Treće vanredno zasedanje je zaključeno. 3+1 tačka dnevnog reda su raspravljene u tokom 17 radnih dana. Ministri su dolazili i odlazili, branili sebe i napadali druge. Steno beleške su redigovane, kasne, ili su prosto - nepismene.

 

Treće vanredno zasedanje počelo je 30. maja, a završilo se 11. jula. Tokom 17 radnih dana poslanici su raspravili četiri tačke dnevnog reda.

Glavni utisak koji je ovo zasedanje ostavilo jeste pojačana sumnja u verodostojnost steno beleški: da li će kasniti, da li će biti potajno izmenjene, možemo li im uopšte verovati? Transparentnost i integritet rada Skupštine jeste jedan od stubova demokratije i nalazi se na tankom ledu. O tempora o mores, ili kako stoji u transkriptu govora poslanika vladajuće većine Vladimira Đukića od 5. jula - o tempo reumores.

U nastavku smo vam pripremili siže ovog zasedanja, tačku po tačku:

 

1. Izveštaj o nadzoru programa komercijalnih pružalaca medijskih usluga za period od oktobra 2022. godine do kraja marta 2023. godine sa posebnim osvrtom na izveštavanja o slučajevima nasilja u televizijskim programima, koji je podneo REM

Umesto rasprave o odgovornosti koju mediji snose za nalet nasilja u srpskom društvu koji je rezultirao masovnim ubistvima koja ipak nemaju mnogo precedenata, diskusija je jako brzo skrenula u smeru negativne kampanje uperene ka medijima koji su kritički nastrojeni prema vlasti (prim.aut. Parl. belež. 8. jun - Stare priče i nove uloge).

Građani su na ove zločine odreagovali nizom protesta koji se zovu jednostavno “Srbija protiv nasilja”. Kako je većina zahteva artikulisanih na ovim protestima vezano za medije (prim.aut. Na primer, oduzimanje nacionalne frekvencije Pinku I hepiju, kao i ukidanje rijaliti programa), rasprava o ovoj tački dnevnog reda kao da je je bila svojevrsna “kontra-ofanziva”: kako su Pink i Hepi, provladini mediji, “napadnuti” u zahtevima protestanata, tako su se poslanici vladajuće većine okrenuli napadanju TV kanala koji su percipirani kao opozicioni. TV N1 spomenuta je više od 60 puta kada se raspravljalo o ovoj tački dnevnog reda,  dok je TV Nova S spomenuta više od 40 puta, sve u negativnom kontekstu. Nijedna od navedenih televizija nije spomenuta u REM-ovom izveštaju. Luksemburg, gde je TV N1 registrovana, takođe je spomenut oko 40 puta.

Ove televizije navedene su kao organizatori protesta “Srbija protiv nasilja”, sa ciljem da se destabilizuje država, podrije mir i izazove građanski rat.

“Zašto luksemburški medij želi da izazove građanski rat u Srbiji?”, zapitao se Milenko Jovanov, predsednik poslaničke grupe “AV-Zajedno možemo sve”, nastavljajući “...ali samo što Srbija više nije hibridna država, ma koliko vas pomagale američke i neke druge agencije. Ono što hoćete,a to je građanski rat, nećete ga dobiti.”

 

Glasanje

Iako se na temu samog izveštaja slabo raspravljalo, REM-ov izveštaj usvojen je 11. jula preovlađujućom većinom - 144 “za”, 49 “protiv”, dok dva poslanika uopšte nisu glasala.

 

2. Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koji su dovele do masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i na teritoriji Smedereva i Mladenovca, podnet od strane Radomira Lazovića, predsednika poslaničke grupe Zeleno-levi klub

Ova tačka dnevnog reda bila je na neki način posebna (prim.aut. Parl. belež. 15. jun - Sve po starom). Po prvi put u ovom sazivu opozicioni poslanik imao je priliku da predstavlja tačku dnevnog reda kao predstavnik predlagača. Ovo je između ostalog važno jer, prema parlamentarnim pravilima, predlagač ima neograničeno vreme za govor. Predstavnik predlagača bio je Radomir Lazović, predsednik poslaničke grupe Zeleno-levi klub.

Njegov uvodni govor trajao je 59 minuta i 22 sekunde. Lazović je u svom govoru ciljao na potrebu da se identifikuje uzrok erupcije nasilja u srpskom društvu - između ostalog, čitao je uvredljive tvitove poslanika vladajuće većine, što je uzburkalo atmosferu u parlamentu (prim.aut. Ali i van parlamenta - poslanik Lazović verbalno je napadnut na izlasku iz Skupštine od strane bivšeg poslanika vladajuće većine i još uvek člana SNS-a.  Janka Lagure).

 

Glasanje

Kako bi ovaj prvi ustupak opoziciji bio kompletan, vladajuća većina rešila je ne samo da dozvoli da ova tačka bude na dnevnom redu, već su 11. jula izglasali da se ovaj predlog usvoji - ukupno 193 poslanika glasalo je “za”, dok jedan nije glasao. Dakle, predlog je usvojen gotovo jednoglasnom većinom.

 

Sledeći koraci

Očekuje se da će prvi sastanak Anketnog odbora biti sazvan u utorak, 18. Jula, od strane Predsednika Skupštine. Anketni odbor imaće 23 člana: 12 iz poslaničkih grupa vladajuće većine, 9 iz poslaničkih grupa opozicije i dva poslanika koja ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi. Anketni odbor ima na raspolaganju 30 dana za obavljanje svojih aktivnosti i podnošenje izveštaja. Međutim, ovaj rok može biti i produžen s obzirom da pravila nisu dovoljno precizna, a parlamentarna praksa po pitanju anketnih odbora nije dovoljno razvijena. 

 

3. Predlog za glasanje o nepoverenju članu Vlade, ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije, Bratislavu Gašiću, koji je podneo 61 narodni poslanik

Ovo je bila još jedna tačka dnevnog reda gde je opozicija bila predlagač i samim tim imala neograničeno vreme za govor. Ovog puta predstavnik predlagača bio je Miroslav Aleksić iz Narodne stranke. U svom uvodnom govoru, koji je trajao 38 minuta, pokrenuo je temu političke odgovornosti.

Ministar Gašić, prisutan jer se o njemu radi, i premijerka Brnabić, prisustna kako bi zaštitila jednog od članova svog tima, na prvom danu rasprave o ovog tački dnevnog reda ukupno su govorili dva sata i 45 minuta. Perspektive radi, ova je rasprava konkretno o ovoj tački trajala pet sati tog dana (prim.aut. Parl.belež. 22. jun - Ako ide on, idem i ja).

 

Znak pitanja (a nije kafana)

Međutim, kontroverze tek kreću (prim.aut. Parl.belež. 29. jun - Ulepšavanje stvarnosti manipulacijom). Ministar Gašić optužio je nemačku vlast da štiti ubice Olivera Ivanovića.

"Tražili smo od nemačkih organa, pod čijom je zaštitom u ovom trenutku taj čovek, da nam daju podatke.”, rekao je Gašić 21. juna.

Već sledećeg dana u nastavku debate, tvrdio je da je ova izjava izvučena iz konteksta i da je transkriptu jednostavno falio - znak pitanja:

"Tražili smo od nemačkih organa pod čijom je zaštitom u ovom trenutku taj čovek", znak pitanja, “da nam daju podatke.”, rekao je Gašić 22. juna.

Ovde počinju nevolje sa steno beleškama - transkript od 22. juna objavljen je na sajtu Skupštine 27. juna, što je neobično kasno (prim.aut. Steno beleške se obično objavljuju na sajtu već sledećeg dana). Dalje, ovaj transkript je bio nepotpun. Naime, verziji objavljenoj na sajtu Skupštine nedostajala je rečenica koja se nalazila u fizičkoj kopiji koju su na dan sednice dobili poslanici i novinari, sa jasnom namerom da se sakrije izjava poslanika vladajuće većine, Nebojše Bakareca. Ovaj poslanik je za vreme govora opozicionog poslanika Zorana Zečevića rekao: “Ubijaš penzionere u Aranđelovcu”.

Od tada, novinari u Narodnoj skupštini dobijaju fizičke kopije kao i do sada na dan sednice, ali nekoliko sati kasnije u odnosu na to kakva je praksa bila ranije.

 

Performans ministra Martinovića u plenumu

Aleksandar Martinović, ministar državne uprave i lokalne samouprave pridružio se plenarnoj diskusiji 29. juna povodom poslaničkih pitanja koja bi trebalo da se održavaju svakog poslednjeg četvrtka u mesecu. Međutim, ostao je i koji dan duže kao podrška ministru Gašiću i premijerki Brnabić (prim.aut. Parl.belež. 6. jul - Multiverzum ludila).

U dva dana koliko je bio prisutan, uspeo je da na neki način napadne širok spektar građana: targetirao je studenta političkih nauka jer je govori na “Srbija protiv nasilja” protestu, i pozvao na diskriminaciju velikog broja građana, poručujući da oni koji nemaju decu nisu jednako vredni i ne mogu da imaju jednaka prava kao oni koji jesu roditelji.

 

Martinovićev govor vladajuća većina dočekala je aplauzom.

Martinovićeva dehumanizujuća retorika izazvala je reakciju kako civilnog društva, tako i samog predsednika Vučića, koji je izjavio jednostavno: “Martinović će se izviniti”. Istine radi, i jeste se izvinio, makar naizgled - prvo je tvrdio da je njegova izjava pogrešno protumačena, a zatim se izvinjavao predsedniku Vučiću.

 

Glasanje

O ovoj tački dnevnog reda glasalo se neposredno nakon što je diskusija o njoj završena. Poslanici su glasali preovlađujuće protiv ovog predloga - 148 poslanika glasalo je “protiv”, 37 “za”, dok 7 poslanika uopšte nije glasalo. Vladajuća većina je tako još jednom ignorisala građanski revolt i zahtev sa protesta.

 

4. Predlog za razrešenje člana Vlade, ministra privrede Radeta Baste, predložen od strane premijerke Ane Brnabić

Ova tačka nije originalno bila na dnevnom redu, već ju je naknadno predložila premijerka Brnabić (prim.aut. Parl.belež. 29. jun - Ulepšavanje stvarnosti manipulacijom), koji je prethodno smenjen i sa mesta potpredsednika stranke Jedinstvena Srbija. Razlog za smenu u stranci i zahtev za smenu u Vladi jesu izjave ministra Baste koje nisu u skladu sa politikom ove političke stranke, odnosno podrška “Srbija protiv nasilja” građanskim protestima, kao i uvođenju sankcija Rusiji. 

Diskusija o ovoj tački dnevnog reda trajala je dva dana i bila je znantno mirnija od rasprave o sudbini njegovog kolege, ministra Gašića.

 

Glasanje

Posle ove tačno došao je na red takozvani “dan za glasanje”, te se glasalo kako o ovoj tački, tako i ostale dve o kojima je na ovom zasedanju raspravljano ali ne i glasano, kao i o Izveštaju Vlade o bezbednosnoj situaciji u Srbiji nakon masovnih ubistava u maju, razmatran na prethodnoj sednici, prekinutoj zbog kraja redovnog zasedanja, koji je usvojen sa većinom od 146 glasova, dok 49 poslanika nije glasalo.

Što se tiče predloga za razrešenje ministra Baste, on je usvojen većinom od 149 glasova, dok 45 poslanika nije glasalo.