rules of the game before the announcement of elections is not a good practice, and is not the norm of the electoral heritage that governs democracies in Europe. 

“If we wanted to prevent this from happening again in the future, we should, for example, constitutionally determine that changes to electoral laws cannot come into force before the next elections are held, as is the practice in Greece, for example”, Ilić added.

Since, according to all the surveys, the threshold is not a problem for the SNS, the question arises whether the change in the threshold is in their favour, or if it will still be a risk as it may force opposition parties to consolidate. Political scientist Vujo Ilić believes that the key question is how the height of the threshold can affect the final distribution of mandates, bearing in mind that the higher the threshold, the greater the disparity between the distribution of votes and the obtained seats. 

(Let us remind you, according to D’Hondt’s system, the votes of those who did not pass the threshold are allocated proportionally, so in the end the parties that won the highest percentage of votes, get the most additional mandates).

“That's why I emphasise the threshold as one of the important elements of the electoral system as it affects how votes are converted into mandates. Under the current circumstances, it is in the interest of the SNS for the threshold to be higher and changed when it suits them so that other parties cannot adapt. We do not know if the opposition parties will adapt and in what way, but the change in the electoral system that makes it difficult for the opposition parties to compete and forces them to participate in the election together can be a risk for the dominant party. This matter is hence undoubtedly still under consideration within the SNS”, Ilić said.

In any case, he believes that raising the topic of the threshold is a classic example of diverting attention because, bearing in mind all other problems, the electoral threshold is not a burning issue. 

“In recent years, through the demands of political parties and the reports of election organisations, European institutions, expert and observers’ organisations, a fairly broad agreement has been reached regarding the main problems of elections in Serbia. These are primarily the inequality of participants, abuse of public resources, and pressure on voters, and these are the things that make the electoral conditions in Serbia bad. Even if we wanted to open the issue of changing the electoral system, there would be reasons and motives to initiate that dialogue, but the threshold is not even a burning issue in that context, says Ilić. 

***

It has become commonplace for the media to report President Vučić’s statements daily as news that the opposition cannot choose which elections will be called, and that he has no need to explain why, apart from the government’s sheer will, early parliamentary elections would be called in spring together with the regular local ones. If only a single individual within the state possesses the knowledge of when and which elections will be announced, then the electoral system and the state of democracy are clearly far from regarding the threshold height as the central issue.