Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sazvao je Devetnaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, na zahtev 235 narodnih poslanika, za ponedeljak, 14. februar 2022. godine, u 15.00 časova.

The Assembly of Serbia received a new, most important topic, an enemy worse than Đilas himself – Zdravko Ponoš. It was enough for the former Chief of the General Staff to announce that he would run for president of Serbia, to prompt the MPs, who are all henchmen of the current president Aleksandar Vučić, to remember all the terrible sins of Ponoš that they had not mentioned before.

“I am urging the competent institutions to provide all the information regarding the activities of this tycoon among generals or generals among tycoons – Zdravko Ponoš, and of course, to see the origin of his money. Ponoš must also declare his family [property].”

“The candidate for president that they nominated is a NATO candidate Zdravko Ponoš, a man who was, in an American dispatch dated June 25th, 2006, I think, characterised as an American asset in the heart of the reform of our country’s defence system.”

“Dragan Đilas, a man who would like to return to power today through Ponoš, Janković,  Marinika Tepić  is a destroyer, a wrecker and a hater of this country and of this people.“

“Look at this pathetic Ponoš. He is a jinx for the citizens of Serbia, but he brought luck to himself, because we heard what kind of real estate he acquired in Vračar and who knows what else we will reveal about him in the next period; about what he acquired and how, because the Army has certainly not been destroyed for free.”

“And finally, while Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Zdravko Ponoš work every day against the interests of the citizens and the Republic of Serbia, Aleksandar Vučić pursues a security policy every day, but literally every day, as well as SNS and the Government of the Republic of Serbia that pursue a policy of peace, which is the most important for the citizens of the Republic of Serbia.”

On this very day, the bills on new loans of more than 800 million euros were on the agenda. Without much debate, the MPs hailed it emphasising that it is a great move by the Government and a significant investment in the future.

For the Open Parliament, Mirjana Nikolić.

Februar je, u srpski parlament, konačno na red stavio i izmenu seta izbornih zakona. Svega dva meseca pre no što će građani dobiti priliku da izaberu novog predsednika, izglasaju novu Narodnu skupštinu a ponegde izaberu i lokalnu vlast, sam izborni proces je u nekim segmentima značajno promenjen. Ali čini sa da to nije preterano zabrinulo narodne poslanike. Praveći kreativne paralele, hvalili su sopstvenu velikodušnost. Ali i nastavili surovu kampanju, čija su glavna meta ove nedelje bili već profilisani kandidati opozicije. Usputno su usvojeni i sporazumi kojima se Srbija, kako bi započela brojne infrastrukturne projekte, značajno zadužila. 

S obzirom da se raspisivanje parlamentarnih i lokalnih izbora očekuje 15. februara, dok bi predsednički mogli da budu raspisani početkom marta, izmena izbornih zakona je bukvalno sprovedena u zadnji čas. Slično kao i sa zakonom o kojim je uređeno pitanje referendum, a koji je odmah “stavljen na probu” menjanjem Ustava, jurenje zakonskih rokova je postalo manir ovog saziva. Građani mogu samo da se nadaju da je bilo i ostalo dovoljno vremena za pripremu i obuku ljudi koji će, na primer, činiti srednji nivoa izborne administracije koju ove izmene uvode. A iste te građane bi valjalo i informisati o tome kako sada mogu pravno reagovati na uočene nepravilnosti i u kojim rokovima, pošto je u ovoj sferi došlo do bitnih promena koje im ne idu na ruku.

Ali ove teme nisu opteretile narodne poslanike. Ređala su se poređenja o darežljivosti vladajuće večine. Opšti je zaključak da se i previse izašlo u susret zahtevima opozicije: “Opozicija se ponaša kao razmaženo derište koje se stalno dernja i nešto izvoljeva, a mi se ponašamo kao roditelji koji gledamo da dete podmitimo, da mu damo sve što ono zatraži, sve se nadajući da će ono prestati da se dernja i uznemirava komšiluk. Kada kažem komšiluk, u ovom slučaju mislim na EU. Naravno dete razmaženo, što mu se više udovoljava, ono je sve glasnije i agresivnije.” Čak je nadležna ministarka koja je predlagala zakone, nakon što su joj pojedini poslanici zamerili “ushićenost” tokom obrazlaganja zakona, priznala da, iako kao ministar ne želi da bude stranački ostrašćena, privatno misli isto što i poslanici: ”Ovo je nešto što je međunarodna zajednica pohvalila, što je rezultat dogovora sa opozicijom. Nije nam lako, ali tek u teškim situacijama pokazujete koliko ste široki, ozbiljni, posvećeni i koliko možete i u teškim situacijama da napravite iskorak za svoju državu i da je izvedete iz teške krize u koju su u ovom trenutku predstavnici opozicije uveli državu.“  Uz ironične rezerve da li će opozicija uopšte biti sposobna da okupi dovoljan broj pristalica koji bi bili članovi biračkih odbora na koje imaju pravo, zaključak je bio jasan. Ova predizborna trka počinje sa startnom prednošću koja je opoziciji data. ”Da li je još neophodna ta prednost od 20%, pa da započnemo izbornu trku? Da li bi onda bili ravnopravni? U pravu ste kolega, malo bi bilo i 20%.”

Možda je ova spoznaja nepovoljnosti sopstvenog položaja dodatno motivisala narodne poslanike da se protekle nedelje intenzivno posvete kandidatima udruženih opozicionih partija Zdravku Ponošu (kandidat za predsednika), Mariniki Tepić (nosilac liste na parlamentarnim izborima) I Vladeti Jankoviću (kandidat za gradonačelnika Beograda). Po običaju, politička neslaganja i borbe su brzo prešle u uvrede i kvalifikacije, o čemu više možete čuti u novoj epizodi serijala „Strofa, refren, replika“. Ali u parlamentu u kojem nema opozicije i u kojem se traganje za ravnopravnim izbornim uslovima prezentuje kao ustupak vlasti, ne može biti iznenađujuće kada plenumske sednice izgledaju kao predizborno okupljanje vladajuće stranke. One su najčešče tako i izgledale. Ovaj saziv, čiji je mandat bio unapred oročen, skoro da nije ni mogao imati drugu svrhu osim da bude u konstantnoj predizbornoj kampanji, najavljivajući izbore koje bi instituciji Narodne skupštine možda vratili smisao. Promena Ustava i celokupna zakonodavna aktivnost je, čini se, nekako tu bila „usputna“, jer šteta da se većina od 97 odsto ne iskoristi. Ostale nadležnosti parlamenta, poput kontrolne, su svedene na puku formu.

Proteklu nedelju obeležilo je i usvajanje niza zakona o kreditnim aranžmanima kojima se Srbija značajno zadužila. Čini se da su nadležni ministar i narodni poslanici prepoznali potrebu da građanima objasne da se na ovaj način finansiraju infrastukturni projekti koji su ključni za razvoj ove zemlje. “Nakon usvajanja ovih predloga sporazuma i realizacije, pune implementacije ovih svih infrastrukturnih projekata, Srbija više neće izgledati u infrastrukturnom smislu isto. To će biti Srbija sa više stotina kilometara novih auto-puteva, Srbija sa gomilom rešenih problema u sektoru ekologije, pre svega mislim na deponije za komunalni otpad, izgradnje kanalizacionih sistema, prečistača otpadnih voda i svega onoga što čini život građana kvalitetnijim i što pospešuje čitav infrastrukturni potencijal Republike Srbije.” Ulagaće se i u širokopojasni pristup internetu, što je prepoznato kao preduslov daljeg razvoja ruralnih delova zemlje. Obrazloženja koja su se mogla čuti puna su optimizma. Nisu se mogle čuti eventualne zamerke, ili načini na koji se izneti predlozi mogu unaprediti, jer to obično tako bude kada nema opozicije i pluralizma. Bilo bi važno da se ovaj deo sednice u budućnosti pokaže kao ipak odvojena tematska celina u odnosu na “predizborni program” koji se mogao čuti u ostatku plenumske rasprave. Inače će ovo biti jako skupa kampanja za građane Srbije.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sazvao je Desetu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, za sredu, 9. februar 2022. godine, sa početkom u 17.00 časova.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sazvao je na zahtev 237 narodnih poslanika Sedamnaesto vanredno zasedanje u Dvanaestom sazivu, za sredu, 9. februar 2022. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sazvao je 58. sastanak Kolegijuma Narodne skupštine Dvanaestog saziva za sredu, 9. februar, sa početkom u 9.00 časova.

Skupština Srbije dobila je novu najvažniju temu, neprijatelja goreg i od samog Đjilasa - Zdravka Ponoša. Bilo je dovoljno da nekadašnji načelnik generalštaba najavi da će se kandidovati za predsednika Srbije, pa da se poslanici, sledbenici aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića, sete svih strašnih Ponoševih grehova koje ranije nisu pominjali.

„Tražim od nadležnih institucija da dostave sve podatke što se tiče delovanja ovog tajkuna među generalima ili generala među tajkunima – Zdravka Ponoša i naravno, da vidimo poreklo njegovog novca i da Ponoš prijavi svoju porodicu.“

„Kandidovali su za predsednika NATO kandidata Zdravka Ponoša, čoveka koji je direktno u američkoj depeši od 25. juna, čini mi se, 2006. godine okarakterisan kao američki čovek u srcu sistema reforme odbrane naše države.“

„Dragan Đilas, čovek koji bi danas da se preko Ponoša, da se preko Jankovića, preko Marinike Tepić vrati na vlast je uništitelj i rušitelj, i mrzitelj ove zemlje i ovog naroda.“

„Pogledajte ovog nesrećnog Ponoša. On je nesrećan za građane Srbije, a za sebe je veoma srećan, jer čuli smo kakve je sve nekretnine stekao i na Vračaru i ko zna šta će mu još sve otkriti u narednom periodu o tome šta je sve i kako stekao, jer sigurno nije Vojska uništavana besplatno.“

„I na kraju, dok Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Zdravko Ponoš svakodnevno rade protiv interesa građana i Republike Srbije, dotle Aleksandar Vučić svakodnevno, ali svakodnevno, i SNS i Vlada Republike Srbije vodi politiku bezbednosti, što je najvažnije za građane Republike Srbije, politiku mira. “

Baš ovog dana, na dnevnom redu bili su predlozi zakona o novim kreditima većim od 800 miliona evra. Poslanici su to, bez velike rasprave, pozdravili kao odličan potez vlade i značajno ulaganje u budućnost.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.     

Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić sazvao je, na zahtev Vlade, Šesnaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, za sredu, 2. februar 2022. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić sazvao je, na zahtev Vlade, Petnaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, za utorak, 11. januar 2022. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Poslednja radna nedelja parlamenta u prethodnoj godini mogla je da deluje zbunjujuće svakome ko nije upućen u dinamiku razmatranja godišnjih izveštaja nezavisnih institucija. U skladu sa lošom praksom koja se uspostavlja,  kojoj je prethodila još gora praksa ignorisanja izveštaja u plenumu, poslednja nedelja 2021. godine je bila posvećena razmatranju izveštaja nezavisnih institucija koji su se odnosili na 2020. godinu. 

Tako se na primer direktor Agencije za sprečavanje korupcije osvrnuo na parlamentarne izbore iz juna 2020. godine, na osnovu kojih je aktuelni – a sa približavanjem aprilskih izbora već odlazeći – saziv Skupštine konstituisan. Nadrealno su zvučali i ostali izveštaji koji su, kao i 2020. godina, bili obeleženi početkom pandemije i proglašenjem vanrednog stanja. Razmatrani su i godišnji izveštaji Poverenika za inormacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitnika građana i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti. 

Evidentno je da su izveštaji razmatrani isključivo kako bi se ispunila forma. Aktuelna vlast će dobiti još jedan argument kada se bude razgovaralo o vladavini prava, podeli i međusobnoj kontroli grana vlasti, te ulozi i položaju nezavisnih institucija. Ono višegodišnje potpuno ignorisanje (u periodu od 2014. do 2018. godine) je stvarno bilo teško odbranjivo. Ovako je bolje i pametnije. Otvara klastere. Cilj ovog saziva i 2021. godine u Narodnoj skupštini bilo je besprekorno ispunjavanje forme.

Ali suštine nigde nema. I nema je odavno. Svaka preporuka nezavisnih institucija sadržana u izveštajima, a koja bi vodila boljem radu izvršne vlasti, je u potpunosti obesmišljena ukoliko Narodna skupština, čija je osnovna funkcija kontrola te izvršne vlasti, te preporuke razmotri poslednjeg radnog dana u godini. 

Dok su nezavisne institucije u ovom trenutku već uveliko u poslu pisanja izveštaja za 2021. godinu, imajući u vidu ovo iskustvo ignorisanja koje je preraslo u promišljenu marginalizaciju, a još dodajći izbore koji će kao i uvek „pojesti“ dobar deo godine kada je u pitanju rad državnih organa, mogu se sa pravom zapitati kada će opet biti „gosti“ Narodne skupštine. A trebalo bi da budu rado viđeni gost, jer parlament nema prirodnijeg saveznika u poslu kontrole Vlade. Ali ovaj, skoro pa jednopartijski, saziv nije zainteresovan za kontrolu rada ministara i premijerke. Možda samo ima žaljenja zašto prilike da se ugosti predsednik Republike nisu češće. A i fokus je odavno već na izborima, o čemu više možete čuti u novoj epizodi serijala „Strofa, refren, replika“. 

Neki ekonomski stručnjaci su u svetlu izbora sagledali i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je Narodna skupština usvojila prethodnog dana, a kojim je roditeljski dodatak za dobijanje prvog deteta u 2022. godini povećan čak 3 puta. Još jedna podsticajna mera koja je privukla pažnju javnosti je i pomoć mladim majkama u sticanju prve nekretnine. Narodni poslanici su isticali da “novca ima dovoljno”, dok je nadležni ministar izneo sumornu statistiku da očekuje da bi u Srbiji 2021. godine  razlika izmedju broja umrlih i živorodjenih mogla da bude 70.000. Ali ne treba steći utisak da je taj dan bio posvećen nekom temeljnom razmatranju mera populacione politike. Predsednik Republike je najavio tu meru – ta mera je usvojena. Tako, čini se, izgleda proces kreiranja javnih politika. 

Istog dana na dnevnom redu se našao i set zakona koji su posledica postignutih sporazuma Albanije, Severne Makedonije i Srbije u okviru regionalne inicijative “Otvoreni Balkan”. Zakoni bi trebalo da bitno olakšaju međusobnu trgovinu hranom, pristup tržištu rada i pristup elektronskim uslugama državljana sve tri zemlje. Nadležni ministri su delovali ubedljivo. “Zato je jako važno da ceo ovaj prostor, ove tri zemlje, u razmeni hrane, koji je do sada vredeo neko oko 450 miliona evra, sve zemlje, bilo ko bilo s kim, kada razmenjuje hranu i trguje hranom da naraste do milijardu evra. To je prostor, koji je prosto neverovatan. Sa ovim nepostojanjem kontrola na graničnim prelazima, ta stvar će biti znatno ubrzana. Još kada budemo uspeli da napravimo zeleni koridor, tzv. traku posebnu „Open Balkan“. To je jedan građevinski projekat, mora da se napravi to, to mora fizički da se izgradi. U ovom trenutku je to nemoguće pustiti u funkciju na taj način. Zamislite kako će onda stvari da idu. Zamislite koliko će biti privilegija trgovaca, špeditera, privrednika, vozača kamiona, da stane u posebnu traku i ne mora da čeka na šest, sedam kilometara dugu kolonu koja se često znala napravili kao takva.”

Fokus je jasno i nedvosmisleno na ekonomiji, olakšavanju kretanja ljudi, robe i kapitala, te na finansijskoj koristi kojima se sve tri zemlje mogu nadati.“Identifikacioni broj „Otvorenog Balkana“ predstavlja dodatak na već postojeći elektronski identitet državljana koji mu daje mogućnost da pripremi prava u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“, u skladu sa adekvatnim sporazumima u drugim dokumentima inicijative o „Otvorenom Balkanu“ koji su na snazi između ugovornih strana, kao i u skladu sa normativnim aktima i praksom svake od ugovornih strana. Ovaj broj će prvobitno služiti za prijavu na jedinstveno tržište rada u skladu sa Sporazumom kojim se reguliše slobodan pristup tržištu rada u zapadnom Balkanu.”

Zapravo, obrazloženja koja smo mogli čuti u parlamentu su zaličala na početne ideje, od pre nekoliko decenija, koje su dovele do stvaranja Evropske unije. Možda su regionalni lideri, čekajući Brisel koji se uvek čini nedostižnim, odlučili da probaju da primene sličan “recept” i na Zapadnom Balkanu. Ali “recept” za kreiranje ove politike je bio isti kao i u slučaju usvojenih mera za podsticanje nataliteta. Predsednik Republike  se zalaže za inicijativu i potpisao je sporazume – ti zakoni su usvojeni. 

U takvom sistemu svrsishodnost i kvalitet samog zakona postanu manje bitni. Jer kada javne politike nisu produkt sistemskog delovanja institucija, već odluke jednog čoveka, njihova trajnost i izvesnost postaju upitne. Otuda deo građana nije siguran da li je povećan roditeljski dodatak održivo rešenje i da li će potrajati i nakon aprilskih izbora, kao i da li će regionalna saradnja “nadživeti” mandate lidera koji su je započeli.