ALEKSANDAR MARTINOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1976. godine u Slavonskom Brodu. Živi u Rumi.

Diplomirao je 1999. godine, a 2003. i magistrirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Zaposlen je od 2001. godine na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. U septembru 2012. godine izabran je u zvanje docenta za uži naučnu oblast Javnopravnu (predmet Upravno pravo).

Bio je predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke u Rumi, zamenik generalnog sekretara, član Centralne otadžbinske uprave i Predsedničkog kolegijuma Srpske radikalne stranke. U aprilu 2010. godine postavljen je za potpredsednika SRS-a, a 2007. godine izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije na listi Srpske radikalne stranke. Bio je član Odbora za ustavna pitanja, Zakonodavnog i Administrativnog odbora. Obavljao je i funkciju zamenika šefa poslaničke grupe SRS.

Nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora 2012. godine na kojima Srpska radikalna stranka nije uspela da pređe cenzus Martinović se povukao sa funkcija nezadovoljan stanjem u stranci. Nakon povlačenja, 4. jula 2012. godine postaje član Srpske napredne stranke.

Obavljao je funkciju predsednika Upravnog odbora Agencije za privatizaciju i Nadzornog odbora Galenike, sa kojih se povukao maja 2014. godine.

Bio je predsednik Skupštine opštine Ruma. Nakon vanrednih parlamentarnih izbora, marta 2014. godine izabran je i za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije na listi Srpske napredne stranke. U tom sazivu bio je predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Na izborima 2016. izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Srbije i odbornika u SO Ruma, a zatim postavljen i na funkcije šefa poslaničke grupe Srpske napredne stranke u obe skupštine. U XI sazivu bio je član Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i predsednik Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

Aleksandar Martinović je zajedno sa Sandrom Božić iz Srpske napredne stranke stupio u trodnevni štrajk glađu 10. maja, a kao razlog naveli su nereagovanje tužilaštva i sudstva na nasilničko ponašanje Boška Obradovića.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine našao se na 20. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu” i ponovo dobio mandat narodnog poslanika.

Govori engleski i nemački jezik.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:08

Osnovne informacije

Statistika

  • 831
  • 2
  • 10 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Za Aleksandra Martinovića

čeka se odgovor 8 meseci i 13 dana i 21 sat

Poštovani Martinoviću šta se dešava sa predmetima i prijavama koja su poslata Visokom savetu sudstva i tužilaštvu za borbu protiv korupcije protiv Božidara Stankovića bivšeg predsednika privrednog suda u Nišu? Sa dosta predmeta i krivičnih prijava upoznata je i ministarka Nela Kuburović.

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 10 meseci i 20 dana i 21 sat

Poštovani gospodine Martinoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju ko...

Pokretanje postupka za oduzimanje mandata Vojislavu Šešelju

čeka se odgovor 11 meseci i 3 dana i 18 sati

Poštovani narodni poslaniče i predsedniče Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, Da li ste dobili presudu od Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, koji je pravni naslednik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, prema kojoj je narodni poslani...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 10.05.2020.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.

Javio sam se za reč povodom amandmana, prosto želim da iznesem nekoliko važnih stavova poslaničke grupe SNS u vezi onoga što smo čuli danas, a i u vezi onoga što smo čuli pre dva dana kada smo u načelu raspravljali o predlozima ovih izbornih zakona koji se odnose na izbore narodnih poslanika i na lokalne izbore.

Pre svega, želim da kažem da je SNS prihvatila razgovore sa svima koji su želeli sa njom da razgovaraju o tome u kom pravcu treba reformisati naš politički sistem i u kom pravcu treba reformisati, između ostalog, i naše izborno zakonodavstvo.

Tu se, naravno, uvek izvlači iz konteksta ono što je rekao predsednik Republike, Aleksandar Vučić, a to je da neće prihvatiti bilo kakve ucene, čak i ako ih se skupi pet miliona. On je rekao da neće prihvatiti diktat ulice.

Dakle, na ulici može da se skupi čak i pet miliona ljudi, što naravno nikada neće da se desi, jer oni koji organizuju proteste protiv Aleksandra Vučića mogu da skupe samo 15 do 20 mafijaša i narko-dilera, kao što je to pre dva dana uradio fašista, Boško Obradović, ali je istovremeno predsednik Republike rekao da je spreman da razgovara sa svima onima koji žele ozbiljan i tolerantan dijalog o reformi našeg političkog sistema, ali u institucijama političkog sistema, odnosno u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Još je rekao, ako ne želite da razgovarate sa mnom, razgovarajte sa predsednicom Narodne skupštine. Ako ne želite da razgovarate ni sa predsednicom Narodne skupštine, evo vam tu poslanici SNS pa razgovarajte sa njima. Mi smo pokazali spremnost da razgovaramo u kom pravcu treba promeniti naš politički sistem i naše izborno zakonodavstvo.

Razume se, ne moguće je promeniti sve to za kratko vreme u potpunosti, ali ja mislim da svako objektivan mora da primeti da smo mi mnogo toga u našem političkom sistemu promenili na bolje u proteklih godinu dana i da sve te promene, ako opet objektivno pogledamo, idu u prilog onim političkim strankama koje su trenutno u Srbiji opozicija.

Ja bih voleo da čujem jedan ozbiljan argument o tome da je bilo šta promenjeno u našim zakonima a da je na štetu opozicije. Ne. Sve je u korist opozicije i sve je na štetu SNS, počevši od smanjivanja cenzusa sa pet na tri procenata pa nadalje.

Mi smo u tim razgovorima prihvatili praktično sve ili skoro sve što su nam opozicione stranke zamerale da ih nema u našim zakonima, da ih nema u našim pravnim propisima, mi smo sve to ugradili u naše zakonodavstvo. Onda kada nisu znali šta će, neki od njih koji su učestvovali u tim razgovorima, ja sam slušao i jednog od njih pre dva dana koji nam spočitava zašto se menjaju izborni uslovi u izbornoj godini ili neposredno pred izbore, a njegova stranka je između ostalog insistirala na tim promenama.

Mi smo sedeli za istim stolom, razgovarali, prihvatili skoro sve što su oni predlagali i onda dođu u Narodnu skupštinu i kažu – e, ali zašto menjate uslove na nekoliko meseci ili na godinu dana pred izbore? To su sve bili njihovi uslovi. Mi smo time pokazali jednu širinu, mi smo time pokazali spremnost da razgovaramo. Ja u tome ne vidim ništa loše.

Neke kolege, kao što je sad maločas uradio kolega Šešelj, nam stalno zameraju to zašto smo mi uopšte razgovarali sa tom tzv. „prozapadnom“ opozicijom. Razgovarali smo sa svima koji su želeli da razgovaraju. Predsednik Republike je početkom ove nedelje razgovarao i sa vama, ako se ne varam, iz SRS, vezano za ove izmene Zakona o izborima narodnih poslanika i izmene Zakona o lokalnim izborima i koliko mi se čini, na tom sastanku u ponedeljak sa predsednikom Republike, svi koji su učestvovali na tom razgovoru prihvatili su da se ova dva zakona izmene.

Te izmene opet idu u prilog opoziciji. Njima se olakšava da prikupe potpise. Dakle, neće morati da prikupljaju potpise kod javnih beležnika, nego će moći svoje potpise, odnosno potpise građana koji podržavaju njihove liste da overavaju u opštinskim, odnosno u gradskim upravama. To je takođe jedan benefit za opoziciju.

Što se tiče SNS, mi smo potpise morali da overavamo, kao i vi uostalom, kod javnih beležnika, ali ima mnogo stranaka u Srbiji koje žele da učestvuju na izborima, opozicione su, nisu prikupile potpise i mi im sada ovim zakonskim rešenjima omogućavamo da potpise overavaju u opštinskim, odnosno u gradskim upravama, što je mnogo brže, mnogo efikasnije i na kraju krajeva sa zdravstvenog aspekta mnogo bezbednije nego da se to radi kod javnih beležnika.

Želim da kažem još jednu stvar oko ovog posredovanja EU. Ništa u našem izbornom zakonodavstvu nismo menjali po diktatu bilo koga iz EU ili bili kog drugog stranog faktora. Sve što smo promenili, rezultat je dijaloga sa onim političkim strankama sa kojima smo razgovarali.

Aleksandar Vučić kao predsednik Republike, Vlada Republike Srbije i mi kao skupštinska većina nismo prihvatili mnogo strašnije pritiske nego što su oni koji se odnose na izborno zakonodavstvo.

Republika Srbija je, uz Belorusiju, jedina država danas u Evropi koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji. Trpeli smo strašne pritiske zbog toga što kupujemo rusko naoružanje. Trpeli smo strašne pritiske zašto omogućavamo kineske investicije u Srbiju i ni pod jednim tim pritiskom nismo poklekli i nismo promenili našu spoljnu politiku.

Nismo uradili ništa što je na štetu građana Srbije. Naprotiv, sve što smo uradili, uradili smo tako da je naša država danas mnogo snažnija nego što je bila 2012. ili 2014. godine, snažnija i politički i ekonomski i vojno. Pokazali smo, na kraju krajeva, i sad u ovoj pandemiji ove strašne bolesti da smo spremniji da se suočimo i sa takvim izazovima od zemalja koje su od nas ekonomski mnogo razvijenije.

Mi danas ne bismo bili u situaciji da možemo u kratkim rokovima da obezbedimo u milionima komada ili u stotinama hiljada komada maske, rukavice, skafandere, respiratore i sve ono drugo što je neophodno za borbu protiv ove bolesti, da nije bilo finansijskih i ekonomskih reformi 2014, 2015, 2016. godine, kada smo osnažili našu državu u ekonomskom i finansijskom smislu i ona je danas praktično spremna i mnogo spremnija od mnogih drugih evropskih zemalja da se suočava sa raznim izazovima, uključujući i ove zdravstvene.

Bez obzira na sve naše razlike, mi se verovatno nikada nećemo oko određenih pitanja složiti, vama hvala što sedite u Narodnoj skupštini i što pokazujete poštovanje prema državi, što pokazujete poštovanje prema parlamentu, što se ne ponašate onako kao što se ponašaju oni koji za sebe tvrde da oni imaju jedini tapiju na demokratiju, da su jedini oni evropski i građanski političari.

Mi smo ih pitali i pre dva dana u kojoj to evropskoj demokratskoj državi jedan fašista sa 15 do 20 narko dilera i mafijaša brani poslanicima da uđu u Narodnu skupštinu? Marijana Rističevića su bukvalno pretukli, bacili čoveka na zemlju, šutirali ga nogama, iscepali mu sako i na sve to, onda je krenula salva najneverovatnijih laži da je Marijan Rističević pretučen zato što je navodno imao nož, pa je nožem valjda pretio Bošku Obradoviću.

To sad možemo da vidimo i po ovim njihovim reakcijama na društvenim mrežama. „Sad bar znamo“, kažu ovi iz Dveri, „ko je iscepao sako, samo ne znamo gde je bilo obezbeđenje“ i fotografija mog uvaženog kolege Marka Atlagića, koji je u stvari izašao ispred Narodne skupštine da pomogne kolegi Marijanu Rističeviću, a oni mu kažu – ti si iscepao sako.

Onda se oglasila Marinika Tepić, koja kaže: „Marijan drži nož“. Evo, ja ću sad da pokažem taj nož. Evo, to je taj nož, neka ga vide svi građani Srbije. Ovo su ključevi od automobila Marijana Rističevića sa priveskom. Dakle, ovo su ključevi automobila sa kojim Marijan Rističević svakog dana dolazi i odlazi sa svog radnog mesta, a to je mesto narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Evo, ovo je taj nož koji se priviđa Draganu Đilasu, Bošku Obradoviću i Mariniki Tepić.

Kaže Marinika Tepić: „Marijan drži nož. Koliko Vučićevih poslanika nosi hladno oružje u Skupštini? Od nje su prvo napravili ruglo, sad i opasnu po život. Ovo su“, kaže, „ti uslovi za izbore. Više ne unose šipke i pištolje, kao njihov Šešelj, prešli su na noževe. Gde li su sad Ana Brnabić i Aleksandar Vučić?“

Ja, a i moje kolege iz poslaničke grupe Srpske napredne stranke, namerno nećemo da spominjemo danas imena nijednog novinara, jer ne želimo da od tih ljudi pravimo žrtve. Prvo, oni nisu novinari, oni su ostrašćeni politički protivnici Aleksandra Vučića, SNS i Vlade Republike Srbije. Oni su svi na platnom spisku jednog čoveka - Dragana Đilasa.

Ja molim moje kolege da im ne spominju imena. Svi znamo o kome se radi. Nemojte im spominjati imena, jer oni uživaju u tome da su žrtve, kao što Boško Obradović uživa u tome da je žrtva. On moli Boga da ga policija uhapsi. On moli Boga da se policija u Srbiji prema njemu ponaša onako kao što se prema ljudima poput njega ponaša policija u Nemačkoj, u Francuskoj, u Velikoj Britaniji, u Americi itd. I svi znamo kako se tamo ponaša policija. On moli Boga da se policija danas u Srbiji ophodi na isti način prema njemu.

Zašto? Zato što je njemu neophodno da bude žrtva. Evo, on je sad postao od napadača žrtva. Sad nije stvar u tome što je on srušio na zemlju Marijana Rističevića, i to ne on sam, nego još njih 20 zajedno sa njim. Nije dovoljno što su čoveka pretukli, naneli mu ozbiljne telesne povrede, nego je sad Marijan Rističević isukao nož, zamislite, na Boška Obradovića. I, naravno, svi ovi mediji, objektivni, nepristrasni, demokratski, krenuli su da brane fašistu Boška Obradovića i njegovog mentora Dragana Đilasa.

Šta je, u stvari, pozadina svega? Baš njih briga za izborno zakonodavstvo. Baš njih briga za reformu političkog sistema. Bitno je da u nekom momentu Dragan Đilas i njemu slični ponovo dođu na vlast i da rade sve ono što su radili dok su bili na vlasti, a to znači – baš me briga za državu, baš me briga za ekonomiju, baš me briga za vojsku, baš me briga za Srbe koji žive u bivšim jugoslovenskim republikama, važan sam ja, važne su moje firme, važno je moje lično bogatstvo.

Nije problem samo Boško Obradović. Boško Obradović je jedna batina u rukama Dragana Đilasa. Sutra kad ne bude bilo Boška Obradovića, Dragan Đilas će da nađe neku novu batinu sa kojom će pokušati da udara po Narodnoj skupštini, po predsedniku Narodne skupštine, po narodnim poslanicima, po svima onima koji ne misle kao Dragan Đilas.

Ovde se radi o tome da ljudi koji su bili na vlasti do 2012. godine pokušavaju da ukoče Srbiju, da je zaustave na putu njenog razvoja.

Zamislite, dame i gospodo narodni poslanici, zamislite vi, građani Srbije, koji ste zajedno sa nama, koji ste zajedno sa Vladom Republike Srbije, zajedno sa zdravstvenim sistemom, zajedno sa predsednikom Republike, izborili se protiv ove pandemije. Nismo je pobedili do kraja, ali nismo doživeli ni poraz. Nismo imali ni italijanski, ni španski scenario zahvaljujući budnosti i prisebnosti i predsednika Republike i Vlade Republike Srbije i naših zdravstvenih radnika. Sad, zamislite da su nekim slučajem na vlasti danas u Srbiji ljudi poput Dragana Đilasa, ljudi poput Boška Obradovića ili Saše Radulovića, koji tvrdi da je pandemija izmišljena, da ju je Vučić izmislio zbog izbora, da bi vodio izbornu kampanju u vreme pandemije, zamislite da su takvi ljudi na vlasti. Pa, mi bi imali na desetine hiljada leševa po ulicama.

Zbog toga je važno da se u Skupštini razgovara o svim problemima sa kojima se Srbija danas suočava ili o svim onim pitanjima koje političke stranke kandiduju kao teme za razgovor.

Ovo je mesto gde se razgovara, nije ulica. Nije demokratija kada fizički vas 20 napadne jednog Marijana Rističevića. Nije demokratija kada upadnete u kancelariju predsednice Narodne skupštine, pa joj nanesete povrede.

Nije demokratija kada, kao pre dva dana, naterate automobile i podignete haube od tih automobila ispred Narodne skupštine, tako da niko od vas ne može da uđe. Nije demokratija kada sa očigledno ljudima koji su pod dejstvom narkotika, sa ljudima koji su agresivni blokirate zgradu predsedništva, blokirate Narodnu skupštinu, kada vređate, kada pljujete narodne poslanike.

To se nama dešavalo pre dva dana u režiji onih koji kažu da je Aleksandar Vučić diktator, da hoće da zavede tiraniju, da smo mi svi njegovi puleni koji branimo njegov pokušaj da se sruši demokratija u Srbiji. Kada je bilo ko od nas u protekle četiri godine od kada traje ovaj saziv uradio bilo šta od onoga što su uradili puleni Dragana Đilasa? Nikada niko.

Oni su protestvovali, da vas podsetim, i 2017. godine kada je Aleksandar Vučić pobedio na predsedničkim izborima, zato što su bili nezadovoljni, pazite, bili su nezadovoljni izbornim rezultatom. Saša Radulović je priznao da nije bilo izborne krađe iako je prethodno tvrdio da jeste i onda je rekao da nije bilo izborne krađe, Aleksandar Vučić je pobedio zato što SNS jedina ima snažnu stranačku infrastrukturu na terenu, zato je pobedio na predsedničkim izborima.

Oni su nas mesecima sačekivali ispred Narodne skupštine, napadali, psovali, vređali, Marijanu Rističeviću su oštetili automobil, prebijali su narodne poslanike, a oni koji su protestvovali od 2017. godine pa do dan danas, koji sa testerama upadali u Narodnu skupštinu, koji su naterali kamion ispred zgrade predsedništva, koji su pre dva dana pretukli Marijana Rističevića, koji su blokirali ulaz u Narodnu skupštinu, koji su ponovo blokirali ulaz u predsedništvo Srbije, nisu dobili ni jednom bilo kakve batine od policije, nisu videli policajca na ulici. U njihovo vreme bacali su suzavac na nas koji smo samo hteli mirno da prošetamo do zgrade RTS. Ubili su Ranka Panića tako što su ga izgazili čizmama i zbog toga niko nije odgovarao. Batinali su nas, gasili su nam mikrofon, izbacivali su nas iz Narodne skupštine, to se nikome od njih nije desilo, i oni tvrde da su oni demokrate, a da smo mi diktatori.

Srbija je demokratska država, Srbija je stabilna država i Srbija će umeti da odgovori na sve izazove koji dolaze i u oblasti unutrašnje i u oblasti spoljne politike, ali da pokleknemo pred tajkunima kao što je Dragan Đilas ili da pokleknemo pred fašistima kao što je Boško Obradović, to neće da se desi. Srbija će ostati država, Srbija je večna i Srbija je starija i važnija od nas pojedinačno. Mi imamo obavezu kao odgovorni ljudi da našoj deci ostavimo Srbiju boljom nego što smo je zatekli, a zatekli smo je u katastrofalnom stanju.

Pozivam danas narodne poslanike, sve narodne poslanike, i one iz vlasti i one iz opozicije, da slobodno, argumentovano diskutujemo o ovim amandmanima, o izbornim zakonima. Važno je da o tome razgovaramo i važno je da pokažemo i našim građanima, ali da pokažemo celom svetu da je Srbija demokratska država, da je Srbija stabilna država, da je Srbija država koja ima institucije i to institucije koje funkcionišu u skladu sa Ustavom i zakonom.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 10.05.2020.

Hvala, gospođo predsednice.

Samo jedna napomena oko ovog bilborda: „Hvala Evropo“. To nema nikakve veze sa SNS. To je naslovnica jednog nedeljnika koji se reklamira i koji je na svoju naslovnu stranu stavio taj naslov: „Hvala Evropo“. Dakle, to nije stavila SNS. Samo toliko da pojasnim, tako da taj bilbord i ta naslovna strana sa našom strankom nikakve veze neme.

Želim da kažem nešto što je mnogo važnije. Te zamerke zašto smo prihvatili da razgovaramo sa političkim strankama koje su u opoziciji, znate, to je stvar pomalo i pogleda na svet. Oni koji su vladali Srbijom do 2012. godine, a njihovo oličenje danas je Dragan Đilas, oni su mislili da sve znaju, da su uvek oni u pravu i uvek su krojili zakone prema sebi, jer su mislili da će vladati beskonačno dugo.

Srpska napredna stranka nema takav ideološki pogled na svet. Mi prihvatamo da možda i neko drugi bude u pravu, da možda i neko drugi bolje sagledava određene stvari nego mi. Mi nikada nismo tvrdili da smo bezgrešni i uvek smo bili spremni da prihvatimo argumente za koje smo smatrali da imaju smisla.

Dakle, to vam je stvar političke filozofije. Oni koji su vladali do 2012. godine, oni su zauzeli stav – mi znamo sve, vi ne znate ništa. Zauzeli su stav – zakone pišemo onako kako nama odgovara, a baš me briga šta misli opozicija. A mi smo rekli – hajde da sednemo za sto, pa da razgovaramo. Pokazali smo i te kakvu demokratsku širinu, da prihvatimo skoro sve argumente, skoro sve predloge, skoro sve sugestije kolega iz opozicije koje su želele da se ti njihovi predlozi i sugestije ugrade u naše zakone.

Zahvaljujući SNS i naravno našim koalicionim partnerima, mi danas u našem izbornom zakonodavstvu i uopšte u zakonodavstvu Republike Srbije imamo definisanu funkcionersku kampanju, a nismo je imali definisanu u vreme kada je Dragan Đilas vladao Srbijom. Mi danas u Srbiji imamo cenzus od 3%, a ne od 5% kakav je bio u vreme Dragana Đilasa. Mi smo ti koji smo pojačali nadzornu ulogu Agencije za borbu protiv korupcije i na kraju krajeva mi smo ti koji ćemo danas da izglasamo i izmene ova dva zakona koji će opet ići naruku strankama iz opozicije koje još uvek nisu predale svoje izborne liste.

Ne radimo ovo mi zbog SNS, mi smo naše izborne liste predali. Što se nas tiče, mi možemo sad da krenemo sa kampanjom, ali ovo se radi ne zbog nas, ovo se radi zbog nekih drugih. Mi smo u stvari time pokazali da smo promenili i da smo spremni da promenimo politički kliše i političku paradigmu u Srbiji, da oni koji su na vlasti ne misle samo na sebe, nego da i te kako imaju razumevanje i za one koji su u opoziciji.

Kao što sam rekao i pre neki dan kada smo razgovarali o potvrđivanju odluka, odnosno uredbi Vlade Republike Srbije vezanoj za pandemiju koronavirusa, ja sam malo metaforično govorio o ovima iz jednog dela opozicije kao o bezgrešnim ljudima. Naravno da nisu bezgrešni, ali oni se ponašaju kao da su bezgrešni. Kada su na vlasti, rade sve protiv države, rade sve protiv građana.

Dragan Đilas kada je bio na vlasti nije uradio apsolutno ništa u korist države Srbije, ništa, najpre kao izmišljeni šef izmišljenog organa, direktor nekakve Narodne kancelarije predsednika Republike tadašnjeg predsednika Borisa Tadića, ništa nije uradio dobro za državu ni kao ministar u Vladi Republike Srbije, ništa nije dobro uradio ni kao gradonačelnik Beograda. Jedino što je za sve to vreme uspeo je da se enormno obogati. Danas mu smeta kada građani sa svojih zgrada uključe zvučnike i onda on čuje – Đilase, lopove. On nikada nije rekao da to nije tačno, on je samo rekao da mu to smeta.

Smeta lopovu kad mu kažete da je lopov. Mi ga pitamo – kako si uspeo da se obogatiš tako da za nekoliko godina svoje vlasti stekneš 619 miliona evra? On kaže – vi ste diktatori, vi želite da zavedete diktaturu u Srbiji, vi ste tirani, vi ste despoti. Niko, ali bukvalno niko nije prozvao njegovo dete, niko, niko bar iz SNS, koliko ja znam. Onda se on pojavi pred televizijskim kamerama i plače i kaže – evo, napadaju mi dete. Ispada da je Dragan Đilas jedini čovek, jedini politički lider u Srbiji koji ima pravo na emocije. Aleksandar Vučić je jedini koji nema pravo na emocije. Jeste li nekada videli naslovnu stranu bilo kojih novina u Srbiji na kojima se pojavljuju, na primer, deca Dragana Đilasa u negativnom kontekstu? Ja takve novine, takve časopise, takve nedeljnike nisam video. Ali sam video na desetine naslovnih strana na kojima se pojavljuju Aleksandar Vučić, njegov brat, njegov sin, njegova ćerka.

Jednostavno se vodi jedna besomučna kampanja ne čak ni protiv jedne stranke, SNS, ovde se vodi kampanja protiv jednog čoveka, i to na najprizemniji mogući način, tako što udarate po članovima njegove porodice, a najgore od svega je što udarate po deci. I kada niko ne spomene decu Dragana Đilasa, on se rasplače pred televizijskim kamerama, a kada Aleksandar Vučić kaže – zašto napadate moju decu, napadajte mene, napadajte SNS, napadajte Vladu Republike Srbije, oni kažu – Vučić je diktator, Vučić radi sve suprotno interesima građana Srbije, Vučić je izmislio pandemiju, Vučić je namerno uveo vanredno stanje zato što mu to odgovara iz političkih razloga, Vučić je vodio političku kampanju u vreme vanrednog stanja. Čovek nijednom rečju nije spomenuo SNS, nijednom jedinom rečju.

Zamolio sve druge, zamolio sve nas, nemojte da vodite kampanju dok traje vanredno stanje, pozvao sve da se uključe u borbu protiv ove globalne pošasti. O tome se radi. Dakle, mi imamo prosto drugačiju političku filozofiju od onih koji su vladali Srbijom do 2012. godine, i koji bi hteli ponovo da se vrate na vlast, ali ovoga puta ne izborima, nego ulicom, tako što će da batinaju svakoga ko ne misli kao on. Tako što će da izazivaju haos, tako što će da upadaju u institucije državne, medijske, tako što će da blokiraju ulaz u Narodnu skupštinu, tako što će da blokiraju zgradu Predsedništva Srbije i to rade mesecima.

To je jedna politika kojom se niko od nas koji sedimo u ovoj sali, koliko je meni poznato, bez obzira da li smo vlast ili opozicija, do sada nije služio. Mnogi od nas su bili godinama u opoziciji, pa nije nam palo na pamet, nije nam palo na pamet da fizički nasrnemo na čoveka koji ne misle isto kao i mi. Nije nam palo na pamet da stanemo u špalir ispred ulaza u Narodnu skupštinu i da kažemo ne možete da uđete. Nije nam palo na pamet da čoveka srušimo na pod i da ga šutiramo nogama. Nije nam palo na pamet da blokiramo ulaz u zgradu Predsedništva, a bili smo veliki protivnici tadašnjeg režima, i vi i mi.

Borili smo se protiv iste vlasti, te vlasti koja je bila u Srbiji do 2012. godine. Ja sam ponosan na to što se ni vi ni mi, nismo služili tim sredstvima, ovo je u političku praksu uveo Dragan Đilas. Ovo je njegov politički izum, nasilje, netolerancija, mržnja, uključite sve medije pod mojom kontrolom u borbu protiv predsednika Republike Aleksandra Vučića, ne štedite nikoga, ni majku, ni oca, ni brata, ni decu, udrite po svemu što je njegovo. To je politički izum Dragana Đilasa. Mi se time nikada nismo služili i mi sa time nikada nećemo ni složiti. Mi smo pokazali jednu demokratsku širinu.

Kada sam došao sa svojim kolegama, bio je tu i Vlada Orlić, bio je i Dejan Đurđević, i bile su neke druge moje kolege, mi kada smo došli na Fakultet političkih nauka, jedan deo ljudi iz opozicije nije mogao da veruje da smo se mi pojavili. Zašto? Zato što su oni verovali da smo mi ljudi koji ne žele ni sa kim da razgovaraju, a mi smo došli da razgovaramo i razgovarali smo, i slušali smo svakojake predloge i suvisle i mnoge nesuvisle, pa smo razgovarali u parlamentu Srbije, ne pod pokroviteljstvom EU, to želim da kažem zbog građana Srbije. Niko nama nije tutorisao i niko nije nama usmeravao tog dijaloga. Razgovori u Narodnoj skupštini su vođeni pod, uslovno rečeno, političkim pokroviteljstvom, predsednice Narodne skupštine, Maje Gojković, a mi smo sami rekli neka dođe na te razgovore svako ko hoće, spremni smo da prihvatimo sve sugestije, sve ideje koje nam dolaze ma sa koje strane i za sve ono što smo smatrali da je dobro u cilju reforme našeg političkog sistema. Mi smo prihvatili i ugradili u naše zakonodavstvo, iako kad bi ja stvari posmatrao isključivo iz stranačkog ugla, najveći deo tih stvari je apsolutno na štetu SNS, a apsolutno je u korist svim strankama koje su sada u opoziciji i time ću i da završim.

Srpska napredna stranka, Aleksandra Vučića, uspeli su da promene i to je ono što niko neće moći da dovede u pitanje ni za pet ni za 10, ni za 100 godina. Promenili smo političku paradigmu u Srbiji koja je do 2012. godine glasila, ja znam sve, mislim na Dragana Đilasa i njemu slične, vi ne znate ništa, zakone pravim prema sebi i prema svojim tajkunima, a ne prema vama. A mi sad kažemo razgovor dijalog, argumentacija i glasamo i za ono što ne ide u prilog našoj stranci, nego ide u prilog koji su sada u opoziciji, zato što mi svi smatramo, mi koji smo sada na vlasti, da smo mi državna vlast, kao što ste vi državna opozicija. Nemojte zaboraviti u Velikoj Britaniji, opozicija se naziva opozicijom njegovog, odnosno njenog veličanstva, tako je gospodine Šešelj. Dakle, i opozicija je deo političkog sistema.

Ono što radimo danas i ono što smo radili pre nekoliko meseci kada smo menjali i Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i tako dalje. Menjali smo sa stanovišta da smo i mi koji smo trenutno na vlasti i vi koji ste trenutno u opoziciji deo istog političkog sistem i da nema potrebe da se služimo bilo kakvim drugim metodama sem političkim, a jedini politički metod je debata, dijalog i razgovor, a to jedino može da se vodi u parlamentu.

Vama još jedanput hvala i svima ostalima koji sede danas u ovoj sali, što se ne ponašate onako kao što se ponaša Dragan Đilas, jer je parlament jedina institucija u kojoj civilizovani ljudi treba da razgovaraju o svemu onome što je bitno za građane Srbije. Trenutno su važni izborni uslovi zato što mi hoćemo da se ti izbori održe u jednoj potpuno fer i demokratskoj atmosferi, da ne bude nikakvog nasilja, da ne bude bilo kakvog nezadovoljstva i da kada se završe izbori kako god da se završe i ko god da pobedi, možemo da kažemo da se život u Srbiji nastavlja potpuno normalno i da ćemo svi mi bili vlast ili opozicija posle narednih izbora nastaviti da radimo u korist države Srbije i njenih građana.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 10.05.2020.

Upravo je to država i uradila. Dakle, 15 tih huligana koje je doveo Boško Obradović su privedeni. Jedan od njih, da biste znali vi i građani Srbije iza sebe već ima 13 godina robije zbog teških krivičnih dela. Dakle, takvi ljudi su se okupili pre dva dana ovde na ulazu u Dom Narodna skupštine da bi sprečili narodne poslanike da dođu na svoje radno mesto i da debatuju o predlozima zakona. Dakle, jedan od njih ima iza sebe već 13 godina robije. Neki od njih su već registrovani kao narko dileri. Neki od njih su odgovarali zbog krivičnog dela razbojničke krađe. Da vam ne navodim sad sve detalje.

Boško Obradović, bolje rečeno, Dragan Đilas, da se mi ne lažemo, Dragan Đilas je pokupio sa dna društvenog života ljude i poslao ih ovde pred Narodnu skupštinu, a Boška Obradovića iskoristio kao batinu kojom treba da se lupa pre dva dana po glavi Marijana Rističevića, danas, sutra ili za sedam dana, po ko zna čijoj glavi.

Samo da znate o kakvim ljudima se radi. Radi se o ljudima kojima uopšte nije stalo ni do kakvih izbora, ni do kakve demokratije. Baš njih briga šta je tema u Narodnoj skupštini. Baš njih briga šta piše u predlozima zakona. To su čisti kriminalci. To su huligani, to su razbojnici koji su dovedeni pred Narodnu skupštinu da bi izazivali incidente.

Dakle, država Srbija je reagovala. Ono gde država Srbija nije reagovala i dobro je što nije reagovala, a to Dragan Đilas želi, da se prema Bošku Obradoviću kao narodnom poslaniku, još uvek narodnom poslaniku, primeni sila od strane policije da bi Boško Obradović i Dragan Đilas ispali politički mučenici. Samo im to još nedostaje u onom scenariju koji su napisali – kako bi trebao da se odvija politički život u Srbiji. O tome se radi.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega na početku želim da demantujem ono što je rekao Đorđe Vukadinović da je Ana Brnabić u nedavnoj poseti UN nije spominjala Rezoluciju 1244. Dakle, predsednica Vlade Ana Brnabić je na forumu koji se održavao u okviru UN u NJujorku u forumu „Akcija za mir“ izričito tražila da se misija UNMIK-a ne smanjuje ni u broju članova ni u trajanju mandata.

Ovo govorim zbog građana Srbije da ne bi ostala neistina da predsednica Vlade u UN nije spominjala Rezoluciju 1244 i misiju UN na Kosovu i Metohiji.

Ono što želim da pitam jeste, odnosno moje pitanje je upućeno DRI, a vezano je za izjavu Rodoljuba Šabića, lažnog Poverenika za informacije od javnog značaja, koji iz dana u dan sve više pokazuje svoje pravo političko lice. Naime, on je, iako je nekada bio perjanica DOS 2001, 2002. godine kao potpredsednik Narodne skupštine, pa se odjednom pretvorio u nekakvog nezavisnog državnog organa, on je pre nekoliko dana, tačnije 26. septembra 2018. godine za list „Danas“ koji je poznat po objektivnom pisanju o Aleksandru Vučiću i SNS, izneo čitav niz neistina.

Rekao je da je na njegov poziv DRI došla u njegovu službu Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i informacije od javnog značaja, da je sačinila izveštaj, da je taj izveštaj objavljen na zvaničnom sajtu DRI i da je državni revizor konstatovao da sam ja kao predsednik poslaničke grupe SNS slagao da je Rodoljub Šabić za svoja službena putovanja potrošio milion i 350 hiljada dinara. Istovremeno je mene optužio da sam ja, i kaže „Martinovićevi poslanici“. Ovde nema ni jednog „Martinovićevog posalnika“, osim poslanika SNS, da su dakle „Martinovićevi poslanici“ potrošili 150 miliona dinara ili u evrima milion zarez dvadeset sedam miliona evra.

Onda je nastavio dalje u svom uobičajenom maniru, kako smo mi iz SNS botovi, da mu pretimo metkom u glavu, nožem, da ga prostački vređamo, da smo plasirali neverovatnu vest da je davao informacije nekakvim tajnim službama, a istovremeno želim da podsetim građane Srbije da je taj isti Rodoljub Šabić mog kolegu Marijana Rističevića nazvao „lažljivim lupežom“, samo zato što ga je pitao da li je tačno da je od Britanske ambasade on i tadašnji Zaštitnik građana, Saša Janković, dobio 80 hiljada funti, za šta se kasnije ispostavilo da je potpuno tačno?

Dakle, želim da pitam DRI, prvo, da li je došla u službu Poverenika, na zahtev Poverenika, ili je došla po sopstvenoj inicijativi, po redovnom programu koji DRI ima za pregled poslovanja svih državnih organa, pa i Poverenika za informacije od javnog značaja? Da li je tačno da je Rodoljub Šabić za svoja službena putovanja potrošio 1.350.000 dinara ili je u pitanja neka druga brojka? I, pitam DRI - da li je na svojoj zvaničnoj veb prezentaciji objavila konačan izveštaj o reviziji poslovanja gospodina Rodoljuba Šabića i njegovih saradnika?

Takođe, pitam Rodoljuba Šabića, kao državnog organa, za koga znam da nije nezavisan, da otvoreno radi protiv svoje države, da otvoreno radi protiv njenih interesa, da otvoreno radi protiv interesa naših obaveštajnih službi, kada će prestati sa takvim aktivnostima, zato što on platu ne prima od tih stranih obaveštajnih službi, nego iz budžeta Republike Srbije?

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.04.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, svoje pitanje upućujem Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a tiče se odgovornosti predstavnika bivšeg režima od Zorana Živkovića do Mirka Cvetkovića za stanje na Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu i za ekonomsko devastiranje grada Niša.

Naime, da bih podsetio građane Srbije, aerodrom Niš otvoren je 1986. godine, kada je osnovan kao društveno preduzeće na republičkom nivou. Godine 1999. aerodrom u Nišu je bombardovan, nakon čega je obnovljen sredstvima donacije norveške vlade, 2002. godine postaje javno preduzeće, a 2003. godine obnovljen je saobraćaj na ovom aerodromu. Od oktobra 2003. godine do 2010. godine praktično je samo JAT leteo i ovaj aerodrom je služio kao alternativni aerodrom za Aerodrom „Nikola Tesla“ i ostale aerodrome u regionu.

Vlada Srbije, na čelu sa Mirkom Cvetkovićem, 2010. godine stavlja grad Niš u dužničko ropstvo, prenoseći vlasništvo nad aerodromom na grad Niš, uz obaveze koje se mere milijardama dinara. Zoran Živković, koji ovih dana najviše ustaje protiv odluke grada Niša, bio je gradonačelnik Niša, a posle i premijer i nikad nije pokrenuo inicijativu da vlasništvo nad aerodromom Niš bude preneto sa nivoa Republike na grad Niš.

Grad Niš ni danas nije u stanju, a posebno nije bilo u stanju 2010. godine da izdvaja sredstva za normalno funkcionisanje ovog aerodroma. Ukupne obaveze koje je grad Niš 2010. godine preuzeo po osnovu ugovora koji je zaključen između Ministarstva odbrane i grada Niša iznose ukupno: prenos 158 hektara zemljišta Vojsci Srbije na teritoriji grada Niša, 32 stana za pripadnike Vojske, 21% od buduće ukupno izgrađene površine stambenog prostora na lokaciji kasarne „Bubanjski heroji“ oko 20,8 miliona evra i u periodu od 2010. godine do danas u Vojsci Srbije je predato 32 stana ukupne vrednosti dva miliona evra i svega nepunih šest hektara zemlje vrednosti od 55 hiljada evra.

Posebno želim da istaknem da je u godinama 2010, 2011, 2012. i 2013. godine, dakle, za četiri godine, izdvojeno 3,6 miliona evra direktnih subvencija iz sredstava grada Niša, i to „Montenegro erlajnsu“ 2,7 miliona evra i „Vind džetu“ skoro milion evra, a sve da bi aerodrom Niš uopšte mogao da funkcioniše. Osim toga, direktne subvencije iz sredstava grada Niša i Aerodroma „Nikola Tesla“ u istom periodu su data u iznosu od oko četiri miliona evra.

Sve prethodno navedeno je odraz neodgovorne politike rukovodstva grada Niša do 2012. godine i neodgovornog davanja sredstava, što je jedan od uzroka koji su doveli grad Niš u ogroman budžetski deficit.

Od 2014. godine do danas broj putnika zahvaljujući subvencijama i pomoći Vlade Republike Srbije porastao je od 1335, koliko je iznosio, do današnjih 331.582 putnika. U istom periodu, ukupna pomoć grada Niša za aerodrom Niš iznosi 2,2 miliona evra kroz investicije, kroz program pomoći i pomoć finanisijskoj likvidnosti. U istom periodu, investicije Republike Srbije u aerodrom Niš iznose 3,6 miliona evra, i to u zemaljsku radio-navigacionu opremu, obezbeđivanje rentgena za kontrolu putnika, prtljaga i predimenzionisanih paketa i pratećih vozila koji služe za aerodromske svrhe.

Potreba za novim investicijama iskazana od strane samog aerodroma Niš i Razvojne agencije JUB iznosi punih 20 miliona evra do 2021. godine i svima je jasno da grad Niš te investicije ne može da obezbedi. U pitanju su sledeće investicije: toranj kontrole leta - 10 miliona evra, oprema za sletanje u uslovima magle i ograničene vidljivosti - dva miliona evra, proširenje terminalne zgrade – 3,5 miliona evra, nova oprema – tri miliona evra, i prilazna svetla za kategoriju – jedan, jedan i po milion evra.

Prema dugoročnom planu poslovne strategije i razvoja JP aerodrom Niš za period od 2021. godine do 2026. godine neophodne su značajne kapitalne investicije za rehabilitaciju poletno sletne staze, proširenje platforme za koje planiraju da apliciraju za bespovratna sredstva iz međunarodnih i nacionalnih fondova u iznosu od oko 7,25 miliona evra.

(Predsedavajući: Molim vas da privodite kraju.)

Evo, završavam.

U ovom trenutku, potpuno je neizvesno da li će takva vrsta sredstava biti dostupna, što znači da Republika Srbija mora da pripremi sredstva u budžetu i za ovu investiciju kako bi se ostvario prognozirani saobraćaj od 774 hiljade putnika do 2027. godine.

Dakle, ponavljam, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture o tome koja je odgovornost bivšeg režima od Zorana Živkovića do Mirka Cvetkovića zbog ogromne štete koju su naneli Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu i samom gradu Nišu?

Četvrto vanredno zasedanje , 24.08.2017.

Dame i gospodo narodni poslanici, nema potrebe da se građanima Srbije skreće pažnja na činjenicu da je „Gošu“ prodala Demokratska stranka i da za četiri godine, koliko je trajala monitoring Agencije za privatizaciju, ništa nisu uradili da provere da li kupci „Goše“ ispunjavaju svoje obaveze prema radnicima, pa ja upućujem radnike „Goše“ da malo pitaju ove iz Demokratske stranke šta su oni uradili povodom njihovih prava i zadruga odnosa u njihovom preduzeću.

Ovih dana nam drže predavanja o diplomatiji i spoljnoj politici lideri DOS-a, nekadašnjeg DOS-a, pa evo ja želim da iskoristim ovo vreme da postavim pitanje Vladi Republike Srbije, Ministarstvu spoljnih poslova, BIA, VBA, VOA - kakva je bila uloga lidera DOS-a, poput na primer Zorana Živkovića, u razbijanju Savezne Republike Jugoslavije, kakva je bila uloga lidera DOS-a u razbijanju državne zajednice Srbija i Crna Gora? Šta su preduzeli lideri DOS-a koji su vodili Srbiju 2008. godine, kada je veliki broj zemalja u svetu, navodno njihovih prijatelja, priznalo samoproglašenu nezavisnost KiM? Šta su uradili lideri DOS-a, šta su uradili poslanici koji su u Narodnu skupštinu Republike Srbije izabrani sa liste dosovskih partija, poput Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, itd, kada su martu 2004. godine, inače sve veliki junaci, Šiptari izvršili pogrom nad srpskim narodom na KiM i spalili na desetine srpskih pravoslavnih crkava i manastira u martu 2004. godine?

Dalje, postavljam pitanje ovim nadležnim državnim organima - kako je moguće da ovi veliki poznavaoci diplomatije, ovi koji drže predavanja o dobrosusedskim odnosima, ovi koji nam govore kako treba da vodimo spoljnu politiku, kako je moguće da od 2008. godine, kada je najveći broj zemalja koja su priznale nezavisnost KiM to učinilo baš te godine, 2008. godine, kako je moguće da su iz Beograda, zamislite tog junaštva i te sile, iz Beograda su proterana slovom i brojem samo dva ambasadora?

Postavljam pitanje ministru spoljnih poslova kako je moguće da se to desilo? Proteran je samo ambasador Makedonije gospodin Aco Vasilevski i proterana je ambasadorka Crne Gore gospođa Anka Vojvodić. To je bilo u oktobru 2008. godine, dan nakon što je Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela odluku da na Međunarodni sud pravde ide pitanje koje su formulisali Boris Tadić i Vuk Jeremić vezano za legalnost proglašenja nezavisnosti KiM, pa kada smo dobili odgovor od Međunarodnog suda pravde koji je bio krajnje nepovoljan za Republiku Srbiju, onda se povećao broj zemalja u svetu koje su priznale nezavisnost KiM.

Takođe, pitam nadležne državne organe, a to sam već pitao mnogo puta do sada, ko je naredio da se u Beogradu u leto 2008. godine ubije Ranko Panić, ko je naredio da se zapale džamije u Beogradu? Dakle, mi danas nemamo u Srbiji nikakvih sukoba, niko ne gine, nema nikakvih incidenata, vlada mir u Srbiji, vlada mir u regionu, a za vreme njihove vladavine, za vreme onih koji su upropastili Srbiju u periodu od 2000. do 2012. godine desile su se mnoge katastrofe, između ostalog i na planu spoljne politike.

Kako je moguće da nije proteran nijedan drugi ambasador iz Beograda i nije proglašen personom non gratom, sem ambasadora Makedonije, koja nam je, kaže nam Balša Božović, sad naš veliki prijatelj i kako je moguće da je za personu non grata proglašena samo Anka Vojvodić i niko drugi od 86 država koje su u periodu od 2008. godine do 2012. godine, dakle za vreme njihove vladavine, priznale nezavisnost KiM?

Imovinska karta

(Beograd, 24.10.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Skupštine Opštine Skupština opštine Ruma Opština Mesečno 25000.00 RSD 26.11.2013 - 10.06.2016.
Predsednik nadzornog odbora Galenika a.d. Javni Mesečno 64830.00 RSD 28.02.2013 - 15.05.2014.
Predsednik upravnog odbora Agencija za privatizaciju Republika Mesečno 54000.00 RSD 05.04.2013 - 22.05.2014.
- Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) Javni Mesečno 70000.00 RSD 01.10.2012 -
- Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) Javni Mesečno 60000.00 RSD 01.10.2012 -
- Pravni fakultet u Novom Sadu (Nastavna i naučno-istraživačka) Javni Mesečno 19000.00 RSD 01.10.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 03.06.2016 -
Odbornik Skupština opštine Ruma Opština Mesečno 25000.00 RSD 20.05.2012 - 10.06.2016.
Odbornik Skupština opštine Ruma Opština Mesečno 25000.00 RSD 10.06.2016 -
- Visoka medicinska škola strukovnih studija, Ćuprija (Nastava) Javni Mesečno 60000.00 RSD 01.10.2018 -