ALEKSANDAR MARTINOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1976. godine u Slavonskom Brodu. Živi u Rumi.

Diplomirao je 1999. godine, a 2003. i magistrirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

Bio je predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke u Rumi, zamenik generalnog sekretara, član Centralne otadžbinske uprave i Predsedničkog kolegijuma Srpske radikalne stranke. U aprilu 2010. godine postavljen je za potpredsednika SRS-a, a 2007. godine izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije na listi Srpske radikalne stranke. Bio je član Odbora za ustavna pitanja, Zakonodavnog i Administrativnog odbora. Obavljao je i funkciju zamenika šefa poslaničke grupe SRS.

Nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora 2012. godine na kojima Srpska radikalna stranka nije uspela da pređe cenzus Martinović se povukao sa funkcija nezadovoljan stanjem u stranci. Nakon povlačenja, 4. jula 2012. godine postaje član Srpske napredne stranke.

Obavljao je funkciju predsednika Upravnog odbora Agencije za privatizaciju i Nadzornog odbora Galenike, sa kojih se povukao maja 2014. godine.

Zaposlen je od 2001. godine na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Trenutno je na mestu asistenta na predmetu Ustavno pravo.

Bio je predsednik Skupštine opštine Ruma. Nakon vanrednih parlamentarnih izbora, marta 2014. godine izabran je i za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije na listi Srpske napredne stranke. U tom sazivu bio je predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Govori engleski i nemački jezik.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 12:49

Osnovne informacije

Statistika

  • 798
  • 2
  • 10 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Za Aleksandra Martinovića

čeka se odgovor 13 dana i 9 sati

Poštovani Martinoviću šta se dešava sa predmetima i prijavama koja su poslata Visokom savetu sudstva i tužilaštvu za borbu protiv korupcije protiv Božidara Stankovića bivšeg predsednika privrednog suda u Nišu? Sa dosta predmeta i krivičnih prijava upoznata je i ministarka Nela Kuburović.

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 2 meseca i 21 dan i 9 sati

Poštovani gospodine Martinoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju ko...

Pokretanje postupka za oduzimanje mandata Vojislavu Šešelju

čeka se odgovor 3 meseca i 3 dana i 6 sati

Poštovani narodni poslaniče i predsedniče Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, Da li ste dobili presudu od Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, koji je pravni naslednik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, prema kojoj je narodni poslani...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset treće vanredno zasedanje , 12.02.2020.

Zahvaljujem se, gospodine Marinkoviću.

Slažem se najvećim delom sa izlaganjem gospodina Komlenskog, ali sam dužan da zbog javnosti dam nekoliko napomena koje se odnose na sednicu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, koja je održana 4. februara i vidim da je to izazvalo popriličnu buru u javnosti, posebno u onom delu javnosti koji nije naklonjen SNS.

Pre svega, želim da kažem, gospodine Komlenski, da SNS nije i ne želi da bude u sukobu sa Visokim savetom sudstva, to su ljudi koji obavljaju vrlo odgovoran i težak posao i oni su uradili jedan posao koji je dosta težak, dakle, predložili su više od 70 kandidata za predsednike osnovnih i prekršajnih sudova u Republici Srbiji. Svi mi koji smo članovi Odbora za pravosuđe znamo koliko je to jedan mukotrpan i odgovoran posao, koji i dugo traje, ali sa druge strane mi smo došli u situaciju da jednostavno moramo da reagujemo na određeni broj kandidata koji apsolutno, po informacijama koje smo mi imali, ne mogu da budu izabrani na funkcije predsednika sudova.

Primera radi, a takvih primera je nažalost bilo u velikom broju slučajeva, ja sam naveo, ako se ne varam, tri primera gde prosto nemate uslova da izaberete takvog kandidata za predsednika suda. Jedan kandidat je dolazio iz suda gde je dobio samo jedan glas svojih kolega, drugi kandidat je, i to se manje-više zna u sredini u kojoj on živi, član glavnog odbora DS, a treći kandidat, to je za mene bilo najdrastičnije, bio je na merama tajnog nadzora od strane Bezbednosno-informativne agencije, utvrđen je čak u jednom izveštaju i broj telefona te osobe i u kojom ugostiteljskim objektima se sastaje sa predstavnicima lica protiv kojih se vodi krivični postupak, kolike sume novca traži od tih lica da bi doneo odgovarajuće presude u korist njihovih, uslovno rečeno, klijenata itd.

Na takve slučajeve ne možete da ostanete nemi. Ja znam da je to sad jedna neprijatna situacija i da neko može da kaže – evo, SNS ugrožava nezavisnost pravosuđa ili SNS ima nešto protiv bilo koga iz Visokog saveta sudstva. Nemamo apsolutno protiv bilo koga bilo šta i ovo ne shvatamo apsolutno lično, ali ne možete da za predsednika suda izaberete osobu koja ne da ne može da bude starešina nekome, pogotovo ne starešina drugim svojim kolegama sudijama, nego joj je biografija takva i dela su joj takva da treba da bude krivično procesuirana, ne sme da bude sudija, a kamoli predsednik suda i po onome što smo imali u materijalu, ona treba da bude krivično gonjena.

U tom smislu, moj apel je za Visoki savet sudstva, pošto vidim da se po novinama skoro svakog dana provlače različite dezinformacije sa te sednice Odbora za pravosuđe, ovde se ne radi o ličnom ratu SNS protiv Visokog saveta sudstva, predsednika Visokog saveta sudstva, bilo kog člana Visokog saveta sudstva itd. Mi znamo da su to ljudi koji rade jedan naporan i delikatan posao, ali neke stvari jednostavno ne mogu da prođu, ne mogu da prođu. Ne može neko da bude predsednik suda, pa da je član glavnog odbora SNS, a ne DS. Moj utisak je da je DS više prisutna u pravosuđu nego što je prisutna u političkom životu Srbije. Ona u političkom životu ne postoji, ali kadrovi njeni u pravosuđu i te kako postoje.

U kakvu situaciju mi dolazimo, kao država, kao građani? Ovde se radi o vrlo ozbiljnim stvarima i neke kolege ovde u Narodnoj skupštini su o tome govorile, naravno, u kontekstu politike koju oni zastupaju. Ne može da se desi, ja sada govorim, ne samo kao pravnik, nego i kao građanin ove zemlje, da predsednik Republike izađe na konferenciju za novinare i kaže – imamo čvrste dokaze protiv tog Kosmajca, da je glavni narko diler u Srbiji, i policija prikupi sve moguće dokaze i tužilaštvo podnese optužnicu, tj. podigne optužnicu i sud kaže – sve to možete da bacite u mutnu Maricu, sve to nije ništa, taj čovek nije kriv. Pa, to je smejanje u lice građanima Srbije, to je smejanje u lice državi Srbiji. Takve stvari ne smeju da se dešavaju.

Ovo što je rekao i gospodin Petar Jojić, ja se sa tim potpuno slažem. Dakle, Visoki savet sudstva mora da uvede praksu, verujem da oni to rade, ali u nekim slučajevima, čini mi se da im je to promaklo. Nešto što se zove bezbednosna provera. Ne može osoba koja je na merama trajnog nadzora, snimanja razgovora i na tim merama se otkrije da je u svakodnevnom kontaktu sa ljudima iz kriminalnih krugova da bude predložena za predsednika suda.

Takve greške jednostavno ne smeju da se dese, a ako se dese Odbor za pravosuđe je dužan da na te greške ukaže. Ja znam da to nije prijatno i ja znam da jedan deo ljudi to ne razume, i da kaže – evo ovi sada atakuju na nezavisnost pravosuđa, ali na takve stvari morate da reagujete, zbog građana, zbog države, pa na kraju krajeva i zbog samog integriteta sudija, koje sude u ovoj državi. Najveći deo sudija su pošteni i časni ljudi koji žive od svoje plate, ne žive od mita i od korupcije, ali u svakom žitu ima i kukolja, a mi kao narodni poslanici smo dužni da na to ukažemo.

Dvadeset treće vanredno zasedanje , 12.02.2020.

Dobro, završićemo. Dužan sam da kažem nešto vezano za ovo što je rekao gospodin Petrović.

Dvadeset treće vanredno zasedanje , 12.02.2020.

Završićemo. Evo, sada je već govorio Đorđe Komlenski, on je deveti na spisku od 24 govornika, stići ćemo.

Ovo što je rekao gospodin Petrović je potpuno tačno. Dakle, Odbor je zaista doneo odluku ovakvu kakvu je doneo i to jednoglasno.

Mi smo u stvari bili pred dilemom i na Odboru su se postavljala ta pitanja, da li da idemo na sednicu Skupštine sa tim predlogom, pa da onda narodni poslanici koji smatraju da ima razloga za osporavanje, osporavaju pojedine kandidate ili pak da se taj predlog Visokog saveta sudstva povuče iz procedure i da se Visokom savetu sudstva, da kažem, predloži, odnosno preporuči da raspiše novi konkurs i da predloži nove kandidate za predsednike sudova.

Najgore od svega, po mom mišljenju je da dođemo u situaciju da budemo kao dva ovna na brvnu i da sad budemo tvrdoglavi i mi i narodni poslanici i ljudi iz Visokog saveta sudstva i da kažemo, apsolutno smo u pravu mi ili apsolutno su u pravu ovi drugi. Mi ćemo ponovo da ponovimo isti predlog, a vi probajte da ga ne usvojite itd. Mislim da nam takva situacija ne treba.

Zašto je Odbor doneo odluku da se povuče iz procedure Predlog za predsednike Osnovnih i Prekršajnih sudova.

Mogli smo mi da usvojimo taj Predlog na Odboru i da on dođe na plenum, ali šta bi se onda desilo. Onda bi narodni poslanici koji imaju dovoljno dokaza da određeni kandidati ne treba da budu izabrani za predsednike sudova. Došli bi u situaciju da čitamo ovde te dokaze. Zamislite da sada ja kao narodni poslanik čitam ime sudije tog i tog suda koja je na merama Bezbedonosno informativne agencije, merama tajnog nadzora, da čitam njen broj telefona u kojim ugostiteljskim objektima se sastajala itd, u jednom, drugom, petom slučaju, itd.

To bi dovelo VSS, to bi dovelo Ministarstvo pravde, to bi dovelo i nas kao narodne poslanike u jednu krajnje neprijatnu situaciju i zato smo se opredelili za jedno elegantnije rešenje, da se predlog vrati VSS, neka ga preispitaju.

Ja znam da je to dugačka i komplikovana procedura, ali bolje i to nego da imamo loše i nekvalitetne predsednike sudova, i da se predlože novi kandidati za predsednike sudova, pa kada dođe vreme, izabraćemo te predsednike sudova i ništa loše se neće desiti.

Ovo što je predloženo u jednom broju slučajeva, jednostavno ne može da prođe.

Vi kada dovedete u situaciju narodnog poslanika da mora na plenarnoj sednici Narodne skupštine da osporava nekog kandidata, a pogotovu kandidata predsednika suda, ja ne mogu samo da kažem paušalno, ustao sam i paušalno kažem – osporavam kandidata tog i tog. Moram da navedem neki razlog, savest me na to obavezuje. Građani to od mene očekuju. Sudije tog suda od mene to očekuju. Kada kažem, od mene, ne od mene lično, nego od bilo kog narodnog poslanika i onda bi morao da čitam pikanterije koje su krajnje neprijatne.

Zbog toga bi bilo dobro da VSS uvaži preporuku Odbora za pravosuđe, da nanovo sprovede izbor, odnosno predlaganje kandidata za predsednike sudova, ali ovog puta, mora da bude uključen jedan element na koji je ukazao i gospodin Jojić, a to je bezbednosna provera.

Ne može neko da bude predsednik suda, a da je na merama tajnog nadzora i snimanja razgovora, a ti razgovori pokažu da se on svakoga dana sastaje sa predstavnicima određenih kriminalnih krugova, od njih uzima novac i obećava presude kakve kriminalcima odgovaraju. Takve stvari ne mogu da se tolerišu.

Drugo, morate da vodite računa, ne može niko da bude predložen, a da je član bilo koje stranke, pa čak i stranke kojoj ja pripadam, a pogotovo ne stranke koja nas je i dovela u situaciju da imamo vrlo tešku situaciju u pravosuđu.

Dakle, to su sve stvari koje su vrlo ozbiljne i o kojima i te kako treba voditi računa. Nije ovo sada situacija u kojoj je bilo ko dobio nešto ili bilo ko šta izgubio.

Mislim da smo svi nešto dobili, da smo svi nešto iz ove situacije naučili. Ako ništa drugo, naučili smo da Narodna skupština nije puki protočni bojler bilo čega, pa ni predloga koji dolaze iz VSS i da je sve podložno kontroli, kritici, argumentovanoj i zasnovanoj na dokazima.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega na početku želim da demantujem ono što je rekao Đorđe Vukadinović da je Ana Brnabić u nedavnoj poseti UN nije spominjala Rezoluciju 1244. Dakle, predsednica Vlade Ana Brnabić je na forumu koji se održavao u okviru UN u NJujorku u forumu „Akcija za mir“ izričito tražila da se misija UNMIK-a ne smanjuje ni u broju članova ni u trajanju mandata.

Ovo govorim zbog građana Srbije da ne bi ostala neistina da predsednica Vlade u UN nije spominjala Rezoluciju 1244 i misiju UN na Kosovu i Metohiji.

Ono što želim da pitam jeste, odnosno moje pitanje je upućeno DRI, a vezano je za izjavu Rodoljuba Šabića, lažnog Poverenika za informacije od javnog značaja, koji iz dana u dan sve više pokazuje svoje pravo političko lice. Naime, on je, iako je nekada bio perjanica DOS 2001, 2002. godine kao potpredsednik Narodne skupštine, pa se odjednom pretvorio u nekakvog nezavisnog državnog organa, on je pre nekoliko dana, tačnije 26. septembra 2018. godine za list „Danas“ koji je poznat po objektivnom pisanju o Aleksandru Vučiću i SNS, izneo čitav niz neistina.

Rekao je da je na njegov poziv DRI došla u njegovu službu Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i informacije od javnog značaja, da je sačinila izveštaj, da je taj izveštaj objavljen na zvaničnom sajtu DRI i da je državni revizor konstatovao da sam ja kao predsednik poslaničke grupe SNS slagao da je Rodoljub Šabić za svoja službena putovanja potrošio milion i 350 hiljada dinara. Istovremeno je mene optužio da sam ja, i kaže „Martinovićevi poslanici“. Ovde nema ni jednog „Martinovićevog posalnika“, osim poslanika SNS, da su dakle „Martinovićevi poslanici“ potrošili 150 miliona dinara ili u evrima milion zarez dvadeset sedam miliona evra.

Onda je nastavio dalje u svom uobičajenom maniru, kako smo mi iz SNS botovi, da mu pretimo metkom u glavu, nožem, da ga prostački vređamo, da smo plasirali neverovatnu vest da je davao informacije nekakvim tajnim službama, a istovremeno želim da podsetim građane Srbije da je taj isti Rodoljub Šabić mog kolegu Marijana Rističevića nazvao „lažljivim lupežom“, samo zato što ga je pitao da li je tačno da je od Britanske ambasade on i tadašnji Zaštitnik građana, Saša Janković, dobio 80 hiljada funti, za šta se kasnije ispostavilo da je potpuno tačno?

Dakle, želim da pitam DRI, prvo, da li je došla u službu Poverenika, na zahtev Poverenika, ili je došla po sopstvenoj inicijativi, po redovnom programu koji DRI ima za pregled poslovanja svih državnih organa, pa i Poverenika za informacije od javnog značaja? Da li je tačno da je Rodoljub Šabić za svoja službena putovanja potrošio 1.350.000 dinara ili je u pitanja neka druga brojka? I, pitam DRI - da li je na svojoj zvaničnoj veb prezentaciji objavila konačan izveštaj o reviziji poslovanja gospodina Rodoljuba Šabića i njegovih saradnika?

Takođe, pitam Rodoljuba Šabića, kao državnog organa, za koga znam da nije nezavisan, da otvoreno radi protiv svoje države, da otvoreno radi protiv njenih interesa, da otvoreno radi protiv interesa naših obaveštajnih službi, kada će prestati sa takvim aktivnostima, zato što on platu ne prima od tih stranih obaveštajnih službi, nego iz budžeta Republike Srbije?

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.04.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, svoje pitanje upućujem Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a tiče se odgovornosti predstavnika bivšeg režima od Zorana Živkovića do Mirka Cvetkovića za stanje na Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu i za ekonomsko devastiranje grada Niša.

Naime, da bih podsetio građane Srbije, aerodrom Niš otvoren je 1986. godine, kada je osnovan kao društveno preduzeće na republičkom nivou. Godine 1999. aerodrom u Nišu je bombardovan, nakon čega je obnovljen sredstvima donacije norveške vlade, 2002. godine postaje javno preduzeće, a 2003. godine obnovljen je saobraćaj na ovom aerodromu. Od oktobra 2003. godine do 2010. godine praktično je samo JAT leteo i ovaj aerodrom je služio kao alternativni aerodrom za Aerodrom „Nikola Tesla“ i ostale aerodrome u regionu.

Vlada Srbije, na čelu sa Mirkom Cvetkovićem, 2010. godine stavlja grad Niš u dužničko ropstvo, prenoseći vlasništvo nad aerodromom na grad Niš, uz obaveze koje se mere milijardama dinara. Zoran Živković, koji ovih dana najviše ustaje protiv odluke grada Niša, bio je gradonačelnik Niša, a posle i premijer i nikad nije pokrenuo inicijativu da vlasništvo nad aerodromom Niš bude preneto sa nivoa Republike na grad Niš.

Grad Niš ni danas nije u stanju, a posebno nije bilo u stanju 2010. godine da izdvaja sredstva za normalno funkcionisanje ovog aerodroma. Ukupne obaveze koje je grad Niš 2010. godine preuzeo po osnovu ugovora koji je zaključen između Ministarstva odbrane i grada Niša iznose ukupno: prenos 158 hektara zemljišta Vojsci Srbije na teritoriji grada Niša, 32 stana za pripadnike Vojske, 21% od buduće ukupno izgrađene površine stambenog prostora na lokaciji kasarne „Bubanjski heroji“ oko 20,8 miliona evra i u periodu od 2010. godine do danas u Vojsci Srbije je predato 32 stana ukupne vrednosti dva miliona evra i svega nepunih šest hektara zemlje vrednosti od 55 hiljada evra.

Posebno želim da istaknem da je u godinama 2010, 2011, 2012. i 2013. godine, dakle, za četiri godine, izdvojeno 3,6 miliona evra direktnih subvencija iz sredstava grada Niša, i to „Montenegro erlajnsu“ 2,7 miliona evra i „Vind džetu“ skoro milion evra, a sve da bi aerodrom Niš uopšte mogao da funkcioniše. Osim toga, direktne subvencije iz sredstava grada Niša i Aerodroma „Nikola Tesla“ u istom periodu su data u iznosu od oko četiri miliona evra.

Sve prethodno navedeno je odraz neodgovorne politike rukovodstva grada Niša do 2012. godine i neodgovornog davanja sredstava, što je jedan od uzroka koji su doveli grad Niš u ogroman budžetski deficit.

Od 2014. godine do danas broj putnika zahvaljujući subvencijama i pomoći Vlade Republike Srbije porastao je od 1335, koliko je iznosio, do današnjih 331.582 putnika. U istom periodu, ukupna pomoć grada Niša za aerodrom Niš iznosi 2,2 miliona evra kroz investicije, kroz program pomoći i pomoć finanisijskoj likvidnosti. U istom periodu, investicije Republike Srbije u aerodrom Niš iznose 3,6 miliona evra, i to u zemaljsku radio-navigacionu opremu, obezbeđivanje rentgena za kontrolu putnika, prtljaga i predimenzionisanih paketa i pratećih vozila koji služe za aerodromske svrhe.

Potreba za novim investicijama iskazana od strane samog aerodroma Niš i Razvojne agencije JUB iznosi punih 20 miliona evra do 2021. godine i svima je jasno da grad Niš te investicije ne može da obezbedi. U pitanju su sledeće investicije: toranj kontrole leta - 10 miliona evra, oprema za sletanje u uslovima magle i ograničene vidljivosti - dva miliona evra, proširenje terminalne zgrade – 3,5 miliona evra, nova oprema – tri miliona evra, i prilazna svetla za kategoriju – jedan, jedan i po milion evra.

Prema dugoročnom planu poslovne strategije i razvoja JP aerodrom Niš za period od 2021. godine do 2026. godine neophodne su značajne kapitalne investicije za rehabilitaciju poletno sletne staze, proširenje platforme za koje planiraju da apliciraju za bespovratna sredstva iz međunarodnih i nacionalnih fondova u iznosu od oko 7,25 miliona evra.

(Predsedavajući: Molim vas da privodite kraju.)

Evo, završavam.

U ovom trenutku, potpuno je neizvesno da li će takva vrsta sredstava biti dostupna, što znači da Republika Srbija mora da pripremi sredstva u budžetu i za ovu investiciju kako bi se ostvario prognozirani saobraćaj od 774 hiljade putnika do 2027. godine.

Dakle, ponavljam, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture o tome koja je odgovornost bivšeg režima od Zorana Živkovića do Mirka Cvetkovića zbog ogromne štete koju su naneli Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu i samom gradu Nišu?

Četvrto vanredno zasedanje , 24.08.2017.

Dame i gospodo narodni poslanici, nema potrebe da se građanima Srbije skreće pažnja na činjenicu da je „Gošu“ prodala Demokratska stranka i da za četiri godine, koliko je trajala monitoring Agencije za privatizaciju, ništa nisu uradili da provere da li kupci „Goše“ ispunjavaju svoje obaveze prema radnicima, pa ja upućujem radnike „Goše“ da malo pitaju ove iz Demokratske stranke šta su oni uradili povodom njihovih prava i zadruga odnosa u njihovom preduzeću.

Ovih dana nam drže predavanja o diplomatiji i spoljnoj politici lideri DOS-a, nekadašnjeg DOS-a, pa evo ja želim da iskoristim ovo vreme da postavim pitanje Vladi Republike Srbije, Ministarstvu spoljnih poslova, BIA, VBA, VOA - kakva je bila uloga lidera DOS-a, poput na primer Zorana Živkovića, u razbijanju Savezne Republike Jugoslavije, kakva je bila uloga lidera DOS-a u razbijanju državne zajednice Srbija i Crna Gora? Šta su preduzeli lideri DOS-a koji su vodili Srbiju 2008. godine, kada je veliki broj zemalja u svetu, navodno njihovih prijatelja, priznalo samoproglašenu nezavisnost KiM? Šta su uradili lideri DOS-a, šta su uradili poslanici koji su u Narodnu skupštinu Republike Srbije izabrani sa liste dosovskih partija, poput Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, itd, kada su martu 2004. godine, inače sve veliki junaci, Šiptari izvršili pogrom nad srpskim narodom na KiM i spalili na desetine srpskih pravoslavnih crkava i manastira u martu 2004. godine?

Dalje, postavljam pitanje ovim nadležnim državnim organima - kako je moguće da ovi veliki poznavaoci diplomatije, ovi koji drže predavanja o dobrosusedskim odnosima, ovi koji nam govore kako treba da vodimo spoljnu politiku, kako je moguće da od 2008. godine, kada je najveći broj zemalja koja su priznale nezavisnost KiM to učinilo baš te godine, 2008. godine, kako je moguće da su iz Beograda, zamislite tog junaštva i te sile, iz Beograda su proterana slovom i brojem samo dva ambasadora?

Postavljam pitanje ministru spoljnih poslova kako je moguće da se to desilo? Proteran je samo ambasador Makedonije gospodin Aco Vasilevski i proterana je ambasadorka Crne Gore gospođa Anka Vojvodić. To je bilo u oktobru 2008. godine, dan nakon što je Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela odluku da na Međunarodni sud pravde ide pitanje koje su formulisali Boris Tadić i Vuk Jeremić vezano za legalnost proglašenja nezavisnosti KiM, pa kada smo dobili odgovor od Međunarodnog suda pravde koji je bio krajnje nepovoljan za Republiku Srbiju, onda se povećao broj zemalja u svetu koje su priznale nezavisnost KiM.

Takođe, pitam nadležne državne organe, a to sam već pitao mnogo puta do sada, ko je naredio da se u Beogradu u leto 2008. godine ubije Ranko Panić, ko je naredio da se zapale džamije u Beogradu? Dakle, mi danas nemamo u Srbiji nikakvih sukoba, niko ne gine, nema nikakvih incidenata, vlada mir u Srbiji, vlada mir u regionu, a za vreme njihove vladavine, za vreme onih koji su upropastili Srbiju u periodu od 2000. do 2012. godine desile su se mnoge katastrofe, između ostalog i na planu spoljne politike.

Kako je moguće da nije proteran nijedan drugi ambasador iz Beograda i nije proglašen personom non gratom, sem ambasadora Makedonije, koja nam je, kaže nam Balša Božović, sad naš veliki prijatelj i kako je moguće da je za personu non grata proglašena samo Anka Vojvodić i niko drugi od 86 država koje su u periodu od 2008. godine do 2012. godine, dakle za vreme njihove vladavine, priznale nezavisnost KiM?

Imovinska karta

(Beograd, 24.10.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Skupštine Opštine Skupština opštine Ruma Opština Mesečno 25000.00 RSD 26.11.2013 - 10.06.2016.
Predsednik nadzornog odbora Galenika a.d. Javni Mesečno 64830.00 RSD 28.02.2013 - 15.05.2014.
Predsednik upravnog odbora Agencija za privatizaciju Republika Mesečno 54000.00 RSD 05.04.2013 - 22.05.2014.
- Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) Javni Mesečno 70000.00 RSD 01.10.2012 -
- Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) Javni Mesečno 60000.00 RSD 01.10.2012 -
- Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) Javni Mesečno 19000.00 RSD 01.10.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 03.06.2016 -
Odbornik Skupština opštine Ruma Opština Mesečno 25000.00 RSD 20.05.2012 - 10.06.2016.
Odbornik Skupština opštine Ruma Opština Mesečno 25000.00 RSD 10.06.2016 -
- Visoka medicinska škola strukovnih studija, Ćuprija (Nastava) Javni Mesečno 60000.00 RSD 01.10.2018 -