Akademija ženskog liderstva, grupa Novinarke protiv nasilja prema ženama i inicijativa Otvoreni parlament pokreću izbor za najmizoginiju* izjavu 2022. godine. Pozivamo sve građanke i građane Srbije da do četvrtka 29.12.2022. godine glasaju za javno izrečenu izjavu, za koju smatraju da je ostavila najveće posledice i dodatno produbila neravnopravnost i diskriminaciju žena u Srbiji.
Glasanje se vrši na linku
Na samom kraju 2022. godine podsećamo se mnogih mizoginih i seksističkih izjava koje su zabeležili mediji i kojima su kršeni pozitivni propisi i javno vređane sve žene u Srbiji. Smatramo da su seksizam i mizoginija veoma prisutni u javnom govoru u Srbiji i protiv toga se zajednički borimo. Oni su naročito opasni kada se pojavljuju u institucijama, medijima i na društvenim mrežama. Predstavljaju prvi vidljivi izraz rodne neravnopravnosti u našem društvu. Po pravilu su usmereni na žene i devojčice sa idejom njihove diskriminacije. Veoma utiču na mentalno i fizičko zdravlje žena i devojčica.
Protiv mizoginije i seksizma se uvek moramo boriti i tražiti odgovornost za sve one koji ih koriste.
Podsećamo da je Akademija ženskog liderstva pratila nasilje nad političarkama, aktivistkinjama i drugim ženama uključenim u sprovođenje izbora.
Akademija poziva sve žene angažovane u javnom i političkom životu da prijave svaki oblik nasilja kojem su bile izložene koristeći kontakt formu na našoj stranici https://liderke.org/prijavi-nasilje/ ili mail [email protected] .
*naziv za netrpeljivost, prezir, mržnju ili predrasude prema ženama ili devojkama
Kontakt osobe:
Biljana Stepanov: [email protected] 063397172 i Miloš Đajić, 063 578 361 Akademija ženskog liderstva
Smiljana Milinkov, grupa Novinarke protiv nasilja prema ženama, [email protected]
Tamara Branković, inicijativa Otvoreni parlament [email protected]
The sitting of the National Assembly of Serbia on the Republic Budget was scheduled only 24 hours in advance. The parliamentary leadership has yet again demonstrated its intention to nullify the role of the Parliament and limit the debate, even though one of the most important laws of the country is on the table. The outcome of such conduct may be the adoption of potentially bad solutions that go against the citizens interests.
This intention of the ruling majority is further verified by the fact that, starting today, MPs have the task of discussing another 34 documents – that is more than 2,700 pages of material that entered the parliamentary procedure during the past two weeks.
"This kind of agenda does not allow for quality preparation, work and discussion. It is especially concerning that this kind of practice is applied when one of the most important laws, the Budget of Serbia, is discussed. Even the public hearing on the Budget did not significantly contribute to the preparation of the MPs for the debate, as it also took place on Sunday, right before the scheduling of the session. When a sitting is scheduled within these deadlines not only are the MPs deprived of the time they need to prepare, but the rules of the Assembly also prevent them from submitting amendments to the agenda. This can result in a law with inadequate solutions for citizens", said Tamara Branković from the Open Parliament.
The Open Parliament is deeply concerned that negative practices, which undermined the reputation and significance of the National Assembly in earlier convocations, are once again present. In addition to constant convening of sessions according to urgent procedures, it seems that the goal is to prevent pluralism, debate and exchange of opinions, both during parliamentary plenums and sittings of parliamentary committees.
The Open Parliament would also like to remind that during the previous convocation there were some noticeable improvements in parliamentary work. However, these improvements were not implemented in the rules and procedures. This implementation is something the Open Parliament advocated, warning that otherwise they could easily be abandoned, which is what we are witnessing now.
The Open Parliament has developed a set of recommendations, including the Model Rules of Procedure of the National Assembly. These proposed solutions aim to enable all MPs equal access to the Parliament, as well as to transform the Parliament into a space for adequate discussion of topics of public interest. Some of the issues the recommendations touch upon are: the necessity to discuss the non-existence of the annual work plan for the Assembly; the need to have no other agenda points at the Republic Budget session; the role of the Speaker of the Parliament and its deputies; the fundamental application of the Code of Conduct for Members of Parliament, and the need for the parliamentary agenda to include not only proposals submitted by the executive authorities, but the proposals of MPs as well.
Sednica Skupštine Srbije o državnom Budžetu zakazana je samo 24h pre njenog početka. Skupštinsko rukovodstvo je ponovo demonstriralo nameru da obesmisli ulogu parlamenta i ograniči raspravu, čak i kada je u pitanju jedan od najvažnijih zakona države. Ishod ovakvog postupanja može da bude usvajanje potencijalno loših rešenja, koje mogu da imaju negativne posledice po interes građana.
Nameru vladajuće većine dodatno potvrđuje i činjenica da poslanici od danas imaju zadatak da paralelno raspravljaju o još 34 dokumenta, odnosno o više od 2.700 strana materijala koji su ušli u skupštinsku proceduru tokom protekle dve nedelje.
“Ovakav dnevni red ne može da omogući kvalitetnu pripremu, rad i diskusiju, a posebno brine kada se ovakva praksa primenjuje i u slučaju rasprave o jednom od najvažnijih zakona - Budžetu Srbije. Ni javno slušanje o Budžetu nije suštinski doprinelo pripremi poslanika za debatu, jer je i ono održano u nedelju, neposredno pred zakazivanje sednice. Poslanici ne samo što nemaju dovoljno vremena za pripremu, već ih i pravila Skupštine sprečavaju da podnose predloge za promene dnevnog reda kada se sednica zakazuje u ovim rokovima. Kao ishod, možemo da dobijemo zakon sa lošim rešenjima za građane”, izjavila je Tamara Branković ispred Otvorenog parlamenta.
Otvoreni parlament izražava duboku zabrinutost što su negativne prakse, koje su urušavale ugled i smisao Narodne skupštine u ranijim sazivima, ponovo prisutne. Pored sazivanja sednica po hitnim postupcima, prisutna je namera da se onemogući pluralizam, debata i razmena mišljenja, kako tokom skupštinskih plenuma, tako i na sednicama skupštinskih odbora.
Otvoreni parlament podseća i da je u skupštinskom radu tokom prethodnog saziva došlo do izvesnih poboljšanja. Ipak, ova poboljšanja nisu našla svoje mesto u pravilima i procedurama, za šta se Otvoreni parlament zalagao upozoravajući da se u suprotnom od njih lako može i odustati, kao što je sada slučaj.
Otvoreni parlament je, podsećamo, razvio set preporuka, uključujući i Model Poslovnika Narodne skupštine. U pitanju su predlozi rešenja čiji je cilj da svim poslanicima omoguće ravnopravan pristup parlamentu, kao i da stvore prostor da se u parlamentu adekvatno razgovara o temama od javnog interesa. Neke od preporuka su da je neophodno razgovarati o problemu odsustva godišnjeg plana rada Skupštine, o potrebi da na sednici o državnom Budžetu nema drugih tema, o ulozi predsednika i potpredsednika Narodne skupštine, suštinskoj primeni Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, kao i o potrebi da se u skupštinsku agendu uključuju i predlozi poslanika, a ne samo izvršne vlasti.
Predsednik Narodne skupštine dr Vladimir Orlić sazvao je Treću sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2022. godini, za ponedeljak, 5. decembar 2022. godine, sa početkom u 11.10 časova.
1. Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2023. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2023. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2023. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2023. godinu, koji je podnela Vlada,
2. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2022. godinu, koji je podnela Vlada,
2. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2022. godinu, koji je podnela Vlada,
4. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2022. godinu, koji je podnela Vlada,
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji je podnela Vlada,
6. Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2021. godinu, koji je podnela Vlada,
7. Predlog zakona o izmenama i dopuni Carinskog zakona, koji je podnela Vlada,
8.Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je podnela Vlada,
9. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, koji je podnela Vlada,
10. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji je podnela Vlada,
11. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, koji je podnela Vlada,
12. Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, koji je podnela Vlada (broj 011-2512/22 od 18. novembra 2022. godine);
13. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju, koji je podnela Vlada,
14. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji, koji je podnela Vlada,
15. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, koji je podnela Vlada,
16. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je podnela Vlada,
17. Predlog zakona o izmeni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je podnela Vlada,
18. Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod NLB Komercijalne banke AD Beograd za potrebe finansiranja Projekta izgradnje državnog puta IB reda, deonica brze saobraćajnice: auto-put E-75 Beograd - Niš (petlja „Požarevac“) - Požarevac (obilaznica) - Veliko Gradište - Golubac (Dunavska magistrala), koji je podnela Vlada,
19. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog protokola o finansijskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije u oblasti infrastrukturnih projekata, koji je podnela Vlada,
20. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o prijateljskim odnosima i saradnji u oblasti strateškog partnerstva, koji je podnela Vlada,
21. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat čiste energije i energetske efikasnosti za građane) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada,
22. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o finansijskom partnerstvu između Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za sprovođenje finansijske pomoći Evropske unije Republici Srbiji u okviru instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III), koji je podnela Vlada,
23. Predlog odluke o razrešenju funkcije predsednika Osnovnog suda u Bečeju, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu,
24. Predlog odluke o izboru predsednika suda, koji je podneo Visoki savet sudstva,
25. Predlog odluke o izboru predsednika sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva,
26. Predlog odluke o izboru predsednika sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva,
27. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva,
28. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva,
29. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva,
30. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva,
31. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva,
32. Predlog odluke o izboru viceguvernera Narodne banke Srbije, koji je podnela guverner Narodne banke Srbije,
33. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS),
34. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa NADA - NOVI DSS - POKS i
35. Predlog odluke o izmenama Odluke o sastavu Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, koji je podneo predsednik Narodne skupštine.
Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije dr Vladimir Orlić sazvao je Peti redovni sastanak Kolegijuma Narodne skupštine Trinaestog saziva za ponedeljak, 5. decembar 2022. godine, sa početkom u 9.30 časova.
1. Konsultacije u vezi sa radom Narodne skupštine na Trećoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2022. godini
2. Ostale aktivnosti u Narodnoj skupštini u periodu od 5. do 11. decembra 2022. godine.
Neobična situacija na skupštinskom kalendaru - „rivalske“ sednice istog skupštinskog odbora dospele su u žižu javnosti. Odbor za zaštitu životne sredine zakazao je dve, na prvi pogled skoro identične sednice najavljene za isti dan, petak 25. novembar 2022. godine, sa razmakom od sat vremena, obe na temu iskopavanja litijuma i projekta „Jadar“, ali sa jednom bitnom razlikom – sednice su se održale u dva različita grada, u Beogradu i u Loznici. Na sednici u Loznici bio je predsednik odbora sa četiri člana odbora iz opozicije i predstavnicima civilnog društva, a na sednici u Beogradu zamenik predsednika odbora sa članovima iz vladajuće većine, ministarkama Đedović i Vujović, gradonačelnik Loznice i dvoje profesora sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.
Kako smo došli do „rivalskih“ sednica istog odbora? Aleksandar Jovanović Ćuta, predsednik odbora i opozicioni poslanik, zakazao je Petu sednicu ovog odbora za 11 časova sa Rio Tintom i projektom „Jadar“ – za i protiv na dnevnom redu, koristeći se pravom koje nudi Poslovnik da sednicu zakaže van sedišta Skupštine - u Skupštini grada Loznice. Da podsetimo, upravo tamo se delimično odvijaju odnosno planiraju aktivnosti spornog projekta, protiv kog građani protestuju već više od godinu dana. Na sednicu su pozvani svi članovi odbora, resorne ministarke, predstavnici struke, uključujući i dvoje prodekana Univerziteta u Beogradu, meštani kao i aktivisti koji su podneli narodnu inicijativu na ovu temu. Zatim je potpredsednik odbora iz vladajuće većine Milimir Vujadinović, na zahtev članova odbora iz vladajuće većine, zakazao narednu po redu, Šestu sednicu odbora, za isti dan i to sat vremena ranije - u 10 časova, u Beogradu u Domu Narodne skupštine, sa razmatrajem pitanja eskploatacije litijuma u Srbiji na dnevnom redu.
Na sednici koju je zakazao predsednik odbora Jovanović nisu se pojavili ni članovi ni zamenici članova odbora iz parlamentarne većine i tako blokirali mogućnost da odbor donese bilo kakvu odluku. Sa druge strane, sednici koju je zakazala parlamentarna većina, prisustvovala je većina članova, kao i obe resorne ministarke sa obrazloženjem da dolaze tamo gde je kvorum. Odbor u Beogradu je u tom sastavu (bez opozicionih članova) mogao da usvoji zaključak. Zaključili su sledeće: „Odbor je primio informaciju i upoznao se sa problematikom od predstavnika stručne javnosti i dva ministarstva (Ministarstva rudarstva i energetike i Ministarstva zaštite životne sredine); Odbor je informisan u okviru svojih nadležnosti; Narodni poslanici su u toku diskusije postavljali pitanja stručnjacima i iznosili svoja zapažanja; Odbor će stenografske beleške i zapisnik sa ove sednice staviti na raspolaganje poslanicima, Narodnoj skupštini i javnosti radi detaljnog upoznavanja sa ovom temom“.
Iako na prvi pogled možda deluje kao bezazlena skupštinska zavrzlama, ovakva situacija signal je za ozbiljniji problem u funkcionisanju naše skupštine i radu poslanika u novom sazivu. Šta nam podeljeni odbor i „rivalske“ sednicama govore, o čemu se zapravo radi? Da bismo uspeli da raspletemo ovu situaciju i razumemo njene posledice, za početak moramo da se vratimo na osnovna pravila igre.
Ko, kada i kako zakazuje sednice?
Sednicu odbora po pravilu saziva predsednik odbora, koji je zadužen da uskladi rad svog odbora sa drugim odborima i radom Skupštine, predlaže odboru kako da se postupa sa inicijativama, peticijama, predlozima koji su u delokrugu odbora, vodi računa da li se zaključci odbora sprovode itd (videti čl. 70 Poslovnika). Istovremeno, ako jedna trećina članova odbora predsedniku odbora podnese zahtev da zakaže sednicu (ili na zahtev predsednika Skupštine), on je dužan da to i učini, i to u roku koji članovi odrede i naznače u zahtevu, na temu koju su predložili za dnevni red. Ako to ne uradi u naznačenom roku, onda sednicu saziva zamenik predsednika odbora ili sam predsednik Skupštine.
A koja je uloga predviđena za zamenika predsednika odbora? Prema skupštinskom poslovniku, zamenik preuzima dužnosti predsednika odbora samo ako je predsednik sprečen, na primer zbog bolesti, putovanja, ili slične situacije, i to u dogovoru sa predsednikom odbora. Ono što nikako nije uobičajeno jeste situacija u kojoj zamenik predsednika odbora na bilo koji način pokušava da preuzme ulogu predsednika ukoliko o tome ne postoji dogovor između njih. Postoji jasna razlika u ulogama i pravima predsednika odbora i njegovog/njenog zamenika, koja su precizirana u skupštinskom poslovniku, kao i u slučaju predsednika Skupštine i zamenika predsednika, ili šefa poslaničke grupe i zamenika.
Ko onda kroji rad odbor u praksi? Iako je predsednik odbora taj koji formalno ima najveća ovlašćenja, bez podrške većine članova odbora, predsednik nema suštinsku moć da upravlja radom odbora, agendom ili rezultatima odbora. Članovi odbora su ti koji većinom glasova usvajaju dnevni red sednice i zaključke na kraju sednice, sa kojima mogu da zatraže da se neka tema ili pitanje raspravlja na plenumu, informacije ili izveštaje od nadležnih organa izvršne vlasti, a jedna trećina članova može da zahteva sazivanje sednice odbora na temu koju žele, kao što smo već pomenuli. Ako na sednici odbora ne prisustvuje većina članova odbora (takozvani „kvorum“), prisutni mogu samo da povedu raspravu, da bi obavestili odbor o nekom pitanju ili problemu.
Dakle, u praksi, bez podrške većine članova odbora, odbor ne može da odluči o kojoj će se temi raspravljati na odboru, da usvoji odluku, pokrene neki od mehanizama koji ima na raspolaganju (poput javnog slušanja). Drugim rečima, odbor je sprečen da obavlja kvalitetan i smislen rad.
A ko čini većinu članova odbora? Struktura odnosno raspodela članova odbora po partijama preslikava odnos u plenumu – svaka poslanička grupa predlaže članove i njihove zamenike za odbore srazmerno broju poslanika koji ima i odnosu na ukupan broj poslanika. U sastavu svakog odbora većinu među članovima čini parlamentarna većina (čl. 23 Poslovnika).
Jedan važan detalj koji često promiče je i eksplicitna dužnost članova odbora da učestvuju u radu odbora (propisana poslovnikom i zakonom o Skupštini). Ipak, nije propisana konkretna sankcija u slučaju da članovi odbora prekrše pravila rada i svoju dužnost. Naravno, može se desiti da članovi odbora propuste po neku sednicu, zbog drugih poslaničkih obaveza, bolesti, putovanja itd... ali rešenje za te slučajeve je takođe predviđeno: njihovi zamenici imaju dužnost da ih zamene. Sistemsko izbegavanje kvoruma, odnosno ne pojavljivanje većine članova odbora na sednicama, u praksi koči rad odbora i suštinski obesmišljava mehanizma koji je neophodan za kvalitetan rad odbora i Skupštine.
Magični sastojak koji nedostaje
Uz sva pravila o funkcionisanju odbora zapisana u Poslovniku i zakonu, često zaboravljamo na one nepisane preduslove koji se u funcionalnim demokratijama podrazumevaju. Podrazumeva se da u parlamentu postoji pluralizam i funkcionalan dijalog između poslanika odnosno članova odbora iz različitih poslaničih grupa i političkih partija. Onog trenutka kad polože poslaničku zakletvu, njihov prioritet postaje predstavljanje SVIH građana i zaštita JAVNOG interesa.
Drugim rečima, podrazumeva se da, bez obzira na razlike u političkim stavovima i partijskim interesima, sve poslanike ujedinjuje „viši“ cilj – a to je odgovorno predstavljanje, zastupanje i zaštita javnog interesa kroz rad Skupštine, kako zakonodavan tako i u pogledu parlamentarnog nadzora i kontrole nad radom izvršne vlasti, kao i otvorenost i dostupnost građanima.
Ovo je „magični sastojak“ bez kog skupštinski odbori suštinski ne mogu da funkcionišu u praksi. Atmosfera i događaji kojima svedočimo u ovom sazivu umesto negovanja ovih osnovnih preduslova pokazuju prisustvo alergije skupštinske većine na pluralizam. Bez interesa većine članova odbora da se skupštinski mehanizmi koriste na delotvoran način, građani ostaju uskraćeni za njihov kvalitetan rad i rezultate, posebno u pogledu bitnih tema i gorućih problema koji direktno utiču na naše živote.
Kako dalje: moć i odgovornost
Iz dosadašnjeg kratkog rada aktuelnog saziva, odzvanjaju sve veće tenzije između vladajuće većine i opozicije. Nepojavljivanjem na sednicama Odbora za zaštitu životne sredi van sedišta Skupštine, poslanici parlamentarne većine u praksi izbegavaju da opozicinim poslanicima daju makar mali prostor da izlože svoje mišljenje, ali i da pokrenu neke od mehanizama za kontrolu nad onim što izvršna vlast radi u praksi.
Prirodno je da je su poslanici opozicije katalizator parlamentarnog nadzora i kontrole. Međutim, ono što vladajuća većina ne vidi – ili za šta ne mari, jeste da istovremeno izbegava mehanizam osmišljen da im pomogne im da čuju sa kakvim se problemima građani suočavaju na terenu, da izađu iz „kule od slonovače“, otvore direktan kanal komunikacije i pravovremeno sagledaju goruće brige i prepreke koje urušavaju kvalitet svakodnevnog života građana Srbije. Cena za to je velika - ne samo da udaljavaju Skupštinu od građana, već doprinose rastućem nepoverenju prema poslanicima pogoršavajući dodatno sliku o ulozi narodnih poslanika u očima javnosti. Tako meštanin Zlatko Kokanović za N1 kaže: „Ogorčen sam razočaran, to je tolika bahatost, ko je taj izvesni Milimir, šta sam ja njemu uradio, jel’ ja to Milimiru šta dugujem da on neće da dođe da pogleda u oči dva čoveka koji predstavljaju selo?“
Upravo je gomilanje ovakvih naizgled benignih situacija, koje u praksi vode u obesmišljavanje, filibastering i opstrukcije rada, (za)kočilo kvalitetan i delotvoran rad Skupštine i dovelo do sistemskog narušavanja procesa i procedura u prethodnih 10ak godina. To je siguran put ka potpunom urušavanju institucije Skupštine, njenog integriteta i sve većeg nepoverenja javnosti prema ulozi, funkciji i moći parlamenta u našem društvu.
Vreme je da se svi vratimo osnovama i suštini, da se informišemo i razmislimo čemu odbori i drugi skupštinski mehanizmi služe i za šta se u praksi koriste, za dobrobit svih nas.
Autorka: Tara Tepavac
Ovaj materijal objavljen je u okviru inicijative „Otvoreni parlament” udruženja Crta, uz finansijsku pomoć Ambasade Savezne Republike Nemačke u Beogradu. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovorna Crta i ta sadržina nipošto ne odražava zvanične stavove Ambasade Savezne Republike Nemačke u Beogradu.
The Open Parliament is deeply concerned regarding the recent events in the National Assembly. The transpired behavior of MPs encourages sexism, discrimination and violent behavior towards women. This perpetuates a trend of diminishing the reputation of the Parliament and its members.
The discussion in plenum was overflowing with insulting, misogynistic and discriminating comments and gestures. The gesture that stands out is one made by Dalibor Šćekić, an MP from the Serbian Progressive Party. According to MPs who witnessed it, he simulated sexual intercourse during a speech held by Tatjana Manojlović, an MP from the Democratic Party.
This act violates the dignity of all women amongst MPs, of the National Assembly itself, and of all female citizens of Serbia.
The MPs have filed numerous reports on the violation of Rules of Procedure of the National Assembly because of inappropriate statements and gestures at the plenary discussion during the Second Sitting of the Second Session of the National Assembly in 2022. An adequate reaction by the Speaker of the Parliament to these reports is still lacking. The only statement that provoked a response by the Speaker is the one made by Dušan Radosavljević, an MP from the Movement to restore the Kingdom of Serbia (POKS), who compared statistics with a bikini.
The Open Parliament reminds that the MPs are not allowed to use vulgar, sexist or discriminating gestures in their public addresses. They are also not allowed to encourage such behavior, as it would contribute to the normalization of misogyny in society. The National Assembly is a place where MPs are supposed to represent the citizens who not only elected them, but also trusted them with the power to represent their interest. Discriminatory, verbal insults, disparagement of female MPs, that aims to lower their self-esteem and integrity and to discredit them in the eyes of the public, is a form of verbal violence. There is no place for any form of violence in the National Assembly, or for that matter any other public institution and public sphere in general.
The Open Parliament points out that the Law on the Prohibition of Discrimination prescribes that „it is forbidden to expose an individual or a group of persons, on the basis of his/her or their personal characteristics, to harassment and humiliating treatment aiming at or constituting violation of his/her or their dignity, especially if it induces fear or creates a hostile, humiliating or offensive environment“(Art. 12), as well as that sexual harassment is a criminal offense.
We remind once again that in 2020 the National Assembly adopted a Code of Conduct which explicitly states that: „The Member of Parliament is to be a model of ethical behavior of a holder of public office“(Art. 7). The Code of Conduct further states that it’s the MPs duty „not to use expressions, words or gestures that insult or disparage the human dignity and violate the dignity of the National Assembly“ (Art. 8, paragraph 1, item 6).
The Open Parliament urges the Speaker of the Parliament to act within his competences and accept the request of MPs to thoroughly investigate and sanction this incident. Furthermore, the Open Parliament urges the MPs to restrain from any and all inappropriate gestures and respect the dignity of the National Assembly
Povodom aktuelnih dešavanja u Skupštini, Otvoreni parlament izražava duboku zabrinutost zbog nedopustivog ponašanja narodnih poslanika kojim se podstiče seksizam, diskriminacija i nasilno ponašanje prema ženama. Ovim se nastavlja trend urušavanja ugleda institucije Parlamenta i narodnih poslanika.
Raspravu u plenumu obeležili su uvredljivi, mizogini i diskriminišući komentari i gestovi. Među njima se naročito ističe čin poslanika Dalibora Šćekića iz Srpske napredne stranke koji je, prema rečima poslanika, tokom govora Tatjane Manojlović iz Demokratske stranke u neformalnom obraćanju iz klupe gestikulacijom simulirao seksualni odnos. Ovakvim činom vređa se dostojanstvo narodnih poslanica, Narodne skupštine kao institucije ali i svih građanki Srbije. Višestruke prijave povrede Poslovnika od strane poslanika zbog neprimerenih izjava i gestova poslanika tokom plenarne rasprave u Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2022. godini, ostale su bez adekvatnog odgovora predsedavajućeg sednicom. Jedina izjava koja je dobila upozorenje predsedavajućeg je izjava narodnog poslanika Dušana Radosavljevića iz Pokreta obnove Kraljevine Srbije, koji je statistiku uporedio sa ženskim bikinijem.
Otvoreni parlament podseća da narodni poslanici u svojim obraćanjima ne smeju da koriste vulgarne, seksističke ili diskriminišuće gestove, kao ni da podržavaju ili odobravaju takve izjave svojim komentarima čime doprinose normalizaciji mizoginije u društvu. Narodna skupština je mesto na kome treba da se zastupaju stavovi građana i građanki koji su svojim izabranim predstavnicima poverili zastupanje njihovih interesa. Diskriminatorne, verbalne uvrede, omalovažavanje narodnih poslanica koja ima za cilj da umanji njihovo samopouzdanje, integritet, i da ih diskredituje u javnosti, čime se umanjuje njihov ugled, kredibilitet i legitimitet, predstavlja vrstu verbalnog nasilja, i kao takvo u potpunosti je nedopustivo u Narodnoj skupštini, drugim institucijama i javnoj sferi.
Otvoreni parlament skreće pažnju i na to da je Zakonom o zabrani diskriminacije zabranjeno “uznemiravanje, ponižavajuće postupanje, polno i rodno uznemiravanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje” (čl. 12), kao i da je polno uznemiravanje krivično delo.
Još jednom podsećamo da je krajem 2020. godine u Narodnoj skupštini usvojen Kodeks ponašanja narodnih poslanika koji izričito navodi da: “Narodni poslanik ličnim primerom predstavlja uzor etičkog ponašanja nosioca javne funkcije” (čl. 7), te u pravilima ponašanja navodi da je narodni poslanik dužan da “ne koristi izraze, reči i gestikulacije koje vređaju ili omalovažavaju ljudsko dostojanstvo i narušavaju dostojanstvo Narodne skupštine” (čl. 8, stav 1, tačka 6).
Otvoreni parlament poziva predsednika Skupštine i aktuelnog predsedavajućeg da u skladu sa svojim nadležnostima uvaži zahtev poslanika da se ovaj incident u potpunosti istraži i sankcioniše. Dodatno, Otvoreni parlament poziva narodne poslanike da se uzdrže od neprimerenih gestova i da poštuju dostojanstvo Skupštine.
Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije dr Vladimir Orlić sazvao je Drugu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2022. godini, za ponedeljak, 7. novembar 2022. godine, sa početkom u 10.00 časova.
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2022. godinu,
2. Predlog zakona o Privremenom registru državljana Republike Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć,
3. Predlog zakona o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju,
4. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za finansiranje podrške budžetu Republike Srbije,
5. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu u iznosu do 79.916.833,43 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje uklanjanja starog mosta na Savi i izgradnju novog čeličnog lučnog mosta između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, BNP PARIBAS SA kao Aranžera, BNP PARIBAS FORTIS SA/NV i BNP PARIBAS SA kao Prvobitnih zajmodavaca i BNP PARIBAS SA, kao Agenta, Ugovora o izmenama i dopunama br. 1 od 19. maja 2022. godine i Ugovora o izmenama i dopunama br. 2 od 20. oktobra 2022. godine,
6. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni i Republike Srbije za Program „Vodosnabdevanje i prečišćavanje otpadnih voda u opštinama srednje veličine u Srbiji VI (faza II),
7. Predlog kandidata za potpredsednika Narodne skupštine, koji je podnelo 40 narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije,
8. Predlog odluke o imenovanju zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podneo generalni sekretar Narodne skupštine,
9. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa JEDINSTVENA SRBIJA,
10. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, sa ispravkom, koji je podnela Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije,
11. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa NADA - NOVI DSS – POKS,
12. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, sa ispravkom, koji je podnela Poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda,
13. Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa UJEDINjENI - SSP, PSG, PREOKRET, SLOGA,
14. Predlog odluke o dopuni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa MORAMO - ZAJEDNO,
15. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa Srpska stranka Zavetnici,
16. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa „ALEKSANDAR VUČIĆ - ZAJEDNO MOŽEMO SVE“,
17. Predlog odluke o izmenama Odluke o sastavu stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji je podneo predsednik Narodne skupštine i
18. Predlog odluke o izmeni Odluke o sastavu Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, koji je podneo predsednik Narodne skupštine.
Sednica će se održati u Velikoj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu, Trg Nikole Pašića broj 13.
Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije dr Vladimir Orlić sazvao je Četvrti redovni sastanak Kolegijuma Narodne skupštine Trinaestog saziva za ponedeljak, 7. novembar 2022. godine, sa početkom u 9.00 časova.
1. Konsultacije u vezi sa radom Narodne skupštine na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2022. godini i
2. Ostale aktivnosti u Narodnoj skupštini u periodu od 7. do 13. novembra 2022. godine.