Aktuelnosti

Saznajte šta se dešava u Narodnoj skupštini - na koji način poslanici predstavljaju interese građana i na koji način usvojeni akti utiču na različite oblasti života građana.

Ivica Dačić sazvao Desetu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu

[08.02.2022.]

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sazvao je Desetu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, za sredu, 9. februar 2022. godine, sa početkom u 17.00 časova.

Za ovu sednicu utvrđen je sledeći dnevni red:
 

1. Proglašenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije i Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije.

Sednica će se održati u velikoj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije, Trg Nikole Pašića broj 13.

Ivica Dačić sazvao Sedamnaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu

[08.02.2022.]

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sazvao je na zahtev 237 narodnih poslanika Sedamnaesto vanredno zasedanje u Dvanaestom sazivu, za sredu, 9. februar 2022. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Za ovo zasedanje utvrđen je sledeći dnevni red:
 

1. Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 10. stav 1. Zakona o interoperabilnosti železničkog sistema, koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo;

2. Predlog odluke o prestanku funkcije javnim tužiocima, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu;

3. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva;

4. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva;

5. Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca i

6. Predlog odluke o razrešenju i imenovanju u Republičku izbornu komisiju, koji je podneo predsednik Narodne skupštine.

Sednica će se održati u velikoj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije, Trg Nikole Pašića broj 13.
 

Predsednik Ivica Dačić sazvao 58. sastanak Kolegijuma Narodne skupštine

[08.02.2022.]

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sazvao je 58. sastanak Kolegijuma Narodne skupštine Dvanaestog saziva za sredu, 9. februar, sa početkom u 9.00 časova.

Na dnevnom redu Kolegijuma će biti informisanje o radu Narodne skupštine.
 
Sastanak će se održati u zgradi Doma Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića br.13, u sali 1.

Strofa refren replika E95: Nova tema - Ponoš

[05.02.2022.]

Skupština Srbije dobila je novu najvažniju temu, neprijatelja goreg i od samog Đjilasa - Zdravka Ponoša. Bilo je dovoljno da nekadašnji načelnik generalštaba najavi da će se kandidovati za predsednika Srbije, pa da se poslanici, sledbenici aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića, sete svih strašnih Ponoševih grehova koje ranije nisu pominjali.

 

 

„Tražim od nadležnih institucija da dostave sve podatke što se tiče delovanja ovog tajkuna među generalima ili generala među tajkunima – Zdravka Ponoša i naravno, da vidimo poreklo njegovog novca i da Ponoš prijavi svoju porodicu.“

„Kandidovali su za predsednika NATO kandidata Zdravka Ponoša, čoveka koji je direktno u američkoj depeši od 25. juna, čini mi se, 2006. godine okarakterisan kao američki čovek u srcu sistema reforme odbrane naše države.“

Dragan Đilas, čovek koji bi danas da se preko Ponoša, da se preko Jankovića, preko Marinike Tepić vrati na vlast je uništitelj i rušitelj, i mrzitelj ove zemlje i ovog naroda.“

„Pogledajte ovog nesrećnog Ponoša. On je nesrećan za građane Srbije, a za sebe je veoma srećan, jer čuli smo kakve je sve nekretnine stekao i na Vračaru i ko zna šta će mu još sve otkriti u narednom periodu o tome šta je sve i kako stekao, jer sigurno nije Vojska uništavana besplatno.“

„I na kraju, dok Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Zdravko Ponoš svakodnevno rade protiv interesa građana i Republike Srbije, dotle Aleksandar Vučić svakodnevno, ali svakodnevno, i SNS i Vlada Republike Srbije vodi politiku bezbednosti, što je najvažnije za građane Republike Srbije, politiku mira. “

 

Baš ovog dana, na dnevnom redu bili su predlozi zakona o novim kreditima većim od 800 miliona evra. Poslanici su to, bez velike rasprave, pozdravili kao odličan potez vlade i značajno ulaganje u budućnost.

 

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.     


Predsednik Narodne skupštine sazvao Šesnaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu

[28.01.2022.]

Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić sazvao je, na zahtev Vlade, Šesnaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, za sredu, 2. februar 2022. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Za tu sednicu predložen je sledeći dnevni red:
 
 

1. Predlog zakona o izboru predsednika Srbije;

2. Predlog zakona o o izboru narodnih poslanika;

3. Predlog zakona o lokalnim izborma;

4. Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti;

5. Predlog zakona o izmeni zakona o sprečavanju korupcije;

6. Predlog zakona o dopuni zakona o vanparničnom postupku;

7. Predlog zakona o socijalnom preduzetništvu;

8. Predlog zakona o izmeni zakona o platama državnih službenika i nameštenika;

9. Predlog zakona o izmeni zakona o predmetima opšte upotrebe;

10. Predlog zakona o oružju i municiji;

11. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist BANCA INTESA AD BEOGRAD, RAIFFEISEN BANCA AD BEOGRAD, KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD, SBERBANK SRBIJA AD BEOGRAD, OTP BANKA SRBIJA ACIONARSKO DRU[TVO NOVI SAD I NOVA LJUBLJANSKA BANKA DD LJUBLJANA po zaduženju javnog preduzeća „SRBIJA GAS“ Novi Sad;

12. Predlog zakona o potvpđivanju Sporazuma o osnivanju međunarodne investicione banke;

13. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu koji se odnosi na neobezbeđeni zajam u iznosu do 400.000.000 evra uz osiguranje od strane Multilateralne agencije za garantovanje investicija u cilju finansiranja određenih građevinskih usluga od strane Bechtel Enka UK Limited, koji posluje u Srbiji preko Bechtel Enka UK Limited Ogranak Beograd za potrebe privrednog društva "Koridori Srbije" d.o.o. Beograd u vezi sa izgradnjom infrastrukturnog koridora autoputa E-761 deonice Pojate - Preljina (Moravski koridor) između Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija kao Zajmoprimca i J.R. MORGAN AG kao Agentom i JPMORGAN CHASE BANK, N.A., LONDON BRANCH kao Prvobitnim mandatnim vodećim aranžerom i Credit Agricole Corporate and Investment Bank, Raiffeisen Bank International AG i Santander Bank N.A. kao Mandatnim vodećim aranžerima i CaixaBank, S.A. i UBS Switzerland AG kao Vodećim aranžerima i Banco Santander, S.A., CaixaBank, S.A., Credit Agricole Corporate and Investment Bank, JPMorgan Chase Bank, N.A., London Branch, Raiffeisen Bank International AG i UBS Switzerland AG kao Prvobitnim zajmodavcima14. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom angažmanu u iznosu do 203.775.000 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, BNP PARIBAS SA i UNICREDIT BANK AG, kao aranžera, UNICREDIT BANK AG, BNP PARIBAS FORTIS SA/NV i BNP PARIBAS SA, kao Prvobitnih zajmodavaca, UNICREDIT BANK AG, kao Agenta i BNP PARIBAS SA, kao ESA Agenta;

14. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom angažmanu u iznosu do 203.775.000 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, BNP PARIBAS SA i UNICREDIT BANK AG, kao Aranžera, UNICREDIT BANK AG, BNP PARIBAS FORTIS SA/NV i BNP PARIBAS SA, kao Prvobitnih zajmodavaca, UNICREDIT BANK AG, kao Agenta i BNP PARIBAS SA, kao ESA Agenta;

15. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Program za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji - faza II), između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj;

16. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu Program čvrstog otpada u Srbiji, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj;

17. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu br. CRS 1022 01 A između Francuske agencije za razvoj, kao Zajmodavca i Republike Srbije, kao Zajmoprimca, za realizaciju Programa čvrstog otpada u Srbiji;

18. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima 2) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj;

19. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu od 203.400.928 evra između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, aranžiran od strane BANK OF CHINA SRBIJA A.D. BEOGRAD kao Ovlašćenog glavnog aranžera sa BANK OF CHINA LIMITED HUNGARIAN BRANCH u svojstvu Agenta i BANK OF CHINA LIMITED HUNGARIAN BRANCH kao Prvobitnim zajmodavcem;

20. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za Projekat izgradnje brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma ("Fruškogorski koridor") između Vlade Republike Srbije koju predstavlja Ministarstvo finansija kao Zajmoprimca i kineske Export-Import banke kao Zajmodavca;

21. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2106 (2021) između Banke za razvoj Saveta Erope i Republike Srbije za projektni zajam - Centar za obuku za dualno obrazovanje;

22. Predlog zakona o potvrđivanju Odluke Broj 1/2021 Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije o izmeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane, zamenom njegovog Protokola 3 o definiciji pojma "proizvodi sa poreklom" i metodama administrativne saradnje;

23. Predlog odluke o izboru članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i

24. Predlog odluke o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju.

Sednica će biti održana u Domu Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13.

Predsednik Narodne skupštine sazvao Petnaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu

[10.01.2022.]

Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić sazvao je, na zahtev Vlade, Petnaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, za utorak, 11. januar 2022. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Za tu sednicu predložen je sledeći dnevni red:
 

1. Predlog zakona o privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID – 19, izazvane virusom SARS – COV – 2.

Sednica će biti održana u Velikoj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu, Trg Nikole Pašića broj 13.

Parlamentarna beležnica: Koja je ovo godina?

[04.01.2022.]

Poslednja radna nedelja parlamenta u prethodnoj godini mogla je da deluje zbunjujuće svakome ko nije upućen u dinamiku razmatranja godišnjih izveštaja nezavisnih institucija. U skladu sa lošom praksom koja se uspostavlja,  kojoj je prethodila još gora praksa ignorisanja izveštaja u plenumu, poslednja nedelja 2021. godine je bila posvećena razmatranju izveštaja nezavisnih institucija koji su se odnosili na 2020. godinu. 

Tako se na primer direktor Agencije za sprečavanje korupcije osvrnuo na parlamentarne izbore iz juna 2020. godine, na osnovu kojih je aktuelni – a sa približavanjem aprilskih izbora već odlazeći – saziv Skupštine konstituisan. Nadrealno su zvučali i ostali izveštaji koji su, kao i 2020. godina, bili obeleženi početkom pandemije i proglašenjem vanrednog stanja. Razmatrani su i godišnji izveštaji Poverenika za inormacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitnika građana i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti. 

Evidentno je da su izveštaji razmatrani isključivo kako bi se ispunila forma. Aktuelna vlast će dobiti još jedan argument kada se bude razgovaralo o vladavini prava, podeli i međusobnoj kontroli grana vlasti, te ulozi i položaju nezavisnih institucija. Ono višegodišnje potpuno ignorisanje (u periodu od 2014. do 2018. godine) je stvarno bilo teško odbranjivo. Ovako je bolje i pametnije. Otvara klastere. Cilj ovog saziva i 2021. godine u Narodnoj skupštini bilo je besprekorno ispunjavanje forme.

Ali suštine nigde nema. I nema je odavno. Svaka preporuka nezavisnih institucija sadržana u izveštajima, a koja bi vodila boljem radu izvršne vlasti, je u potpunosti obesmišljena ukoliko Narodna skupština, čija je osnovna funkcija kontrola te izvršne vlasti, te preporuke razmotri poslednjeg radnog dana u godini. 

Dok su nezavisne institucije u ovom trenutku već uveliko u poslu pisanja izveštaja za 2021. godinu, imajući u vidu ovo iskustvo ignorisanja koje je preraslo u promišljenu marginalizaciju, a još dodajći izbore koji će kao i uvek „pojesti“ dobar deo godine kada je u pitanju rad državnih organa, mogu se sa pravom zapitati kada će opet biti „gosti“ Narodne skupštine. A trebalo bi da budu rado viđeni gost, jer parlament nema prirodnijeg saveznika u poslu kontrole Vlade. Ali ovaj, skoro pa jednopartijski, saziv nije zainteresovan za kontrolu rada ministara i premijerke. Možda samo ima žaljenja zašto prilike da se ugosti predsednik Republike nisu češće. A i fokus je odavno već na izborima, o čemu više možete čuti u novoj epizodi serijala „Strofa, refren, replika“

Neki ekonomski stručnjaci su u svetlu izbora sagledali i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je Narodna skupština usvojila prethodnog dana, a kojim je roditeljski dodatak za dobijanje prvog deteta u 2022. godini povećan čak 3 puta. Još jedna podsticajna mera koja je privukla pažnju javnosti je i pomoć mladim majkama u sticanju prve nekretnine. Narodni poslanici su isticali da “novca ima dovoljno”, dok je nadležni ministar izneo sumornu statistiku da očekuje da bi u Srbiji 2021. godine  razlika izmedju broja umrlih i živorodjenih mogla da bude 70.000. Ali ne treba steći utisak da je taj dan bio posvećen nekom temeljnom razmatranju mera populacione politike. Predsednik Republike je najavio tu meru – ta mera je usvojena. Tako, čini se, izgleda proces kreiranja javnih politika. 

Istog dana na dnevnom redu se našao i set zakona koji su posledica postignutih sporazuma Albanije, Severne Makedonije i Srbije u okviru regionalne inicijative “Otvoreni Balkan”. Zakoni bi trebalo da bitno olakšaju međusobnu trgovinu hranom, pristup tržištu rada i pristup elektronskim uslugama državljana sve tri zemlje. Nadležni ministri su delovali ubedljivo. “Zato je jako važno da ceo ovaj prostor, ove tri zemlje, u razmeni hrane, koji je do sada vredeo neko oko 450 miliona evra, sve zemlje, bilo ko bilo s kim, kada razmenjuje hranu i trguje hranom da naraste do milijardu evra. To je prostor, koji je prosto neverovatan. Sa ovim nepostojanjem kontrola na graničnim prelazima, ta stvar će biti znatno ubrzana. Još kada budemo uspeli da napravimo zeleni koridor, tzv. traku posebnu „Open Balkan“. To je jedan građevinski projekat, mora da se napravi to, to mora fizički da se izgradi. U ovom trenutku je to nemoguće pustiti u funkciju na taj način. Zamislite kako će onda stvari da idu. Zamislite koliko će biti privilegija trgovaca, špeditera, privrednika, vozača kamiona, da stane u posebnu traku i ne mora da čeka na šest, sedam kilometara dugu kolonu koja se često znala napravili kao takva.”

Fokus je jasno i nedvosmisleno na ekonomiji, olakšavanju kretanja ljudi, robe i kapitala, te na finansijskoj koristi kojima se sve tri zemlje mogu nadati.“Identifikacioni broj „Otvorenog Balkana“ predstavlja dodatak na već postojeći elektronski identitet državljana koji mu daje mogućnost da pripremi prava u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“, u skladu sa adekvatnim sporazumima u drugim dokumentima inicijative o „Otvorenom Balkanu“ koji su na snazi između ugovornih strana, kao i u skladu sa normativnim aktima i praksom svake od ugovornih strana. Ovaj broj će prvobitno služiti za prijavu na jedinstveno tržište rada u skladu sa Sporazumom kojim se reguliše slobodan pristup tržištu rada u zapadnom Balkanu.”

Zapravo, obrazloženja koja smo mogli čuti u parlamentu su zaličala na početne ideje, od pre nekoliko decenija, koje su dovele do stvaranja Evropske unije. Možda su regionalni lideri, čekajući Brisel koji se uvek čini nedostižnim, odlučili da probaju da primene sličan “recept” i na Zapadnom Balkanu. Ali “recept” za kreiranje ove politike je bio isti kao i u slučaju usvojenih mera za podsticanje nataliteta. Predsednik Republike  se zalaže za inicijativu i potpisao je sporazume – ti zakoni su usvojeni. 

U takvom sistemu svrsishodnost i kvalitet samog zakona postanu manje bitni. Jer kada javne politike nisu produkt sistemskog delovanja institucija, već odluke jednog čoveka, njihova trajnost i izvesnost postaju upitne. Otuda deo građana nije siguran da li je povećan roditeljski dodatak održivo rešenje i da li će potrajati i nakon aprilskih izbora, kao i da li će regionalna saradnja “nadživeti” mandate lidera koji su je započeli.   


Strofa refren replika E94: Izbori su blizu

[02.01.2022.]

Kako je godina u Skupštini Srbije počela, tako se i završila. Na kraju izgleda nije ni bilo važno da li je na dnevnom redu pomoć porodicama sa decom ili izveštaji o radu navodno nezavisnih institucija. Poslanici su pokazali da je iznad svega predizborna kampanja.

 

 

 „Kao što predsednik Aleksandar Vučić kaže, ekonomija Srbije dobro napreduje, dobro napredujemo u svim oblastima. Nije problem u novcu, novca ima dovoljno, ali samo da nam se rađaju deca.“

„Ostalo je nešto manje od tri meseca do održavanja predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora i zato je bitno da svi zajedno izađemo na predstojeće izbore, da podržimo politiku Srpske napredne stranke i politiku Aleksandra Vučića, jer time pokazujemo da nećemo i da ne želimo da se povlačimo pred najgorima, a ti najgori jesu koji su nas 2012. godine doveli do potpunog ambisa.”

„Vizija koju ima predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nam garantuje da ćemo za naše građane, našu decu i sve generacije koje dolaze raditi u još bolje i još većem interesu za bolje sutra naše zemlje, naše Srbije.”

 „Naši funkcioneri dostojanstveno trpe i uvrede i pretnje. Ali, to nije rešenje. Rešenje je da nadležne državne institucije odreaguju i da se svaki građanin Srbije oseća zaštićeno. Zašto? Zato što mi iz SNS, predvođeni Aleksandrom Vučićem borimo se za jaku Srbiju, za modernu Srbiju, borimo se za budućnost naše Srbije, za svu našu decu, zato što je nama Srbija na prvom mestu. „

„Međutim, mi kao predstavnici SNS, predvođeni politikom Aleksandra Vučića, trudimo se na sve načine da vratimo poverenje građana Republike Srbije u sve institucije, tako i u institucije pravosuđa.“

 

Redovno zasedanje je završeno, a poslanici će imati još nekoliko vanrednih sednica pre raspisivanja izbora da se još koji put preporuče onome ko pravi izbornu listu.

 

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.


COUPLET CHORUS REBUTTAL E94: THE ELECTIONS ARE CLOSING IN…

[02.01.2022.]

The year in the Assembly of Serbia began in the same way it is ending now. At the end of the day, it did not seem to matter whether helping families with children or reports on the work of supposedly independent institutions were on the agenda. The MPs showed that the election campaign is above all.

 

 

“As President Aleksandar Vučić says, the economy of Serbia is progressing well, we are progressing well in all areas. There is no problem with money, there is enough money, we just need children to be born.“

“There are less than three months left until the presidential, parliamentary and local elections, and that is why it is important that we all vote in the upcoming elections together, to support the policy of the Serbian Progressive Party and the policy of Aleksandar Vučić, because in that way, we’ll show that we don’t want to withdraw and that we won’t withdraw before the worst ones, the ones who had brought us to the abyss in 2012.”

“The vision of the President of Serbia, Aleksandar Vučić, guarantees us that we will do the work for our citizens, our children and all generations to come in an even better and even greater interest for a better tomorrow of our country, our Serbia.”

Our officials suffer insults and threats with dignity. But that is not the solution. The solution should be an adequate reaction by the competent state institutions so that every citizen of Serbia could feel protected. Why? Because everyone from the SNS, led by Aleksandar Vučić, we are fighting for a strong Serbia, for a modern Serbia, we are fighting for the future of our Serbia, for all our children, because for us, Serbia comes first.”

“However, as representatives of the SNS, led by the policy of Aleksandar Vučić, we are trying in every way to restore the trust of the citizens of the Republic of Serbia in all institutions, including the judiciary.“

 

The regular session is over, and before the elections are announced, the MPs will have a few more extraordinary sittings to recommend themselves to the one who makes the electoral list.

 

For the Open Parliament, Mirjana Nikolić.


Parlamentarna beležnica: Dnevni red i policijska brutalnost u Evropskoj uniji

[28.12.2021.]

Proteklu nedelju u Skupštini obeležile su dve sednice – četrnaesta sa čak 20 krajnje raznorodnih tačaka dnevnog reda i petnaesta na kojoj su narodni poslanici dobili priliku da se izjasne o još jednom kontroverznom predlogu rezolucije kojom se osuđuje „nasilje nad mirnim demonstrantima“ koje postaje „opšteprihvaćena praksa u sve većem broju zemalja EU“. 

Četrnaesta sednica je donela set različitih zakona – od onog kojim se uređuju pitanja kulturnog nasleđa, više zakona o temeljnim pitanjima obrazovanja, ali i mnoštvo različitih tema. Na dnevnom redu su se našle i izmene Zakona o elektronskim medijima, Zakona o javnim medijskim servisima i Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, koje su rezultat međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima. Raznorodost i brojnost tema je najpre vodila organizovanju rasprave u tri zajednička pretresa, od kojih su dva bila u načelu. 

U tom mnoštvu tema čini se da je najviše pažnje dobio član 9. sada usvojenog Zakona o izmenama i dopunama zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kojim je predviđeno da će školska godina u Srbiji od sada počinjati intoniranjem himne Republike. Navedenom se usprotivio deo predstavnika nacionalnih manjina u Skupštini. A takvi razgovori, u ovdašnjem kontekstu, ne mogu proći bez spominjanja prošlosti i zločina počinjenih u ratovima. Obrazovanje kao takvo u svemu tome postane “manje zanimljiv” pasus u govoru narodnog poslanika koji je odlučio da se, koliko toliko, drži dnevnog reda. 

Na „kraju balade” izglasano je svih 20 tačaka dnevnog reda. Ko zna koliko je u njima usvojeno novih rešenja koja bi, kroz fokusiranu raspravu pripremljenih i informisanih narodnih poslanika, mogla biti bolja. O radu nadležnih odbora u ovom sazivu bolje i da ne govorimo. Oni su tu kao relikt neke prošlosti, običan korak u proceduri, možda i kao ukras. 

Petnaesta sednica je donela drugačiju vrstu uzbuđenja. Narodni poslanici su, dok ih još promene Ustava (ukoliko referendum zakazan za 16. januar dovede do njih) ne spreče u tome, izabrali 37 javnih tužilaca. Koliko je ta rasprava bila usmerena na ovaj važan zadatak pogledajte u novoj epizodi serijala „Strofa, refren, replika“

Ali najzanimljiviji deo sednice desio se na samom njenom početku. Šest narodnih poslanika iz vladajuće poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ su zatražili da se na dnevni red, po hitnom postupku, stavi i Predlog rezolucije o policijskoj brutalnosti protiv mirnih demonstranata u zemljama Evropske unije.

U samom Predlogu se konstatuje kako nasilje nad mirnim demonstrantima postaje opšteprihvaćena praksa u sve većem broju zemalja EU (Briselu, Berlinu, Parizu, Luksemburgu, Ljubljani i ostalim evropskim gradovima), uz pozivanje da vlasti u tim zemljama istraže sve slučajeve prekomerne upotrebe sile i sankcionišu sve počinioce i naredbodavce. U Predlogu se iznosi i zabrinutost zbog nasilja i maltretiranja migranata, tražilaca azila i izbeglica na spoljnim granicama Unije, uz konstatovanje da se suočavamo sa velikim nazadovanjem demokratije u pojedinim zemljama članicama EU. Konačno, u Predlogu rezolucije Narodna skupština Republike Srbije poziva sve nadležne institucije EU da otpočnu rad na temeljnim reformama i da se pozabave evidentnim nedostacima u oblasti ljudskih prava.

Šest narodnih poslanika je podržalo ovaj predlog, dok 135 poslanika nije glasalo, pa se stoga Predlog rezolucije nije našao na dnevnom redu. Navedena praksa „večitih predloga“ koji se nikada ne nađu na dnevnom redu, koliko god zbunjujuće delovala, nije retkost u Narodnoj skupštini. Tako se, prema podacima Otvorenog parlamenta, u aktuelnom sazivu Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine pred poslanicima našao čak 17 puta, a nijednom nije dobio podršku da postane tačka dnevnog reda. Zanimljivo je da su predlagači ovog akta isti narodni poslanici koji su predložili i rezoluciju o policijskoh brutalnosti u zemljama EU. 

Jasno je da je ova „kontra-rezolucija“ usledila kao odgovor na rezoluciju Evropskog parlamenta, usvojenu 16. decembra, kojom su evroparlamentarci osudili nasilje „ekstremističkih i huliganskih grupa” protiv ljudi koji su mirno protestovali na ekološkim demonstracijama proteklih sedmica u Srbiji. Sličan odgovor ministra unutrašnjih poslova očigledno nije bio dovoljan. Morao se „umešati“ i parlament, koji i ovako često služi za ponavljanje i prelivanje tema koje su, u tom trenutku, bitne izvršnoj vlasti. Cilj i nije usvajanje, čak ne ni samo izjašnjavanje ili debatovanje o temi kontroverzne rezolucije. Tako parlament, umesto mesta na kojem se usvajaju sistemska, zakonska rešenja, postaje još jedna arena za slanje propulističkih poruka. Takva praksa vodi zloupotrebi parlamentarnih procedura u svrhe svakodnevne politike.

Dakle, ovakva praksa „vađenja iz fioke“ određenih pitanja i tema umnogome prati dnevnopolitički kontekst. Kontroverzne rezolucije, poput ove koja jasno odražava antievropske sentimente, verovatno nikada neće postati tačka dnevnog reda. Ona ne odražava, barem ne zvanične, stavove vladajuće većine. Ipak, ona će po potrebi, kada se prepozna trenutak za „odbranu“ i evroskepticizam, ulaziti u parlamenarnu proceduru i figurirati (u većoj ili manoj meri) kao tema rasprave.