ALEKSANDAR MARTINOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1976. godine u Slavonskom Brodu. Živi u Rumi.

Diplomirao je 1999. godine, a 2003. i magistrirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

Bio je predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke u Rumi, zamenik generalnog sekretara, član Centralne otadžbinske uprave i Predsedničkog kolegijuma Srpske radikalne stranke. U aprilu 2010. godine postavljen je za potpredsednika SRS-a, a 2007. godine izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije na listi Srpske radikalne stranke. Bio je član Odbora za ustavna pitanja, Zakonodavnog i Administrativnog odbora. Obavljao je i funkciju zamenika šefa poslaničke grupe SRS.

Nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora 2012. godine na kojima Srpska radikalna stranka nije uspela da pređe cenzus Martinović se povukao sa funkcija nezadovoljan stanjem u stranci. Nakon povlačenja, 4. jula 2012. godine postaje član Srpske napredne stranke.

Obavljao je funkciju predsednika Upravnog odbora Agencije za privatizaciju i Nadzornog odbora Galenike, sa kojih se povukao maja 2014. godine.

Zaposlen je od 2001. godine na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Trenutno je na mestu asistenta na predmetu Ustavno pravo.

Bio je predsednik Skupštine opštine Ruma. Nakon vanrednih parlamentarnih izbora, marta 2014. godine izabran je i za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije na listi Srpske napredne stranke. U tom sazivu bio je predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Govori engleski i nemački jezik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 697
  • 0
  • 7 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

ZIO

čeka se odgovor 2 meseca i 3 dana i 19 sati

da li ćete glasati protiv oduzimanja stanova građanima (osim u izuzetnim slučajima, na pr dobrovoljno stavljanje pod hipoteku)

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 18 dana i 14 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 25 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.

Gospodin Mirčić nije u pravu, mi raspravljamo ne o Zakonu o spoljnoj trgovini, nego o Zakonu o trgovini i raspravljamo o Predlogu zakona o elektronskoj trgovini. Dakle, nema na ovoj sednici nikakve spoljne trgovine.

Što se tiče pitanja koje je gospodin Mirčić ovde postavio kao problematična, ko ima pravo da zaustavlja vozila, to je regulisano Zakonom o komunalnoj miliciji, koji smo nedavno usvojili. Dakle, to pravo ima komunalna milicija, nema pravo tržišna inspekcija. Šta radi tržišna inspekcija, to je regulisano posebnim zakonima.

Tako da, taj pokušaj da se stvori utisak da postoji disharmonija između pravnih propisa u Republici Srbiji, jednostavno nije tačna.

Ono što sam, takođe, hteo da kažem, odnosi se na ono što je pre izvesnog vremena govorio uvaženi kolega Šešelj, a tiče se toga da su strani investitori u prednosti u odnosu na domaće. Ta tema je tesno povezana sa pitanjem trgovine, zato što Republika Srbija ima sve bolje bilanse kada je u pitanju odnos uvoza i izvoza i naš izvoz raste.

Ono što je važno da se kaže, zahvaljujući politici koja se vodi od 2014. godine, zahvaljujući politici koju je utemeljio Aleksandar Vučić, a to je privlačenje i domaćih i stranih investicija, mi imamo jednu ubrzanu reindustrijalizaciju Srbije i sve ono što se proizvede u Srbiji izvozi se, najvećim delom se izvozi u inostranstvo. Statistike pokazuju da mi najveći deo naše proizvodnje u oblasti industrije izvozimo upravo na tržište zemalja EU, blizu nekih 70%, oko 27% otpada na zemlje koje su potpisnice CEFTA sporazuma.

Ono što, takođe, želim da kažem i time ću da završim za ovo izlaganje, Zakon o državnoj pomoći ne pravi nikakvu razliku i ne pravi nikakvu diskriminaciju između onoga što se obično naziva domaći investitor i onoga što se naziva strani investitor. Dakle, Zakon o državnoj pomoći prepoznaje investitora.

Kolega Orlić je pravilno primetio pre nekoliko minuta da je u 2018. godini država više državne pomoći izdvajala za fizička i pravna lica koji su bili investitori, a inače su državljani Republike Srbije, u odnosu na one investicije koje su dolazile iz inostranstva, pri čemu, i kad investicija dođe iz inostranstva, tj. kada kapital dođe iz inostranstva, on je dužan ovde da formira privredno društvo koje posluje po srpskim propisima i u potpunosti potpada pod srpski pravni režim i kad su u pitanju radni odnosi i kad je u pitanju plaćanje poreza, doprinosa itd. U tom smislu naše zakonodavstvo ne pravi bilo kakvu diskriminaciju između domaćih i stranih investitora. Dakle, investitor je investitor i roba koja se ovde proizvodi, izvozi se na tržište bilo EU ili na drugo tržište kao srpska roba, odnosno kao srpski proizvod.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Prvo, gospodine Mirčiću, želim da vam kažem da Republika Srbija od 2015. godine već ima Zakon o inspekcijskom nadzoru. Dakle, čitava problematika inspekcijskog nadzora je već regulisana Zakonom o inspekcijskom nadzoru.

Ono što vi predlažete je teorijski moguće, ali u praksi bi tek to izazvalo probleme. Zamislite da imate jedan veliki zakon, zakonik, jedan kodeks u kome će da budu smešteni propisi, odnosno sadržani propisi koji se odnose na inspekcijski nadzor na trgovinu, na spoljnu trgovinu, na ulogu privredne komore, na carinu itd. Dovoljno je samo da uzmete, na primer, carinski zakon, pa ćete da vidite koliko je to obiman zakon. Sad, zamislite da i carine uvežete sa trgovinom i sa spoljnom trgovinom i sa inspekcijskim nadzorom, jako teško bi se bilo ko tu snašao, bez obzira da li je građanin Republike Srbije ili je neko ko želi da investira u Republiku Srbiju.

Što se tiče onoga što ste rekli na početku vašeg izlaganja, ovog drugog, mislim da je tu stvar vrlo jasna. Pregled vozila ne znači zaustavljanje vozila. Dakle, pregled vozila podrazumeva da je vozilo već zaustavljeno. Ne možete da pregledate vozilo koje je u pokretu. Neko drugi je to vozilo zaustavio. To vozilo je zaustavila ili komunalna milicija ili ga je zaustavila redovna saobraćajna policija. U svakom slučaju ga nije zaustavila tržišna inspekcija, zato što tržišna inspekcija to pravo nema. Ona ima pravo pregleda, kao što ima pravo pregleda objekata, odgovarajućih prostora, poslovnih knjiga itd. Definitivno tržišna inspekcija u Srbiji nema pravo da zaustavlja vozila, to rade neki drugi organi i to je našim propisima vrlo precizno izdefinisano.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Kolega Šešelj, Srbija je do 2012. godine imala problem ne sa stranim investicijama, u smislu da ih je bilo, nego u tome što ih gotovo uopšte nije bilo. Srbija je do 2012. godine imala problem sa loše sprovedenim modelom privatizacije, koji se pokazao poguban po srpsku privredu i to, pre svega, po naše domaće privredne subjekte.

Ono što je bivši režim prikazivao kao stranu investiciju, eklatantan primer vam je prodaja „Maksija“ „Delezu“ iz 2011. godine. U njihovim bilansima to je prikazano kao strana investicija, pri čemu je jedna privatna kompanija prodata drugoj privatnoj kompaniji, jedna srpska privatna kompanija prodata belgijskoj.

To ni na koji način nije popravilo naš BDP. To je bilo 2011. godine u vreme kada je Srbija beležila negativnu stopu rasta BDP od minus 3,1%. Dakle, mi do 2012. godine stranih investicija, ne samo stranih, nego i domaćih gotovo da nismo imali. Porast investicija beležimo od 2014. godine, pa na ovamo. Prvo smo morali da sprovedemo mere fiskalne konsolidacije, da krenemo u taj posao, a da ga istovremeno obavljamo sa poslom koji se zove reindustrijalizacija Srbije, tako što smo stvorili uslove da ljudi mogu da investiraju u Srbiju, i domaći proizvođači, i domaći privrednici, i strani.

Ono što pokušavam i moje kolege iz SNS da vam objasnimo, vi uporno insistirate na toj tezi da Vlada Republike Srbije od 2014. godine favorizuje investitore koji dolaze iz inostranstva. Mi to ne činimo. Molim vas, znači, uzmite, pogledajte Zakon o državnoj pomoći i pogledajte sve uredbe Vlade koje su donete za sprovođenje tog zakona. Nikakve diskriminacije nema između domaćeg i stranog kapitala. Nikakve diskriminacije nema između privrednih društava čiji su osnivači kompanije iz inostranstva i privrednih društava čiji su osnivači domaća, dakle, srpska fizička, odnosno pravna lica. Svi mogu da dobiju državnu pomoć pod istim uslovima.

(Predsedavajući: Privedite kraju, kolega Martinoviću.)

Završavam.

Dakle, državnu pomoć pod istim uslovima.

Ono što takođe želim da kažem, nije tačno da svaki investitor dobija tih famoznih 10.000 evra po radnom mestu. To je maksimalni iznos koji može da se dobije. Inače, imate investitore koji su dobili po dve, po tri, po četiri hiljade evra itd. u zavisnosti od veličine investicija, u zavisnosti od broja radnika koje će da zaposle itd. Nema tu uniformnosti u smislu da svaki investitor dobija po 10.000 evra. Tu su limitirani iznosi i tačno je propisano koliki iznos državne pomoći u novcu može da dobije investitor ako ispuni odgovarajuće parametre koji su predviđeni Zakonom o državnoj pomoći, i to je sve vrlo precizno definisano.

Ono što je važno da se naglasi, država Srbija ne pravi nikakvu diskriminaciju između investicija koje dolaze iz inostranstva i domaćih investicije, odnosno investicija koje su izvorno iz Srbije. Svaki proizvod koji se proizvede u Srbiji ide, ili na tržište EU, ili na rusko tržište, ili na tursko, kinesko, bilo koje drugo tržište, kao roba proizvedena u Srbiji.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega na početku želim da demantujem ono što je rekao Đorđe Vukadinović da je Ana Brnabić u nedavnoj poseti UN nije spominjala Rezoluciju 1244. Dakle, predsednica Vlade Ana Brnabić je na forumu koji se održavao u okviru UN u NJujorku u forumu „Akcija za mir“ izričito tražila da se misija UNMIK-a ne smanjuje ni u broju članova ni u trajanju mandata.

Ovo govorim zbog građana Srbije da ne bi ostala neistina da predsednica Vlade u UN nije spominjala Rezoluciju 1244 i misiju UN na Kosovu i Metohiji.

Ono što želim da pitam jeste, odnosno moje pitanje je upućeno DRI, a vezano je za izjavu Rodoljuba Šabića, lažnog Poverenika za informacije od javnog značaja, koji iz dana u dan sve više pokazuje svoje pravo političko lice. Naime, on je, iako je nekada bio perjanica DOS 2001, 2002. godine kao potpredsednik Narodne skupštine, pa se odjednom pretvorio u nekakvog nezavisnog državnog organa, on je pre nekoliko dana, tačnije 26. septembra 2018. godine za list „Danas“ koji je poznat po objektivnom pisanju o Aleksandru Vučiću i SNS, izneo čitav niz neistina.

Rekao je da je na njegov poziv DRI došla u njegovu službu Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i informacije od javnog značaja, da je sačinila izveštaj, da je taj izveštaj objavljen na zvaničnom sajtu DRI i da je državni revizor konstatovao da sam ja kao predsednik poslaničke grupe SNS slagao da je Rodoljub Šabić za svoja službena putovanja potrošio milion i 350 hiljada dinara. Istovremeno je mene optužio da sam ja, i kaže „Martinovićevi poslanici“. Ovde nema ni jednog „Martinovićevog posalnika“, osim poslanika SNS, da su dakle „Martinovićevi poslanici“ potrošili 150 miliona dinara ili u evrima milion zarez dvadeset sedam miliona evra.

Onda je nastavio dalje u svom uobičajenom maniru, kako smo mi iz SNS botovi, da mu pretimo metkom u glavu, nožem, da ga prostački vređamo, da smo plasirali neverovatnu vest da je davao informacije nekakvim tajnim službama, a istovremeno želim da podsetim građane Srbije da je taj isti Rodoljub Šabić mog kolegu Marijana Rističevića nazvao „lažljivim lupežom“, samo zato što ga je pitao da li je tačno da je od Britanske ambasade on i tadašnji Zaštitnik građana, Saša Janković, dobio 80 hiljada funti, za šta se kasnije ispostavilo da je potpuno tačno?

Dakle, želim da pitam DRI, prvo, da li je došla u službu Poverenika, na zahtev Poverenika, ili je došla po sopstvenoj inicijativi, po redovnom programu koji DRI ima za pregled poslovanja svih državnih organa, pa i Poverenika za informacije od javnog značaja? Da li je tačno da je Rodoljub Šabić za svoja službena putovanja potrošio 1.350.000 dinara ili je u pitanja neka druga brojka? I, pitam DRI - da li je na svojoj zvaničnoj veb prezentaciji objavila konačan izveštaj o reviziji poslovanja gospodina Rodoljuba Šabića i njegovih saradnika?

Takođe, pitam Rodoljuba Šabića, kao državnog organa, za koga znam da nije nezavisan, da otvoreno radi protiv svoje države, da otvoreno radi protiv njenih interesa, da otvoreno radi protiv interesa naših obaveštajnih službi, kada će prestati sa takvim aktivnostima, zato što on platu ne prima od tih stranih obaveštajnih službi, nego iz budžeta Republike Srbije?

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.04.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, svoje pitanje upućujem Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a tiče se odgovornosti predstavnika bivšeg režima od Zorana Živkovića do Mirka Cvetkovića za stanje na Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu i za ekonomsko devastiranje grada Niša.

Naime, da bih podsetio građane Srbije, aerodrom Niš otvoren je 1986. godine, kada je osnovan kao društveno preduzeće na republičkom nivou. Godine 1999. aerodrom u Nišu je bombardovan, nakon čega je obnovljen sredstvima donacije norveške vlade, 2002. godine postaje javno preduzeće, a 2003. godine obnovljen je saobraćaj na ovom aerodromu. Od oktobra 2003. godine do 2010. godine praktično je samo JAT leteo i ovaj aerodrom je služio kao alternativni aerodrom za Aerodrom „Nikola Tesla“ i ostale aerodrome u regionu.

Vlada Srbije, na čelu sa Mirkom Cvetkovićem, 2010. godine stavlja grad Niš u dužničko ropstvo, prenoseći vlasništvo nad aerodromom na grad Niš, uz obaveze koje se mere milijardama dinara. Zoran Živković, koji ovih dana najviše ustaje protiv odluke grada Niša, bio je gradonačelnik Niša, a posle i premijer i nikad nije pokrenuo inicijativu da vlasništvo nad aerodromom Niš bude preneto sa nivoa Republike na grad Niš.

Grad Niš ni danas nije u stanju, a posebno nije bilo u stanju 2010. godine da izdvaja sredstva za normalno funkcionisanje ovog aerodroma. Ukupne obaveze koje je grad Niš 2010. godine preuzeo po osnovu ugovora koji je zaključen između Ministarstva odbrane i grada Niša iznose ukupno: prenos 158 hektara zemljišta Vojsci Srbije na teritoriji grada Niša, 32 stana za pripadnike Vojske, 21% od buduće ukupno izgrađene površine stambenog prostora na lokaciji kasarne „Bubanjski heroji“ oko 20,8 miliona evra i u periodu od 2010. godine do danas u Vojsci Srbije je predato 32 stana ukupne vrednosti dva miliona evra i svega nepunih šest hektara zemlje vrednosti od 55 hiljada evra.

Posebno želim da istaknem da je u godinama 2010, 2011, 2012. i 2013. godine, dakle, za četiri godine, izdvojeno 3,6 miliona evra direktnih subvencija iz sredstava grada Niša, i to „Montenegro erlajnsu“ 2,7 miliona evra i „Vind džetu“ skoro milion evra, a sve da bi aerodrom Niš uopšte mogao da funkcioniše. Osim toga, direktne subvencije iz sredstava grada Niša i Aerodroma „Nikola Tesla“ u istom periodu su data u iznosu od oko četiri miliona evra.

Sve prethodno navedeno je odraz neodgovorne politike rukovodstva grada Niša do 2012. godine i neodgovornog davanja sredstava, što je jedan od uzroka koji su doveli grad Niš u ogroman budžetski deficit.

Od 2014. godine do danas broj putnika zahvaljujući subvencijama i pomoći Vlade Republike Srbije porastao je od 1335, koliko je iznosio, do današnjih 331.582 putnika. U istom periodu, ukupna pomoć grada Niša za aerodrom Niš iznosi 2,2 miliona evra kroz investicije, kroz program pomoći i pomoć finanisijskoj likvidnosti. U istom periodu, investicije Republike Srbije u aerodrom Niš iznose 3,6 miliona evra, i to u zemaljsku radio-navigacionu opremu, obezbeđivanje rentgena za kontrolu putnika, prtljaga i predimenzionisanih paketa i pratećih vozila koji služe za aerodromske svrhe.

Potreba za novim investicijama iskazana od strane samog aerodroma Niš i Razvojne agencije JUB iznosi punih 20 miliona evra do 2021. godine i svima je jasno da grad Niš te investicije ne može da obezbedi. U pitanju su sledeće investicije: toranj kontrole leta - 10 miliona evra, oprema za sletanje u uslovima magle i ograničene vidljivosti - dva miliona evra, proširenje terminalne zgrade – 3,5 miliona evra, nova oprema – tri miliona evra, i prilazna svetla za kategoriju – jedan, jedan i po milion evra.

Prema dugoročnom planu poslovne strategije i razvoja JP aerodrom Niš za period od 2021. godine do 2026. godine neophodne su značajne kapitalne investicije za rehabilitaciju poletno sletne staze, proširenje platforme za koje planiraju da apliciraju za bespovratna sredstva iz međunarodnih i nacionalnih fondova u iznosu od oko 7,25 miliona evra.

(Predsedavajući: Molim vas da privodite kraju.)

Evo, završavam.

U ovom trenutku, potpuno je neizvesno da li će takva vrsta sredstava biti dostupna, što znači da Republika Srbija mora da pripremi sredstva u budžetu i za ovu investiciju kako bi se ostvario prognozirani saobraćaj od 774 hiljade putnika do 2027. godine.

Dakle, ponavljam, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture o tome koja je odgovornost bivšeg režima od Zorana Živkovića do Mirka Cvetkovića zbog ogromne štete koju su naneli Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu i samom gradu Nišu?

Četvrto vanredno zasedanje , 24.08.2017.

Dame i gospodo narodni poslanici, nema potrebe da se građanima Srbije skreće pažnja na činjenicu da je „Gošu“ prodala Demokratska stranka i da za četiri godine, koliko je trajala monitoring Agencije za privatizaciju, ništa nisu uradili da provere da li kupci „Goše“ ispunjavaju svoje obaveze prema radnicima, pa ja upućujem radnike „Goše“ da malo pitaju ove iz Demokratske stranke šta su oni uradili povodom njihovih prava i zadruga odnosa u njihovom preduzeću.

Ovih dana nam drže predavanja o diplomatiji i spoljnoj politici lideri DOS-a, nekadašnjeg DOS-a, pa evo ja želim da iskoristim ovo vreme da postavim pitanje Vladi Republike Srbije, Ministarstvu spoljnih poslova, BIA, VBA, VOA - kakva je bila uloga lidera DOS-a, poput na primer Zorana Živkovića, u razbijanju Savezne Republike Jugoslavije, kakva je bila uloga lidera DOS-a u razbijanju državne zajednice Srbija i Crna Gora? Šta su preduzeli lideri DOS-a koji su vodili Srbiju 2008. godine, kada je veliki broj zemalja u svetu, navodno njihovih prijatelja, priznalo samoproglašenu nezavisnost KiM? Šta su uradili lideri DOS-a, šta su uradili poslanici koji su u Narodnu skupštinu Republike Srbije izabrani sa liste dosovskih partija, poput Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, itd, kada su martu 2004. godine, inače sve veliki junaci, Šiptari izvršili pogrom nad srpskim narodom na KiM i spalili na desetine srpskih pravoslavnih crkava i manastira u martu 2004. godine?

Dalje, postavljam pitanje ovim nadležnim državnim organima - kako je moguće da ovi veliki poznavaoci diplomatije, ovi koji drže predavanja o dobrosusedskim odnosima, ovi koji nam govore kako treba da vodimo spoljnu politiku, kako je moguće da od 2008. godine, kada je najveći broj zemalja koja su priznale nezavisnost KiM to učinilo baš te godine, 2008. godine, kako je moguće da su iz Beograda, zamislite tog junaštva i te sile, iz Beograda su proterana slovom i brojem samo dva ambasadora?

Postavljam pitanje ministru spoljnih poslova kako je moguće da se to desilo? Proteran je samo ambasador Makedonije gospodin Aco Vasilevski i proterana je ambasadorka Crne Gore gospođa Anka Vojvodić. To je bilo u oktobru 2008. godine, dan nakon što je Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela odluku da na Međunarodni sud pravde ide pitanje koje su formulisali Boris Tadić i Vuk Jeremić vezano za legalnost proglašenja nezavisnosti KiM, pa kada smo dobili odgovor od Međunarodnog suda pravde koji je bio krajnje nepovoljan za Republiku Srbiju, onda se povećao broj zemalja u svetu koje su priznale nezavisnost KiM.

Takođe, pitam nadležne državne organe, a to sam već pitao mnogo puta do sada, ko je naredio da se u Beogradu u leto 2008. godine ubije Ranko Panić, ko je naredio da se zapale džamije u Beogradu? Dakle, mi danas nemamo u Srbiji nikakvih sukoba, niko ne gine, nema nikakvih incidenata, vlada mir u Srbiji, vlada mir u regionu, a za vreme njihove vladavine, za vreme onih koji su upropastili Srbiju u periodu od 2000. do 2012. godine desile su se mnoge katastrofe, između ostalog i na planu spoljne politike.

Kako je moguće da nije proteran nijedan drugi ambasador iz Beograda i nije proglašen personom non gratom, sem ambasadora Makedonije, koja nam je, kaže nam Balša Božović, sad naš veliki prijatelj i kako je moguće da je za personu non grata proglašena samo Anka Vojvodić i niko drugi od 86 država koje su u periodu od 2008. godine do 2012. godine, dakle za vreme njihove vladavine, priznale nezavisnost KiM?

Imovinska karta

(Beograd, 24.10.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Skupštine Opštine Skupština opštine Ruma Opština Mesečno 25000.00 RSD 26.11.2013 - 10.06.2016.
Predsednik nadzornog odbora Galenika a.d. Javni Mesečno 64830.00 RSD 28.02.2013 - 15.05.2014.
Predsednik upravnog odbora Agencija za privatizaciju Republika Mesečno 54000.00 RSD 05.04.2013 - 22.05.2014.
- Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) Javni Mesečno 70000.00 RSD 01.10.2012 -
- Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) Javni Mesečno 60000.00 RSD 01.10.2012 -
- Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) Javni Mesečno 19000.00 RSD 01.10.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 03.06.2016 -
Odbornik Skupština opštine Ruma Opština Mesečno 25000.00 RSD 20.05.2012 - 10.06.2016.
Odbornik Skupština opštine Ruma Opština Mesečno 25000.00 RSD 10.06.2016 -
- Visoka medicinska škola strukovnih studija, Ćuprija (Nastava) Javni Mesečno 60000.00 RSD 01.10.2018 -
Poslednji put ažurirano: 03.11.2018, 01:28