ALEKSANDAR MARTINOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1976. godine u Slavonskom Brodu. Živi u Rumi.

Diplomirao je 1999. godine, a 2003. i magistrirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

Bio je predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke u Rumi, zamenik generalnog sekretara, član Centralne otadžbinske uprave i Predsedničkog kolegijuma Srpske radikalne stranke. U aprilu 2010. godine postavljen je za potpredsednika SRS-a, a 2007. godine izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije na listi Srpske radikalne stranke. Bio je član Odbora za ustavna pitanja, Zakonodavnog i Administrativnog odbora. Obavljao je i funkciju zamenika šefa poslaničke grupe SRS.

Nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora 2012. godine na kojima Srpska radikalna stranka nije uspela da pređe cenzus Martinović se povukao sa funkcija nezadovoljan stanjem u stranci. Nakon povlačenja, 4. jula 2012. godine postaje član Srpske napredne stranke.

Obavljao je funkciju predsednika Upravnog odbora Agencije za privatizaciju i Nadzornog odbora Galenike, sa kojih se povukao maja 2014. godine.

Zaposlen je od 2001. godine na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Trenutno je na mestu asistenta na predmetu Ustavno pravo.

Bio je predsednik Skupštine opštine Ruma. Nakon vanrednih parlamentarnih izbora, marta 2014. godine izabran je i za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije na listi Srpske napredne stranke. U tom sazivu bio je predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Govori engleski i nemački jezik.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 12:49

Osnovne informacije

Statistika

  • 743
  • 0
  • 7 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

ZIO

čeka se odgovor 5 meseci i 27 dana i 13 sata

da li ćete glasati protiv oduzimanja stanova građanima (osim u izuzetnim slučajima, na pr dobrovoljno stavljanje pod hipoteku)

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 11 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 19 dana i 11 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.10.2019.

Zahvaljujem se, gospodine Milićeviću.

Gospodin Rističević je otvorio jednu veoma zanimljivu temu koja ima mnogo svojih dimenzija i bezbednosnu dimenziju, ali i ekonomsku dimenziju. Zašto to kažem? Da bi građani Srbije razumeli u potpunosti slučaj ovog lažnog uzbunjivača Aleksandra Obradovića, koji nije uzbunjivač zato što nije se obratio nijednom nadležnom državnom organu, nego je izašao u medije sa lažnim podacima da bi naškodio u krajnjoj liniji, ne samo fabrici „Krušik“ i našoj namenskoj industriji, nego i državi Srbiji, naravno po nalogu svojih političkih mentora, pre svega, Dragana Đilasa, koji je danas, znači, baš danas, gospodine Rističeviću, dakle, Dragan Đilas je danas poslao u Valjevo, Nebojšu Zelenovića, poslao je Zorana Lutovca i koliko sam dobio informacije sad sa terena, treba da im se pridruži i Sergej Trifunović.

Oni su imali nameru da dođu ispred fabrike „Krušik“ u Valjevu, zato što su očekivali da će im se u tom protestu zbog navodnog kršenja ljudskih prava Aleksandra Obradovića, da će da im se pridruže radnici „Krušika“. To se nije desilo i onda su navrat, nanos, za danas u 17,00 časova u Valjevu zakazali miting na kome su glavni govornici, tako je bar najavljeno, Nebojša Zelenović, koji je u stvari i produžena ruka Dušana Petrovića. To je onaj Dušan Petrović o kome ste vi gospodine Rističeviću govorili, koji je pobio ko zna koliko hiljada krava, pa nam je zbog toga uništen stočni fond. Jedan od glavnih govornika je Zoran Lutovac i Sergej Trifunović.

E, sad, pre nego što se osvrnemo na slučaj ovog lažnog uzbunjivača Aleksandra Obradovića, ono što bi građani Srbije trebali da znaju, a građani Valjeva to znaju. Meni je žao što trenutno u sali nije moj prijatelj i kolega, Mihajlo Jokić. Mihajlo Jokić je zajedno sa mnom, ako smem to tako da kažem, mi smo vodili jednu veliku borbu u Agenciji za privatizaciju da se poništi privatizacija koja je izvršena posle 2000. godine jednog dela fabrike „Krušik“ namenska industrija, a to je „Krušik akumulatori“. „Krušik akumulatori“ je bila jedna vrlo uspešna firma još u vreme SFRJ, ona je to nastavila da bude i tokom 90-ih godina. Samo jedan primer, koliko je ta fabrika bila uspešna i koliko je bila konkurentna na svetskom tržištu kada je u pitanju vojna, odnosno namenska industrija. „Krušik akumulatori“ Valjevo su između ostalog izvozili akumulatore za tenkove u Irak i to pre nego što je došlo do invazije na Kuvajt, 1990. godine i pre naravno, „Pustinjske oluje“.

Šta se desilo posle 2000. godine? Fabriku „Krušik akumulatori“ Valjevo privatizovao je Zoran Čičak. Kolege koje su malo duže u politici u koje spadate i vi gospodine Rističeviću, a verujem i kolege iz SRS znaju o kome se radi. Zoran Čičak je čovek koji je doživeo jednu neverovatnu ideološku i političku transformaciju. Zoran Čičak je jedan od osnivača Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju. Posle 2000. godine on je prestao navodno da bude komunista, prestao da bude jugonostalgičar, postao je biznismen, postao je kapitalista, što je još gore postao je NATO lobista. On danas piše po tviteru sve najgore o Aleksandru Vučiću, o SNS, o poslanicima SNS, Zoran Čičak je privatizovao fabriku „Krušik akumulatori“ Valjevo i od jedne perspektivne i uspešne fabrike koja je bila sastavni deo naše namenske industrije napravio bukvalno deponiju. Napravio jedno skladište otpada u kome ništa nije radilo. To je uradio zajedno sa nekim svojim slovenačkim partnerima.

Zahvaljujući velikom naporu rukovodstva grada Valjeva, a tada je Mihajlo Jokić bio predsednik Skupštine grada Valjeva, mi smo uspeli da poništimo posle duge i teške borbe u Agenciji za privatizaciju pošto je bilo mnogo administrativnog otpora, mnogo prepreka, nije bilo političke volje da se poništi privatizacija te fabrike „Krušik akumulatori“ Valjevo. Došlo je ipak do poništavanja odluke o privatizaciji i Krušik akumulatori Valjevo, evo vi me ispravite gospodine Milićeviću, ako grešim, ta fabrika danas veoma uspešno posluje i daje veliki doprinos našoj namenskoj industriji, a posebno fabrici Krušik u Valjevu.

Zašto sam ovo rekao? Pa, da građani Srbije razumeju da se na političkoj sceni ništa ne dešava slučajno. Dakle, očigledno da je cilj Dragana Đilasa, da je cilj tog tzv. Saveza za Srbiju da se ponovo uništi naša namenska industrija, a svi pokazatelji govore da „Krušik“ u Valjevu iz godine u godinu postiže sve bolje ekonomske rezultate i da je dobit iz godine u godinu sve veća. Pokušali su, skoro da su uspeli, ali nisu uspeli do kraja da nam unište vojsku za vreme dok su bili na vlasti i sad pokušavaju da unište našu namensku industriju. Onda su se dosetili da pronađu čoveka koji je radnik fabrike „Krušik“, da od njega u medijima poput N1 televizije, poput lista „Danas“ naprave nekog mučenika za slobodu govora, za slobodu misli, da naprave nekakvog lažnog uzbunjivača koji to u stvari nije, jer se radi o čoveku koji je prekršio više zakona, koji je počinio nekoliko krivičnih dela i koji je iz fabrike „Krušik“ zato što su mu ti podaci sticajem okolnosti bili dostupni iznosio u medije, dakle, on se nije obratio nadležnim organima nego je u medijima, gospodine Rističeviću iznosio podatke koji su nosili oznaku ili „državna tajna“ ili „strogo poverljivo“.

U svakoj državi takav čovek bi bio pod hitno procesuiran i bio bi osuđen za nekoliko vrlo teških krivičnih dela kojima se narušava bezbednost države.

Međutim, u Republici Srbiji, izgleda kod jednog dela političara koje predvodi Dragan Đilas, vlada jedna naopaka logika. Onaj ko radi protiv države je, zapravo, mučenik, on je borac za ljudska prava i slobode i zbog toga se već danima diže tolika prašina u medijima, a u stvari ovo je prava istina.

Dakle, radi se o pokušaju da se uništi naša namenska industrija, da se stvari u „Krušiku“, ali ne samo u „Krušiku“, nego i u svim našim fabrikama koje pripadaju kompleksu namenske industrije vrate 10, 15, 20 godina unazad, i da mi kao država prestanemo da budemo zemlja koja proizvodi naoružanje i vojnu opremu i koja to naoružanje i tu vojnu opremu izvozi u inostranstvo.

To je bio njihov cilj i dok su bili na vlasti. Upropastili su svaku fabriku koja je pripadala sistemu odbrane Republike Srbije i koja je ulazila u sistem namenske proizvodnje.

Sad kada smo mi uspeli da podignemo, a i gospodin Zoran Đorđević može to da potvrdi kao ministar u Vladi Republike Srbije, kada smo uspeli da podignemo našu namensku industriju, kada je naša namenska industrija postala ponovo konkurentna na svetskom tržištu, a mnogo napora nam je trebalo da to postignemo, sada se Dragan Đilas, verovatno, po nečijem nalogu koji je došao spolja, uključio u akciju eventualnog ponovnog uništavanja naše namenske industrije. Onda su pronašli kao žrtveno jagnje tog čoveka koji se zove Aleksandar Obradović i od njega prave mučenika, od njega prave žrtvu, navodno diktatorskog režima Aleksandra Vučića, a u stvari radi se o pokušaju da se uništi naša namenska industrija.

U to su se, naravno, uključili svi ovi Đilasovi poslušnici poput Zelenovića, poput Lutovca, poput Sergeja Trifunovića itd, koji svakoga dana obmanjuju građane Srbije, građane Valjeva, kako je Aleksandar Obradović uzbunjivač, kako se krši Zakon o uzbunjivanjima, kako Aleksandar Vučić i SNS ne dozvoljavaju slobodu mišljenja, slobodu govora, kako hapse nevine ljude itd, a u stvari, radi se o jednom vrlo opasnom pokušaju da se nanese vrlo ozbiljna šteta državi Srbiji, a kada je u pitanju fabrika „Krušik“ onda vam je potpuno jasno, građani Srbije to treba da znaju, ta šteta nije samo ekonomska, ta šteta je i bezbednosna.

Ja se nadam da će nadležni državni organi, po svim ovim pitanjima, da reaguju, kao što smo svojevremeno reagovali po pitanju poništavanja privatizacije Fabrike „Krušik akumulatori“ Valjevo, tako isto se nadam da će nadležni državni organi da reaguju i povodom ovog isfabrikovanog i medijski spinovanog slučaja Aleksandra Obradovića, jer se ne radi ni o kakvom kršenju ljudskih prava, naprotiv, radi se o kršenju zakona i radi se o narušavanju vitalnih interesa građana Republike Srbije.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.10.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da malo dopunim ono što je rekao gospodin Rističević. Ono što je radio Aleksandar Obradović je sledeće. To je čovek koji je punih pet godina iz „Krušika“ ili iznosio ili je fotografisao putem mobilnog telefona podatke i ugovore koji su nosili oznaku državna tajna i strogo poverljivo. Navodno je to radio zato što je bio revoltiran time što mu je majka smenjena sa nekog rukovodećeg položaja u „Krušiku“. Naravno, ja verujem da je on to radio po nečijem nalogu, kao što verujem da je to radio za novac, jer sumnjam da iko ovakve stvari može da radi samo zbog toga što je nezadovoljan činjenicom da mu majka nije na rukovodećem položaju u nekoj fabrici.

Ono što je radio Aleksandar Obradović i što je država, na svu sreću, uspela da spreči, gospodine Rističeviću, nadam se da ćete se složiti sa mnom, mi smo o tome pričali, to je svojevremeno radio i Rodoljub Šabić pod lažnom firmom da primenjuje Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja. On je tražio od Ministarstva odbrane, od Vojnobezbednosne agencije, od Vojnoobaveštajne agencije podatke koji su nosili takođe oznaku „Državna tajna“ i „Strogo poverljivo“. On je tražio, između ostalog, da mu se dostavi raspored jedinica Vojske Srbije pre svega na onim položajima na Kosovu i Metohiji, prema Makedoniji, da mu se dostavi tačno o kojoj jedinici se radi, sa kakvim naoružanjem ta jedinica raspolaže, brojno stanje jedinice, komandni sastav itd.

Evo i Zoran Đorđević kao nekadašnji ministar odbrane, to može da potvrdi. Kada mu nadležni državni organi te podatke nisu dostavili, jer nisu ni mogli, nisu ni po zakonu bili obavezni da mu dostave, i sami bi prekršili zakon da su to uradili, onda je Rodoljub Šabić pre Aleksandra Obradovića počeo da izigrava žrtvu diktatorskog režima Aleksandra Vučića. Evo, kaže, sad me napadaju, optužuju me da sam izdajnik, da sam državni neprijatelj itd. a ja u stvari samo tražim određene podatke koji se odnose na Vojsku Srbije, a obelodanjivanjem tih podataka nanela bi se ogromna i nenadoknadiva šteta po bezbednost Republike Srbije. Između ostalog, nanela bi se ogromna i nenadoknadiva šteta po bezbednost Srba koji žive na Kosovu i Metohiji.

Naravno, samo naivan čovek, krajnje neupućen, može da poveruje, gospodine Rističeviću, da su pre nekoliko godina Rodoljub Šabić, a sada Aleksandar Obradović to radili iz neznanja. Vrlo dobro su oni znali šta rade i za koga rade, ali taj za koga rade sigurno nije država Srbija.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.10.2019.

Zahvaljujem se, gospodine Milićeviću. Evo još jedan prilog raspravi ovoj, politički vrlo aktuelnoj temi.

Za vreme njihove vlasti, za vreme vlasti Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića i ostalih ukinuta je, gospodine Rističeviću, to vi vrlo dobro znate, služba bezbednosti u Ministarstvu inostranih poslova i Ministarstvo inostranih poslova u vreme kada je Vuk Jeremić bio ministar inostranih poslova, a direktor tog ministarstva, odnosno zamenik ministra bio Borislav Borko Stefanović, i ukinto je, pazite, to nije u radila nijedna država u svetu, šifrovanje, odnosno ukinuta je kripto zaštita komunikacije Ministarstva inostranih poslova za svojim DKP u svetu. Drugim rečima, svako ko je hteo, a zna se ko je to hteo, mogao je bez ikakvih problema da čita telegrame koje je Ministarstvo inostranih poslova slalo našim ambasadama, odnosno konzulatima u svetu, odnosno telegrame koje su naše ambasade i konzulati upućivali ka Ministarstvu inostranih poslova. Eto tako su se oni brinuli o državi Srbiji i o interesima njenih građana.

Zašto su oni, gospodine Rističeviću, još udarili na „Krušik“ u Valjevu? Za vreme njihove vlasti „Krušik“ je bio u stanju u kome sam ga maločas opisao. Dakle, fabrika koja je jednim delom bila privatizovana, koja praktično nije ni radila zato što su oni rekli – nama namenska industrija ne treba, nama vojska ne treba, mi sada imamo prijatelje, okruženi smo sa svih strana prijateljima, ne treba nam naoružanje i onda hajde da ukinemo i da razbijemo Vojsku, hajde da uništimo našu namensku industriju.

Za vreme njihove vlasti namenska industrija je bila na izdisaju. E, sada, oni su udarili na namensku industriju u Valjevu, konkretno na fabriku „Krušik“ između ostalog zbog toga što je ta fabrika u 2017. godini ostvarila čist poslovni dobitak, dakle, ne gubitak kao za vreme njihove vlasti, nego čist poslovni dobitak od milijardu dinara, a u 2018. godini od pola milijarde dinara i za to vreme mi smo uspeli da zaposlimo preko 1.500 građana Valjeva i okolnih mesta u „Krušik“ u Valjevu, tako da fabrika „Krušik“ u Valjevu danas broji preko 3.300 zaposlenih. Naravno, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Zelenović i njima slični kažu – sve su to članovi, sve su to aktivisti SNS. To nema nikakve veze sa istinom. To su građani koji žive u Valjevu, to su građani koji žive u okolnim mestima, a dobili su posao ne zato što su članovi ove ili one stranke nego zato što je država Srbija, predvođena Aleksandrom Vučićem, uspela da digne na noge našu namensku industriju.

Sve ovo što rade, a vezano je za ovog Aleksandra Obradovića, lažnog uzbunjivača, je u stvari mučki udar na našu namensku industriju i na našu vojsku. To građani Srbije treba da znaju.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega na početku želim da demantujem ono što je rekao Đorđe Vukadinović da je Ana Brnabić u nedavnoj poseti UN nije spominjala Rezoluciju 1244. Dakle, predsednica Vlade Ana Brnabić je na forumu koji se održavao u okviru UN u NJujorku u forumu „Akcija za mir“ izričito tražila da se misija UNMIK-a ne smanjuje ni u broju članova ni u trajanju mandata.

Ovo govorim zbog građana Srbije da ne bi ostala neistina da predsednica Vlade u UN nije spominjala Rezoluciju 1244 i misiju UN na Kosovu i Metohiji.

Ono što želim da pitam jeste, odnosno moje pitanje je upućeno DRI, a vezano je za izjavu Rodoljuba Šabića, lažnog Poverenika za informacije od javnog značaja, koji iz dana u dan sve više pokazuje svoje pravo političko lice. Naime, on je, iako je nekada bio perjanica DOS 2001, 2002. godine kao potpredsednik Narodne skupštine, pa se odjednom pretvorio u nekakvog nezavisnog državnog organa, on je pre nekoliko dana, tačnije 26. septembra 2018. godine za list „Danas“ koji je poznat po objektivnom pisanju o Aleksandru Vučiću i SNS, izneo čitav niz neistina.

Rekao je da je na njegov poziv DRI došla u njegovu službu Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i informacije od javnog značaja, da je sačinila izveštaj, da je taj izveštaj objavljen na zvaničnom sajtu DRI i da je državni revizor konstatovao da sam ja kao predsednik poslaničke grupe SNS slagao da je Rodoljub Šabić za svoja službena putovanja potrošio milion i 350 hiljada dinara. Istovremeno je mene optužio da sam ja, i kaže „Martinovićevi poslanici“. Ovde nema ni jednog „Martinovićevog posalnika“, osim poslanika SNS, da su dakle „Martinovićevi poslanici“ potrošili 150 miliona dinara ili u evrima milion zarez dvadeset sedam miliona evra.

Onda je nastavio dalje u svom uobičajenom maniru, kako smo mi iz SNS botovi, da mu pretimo metkom u glavu, nožem, da ga prostački vređamo, da smo plasirali neverovatnu vest da je davao informacije nekakvim tajnim službama, a istovremeno želim da podsetim građane Srbije da je taj isti Rodoljub Šabić mog kolegu Marijana Rističevića nazvao „lažljivim lupežom“, samo zato što ga je pitao da li je tačno da je od Britanske ambasade on i tadašnji Zaštitnik građana, Saša Janković, dobio 80 hiljada funti, za šta se kasnije ispostavilo da je potpuno tačno?

Dakle, želim da pitam DRI, prvo, da li je došla u službu Poverenika, na zahtev Poverenika, ili je došla po sopstvenoj inicijativi, po redovnom programu koji DRI ima za pregled poslovanja svih državnih organa, pa i Poverenika za informacije od javnog značaja? Da li je tačno da je Rodoljub Šabić za svoja službena putovanja potrošio 1.350.000 dinara ili je u pitanja neka druga brojka? I, pitam DRI - da li je na svojoj zvaničnoj veb prezentaciji objavila konačan izveštaj o reviziji poslovanja gospodina Rodoljuba Šabića i njegovih saradnika?

Takođe, pitam Rodoljuba Šabića, kao državnog organa, za koga znam da nije nezavisan, da otvoreno radi protiv svoje države, da otvoreno radi protiv njenih interesa, da otvoreno radi protiv interesa naših obaveštajnih službi, kada će prestati sa takvim aktivnostima, zato što on platu ne prima od tih stranih obaveštajnih službi, nego iz budžeta Republike Srbije?

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.04.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, svoje pitanje upućujem Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a tiče se odgovornosti predstavnika bivšeg režima od Zorana Živkovića do Mirka Cvetkovića za stanje na Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu i za ekonomsko devastiranje grada Niša.

Naime, da bih podsetio građane Srbije, aerodrom Niš otvoren je 1986. godine, kada je osnovan kao društveno preduzeće na republičkom nivou. Godine 1999. aerodrom u Nišu je bombardovan, nakon čega je obnovljen sredstvima donacije norveške vlade, 2002. godine postaje javno preduzeće, a 2003. godine obnovljen je saobraćaj na ovom aerodromu. Od oktobra 2003. godine do 2010. godine praktično je samo JAT leteo i ovaj aerodrom je služio kao alternativni aerodrom za Aerodrom „Nikola Tesla“ i ostale aerodrome u regionu.

Vlada Srbije, na čelu sa Mirkom Cvetkovićem, 2010. godine stavlja grad Niš u dužničko ropstvo, prenoseći vlasništvo nad aerodromom na grad Niš, uz obaveze koje se mere milijardama dinara. Zoran Živković, koji ovih dana najviše ustaje protiv odluke grada Niša, bio je gradonačelnik Niša, a posle i premijer i nikad nije pokrenuo inicijativu da vlasništvo nad aerodromom Niš bude preneto sa nivoa Republike na grad Niš.

Grad Niš ni danas nije u stanju, a posebno nije bilo u stanju 2010. godine da izdvaja sredstva za normalno funkcionisanje ovog aerodroma. Ukupne obaveze koje je grad Niš 2010. godine preuzeo po osnovu ugovora koji je zaključen između Ministarstva odbrane i grada Niša iznose ukupno: prenos 158 hektara zemljišta Vojsci Srbije na teritoriji grada Niša, 32 stana za pripadnike Vojske, 21% od buduće ukupno izgrađene površine stambenog prostora na lokaciji kasarne „Bubanjski heroji“ oko 20,8 miliona evra i u periodu od 2010. godine do danas u Vojsci Srbije je predato 32 stana ukupne vrednosti dva miliona evra i svega nepunih šest hektara zemlje vrednosti od 55 hiljada evra.

Posebno želim da istaknem da je u godinama 2010, 2011, 2012. i 2013. godine, dakle, za četiri godine, izdvojeno 3,6 miliona evra direktnih subvencija iz sredstava grada Niša, i to „Montenegro erlajnsu“ 2,7 miliona evra i „Vind džetu“ skoro milion evra, a sve da bi aerodrom Niš uopšte mogao da funkcioniše. Osim toga, direktne subvencije iz sredstava grada Niša i Aerodroma „Nikola Tesla“ u istom periodu su data u iznosu od oko četiri miliona evra.

Sve prethodno navedeno je odraz neodgovorne politike rukovodstva grada Niša do 2012. godine i neodgovornog davanja sredstava, što je jedan od uzroka koji su doveli grad Niš u ogroman budžetski deficit.

Od 2014. godine do danas broj putnika zahvaljujući subvencijama i pomoći Vlade Republike Srbije porastao je od 1335, koliko je iznosio, do današnjih 331.582 putnika. U istom periodu, ukupna pomoć grada Niša za aerodrom Niš iznosi 2,2 miliona evra kroz investicije, kroz program pomoći i pomoć finanisijskoj likvidnosti. U istom periodu, investicije Republike Srbije u aerodrom Niš iznose 3,6 miliona evra, i to u zemaljsku radio-navigacionu opremu, obezbeđivanje rentgena za kontrolu putnika, prtljaga i predimenzionisanih paketa i pratećih vozila koji služe za aerodromske svrhe.

Potreba za novim investicijama iskazana od strane samog aerodroma Niš i Razvojne agencije JUB iznosi punih 20 miliona evra do 2021. godine i svima je jasno da grad Niš te investicije ne može da obezbedi. U pitanju su sledeće investicije: toranj kontrole leta - 10 miliona evra, oprema za sletanje u uslovima magle i ograničene vidljivosti - dva miliona evra, proširenje terminalne zgrade – 3,5 miliona evra, nova oprema – tri miliona evra, i prilazna svetla za kategoriju – jedan, jedan i po milion evra.

Prema dugoročnom planu poslovne strategije i razvoja JP aerodrom Niš za period od 2021. godine do 2026. godine neophodne su značajne kapitalne investicije za rehabilitaciju poletno sletne staze, proširenje platforme za koje planiraju da apliciraju za bespovratna sredstva iz međunarodnih i nacionalnih fondova u iznosu od oko 7,25 miliona evra.

(Predsedavajući: Molim vas da privodite kraju.)

Evo, završavam.

U ovom trenutku, potpuno je neizvesno da li će takva vrsta sredstava biti dostupna, što znači da Republika Srbija mora da pripremi sredstva u budžetu i za ovu investiciju kako bi se ostvario prognozirani saobraćaj od 774 hiljade putnika do 2027. godine.

Dakle, ponavljam, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture o tome koja je odgovornost bivšeg režima od Zorana Živkovića do Mirka Cvetkovića zbog ogromne štete koju su naneli Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu i samom gradu Nišu?

Četvrto vanredno zasedanje , 24.08.2017.

Dame i gospodo narodni poslanici, nema potrebe da se građanima Srbije skreće pažnja na činjenicu da je „Gošu“ prodala Demokratska stranka i da za četiri godine, koliko je trajala monitoring Agencije za privatizaciju, ništa nisu uradili da provere da li kupci „Goše“ ispunjavaju svoje obaveze prema radnicima, pa ja upućujem radnike „Goše“ da malo pitaju ove iz Demokratske stranke šta su oni uradili povodom njihovih prava i zadruga odnosa u njihovom preduzeću.

Ovih dana nam drže predavanja o diplomatiji i spoljnoj politici lideri DOS-a, nekadašnjeg DOS-a, pa evo ja želim da iskoristim ovo vreme da postavim pitanje Vladi Republike Srbije, Ministarstvu spoljnih poslova, BIA, VBA, VOA - kakva je bila uloga lidera DOS-a, poput na primer Zorana Živkovića, u razbijanju Savezne Republike Jugoslavije, kakva je bila uloga lidera DOS-a u razbijanju državne zajednice Srbija i Crna Gora? Šta su preduzeli lideri DOS-a koji su vodili Srbiju 2008. godine, kada je veliki broj zemalja u svetu, navodno njihovih prijatelja, priznalo samoproglašenu nezavisnost KiM? Šta su uradili lideri DOS-a, šta su uradili poslanici koji su u Narodnu skupštinu Republike Srbije izabrani sa liste dosovskih partija, poput Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, itd, kada su martu 2004. godine, inače sve veliki junaci, Šiptari izvršili pogrom nad srpskim narodom na KiM i spalili na desetine srpskih pravoslavnih crkava i manastira u martu 2004. godine?

Dalje, postavljam pitanje ovim nadležnim državnim organima - kako je moguće da ovi veliki poznavaoci diplomatije, ovi koji drže predavanja o dobrosusedskim odnosima, ovi koji nam govore kako treba da vodimo spoljnu politiku, kako je moguće da od 2008. godine, kada je najveći broj zemalja koja su priznale nezavisnost KiM to učinilo baš te godine, 2008. godine, kako je moguće da su iz Beograda, zamislite tog junaštva i te sile, iz Beograda su proterana slovom i brojem samo dva ambasadora?

Postavljam pitanje ministru spoljnih poslova kako je moguće da se to desilo? Proteran je samo ambasador Makedonije gospodin Aco Vasilevski i proterana je ambasadorka Crne Gore gospođa Anka Vojvodić. To je bilo u oktobru 2008. godine, dan nakon što je Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela odluku da na Međunarodni sud pravde ide pitanje koje su formulisali Boris Tadić i Vuk Jeremić vezano za legalnost proglašenja nezavisnosti KiM, pa kada smo dobili odgovor od Međunarodnog suda pravde koji je bio krajnje nepovoljan za Republiku Srbiju, onda se povećao broj zemalja u svetu koje su priznale nezavisnost KiM.

Takođe, pitam nadležne državne organe, a to sam već pitao mnogo puta do sada, ko je naredio da se u Beogradu u leto 2008. godine ubije Ranko Panić, ko je naredio da se zapale džamije u Beogradu? Dakle, mi danas nemamo u Srbiji nikakvih sukoba, niko ne gine, nema nikakvih incidenata, vlada mir u Srbiji, vlada mir u regionu, a za vreme njihove vladavine, za vreme onih koji su upropastili Srbiju u periodu od 2000. do 2012. godine desile su se mnoge katastrofe, između ostalog i na planu spoljne politike.

Kako je moguće da nije proteran nijedan drugi ambasador iz Beograda i nije proglašen personom non gratom, sem ambasadora Makedonije, koja nam je, kaže nam Balša Božović, sad naš veliki prijatelj i kako je moguće da je za personu non grata proglašena samo Anka Vojvodić i niko drugi od 86 država koje su u periodu od 2008. godine do 2012. godine, dakle za vreme njihove vladavine, priznale nezavisnost KiM?

Imovinska karta

(Beograd, 24.10.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Skupštine Opštine Skupština opštine Ruma Opština Mesečno 25000.00 RSD 26.11.2013 - 10.06.2016.
Predsednik nadzornog odbora Galenika a.d. Javni Mesečno 64830.00 RSD 28.02.2013 - 15.05.2014.
Predsednik upravnog odbora Agencija za privatizaciju Republika Mesečno 54000.00 RSD 05.04.2013 - 22.05.2014.
- Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) Javni Mesečno 70000.00 RSD 01.10.2012 -
- Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) Javni Mesečno 60000.00 RSD 01.10.2012 -
- Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) Javni Mesečno 19000.00 RSD 01.10.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 03.06.2016 -
Odbornik Skupština opštine Ruma Opština Mesečno 25000.00 RSD 20.05.2012 - 10.06.2016.
Odbornik Skupština opštine Ruma Opština Mesečno 25000.00 RSD 10.06.2016 -
- Visoka medicinska škola strukovnih studija, Ćuprija (Nastava) Javni Mesečno 60000.00 RSD 01.10.2018 -