Author: Vladana Jarakovic, Legal Expert, CRTA

The Constitution of Serbia prescribes the possibility for one third of MPs to request an assessment of the constitutionality of a law after it has been passed, but before it was promulgated by a presidential decree. In the event that at least a third of the deputies submit a proposal for constitutionality assessment, the Constitutional Court is obliged to decide on the constitutionality of the law in an urgent procedure, within an extremely short timeframe (7 days). The regular procedure, the one that is initiated after a law was promulgated, is not limited in duration.

According to the Law on the Constitutional Court, a proposal for constitutionality evaluation before promulgation must be accompanied by the text of the law that was passed, certified by the General Secretary of the National Assembly (AN. or a person authorized by them).

Opposition MPs informed the public that 84 of them ( AN. more than a third) intend to ask the Constitutional Court for an assessment of the constitutionality of the Law on Amendments to the Law on Planning and Construction, which was voted on Wednesday, July 26, 2023. At 4:30 p.m., and had not yet been promulgated by a presidential decree. They asked the General Secretary of the National Assembly to certify the original of the law. According to their statements, immediately on 26.07. they demanded a certified copy - but during that day they were denied certification, which is a necessary prerequisite for submitting a proposal to the Constitutional Court for constitutionality assessment.

The very next day they were informed that the law had been promulgated. To sum up - the law was forwarded to the President of the Republic for promulgation and was promulgated without the MPs being able to use their constitutional right to initiate the procedure of normative control before the promulgation of the law.

A few logical questions arise.

When does the Speaker of Parliament deliver the approved law to the President of the Republic for promulgation?

The Rules of Procedure of the National Assembly prescribe that the Speaker of Parliament shall immediately, and at the latest within two days from the day of the vote on the law, submit the law to the President of the Republic for promulgation.

It is not known when the Speaker of Parliament sent the Law to the President of the Republic. What is known is that the decree was issued on July 27, which means that there was enough time for the MPs (provided they had in fact received a certified text) to submit a proposal to the Constitutional Court before the promulgation of the law.

Would the president be able to promulgate the law if the MPs had submitted a proposal to the Constitutional Court before the promulgation?

Yes. The Constitutional Court informs the President of the Republic that the procedure for evaluating the constitutionality of the law has been initiated before its promulgation. The President of the Republic, however, may issue a decree to promulgate a law even when the procedure for assessing the constitutionality of the law is in progress before its entry into force. In that case, the procedure continues in accordance with the regular procedure for assessing the constitutionality of the law - meaning it will not be urgent and the decision made by the Constitutional Court becomes effective only after the announcement of the Constitutional Court's decision on unconstitutionality.

Differences between the regular constitutionality assessment procedure and the constitutionality assessment procedure of a law that has been passed but not yet promulgated by decree (urgent procedure)

Na današnji dan, pre godinu dana, konstituisan je aktuelni saziv Narodne skupštine Republike Srbije, 13. saziv od obnove višestranačja u Srbiji. Kako prva godina 13. saziva izgleda u brojevima?

Za godinu dana, održano je zbirno 15 plenumskih sednica i zasedanja, tokom 65 radnih dana. Plenumski radni dan je trajao prosečno 9,3 sati, a prosečno trajanje sednica i zasedanja bilo je 4,3 radna dana. Prosečan broj tačaka dnevnog reda je 14. Zasedanje koje je najduže trajalo - 17 radnih dana - je Treće vanredno zasedanje, koje je započelo u maju i trajalo do jula..

Prvih pet poslanika po broju ukupnom broju obraćanja u plenumu su Milenko Jovanov (690), Srđan Milivojević (266), Miodrag Gavrilović (255), Radomir Lazović (245) i Ivana Parlić (238). Milenko Jovanov prvi je i po broju obraćanja po osnovu replike, od ukupno 690 njegovih obraćanja, 511 je bilo u okviru replika. Srđan Milivojević prvi je po broju obraćanja o amandmanima, od ukupno 266 njegovih obraćanja, 169 je bilo o amandmanima. Radomir Lazović prvi je po broju obraćanja o aktima, od ukupno 245 njegovih obraćanja, 93 su bila o aktima. Takođe, Lazović je prvi i po broju postavljanja poslaničkih pitanja, jedini je koji je sva tri puta postavljao pitanja. Ivana Parlić prva je po broju prijava povreda Poslovnika. Od ukupno 238 njenih obraćanja, 124 ih je bilo u okviru prijava povreda Poslovnika. Prvi po broju traženja obaveštanja i objašnjenja je poslanik Milija Miletić, ukupno ih je tražio deset puta.

Poslanici su su za prvih godinu dana saziva tri puta imali priliku da postavljaju poslanička pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu - u aprilu, maju i junu. Ministar koji je najviše govorio tokom poslaničkih pitanja je Aleksandar Martinović - dva sata i deset minuta. Jedini ministar koji se nijednom nije pojavio na postavljanju poslaničkih pitanja je Nikola Selaković.

Poslanici su samo jednom imali priliku da predlažu dopunu dnevnog reda, jer su sve ostale sednice redovnih zasedanja bile zakazane tačno 24 časa pred početak sednice. Nijedna sednica, niti zasedanje, nije sazvano u regularnom roku, najmanje 7 dana pred početak.

Poslanici su imali ukupno više od 200 glasanja o aktima u plenumu. Poslanik Šaip Kamberi nijednom se nije pojavio na glasanju za godinu dana. Sa druge strane 89 poslanika nijednom nije odsustvovalo sa glasanja o aktima.

Za godinu dana, usvojeno je 120 zakona, od čega su 20 bili novi zakoni, 38 izmene i dopune postojećih zakona, a 62 međunarodni sporazumi. Od usvojenih zakona, samo jedan nije predložila Vlada Srbije, i to je zakon o ministarstvima koji se usvaja pre formiranja Vlade. Drugim rečima, od formiranja Vlade Srbije, ona je predlagač svih zakona usvojenih u Narodnoj skupštini u ovom sazivu. Po hitnom postuku usvojeno je ukupno 16 zakona. 

Na usvojene zakone podneto je zbirno više od dve i po hiljade amandmana, od čega je na glasanju prihvaćeno tri amandmana.

Skupštinski odbori održani su za godinu dana 245 sednica, i organizovali 6 javnih slušanja.

Šest poslanika dobilo je novčane kazne na osnovu izrečenih mera održavanja reda. Svih šest su iz redova opozicije, i svima su kazne izrečene u okviru jedne sednice odbora.

Anketni odbor suspendovan saopštenjem, bez glasanja poslanika - opasan presedan i atak na instituciju parlamenta i poslanički mandat. Poslanici u plenumu raspravili 30 tačaka za manje od nedelju dana.

GOTOVO I PRE NEGO ŠTO JE POČELO

U utorak, 18. jula, Anketni odbor za ustanovljavanje okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu, kao i Malom Orašju i Duboni održao je svoju prvu sednicu.

Već u petak, 21. jula, ovaj Anketni odbor “suspendovan” je kratkim i anonimnim saopštenjem na sajtu Narodne skupštine, koje se pozivalo na molbu upućenu Parlamentu od strane zastupnika porodica žrtava stradalih u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”. Podsećanja radi, ovaj Anketni odbor uspostavljen je glasovima 193 poslanika u plenumu. Ovim saopštenjem praktično je ukinut, bez prehodne rasprave kako u plenumu tako i u samom odboru. 

Ovo je težak udarac za, već krhku, demokratiju u Srbiji. Odluke parlamenta mogu biti preinačene isključivo ponovnim izjašnjavanjem poslanika na istu temu.

Kratka hronologija ovog Anketnog odbora

U svom kratkotrajnom praktičnom radu, Anketni odbor uspeo je da održi jednu i po sednicu - “inauguralnu” 18. jula, i prvi deo druge sednice u četvrtak, 20. Jula. Druga sednica trebalo je da se bavi uspostavljanjem pravila za rad ovog Anketnog odbora, međutim umesto toga raspravljalo se o tome da li bi ovaj Anketni odbor uopšte trebalo da postoji.

Poslanici vladajuće većine su insistirali na tome da su roditelji žrtava iz “Ribnikara” protiv ovog Anketnog odbora, jer nisu želeli da utiče na krivični proces. Poslanici opozicije pokušavali su da raspravu vrate na temu cilja i nadležnosti konkretnog Anketnog odbora. Anketni odbor je trebalo da izvrši uvid u sistemske nedostatke koji su doveli do eksplozije nasilja u našem društvu, kao i u korake koje je država preduzela neposredno nakon ova dva zločina - ne da se meša u istragu i sudske procese. Jedno je sigurno - osim opozicionih poslanika, ostali članovi ovog odbora nisu pokušavali da javnosti objasne pojam parlamentarnog nadzora, kao ni pojam samog anketnog odbora i njegovu svrhu.

Nakon burne diskusije usledilo je usvajanje dnevnog reda te sednice - pravila rada Anketnog odbora i tačka “razno”. Poslanica Tepić, kao predsednica ovog odbora, najavila je nastavak te sednice u ponedeljak, 24. jula. To se nije dogodilo.

Već sledećeg dana, u petak 21. jula, Narodna skupština objavila je pomenuto anonimno saopštenje, kojim je objavljeno da će Anketni odbor obustaviti svoj rad dok se ne okonča krivični postupak pred tužilaštvom i pred sudom, a po željama roditelja žrtava iz “Ribnikara” (prim.aut. u skladu sa čl. 68 Poslovnika Narodne skupštine, anketni odbor ne bavi se istražnim i sudskim radnjama, tako da sve i da je nastavio sa radom, ne bi mogao da utiče na krivični postupak u toku). Odmah potom, poslaničke grupe vladajuće većine saopštile su da njihovi članovi Anketnog odbora više neće učestvovati u njegovom radu.

Čak i bez prisustva većine, predsednica Anketnog odbora Marinika Tepić mogla je da nastavi sa dogovorenim dnevnim redom i održi sednicu zakazanu za 24. jul. Međutim, umesto toga,  poslanica Tepić je sazvala konferenciju za štampu, zajedno sa ostalim članovima odbora koji pripadaju opoziciji, kako bi saopštila da ne postoje uslovi za dalji rad ovog Anketnog odbora (prim.aut. ovde se prevashodno misli nedostatak većine koja je potrebna za donošenje odluka, s obzirom na to da je vladajuća većina najavila da neće učestvovati u radu odbora). Izrazila je i svoje žaljenje što je rad odbora suspendovan, protivno Poslovniku i bez odluke narodnih poslanika.

(prim.aut. Ovaj limbo nastao zloupotrebom pravnih praznina česta je praksa u ovom sazivu, pogotovo kada se radi o mehanizmima parlamentarnog nadzora. Podsećamo da je u decembru 2022. godine preko 50 poslanika podnelo zahtev za interpelaciju ministra finansija, Siniše Malog. Ovaj zahtev podnet je predsedniku Skupštine, Vladimiru Orliću, koji je potom isti prosledio Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, koji je trebalo da utvrdi da li ovaj zahtev ispunjava sve formalne uslove. Međutim, Poslovnikom nije propisan rok u kom je odbor obavezan da to učini, te tako o interpelaciji više od pola godine kasnije još uvek nije odlučivano.)

BRZO I LAKO

Vanredno zasedanje započeto u sredu, 19. jula, završeno je u sredu, 26. jula, sa ukupno pet radnih dana. Prosečan radni dan trajao je 12 sati. Za ovo vreme, poslanici su raspravili 30 tačaka dnevnog reda, u objedninjenoj raspravi. Između ostalog, izabrana je i nova ministarka prosvete, Slavica Đukić Dejanović. Ona je članica SPS-a, koji je deo vladajuće koalicije.

Ovaj ekspresni način rasprave karakterističan je za zasedanja gde je dnevni red predložen od strane vladajuće većine. One retke sednice gde je dnevni red predložen od opozicije značajno se razlikuju. Na primer, četiri tačke dnevnog reda koje je opozicija predložila na poslednjoj sednici redovnog prolećnog zasedanja raspravljane su od 18. maja, te su se prelile i vanredno zasedanje koje se završilo 11. jula. Dakle, četiri tačke dnevnog reda (prim.aut. + 1, predložena od strane premijerke u toku samog zasedanja)  raspravljane su gotovo dva meseca, dok je 30 tačaka dnevnog reda raspravljano nešto manje od pet dana. Međutim, u svakom slučaju kvalitet rasprave je uvek isti - gotovo nepostojeći.

Nakon što je Skupština Srbije nepotpisanim saopštenjem prekinula rad Anketnog odbora za utvrđivanje okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u Ribnikaru i okolini Mladenovca i Smedereva, članovi odbora iz redova opozicije, umesto nastavka druge sednice, danas su održali konferenciju ispred Skupštine Srbije.

Predsednica Anketnog odbora Marinika Tepić rekla je da Anketni odbor nemaju pravo da ukidaju ni Vladimir Orlić ni Aleksandar Vučić i da je potpuno jasno da je vlast, krijući se iza molbe roditelja žrtava iz Ribnikara, htela da sakrije sopstvene greške. Naglasila je, ipak, da opozicioni poslanici neće ići protiv volje roditelja ubijene dece. 

Ona je objasnila da je druga sednica odbora blokirana i da nema uslova za rad, nakon što su u petak dobili usmeno tumačenje da su poslanici većine obavestili predsednika Narodne skupštine da neće učestvovati u radu odbora. U formalno-pravnom smislu, međutim, sednica je i dalje otvorena, a Anketni odbor nije ugašen, budući da predsednik Narodne skupštine ni po Poslovniku ni po zakonima nema pravo da donese odluku o prekidu rada Anketnog odbora.

“Ne može ga ugasiti ni Orlić, ni Vučić, niti bilo ko. On može biti ugašen isključivo novom odlukom Narodne skupštine, a ovo je očigledno bio manevar da se suspenduje ukupan rad Anketnog odbora, ne samo za ono što su roditelji molili, što smo uvažili i uvek bismo uvažili i nije bilo ni govora da bismo zadirali u procesne stvari oko Ribnikara, već političkih i društvenih okolnosti i propusta koje su dovele do svega toga”, rekla je Tepić.

Sa predsednikom Narodne skupštine, kaže, nisu razgovarali, a na njega je adresirala pitanje novinara da li bi Anketni odbor mogao da nastavi rad nakon završetka sudskog procesa, što je bila molba roditelja iz Ribnikara. Na pitanje da li se razmišljalo da Anketni odbor ipak nastavi rad, makar u krnjem sastavu, Tepić je rekla:

“Ne mislim da na nasilje treba i mi da odgovaramo nasiljem, jer da nasilna suspenzija kompletnog rada Anketnog odbora ima za odgovor nasilni pokušaj da se pošto-poto sedne u tu salu, ja ne smatram dobrim. Naročito, kažem, što uvažavamo i zahtev roditelja da se Anketni odbor ne meša u procesni deo i to nije bila namera.”

Na današnjoj sednici, po njenim rečima, javnost je trebalo da sazna ko je sve iz institucija trebalo da se pojavi pred odborom i objasni svoje činjenje, odnosno nečinjenje i propuste u radu, kako bi se utvrdila društvena i politička odgovornost za tragedije i kako bi se na kraju donele preporuke za Narodnu skupštinu i celo društvo.

“Umesto toga, oni su tabloidima želeli da zamene Anketni odbor, a Orlić je pravnim nasiljem u petak, na osnovu obaveštenja neke grupe poslanika, pretpostavljam većine, odlučio da blokira rad Anketnog odbora. I tako su molbu roditelja iz Osnovne škole ‘Vladislav Ribnikar’, koji su tražili da se odbor ne bavi onim čime se bavi sudski proces, grubo zloupotrebili da bi suspendovali kompletan rad Anketnog odbora”, rekla je Tepić.

Osim što bi se bavio drugim okolnostima i propustima u vezi sa slučajem “Ribnikar”, Anketni odbor je trebalo da se bavi i masovnim ubistvom kod Mladenovca za koje, kako je kazala, “već postoje činjenice koje ukazuju, pa i dokazuju, da je bilo propusta u sistemu i da sistem jeste zakazao”.

“I sada je ključno pitanje čega su se uplašili, kako se dogodilo da su pre nekoliko dana svi glasali ‘za’, a sada pričaju da je ovo zloupotreba tragedije. Šta se to u međuvremenu dogodilo? Šta se dogodilo, pa su sada shvatili, pretpostavljam, da neće moći lažima i uvredama da pokriju sva nezgodna pitanja koje su članovi Anketnog odbora želeli da postave ovde, sav nerad i nesposobnost vrha ljudi u sistemu policije i bezbednosti u našoj zemlji, da će se razotkriti koliki je stepen vršnjačkog nasilja i tako dalje. I onda su odluku za koju su svi glasali ‘za’ odlučili da blokiraju”, istekla je Tepić.

Ocenila je i da je odluka o obustavljanju rada Anketnog odbora pokušaj da se obesmisle protesti “Srbija protiv nasilja”.

“Vlast je svesna da bi se protesti rasplamsali posle saznanja do kojih bi došli radom Anketnog odbora. Zato protesti moraju biti još snažniji i jači”, rekla je Tepić.

Pred Anketnim odborom, između ostalih, trebalo je da se pojavi tužiteljka Nataša Dubak iz Višeg javnog tužlaštva, kojoj bi bilo postavljeno pitanje kako se dogodilo da ubica iz Mladenovca bude nekažnjen 2020. Načelnik beogradske policije Vesko Milić trebalo je da odgovori ko mu je iz tužilaštva dao saglasnost da objavi spisak dece za likvidaciju u Ribnikaru, dok bi sada bivša direktorka te škole trebalo da kaže čija je odluka bila da se samo nekoliko dana posle tragedije objavi da se nastavlja nastava. Anketni odbor bi zahtevao odgovor i od Višeg suda u Beogradu o tome kako je moguće da je 2015. doneo odluku da Kristijan Golubović ne ode u zatvor iako je osuđen za trgovinu drogom i nelegalno posedovanje oružja i to “samo zato što ima ugovornu obavezu prema televiziji Pink i rijalitiju Farma, kazala je Tepić. Potvrdila je da su neki članovi predložili da Anketni odbor pozove i predsednika države Aleksandra Vučića.

Anketni odbor za ustanovljavanje okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u maju počeo sa radom. Novo vanredno plenarno zasedanje je počelo. Na dnevnom redu - sve.

ZAŠTO SMO TU GDE SMO?

U utorak, 18. jula, jedna od tački dnevnog reda sa prethodnog plenarnog zasedanja dobila je svoje otelotvorenje (prim.aut. Parl.belež. 13. jul - O tempo reumores*). Naime, održana je prva sednica anketnog odbora za utvrđivanje okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u Ribnikaru i Mladenovcu. Njegova svrha je da pruži kontekst - da nam objasni kako smo, kao društvo, došli do situacije u kojoj se nalazimo, kao i da utvrdi eventualne institucionalne propuste nakon tragedija koje su se dogodile 3. i 4. maja, kao i generalnu institucionalnu i političku odgovornost. Način na koji ovi ciljevi mogu da se postignu utvrđen je parlamentarnim pravilima koja regulišu ovaj kontrolni mehanizam - kroz razgovor sa relevantnim sagovornicima iz redova državnih službenika, eksperata, kao i političkog vođstva, kao i prikupljanjem informacija od institucija, čija je dužnost da odgovore anketnom odboru.

Odlukom kojom je ustanovljen, ustanovljen je i rok od 30 dana koji Anketni odbor ima da izvrši svoj zadatak i o tome podnese izveštaj Narodnoj skupštini. Kada Narodna skupština u plenumu odluči o tom izveštaju, Anketni odbor prestaje da postoji.

(prim.aut. Šta je to anketni odbor?

Anketni odbor je privremeno radno telo koje Narodna skupština može da formira radi ustanovljavanja činjenica i okolnosti koje se tiču određenih događaja. Njegovi članovi mogu biti isključivo narodni poslanici.

Važno je istaći da anketni odbor ne može da vrši bili kakve istražne ili pravosudne radnje. Ono što može je da pozove relevantne aktere i sagovornike, uključujući i predstavnike Vlade, da daju izjave. Lica pozvana od strane anketnog odbora da se izjasne su u obavezi da se na taj poziv odazovu. Međutim, ukoliko to ne učine, zakon ne predviđa nikakvu sankciju. 

Ovo nije prvi put da parlament ustanovi ovo privremeno radno telo - prvi anketni odbor obrazovan je nakon devetomartovskih demonstracija 1991. Godine. Nakon 2000. godine, obrazovano je još sedam anketnih odbora. 

Iako većina ovih odbora nije odmakla daleko sa radom (plenum je usvojio samo jedan izveštaj, onaj podnet od strane anketnog odbora koji se bavio slučajevima nestalih beba), sve teme koje su bile povod za obrazovanje ovih tela bile su pomno ispraćene od strane medija. Više o anketnim odborima i njihovom istorijatu ovde.)

Ovaj anketni odbor čine 23 narodna poslanika, koji dolaze iz redova svih poslaničkih grupa, ali i poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe. Marinika Tepić, kao šefica najveće opozicione poslaničke grupe u Narodnoj skupštini “Pravac Evropa” (prim.aut. do skoro “Ujedinjeni”), izabrana je za predsednicu anketnog odbora, sa 16 glasova za, 2 protiv i 2 suzdržana. Kao njena zamenica, izabrana je Biljana Pantić Pilja, poslanica iz poslaničke grupe “Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve”, sa 17 glasova za, dok ostatak prisutnih poslanika nije glasao.

Atmosfera tokom prve sednice anketnog odbora neodoljivo je podsećala na onu u plenarnoj sali - targetiranje političkih protivnika preuzelo je primat nad supstancijalnom raspravom. Boško Obradović, šef poslanike grupe “Dveri”, predložio je za predsednika anketnog odbora Ljubinka Đurkovića iz koalicije “NADA”. To je u direktnoj suprotnosti dogovoru svih poslaničkih grupa kojim je ustanovljeno da će predsednik ovog odbora dolaziti iz najveće opozicione poslaničke grupe. Zajedno sa Dejanom Bulatovićem, koji je skoro napustio upravo poslaničku grupu koju vodi Marinika Tepić, oštro je kritikovao izbor poslanice Tepić kao predsednice ovog odbora.

Poslanica Marija Jevđić, “Ujedinjena Srbija”, otišla je korak dalje. Ona je, naime, predložila da bi jedan od kriterijuma za izbor predsednika ovog odbora trebalo da bude ideološka podobnost.

Na kraju, u svom završnom govoru, Marinika Tepić je pozvala na ostavljanje političkih razmirica po strani i fokusiranje na predmet anketnog odbora. Dalje, podvukla je da će rad anketnog odbora biti transparentan, kao i da će mediji i predstavnici civilnog društva biti pozvani na sednice. Spomenut je i poseban odeljak posvećen anketnom odboru na sajtu Narodne skupštine. 

Poslanica Tepić je u svom gostovanju na N1 najavila ko može očekivati da bude pozvan na razgovor u anketnom odboru: predstavnici pravosudnih organa, višeg javnog tužilaštva, policije, obrazovnih institucija (konkretno bivša direktorka osnovne škole “Vladislav Ribnikar”), stručnjaci iz oblasti obrazovanja i bezbednosti, kao i ministar Gašić, koji se u poslednje vreme iznova i iznova vraća Skupštini (prim.aut. Parl.belež. 13. jul - O tempo reumores*, 22. jun - Ako ide on, idem i ja).

Druga sednica anketnog odbora održana je danas, 20. jula, u 14 časova. Na sednici je izglasan dnevni red, nakon čega je sednica prekinuta. Nastavak sednice najavljen je za ponedeljak.

NEMA ODMORA

Iako je leto u punom zamahu, sunce neumoljivo prži i temperature dostižu i do 40 stepeni celzijusa - poslanici ne prestaju sa radom.

Novo vanredno plenarno zasedanje počelo je u sredu, 19. jula. Na dnevnom redu nalazi se 30 tačaka, a samo neke od njih su: izbor novog ministra prosvete, Zakon o ozakonjenju objekata, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji (prim.aut. ovaj zakon je već dugo kritikovan od strane civilnog društva).

Poslanici su izglasali da se ovih 30, podosta šarenolikih, tačaka dnevnog reda diskutuje u objedinjenoj raspravi. Ovo nije neuobičajeno u ovom sazivu (prim.aut. upečatljiv primer jeste Zakon o budžetu za 2023. godinu, koji je, uprkos tome što je jedan od najvažnijih zakona,  raspravljan zajedno sa 34 druge tačke dnevnog reda).

Objedinjena rasprava može biti smisleno rešenje kada se na dnevnom redu nalaze srodne tačke dnevnog reda, ali u situaciji kada su tačke ovako raznorodne razumno je očekivati da takav tip rasprave utiče pogubno na kvalitet debate u plenumu.

Anketni odbor za utvrđivanje okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” i na teritoriji Smedereva i Mladenovca usvojio je na drugoj sednici dnevni red glasovima 18 poslanika, dok je dvoje bilo protiv, a uzdržanih nije bilo. 

Predsednica Anketnog odbora Marinika Tepić rekla je da će dnevni red ostati otvoren do naredne sednice koja će biti održana u ponedeljak, 24. jula, u 14 sati, do kada članovi odbora imaju rok da dostave svoje predloge za pravila o radu Anketnog odbora i listu lica, organa, organizacija i ustanova koje bi pozvali, kao i dokumenta koja bi tražili.

Iako su na dnevnom redu druge sednice bile samo dve tačke - predlog pravila o radu i tačka “razno”, rasprava je otišla u drugom pravcu i svela se mahom na napade na Mariniku Tepić i pokušaje da se rad Anketnog odbora dovede u pitanje. U tome je i ovog puta prednjačio samostalni poslanik Dejan Bulatović koji je odmah na početku rekao da je zasedanje sazvano samo nekoliko sati ranije, da članovi nisu imali materijal i dovoljno vremena za pripremu, zbog čega je zatražio odlaganje sednice. Sličnu primedbu iznela je i Marija Jevđić iz Jedinstvene Srbije, naglasivši da ne treba ni stavljati na glasanje dnevni red jer je odbor sazvan u danu kada se u Narodnoj skupštini održava plenum. 

Tepić je odgovorila da je plan rada u potpunosti u saglasju sa skupštinskim Poslovnikom i da nema nikakvih dodataka, već samo pojašnjenja, naročito u delu koji se tiču javnosti rada, zato što je, kako je naglasila, veoma važno prisustvo medija i zainteresovane javnosti. Ona je još jednom istakla da Anketni odbor ne sudi nikome, da se ne bavi ničijom krivicom, oštećenima i svedocima i dodala: “Svaka sumnja ili zlonamerna tvrdnja da će se ovde pozivati ljudi koji su direktno involvirani u sudske postupke koji traju povodom ove dve tragedije, dakle mislim i na krivce, i na svedoke, i na učesnike u samim istragama ili postupcima, to nije slučaj i to se neće desiti.” Naglasila je da se i iz naziva Anketnog odbora jasno vidi da će se on baviti utvrđivanjem činjenica, okolnosti i klime koje su dovele do tragedija, ali i mera koje treba da preporuči, naročito ako se ima u vidu da nova školska godina počinje za mesec i po dana. “Ovaj Anketni odbor treba da doprinese tome da i roditelji imaju odgovore koje nisu mogli da dobiju iz plenumskih zasedanja ili sudskih postupaka. Ali želim da kažem uvažavajući apsolutno u prvom redu roditelje i porodice žrtava, neka budu sigurni da ovaj Anketni odbor neće zloupotrebiti njihovu bol i tugu, koju takođe svi mi osećamo jer ovo su traume koje su obeležile celo društvo“, kazala je Tepić. Posebno je naglasila javnost rada Anketnog odbora, što podrazumeva tonske zapise sa svake sednice, steno-beleške i svih dokumenata i iskaza koji će biti predmet rada Narodne skupštine, izuzev spisa koji imaju oznaku tajnosti i koji će biti dostupni samo članovina odbora. 

Radmila Vasić iz poslaničke grupe Dveri je predložila da se pokrene inicijativa za razgovor sa roditeljima dece iz Ribnikara i sastanak koji bi se održao u ponedeljak, pre samog početka rada Anketnog odbora.  

Referišući na izjavu Tepić da Anketni odbor neće produbiti bol roditelja i svih ožalošćenih u dve tragedije, Marija Jevđić je upitala da li predsednica to može da garantuje. “Ja to ne mogu da garantujem, a pogotovo ne vi posle vaše sramne izjave na televiziji N1 da niko nema tapiju na bol. Zanemela sam, mislim da mi svi ovde pre svega treba da glasamo nepoverenje predsednici Anketnog odbora, to je predlog Jedinstvene Srbije”, rekla je Jevđić.

Tepić je odgovorila da je izjava koju je dala za N1 izvučena iz konteksta i zlonamerno pripisana kao njen odgovor roditeljima i dodala da “ovde danima traju napadi i pokušaj diskreditacije odbora”. I pored njene molbe da se članovi odbora vrate na temu sednice i da se bave onim za šta ih je skupština gotovo jednoglasno ovlastila, za reč se ponovo javio Bulatović koji je tražio da se na dnevni red stavi i pitanje da li Anketni odbor uopšte treba da nastavi rad nakon što su pravni zastupnici roditelja nastradale dece iz Ribnikara rekli da je nepotreban. 

Istu retoriku imala je i Biljana Pantić Pilja iz Srpske napredne stranke, inače potpredsednica Anketnog odbora, koja je pozvala kolege da se zapitaju da li treba nastaviti rad nakon što su advokati roditelja rekli da bi Anketni odbor mogao da ugrozi istragu. “Jer ako su roditelji to izjavili, da li smo mi vlasni da idemo protiv roditelja“, rekla je Pilja, dodavši istovremeno da SNS neće opstruisati rad odbora.

Samostalni poslanik Aleksandar Olenik izjavio je da kao advokat zastupa oštećeno maloletno lice koje je zadobilo teške telesne povrede u Ribnikaru i da roditelji deteta nisu izrazili protivljenje radu odbora. “Nisu svi roditelji rekli da imaju rezerve”, rekao je Olenik, na šta se iz sale čulo dobacivanje - “i jedan je dovoljan”. 

Nebojša Zelenović iz poslaničke grupe Moramo - Zajedno podsetio je da se Anketni odbor ne bi ni desio da nije bilo “stotine hiljada ljudi” koji su izašli na ulice i tražili da se utvrdi odgovornost kako se sličan zločin nikada ne bi ponovio. Rekao je i da će se lično bazirati na utvrđivanju odgovornosti medija, ali da neće prezati ni od toga da pozove tužioce koji su morali da utvrde sve činjenice koje su dovele do zločina.

“Bol jednog roditelja nastradalog deteta je dovoljan da nas opomene i da nam postavi pitanje šta mi radimo ovde”, izjavio je Veroljub Arsić iz Srpske napredne stranke.

Robert Kozma iz poslaničke grupe Zeleno-levi klub - Ne davimo Beograd, pozvao je da se rasprava vrati na pravi smer, podsetivši da je Anketni odbor sazvan da bi se utvrdile činjenice, okolnosti i propusti u vršenju nadležnosti, ali i da se predlože mere za poboljšanje različitih sistema za koje se utvrdi da nisu dobro postupili kako pre samih događaja, tako i neposredno nakon njih. “Smatram da Anketni odbor treba da nastavi svoj rad tako što će uvažiti različita mišljenja roditelja iz Ribnikara, ali i drugih roditelja, a najbolji način za to je da radimo tako da ne ulazimo u same tekuće krivične postupke”, rekao je i Kozma.

Komentarišući spisak onih koje je predsednica Anketnog odbora predložila da budu pozovani pred odbor, Nataša Jovanović iz Srpske napredne stranke ocenila je da se “ovde sprovodi jedna tužilačka istraga” što je u suprotnosti i sa Ustavom i sa svim propisima Srbije.

Za reč se zatim javio Borislav Novaković iz poslaničke grupe Narodna stranka, koji je zatražio da se Anketni odbor drži teme i raspravlja o usvajanju dnevnog reda, odnosno njegovim izmenama i dopunama.  Nije logično da slušamo ono što je trebalo da prethodni formiranju ovog odbora ili ono što bi trebalo da bude prva tačka”, rekao je Novaković.

Jasmina Karanac iz poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije ponovila da treba razmisliti o daljem radu ako je i samo jedan roditelj nastradale dece iz Ribnikara protiv,ali je najavila da neće ni na koji način opstruisati rad Anketnog odbora.

Poslanica Dragana Rakić iz Demokratske stranke naglasila je da rad tog tela neće ugroziti tok zvanične istrage i rad sudskih organa, jer će se baviti različitim stvarima i pitanjima od zvanične istrage.

Poslanik Ljubinko Đurković iz grupe NADA - NOVI DSS - POKS predložio je da današnja sednica ima samo jednu tačku dnevnog reda - dogovor o sastanku sa roditeljima iz Ribnikara. 

Predsednica Anketnog odbora izjavila je, međutim, da bi organizovanje sastanka sa roditeljima predstavljalo direktno mešanje u sudske postupke i izlazak iz nadležnosti Anketnog odbora. “Mi kao odbor nemamo mandat za rad sa oštećenima, a roditelji to jesu, i to bi upravo bilo najdirektnije mešanje odbora u sudske postupke koji se vode”, poručila je Tepić.

Poslanik Milija Miletić iz poslaničke grupa Za pomirenje SPP-USS-DSHV izjavio je da će za sad učestvovati u radu Anketnog odbora i pozvao sve da politiku ostave po strani. Uglješa Grgur iz poslaničke grupe SPS predložio je, pak, da se Anketni odbor ukine, jer su se u međuvremenu oglasili roditelji ubijene dece.

U jednom trenutku članovi Anketnog odbora počeli su da govore istovremeno, pa je predsednica Marinika Tepić apelovala da se uzdrže od uzajamnog vređanja i da partijske partikularnosti ostave za plenum.

U Skupštini Srbije danas je održana prva sednica Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i na teritoriji Smedereva i Mladenovca. Do početka sednice je određeno ukupno 27 članova i zamenika članova Anketnog odbora, sednici je prisustvovalo 23, a za predsednicu Anketnog odbora izabrana Marinika Tepić, šefica poslaničke grupe „Ujedinjeni“.

Za Tepić je glasalo 16 poslanika, uz dva glasa protiv i dva uzdržana. Nakon izbora predsednice, prešlo se na drugu tačku dnevnog reda i izbor zamenika predsednice.

Prema odluci o obrazovanju odbora, to mesto pripalo je najvećoj poslaničkoj grupi, pa je Aleksandar Marković ispred grupe „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ predložio poslanicu Biljanu Pantić Pilju. Za nju je glasalo 17 poslanika, a ostali se nisu izjašnjavali.

Kako je navedeno na sednici, Anketni odbor ima za cilj da tokom mesec dana radi na utvrđivanju propusta u vršenju nadležnosti i preuzimanju odgovarajućih radnji nakon dva masovna ubistva 3. i 4. maja, kao i na utvrđivanju odgovornosti nadležnih lica i predlaganju mera.

Sednicu su pratile opstrukcije od strane pojedinih poslanika, među kojima su se istakli poslanik Dveri Boško Obradović, samostalni poslanik Dejan Bulatović, kao i poslanica Jedinstvene Srbije Marija Jevđić.

Suprotno odluci o obrazovanju Anketnog odbora, kojom se nalaže da se predsednik odbora bira iz redova najveće opozicione poslaničke grupe, Obradović je za ovu poziciju kandidovao poslanika poslaničke grupe NADA Ljubinka Đurkovića.

Pri raspravama baziranim na targetiranju političkih protivnika, kroz koje su poslanici Obradović i Bulatović kritikovali Mariniku Tepić, drugi poslanici, među kojima su Robert Kozma (Zeleno-levi klub), Miroslav Aleksić (Narodna stranka) i Pavle Grbović (Ujedinjeni) pozivali su na poštovanje dnevnog reda i razmatranje tema zbog kojih je Anketni odbor i formiran.

Sednicu je završnim govorom zatvorila predsednica Marinika Tepić, koja je pozvala da se u radu Anketnog odbora zanemare sve „političke boje“ i da se političke razmirice ostave za plenum. Ona je najavila da će rad Anketnog odbora biti transparentan, te da će medijima i civilnom društvu biti upućen poziv da prisustvuju sednicama, kao i da će na skupštinskom sajtu biti napravljen poseban deo posvećen Odboru.

Tepić je istakla i da je iz konsultacija između poslanika, proistekao i predlog da Anketni odbor zaseda u danima kada nema plenuma, odnosno da se sednice Odbora ne podudaraju sa redovnim sednicama u Narodnoj skupštini.

U novom izdanju Otvorenog studija Otvorenog parlamenta sa Mirjanom Nikolić o komunikaciji i ponašanju u Skupštini razgovarali su Radomir Lazović, narodni poslanik, i Ana Mirković, psihološkinja.

Predsednik Narodne skupštine dr Vladimir Orlić sazvao je, na zahtev 103 narodna poslanika, Četvrto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu za sredu, 19. jul 2023. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Treće vanredno zasedanje je zaključeno. 3+1 tačka dnevnog reda su raspravljene u tokom 17 radnih dana. Ministri su dolazili i odlazili, branili sebe i napadali druge. Steno beleške su redigovane, kasne, ili su prosto - nepismene.

Treće vanredno zasedanje počelo je 30. maja, a završilo se 11. jula. Tokom 17 radnih dana poslanici su raspravili četiri tačke dnevnog reda.

Glavni utisak koji je ovo zasedanje ostavilo jeste pojačana sumnja u verodostojnost steno beleški: da li će kasniti, da li će biti potajno izmenjene, možemo li im uopšte verovati? Transparentnost i integritet rada Skupštine jeste jedan od stubova demokratije i nalazi se na tankom ledu. O tempora o mores, ili kako stoji u transkriptu govora poslanika vladajuće većine Vladimira Đukića od 5. jula - o tempo reumores.

U nastavku smo vam pripremili siže ovog zasedanja, tačku po tačku:

1. Izveštaj o nadzoru programa komercijalnih pružalaca medijskih usluga za period od oktobra 2022. godine do kraja marta 2023. godine sa posebnim osvrtom na izveštavanja o slučajevima nasilja u televizijskim programima, koji je podneo REM

Umesto rasprave o odgovornosti koju mediji snose za nalet nasilja u srpskom društvu koji je rezultirao masovnim ubistvima koja ipak nemaju mnogo precedenata, diskusija je jako brzo skrenula u smeru negativne kampanje uperene ka medijima koji su kritički nastrojeni prema vlasti (prim.aut. Parl. belež. 8. jun - Stare priče i nove uloge).

Građani su na ove zločine odreagovali nizom protesta koji se zovu jednostavno “Srbija protiv nasilja”. Kako je većina zahteva artikulisanih na ovim protestima vezano za medije (prim.aut. Na primer, oduzimanje nacionalne frekvencije Pinku I hepiju, kao i ukidanje rijaliti programa), rasprava o ovoj tački dnevnog reda kao da je je bila svojevrsna “kontra-ofanziva”: kako su Pink i Hepi, provladini mediji, “napadnuti” u zahtevima protestanata, tako su se poslanici vladajuće većine okrenuli napadanju TV kanala koji su percipirani kao opozicioni. TV N1 spomenuta je više od 60 puta kada se raspravljalo o ovoj tački dnevnog reda,  dok je TV Nova S spomenuta više od 40 puta, sve u negativnom kontekstu. Nijedna od navedenih televizija nije spomenuta u REM-ovom izveštaju. Luksemburg, gde je TV N1 registrovana, takođe je spomenut oko 40 puta.

Ove televizije navedene su kao organizatori protesta “Srbija protiv nasilja”, sa ciljem da se destabilizuje država, podrije mir i izazove građanski rat.

“Zašto luksemburški medij želi da izazove građanski rat u Srbiji?”, zapitao se Milenko Jovanov, predsednik poslaničke grupe “AV-Zajedno možemo sve”, nastavljajući “...ali samo što Srbija više nije hibridna država, ma koliko vas pomagale američke i neke druge agencije. Ono što hoćete,a to je građanski rat, nećete ga dobiti.”

Glasanje

Iako se na temu samog izveštaja slabo raspravljalo, REM-ov izveštaj usvojen je 11. jula preovlađujućom većinom - 144 “za”, 49 “protiv”, dok dva poslanika uopšte nisu glasala.

2. Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koji su dovele do masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i na teritoriji Smedereva i Mladenovca, podnet od strane Radomira Lazovića, predsednika poslaničke grupe Zeleno-levi klub

Ova tačka dnevnog reda bila je na neki način posebna (prim.aut. Parl. belež. 15. jun - Sve po starom). Po prvi put u ovom sazivu opozicioni poslanik imao je priliku da predstavlja tačku dnevnog reda kao predstavnik predlagača. Ovo je između ostalog važno jer, prema parlamentarnim pravilima, predlagač ima neograničeno vreme za govor. Predstavnik predlagača bio je Radomir Lazović, predsednik poslaničke grupe Zeleno-levi klub.

Njegov uvodni govor trajao je 59 minuta i 22 sekunde. Lazović je u svom govoru ciljao na potrebu da se identifikuje uzrok erupcije nasilja u srpskom društvu - između ostalog, čitao je uvredljive tvitove poslanika vladajuće većine, što je uzburkalo atmosferu u parlamentu (prim.aut. Ali i van parlamenta - poslanik Lazović verbalno je napadnut na izlasku iz Skupštine od strane bivšeg poslanika vladajuće većine i još uvek člana SNS-a.  Janka Lagure).

Glasanje

Kako bi ovaj prvi ustupak opoziciji bio kompletan, vladajuća većina rešila je ne samo da dozvoli da ova tačka bude na dnevnom redu, već su 11. jula izglasali da se ovaj predlog usvoji - ukupno 193 poslanika glasalo je “za”, dok jedan nije glasao. Dakle, predlog je usvojen gotovo jednoglasnom većinom.

Sledeći koraci

Očekuje se da će prvi sastanak Anketnog odbora biti sazvan u utorak, 18. Jula, od strane Predsednika Skupštine. Anketni odbor imaće 23 člana: 12 iz poslaničkih grupa vladajuće većine, 9 iz poslaničkih grupa opozicije i dva poslanika koja ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi. Anketni odbor ima na raspolaganju 30 dana za obavljanje svojih aktivnosti i podnošenje izveštaja. Međutim, ovaj rok može biti i produžen s obzirom da pravila nisu dovoljno precizna, a parlamentarna praksa po pitanju anketnih odbora nije dovoljno razvijena. 

3. Predlog za glasanje o nepoverenju članu Vlade, ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije, Bratislavu Gašiću, koji je podneo 61 narodni poslanik

Ovo je bila još jedna tačka dnevnog reda gde je opozicija bila predlagač i samim tim imala neograničeno vreme za govor. Ovog puta predstavnik predlagača bio je Miroslav Aleksić iz Narodne stranke. U svom uvodnom govoru, koji je trajao 38 minuta, pokrenuo je temu političke odgovornosti.

Ministar Gašić, prisutan jer se o njemu radi, i premijerka Brnabić, prisustna kako bi zaštitila jednog od članova svog tima, na prvom danu rasprave o ovog tački dnevnog reda ukupno su govorili dva sata i 45 minuta. Perspektive radi, ova je rasprava konkretno o ovoj tački trajala pet sati tog dana (prim.aut. Parl.belež. 22. jun - Ako ide on, idem i ja).

Znak pitanja (a nije kafana)

Međutim, kontroverze tek kreću (prim.aut. Parl.belež. 29. jun - Ulepšavanje stvarnosti manipulacijom). Ministar Gašić optužio je nemačku vlast da štiti ubice Olivera Ivanovića.

"Tražili smo od nemačkih organa, pod čijom je zaštitom u ovom trenutku taj čovek, da nam daju podatke.”, rekao je Gašić 21. juna.

Već sledećeg dana u nastavku debate, tvrdio je da je ova izjava izvučena iz konteksta i da je transkriptu jednostavno falio - znak pitanja:

"Tražili smo od nemačkih organa pod čijom je zaštitom u ovom trenutku taj čovek", znak pitanja, “da nam daju podatke.”, rekao je Gašić 22. juna.

Ovde počinju nevolje sa steno beleškama - transkript od 22. juna objavljen je na sajtu Skupštine 27. juna, što je neobično kasno (prim.aut. Steno beleške se obično objavljuju na sajtu već sledećeg dana). Dalje, ovaj transkript je bio nepotpun. Naime, verziji objavljenoj na sajtu Skupštine nedostajala je rečenica koja se nalazila u fizičkoj kopiji koju su na dan sednice dobili poslanici i novinari, sa jasnom namerom da se sakrije izjava poslanika vladajuće većine, Nebojše Bakareca. Ovaj poslanik je za vreme govora opozicionog poslanika Zorana Zečevića rekao: “Ubijaš penzionere u Aranđelovcu”.

Od tada, novinari u Narodnoj skupštini dobijaju fizičke kopije kao i do sada na dan sednice, ali nekoliko sati kasnije u odnosu na to kakva je praksa bila ranije.

Performans ministra Martinovića u plenumu

Aleksandar Martinović, ministar državne uprave i lokalne samouprave pridružio se plenarnoj diskusiji 29. juna povodom poslaničkih pitanja koja bi trebalo da se održavaju svakog poslednjeg četvrtka u mesecu. Međutim, ostao je i koji dan duže kao podrška ministru Gašiću i premijerki Brnabić (prim.aut. Parl.belež. 6. jul - Multiverzum ludila).

U dva dana koliko je bio prisutan, uspeo je da na neki način napadne širok spektar građana: targetirao je studenta političkih nauka jer je govori na “Srbija protiv nasilja” protestu, i pozvao na diskriminaciju velikog broja građana, poručujući da oni koji nemaju decu nisu jednako vredni i ne mogu da imaju jednaka prava kao oni koji jesu roditelji.

Martinovićev govor vladajuća većina dočekala je aplauzom.

Martinovićeva dehumanizujuća retorika izazvala je reakciju kako civilnog društva, tako i samog predsednika Vučića, koji je izjavio jednostavno: “Martinović će se izviniti”. Istine radi, i jeste se izvinio, makar naizgled - prvo je tvrdio da je njegova izjava pogrešno protumačena, a zatim se izvinjavao predsedniku Vučiću.

Glasanje

O ovoj tački dnevnog reda glasalo se neposredno nakon što je diskusija o njoj završena. Poslanici su glasali preovlađujuće protiv ovog predloga - 148 poslanika glasalo je “protiv”, 37 “za”, dok 7 poslanika uopšte nije glasalo. Vladajuća većina je tako još jednom ignorisala građanski revolt i zahtev sa protesta.

4. Predlog za razrešenje člana Vlade, ministra privrede Radeta Baste, predložen od strane premijerke Ane Brnabić

Ova tačka nije originalno bila na dnevnom redu, već ju je naknadno predložila premijerka Brnabić (prim.aut. Parl.belež. 29. jun - Ulepšavanje stvarnosti manipulacijom), koji je prethodno smenjen i sa mesta potpredsednika stranke Jedinstvena Srbija. Razlog za smenu u stranci i zahtev za smenu u Vladi jesu izjave ministra Baste koje nisu u skladu sa politikom ove političke stranke, odnosno podrška “Srbija protiv nasilja” građanskim protestima, kao i uvođenju sankcija Rusiji. 

Diskusija o ovoj tački dnevnog reda trajala je dva dana i bila je znantno mirnija od rasprave o sudbini njegovog kolege, ministra Gašića.

Glasanje

Posle ove tačno došao je na red takozvani “dan za glasanje”, te se glasalo kako o ovoj tački, tako i ostale dve o kojima je na ovom zasedanju raspravljano ali ne i glasano, kao i o Izveštaju Vlade o bezbednosnoj situaciji u Srbiji nakon masovnih ubistava u maju, razmatran na prethodnoj sednici, prekinutoj zbog kraja redovnog zasedanja, koji je usvojen sa većinom od 146 glasova, dok 49 poslanika nije glasalo.

Što se tiče predloga za razrešenje ministra Baste, on je usvojen većinom od 149 glasova, dok 45 poslanika nije glasalo.