U toku je proces izbora Zaštitnika građana, kog narodni poslanici po prvi put biraju u skladu sa novim Zakonu o Zaštitniku građana, usvojenim u novembru 2021. godine, uz višemesečno kašnjenje. Koje su glavne uloge i koraci u postupku izbora, i koja pitanja i teme mogu da unaprede kvalitet javnog razgovora sa kandidatima?

Javna slušanja - korak napred ili ispunjavanje forme? Odbor usvojio liste kandidata za najviša pravosudna tela - od službenika Bezbednosno-informativne agecije do pojedinaca sa upitnom političkom nezavisnošću i pravnim iskustvom. Više od mesec dana od početka redovnog prolećnog zasedanja nijedna plenarna sednica još uvek nije zakazana.

1.

U subotu 1. Aprila, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu održao je javno slušanje radi predstavljanja kandidata za istaknute pravnike u Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva. Ukoliko Vam nešto ovde deluje poznato, to nije čudno s obzirom da ovaj proces traje od početka redovnog prolećnog zasedanja (prim. aut. parl. bel. 30.03. - Apel protiv femicida stigao u parlament, parl. bel. 23.03. - U plenumu ništa novo, parl. bel. 16.03. Zaglušujuća tišina, parl. bel. 09.03. Zimski san).

Sama javnost ovog javnog slušanja dovedena je u pitanje - platforma civilnog društva Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, odnosno konkretno Radna grupa za poglavlje 23, dostavila je Narodnoj skupštini dopis kojim izražava nezadovoljstvo povodom činjenice da pozivnica za učešće na ovom javnom slušanju nije upućena svima onima koji su aktivno učestvovali u procesu izmene Ustava, kao i procesu usvajanja pravosudnih zakona koji je usledio (prim. aut. ovi zakoni usvojeni su poslednji dan zakonskog roka - parl. bel. 09.02. - Partijski vojnici).

Ustanovljavanjem lista kandidata, Odbor je odradio svoj deo posla i sada je na plenumu da izvrši konačni izbor istaknutih pravnika (prim. aut. od dana kada Odbor dostavi liste kandidata, plenum ima maksimum 30 dana da ovaj izbor izvrši).

Kandidati za istaknute pravnike, koji uključuju advokate, profesore prava, kao i u jednom slučaju službenicu Bezbednosno-informativne agencije, većinom nisu poznati široj javnosti.

Osim činjenica da je jedna kandidatkinja, Jelena Glušića, službenica Bezbednosno-informativne agencije, biografije nekih preostalih kandidata mogu izazvati sumnju u njihovu političku nezavisnost. Na primer, Nikola Bodiroga, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, jedan je od intelektualaca koji su 2017. godine javno podržali predsedničku kandidaturu Aleksandra Vučića. Dalje, Žikica Dronjak, advokat, bio je visoko pozicioniran u izbornoj administraciji, kako na nacionalnom tako i na pokrajinskom nivou, za vreme režima Slobodana Miloševića, istaknutog, između ostalog, upravo po izbornim prevarama. Neki od kandidata, osim što su usko povezani sa državnim zvaničnicima i javnim preduzećima, nemaju izuzetno pravosudno iskustvo koje je neophodno da bi se u smislu Zakona smatrali “istaknutim”. 

Opozicioni poslanici pokušavali su da saznaju više o prethodnom iskustvu kandidata, kao i njihove stavove po pitanju kvaliteta pravosudnog sistema u Srbiji, uključujući i slučajeve za koje se smatra da su predstavljali povredu vladavine prava. Međutim, odgovori na njihova pitanja su ili izostali ili bili manjkavi (prim. aut. više o kandidatima, kao i diskusiji pred Odborom i na javnom slušanju možete pročitati ovde: Istinomer, Ugledni pravnici - besprekorni i nepoznati; Istinomer, Predstavljanje istaknutih pravnika pred Odborom).

2.

“Svako dete ima pravo na detinjstvo, zaustavimo dečije brakove” slogan je pod kojim je u sredu, 5. aprila, održano javno slušanje u organizaciji Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, inicirano od strane Romske ženske mreže.

Javnom slušanju prisustvovali su predstavnici nadležnih ministarstava, nezavisnih institucija, međunarodnih organizacija, kao i civilnog društva. Dakle, svi relevantni akteri bili su prisutni. 

3. 

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu najavio je javno slušanje na temu razmatranja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, za prvu polovinu aprila meseca.

Ovo će biti treće javno slušanje održano u toku redovnog prolećnog zasedanja, za razliku od jesenjeg zasedanja kada je održano samo jedno javno slušanje (prim. aut. kao i jedno održano 26. januara, između zasedanja, organizovano od strane Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo na temu pravosudnih zakona, u žurbi da budu usvojeni u okviru zakonskog roka - parl. bel. 26.01. Licem ili leđima dijalogu).

RIZIKUJUĆI DA ZVUČIMO DOSADNO…

…ne možemo da propustimo da napomenemo da plenarna sednica još uvek nije zakazana. 

Drugi mesec redovnog prolećnog zasedanja je u toku, 55 predloga zakona kao i 96 drugih akata čeka na plenarnu sednicu. Vreme leti i lista je svakim danom sve duža.

U Srbiji je od početka ove godine do danas ubijeno 10 žena. Koliko je društvo svesno ovog problema, koje korake treba preduzeti u njegovom rešavanju, i šta je ono što Narodna skupština Republike Srbije može i treba da uradi, bile su teme novog izdanja Otvorenog studija Otvorenog parlamenta. Gošće su bile narodne poslanice Biljana Đorđević i Snežana Paunović, i Nataša Elenkov, članica neformalnog kolektiva Ženska solidarnost.

Odbori donose ključne odluke. Reč “femicid” je stigla u Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova. Spisak obaveza za plenum je svakim danom sve duži.

ODBORI BIRAJU

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu zaokružio je izbor kandidata za istaknute pravnike u Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva. Ovaj proces traje od početka redovnog prolećnog zasedanja (prim. aut. parl. bel. 23.03. - U plenumu ništa novo, parl. bel. 16.03. - Zaglušujuća tišina, parl. bel. 09.03. Zimski san). Javno slušanje na kome će javnosti biti predstavljeni izabrani kandidati zakazano je za subotu, 1. april. Većina sednica u okviru ove procedure održana je upravo vikendom. 

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo utvrdio je listu kandidata za mesto Zaštitnika građana. Na listi su: Milan Antonijević, Nataša Tanjević, Miloš R. Janković, Zoran Pašalić i Robert Sepi. Ovo je prvi korak u procesu izbora novog Zaštitnika građana, koji Odbor pravi sa značajnim zakašnjenjem - preko 8 meseci od isteka petogodišnjeg mandata dosadašnjeg Zaštitnika građana, Zorana Pašalića. (prim. aut. parl. bel. 23.03. - U plenumu ništa novo)

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava zakazao je za 30. mart sednicu na kojoj će biti započet odabir kandidata za predsednika, potpredsednika kao i tri člana Državne revizorske institucije.

Krajnji izbor ovih zvaničnika vrši Narodna skupština u plenumu.

GDE JE SISTEM ZAKAZAO?

Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova održao je 28. marta treću sednicu od početka ovog saziva u avgustu. Istog dana, u Srbiji je ubijena deseta žena, odnosno počinjen deseti femicid od početka ove godine.

Pre same sednice ovog Odbora, 24. marta, sa svešću da se radi o sistemskom problemu, a ne privatnom, nezavisnom od društva u kojem se nalazi, organizacije civilnog društva uputile su apel svim narodnim poslanicima i poslanicama na temu femicida. Cilj ovog apela bio je da se narodni poslanici i poslanice podstaknu da iskoriste svoju poziciju u parlamentu kako bi pokrenuli debatu o ovoj nacionalnoj krizi i institucijama koje svojim (ne)delanjem omogućavaju status quo. Sistemski problem zahteva sistemska rešenja i Narodna skupština je upravo mesto gde bi suštinsko rešenje moglo da se pronađe. 

Ovaj apel nije prošao neprimećeno od strane članova ovog Odbora - iako sama tema nije bila na dnevnom redu, pominjana je kako od strane opozicionih, tako i od strane poslanika vladajuće većine. Osim toga, Odbor je zakazao javno slušanje na temu dečijih brakova. Iako razgovor o femicidu za sada nije imao epilog, navedeno javno slušanje kao i buduće sednice odbora su željno iščekivane. 

PLENUM

Redovno prolećno zasedanje počelo je 1. marta. Dana 30. marta još uvek nijedna plenarna sednica nije zakazana. Kako vreme leti i potencijalne nove tačke dnevnog reda se ređaju velikom brzinom, nismo mogli a da se ne zapitamo - šta Predsednik Narodne skupštine čeka? (prim. aut. Kako nema utvrđenog godišnjeg plana rada Narodne skupštine, sednice zakazuje upravo Predsednik NSRS)

Jedna od tema koja čeka svoj red jeste sporazum o priznanju profesionalnih kvalifikacija za doktore medicine, doktore stomatologije i arhitekte u kontekstu Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini. Navedeni sporazum potpisan je od strane predstavnika Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova*, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, 3. novembra 2022. godine u Berlinu. Namera ovog sporazuma je da unapredi profesionalnu mobilnost na Zapadnom Balkanu, ali gotovo pet meseci kasnije on još uvek nije implementiran.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo utvrdio je na sednici održanoj u petak, 24. marta, listu prijavljenih koji ispunjavaju uslove za izbor na funkciju Zaštitnika građana.

Po završetku sednice, Odbor je poslaničkim grupama uputio poziv da sa utvrđene liste izaberu i predlože svog kandidata za Zaštitnika građana. Poslaničke grupe mogu svoj predlog uputiti samostalno, ili više njih zajedno. Nakon što grupe predlože kandidate, Odbor će sa kandidatima imati javni razgovor, na kojem će se kandidati predstaviti, i izneti svoje stavove o ulozi i načinu ostvarivanja funkcije Zaštitnika građana.

Nakon javnog razgovora, Odbor će većinom glasova od ukupnog broja članova utvrditi predlog za izbor Zaštitnika građana, koji će se naći pred poslanicima u plenumu.

Uslove za izbor na funkciju Zaštitnika građana ispunjavaju:

Milan Antonijević, iz Beograda, savetnik za razvoj programa pri izvršnoj kancelariji NALED i nekadašnji direktor Fondacije za otvoreno društvo i Komiteta pravnika za ljudska prava.

Nataša Tanjević, iz Beograda, dosadašnja zamenica Zaštitnika građana.

Miloš R. Janković, iz Beograda, advokat i nekadašnji zamenik Zaštitnika građana.

Zoran Pašalić, iz Beograda, dosadašnji Zaštitnik građana.

Robert Sepi, iz Beograda, advokat i nekadašnji zamenik Zaštitnika građana.

Povodom zabrinjavajuće činjenice da je u Srbiji od početka godine do 8. marta 2023. godine ubijeno 9 žena, uputili smo apel narodnim poslanicima i poslanicama da preuzmu aktivnu ulogu u razjašnjavanju okolnosti koje su dovele do neefikasnosti sistema u slučajevima femicida.

Poslanike i poslanice smo takođe pozvali da u Skupštini pokrenu debatu o femicidu kao gorućem društvenom problemu i da se zauzmu za preduzimanje adekvatnih mera usmerenih ka unapređenju stanja u ovoj oblasti.

Apel potpisuju Udruženje građanki FemPlatz, Inicijativa Otvoreni parlament, Crta, Centar modernih veština, Akademija ženskog liderstva, Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije, Centar za podršku ženama, Beogradski centar za ljudska prava, Ženski istraživački centar, Niš, Trag fondacija, Fondacija Centar za demokratiju, IRIDA, Feminizam je za svakoga, Ženska solidarnost, Viktimološko društvo Srbije, Fondacija BFPE za odgovorno društvo i Atina.

Potraga za istaknutim pravnicima se nastavlja. Odbori: ponavljanje minulih grešaka, nagli odlasci i neumoljivi pokušaji. Naznake novog Zaštitnika građana. Plenuma nema ni za lek.

DUŽIM PUTEM

U subotu, 18. marta, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu odabrao je šest kandidata za Visoki savet sudstva, kao i sedam kandidata za Visoki savet tužilaštva (prim. aut. radi se o procesu izbora istaknutih pravnika o kom je već bilo reči - parl. bel. 16.03. Zaglušujuća tišina, parl. bel. 09.03. Zimski san).

Odbor treba da odabere po osam kandidata za oba Saveta, od kojih Skupština dalje treba da izabere po četiri člana. Sednica za odabir preostala dva, odnosno jednog, kandidata zakazana je za nedelju, 26. mart u osam časova uveče. Reč je o vrlo važnom procesu, kako su upravo potpuni, formirani pravosudni saveti neophodan preduslov za uredno funkcionisanje pravosuđa.

Ovaj proces jeste javan, ali je upitno da li je svrha te zakonom predviđene javnosti ispunjena. Iako je reč o složenoj proceduri, traje duže nego što je neophodno. Osim toga, interesovanju javnosti ne doprinosi zakazivanje sednica vikendom, uzevši u obzir da to nije vreme koje većina građana bira da posveti politici.

DEŽA VI

Sednica Odbora za kulturu i informisanje održana prošlog petka trebalo je da ima četiri tačke dnevnog reda: 1) stanje u srpskom novinarstvu; 2) razmatranje Izveštaja o radu Nacionalnog saveta za kulturu; 3) razmatranje Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o kulturi i 4) razno. 

Vladajuća većina odbila je ovakav dnevni red, glasajući za uklanjanje prve i četvrte tačke, sa objašnjenjem se radi o generalnim temama za koje nije bilo načina da se pripreme. Sednica je održana sa tačkama dva i tri na dnevnom redu.

Predsednik ovog Odbora, opozicioni poslanik Siniša Kovačević, napustio je sednicu iz protesta, praćen ostalim članovima koji pripadaju opoziciji, te su ostatku sednice prisustvovali samo članovi koji pripadaju vladajućoj većini.

Ovo nije prvi da vladajuća većina u Odboru za kulturu i informisanje izbegava da raspravlja o temama od javnog interesa. U septembru 2022. godine tabloid “Informer” objavio je intervju sa serijskim silovateljem. Na sednici ovog Odbora zakazanoj za 3. oktobar upravo ovaj događaj trebalo je da zauzima veći deo dnevnog reda. Vladajuća većina odbila je da usvoji navedeni dnevni red i sednica nije održana. 

U PLANU

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo zakazao je za 24. mart sednicu na kojoj će utvrditi listu kandidata za novog Zaštitnika građana. Izboru novog Zaštitnika građana pristupa se posle više od 8 meseci od isteka petogodišnjeg mandata trenutnog Zaštitnika građana, Zorana Pašalića. Ležerno pristupanje rešavanju pitanja iz sopstvene nadležnosti nije neobično za ovaj Odbor, imajući u vidu da interpelacija (prim. aut. u decembru 2022. godine 55 opozicionih poslanika iskoristilo je svoje ustavno pravo i pokrenulo proces interpelacije protiv ministra finansija Siniše Malog zbog optužbe protiv opozicije iznesene na plenarnom zasedanju Narodne skupštine 8. decembra 2022. godine; sledeći proceduralni korak jeste razmatranje ovog akta upravo u Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo) još uvek nije došla na dnevni red. 

Predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, opozicioni poslanik Aleksandar Ćuta Jovanović, zakazao je za 30. mart još jednu sednicu ovog Odbora van zgrade Narodne skupštine, u zgradi opštine Babušnica. Ovo je treći pokušaj ovog poslanika da sednicu Odbora održi van Beograda, ali prvi gde na dnevnom redu nije projekat Rio Tinto. Ovaj put, jedina tačka dnevnog reda jeste uticaj malih hidroelektrana na životnu sredinu. 

Prethodna dva pokušaja bila su neuspešna zbog nedostatka kvoruma usled odsustva članova Odbora iz vladajuće većine. Da li je u pitanju treća sreća ostaje da se vidi. 

Odbori zasedaju, ali, ostale aktivnosti Narodne skupštine nisu na očekivanom nivou - s obzirom da je redovno prolećno zasedanje počelo 1. marta, moglo se očekivati da se plenarne sednice uveliko održavaju. Međutim, još uvek nijedna nije zakazana.

Prolećno zasedanje je u punom jeku, a još uvek nijedne sednice na vidiku. Istaknuti pravnici dokazuju svoju “istaknutost” u intervjuima pred nadležnim Odborom, predstavnici civilnog društva nisu dobrodošli na ovom događaju. Skupština po poslednji put bira sudije. 

NISTE DOBRODOŠLI

U subotu, 11. marta, članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu intervjuisali su kandidate za pozicije istaknutih pravnika u okviru Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva (Parlamentarna beležnica 9. mart - Zimski san).

Među kandidatima su advokati, profesori pravnih fakulteta, službenica Bezbednosno informativne agencije i dr. Sedam od 29 kandidata ispunjava uslove za oba Saveta.

Zakon propisuje da se ovi razgovorisprovode u prisustvu “opšte i stručne javnosti”. Intervjui su bili dostupni opštoj javnosti putem direktnog prenosa na internet stranici Skupštine (Prim. aut. Zakon navodi da bi intervjui trebalo da se prenose putem medija, ne navodeći jasno kojih). Što se tiče stručne javnosti, Odbor je uputio poziv predstavnicima Ministarstva pravde, advokatskim komorama, javnim beležnicima i komori javnih izvršitelja, kao i predstavnicima udruženja sudija, tužilaca i pravnih fakulteta. 

Na prethodnoj sednici Odbora, članovi koji dolaze iz redova vladajuće većine su glasali protiv pozivanja predstavnika civilnog društva na predstavljanje kandidata. 

NIKADA VIŠE

Paralelno sa procesom uspostavljanja tela koja će izabirati sudije i tužioce u narednom periodu (Prim. aut. Jedna od novouvedenih nadležnosti Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva je izbor sudija i tužilaca), Skupština priprema po poslednji put novu turu izbora sudija na prvu sudijsku funkciju. 

Aktuelni Visoki savet sudstva podneo je predlog za izbor 35 sudija na prvu sudijsku funkciju. Ovaj dokument je ušao u parlamentarnu proceduru i čeka da bude razmatran u plenumu. 

JOŠ UVEK U DUBOKOM SNU

Redovno prolećno zasedanje počelo je 1. marta. Čini se da Skupštinu ne uznemiruje činjenica da se u skupštinskoj proceduri gomila veliki broj predloga zakona i drugih akata (Parlamentarna beležnica 9. mart - Zimski san), budući da prve sednice još uvek nema na vidiku. 

Redovno jesenje zasedanje obeležilo je korišćenje hitnih procedura - većina sednica je zakazana u periodu kraćem od uobičajenog (Prim. aut. prema parlamentarnim procedurama sednice se po pravilu zakazuju najmanje sedam dana unapred). Odugovlačenje sa faktičkim početkom rada plenuma tokom ovog zasedanja jača sumnju u to da će se ovaj trend nastaviti i tokom prolećnog zasedanja. 

Od naredne sednice ni traga ni glasa dok 136 predloga akata čeka da dođe na dnevni red. Volšebni istaknuti pravnik. Izostanak sankcije odzvanja jače od lepih reči na Dan žena.

ZIMSKI SAN

Redovno prolećno zasedanje počelo je prvog marta. Još uvek nije zakazana nijedna sednica. 

Iako ovo nije ništa novo (Prim. aut. iako je redovno jesenje zasedanje počelo prvog radnog dana u oktobru, prva sednica održana je 18. oktobra) i u skladu je sa skupštinskim procedurama (Prim. aut. Parlament nije izglasao godišnji dnevni red, tako da o zakazivanju sednica odlučuje Predsednik Skupštine), treba imati na umu da 47 zakona i 89 drugih akata čeka u proceduri.

I odbori su u stanju mirovanja, sa izuzetkom Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za zaštitu životne sredine koji su održali sednice u toku prethodne nedelje. 

MIT O ISTAKNUTOM PRAVNIKU

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu sastao se 6. marta da razmatra pristigle prijave u okviru prvog javnog konkursa za izbor članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva. Kada Odbor bude utvrdio listu kandidata za oba tela, narodni poslanici imaju rok od 30 dana da u plenumu izaberu 4 istaknuta pravnika za svako od ovih tela - ako se nastavi ovim tempom to bi mogla biti prva sednica u prolećnom zasedanju. 

Pojam “istaknuti pravnik” je bio glavna tema sednice Odbora: narodni poslanici nisu mogli da se usaglase oko tumačenja ovog pojma. Šta čini jednog pravnika istaknutim? Mada je ovo pitanje  nedovoljno jasno definisano u zakonu i u teoriji, odgovor ćemo dobiti u praksi, kroz odabir kandidata i izbora članova ovih ključnih tela.

Ovaj proces odvija se u okviru izmena Ustava i donošenja seta pravosudnih zakona mesec dana ranije. Nova procedura izbora članova ovih tela treba da obezbedi veću nezavisnost pravosuđa.

DELA, A NE REČI

Predsednik Narodne skupštine, Vladimir Orlić, čestitao je ženama Osmi mart, preko internet stranice Skupštine, osvrćući se na njihovu borbu za ravnopravnost i izražavajući zahvalnost i poštovanje prema svakoj ženi. 

U novembru 2022. godine Otvoreni parlament je podneo prvu prijavu za kršenje Etičkog kodeksa, Administrativnom odboru, zbog seksističkog ponašanja jednog narodnog poslanika. Uprkos tome što su svi zakonom utvrđeni rokovi već istekli, po ovoj prijavi još uvek nije postupano​. 

U februaru, Otvoreni parlament je u partnerstvu sa Akademijom ženskog liderstva podneo još jednu prijavu za kršenje Etičkog kodeksa, takođe zbog seksističkog ponašanja drugog narodnog poslanika. Rok za razmatranje ove prijave pred Administrativnim odborom je upravo istekao.

Na sednici zakazanoj za 11. mart 2023. godine, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu održaće razgovor sa kandidatima koji ispunjavaju uslove konkursa za izbor članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva koje bira Narodna skupština. Zakazani razgovori predstavljaju fazu u postupku izbora članova dva pravosudna saveta iz reda istaknutih pravnika koja prethodi utvrđivanju predloga kandidata koje će Odbor uputiti Narodnoj skupštini.

Između osamnaestoro kandidata koji ispunjavaju uslove konkursa za izbor članova Visokog saveta sudstva i jedanaestoro kandidata koji ispunjavaju uslove za Visoki savet tužilaštva, Odbor će za svaki od dva saveta Narodnoj skupštini predložiti po osmoro kandidata, a po četvoro među njima koji dobiju dvotrećinsku većinu glasova svih narodnih poslanika ili većinu glasova Komisije u čijem su sastavu predsednik Narodne skupštine, Zaštitnik građana, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, predsednik Ustavnog suda i Republički javni tužilac, postaće članovi saveta. Čitav postupak morao bi da se završi do 10. maja 2023. godine kada ističe rok od 90 dana koliko je Ustavni zakon o sprovođenju Akta o promeni Ustava predvideo da može proći od stupanja na snagu novih pravosudnih zakona do konstituisanja dva pravosudna saveta.

Ovakav postupak izbora članova koji ne dolaze iz reda sudija odnosno tužilaca predstavlja novinu koja je u pravni sistem Srbije uvedena prošlogodišnjom ustavnom reformom u oblasti pravosuđa i najavljen je kao jedna od mera koja doprinosi depolitizaciji pravosuđa.

Sastav pravosudnih saveta - centralno pitanje ustavne reforme

Izuzimanjem Narodne skupštine iz postupka izbora sudija i tužilaca i potpunim prenošenjem nadležnosti za njihov izbor Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva, prošlogodišnjom promenom Ustava u oblasti pravosuđa osnažena je, makar nominalno, uloga dva pravosudna saveta. Istovremeno, jačanjem njihovog uticaja na sudsku granu vlasti, pitanje sastava i načina izbora članova postalo je centralno pitanje oko koga se tokom dugotrajnog procesa izmene Ustava moglo čuti najviše suprotstavljenih stavova Ministarstva pravde i stručne javnosti. Na kraju, usvojeno je rešenje po kome Visoki savet sudstva čini 11 članova: predsednik Vrhovnog suda kao član po položaju, šestoro sudija koje biraju sudije i četvoro istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština. Visoki savet tužilaštva čini 11 članova: Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe kao članovi po položaju, petoro javnih tužilaca koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci i četvoro istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština.

Izbor članova koje bira Narodna skupština – mehanizmi koji diskvalifikuju parlamentarnu opoziciju

Učešće nesudijskih odnosno netužilačkih članova u pravosudnim savetima standard je koji je prihvaćen u brojnim evropskim sistemima, a model u kome parlament kao najviše predstavničko telo vrši njihov izbor, trebalo bi, u idealnim okolnostima, da omogući građanima da posredstvom svojih izabranih predstavnika na izvestan način učestvuju u izboru članova saveta. Ipak, varijanta tog modela koja je primenjena u Srbiji ne garantuje ni političku neutralnost ali ni karijernu izuzetnost članova koje bira Narodna skuština.

Već je rečeno da izboru istaknutih pravnika prethodi raspisivanje javnog konkursa, nakon čega predlog kandidata koje će birati Narodna skupština utvrđuje Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu najpre dvotrećinskom većinom, da bi se, ukoliko u tome ne uspe, prešlo na odlučivanje tropetinskom većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora. I nastavak procesa izbora ustanovljen je tako da uticaj parlamentarne opozicije na izbor članova saveta može u potpunosti izostati. Naime, ukoliko Odbor ni posle drugog glasanja, dakle većinom od tri petine članova, ne uspe da predloži kandidate, petočlana Komisija (čije je sve članove izabrala Narodna skupština) doneće odluku o izboru članova saveta. 

Obrnuto, ukoliko Odbor plenumu predloži po osmoro kandidata, plenum će pristupiti njihovom izboru. Kako parlamentarna opozicija ne bi ostala bez mogućnosti uticaja na odluku o izboru, predviđeno je da među predloženim kandidatima Narodna skupština na plenarnoj sednici članove bira dvotrećinskom većinom. Međutim, u slučaju da ne budu izabrani svi članovi, u pogledu preostalih članova ovaj mehanizam zameniće petočlana Komisija. Komisija ne samo da nastupa umesto plenuma već ima mogućnost da izabere člana iz reda kandidata koji su ispunili uslove konkursa, a Odbor nije odlučio da njihov izbor predloži Narodnoj skupštini.  

Politička homogenost nesudijskih članova kao potencijalna opasnost za blokadu rada saveta

Iako na prvi pogled može delovati da je broj istaknutih pravnika u pravosudnim savetima takav da oni u svakom slučaju ostaju u manjini (u jedanaestočlanim savetima biće ih po četvoro), nedavno usvojenim pravosudnim zakonima uspostavljen je sistem odlučivanja koji će umnogome zavisiti od opredeljenja nesudijskih članova. Naime, Visoki savet sudstva neće moći da održi nijednu sednicu ukoliko joj ne prisustvuje najmanje 8 članova. To znači da politički izabrani članovi imaju mogućnost da u potpunosti blokiraju rad Saveta, jer bez prisustva makar jednog od njih Savet neće moći da radi. Situacija je još drastičnija kod Visokog saveta tužilaštva koji, osim po izuzetku, većinu svojih odluka neće moći da donese ukoliko se sa njom ne saglasi makar jedan član koga je izabrala Narodna skupština.  Ovaj problem naročito može doći do izražaja ukoliko istaknuti pravnici budu homogena grupa određene političke opcije.

Kriterijumi za istaknute pravnike

Dok je prema ranijem ustavnom rešenju za nesudijskog člana saveta mogao da bude biran samo profesor prava i advokat koga predlože zajednička sednica dekana pravnih fakulteta odnosno Advokatska komora Srbije, izmenama Ustava eliminisani su fakulteti i Komora kao predlagači, sa petnaest na deset godina snižen je kriterijum potrebnog radnog iskustva u struci uz kriterijume inkompatibilnosti sa članstvom u stranci i dostojnosti. Dodatno, novim pravosudnim zakonima precizirano je da istaknuti pravnik mora  imati iskustvo i znanje od značaja za rad pravosuđa, da ne obavlja funkciju na koju je izabran neposredno od strane građana ili Narodne skupštine, da ne obavlja funkciju sudije, tužioca ili sudije Ustavnog suda, da ne utiče snažno na donošenje političkih odluka, da nije vršio uticaj na rad pravosuđa ili da svojim javnim istupanjem nije ugrozio nezavisnost sudstva odnosno samostalnost tužilaštva. Takođe, za člana saveta iz reda istaknutih pravnika ne može biti birano ni lice starije od 65 godina. Uprkos predlozima stručne javnosti da se kao obavezni kriterijumi unesu stručni ili naučni radovi kandidata od značaja za rad pravosuđa, kao i razumevanje pravosuđa i zalaganje u profesionalnom radu ili javnom delovanju za nezavisnost sudstva, zakonodavac se opredelio da ove okolnosti mogu predstavljati samo prednost prilikom izbora, a ne neophodan uslov prilikom izbora.

Uzevši u obzir celokupan okvir za izbor članova pravosudnih saveta iz reda istaknutih pravnika, postoje ozbiljni pokazatelji koji ukazuju na to da su već na normativnom nivou uspostavljeni  mehanizmi koji ne  garantuju politički neutralan postupak izbora članova pravosudnih saveta koje bira Narodna skupština. Sa druge strane, ne postoji smetnja ni tome da Odbor predloži, a Skupština izabere kandidate čija se lična svojstva i biografije po svojoj izuzetnosti izdvajaju od ostalih kandidata vodeći se kriterijumima stručnosti, a ne političkim razlozima.