Neobična situacija na skupštinskom kalendaru - „rivalske“ sednice istog skupštinskog odbora dospele su u žižu javnosti. Odbor za zaštitu životne sredine zakazao je dve, na prvi pogled skoro identične sednice najavljene za isti dan, petak 25. novembar 2022. godine, sa razmakom od sat vremena, obe na temu iskopavanja litijuma i projekta „Jadar“, ali sa jednom bitnom razlikom – sednice su se održale u dva različita grada, u Beogradu i u Loznici. Na sednici u Loznici bio je predsednik odbora sa četiri člana odbora iz opozicije i predstavnicima civilnog društva, a na sednici u Beogradu zamenik predsednika odbora sa članovima iz vladajuće većine, ministarkama Đedović i Vujović, gradonačelnik Loznice i dvoje profesora sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Kako smo došli do „rivalskih“ sednica istog odbora? Aleksandar Jovanović Ćuta, predsednik odbora i opozicioni poslanik, zakazao je Petu sednicu ovog odbora za 11 časova sa Rio Tintom i projektom „Jadar“ – za i protiv na dnevnom redu, koristeći se pravom koje nudi Poslovnik da sednicu zakaže van sedišta Skupštine - u Skupštini grada Loznice. Da podsetimo, upravo tamo se delimično odvijaju odnosno planiraju aktivnosti spornog projekta, protiv kog građani protestuju već više od godinu dana. Na sednicu su pozvani svi članovi odbora, resorne ministarke, predstavnici struke, uključujući i dvoje prodekana Univerziteta u Beogradu, meštani kao i aktivisti koji su podneli narodnu inicijativu na ovu temu. Zatim je potpredsednik odbora iz vladajuće većine Milimir Vujadinović, na zahtev članova odbora iz vladajuće većine, zakazao narednu po redu, Šestu sednicu odbora, za isti dan i to sat vremena ranije - u 10 časova, u Beogradu u Domu Narodne skupštine, sa razmatrajem pitanja eskploatacije litijuma u Srbiji na dnevnom redu.

Na sednici koju je zakazao predsednik odbora Jovanović nisu se pojavili ni članovi ni zamenici članova odbora iz parlamentarne većine i tako blokirali mogućnost da odbor donese bilo kakvu odluku. Sa druge strane, sednici koju je zakazala parlamentarna većina, prisustvovala je većina članova, kao i obe resorne ministarke sa obrazloženjem da dolaze tamo gde je kvorum. Odbor u Beogradu je u tom sastavu (bez opozicionih članova) mogao da usvoji zaključak. Zaključili su sledeće: „Odbor je primio informaciju i upoznao se sa problematikom od predstavnika stručne javnosti i dva ministarstva (Ministarstva rudarstva i energetike i Ministarstva zaštite životne sredine); Odbor je informisan u okviru svojih nadležnosti; Narodni poslanici su u toku diskusije postavljali pitanja stručnjacima i iznosili svoja zapažanja; Odbor će stenografske beleške i zapisnik sa ove sednice staviti na raspolaganje poslanicima, Narodnoj skupštini i javnosti radi detaljnog upoznavanja sa ovom temom“.

Iako na prvi pogled možda deluje kao bezazlena skupštinska zavrzlama, ovakva situacija signal je za ozbiljniji problem u funkcionisanju naše skupštine i radu poslanika u novom sazivu. Šta nam podeljeni odbor i „rivalske“ sednicama govore, o čemu se zapravo radi? Da bismo uspeli da raspletemo ovu situaciju i razumemo njene posledice, za početak moramo da se vratimo na osnovna pravila igre.

Ko, kada i kako zakazuje sednice?

Sednicu odbora po pravilu saziva predsednik odbora, koji je zadužen da uskladi rad svog odbora sa drugim odborima i radom Skupštine, predlaže odboru kako da se postupa sa inicijativama, peticijama, predlozima koji su u delokrugu odbora, vodi računa da li se zaključci odbora sprovode itd (videti čl. 70 Poslovnika). Istovremeno, ako jedna trećina članova odbora predsedniku odbora podnese zahtev da zakaže sednicu (ili na zahtev predsednika Skupštine), on je dužan da to i učini, i to u roku koji članovi odrede i naznače u zahtevu, na temu koju su predložili za dnevni red. Ako to ne uradi u naznačenom roku, onda sednicu saziva zamenik predsednika odbora ili sam predsednik Skupštine.

A koja je uloga predviđena za zamenika predsednika odbora? Prema skupštinskom poslovniku, zamenik preuzima dužnosti predsednika odbora samo ako je predsednik sprečen, na primer zbog bolesti, putovanja, ili slične situacije, i to u dogovoru sa predsednikom odbora. Ono što nikako nije uobičajeno jeste situacija u kojoj zamenik predsednika odbora na bilo koji način pokušava da preuzme ulogu predsednika ukoliko o tome ne postoji dogovor između njih. Postoji jasna razlika u ulogama i pravima predsednika odbora i njegovog/njenog zamenika, koja su precizirana u skupštinskom poslovniku, kao i u slučaju predsednika Skupštine i zamenika predsednika, ili šefa poslaničke grupe i zamenika.

Ko onda kroji rad odbor u praksi? Iako je predsednik odbora taj koji formalno ima najveća ovlašćenja, bez podrške većine članova odbora, predsednik nema suštinsku moć da upravlja radom odbora, agendom ili rezultatima odbora. Članovi odbora su ti koji većinom glasova usvajaju dnevni red sednice i zaključke na kraju sednice, sa kojima mogu da zatraže da se neka tema ili pitanje raspravlja na plenumu, informacije ili izveštaje od nadležnih organa izvršne vlasti, a jedna trećina članova može da zahteva sazivanje sednice odbora na temu koju žele, kao što smo već pomenuli. Ako na sednici odbora ne prisustvuje većina članova odbora (takozvani „kvorum“), prisutni mogu samo da povedu raspravu, da bi obavestili odbor o nekom pitanju ili problemu.

Dakle, u praksi, bez podrške većine članova odbora, odbor ne može da odluči o kojoj će se temi raspravljati na odboru, da usvoji odluku, pokrene neki od mehanizama koji ima na raspolaganju (poput javnog slušanja). Drugim rečima, odbor je sprečen da obavlja kvalitetan i smislen rad. 

A ko čini većinu članova odbora? Struktura odnosno raspodela članova odbora po partijama preslikava odnos u plenumu – svaka poslanička grupa predlaže članove i njihove zamenike za odbore srazmerno broju poslanika koji ima i odnosu na ukupan broj poslanika. U sastavu svakog odbora većinu među članovima čini parlamentarna većina (čl. 23 Poslovnika).  

Jedan važan detalj koji često promiče je i eksplicitna dužnost članova odbora da učestvuju u radu odbora (propisana poslovnikom i zakonom o Skupštini). Ipak, nije propisana konkretna sankcija u slučaju da članovi odbora prekrše pravila rada i svoju dužnost. Naravno, može se desiti da članovi odbora propuste po neku sednicu, zbog drugih poslaničkih obaveza, bolesti, putovanja itd... ali rešenje za te slučajeve je takođe predviđeno: njihovi zamenici imaju dužnost da ih zamene. Sistemsko izbegavanje kvoruma, odnosno ne pojavljivanje većine članova odbora na sednicama, u praksi koči rad odbora i suštinski obesmišljava mehanizma koji je neophodan za kvalitetan rad odbora i Skupštine.

Magični sastojak koji nedostaje

Uz sva pravila o funkcionisanju odbora zapisana u Poslovniku i zakonu, često zaboravljamo na one nepisane preduslove koji se u funcionalnim demokratijama podrazumevaju. Podrazumeva se da u parlamentu postoji pluralizam i funkcionalan dijalog između poslanika odnosno članova odbora iz različitih poslaničih grupa i političkih partija. Onog trenutka kad polože poslaničku zakletvu, njihov prioritet postaje predstavljanje SVIH građana i zaštita JAVNOG interesa.

Drugim rečima, podrazumeva se da, bez obzira na razlike u političkim stavovima i partijskim interesima, sve poslanike ujedinjuje „viši“ cilj – a to je odgovorno predstavljanje, zastupanje i zaštita javnog interesa kroz rad Skupštine, kako zakonodavan tako i u pogledu parlamentarnog nadzora i kontrole nad radom izvršne vlasti, kao i otvorenost i dostupnost građanima.

Ovo je „magični sastojak“ bez kog skupštinski odbori suštinski ne mogu da funkcionišu u praksi. Atmosfera i događaji kojima svedočimo u ovom sazivu umesto negovanja ovih osnovnih preduslova pokazuju prisustvo alergije skupštinske većine na pluralizam. Bez interesa većine članova odbora da se skupštinski mehanizmi koriste na delotvoran način, građani ostaju uskraćeni za njihov kvalitetan rad i rezultate, posebno u pogledu bitnih tema i gorućih problema  koji direktno utiču na naše živote.

Kako dalje: moć i odgovornost

Iz dosadašnjeg kratkog rada aktuelnog saziva, odzvanjaju sve veće tenzije između vladajuće većine i opozicije. Nepojavljivanjem na sednicama Odbora za zaštitu životne sredi van sedišta Skupštine, poslanici parlamentarne većine u praksi izbegavaju da opozicinim poslanicima daju makar mali prostor da izlože svoje mišljenje, ali i da pokrenu neke od mehanizama za kontrolu nad onim što izvršna vlast radi u praksi. 

Prirodno je da je su poslanici opozicije katalizator parlamentarnog nadzora i kontrole. Međutim, ono što vladajuća većina ne vidi – ili za šta ne mari, jeste da istovremeno izbegava mehanizam osmišljen da im pomogne im da čuju sa kakvim se problemima građani suočavaju na terenu, da izađu iz „kule od slonovače“, otvore direktan kanal komunikacije i pravovremeno sagledaju goruće brige i prepreke koje urušavaju kvalitet svakodnevnog života građana Srbije. Cena za to je velika - ne samo da udaljavaju Skupštinu od građana, već doprinose rastućem nepoverenju prema poslanicima pogoršavajući dodatno sliku o ulozi narodnih poslanika u očima javnosti. Tako meštanin Zlatko Kokanović za N1 kaže: „Ogorčen sam razočaran, to je tolika bahatost, ko je taj izvesni Milimir, šta sam ja njemu uradio, jel’ ja to Milimiru šta dugujem da on neće da dođe da pogleda u oči dva čoveka koji predstavljaju selo?“

Upravo je gomilanje ovakvih naizgled benignih situacija, koje u praksi vode u obesmišljavanje, filibastering i opstrukcije rada, (za)kočilo kvalitetan i delotvoran rad Skupštine i dovelo do sistemskog narušavanja procesa i procedura u prethodnih 10ak godina. To je siguran put ka potpunom urušavanju institucije Skupštine, njenog integriteta i sve većeg nepoverenja javnosti prema ulozi, funkciji i moći parlamenta u našem društvu.

Vreme je da se svi vratimo osnovama i suštini, da se informišemo i razmislimo čemu odbori i drugi skupštinski mehanizmi služe i za šta se u praksi koriste, za dobrobit svih nas.

Autorka: Tara Tepavac

Ovaj materijal objavljen je u okviru inicijative „Otvoreni parlament” udruženja Crta, uz finansijsku pomoć Ambasade Savezne Republike Nemačke u Beogradu. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovorna Crta i ta sadržina nipošto ne odražava zvanične stavove Ambasade Savezne Republike Nemačke u Beogradu.