ALEKSANDAR MARTINOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1976. godine u Slavonskom Brodu. Živi u Rumi.

Diplomirao je 1999. godine, a 2003. i magistrirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Zaposlen je od 2001. godine na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. U septembru 2012. godine izabran je u zvanje docenta za uži naučnu oblast Javnopravnu (predmet Upravno pravo).

Bio je predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke u Rumi, zamenik generalnog sekretara, član Centralne otadžbinske uprave i Predsedničkog kolegijuma Srpske radikalne stranke. U aprilu 2010. godine postavljen je za potpredsednika SRS-a, a 2007. godine izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije na listi Srpske radikalne stranke. Bio je član Odbora za ustavna pitanja, Zakonodavnog i Administrativnog odbora. Obavljao je i funkciju zamenika šefa poslaničke grupe SRS.

Nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora 2012. godine na kojima Srpska radikalna stranka nije uspela da pređe cenzus Martinović se povukao sa funkcija nezadovoljan stanjem u stranci. Nakon povlačenja, 4. jula 2012. godine postaje član Srpske napredne stranke.

Obavljao je funkciju predsednika Upravnog odbora Agencije za privatizaciju i Nadzornog odbora Galenike, sa kojih se povukao maja 2014. godine.

Bio je predsednik Skupštine opštine Ruma. Nakon vanrednih parlamentarnih izbora, marta 2014. godine izabran je i za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije na listi Srpske napredne stranke. U tom sazivu bio je predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Na izborima 2016. izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Srbije i odbornika u SO Ruma, a zatim postavljen i na funkcije šefa poslaničke grupe Srpske napredne stranke u obe skupštine. U XI sazivu bio je član Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i predsednik Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

Aleksandar Martinović je zajedno sa Sandrom Božić iz Srpske napredne stranke stupio u trodnevni štrajk glađu 10. maja, a kao razlog naveli su nereagovanje tužilaštva i sudstva na nasilničko ponašanje Boška Obradovića.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine našao se na 20. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu” i ponovo dobio mandat narodnog poslanika.

Govori engleski i nemački jezik.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:08

Osnovne informacije

Statistika

  • 831
  • 2
  • 10 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Za Aleksandra Martinovića

čeka se odgovor 11 meseci i 20 dana i 4 sata

Poštovani Martinoviću šta se dešava sa predmetima i prijavama koja su poslata Visokom savetu sudstva i tužilaštvu za borbu protiv korupcije protiv Božidara Stankovića bivšeg predsednika privrednog suda u Nišu? Sa dosta predmeta i krivičnih prijava upoznata je i ministarka Nela Kuburović.

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 28 dana

Poštovani gospodine Martinoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju ko...

Pokretanje postupka za oduzimanje mandata Vojislavu Šešelju

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 10 dana

Poštovani narodni poslaniče i predsedniče Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, Da li ste dobili presudu od Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, koji je pravni naslednik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, prema kojoj je narodni poslani...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

Zahvaljujem se, gospodine Dačiću.

To što gospodin Kamberi može u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u sred Beograda da kaže da je Aleksandar Vučić tiranin, da je despot, to samo govori da je Srbija demokratska država i da nije onakva kakvom je gospodin Kamberi predstavlja.

Ja imam jednu poruku za vas, gospodine Kamberi, ali zaista dobronamernu. Nemojte da gledate u Srbiji bivšu SFRJ koja nije dobra, ali je dobra kad od nje nešto treba da se uzme. Sad je Srbija u položaju nekadašnje SFRJ - ne valja, ali dobra je, dobra je kad treba da joj uzmemo Sandžak, dobra je kad treba da joj uzmemo KiM, dobra je kad treba da joj uzmemo jug Srbije. Nemojte tako da pristupate Republici Srbiji. Srbija je valjda i vaša država.

Ja bih vas zamolio, kao što vidite, možete u Skupštini Srbije da kažete za Aleksandra Vučića sve što hoćete, a znate i sami da to što ste rekli nije tačno i ništa loše vam se neće desiti. Ja bih zamolio, pošto verujem da imate uticaja na vaše prijatelje u Prištini, da kao što se mi tolerantno odnosimo prema vama da se oni makar jednim delom tako odnose prema Srbima koji žive na KiM, a naročito prema Srbima koji žive u enklavama.

Da vas podsetim, gospodine Kamberi, danas su srpske enklave na KiM, nažalost i vas i nas, poslednji primeri koncentracionih logora u Evropi.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

Zahvaljujem gospodine Dačiću.

Bez obzira koliko se vi trudite usijate atmosferu u parlamentu, moram da kažem da se vi i ja više slažemo nego što se ne slažemo. Potpuno se slažemo oko toga da vi imate puno pravo da u Narodnoj skupštini kažete sve što želite i niko vam to pravo ne poklanja. To je pravo koje vam je zagarantovano Ustavom.

Ono na čemu želim da vas se zahvalim to je što ste rekli da, mislim da ste tako rekli, da Aleksandar Vučić nije ispunio svoje obaveze kada su u pitanju diplome sa KiM, kada su u pitanju zemljišne knjige, katastar itd. A sve suprotno od vas govore naši politički protivnici ovde u Beogradu, Dragan Đilas i Vuk Jeremić. Oni kažu da smo sve dali, da smo dali i univerzitet i zemlju i Elektroprivredu i Gazivode itd.

Zahvaljujem vas se na tome jer kada podvučete crtu ispod onoga što ste vi rekli i ispod onoga što kažu svakoga dana i svakoga dana govore oni koji su u stvari prodali sve na KiM što je srpsko, poput Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, kada se ispod svih tih vaših govora podvuče crta onda se dobije jedan jednostavan zaključak – da se Aleksandar Vučić u stvari na najbolji mogući način zalaže za državne interese Srbije i za prava srpskog naroda na KiM.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.12.2020.

Zahvaljujem se, gospodine potpredsedniče.

Izneću samo nekoliko konstatacija vezanih za Kodeks ponašanja narodnih poslanika, odnosno za Predlog Kodeksa koji je sačinio Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, a na osnovu Nacrta koji je uradila Radna grupa, koju su činili svi predstavnici poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mislim da je to važno da se naglasi.

Dakle, mi smo postigli jedan opšti politički konsenzus, bez obzira na to da li smo pripadnici stranka koje su na vlasti ili koje su u opoziciji o sadržini Kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Mislim da je to nešto što je jako važno. Na sednici Radne grupe apsolutno niko nije imao ni jednu suštinsku primedbu na Nacrt kodeksa.

Mi smo taj Nacrt na sednici Radne grupe jednoglasno usvojili, kao što smo ga jednoglasno usvojili na sednici Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, pri čemu mislim da je samo gospodin Šaip Kamberi bio protiv iako je prethodnog dana na sednici Radne grupe poslanica koja je član njegove poslaničke grupe, gospođa Selma Kučević, glasala za Nacrt kodeksa.

Ono što je takođe važno da se naglasi rad na izradi kodeksa ponašanja narodnih poslanika započeo je još u vreme kada je predsednik Administrativnog odbora, to je važno da se naglasi zbog građana zbog kolega narodnih poslanika, ali i zbog pojedinih sredstava javnog informisanja koji poslednjih dana prilično maliciozno sa nipodaštavanjem, sa iznošenjem brojnih neistina pišu ili saopštavaju informacije vezane za istorijat izrade kodeksa ponašanja narodnih poslanika.

Dakle, taj rad je započeo još u vreme kada je predsednik Administrativnog odbora, tako se zvalo to radno telo u to vreme, bio gospodin Nenad Konstantinović. Iz ove činjenice vam je jasno koliko je godina prošlo od kada je počeo rad na izradi kodeksa. Tada jedinstvena DS je mnogo pričala o značaju kodeksa, o tome kako je jedna od njihovih glavnih političkih misija u parlamentu da donesu kodeks, da je kodeks nešto što je evropski standard, da to mogu da urade samo one stranke koje se zalažu za ulazak Srbije u EU, a oni su u to vreme sami sebi, naravno, dali monopol na to da su jedina stranka koja može Srbiju snažno da gurne u proces evropskih integracija.

Kao i u mnogim drugim stvarima, nisu uradili apsolutno ništa, sem što su načinili nekoliko radnih verzija kodeksa, ali dalje od toga nisu makli ni jedan jedini korak.

Posao na izradi kodeksa je nastavljen 2014. godine u vreme kada je predsednik Administrativnog odbora bio moj uvaženi kolega i nekadašnji predsednik poslaničke grupe SNS Zoran Babić. Mi smo tada dobili jedan vrlo solidan nacrt kodeksa ponašanja narodnih poslanika i ono što je zanimljivo, ono što veći deo javnosti ne zna, a vidim da ne znaju ni mnogi mediji koje kontroliše Dragan Đilas i koji su ovih dana osuli paljbu na predlog kodeksa koji je sačinio Odbor za administrativno budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, a da ga nisu uopšte ni pročitali po onoj staroj, dobroj agipropovskoj metodi da osuđujete knjige i ako ih niste ni čitali, ali unapred znate da ne valjaju samo zato što je predsednik Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja sticajem političkih okolnosti moja malenkost, pa valjda zbog toga kodeks ne valja, pa su ovih dana govorili - Martinovićev kodeks ne valja ništa treba ga povući iz procedure, sadrži niz manjkavosti itd, iako vidim iz teksta da uopšte nisu čitali njegovu sadržinu i da u stvari ne znaju šta je njegova suština.

Dakle, te 2014. godine urađen je jedan važan posao na izradi nacrta kodeksa i ono što sam hteo da kažem i ono što je takođe jako interesantno u to vreme kada je predsednik Administrativnog odbora bio gospodin Babić, Administrativni odbor je jednom prilikom, jednoj delegaciji crnogorskog parlamenta dao našu radnu verziju, odnosno naš nacrt kodeksa ponašanja narodnih poslanika i Crnogorci su taj naš nacrt kodeksa usvojili bez ikakvih izmena, sem jezičkih. Ekavicu su prebacili u ijekavicu i to su izglasali u Skupštini Crne Gore. Mislim da je to bilo 2015. ili 2016. godine.

Drugi kodeks, ali vrlo sličan onom prvobitnom, da kažem našem nacrtu, usvojili su 2019. godine. Ovo govorim namerno zbog onih medija koje kontroliše Dragan Đilas jer sad pretpostavljam kad sutra usvojimo kodeks ponašanja narodnih poslanika da će jedna od informacija biti da je to kodeks koji smo mi navodno prepisali od Crnogoraca. Nismo. Oni su prepisali od nas i nije tu ništa sporno. Kodeks ponašanja narodnih poslanika nije naučno delo, nije to udžbenik, nije to studija, nije to monografija. Normalno je da parlamenti međusobno razmenjuju određene dokumente jer na kraju krajeva i Crna Gora kao i Republika Srbija teži da ispuni određene evropske standarde i dobra je da sarađujemo kada su u pitanju i evropske integracije, ali dobro je da sarađujemo i po svim drugim pitanjima.

Ovo govorim samo zbog toga što možete da očekujete i danas i sutra i narednih dana opet jednu medijsku histeriju od strane onih koji proglašavaju da ne valja ništa samo zato što dolazi iz redova SNS.

U prošlom mandatu kada sam bio predsednik Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja mi smo nastavili rad na izradi kodeksa, ali nažalost nije mogao da se postigne konsenzus. Znate i sami kakav je bio saziv protekle Narodne skupštine, jedna vrlo složena parlamentarna struktura. Stvari su se zaoštravale, pojedine poslaničke grupe su smatrale da je suština politike da počnemo fizički da se obračunavamo jedni sa drugima, da jedni druge vređamo, napadamo, da unosimo kamenje, da trljamo mikrofone, da upadamo u kancelariju predsednice Narodne skupštine i u takvoj atmosferi nažalost nismo uspeli da završimo rad na izradi kodeksa. Taj posao smo završili pre nekoliko dana i želim da vam kažem da se pred vama nalazi jedan, skromno rečeno, solidan tekst kodeksa.

Naravno, uvek ima prostora da ono što je urađeno bude i bolje, ali mislim da smo po prvi put dobili jedan tekst sa kojim se slažu svi ili skoro svi i videćete kada budete čitali taj tekst, ako ga do sada niste pročitali, da on ispunjava osnovne standarde kada je u pitanju unapređenje političke kulture u našem društvu što mislim da je njegov osnovni cilj.

Cilj ovog kodeksa nije kažnjavanje narodnih poslanika. Mi smo mogli proteklih nekoliko dana i nedelja da pročitamo u pojedinim medijima koje kontroliše Dragan Đilas i tzv. proevropska opozicija da ćemo ovim kodeksom da propišemo kazne koje iznose dve ili tri poslaničke plate. Mi to nismo uradili, jer nije suština kodeksa u novčanom kažnjavanju narodnih poslanika. Ovaj kodeks ima tri glavna cilja.

Prvi cilj je da se unapredi politička kultura u samom parlamentu, to znači da mi narodni poslanici ne trebamo jedni drugima bez obzira kojoj poslaničkoj grupi pripadamo, bez obzira da li smo samostalni poslanici, bez obzira na to da li smo poslanici partije koja je na vlasti ili partija koje su u opoziciji.

Ne smemo da gledamo neprijatelje. Ne smemo da gledamo ljude koje treba istrebiti. Mi smo samo politički neistomišljenici, a to znači da smo dužni jedni sa drugima da razgovaramo onako kao što to rade pristojni ljudi, civilizovano, kulturno, sa argumentima, bez ikakvog vređanja, bez ikakvog ponižavanja, bez zadiranja u lični i porodični život, a nažalost, svedoci smo činjenice da je naš javni život toga prepun, posebno kada je reč o predsedniku Republike i njegovoj porodici. Nisu toga pošteđeni ni mnogi ministri u Vladi Srbije, ni mnogi narodni poslanici.

Jednostavno, mi smo ovim kodeksom želeli da povučemo uslovno rečeno, jednu crvenu liniju. Dakle, gde je granica dokle možete da idete u kritici onih koji ne misle isto kao i vi. Kritika nije fizičko obračunavanje, kritika nije kada unesete kamen u Narodnu skupštinu, kritika nije kada pokušavate državnom zastavom da razvalite vrata i da nasilno uđete u Narodnu skupštinu. Nije kritika, nije politika i nije demokratija kada upadate u kabinet predsednika Narodne skupštine. Nije demokratija, nije parlamentarizam kada vređate ljude koji ne misle na isti način na koji vi mislite i koji ne dele sa vama iste političke vrednosti.

Dakle, cilj kodeksa je pre svega da se unapredi politička kultura u samom parlamentu i da parlament nikada više ne bude poprište onakvih scena i onakvih izjava u Skupštini ili ispred Skupštine, kakve smo mogli da vidimo i da čujemo i da budemo svedoci u periodu od 2016. godine do mandata koji je istekao 2020. godine.

Drugi cilj je da se svi narodni poslanici odgovorno ponašaju prema sredstvima javnog informisanja, prema medijima, da poštuju predstavnike sredstava javnog informisanja i da na postavljena pitanja daju odgovore ako ih znaju.

Konačno, cilj donošenja kodeksa je da narodni poslanici budu apsolutno otvoreni prema građanima, da budu, kako bi se to modernim političkim rečnikom reklo – servis građana. Dakle, bićemo dužni kada usvojimo ovaj kodeks da sa građanima budemo u stalnom i neposrednom kontaktu, da odgovaramo na njihova pitanja i da im pomažemo onoliko koliko narodni poslanik može da pomogne građaninu Republike Srbije koji ima određeni problem, koji ima određenu nedoumicu ili koga prosto nešto interesuje. Dakle, nećemo smeti više da bežimo od građana, da se sakrivamo, da kažemo da imamo preča posla.

Niko od nas nakon što usvojimo ovaj kodeks neće imati važnijeg posla nego da bude zaista u pravom smislu te reči narodni poslanik, dakle, predstavnik svih građana Republike Srbije, a nemojte da zaboravite po Ustavu Republike Srbije svi mi, bez obzira da li smo vlast ili opozicija, predstavljamo sve građane Republike Srbije. Mi nismo predstavnici samo političkih partija, mi predstavljamo i sve građane naše zemlje i u tom smislu građanina ćemo kao pojedinca morati da stavimo u fokus naše političke pažnje.

Ono što je takođe ovim kodeksom propisano, a to je da ćemo morati sa dužnom pažnjom da se ophodimo i prema ljudima koji rade u Narodnoj skupštini, a koji nisu narodni poslanici. Tu mislim na državne službenike i nameštenike, koji su deo Službe Narodne skupštine, a priznaćete i sami da bez njih naš posao kao narodnih poslanika gotovo ne bi ni bio moguć.

Zato molim sve narodne poslanike da imaju u vidu da i žena koja im kuva kafu i onaj mladić koji im donosi tu kafu u kancelariju, policajac koji na ulaznim vratima Narodne skupštine brine o našoj bezbednosti, svako ko radi u Narodnoj skupštini je čovek i morate prema njemu da se ophodite kao prema čoveku, da ga poštujete, da mu kažete dobar dan na hodniku, da ga podstičete ako su u pitanju državni službenici da se stalno usavršavaju. To posebno znaju i toga su posebno svesni oni narodni poslanici koji su istovremeno i predsednici odbora u Narodnoj skupštini.

Ja kao dugogodišnji poslanik znam jako dobro koliko je važno kada za npr. sekretara Odbora imate nekoga ko poznaje materiju, ko je kompetentan u svom poslu, tada se sednice odbora odvijaju bez ikakvih problema. Isto tako kao što se i sednice Narodne skupštine odvijaju bez ikakvih problema kada imate dobru, kako bi rekli ovi ljudi iz službe Narodne skupštine pripremu sednice.

To sve rade oni ljudi koje kamera ne može da zabeleži, koji se ne vide, mi ih vidimo, ali građani Srbije ne vide, kojih ima ovde više stotina i koji svakog dana i onda kada mi ne zasedamo dolaze na svoje radno mesto i obavljaju posao pre svega za potrebe narodnih poslanika.

Ono što takođe želim da kažem, to je da se zahvalim gospodinu Mihajlu Živkoviću, pravnom savetniku, predsednice Vlade, gospođe Ane Brnabić i gospodinu Sikimiću, direktoru Agencije za sprečavanje korupcije, koji su svojim korisnim savetima i sugestijama, a koje smo mi pretočili u amandmane koje je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić i koje amandmane ja ovom prilikom prihvatam.

Dakle, molim da se to zabeleži, prihvatam amandmane koji su podneti od strane gospodina Orlića, a tim sugestijama koje su, kažem, pretočene u amandmane se poboljšava tekst predloga kodeksa iako se, naravno, ne menja njegova suština.

Ono što takođe želim da kažem i time ću da završim, neću mnogo da dužim, o kodeksu će mnogo više da govori i o značaju političke kulture moja mlađa koleginica Nevena Đurić, ali hoću da kažem nešto zbog svih nas koji smo narodni poslanici, ali hoću da kažem nešto zbog svih nas koji smo narodni poslanici i zbog građana Srbije, a to sam rekao i gospodinu Živkoviću i gospodinu Sikimiću kada smo razgovarali, najpre o nacrtu, a onda o predlogu kodeksa ponašanja narodnih poslanika.

Videćete da u tekstu kodeksa postoje odredbe koje se odnose na zabranu sukoba interesa, na zabranu stavljanja privatnog interesa iznad javnog, na obavezu da narodni poslanik prijavi predsedniku Narodne skupštine poklon koji je eventualno dobio, a koji po svojoj vrednosti premašuje vrednost koja je propisana zakonom, itd.

Te odredbe postoje u kodeksu, ali ono što želim da kažem, to je da svi moramo da uradimo sve što je do nas da podignemo dignitet i ugled Narodne skupštine. Ja ne mislim da je bilo ko od narodnih poslanika, bez obzira kojoj političkoj partiji pripada, loš čovek i korumpiran. Nema korupcije u Narodnoj skupštini.

Vidim da su ovih dana Đilasovi mediji se raspisali o tome kako je maltene centar i srce korupcije Narodna skupština. Šta možete vi narodni poslanici, bez obzira kojoj političkoj partiji da pripadate, šta možete vi da ukradete, kojim koruptivnim poslom vi u Narodnoj skupštini možete da se bavite? Možete da ukradete hemijsku olovku, neko pakovanje papira za štampač, gumicu, ne znam, neki marker žute ili crvene boje itd. To su besmislice. Korupcija je tamo gde se troše javna sredstva, gde se troši državni javni novac, tamo gde se potpisuju višemilionski ugovori, tamo gde se uzimaju provizije. Da li vi to radite? Da li iko od vas to radi? Ne. Čak i da hoćete to da radite, Ustav vam to onemogućava, jer to nije vaš, odnosno nije naš posao.

Dakle, hoću jednostavno i molim vas da svi na tome radimo, jednostavno sklonimo tu sumnju koja stalno pada na narodne poslanike, da smo mi neki jako loši ljudi koji ovde ne radimo ništa, koji krademo, koji imamo jako puno para. Svi vi koji živite od poslaničke plate znate da od te plate ne možete da se obogatite. Od te plate možete da solidno živite, da prehranite sebe i članove svoje porodice, ali da se obogatite na način na koji su se obogatili ljudi koji kritikuju ovaj kodeks, a koji ga nisu ni pročitali, tu pre svega mislim na Dragana Đilasa i medije koje on kontroliše, nema nikakve šanse.

Dakle, ovim kodeksom mi iskoračujemo napred kada je u pitanju dizanje nivoa političke kulture u našoj zemlji. Mi ovim kodeksom pokazujemo da želimo da se ponašamo drugačije nego što su se pojedini narodni poslanici ponašali u prošlom ili u nekim ranijim sazivima i da parlament zaista postane mesto dijaloga, mesto u kome će sedeti pristojni, civilizovani ljudi koji pripadaju različitim političkim strankama, koji imaju različite poglede na svet, koji imaj različita politička ubeđenja, ali koji nisu jedni drugima neprijatelji, koji su dostupni medijima, koji su dostupni građanima i koji će samo i isključivo da rade u javnom interesu, a ne u interesu privatnom ili grupnom.

Ja vas pozivam da uzmete učešće u ovoj raspravi, da prodiskutujemo apsolutno sve odredbe koje su sadržane u Predlogu kodeksa, da saslušamo jedni druge, da prihvatimo sve korisne sugestije, jer sada radimo jedan posao koji nije samo za ovaj saziv, mi sada radimo jedan posao koji će da bude važan i za neke nove generacije narodnih poslanika koji će doći onda kada nama prestane mandat. Zbog toga je važno da ovaj kodeks usvojimo, jer on će biti ugaoni kamen, jedan od ugaonih kamenova na kojima će da počiva srpska parlamentarna demokratija.

Ovaj kodeks je pre svega važan zbog nas. Mi ga ne donosimo i mi ga ne usvajamo zato što nas neko spolja tera da ga usvojimo. Mi smo funkcionisali bez kodeksa i do sada, ali funkcionisali smo na način da su pojedine političke stranke, odnosno pojedine poslaničke grupe smatrale da je Narodna skupština gladijatorska arena u kojoj je sve dozvoljeno, pa čak i da se fizički obračunavate sa onima koji ne misle isto kao i vi.

Donošenjem ovog kodeksa mi ćemo sprečiti da Narodna skupština postane gladijatorska arena, da postane mesto u kome će biti dijaloga, biti rasprave, biti sučeljavanja mišljenja, ali u kojem nikada više neće biti mesta za uvrede, za psovke, a pogotovo ne za različite izlive fašizma, fizičkog obračunavanja, nasilja ili podsticanja na bilo kakav oblik mržnje, nacionalne, verske, rasne, po osnovu jezika, pola, starosti, ličnog bogatstva, stepena obrazovanja ili po bilo kom drugom osnovu.

Molim vas, gospodine potpredsedniče, samo da to uđe u stenogram i u zapisnik, da sam kao predstavnik predlagača prihvatio sve amandmane koje ste vi juče podneli na Predlog kodeksa ponašanja narodnih poslanika.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega na početku želim da demantujem ono što je rekao Đorđe Vukadinović da je Ana Brnabić u nedavnoj poseti UN nije spominjala Rezoluciju 1244. Dakle, predsednica Vlade Ana Brnabić je na forumu koji se održavao u okviru UN u NJujorku u forumu „Akcija za mir“ izričito tražila da se misija UNMIK-a ne smanjuje ni u broju članova ni u trajanju mandata.

Ovo govorim zbog građana Srbije da ne bi ostala neistina da predsednica Vlade u UN nije spominjala Rezoluciju 1244 i misiju UN na Kosovu i Metohiji.

Ono što želim da pitam jeste, odnosno moje pitanje je upućeno DRI, a vezano je za izjavu Rodoljuba Šabića, lažnog Poverenika za informacije od javnog značaja, koji iz dana u dan sve više pokazuje svoje pravo političko lice. Naime, on je, iako je nekada bio perjanica DOS 2001, 2002. godine kao potpredsednik Narodne skupštine, pa se odjednom pretvorio u nekakvog nezavisnog državnog organa, on je pre nekoliko dana, tačnije 26. septembra 2018. godine za list „Danas“ koji je poznat po objektivnom pisanju o Aleksandru Vučiću i SNS, izneo čitav niz neistina.

Rekao je da je na njegov poziv DRI došla u njegovu službu Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i informacije od javnog značaja, da je sačinila izveštaj, da je taj izveštaj objavljen na zvaničnom sajtu DRI i da je državni revizor konstatovao da sam ja kao predsednik poslaničke grupe SNS slagao da je Rodoljub Šabić za svoja službena putovanja potrošio milion i 350 hiljada dinara. Istovremeno je mene optužio da sam ja, i kaže „Martinovićevi poslanici“. Ovde nema ni jednog „Martinovićevog posalnika“, osim poslanika SNS, da su dakle „Martinovićevi poslanici“ potrošili 150 miliona dinara ili u evrima milion zarez dvadeset sedam miliona evra.

Onda je nastavio dalje u svom uobičajenom maniru, kako smo mi iz SNS botovi, da mu pretimo metkom u glavu, nožem, da ga prostački vređamo, da smo plasirali neverovatnu vest da je davao informacije nekakvim tajnim službama, a istovremeno želim da podsetim građane Srbije da je taj isti Rodoljub Šabić mog kolegu Marijana Rističevića nazvao „lažljivim lupežom“, samo zato što ga je pitao da li je tačno da je od Britanske ambasade on i tadašnji Zaštitnik građana, Saša Janković, dobio 80 hiljada funti, za šta se kasnije ispostavilo da je potpuno tačno?

Dakle, želim da pitam DRI, prvo, da li je došla u službu Poverenika, na zahtev Poverenika, ili je došla po sopstvenoj inicijativi, po redovnom programu koji DRI ima za pregled poslovanja svih državnih organa, pa i Poverenika za informacije od javnog značaja? Da li je tačno da je Rodoljub Šabić za svoja službena putovanja potrošio 1.350.000 dinara ili je u pitanja neka druga brojka? I, pitam DRI - da li je na svojoj zvaničnoj veb prezentaciji objavila konačan izveštaj o reviziji poslovanja gospodina Rodoljuba Šabića i njegovih saradnika?

Takođe, pitam Rodoljuba Šabića, kao državnog organa, za koga znam da nije nezavisan, da otvoreno radi protiv svoje države, da otvoreno radi protiv njenih interesa, da otvoreno radi protiv interesa naših obaveštajnih službi, kada će prestati sa takvim aktivnostima, zato što on platu ne prima od tih stranih obaveštajnih službi, nego iz budžeta Republike Srbije?

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.04.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, svoje pitanje upućujem Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a tiče se odgovornosti predstavnika bivšeg režima od Zorana Živkovića do Mirka Cvetkovića za stanje na Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu i za ekonomsko devastiranje grada Niša.

Naime, da bih podsetio građane Srbije, aerodrom Niš otvoren je 1986. godine, kada je osnovan kao društveno preduzeće na republičkom nivou. Godine 1999. aerodrom u Nišu je bombardovan, nakon čega je obnovljen sredstvima donacije norveške vlade, 2002. godine postaje javno preduzeće, a 2003. godine obnovljen je saobraćaj na ovom aerodromu. Od oktobra 2003. godine do 2010. godine praktično je samo JAT leteo i ovaj aerodrom je služio kao alternativni aerodrom za Aerodrom „Nikola Tesla“ i ostale aerodrome u regionu.

Vlada Srbije, na čelu sa Mirkom Cvetkovićem, 2010. godine stavlja grad Niš u dužničko ropstvo, prenoseći vlasništvo nad aerodromom na grad Niš, uz obaveze koje se mere milijardama dinara. Zoran Živković, koji ovih dana najviše ustaje protiv odluke grada Niša, bio je gradonačelnik Niša, a posle i premijer i nikad nije pokrenuo inicijativu da vlasništvo nad aerodromom Niš bude preneto sa nivoa Republike na grad Niš.

Grad Niš ni danas nije u stanju, a posebno nije bilo u stanju 2010. godine da izdvaja sredstva za normalno funkcionisanje ovog aerodroma. Ukupne obaveze koje je grad Niš 2010. godine preuzeo po osnovu ugovora koji je zaključen između Ministarstva odbrane i grada Niša iznose ukupno: prenos 158 hektara zemljišta Vojsci Srbije na teritoriji grada Niša, 32 stana za pripadnike Vojske, 21% od buduće ukupno izgrađene površine stambenog prostora na lokaciji kasarne „Bubanjski heroji“ oko 20,8 miliona evra i u periodu od 2010. godine do danas u Vojsci Srbije je predato 32 stana ukupne vrednosti dva miliona evra i svega nepunih šest hektara zemlje vrednosti od 55 hiljada evra.

Posebno želim da istaknem da je u godinama 2010, 2011, 2012. i 2013. godine, dakle, za četiri godine, izdvojeno 3,6 miliona evra direktnih subvencija iz sredstava grada Niša, i to „Montenegro erlajnsu“ 2,7 miliona evra i „Vind džetu“ skoro milion evra, a sve da bi aerodrom Niš uopšte mogao da funkcioniše. Osim toga, direktne subvencije iz sredstava grada Niša i Aerodroma „Nikola Tesla“ u istom periodu su data u iznosu od oko četiri miliona evra.

Sve prethodno navedeno je odraz neodgovorne politike rukovodstva grada Niša do 2012. godine i neodgovornog davanja sredstava, što je jedan od uzroka koji su doveli grad Niš u ogroman budžetski deficit.

Od 2014. godine do danas broj putnika zahvaljujući subvencijama i pomoći Vlade Republike Srbije porastao je od 1335, koliko je iznosio, do današnjih 331.582 putnika. U istom periodu, ukupna pomoć grada Niša za aerodrom Niš iznosi 2,2 miliona evra kroz investicije, kroz program pomoći i pomoć finanisijskoj likvidnosti. U istom periodu, investicije Republike Srbije u aerodrom Niš iznose 3,6 miliona evra, i to u zemaljsku radio-navigacionu opremu, obezbeđivanje rentgena za kontrolu putnika, prtljaga i predimenzionisanih paketa i pratećih vozila koji služe za aerodromske svrhe.

Potreba za novim investicijama iskazana od strane samog aerodroma Niš i Razvojne agencije JUB iznosi punih 20 miliona evra do 2021. godine i svima je jasno da grad Niš te investicije ne može da obezbedi. U pitanju su sledeće investicije: toranj kontrole leta - 10 miliona evra, oprema za sletanje u uslovima magle i ograničene vidljivosti - dva miliona evra, proširenje terminalne zgrade – 3,5 miliona evra, nova oprema – tri miliona evra, i prilazna svetla za kategoriju – jedan, jedan i po milion evra.

Prema dugoročnom planu poslovne strategije i razvoja JP aerodrom Niš za period od 2021. godine do 2026. godine neophodne su značajne kapitalne investicije za rehabilitaciju poletno sletne staze, proširenje platforme za koje planiraju da apliciraju za bespovratna sredstva iz međunarodnih i nacionalnih fondova u iznosu od oko 7,25 miliona evra.

(Predsedavajući: Molim vas da privodite kraju.)

Evo, završavam.

U ovom trenutku, potpuno je neizvesno da li će takva vrsta sredstava biti dostupna, što znači da Republika Srbija mora da pripremi sredstva u budžetu i za ovu investiciju kako bi se ostvario prognozirani saobraćaj od 774 hiljade putnika do 2027. godine.

Dakle, ponavljam, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture o tome koja je odgovornost bivšeg režima od Zorana Živkovića do Mirka Cvetkovića zbog ogromne štete koju su naneli Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu i samom gradu Nišu?

Četvrto vanredno zasedanje , 24.08.2017.

Dame i gospodo narodni poslanici, nema potrebe da se građanima Srbije skreće pažnja na činjenicu da je „Gošu“ prodala Demokratska stranka i da za četiri godine, koliko je trajala monitoring Agencije za privatizaciju, ništa nisu uradili da provere da li kupci „Goše“ ispunjavaju svoje obaveze prema radnicima, pa ja upućujem radnike „Goše“ da malo pitaju ove iz Demokratske stranke šta su oni uradili povodom njihovih prava i zadruga odnosa u njihovom preduzeću.

Ovih dana nam drže predavanja o diplomatiji i spoljnoj politici lideri DOS-a, nekadašnjeg DOS-a, pa evo ja želim da iskoristim ovo vreme da postavim pitanje Vladi Republike Srbije, Ministarstvu spoljnih poslova, BIA, VBA, VOA - kakva je bila uloga lidera DOS-a, poput na primer Zorana Živkovića, u razbijanju Savezne Republike Jugoslavije, kakva je bila uloga lidera DOS-a u razbijanju državne zajednice Srbija i Crna Gora? Šta su preduzeli lideri DOS-a koji su vodili Srbiju 2008. godine, kada je veliki broj zemalja u svetu, navodno njihovih prijatelja, priznalo samoproglašenu nezavisnost KiM? Šta su uradili lideri DOS-a, šta su uradili poslanici koji su u Narodnu skupštinu Republike Srbije izabrani sa liste dosovskih partija, poput Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, itd, kada su martu 2004. godine, inače sve veliki junaci, Šiptari izvršili pogrom nad srpskim narodom na KiM i spalili na desetine srpskih pravoslavnih crkava i manastira u martu 2004. godine?

Dalje, postavljam pitanje ovim nadležnim državnim organima - kako je moguće da ovi veliki poznavaoci diplomatije, ovi koji drže predavanja o dobrosusedskim odnosima, ovi koji nam govore kako treba da vodimo spoljnu politiku, kako je moguće da od 2008. godine, kada je najveći broj zemalja koja su priznale nezavisnost KiM to učinilo baš te godine, 2008. godine, kako je moguće da su iz Beograda, zamislite tog junaštva i te sile, iz Beograda su proterana slovom i brojem samo dva ambasadora?

Postavljam pitanje ministru spoljnih poslova kako je moguće da se to desilo? Proteran je samo ambasador Makedonije gospodin Aco Vasilevski i proterana je ambasadorka Crne Gore gospođa Anka Vojvodić. To je bilo u oktobru 2008. godine, dan nakon što je Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela odluku da na Međunarodni sud pravde ide pitanje koje su formulisali Boris Tadić i Vuk Jeremić vezano za legalnost proglašenja nezavisnosti KiM, pa kada smo dobili odgovor od Međunarodnog suda pravde koji je bio krajnje nepovoljan za Republiku Srbiju, onda se povećao broj zemalja u svetu koje su priznale nezavisnost KiM.

Takođe, pitam nadležne državne organe, a to sam već pitao mnogo puta do sada, ko je naredio da se u Beogradu u leto 2008. godine ubije Ranko Panić, ko je naredio da se zapale džamije u Beogradu? Dakle, mi danas nemamo u Srbiji nikakvih sukoba, niko ne gine, nema nikakvih incidenata, vlada mir u Srbiji, vlada mir u regionu, a za vreme njihove vladavine, za vreme onih koji su upropastili Srbiju u periodu od 2000. do 2012. godine desile su se mnoge katastrofe, između ostalog i na planu spoljne politike.

Kako je moguće da nije proteran nijedan drugi ambasador iz Beograda i nije proglašen personom non gratom, sem ambasadora Makedonije, koja nam je, kaže nam Balša Božović, sad naš veliki prijatelj i kako je moguće da je za personu non grata proglašena samo Anka Vojvodić i niko drugi od 86 država koje su u periodu od 2008. godine do 2012. godine, dakle za vreme njihove vladavine, priznale nezavisnost KiM?

Imovinska karta

(Beograd, 24.10.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Skupštine Opštine Skupština opštine Ruma Opština Mesečno 25000.00 RSD 26.11.2013 - 10.06.2016.
Predsednik nadzornog odbora Galenika a.d. Javni Mesečno 64830.00 RSD 28.02.2013 - 15.05.2014.
Predsednik upravnog odbora Agencija za privatizaciju Republika Mesečno 54000.00 RSD 05.04.2013 - 22.05.2014.
- Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) Javni Mesečno 70000.00 RSD 01.10.2012 -
- Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) Javni Mesečno 60000.00 RSD 01.10.2012 -
- Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) Javni Mesečno 19000.00 RSD 01.10.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 03.06.2016 -
Odbornik Skupština opštine Ruma Opština Mesečno 25000.00 RSD 20.05.2012 - 10.06.2016.
Odbornik Skupština opštine Ruma Opština Mesečno 25000.00 RSD 10.06.2016 -
- Visoka medicinska škola strukovnih studija, Ćuprija (Nastava) Javni Mesečno 60000.00 RSD 01.10.2018 -