U decenijama iza nas protesti sa različitim povodima održavani su ispred Narodne skupštine. Imaju li oni neke zajedničke elemente, koje su im sličnosti, razlike, posledice i očekivanja od Skupštine, pitanja su kojima se bavi novo izdanje Otvorenog studija Otvorenog parlamenta. Gosti ovog izdanja bili su Vojislav Žanetić, komunikolog, Siniša Dedeić, novinar Istinomera, i Emilija Milenković, studentkinja Fakulteta političkih nauka.

Poslanici vladajuće većine vreme u plenumu koriste za “blaćenje” određenih medijskih servisa. Po prvi put u ovom sazivu, opozicioni poslanik predlagač tačke dnevnog reda - šta to u praksi znači? Proces međupartijskog  dijaloga na letnjoj pauzi.

“DOBRI I LOŠI” MEDIJI

Skupštinsko vanredno plenarno zasedanje je u toku, i još uvek se raspravlja o delu zahteva sa “Srbija protiv nasilja” građanskih protesta, koji su deo dnevnog reda na inicijativu opozicije od 18. maja. (prim. aut. redovno prolećno zasedanje završilo se 29. maja, ali je Predsednik Skupštine sazvao vanredno zasedanje već za sledeći dan, kako je samo jedna od četiri tačke dnevnog reda raspravljena)

Poslanici su nastavili tamo gde su stali - kod Izveštaja o nadzoru programa komercijalnih pružalaca medijskih usluga za period od oktobra 2022. godine do kraja marta 2023. godine sa posebnim osvrtom na izveštavanja o slučajevima nasilja u televizijskim programima, uključujući i programe TV Pink i TV Happy, koji je podneo REM - tokom tri dana žustre diskusije, debata se jedva dotakla predmetnog Izveštaja.

Poslanici vladajuće većine rešili su da ovo vreme posvete kablovskim televizijama N1 i NovaS, koje su uglavnom kritički nastrojene prema vlasti, pripisujući im ulogu “stranih plaćenika i domaćih izdajnika”, što je već dobro poznat narativ.

Izjava Milenka Jovanova, šefa poslaničke grupe “Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve”, je dobra ilustracija atmosfere u parlamentu tokom ovih dana: “Zašto Luksemburški mediji žele da izazovu građanski rat u Srbiji? ...Srbija više nije država u kojoj ćete vi sprovoditi hibridne operacije, ma koliko vas američke ili koje već agencije u ovome vodile…  građanski rat dobiti nećete, ali mi je drago da priznajete da u tom pravcu radite.”

OPOZICIJA ZA VOLANOM

Četvrtog dana ovog vanrednog zasedanja, na red je došla treća tačka dnevnog reda, koju je predložio šef poslaničke grupe Zeleno-levi klub  Radomira Lazović - Predlog za obrazovanje anketnog odbora koji će utvrditi činjenice i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” i na teritoriji Smedereva i Mladenovca.

Ono što ovu tačku dnevnog reda čini posebnom jeste to da se radi o prvom aktu u ovom sazivu koji su predložili opozicioni poslanici. Vreme za elaboraciju koje mu je bilo na raspolaganju poslanik Lazović je iskoristio u punom kapacitetu. (prim. aut. parlamentarna pravila propisuju da predlagač tačke dnevnog reda ima neograničeno vreme za govor) 

U svojim govorima, Lazović je istakao pitanje uzroka ove erupcije nasilja u našem društvu, i kao jedan od odgovora naveo ponašanje predstavnika vlasti. Da bi dokazao svoju tezu, čitao je uvredljive tvitove poslanika vladajuće većine, što je uzburkalo atmosferu u parlamentu. (prim. aut. ali i van parlamenta - poslanik Lazović verbalno je napadnut na izlasku iz Skupštine od strane svog kolege, poslanika vladajuće većine Janka Lagure)

Diskusija o ovoj tački dnevnog reda nastavila se i danas.

NA (LETNJOJ) PAUZI

Predsednik Skupštine Vladimir Orlić sastao se sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimirom Bilčikom, članom Delegacije Odbora EP za stabilizaciju i pridruživanje Evropskoj uniji Matjažom Nemecom i bivšim poslanicima Evropskog parlamenta Knutom Flekenštajnom i Alojzom Peterlom.

Nakon sastanka, objavljeno je  zajedničko saopštenje za medije, u kome je iskazana obostranu spremnost na održavanje naredne runde dijaloga uz posredovanje Evropskog parlamenta - ali posle kratke (letnje) pauze.

“...razumemo trenutni politički kontekst i složili smo se da odložimo celokupnu rundu dijaloga o funkcionisanju parlamenta, koji bi se odvijao uz ko-posredovanje Evropskog parlamenta. Za dijalog je od suštinskog značaja da sve poslaničke grupe budu u prilici da mogu da učestvuju. Verujemo da će Srbija i njeni građani pronaći snage da prevaziđu ove teške trenutke.”, izjavili su poslanici EP.

(prim. aut. Evropski parlament započeo je pripreme za treću rundu međupartijskog dijaloga konsultacijama sa poslaničkim grupama krajem januara ove godine - Parl. belež. 26.01. - Licem ili leđima dijalogu)

Zakonom o elektronskim medijima propisano je da Narodna skupština može, na predlog najmanje 20 narodnih poslanika, razrešiti člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Zakon ne predviđa mogućnost smene Saveta kao kolektivnog organa već isključivo smenu članova pojedinačno.

Razlozi zbog kojih član Saveta REM-a može biti razrešen su:

1. Zbog bolesti, ukoliko je nesposoban za obavljanje dužnosti u periodu dužem od šest meseci

2. Ako se utvrdi da u postupku izbora naveo netačne podatke o sebi, ili nije naveo podatke koje je bio dužan da navede

3. Ako se utvrdi da je u toku trajanja mandata člana Saveta postao funkcioner neke stranke

4. Ako bez osnovanog razloga propusti ili odbije da obavlja dužnost člana Saveta u periodu od najmanje tri meseca neprekidno, ili u periodu od 12 meseci u kome najmanje šest meseci ne obavlja svoju dužnost

5. Ako se utvrdi da je nesavesno i nepravilno radio, odnosno ako postoje razlozi za nedostojnost i ako zanemaruje i nesavesno ispunjava svoje obaveze

Razlog za razrešenje člana Saveta ne može biti političko ili drugo uverenje, odnosno članstvo u političkoj stranci.

Jedno zasedanje se završava, drugo počinje. Predsednik Skupštine optužuje opoziciju da žele da započnu “obojenu revoluciju”, implicitno govoreći o građanskim protestima. Bukte inflamatorna retorika i govor mržnje. Siniša Kovačević podneo ostavku kao predsednik Odbora za kulturu i informisanje.

ZAVRŠECI

Redovno prolećno zasedanje u 2023. godini završiilo se u ponedeljak, 29. maja, tačno 90 dana od njegovog početka, kao što je Ustavom i Poslovnikom Narodne skupštine i propisano. Ovo je, međutim, dovelo do naglog završetka tekuće sednice te poslanicima uskratilo vreme da se posvete svakoj od četiri tačke dnevnog reda koje se odnose na uzroke i posledice tragičnih masovnih ubistava koja su se odigrala u Beogradu i Mladenovcu početkom maja.

(prim. aut. Ova sednica počela je 18. maja, na inicijativu opozicionih poslaničkih grupa koje su sa Predsednikom Skupštine Vladimirom Orlićem postigle dogovor o neophodnosti održavanja plenarne sednice gde će poslanici moći da diskutuju o nekih od zahtevima postavljenim na “Srbija protiv nasilja” protestima - Parl. belež. 18. maj Vodič kroz današnju plenarnu sednicu)

Tokom šest dana koliko je ova sednica trajala, poslanici su postigli da rasprave samo prvu tačku dnevnog reda - Vladin izveštaj o bezbednosnoj situaciji u Srbiji. 

(prim. aut. Ova sednica imala je četiri tačke dnevnog reda, sve predložene od strane opozicionih poslaničkih grupa. Poslanici su odlučili da se o svakoj tački raspravlja pojedinačno. Više o toku ove sednice: Parl. belež. 25. maj - O nasilju - od minuta ćutanja do optužbi, 8. maj Vodič kroz današnju plenarnu sednicu)

Priča o građanskim protestima “Srbija protiv nasilja” koji se održavaju na nedeljnom nivou otkada su se dogodila masovna ubistva početkom maja provlačila se kroz celu sednicu zajedno sa pričom o skupu “Srbija nade” organizovanom od strane vlasti 26. maja.

Premijerka Ana Brnabić u plenumu je na ovu temu imala iznenađujuću izjavu:

„Ja u svoje ime želim da kažem građanima da su uvek svi dobrodošli na skup protiv nasilja u subotu da svakako, sa moje strane, ja ću biti tamo, pa zato želim da pozovem građane jer to skup koji ja osećam bliže svom srcu”, rekla je Brnabić i kad se probudila nada da poziva na pomirenje, nastavila – „skup nade, skup jedinstva i želim da ih pozovem da dođu i u petak i da pokažemo da postoji Srbija nade i da postoje stvari koje su iznad politike i da su u ovoj zemlji svi jednaki.”

Da li se radilo o iskrenoj poruci jedinstva, jednostavnom lapsusu ili o pokušaju relativizacije ignorišući značajne razlike između ova dva događaja - autentičnog izraza građanskog nezadovoljstva i tuge i brižljivo organizovanog državnog kontra-skupa - ostaje otvoreno pitanje.

IZVRTANJE

Ipak, sam dalji tok debate u Skupštini daje delimičan odgovor na ovo pitanje - nastavilo se u ritmu inflamatorne retorike i optužbi na račun opozicije da, navodno, vode građanske proteste sa namerom da destabilizuju državu, a čak i da planiraju “obojenu revoluciju” u Srbiji.

“Pošto ovo mitingovanje koje ste malopre reklamirali i u kom učestvujete, koliko vidim, iz Rusije ocenjuju kao obojenu revoluciju, čestitam što u tome učestvujete. Odlično s vaše strane.”, odgovorio je Predsednik Skupštine Vladimir Orlić poslaniku opozicije 30. maja.

Istog dana Orlić je izjavio i ovo: “Vidim da vas je pitanje Rusije zabolelo, verovatno zbog one ocene da je ono u čemu vi učestvujete zajedno sa Tepić, Zelenovićem i svima ostalima obojena revolucija. I na tome vam još jednom čestitam.”

POČECI

Zaključno sa 29. majem, devedesetim danom i, po Ustavu i Poslovniku, krajem redovnog prolećnog zasedanja, poslanici su završili diskusiju samo o gorepomenutnom Vladinom izveštaju, odnosno o prvoj tački dnevnog reda. Nakon još jednog dogovora između šefova poslaničkih grupa i Predsednika Skupštine na kolegijumu, Predsednik Skupštine sazvao je za 30. maj vanredno zasedanje, te se plenarna sednica nastavila uprkos završetku redovnog zasedanja.

Poslanici su nastavili raspravu o sledećoj tački dnevnog reda - Izveštaju o nadzoru programa komercijalnih pružalaca medijskih usluga za period od oktobra 2022. godine do kraja marta 2023. godine sa posebnim osvrtom na izveštavanja o slučajevima nasilja u televizijskim programima, koji je podneo REM. 

Kako se većina zahteva iznetih na “Srbija protiv nasilja” protestima odnosi na medije, ova tačka dnevnog reda pod budnim je okom javnosti (prim. aut. neki od zahteva odnose se na ukidanje nacionalne frekvencije televizijama Pink i Happy, kao i ukidanje rijaliti programa).

Zaključak Odbora za kulturu i informisanje o ovom REM-ovom izveštaju predstavljao je Nebojša Bakarec, potpredsednik ovog Odbora i poslanik vladajuće većine (prim. aut. on predstavlja Odbor kao predlagača, što po parlamentarnim pravilima znači da ima neograničeno vreme da govori u plenumu).

Istovremeno, Siniša Kovačević, predsednik ovog Odbora i opozicioni poslanik, podneo je neopozivu ostavku na mesto člana i predsednika Odbora, iznoseći nezadovoljstvo sveukupnim radom ovog Odbora kao i neslaganje sa predstavljenim Zaključkom kao razloge. 

Sednica je i dalje u punom jeku, poslanik Nebojša Bakarec i dalje najveći deo vremena koristi za širenje govora mržnje kroz napade na medije, novinare, opoziciju, prepričavanje tabloidnih priča i iznošenje navodnih ličnih podataka određenih grupa građana, na primer pozorišnih i filmskih glumaca (prim. aut. više o ovoj sednici možete pročitati ovde).

Predsednik Narodne skupštine dr Vladimir Orlić sazvao je, na zahtev 106 narodnih poslanika, Treće vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu za utorak, 30. maj 2023. godine, sa početkom u 15 časova.

Apel Otvorenog parlamenta za nastavak rada Narodne skupštine Srbije

Parlament mora da nastavi s radom!

Redovno prolećno zasedanje Narodne skupštine završava se danas, ali to ne sme da bude i kraj skupštinskog rada do jeseni, naročito u trenutku kada se društvo suočava s mnogobrojnim izazovima i dok mnogi važni zakoni čekaju raspravu.

Vreme za redovno zasedanje ističe u trenutku dok je skupštinska rasprava o delu zahteva protesta “Srbija protiv nasilja” u toku. Dok se postavlja pitanje na koji način će biti postignut dogovor između predsednika Skupštine i šefova poslaničkih grupa o nastavku rasprave o preostalim temama sa sednice koja se danas silom Ustava okončava, Otvoreni parlament, incijativa organizacije Crta, apeluje na rukovodstvo Skupštine da bez pauze nastave sa radom parlamenta u vanrednim zasedanjima.

Apelujemo da poslanice i poslanici pristupe odgovorno i pronađu način da završe raspravu o preostale dve tačke sednice - odnosno, o formiranju anketnog odbora koji će preispitati okolnosti koje su dovele do tragičnog događaja u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, kao i o ostavci ministra policije Bratislava Gašića. 

Alarmantna društvena pitanja na koja građani reaguju masovnim protestima širom Srbije, rastuće tenzije na severu Kosova, ali i zakoni na čekanju - poput izmena Zakona o elektronskim medijima koje bi mogle da unaprede način izbora članova REM-a, zahtevaju da Skupština nastavi, bez prekida, da sprovodi svoja neprikosnovena ovlašćenja - kontroliše izvršnu vlast, a dijalogom preispituje, poboljšava i usvaja zakone u javnom interesu.

Nakon današnjeg dana, tokom leta, pa sve do 1. oktobra, nastupa period u kom se vanredno mogu sazivati sednice. Pozivamo predsednika Narodne skupštine da u dogovoru s poslanicima vlasti i opozicije iskoristi sve raspoložive mehanizme predviđene Poslovnikom skupštine koji će omogućiti neometan rad skupštinskih odbora i plenarnih zasedanja tokom perioda njenog vanrednog rada.

Šta Narodna skupština može i treba da uradi po pitanju nasilja u društvu, ali i u skupštinskoj sali? Koja je uloga resornih skupstinskih odbora, predsednika skupštine ali i svih poslanika pojedinačno? Kakvo je trenutno stanje na skupštinskim sednicama i kako ga unaprediti? O ovim pitanjima za Otvoreni studio Otvorenog parlamenta govorile su Slavica Radovanović, narodna poslanica, i Ivana Jakšić, docentkinja Fakulteta političkih nauka.

Treća sednica redovnog prolećnog zasedanja ušla je u svoj peti radni dan. Diskusija se i dalje vodi oko prve (od četiri) tačke dnevnog reda. Inflamatorna retorika i ozbiljne optužbe. Po Ustavu, ovo zasedanje završava se 29. maja. 

KAKO JE POČELO

Dana 18. maja treća sednica redovnog prolećnog zasedanja počela je minutom ćutanja za žrtve masovnih ubistava u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu i na području Smedereva i Mladenovca, koja su se odigrala početkom maja.

Dnevni red uključuje 4 tačke: Vladin izveštaj o bezbednosnoj situaciji u Republici Srbiji nakon gorepomenutih masovnih ubistava, REM-ov izveštaj sa posebnim osvrtom na izveštavanja o nasilju u televizijskim programima, predlog za obrazovanje anketnog odbora čiji bi zadatak bio da utvrdi okolnosti koje su dovele do ovih ubistava, kao i predlog za glasanje o nepoverenju članu Vlade, ministru unutrašnjih poslova, Bratislavu Gašiću (prim. aut. tačke dnevnog reda detaljnije objašnjene možete videti u Parlamentarnoj beležnici od 18. maja - Vodič kroz današnju plenarnu sednicu).

Poslanici su rešili da o svakoj tački dnevnog reda diskutuju odvojeno, dakle rasparava nije objedinjena iako je to bio običaj kako u prolećnom tako i u jesenjem zasedanju ovog saziva (prim. aut. objedinjena rasprava je korišćena kao način opstrukcije od strane vladajuće većine kako bi vreme za debatu u plenumu bilo što kraće - moguće je da je ova praksa negativno uticala i na kvalitet donetih zakona).

KAKO IDE

Nastup pun poštovanja koji je ovu sednicu otvorio ipak nije bio vesnik toga kako će sednica u celini da izgleda. 

Vlada, uključujući premijerku Anu Brnabić i ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašić, koji je na tapetu za glas o nepoverenju, pozdravljeni su stajaćim ovacijama od strane svojih partijskih kolega, najveće poslaničke grupe “Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve”.

Napeta atmosfera, inflamatorna retorika i međusobne optužbe između vladajuće većine i opozicije obeležile su dosadašnju raspravu na ovoj sednici. Ova atmosfera dodatno je podstaknuta odsustvom nepristrasnosti u primeni parlamentarnih pravila od strane Predsednika Skupštine - njegove reakcije uglavnom su u korist vladajuće većine, a nekad čak i aktivno učestvuje u optužbama protiv opozicije. Nebojša Bakarec, poslanik vladajuće većine, je juče, 24. maja, izneo teške optužbe na račun opozicije, tvrdeći da je opozicija “naoružana do zuba” i da “odbija da preda oružje”. Predsednik Skupštine nije ni na koji način ove reči sankcionisao.

Zbog ovakve atmosfere, već drugog dana ove sednice poslanici Demokratske strane i Zajedno-Moramo napustili su sednicu.

Petog radnog dana ove sednice, poslanici i dalje raspravljaju o prvoj tački dnevnog reda - Vladinog izveštaju o bezbednosnoj situaciji u Republici Srbiji.

Do sada, većina vremena okupirana je govorima članova Vlade, sa premijerkom Brnabić na čelu - njene eksplicitne uvrede upućene opoziciji prvih dana ove sednice bile su zastupljene u medijima.

Ministar Gašić, jedini čija je “fotelja” direktno ugrožena, je marginalno bolji - drži se dnevnog reda, ili makar orbitira oko dnevnog reda - u jednom trenutku, nabrajao je sva masovna ubistva koja su se u Srbiji dogodila od 1997. godine pa sve do danas. Ministarke zdravlja, pravde, kao i zaštite porodice i demografije takođe su bile prisutne. 

Tema koja se provlači kroz svaki govor i razmenu jesu protesti “Srbija protiv nasilja”, kao i predstojeći “najveći skup ikada u Srbiji” organizovan od strane vlasti i planiran za 26. maj.

Poslanici bi ipak mogli malo da požure - redovno prolećno zasedanje završava se 29. maja, kada ističe Ustavom propisanih 90 dana koliko traju redovna zasedanja.

POSLANIČKA PITANJA

Uzevši da je danas poslednji četvrtak u mesecu i da sednica i dalje traje, poslanici će po drugi put imati priliku da članovima Vlade postavljaju poslanička pitanja (prim. aut. Parl. belež. 27. April Za sve postoji prvi put).

Zasedanje je period u kome se Narodna skupština sastaje i radi na sednicama, dakle sednice se održavaju u okviru zasedanja. Zasedanja mogu biti redovna i vanredna. 

Redovna zasedanja se održavaju dva puta godišnje - prvo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u martu, a drugo prvog radnog dana u oktobru. Redovno zasedanje traje maksimalno 90 dana. Iako zasedanje počinje prvog radnog dana u martu, odnosno oktobru, ne postoji pravilo koje propisuje da se prva sednica u zasedanju mora održati baš toga dana. Dakle, prva sednica redovnog jesenjeg zasedanja Trinaestog saziva u 2022. godini održala se 18. oktobra, sve u skladu sa pravnom regulacijom. U periodu od 2016. godine pa do danas, prva sednica redovnog jesenjeg zasedanja održala se prvog radnog dana oktobra samo 2019. godine. 

Vanredno zasedanje je zasedanje Narodne skupštine u periodu kada se ne održava redovno zasedanje. Narodna skupština se na taj način sastaje na zahtev najmanje jedne trećine narodnih poslanika ili na zahtev Vlade, sa unapred određenim dnevnim redom na koji nije moguće podnositi dopune. Najskoriji primer vanrednog zasedanja jeste Drugo vanredno zasedanje Narodne skupštine u Trinaestom sazivu, koje je predsednik Narodne skupštine Vladimir Orlić sazvao 24. februara 2023. godine, na zahtev 106 narodnih poslanika.

Vreme koje je poslaniku na raspolaganju za obraćanje u plenumu zavisi, pre svega, od njegove pozicije u Skupštini, ali i od razloga njegovog obraćanja, i definisano je Poslovnikom.

1. NAČELNI PRETRES

- Predlagač akta ili ovlašćeni predstavnik predlagača akta ima pravo prvi da govori i nema vremensko ograničenje.

- Nakon njega govori izvestilac nadležnog skupštinskog odbora koji može govoriti jednom u trajanju od pet minuta.

- Ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe ima pravo da govori do 20 minuta u plenumu, s tim što se ovo vreme može podeliti u dva dela.

- Nakon toga Predsednik Skupštine daje reč narodnim poslanicima prema redosledu koji je dostavila njihova poslanička grupa. Oni mogu govoriti do isteka vremena predviđenog za tu poslaničku grupu. Ako su za raspravu prijavljeni poslanici iz više različitih poslaničkih grupa, prvo govori poslanik iz brojčano najmanje poslaničke grupe, a na kraju poslanik iz brojčano najveće poslaničke grupe. Međutim, reč se daje i prema tome da li poslanik osporava ili podržava predlog (što poslanici navode u prijavi za reč), tako da naizmenično govore oni koji su protiv i koji podržavaju predlog. Poslanici koji se pri prijavi nisu izjasnili o predlogu govore poslednji. Ukupno vreme za raspravu iznosi pet časova i deli se srazmerno na poslaničke grupe prema broju narodnih poslanika koji ih čine.

- Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa, međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi, koji imaju pravo da govore svako po jednom u trajanju od pet minuta. Međutim, ukoliko ne postignu ovakav dogovor, pravo da govore imaju tri narodna poslanika koja se prva prijave za reč.

- U skraćenom postupku predviđeno trajanje rasprave i izlaganja svih aktera se umanjuje za 50%

2. RASPRAVA U POJEDINOSTIMA

- Narodni poslanik koji podnese amandman ima pravo da amandman i obrazloži u trajanju od dva minuta, s tim da ukupno vreme obrazlaganja svih amandmana ne može trajati duže od 10 časova.  Ako više narodnih poslanika podnese zajedno amandman ili više poslanika podnese amandmane iste sadržine, takav amandman će moći da obrazloži samo jedan narodni poslanik u trajanju od dva minuta;

- Ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa za pretres u pojedinostima imaju na raspolaganju 15 minuta;

- Ukupno vreme koje poslaničke grupe imaju za pretres u pojedinostima jednako je vremenu predviđenom za načelni pretres zakona (i primenjuje se isti princip preraspodele vremena i davanja reči narodnim poslanicima);

- Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa za raspravu o pojedinostima određuju tri poslanika. Svaki od njih može govoriti samo jednom u maksimalnom trajanju od 5 minuta, a ukoliko ne bude postignut dogovor, pravo da govore imaju tri narodna poslanika koja se prva prijave za reč.

3. REPLIKA

Ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku koja može trajati maksimalno dva minuta. Ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe, u ime poslaničke grupe, takođe u trajanju od dva minuta. O tome da li su se stekli uslovi za korišćenje prava na repliku odlučuje predsednik Narodne skupštine. 

4. POVREDA POSLOVNIKA

Narodni poslanik može ukazati i na povredu poslovnika kada dobija reč odmah nakon prethodnog govornika.