Jedan sastanak koji se (možda) dogodio. Drugi sastanak koji se iščekuje od Dejtona. 

Još jedni izbori su došli, pa prošli. Dok se predsednica Skupštine Srbije (možda) sastala sa šefom ODIHR-ove misije, prvi "Svesrpski sabor" u Beogradu je definitivno usvojio Deklaraciju o nacionalnim pravima i osudio UN rezoluciju o Srebrenici. 

ŠREDINGEROV SASTANAK

Prošle nedelje, na veb-sajtu Parlamenta najavljen je sastanak između predsednice Skupštine Srbije i šefa ODIHR-ove posmatračke misije. Sastanak je trebalo da se održi nakon lokalnih izbora 2. juna.

Međutim, nijedna informacija o tom sastanku nije objavljena, što nije bila dosadašnja praksa, pa se postavlja pitanje da li je uopšte održan.

Podsetimo, predsednica Skupštine se sastala sa šefom ODIHR misije 31. maja, samo nekoliko dana pre izbora. Predsednica je informisala ambasadora Lamberta Zanijera o napretku postignutom u vezi sa preporukama ODIHR-a za poboljšanje izbornih uslova iz njihovog Konačnog izveštaja o parlamentarnim izborima održanih u decembru 2023. godine.

Ukratko, prema rečima predsednice Skupštine, dogovori su postignuti, predlozi opozicije su prihvaćeni - iako je to formalno tačno, uslovi u kojima su lokalni izbori održani 2. juna nisu se bitno razlikovali od onih u decembru 2023. godine u pogledu nedemokratskih praksi zabeleženih od strane domaćih i međunarodnih posmatrača tokom izborne kampanje i na dan izbora (AN. U svojoj preliminarnoj oceni, ODIHR izveštava da su izbori bili dobro organizovani i da su ponudili političke alternative, ali i zabrinutost zbog opšteg pritiska na zaposlene u javnom sektoru, zloupotrebe javnih resursa i medijske pristrasnosti u korist vladajuće koalicije negativno su uticale na proces. Prema preliminarnoj analizi Crte, rezultati glasanja su bili kompromitovani na 9 procenata glasačkih mesta u Beogradu. CRTA navodi da, iako dešavanja na ovim mestima ne mogu dovesti u pitanje pobedu najjače liste, zbog rasprostranjenosti i prirode zabeleženih mehanizama kojima je kontrolisana volja birača na izborni dan i kompromitovanosti biračkog spiska, izbori se ne mogu smatrati slobodnim i poštenim.)

SRBI - SRBUJMO!

8. juna, u Beogradu je održan prvi “Svesrpski sabor”, uz zvuke pravoslavnih molitvi i vatrometa.

Deklarativna poruka ovog “veličanstvenog i istorijskog” dana bila je mir i jedinstvo. Najviši zvaničnici Srbije sastali su se sa svojim kolegama iz Republike Srpske, kako bi proslavili srpski narod. Predsednica Skupštine, zajedno sa premijerom Vučevićem, dočekala je delegaciju iz Republike Srpske na graničnom prelazu Sremska Rača.

Predsednica je istakla da “ovo nije dnevna politika i nema nikakve veze sa besmislicama koje neke globalne sile žele da nam nametnu - ne, ovo je put koji smo započeli 2014. godine, koji je sada napredovao do ove faze.” (AN. Skup je održan nedugo nakon glasanja Generalne skupštine UN o Rezoluciji o komemoraciji genocida u Srebrenici i mnogi su ga videli kao odgovor na ovu rezoluciju.)

Rezultat ovog Sabora je usvajanje “Deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda”. U 49 članova, Deklaracija utvrđuje srpski nacionalni identitet, tradicionalne i porodične vrednosti i značaj Srpske pravoslavne crkve. Deklaracija se dotiče kulture sećanja, osuđuje Rezoluciju o genocidu u Srebrenici i ističe važnost Dejtonskog sporazuma.

Svesrpski sabor će se sastajati svake dve godine.

Šta su naši protagonisti radili tokom lokalnih izbora? Detaljan izveštaj o poseti Kini.

NA STRANAČKOM FRONTU

Redovno prolećno zasedanje je završeno 30. maja. Nije bilo naročito produktivno i gotovo sve parlamentarne aktivnosti bile su usmerene ka lokalnim izborima koji su održani 2. juna (prim.aut. Parl.belež. 30. maj - Slike u ogledalu).

Taj dan je konačno i osvanuo, i prošao je turbulentno. Iako izbori nisu bili parlamentarni, mnogi parlamentarni akteri su aktivno učestvovali u haosu - neki onlajn, a neki na ulicama.

Predsednica Skupštine je dan posvetila postovanju na X (ex Twitter), braneći pravo jedne (njene) stranke da vodi pozivni centar. Naime, u toku dana nekoliko pozivnih centara koje je vodila Srpska napredna stranka “raskrinkali” su članovi opozicije u Beogradu, udruženja građana u Novom Sadu, kao i pojedinačni aktivisti, opet u Beogradu. Ovi događaji izazvali su buru na društvenim mrežama.

Predsednica Skupštine je u nizu tvitova objasnila da su takvi pozivni centri potpuno legalni, hvaleći se da stranka kojoj pripada ima dobro razvijenu infrastrukturu i da je dobro organizovana (prim.aut. prema Zakonu o lokalnim izborima, član 6, stav 3, takva aktivnost na dan izbora nije zabranjena, ali žalbe građana koji su primali pozive bez prethodnog svesnog deljenja podataka ili pristanka na takvu obradu podataka izazvale su uzbunu u javnosti i značajno doprinele već postojećem nepoverenju u izborni proces. Grupa renomiranih organizacija civilnog društva javno se obratila Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu ličnih podataka sa pozivom da pokrene postupak nadzora u navedenim slučajevima).

Opozicija je pak bila aktivna na terenu. Radomir Lazović, narodni poslanik i ko-predsednik stranke Zeleno-levi front, napadnut je u Beogradu od strane građanina koji poseduje lokal u kojem se navodno nalazio još jedan pozivni centar Srpske napredne stranke.

Srpska napredna stranka je ubedljivo pobedila u većini opština. Predsednica Skupštine sastala se sa šefom ODIHR posmatračke misije juče u 13 časova.

DRUGOVI

S obzirom na to da je većina parlamentarnih aktera bila previše zauzeta izborima, nije bilo vremena za bilo kakve parlamentarne aktivnosti.

Međutim, po običaju, diplomatske aktivnosti ne trpe. Delegacija Narodne skupštine, predvođena Marinom Raguš, predsednicom Odbora za spoljne poslove, posetila je Narodnu Republiku Kinu.

Posetili su Muzej istorije Komunističke partije Kine, China Railway Group u Pekingu i Zabranjeni grad. Raguš, vođa ove ekskurzije, uručila je pozivno pismo predsedniku Nacionalnog narodnog kongresa Kine, Zhao Lejiju, od predsednice Skupštine Brnabić.

Tokom ove posete takođe je utvrđeno da su "obe zemlje posvećene nastavku pre svega iskrene, prijateljske i plodonosne saradnje uspostavljene na najvišem nivou, od strane predsednika Aleksandra Vučića i Si Đinpinga".

Ponestaje duhovitih načina da se kaže da u Skupštini nema aktivnosti. Iskrivljena slika stvarnosti. 

(VRLO) KRATAK PREGLED

Redovno prolećno zasedanje počelo je prvog radnog dana u martu i, prema Ustavu, ne može trajati duže od 90 dana, što znači da mu se kraj bliži. Ova činjenica prolazi nezapaženo u izbornom haosu. 

Od početka redovnog prolećnog zasedanja poslanici su se u plenumu sastali tri puta, a radili ukupno pet dana.

Prva sednica redovnog prolećnog zasedanja počela je 22. Aprila, a završila se 23. aprila. Dnevni red je imao samo jednu tačku - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima. Njegov cilj je bio da se počne sa pripremama za lokalne izbore 2. juna - ove izmene su omogućile raspisivanje izbora u 87 opština koji će se održati zajedno 2. Juna.

Drugi sastanak poslanika u plenum tokom redovnog prolećnog zasedanja bila je zapravo prva posebna sednica u ovom zasedanju. Počelo je 1. maja, a završilo se 2. maja. Poslanici su izabrali 31 ministra, od kojih su mnogi već poznati javnosti (prim.aut. Parl.belež. 2. maj - Nema odmora dok traje obnova).

Treći, i poslednji u ovom zasedanju, sastanak poslanika u plenum je bila druga sednica, koja je počela i završila se 10. maja. Poslanici su usvojili izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Izmene su bile direktan rezultat dogovora između parlamentarnih grupa (prim.aut. Parl.belež. 16. maj - Odugovlačenje).

Moglo bi se reći da poslanici uskoro idu na (ne)zasluženi letnji raspust, međutim za to ne postoje garancije. Skupština nema godišnji plan rada (iako je propisan Poslovnikom, čl. 28), pa je njen raspored često nepredvidiv i haotičan. Vanredno zasedanje može biti sazvano bilo kada.

ŠTA JE ISTINA?

Jedine koje nisu zapostavljene su diplomatske aktivnosti. Predsednica Skupštine i poslanici su se sastajali sa stranim delegacijama i prisustvovali multilateralnim sastancima, među kojima se posebno istakla Parlamentarna skupština NATO. Nakon ovog učešća usledilo je saopštenje za javnost povodom dodele statusa pridruženog člana skupštini Kosova.

Predsednica Skupštine se sastala sa članom nemačkog Bundestaga, Peterom Bejerom. Na ovom sastanku predsednica je naglasila da "će nastaviti da insistira na dijalogu sa opozicionim strankama u parlamentu i da su prvi rezultati dijaloga formiranje skupštinskih tela koja rade na unapređenju izbornog procesa i sprovođenju preporuka ODIHR-a”.

Pomenuto telo je Radna grupa za unapređenje izbornog procesa koja je trenutno na pauzi iniciranoj od strane vladajuće većine. Radna grupa se sastala ukupno sedam puta, od čega su tri neuspešna pokušaja glasanja o predlozima zakonskih rešenja. Njen rad blokiran je od strane vladajuće većine, kako aktivno tako i pasivno. Lokalni izbori 2. juna biće održani pod istim zakonodavnim okvirom kao i prethodni (prim.aut. Parl.belež. 23. maj - Ništa novo, 16. maj - Odugovlačenje). 

Radna grupa za unapređenje izbornog procesa na pauzi iniciranoj od strane vladajuće većine. Parlament u zatišju.

VIŠE SREĆE SLEDEĆI PUT

Radna grupa za unapređenje izbornog procesa održala je svoj prvi sastanak 2. maja, a zatim drugi sastanak 7. maja, 9. maja, 10. maja, 13. maja (prvi pokušaj glasanja o predlozima pravnih rešenja), 14. maja (drugi pokušaj glasanja) i 17. maja (treći pokušaj glasanja).

Tako je, manje od mesec dana nakon što je formirana, Radna grupa na pauzi iniciranoj od strane vladajuće većine. Zahvaljujući taktičkom odlaganju, Radna grupa nije postigla nikakav dogovor, a samim tim nisu preduzeti nikakvi početni koraci za pokretanje promena u izbornom procesu.

(prim.aut. Međutim, ne bi bilo prvi put da privremeno radno telo Narodne skupštine padne u zaborav. Anketni odbor formiran da utvrdi okolnosti i činjenice koje su dovele do masovnih ubistava u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu i u Mladenovcu održao je svoj prvi sastanak 18. jula 2023. godine, da bi bio suspendovan anonimnim saopštenjem 21. jula - Parl.belež. od 27. jula 2023. - Težak udarac)

Osim amandmana na Zakon o jedinstvenom biračkom spisku (prim.aut. koji su bili rezultat direktnog dogovora između poslaničkih grupa, i nemaju veze sa Radnom grupom - Parl.belež. 16. maj - Odugovlačenje), lokalni izbori 2. juna će se održati pod istim zakonodavnim okvirom kao i prethodni izbori.

DRUGOVI

Sama Narodna skupština je u zatišju - nema plenarnog zasedanja, nema sednica odbora, čak ni konferencija za štampu. Izgleda da su poslanici zauzeti kampanjom na lokalnom nivou.

Međutim, predsednica Narodne skupštine ne dopušta da diplomatski odnosi pate zbog predstojećih izbora. Brnabić se sastala sa članom Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Kine i sekretarom Komiteta opštine Peking, Yin Li-jem, kao i sa ambasadorom Kipra i ambasadorom Tunisa u Srbiji.

Zakon o jedinstvenom biračkom spisku izmenjen. Radna grupa za unapređenje izbornog procesa (pokušava da) radi vredno. Odbori onako.

NA BRZAKA

Druga sednica redovnog prolećnog zasedanja održana je u petak, 10. maja. Iako je dnevni red imao pet tačaka, jedna je bila zvezda - Predlog Zakona o dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Ove izmene su rezultat dogovora između poslaničkih grupa i razlog zašto je ova sednica sazvana (prim.aut. iako bi moglo izgledati da je Radna grupa za unapređenje izbornog procesa radila na tome, nije - radi se o direktnom dogovoru između poslaničkih grupa).

Ključna izmena je sledeća: građani koji su promenili prebivalište u prethodnih 11 meseci ne mogu glasati na novoj adresi, već na prethodnoj. Usvojena je nakon kratke diskusije sa 153 glasa za i 8 protiv, bez uzdržanih.

Na koga se odnosi ovo ograničenje? Politički dogovor je da se odnosi na građane koji su promenili prebivalište između 3. jula 2023. i 3. juna 2024. godine. 

Birački spisak se zatvara 17. maja pred lokalne izbore 2. juna, tako da su poslanici morali biti brzi i agilni u usvajanju ovih izmena.

Nadležnost Radne grupe za unapređenje izbornog procesa proširena je 11. maja. Članovi dobijaju ograničen i kontrolisan uvid u birački spisak radi nadgledanja primene novog zakona. (prim.aut. postoji nesigurnost u vezi sa sprovođenjem i nadgledanjem akcija Ministarstva unutrašnjih poslova za određivanje ovih pojedinaca i naknadne izmene u jedinstvenom biračkom spisku, koje treba da budu gotove do 17. maja.)

Međutim - dok se čini da stvari napreduju, iza kulisa se dešavaju opstrukcije.

RAZVLAČENJE

Radna grupa za unapređenje izbornog procesa (prim.aut. Parl.belež. 9. maj - Nova Vlada, stari ministri) održala je svoj prvi sastanak 2. maja, a zatim drugi 7. maja, 9. maja, 10. maja i 13. maja. Grupa do danas nije postigla nikakav dogovor, a njen rad je opstruiran od strane članova koji predstavljaju vladajuću većinu.

Teme kojima se Radna grupa bavi su brojne: unapređenje stanja medija u zemlji kroz izmene unutar REM-a, pritisci na birače i kako ih smanjiti kroz aktivnosti državnih organa, kao i kako regulisati finansiranje kampanje kako bi se obezbedila transparentnost. Osim toga, tu je i nekoliko drugih pitanja usmerenih ka unapređenju izbornog procesa u skladu sa preporukama koje je dao ODIHR nakon izbora 17. decembra i prethodnih izbora treba da bude adresirano.

Predloge su dominantno pripremili članovi civilnog društva u Radnoj grupi, tri opozicione poslaničke grupe i manjinske stranke, ali niko od članova vladajuće većine.

Radna grupa je trebalo da glasa o ovim temama 13. maja, ali je vladajuća većina zatražila produženje roka za razmatranje predloga za izmene zakona koji regulišu navedene teme, bez jasnog razloga i preciziranja koliko vremena im je za to zapravo potrebno.

MOŽE LI BITI?

Iako se sve vrti oko izbora, postoji neka prividna aktivnost u odborima.

Na primer, Odbor za kontrolu službi bezbednosti održao je svoju prvu sednicu 10. maja. Poslanici su glasali za predsednika i zamenika predsednika odbora - oba dolaze iz vladajuće većine (poslaničke grupe AV – Srbija ne sme stati i SPS, tim redom).

Druga sednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove imala je isti dnevni red i vrlo sličan rezultat - i predsednik i zamenik predsednika dolaze iz poslaničke grupe AV – Srbija ne sme stati.

Uloga parlamenata u Berlinskom procesu i široj integraciji zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju je ključni aspekt razvoja regiona. Parlamenti su glavna institucija koja predstavlja glas građana i uvijek treba raditi za dobrobit svojih birača. Regionalni razvoj bi unapredio živote građana u ekonomskom, socijalnom i političkom smislu. Međutim, uloga parlamenta je često na nacionalnom nivou i ova uloga je samo ograničeno prisutna u regionalnim okvirima. Berlinski proces potvrđuje da su parlamenti retko uključeni u potpunosti u regionalne inicijative.

Konačno imamo Vladu - sedmu u poslednjih 12 godina. Radna grupa za unapređenje izbornog procesa održala je dva sastanka pred lokalne izbore 2. juna.

OD RANIJE POZNATI

Nakon šestosatne diskusije 2. maja, poslanici su izglasali novu vladu sa rekordnim 31 ministrom. Od 213 poslanika koji su glasali, 152 su glasala za, 61 protiv, uzdržanih nije bilo.

Lista ministara uključuje dvojicu koji su pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Države (prim.aut. Aleksandar Vulin i Nenad Popović - Parl. belež. 2. maj - Nema odmora dok traje obnova), ministra zdravlja koga mediji od milja zovu "Doktor Smrt" zbog njegovih navodnih veza sa Zemunskim klanom (prim.aut. Zlatibor Lončar je ministar zdravlja peti put, prvi put 2014), bivše opozicionare i mnoge, mnoge druge.

Premijer, Miloš Vučević, ranije je bio više uključen u lokalnu politiku, kao gradonačelnik Novog Sada do 2022. godine, kada je postao ministar odbrane. Vučević je posebno privukao pažnju javnosti 2019. godine, kada je podneo krivičnu prijavu protiv Aleksandra Vučića i njegovog brata Andreja Vučića, u vezi sa "Jovanjicom" - sa idejom da očisti njihova imena, oskrnavljena u medijima (prim.aut. Slučaj "Jovanjica" se bavi ilegalnom proizvodnjom marihuane i vezama državne bezbednosti sa farmom. Postupak o ilegalnoj proizvodnji marihuane, tzv. “Jovanjica 1” je u toku, dok je “Jovanjica 2”, odnosno optužnica o vezama državne bezbednosti sa ovom farmom marihuane, još uvek u fazi pripremnih ročišta).

Vučevićeva Vlada je sedma Vlada od 2012. godine. Od dana kada su raspisani vanredni parlamentarni izbori 1. novembra 2023. godine do dana kada je formirana vlada prošlo je 184 dana. U poslednjih dvanaest godina, građani Srbije proveli su 2 godine, 9 meseci i 8 dana u ovom limbu između dve radne vlade.

VISINSKE PRIPREME

Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine, 26. aprila je raspisala lokalne izbore, uključujući ponovljene izbore u Beogradu, za 2. jun.

Radna grupa za unapređenje izbornog procesa održala je prvi i drugi sastanak, 2. maja i 7. maja. Sastavljena je od po dva predstavnika, člana i zamenika člana, svake poslanične grupe u Narodnoj Skupštini, svake manjinske političke stranke koja nema poslaničku grupu u Narodnoj Skupštin, kao i organizacija civilnog društva Crta, Centar za slobodne izbore i demokratiju i Transparentnost Srbija - ukupno 22 člana i 22 zamenika.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, izabran je za predsednika Radne grupe.

Formiranje ove Radne grupe rezultat je sastanaka između predsednice Narodne skupštine, parlamentarnih grupa i civilnog društva o preporukama ODIHR-a u vezi sa unapređenjem izbornih uslova u Srbiji, koji su se održali u aprilu.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić sazvala je Drugu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2024. godini, za petak, 10. maj 2024. godine, sa početkom u 14.00 časova.

Prva specijalna sednica Četrnaestog saziva skupštine počela je na Prvomajski praznik rada, u podne. Na dnevnom redu je bila samo jedna tačka: izbor nove vlade, sa neverovatnih 31 ministara.

NEKO MORA I DA RADI

Dok je ostatak zemlje uživao u državnom prazniku, poslanici su zasukali rukave - prva specijalna sednica Četrnaestog saziva Skupštine počela je 1. maja, u podne. Jedina tačka dnevnog reda bio je izbor vlade, koja će imati 31 ministra, od kojih pet bez portfelja (AN. Ovo će biti druga najbrojnija vlada od 1990. godine, premašena samo od strane vlade formirane posle 5. oktobra 2000. godine, koja je imala 36 ministara. Prethodna vlada (2022-2024), sa Anom Brnabić kao premijerkom, imala je 28 ministara).

Bilo je krajnje vreme - konstitutivna sednica ove skupštine počela je 6. februara (AN. Međutim, proteglo se i završilo 20. marta), čak 84 dana pre sazivanja ove specijalne sednice. Zakonski rok za formiranje vlade je 90 dana od konstituisanja parlamenta.

Na ovom prvom danu, pored 195 poslanika, među prisutnima su bili i premijer Vojvodine, guverner Narodne banke Srbije, predsednik Ustavnog suda, predstavnici pravosuđa i vojske, rektori univerziteta i šefovi diplomatskih misija, uključujući ambasadora SAD-a, Kristofera Hila.

Diskusija se nastavila danas, 2. maja. Delovi opozicije najavili su da neće glasati za novu vladu.

EXPOZE

Mandatar Miloš Vučević je prezentovao ekspoze koji je obuhvatao čak 65 strana. Čitanje je trajalo tri sata, a samo izlaganje izazvalo je snažne reakcije kako u Skupštini tako i od javnosti.

Budući premijer izjavio je, između ostalog, da punopravno članstvo u EU ostaje prioritet. Takođe je naglasio značaj saradnje sa Kinom i najavio ratifikaciju sporazuma o slobodnoj trgovini. Štaviše, "Srbija neće i ne sme da odustane od saradnje i prijateljstva sa Rusijom", rekao je, podsećajući da je Srbija zauzela stav o ratu, ali nije uvela sankcije Moskvi.

Izvod koji je privukao pažnju javnosti, izazivajući negativne reakcije opozicije: "Prema onima koji bi da ubiju ženu - donosioca novog života, niko, a pogotovo nacionalno svestan pojedinac, ne može i ne sme da ima samilosti. Žene će u Srbiji imati ista prava i iste počnete pozicije kao i muškarci. Mi ne stvaramo društvo jednakih u prihodu, ovo nije i neće biti vlada koja će promovisati ideje uravnilovke i samoupravnog socijalizma." (AN. Podsetnik: Femicid je važna tema u srpskom društvu i trenutno nije rešen od strane parlamenta ili bilo kojih drugih političkih aktera. Pre nešto više od godinu dana, nekoliko nevladinih organizacija je uputilo apel svim poslanicima povodom femicida - 30.03.2023 Parlamentarna beležnica: Apel protiv femicida stigao u parlament).

KO JE KO?

Spisak 31 ministra takođe je bio predmet kontroverze.

Većina njih su već poznati široj javnosti, poput potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova, Ivice Dačića, vršilac dužnosti premijera Srbije od 20. marta, koji je ranije obavljao funkciju premijera i ministra unutrašnjih poslova (2008-2012, 2012-2014), kao i prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova (2014-2020), i predsednika Skupštine (2020-2022), ili Siniše Malog, prvog potpredsednika Vlade i ministra finansija, već četiri puta (prvi put 2018).

Osmoro od njih su potpuno novi, a dvoje je sankcionisano od strane Sjedinjenih Američkih Država. Aleksandar Vulin, potpredsednik Vlade, koji je sankcionisan zbog bliskih veza sa Rusijom i trgovcem oružjem, i Nenad Popović, ministar bez portfelja, čije su jednako bliske veze sa Rusijom i optužbe za korupciju dovele do njegovog sankcionisanja.

OBRNUTI NOTAR

Uvažene prazne stolice, kao i još, možda do sutra, isključeni mikrofoni, kamere i svetla,

U proteklom, malo podužem, periodu niti je bilo pravog skupštinskog zasedanja, niti je bilo ovog govornika za imaginarnom govornicom. Drugi su parlamenti bili zanimljiviji, pa beše gre’ota da se troše jagodice na kompjuterskoj tastaturi, a ne bi li se neki ovakav govor napisao. Zanimljiva je bila Parlamentarna skupština Saveta Evrope u Strazburu, recimo;  tamo se odlučivalo da li će Kosovo biti primljeno u Savet Evrope. Pa je nešto i odlučeno: po svemu sudeći pozitivno po Kosovo, a negativno po negatore potpisivanja tamo nekih ohridskih i inih sporazuma. A sporazumi se, hajde i to da kažemo, zapravo odnose na dalje poništavanje razlike između a) prava na samoopredeljenje, b) secesije uz pomoć inostranog faktora, c) istoriijskih razloga za a) i b). Da dodamo i pod d) da je to jedna duga priča, te pošto se niko njome ne bavi iz ovog ugla – nećemo ni mi. Nego ćemo o nečemu trećem, jer ćemo pre toga kratko o nečemu drugom.

Zanimljivije od naše neaktivne Skupštine bile su neke veće i daleko aktivnije i generalno značajnije skupštine(tine). Pa se, tako, malo sastajalo u Generalnoj Skupštini UN. Gde je, na paranoičarima sumnjivoj drugoj strani evroatlantske batine sa dva ista kraja, razmatrano ustanovljavanje „Dana refleksije (razmišljanja) i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine“. Po svemu sudeći, i ovde će rezultat biti negativan, a po one koji nisu pozitivni u pogledu posledica presude Međunarodnog suda pravde u Hagu, donete još davne 2007. godine. Sve u svemu, skupštine i parlamenti, ovde poprilično zanemareni, umeju da ostave za sobom tragove od istorijskog značaja. Zamisli. A sad ono nešto drugo, k’o što rekosmo:

* * * * *

To drugo bi bilo jedno razmatranje profesije pod nazivom „notar“, a uz to i neobične povezanosti tog pojma sa parlamentom, konkretno ovim našim. Dakle: bili smo svi kod notara, oni služe tome da overe svojim pečatom – a time da učine i zakonitim – razne ugovore, sporazume i druge pismene beleške. To mu je pravo dala država, logički ponajviše zbog toga da ne troši svoje dragocene činovničke kapacitete kojekakvim sitnim ozakonjavanjem. A lepo je, dodajmo i to, da se neko preduzetno lice okoristi mogućim finansijskim posledicama ovog ozakonjavanja. Da zaradi na pečatu, kad ga već poseduje, da kažemo. I kad mu ga je država dala.

Notari, sem svega navedenog, poznaju i zakone na osnovu kojih papire donete u svoje kancelarije ukrašavaju državnim pečatom o zakonitosti. Zakoni, pak, nastaju tako što se izglasaju u parlamentu. Te na taj način notari postaju neka vrsta produžene ruke poslaničkih ruku, onih istih koje su zakon donele ubacivanjem kartice u skupštinsku elektronsku brojalicu glasova. Dakle, notar pečatira raznorazna dokumenta i proglašava ih zakonitim u ime, da banalizujemo ovo što smo do sada navodili, poslanika koji su zakon izglasali. Poslanici su, dakle, u evolucionom smislu svojevrsna preteča notara. To smo notirali, te idemo dalje.

Šta se, onda, događa u slučaju da skupštinski poslanici ne donose zakone tako što ih razmatraju, unapređuju, cenzurišu u slučaju kakve prevare, ili čine posledično povoljnijim po one koji su poslanike i izabrali svojim glasovima na izborima? Ili kada, uz sve ovo, zakone niti poznaju niti ih interesuju, dovoljno je ono čuveno zvonce, uz pomoć koga se stiču sva spotrebna znanje po pitanju ikakvog izglasavanja ičega. U svim ovim slučajevima skupština se pretvara u svojevrsnu obrnutu notarsku ispostavu, koja služi isključivo tome da ozakoni nečiji zakonom ispisani interes, bez napora da se učini išta više od simboličnog lupanja pečata glasanjem „za“ ono što je stavljeno na parlamentarni dnevni red. Poslanici, tada, postaju paradržavni službenici onoga ili onih koji su im dali pečat, a parlament postaje izborima formirana kancelarija za ozakonjavanje privatnih interesa. Overa je besplatna, i to da primetimo. Narod časti.

Red je da se, u zaključku ovog obraćanja, i dalje praznoj sali Narodne skupštine, spoje sve tri navedene teme odabrane za danas. Novi domaći parlament je, od svoje konstitutivne sednice pa do kraja aprila, održao samo na brzinu sazvanu sednicu za ozakonjavanje jednog političkog interesa. A taj interes se odnosio na to kada će se – te time i u kojim uslovima i na kakav način – birati one lokalne vlasti koje nisu izabrane u decembru mesecu prošle godine. Za to vreme, neki drugi parlamenti i neke druge skupštine donose po ovu teritoriju neke daleko značajnije odluke, na koje ovdašnjih 250 poslanika i pripadajuća im predsednica nemaju nikakav odgovor, a ponajmanje smislen. Niti će odgovora biti, jer što bi se obrnuta notarska kancelarija raspravljala sa tamo nekim mestima namenjenim nekakvim raspravama i nekakvom glasanju. ‘Ajte, molim vas. Kakav crni parlament nekog saveta u Strazburu ili skupština tamo nekakvih nacija u Njujorku, pred nama su izbori u Beogradu i još kojekude. Zna se šta su prioriteti.

* * * * *

I to bi bilo to. Idu praznici, nema smisla da ovo smatranje traje predugo, čekaju nas prvomajski roštilji i uskršnji ručkovi. Kada se sve bude završilo, i one prave i one obrnute notarske kancelarije nastaviće svoj rad, neometane posledicama odluka parlamenata i skupština daleko odavde; uz pokoje ovlaš notiranje pogolemog spiska funkcionera vlade Srbije u novom sastavu. A istorija će, kakva god da dolazi, napraviti zabeležbu sveukupnog stanja, udariti pečat i stvari će se dalje dešavati po istoj onoj administrativnoj proceduri koja traje od pamtiveka, a baš je pedantna u poslednjim decenijama. Točak vremena, notar nad svim notarima, parlament nad svim parlamentima i skupština nad svim skupštinama odrediće sudbinu svima, a najpre onima koji ne znaju čemu šta od svega navedenog uopšte služi. Čini se kao da je, ponovo, došlo vreme da se dokumenta daju na pregled i overu.

Tras.

Sledeći!

Autor: Voja Žanetić