Na sednici zakazanoj za 11. mart 2023. godine, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu održaće razgovor sa kandidatima koji ispunjavaju uslove konkursa za izbor članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva koje bira Narodna skupština. Zakazani razgovori predstavljaju fazu u postupku izbora članova dva pravosudna saveta iz reda istaknutih pravnika koja prethodi utvrđivanju predloga kandidata koje će Odbor uputiti Narodnoj skupštini.
Između osamnaestoro kandidata koji ispunjavaju uslove konkursa za izbor članova Visokog saveta sudstva i jedanaestoro kandidata koji ispunjavaju uslove za Visoki savet tužilaštva, Odbor će za svaki od dva saveta Narodnoj skupštini predložiti po osmoro kandidata, a po četvoro među njima koji dobiju dvotrećinsku većinu glasova svih narodnih poslanika ili većinu glasova Komisije u čijem su sastavu predsednik Narodne skupštine, Zaštitnik građana, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, predsednik Ustavnog suda i Republički javni tužilac, postaće članovi saveta. Čitav postupak morao bi da se završi do 10. maja 2023. godine kada ističe rok od 90 dana koliko je Ustavni zakon o sprovođenju Akta o promeni Ustava predvideo da može proći od stupanja na snagu novih pravosudnih zakona do konstituisanja dva pravosudna saveta.
Ovakav postupak izbora članova koji ne dolaze iz reda sudija odnosno tužilaca predstavlja novinu koja je u pravni sistem Srbije uvedena prošlogodišnjom ustavnom reformom u oblasti pravosuđa i najavljen je kao jedna od mera koja doprinosi depolitizaciji pravosuđa.
Sastav pravosudnih saveta - centralno pitanje ustavne reforme
Izuzimanjem Narodne skupštine iz postupka izbora sudija i tužilaca i potpunim prenošenjem nadležnosti za njihov izbor Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva, prošlogodišnjom promenom Ustava u oblasti pravosuđa osnažena je, makar nominalno, uloga dva pravosudna saveta. Istovremeno, jačanjem njihovog uticaja na sudsku granu vlasti, pitanje sastava i načina izbora članova postalo je centralno pitanje oko koga se tokom dugotrajnog procesa izmene Ustava moglo čuti najviše suprotstavljenih stavova Ministarstva pravde i stručne javnosti. Na kraju, usvojeno je rešenje po kome Visoki savet sudstva čini 11 članova: predsednik Vrhovnog suda kao član po položaju, šestoro sudija koje biraju sudije i četvoro istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština. Visoki savet tužilaštva čini 11 članova: Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe kao članovi po položaju, petoro javnih tužilaca koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci i četvoro istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština.
Izbor članova koje bira Narodna skupština – mehanizmi koji diskvalifikuju parlamentarnu opoziciju
Učešće nesudijskih odnosno netužilačkih članova u pravosudnim savetima standard je koji je prihvaćen u brojnim evropskim sistemima, a model u kome parlament kao najviše predstavničko telo vrši njihov izbor, trebalo bi, u idealnim okolnostima, da omogući građanima da posredstvom svojih izabranih predstavnika na izvestan način učestvuju u izboru članova saveta. Ipak, varijanta tog modela koja je primenjena u Srbiji ne garantuje ni političku neutralnost ali ni karijernu izuzetnost članova koje bira Narodna skuština.
Već je rečeno da izboru istaknutih pravnika prethodi raspisivanje javnog konkursa, nakon čega predlog kandidata koje će birati Narodna skupština utvrđuje Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu najpre dvotrećinskom većinom, da bi se, ukoliko u tome ne uspe, prešlo na odlučivanje tropetinskom većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora. I nastavak procesa izbora ustanovljen je tako da uticaj parlamentarne opozicije na izbor članova saveta može u potpunosti izostati. Naime, ukoliko Odbor ni posle drugog glasanja, dakle većinom od tri petine članova, ne uspe da predloži kandidate, petočlana Komisija (čije je sve članove izabrala Narodna skupština) doneće odluku o izboru članova saveta.
Obrnuto, ukoliko Odbor plenumu predloži po osmoro kandidata, plenum će pristupiti njihovom izboru. Kako parlamentarna opozicija ne bi ostala bez mogućnosti uticaja na odluku o izboru, predviđeno je da među predloženim kandidatima Narodna skupština na plenarnoj sednici članove bira dvotrećinskom većinom. Međutim, u slučaju da ne budu izabrani svi članovi, u pogledu preostalih članova ovaj mehanizam zameniće petočlana Komisija. Komisija ne samo da nastupa umesto plenuma već ima mogućnost da izabere člana iz reda kandidata koji su ispunili uslove konkursa, a Odbor nije odlučio da njihov izbor predloži Narodnoj skupštini.
Politička homogenost nesudijskih članova kao potencijalna opasnost za blokadu rada saveta
Iako na prvi pogled može delovati da je broj istaknutih pravnika u pravosudnim savetima takav da oni u svakom slučaju ostaju u manjini (u jedanaestočlanim savetima biće ih po četvoro), nedavno usvojenim pravosudnim zakonima uspostavljen je sistem odlučivanja koji će umnogome zavisiti od opredeljenja nesudijskih članova. Naime, Visoki savet sudstva neće moći da održi nijednu sednicu ukoliko joj ne prisustvuje najmanje 8 članova. To znači da politički izabrani članovi imaju mogućnost da u potpunosti blokiraju rad Saveta, jer bez prisustva makar jednog od njih Savet neće moći da radi. Situacija je još drastičnija kod Visokog saveta tužilaštva koji, osim po izuzetku, većinu svojih odluka neće moći da donese ukoliko se sa njom ne saglasi makar jedan član koga je izabrala Narodna skupština. Ovaj problem naročito može doći do izražaja ukoliko istaknuti pravnici budu homogena grupa određene političke opcije.
Kriterijumi za istaknute pravnike
Dok je prema ranijem ustavnom rešenju za nesudijskog člana saveta mogao da bude biran samo profesor prava i advokat koga predlože zajednička sednica dekana pravnih fakulteta odnosno Advokatska komora Srbije, izmenama Ustava eliminisani su fakulteti i Komora kao predlagači, sa petnaest na deset godina snižen je kriterijum potrebnog radnog iskustva u struci uz kriterijume inkompatibilnosti sa članstvom u stranci i dostojnosti. Dodatno, novim pravosudnim zakonima precizirano je da istaknuti pravnik mora imati iskustvo i znanje od značaja za rad pravosuđa, da ne obavlja funkciju na koju je izabran neposredno od strane građana ili Narodne skupštine, da ne obavlja funkciju sudije, tužioca ili sudije Ustavnog suda, da ne utiče snažno na donošenje političkih odluka, da nije vršio uticaj na rad pravosuđa ili da svojim javnim istupanjem nije ugrozio nezavisnost sudstva odnosno samostalnost tužilaštva. Takođe, za člana saveta iz reda istaknutih pravnika ne može biti birano ni lice starije od 65 godina. Uprkos predlozima stručne javnosti da se kao obavezni kriterijumi unesu stručni ili naučni radovi kandidata od značaja za rad pravosuđa, kao i razumevanje pravosuđa i zalaganje u profesionalnom radu ili javnom delovanju za nezavisnost sudstva, zakonodavac se opredelio da ove okolnosti mogu predstavljati samo prednost prilikom izbora, a ne neophodan uslov prilikom izbora.
Uzevši u obzir celokupan okvir za izbor članova pravosudnih saveta iz reda istaknutih pravnika, postoje ozbiljni pokazatelji koji ukazuju na to da su već na normativnom nivou uspostavljeni mehanizmi koji ne garantuju politički neutralan postupak izbora članova pravosudnih saveta koje bira Narodna skupština. Sa druge strane, ne postoji smetnja ni tome da Odbor predloži, a Skupština izabere kandidate čija se lična svojstva i biografije po svojoj izuzetnosti izdvajaju od ostalih kandidata vodeći se kriterijumima stručnosti, a ne političkim razlozima.