Apel Otvorenog parlamenta za nastavak rada Narodne skupštine Srbije

Parlament mora da nastavi s radom!

Redovno prolećno zasedanje Narodne skupštine završava se danas, ali to ne sme da bude i kraj skupštinskog rada do jeseni, naročito u trenutku kada se društvo suočava s mnogobrojnim izazovima i dok mnogi važni zakoni čekaju raspravu.

Vreme za redovno zasedanje ističe u trenutku dok je skupštinska rasprava o delu zahteva protesta “Srbija protiv nasilja” u toku. Dok se postavlja pitanje na koji način će biti postignut dogovor između predsednika Skupštine i šefova poslaničkih grupa o nastavku rasprave o preostalim temama sa sednice koja se danas silom Ustava okončava, Otvoreni parlament, incijativa organizacije Crta, apeluje na rukovodstvo Skupštine da bez pauze nastave sa radom parlamenta u vanrednim zasedanjima.

Apelujemo da poslanice i poslanici pristupe odgovorno i pronađu način da završe raspravu o preostale dve tačke sednice - odnosno, o formiranju anketnog odbora koji će preispitati okolnosti koje su dovele do tragičnog događaja u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, kao i o ostavci ministra policije Bratislava Gašića. 

Alarmantna društvena pitanja na koja građani reaguju masovnim protestima širom Srbije, rastuće tenzije na severu Kosova, ali i zakoni na čekanju - poput izmena Zakona o elektronskim medijima koje bi mogle da unaprede način izbora članova REM-a, zahtevaju da Skupština nastavi, bez prekida, da sprovodi svoja neprikosnovena ovlašćenja - kontroliše izvršnu vlast, a dijalogom preispituje, poboljšava i usvaja zakone u javnom interesu.

Nakon današnjeg dana, tokom leta, pa sve do 1. oktobra, nastupa period u kom se vanredno mogu sazivati sednice. Pozivamo predsednika Narodne skupštine da u dogovoru s poslanicima vlasti i opozicije iskoristi sve raspoložive mehanizme predviđene Poslovnikom skupštine koji će omogućiti neometan rad skupštinskih odbora i plenarnih zasedanja tokom perioda njenog vanrednog rada.

Predsednik Narodne skupštine dr Vladimir Orlić sazvao je, na zahtev 106 narodnih poslanika, Treće vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu za utorak, 30. maj 2023. godine, sa početkom u 15 časova.

Šta Narodna skupština može i treba da uradi po pitanju nasilja u društvu, ali i u skupštinskoj sali? Koja je uloga resornih skupstinskih odbora, predsednika skupštine ali i svih poslanika pojedinačno? Kakvo je trenutno stanje na skupštinskim sednicama i kako ga unaprediti? O ovim pitanjima za Otvoreni studio Otvorenog parlamenta govorile su Slavica Radovanović, narodna poslanica, i Ivana Jakšić, docentkinja Fakulteta političkih nauka.

Treća sednica redovnog prolećnog zasedanja ušla je u svoj peti radni dan. Diskusija se i dalje vodi oko prve (od četiri) tačke dnevnog reda. Inflamatorna retorika i ozbiljne optužbe. Po Ustavu, ovo zasedanje završava se 29. maja. 

KAKO JE POČELO

Dana 18. maja treća sednica redovnog prolećnog zasedanja počela je minutom ćutanja za žrtve masovnih ubistava u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu i na području Smedereva i Mladenovca, koja su se odigrala početkom maja.

Dnevni red uključuje 4 tačke: Vladin izveštaj o bezbednosnoj situaciji u Republici Srbiji nakon gorepomenutih masovnih ubistava, REM-ov izveštaj sa posebnim osvrtom na izveštavanja o nasilju u televizijskim programima, predlog za obrazovanje anketnog odbora čiji bi zadatak bio da utvrdi okolnosti koje su dovele do ovih ubistava, kao i predlog za glasanje o nepoverenju članu Vlade, ministru unutrašnjih poslova, Bratislavu Gašiću (prim. aut. tačke dnevnog reda detaljnije objašnjene možete videti u Parlamentarnoj beležnici od 18. maja - Vodič kroz današnju plenarnu sednicu).

Poslanici su rešili da o svakoj tački dnevnog reda diskutuju odvojeno, dakle rasparava nije objedinjena iako je to bio običaj kako u prolećnom tako i u jesenjem zasedanju ovog saziva (prim. aut. objedinjena rasprava je korišćena kao način opstrukcije od strane vladajuće većine kako bi vreme za debatu u plenumu bilo što kraće - moguće je da je ova praksa negativno uticala i na kvalitet donetih zakona).

KAKO IDE

Nastup pun poštovanja koji je ovu sednicu otvorio ipak nije bio vesnik toga kako će sednica u celini da izgleda. 

Vlada, uključujući premijerku Anu Brnabić i ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašić, koji je na tapetu za glas o nepoverenju, pozdravljeni su stajaćim ovacijama od strane svojih partijskih kolega, najveće poslaničke grupe “Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve”.

Napeta atmosfera, inflamatorna retorika i međusobne optužbe između vladajuće većine i opozicije obeležile su dosadašnju raspravu na ovoj sednici. Ova atmosfera dodatno je podstaknuta odsustvom nepristrasnosti u primeni parlamentarnih pravila od strane Predsednika Skupštine - njegove reakcije uglavnom su u korist vladajuće većine, a nekad čak i aktivno učestvuje u optužbama protiv opozicije. Nebojša Bakarec, poslanik vladajuće većine, je juče, 24. maja, izneo teške optužbe na račun opozicije, tvrdeći da je opozicija “naoružana do zuba” i da “odbija da preda oružje”. Predsednik Skupštine nije ni na koji način ove reči sankcionisao.

Zbog ovakve atmosfere, već drugog dana ove sednice poslanici Demokratske strane i Zajedno-Moramo napustili su sednicu.

Petog radnog dana ove sednice, poslanici i dalje raspravljaju o prvoj tački dnevnog reda - Vladinog izveštaju o bezbednosnoj situaciji u Republici Srbiji.

Do sada, većina vremena okupirana je govorima članova Vlade, sa premijerkom Brnabić na čelu - njene eksplicitne uvrede upućene opoziciji prvih dana ove sednice bile su zastupljene u medijima.

Ministar Gašić, jedini čija je “fotelja” direktno ugrožena, je marginalno bolji - drži se dnevnog reda, ili makar orbitira oko dnevnog reda - u jednom trenutku, nabrajao je sva masovna ubistva koja su se u Srbiji dogodila od 1997. godine pa sve do danas. Ministarke zdravlja, pravde, kao i zaštite porodice i demografije takođe su bile prisutne. 

Tema koja se provlači kroz svaki govor i razmenu jesu protesti “Srbija protiv nasilja”, kao i predstojeći “najveći skup ikada u Srbiji” organizovan od strane vlasti i planiran za 26. maj.

Poslanici bi ipak mogli malo da požure - redovno prolećno zasedanje završava se 29. maja, kada ističe Ustavom propisanih 90 dana koliko traju redovna zasedanja.

POSLANIČKA PITANJA

Uzevši da je danas poslednji četvrtak u mesecu i da sednica i dalje traje, poslanici će po drugi put imati priliku da članovima Vlade postavljaju poslanička pitanja (prim. aut. Parl. belež. 27. April Za sve postoji prvi put).

Vreme koje je poslaniku na raspolaganju za obraćanje u plenumu zavisi, pre svega, od njegove pozicije u Skupštini, ali i od razloga njegovog obraćanja, i definisano je Poslovnikom.

1. NAČELNI PRETRES

- Predlagač akta ili ovlašćeni predstavnik predlagača akta ima pravo prvi da govori i nema vremensko ograničenje.

- Nakon njega govori izvestilac nadležnog skupštinskog odbora koji može govoriti jednom u trajanju od pet minuta.

- Ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe ima pravo da govori do 20 minuta u plenumu, s tim što se ovo vreme može podeliti u dva dela.

- Nakon toga Predsednik Skupštine daje reč narodnim poslanicima prema redosledu koji je dostavila njihova poslanička grupa. Oni mogu govoriti do isteka vremena predviđenog za tu poslaničku grupu. Ako su za raspravu prijavljeni poslanici iz više različitih poslaničkih grupa, prvo govori poslanik iz brojčano najmanje poslaničke grupe, a na kraju poslanik iz brojčano najveće poslaničke grupe. Međutim, reč se daje i prema tome da li poslanik osporava ili podržava predlog (što poslanici navode u prijavi za reč), tako da naizmenično govore oni koji su protiv i koji podržavaju predlog. Poslanici koji se pri prijavi nisu izjasnili o predlogu govore poslednji. Ukupno vreme za raspravu iznosi pet časova i deli se srazmerno na poslaničke grupe prema broju narodnih poslanika koji ih čine.

- Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa, međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi, koji imaju pravo da govore svako po jednom u trajanju od pet minuta. Međutim, ukoliko ne postignu ovakav dogovor, pravo da govore imaju tri narodna poslanika koja se prva prijave za reč.

- U skraćenom postupku predviđeno trajanje rasprave i izlaganja svih aktera se umanjuje za 50%

2. RASPRAVA U POJEDINOSTIMA

- Narodni poslanik koji podnese amandman ima pravo da amandman i obrazloži u trajanju od dva minuta, s tim da ukupno vreme obrazlaganja svih amandmana ne može trajati duže od 10 časova.  Ako više narodnih poslanika podnese zajedno amandman ili više poslanika podnese amandmane iste sadržine, takav amandman će moći da obrazloži samo jedan narodni poslanik u trajanju od dva minuta;

- Ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa za pretres u pojedinostima imaju na raspolaganju 15 minuta;

- Ukupno vreme koje poslaničke grupe imaju za pretres u pojedinostima jednako je vremenu predviđenom za načelni pretres zakona (i primenjuje se isti princip preraspodele vremena i davanja reči narodnim poslanicima);

- Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa za raspravu o pojedinostima određuju tri poslanika. Svaki od njih može govoriti samo jednom u maksimalnom trajanju od 5 minuta, a ukoliko ne bude postignut dogovor, pravo da govore imaju tri narodna poslanika koja se prva prijave za reč.

3. REPLIKA

Ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku koja može trajati maksimalno dva minuta. Ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe, u ime poslaničke grupe, takođe u trajanju od dva minuta. O tome da li su se stekli uslovi za korišćenje prava na repliku odlučuje predsednik Narodne skupštine. 

4. POVREDA POSLOVNIKA

Narodni poslanik može ukazati i na povredu poslovnika kada dobija reč odmah nakon prethodnog govornika.

Zasedanje je period u kome se Narodna skupština sastaje i radi na sednicama, dakle sednice se održavaju u okviru zasedanja. Zasedanja mogu biti redovna i vanredna. 

Redovna zasedanja se održavaju dva puta godišnje - prvo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u martu, a drugo prvog radnog dana u oktobru. Redovno zasedanje traje maksimalno 90 dana. Iako zasedanje počinje prvog radnog dana u martu, odnosno oktobru, ne postoji pravilo koje propisuje da se prva sednica u zasedanju mora održati baš toga dana. Dakle, prva sednica redovnog jesenjeg zasedanja Trinaestog saziva u 2022. godini održala se 18. oktobra, sve u skladu sa pravnom regulacijom. U periodu od 2016. godine pa do danas, prva sednica redovnog jesenjeg zasedanja održala se prvog radnog dana oktobra samo 2019. godine. 

Vanredno zasedanje je zasedanje Narodne skupštine u periodu kada se ne održava redovno zasedanje. Narodna skupština se na taj način sastaje na zahtev najmanje jedne trećine narodnih poslanika ili na zahtev Vlade, sa unapred određenim dnevnim redom na koji nije moguće podnositi dopune. Najskoriji primer vanrednog zasedanja jeste Drugo vanredno zasedanje Narodne skupštine u Trinaestom sazivu, koje je predsednik Narodne skupštine Vladimir Orlić sazvao 24. februara 2023. godine, na zahtev 106 narodnih poslanika.

Nudimo vam pogled iza kulisa na dnevni red treće sednice redovnog prolećnog zasedanja, koja se održava danas, 18.5. od 15 časova.

Sa potpisima 84 poslanika, sve opozicione poslaničke grupe podnele su Predsedniku Skupštine zahtev za održavanjem vanrednog zasedanja na temu bezbednosne situacije u Srbiji nakon dva masovna ubistva. Nakon ovog zahteva, usledili su naizgled dugački pregovori. Kako je preneto u medijima, opozicija je ovaj zahtev podnela 9. maja. 

Dva dana kasnije, Predsednik Skupštine Vladimir Orlić sazvao je Kolegijum za 12. Maj, sa samo jednom tačkom dnevnog reda: održavanje sledeće sednice Narodne Skupštine Republike Srbije (prim. aut. Kolegijum se sastoji od predsednika i potpredsednika Skupštine, kao i predsednika svih poslaničkih grupa. Kolegijum se održava privatno tako da javnost nema informacije o toku ovog sastanka).

Kratke izjave određenih poslanika ukazivale su na to da je postignut dogovor da se sednica održi u četvrtak, 18. maja.

Međutim, sednica nije zvanično zakazana sve do poslednjeg trenutka, dan ranije, 17. maja u 15 časova, kada je Predsednik Skupštine Vladimir Orlić sazvao Treću sednicu Prvog redovnog zasedanja (prim. aut. odnosno prolećnog zasedanja u 2023. godini) za danas, četvrtak 18. maj u 15 časova.

Očekuje se da sednici prisustvuje i premijerka, Ana Brnabić.

Iako ova sednica nije vanredna kako je opozicija zahtevala (prim. aut. po skupštinskim pravilima, dok traje redovno zasedanje ne može biti sazvano vanredno zasedanje), dnevni red bavi se zahtevima opozicionih poslanika, od kojih su neki izneseni i na “Srbija protiv nasillja” protestima, kroz 4 tačke:

1. Izveštaj o bezbednosnoj situaciji u Republici Srbiji nastaloj nakon masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i na području Smedereva i Mladenovca – u Malom Orašju i Duboni, koji je podnela Vlada Republike Srbije

U ovom izveštaju, Vlada je zaključila da, iako su događaji sa početka maja izazvali uznemirenje javnosti - stanje javne bezbednosti može oceniti kao stabilno.

(prim. aut. U periodu koji je protekao od gorepomenuta dva masovna ubistva, mediji su preplavljeni izveštajima o nasilju u porodici, kao i nasilju u školama i vrtićima. Prošle nedelje, u Parlamentarnoj beležnici spomenuto Ukratko je da se upravo prošle nedelje, devetnaeste kalendarske nedelje ove godine, odigrao sedamnaesti femicid. Samo par sati kasnije taj broj je skočio na 18.)

2. Izveštaj o nadzoru programa komercijalnih pružalaca medijskih usluga za period od oktobra 2022. godine do kraja marta 2023. godine sa posebnim osvrtom na izveštavanja o slučajevima nasilja u televizijskim programima, koji je podneo REM

Ovaj izveštaj je već razmatran od strane Odbora za kulturu i informisanje, na sednici zakazanoj naprečac u utorak uveče za sredu ujutru. Izveštaj ne nalazi nikakav problem u tome kako televizije sa nacionalnom frekvencijom, a pogotovo TV Happy i TV Pink, posluju. (prim. aut. na protestima “Srbija protiv nasilja”, koje vodi opozicija, ove dve televiziji optužene su kao krivci za porast nasilja u srpskom društvu zbog rijaliti programa koji su na njima zastupljeni.)

Na primer, činjenica da 39% programa televizije Pink čine rijaliti programi ne predstavlja kršenje bilo kakve norme jer posmatrani period nije dovoljno dugačak da se donese informisan zaključak - predstavnici REM-a na ovoj sednici zaključili su da je neophodno sačekati da prođe cela godina, pa onda iznositi zaključke.

Cela sednica protekla je u napetoj atmosferi sa živom diskusijom o odgovornosti medija za porast nasilja, međutim kraj je bio očekivan - Odbor je usvojio Zaključak kojim prihvata REM-ov izveštaj.

3. Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koji su dovele do masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i na teritoriji Smedereva i Mladenovca, podnet od strane Radomira Lazovića, predsednika poslaničke grupe Zeleno-levi klub

Ukoliko se oformi, zadatak ovog Anketnog odbora bi bio da utvrdi propuste u vršenju nadležnosti i preduzimanja odgovarajućih radnji, utvrdi odgovornosti nadležnih lica i predloži adekvatne mere.

Ovaj predlog objavljen je na sajtu Narodne skupštine 16. maja, sa Milenkom Jovanovim, predsednikom poslaničke grupe AV - Zajedno možemo sve, koja je ujedno i najveća poslanička grupa u parlamentu, kao predlagačem. Međutim, predlog je sa sajta ubrzo nestao da bi se dan kasnije pojavio sa Radomirom Lazovićem, predsednikom poslaničke grupe Zeleno-levi klub, kao predlagačem. 

4. Predlog za glasanje o nepoverenju članu Vlade, ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije, Bratislavu Gašiću, koji je podneo 61 narodni poslanik.

Drugi pokušaj sa sličnim mehanizmom (prim. aut. interpelacija ministra finansija Siniše Malog još uvek čeka da dođe na red u plenumu).

Ministar Gašić je već jednom pod pritiskom dao ostavku. Tada ministar odbrane, Gašić je 2017. podneo ostavku zbog seksističkog komentara upućenog jednoj novinarki (prim. aut. ovo se odigralo više od godinu dana nakon pada vojnog helikoptera koji je uz dozvolu ministra Gašića uprkos lošim vremenskim uslovima poleteo, što je rezultovalo smrću sedam lica, od kojih je jedno bilo beba.)

Predsednik Narodne skupštine dr Vladimir Orlić sazvao je Treću sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2023. godini, za četvrtak, 18. maj 2023. godine, sa početkom u 15.00 časova.

Parlament neguje važna prijateljstva.

SPORIJI TEMPO

Deluje da se Narodna skupština, kao uostalom i ostatak zemlje, sporo opravlja od dva masovna ubistva koja su se dogodila prethodne nedelje. Poslednjih nedelju dana u parlamentu bili su neobično tihi.

Poslaničke grupe prijateljstva i stalne delegacije pri međunarodnim institucijama jedini su deo parlamenta koji neometano ide svojim poslom.

Na primer, poslanička grupa prijateljstva sa Kinom posetila je železaru u Smederevu, koja je od 2016. godine u vlasništvu kineske kompanije HBIS. Uticaj ove železare na životnu sredinu, kao i na živote i bezbednost ljudi, već godinama privlači pažnju javnosti.

17

U toku je devetnaesta nedelja 2023. godine. Juče, 10. maja, dogodio se sedamnaesti femicid od početka ove godine.

Podsećamo - u martu su organizacije civilnog društva poslale dopis na temu femicida svim poslanicima, sa ciljem da poslanike kao predstavnike građana podstaknu da u Narodnoj skupštini pokrenu debatu koja će se pozabaviti ovom nacionalnom krizom kao i institucijama koje svojim (ne)delanjem omogućavaju status quo.

Na koherentan institucionalni odgovor na erupciju nasilja u društvu u Srbiji se još uvek čeka.

Predsednik Skupštine Vladimir Orlić i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo uputili saučešće porodicama nastradalih u masovnom ubistvu u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu.

U sredu, 3. maja, trinaestogodišnji dečak vatrenim oružjem ubio je osmoro svojih školskih drugarica i drugara, kao i školskog čuvara.

Istog dana, Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo održao je sednicu koja je počela minutom ćutanja za ubijene, a potom je, uzevši u obzir ovaj događaj, prekinuta posle 30 minuta. Ovaj Odbor uputio je svoje najdublje saučešće porodicama nastradalih.

Predsednik Skupštine Vladimir Orlić, ispred Narodne skupštine kao institucije, uputio je saučešće porodicama nastradalih. 

Druga sednica redovnog prolećnog zasedanja trajala je četiri dana i skoro jednu celu noć, završivši se 28. aprila. Iako se radi o sednici punoj presedana u ovom sazivu (prim. aut. po prvi put u ovom sazivu, poslanici su imali mogućnost da podnose predloge za dopunu dnevnog reda kao i da postavljaju poslanička pitanja - parl. belež. 27. april - Za sve postoji prvi put), i ona je, kao i prethodne sednice, protekla u atmosfera punoj tenzije, dok se debata vrtela oko ličnih uvreda i razmirica umesto oko dnevnog reda.

Moralna i politička odgovornost narodnih poslanika je da aktivno doprinose suzbijanju svih vidova nasilja i da nedvosmisleno osude svaki nasilni čin. Kao izabrani predstavnici građana i nosioci zakonodavne vlasti, poslanici imaju posebnu odgovornost da se uzdrže od stavova i ponašanja koja podstiču nasilje. 

Uprkos tome, sednice Narodne skupštine često su poligon za ispoljavanje verbalnog nasilja, koje ponekad uključuje i pretnje fizičkom silom i čiji vinovnici, po pravilu, prolaze bez adekvatnih sankcija. Time se Narodna skupština, najvažnija institucija države, pretvara u još jedno sredstvo normalizovanja nasilničkog ponašanja u društvu.