Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Aleksandar Martinović

Aleksandar Martinović

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.

Ovde je izneto niz neistina vezano za politiku Srpske napredne stranke.

Pre svega, građani Srbije vrlo dobro znaju da nikada bolji odnosi u političkom, ekonomskom, vojnom smislu, nisu postojali između Republike Srbije, na jednoj strani, i Ruske Federacije, odnosno Narodne Republike Kine, na drugoj strani, osim u vreme mandata Aleksandra Vučića.

Trpeli smo i trpimo i dan-danas strahovite pritiske sa zapada po najmanje dva pitanja - po pitanju uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji i po pitanju zašto se Republika Srbija naoružava pre svega ruskim a onda i kineskim oružjem. Ni jedan ni drugi pritisak nismo prihvatili. To pokazuje koliko smo privrženi prijateljstvu sa onim zemljama koje su bile prijatelji onda kada je nama bilo najteže.

Nema reči, nema govora o tome da je Vlada Srbije, ili da se predsednik Republike Srbije podanički odnosi prema zapadu, prema Evropskoj uniji ili prema bilo kome drugom. To građani Srbije vrlo dobro vide.

Što se tiče situacije u Crnoj Gori, zbog građana Srbije i zbog ovih koji su jako zabrinuti za Srbe u Crnoj Gori, moram da kažem nekoliko činjenica.

Pre nego što je bilo ko od ovih velikih branilaca Srba u Crnoj Gori uopšte čuo da Milo Đukanović sprema zakon o slobodi veroispovesti, predstavnik Republike Srbije, to je pomoćnik ministra pravde u Vladi Republike Srbije, gospodin Čedomir Backović, član Venecijanske komisije, kojoj je Crna Gora poslala Nacrt zakona o slobodi veroispovesti, je jedini, ali bukvalno jedini, koji se usprotivio Nacrtu zakona o slobodi veroispovesti, koji je u januaru mesecu ove godine izglasan u Skupštini Crne Gore.

I još nešto da vam kažem, a to pokazuje koliko je teška pozicija Republike Srbije i koliko odnosi u međunarodnoj zajednici nisu bajkoviti kao što ih vi pojednostavljeno prikazujete, tamo su nam prijatelji a ovde su nam neprijatelji, na sednicu Venecijanske komisije na kojoj je trebalo da se izglasa da li je Zakon o slobodi veroispovesti odnosno Nacrt zakona o slobodi veroispovesti, u toj fazi, u skladu sa evropskim standardima ili ne, Republika Srbija je ostala sama. Predstavnik Ruske Federacije nije došao uopšte, a predstavnik Kipra kažu da je zakasnio. To treba da znate. Ovo nije popularno da se kaže.

Da, da, samo se vi smejte. Ja jako volim ove velike Ruse, znate, gospodine Arsiću. Ali, niko neće da kupi "Ladu Nivu", svi kupe "Land rovera" od 150 hiljada evra. A ne valja Evropska unija!

Evo, sad potpisujemo, odnosno ratifikujemo Sporazum sa Evroazijskom unijom, brate mili, možete da kupite "Ladu Nivu" za 5.000 evra, što da bacate tolike pare na neprijateljske proizvode! Vi direktno onda finansirate industriju Velike Britanije, kad kupujete njihove džipove od 150 hiljada evra.

Ali, da se sad osvrnem na nešto što je mnogo važnije.

Ovo što je sad rekao gospodin Šarović je u direktnoj suprotnosti sa onim što tvrdi režim Mila Đukanovića. Režim Mila Đukanovića, preko svoje televizije, svakoga dana tvrdi da litije u Crnoj Gori, da građanske proteste u Crnoj Gori finansira i organizuje lično Aleksandar Vučić. A ovde u Narodnoj skupštini već dva meseca slušamo priče kako Srbija ne preduzima ništa! Sad se postavlja pitanje - a šta je istina? Milo Đukanović kaže da i te kako preduzimamo, da smo mi ti koji organizujemo proteste u Crnoj Gori, a onda slušamo sa druge strane priče ovih velikih pobornika britanske automobilske industrije kako u stvari mi u Crnoj Gori ne radimo ništa. I te kako radimo.

Time ću da završim, gospodine Arsiću, hvala vam što ste imali razumevanja - jeste li primetili da kada svi Srbi, odnosno srpski predstavnici, dolaze u Beograd, bez obzira da li su iz Hrvatske, da li su iz Republike Srpske, da li su iz Crne Gore, kod koga dolaze?

Dolaze kod tog velikog izdajnika, kod tog velikog preprodavca srpskih nacionalnih interesa, koji samo što nije potpisao obavezujući sporazum za Kosovo, koji samo što se nije odrekao Republike Srpske, koji radi sve po diktatu Zapada, a taj čovek se zove Aleksandar Vučić. Ali, ono što vi ne možete da prihvatite, to je da su oči srpskog naroda i u Hrvatskoj i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori usmerene prema Aleksandru Vučiću. Oni nemaju boljeg zaštitnika svojih interesa od aktuelnog predsednika Republike Srbije.
Nikako da čujem odgovor – zašto onda niste kupili „ladu nivu“, nego „lend rovera“ od 150.000 evra? Što kupujete od neprijatelja? Onaj ko finansira neprijateljsku industriju, on radi protiv interesa sopstvenog naroda. To je jedna stvar.

Druga stvar, ja sam vam rekao, prvo, ovo što ste vi rekli pokazuje da vi, u stvari, pojma niste imali kako se Srbija borila za Srbe u Crnoj Gori u Venecijanskoj komisiji, dok vam ja ove činjenice nisam izneo. To sam izneo zato da vam pokažem da odnosi u međunarodnoj zajednici ne mogu pojednostavljeno da se predstavljaju onako kao što vi to činite. Tamo su nam prijatelji, ovde su nam neprijatelji i onda hajde da se okrenemo prijateljima. Mi pre svega smo mala zemlja koja pokušava da pronađe partnere u političkom, vojnom i ekonomskom smislu i na Zapadu i na Istoku. Suviše smo mali da bismo mogli da kažemo – samo ćemo da sarađujemo sa njima, a ove ostale, baš nas briga, oni ne postoje na kugli zemaljskoj.

Slušamo već četiri godine od velikih patriota, od velikih rodoljuba, od velikih zaštitnika srpskog naroda kako Vučić samo što nije potpisao pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, samo kako se nije odrekao Republike Srpske, kako se nije odrekao Srba u Crnoj Gori. I šta se od svega toga desilo? Nije se desilo apsolutno ništa. Koji deo teritorije Republike Srbije je izgubljen pod vlašću Aleksandra Vučića? Nije izgubljen apsolutno nijedan pedalj državne teritorije. Branimo Republiku Srpsku, branimo srpski narod u Crnoj Gori, ali moramo da i Republiku Srpsku i Crnu Goru branimo na takav način da ne ugrozimo Republiku Srbiju, jer ako nam Srbija dođe u opasnost, gde ćemo? Gde ćemo mi Srbi da idemo? Nemamo rezervnu otadžbinu, ne možemo da pobegnemo da pusto ostrvo.

A vi biste pobegli u Veliku Britaniju, tamo bi vas rado primili. Ja to znam, nije to ništa sporno. Ali šta ćemo mi koji ne vozimo „lend rovera“, gde mi da odemo? Gde mi da odemo? I nemamo američke dolare u američkim bankama, je li tako, kao što neki od vas imaju.

Tako da, ja sam pristalica patriotske politike, ali tu patriotsku politiku onda pokažite na svakom koraku, a ne na rečima ste patriote, a svakim potezom u praksi činite sve suprotno onome što govorite.

Ja sam i danas i ko zna koliko puta, kao i moje kolege iz SNS pitao sve one koji kritikuju politiku Aleksandra Vučića – kažite šta je alternativa. U redu je, ne valja politika Aleksandra Vučića. Šta je alternativa? Šta je alternativa? Šta je to što vi nudite građanima Srbije, ne samo vi, i ovi iz Dveri i Dragan Đilas i Vuk Jeremić i svi redom? Šta je alternativa spoljnoj politici Aleksandra Vučića? Izolacija? Da okrenemo leđa jednoj strani sveta, a da se okrenemo onoj drugoj? Da mi budemo kolateralna šteta u sukobu velikih sila? Pa to smo imali. To smo imali u Prvom svetskom ratu i izgubili milion ljudi, to smo imali u Drugom svetskom ratu i izgubili milion ljudi, to smo imali 90-ih godina.

Što mi, mali Srbi, da budemo moneta za podkusurivanje velikih? Znamo da postoje države koje su nam više naklonjene i države koje su nam manje naklonjene, ali svet je takav, svet je pun nepravdi. Vi ne možete da pronađete neki drugi svet. Živite u svetu takvom kakav jeste i morate da vodite realnu nacionalnu politiku i unutrašnju i spoljnu. Mi smo mnogo puta u Srbiji vodili nerealnu politiku. Kad god smo smatrali da sudbina sveta zavisi od nas Srba, mi Srbi smo doživeli teške gubitke, i u biološkom smislu, i u ekonomskom, i u materijalnom, i u kulturnom i u svakom drugom.

Sudbina sveta ne zavisi od nas. Kao što ni klimatske promene ne zavise od Srbije. Ja ne mogu da prihvatim tezu da sudbina svetske klime zavisi od toga da li će građani Srbije da voze dizel automobile ili ne. To ne zavisi od Srbije. To zavisi od velikih. Ali pustite vi velike stvari velikim državama, a da se mi okrenemo nama i našim interesima i da prestanemo da imamo iluziju o tome da u međunarodnoj zajednici vlada ljubav i harmonija i da postoje samo prijatelji i neprijatelji. Postoje partneri, postoje zemlje koje su nam više naklonjene i zemlje koje su nam manje naklonjene.

Naš zadatak je, i to Aleksandar Vučić radi, one koji nam nisu bili naklonjeni tokom 90-ih godina ne možemo preko noći da pretvorimo u prijatelje. Ne možete vi od Amerike, od Nemačke, od Velike Britanije da očekujete da preko noći stanu na srpsku stranu, kada od 1990. godine nisu bile na srpskoj strani. Ali makar da nam budu malo manje neprijatelji nego što su bili tokom 90-ih godina, da izbegnemo one situacije kada smo morali da trpimo sankcije, bombardovanje i sve drugo što je nanelo ogromnu štetu Republici Srbiji, da taj naš mali srpski brodić nekako provučemo kroz te svetske Scile i Haribde. Eto, to je politika Aleksandra Vučića.
Zar činjenica da je 18 država u svetu povuklo priznanje tzv. republike Kosovo ne govori da je pozicija Srbije u međunarodnoj zajednici makar, za pedalj bolja nego što je bila do 2012. godine. Zar činjenica da pojedini i američki zvaničnici kroz svoje izjave dopuštaju mogućnost kompromisnog rešenja za Kosovo i Metohiju.

Pričali ste o finansiranju kampanje Hilari Klinton, to je laž koja se plasira već godinama. Aleksandar Vučić nije finansirao kampanju Hilari Klinton, niti je podržao kandidaturu Hilari Klinton za predsednika SAD. On je u organizaciji Fondacije Bila Klintona bio u Americi da razgovara sa tadašnjim gradonačelnikom Srebrenice, o tome kako Republika Srbija može da pomogne građanima Srebrenice u novcu da imaju nove puteve, nove škole, nove bolnice, i tako dalje, i time pokazao da je spreman da pruži ruku prijateljstva i bošnjačkom narodu i BiH, ali nije ni na koji način učestvovao u finansiranju kampanje Hilari Klinton.

Jasno je da Srbija ima mnogo problema i ti problemi nisu od juče, ali ti problemi ne mogu da se reše preko noći. Borimo se institucionalnim putem. Lako je sada pričati šta ste uradili u Venecijanskoj komisiji. A šta smo mogli drugo da uradimo kada smo bili sami? Šta smo mogli drugo da uradimo kad ste ostavljeni sami sebi? I od istoka i od zapada? Ali, smo čisti pred svojom savešću, predstavnik Republike Srbije, a vi još niste ni znali da je taj Nacrt zakona o slobodi veroispovesti, da se priprema u Crnoj Gori. Predstavnik Republike Srbije se borio u Venecijanskoj komisiji da dokaže da Zakon o slobodi veroispovesti nije u skladu sa evropskim standardima. O tome niko u Srbiji pojma nije imao, ni oni koji su za Mila Đukanovića, ni oni koji su protiv Mila Đukanovića. Tu činjenicu sam danas izneo ja, vi za to niste ni znali. Vi ste spavali zimskim snom, vi ste slavili Novu godinu, ko zna gde ste bili, dok se predstavnik Republike Srbije borio u Venecijanskoj komisiji za prava srpskog naroda u Crnoj Gori, za prava SPC.

Niste mi odgovorili na pitanje, da li laže Milo Đukanović ili ne laže, kada kaže, da sve ovo što se dešava u Crnoj Gori je instruisano od strane Aleksandra Vučića? Još jednu stvar, nismo dobili odgovor na pitanje, što kod tog velikog izdajnika Aleksandra Vučića dolazi Andrija Mandić, dolazi i Pupovac, dolazi i Dodik, dolaze sve predstavnici Srba sa teritorije bivše Jugoslavije. Što ako je on izdajnik, što ne dođu kod vas, evo, vi ćete da ih zaštitite. Vi ste jako moćni? Imate dobro koncipiranu spoljnu politiku. Imate prijatelje u Velikoj Britaniji. Pa, što ne dolaze malo kod vas, pa da ih vi posavetujete šta treba da rade povodom odluke Ustavnog suda, pa da ih posavetujete šta treba da rade povodom situacije u Crnoj Gori, pa šta da ih posavetujete po pitanju situacije u Hrvatskoj.

Dakle, pitanje je vrlo jednostavno, šta je alternativa? Lako je kritikovati. Ja razumem poziciju stranke koja je opoziciona. Ne snosite odgovornost ni za šta, možete da se junačite, od vaše politike ne zavisi ničiji život u Srbiji, ničiji život u Republici Srpskoj, ničiji život u Crnoj Gori, a od Aleksandra Vučića i njegove politike i te kako zavisi. Zbog toga mi imamo obavezu da vodimo odgovornu, promišljenu i racionalnu, nacionalnu politiku, kako na unutrašnjem tako i na spoljnom planu.
Ovo je po ko zna koji put da se kaže kako između politike SNS i politike DS, postoji kontinuitet. To je apsolutna laž.

U vreme DS priznato je tzv. Kosovo i Metohija kao nezavisna država. Za vreme vladavine DS, nijedna država u svetu nije povukla priznanje Kosova i Metohije. Za vreme Aleksandra Vučića 18 država je povuklo priznanje lažne države Kosovo.

Što se tiče ovih taksi, ono što govore kolege pokazuje ogromno pravničko neznanje.

Kad bismo podneli tužbu protiv Kosova Arbitražnom sudu, mi bismo priznali Kosovo kao nezavisnu državu.

Ne možete nekoga da tužite kao pravni subjekt, kao politički subjekt, a da tvrdite da ta država ne postoji. Mi bismo im na taj način dali međunarodno pravni legitimitet.

Kad tužite Kosovo, znači vi ga priznajete kao stranku u postupku, priznajete ga kao državu.

Što se tiče taksi, takse su nanele ogromnu štetu srpskoj privredi. To je činjenica.

Da li ste se vi ikada zapitali – a ko je to i na koji način i pored taksi od 100 procenata, na robu iz centralne Srbije, obezbedio uredno snabdevanje srpskom robom srpskom narodu na KiM? Da li se neko razboleo na KiM od kako su uvedene ove takse, da li je neko ostao bez hrane, da li je neka beba ostala bez mleka, da li se desilo išta srpskom narodu na KiM?

Šta mislite ko je to uradio? Vi. Koje ste mere vi preduzeli?

To je uradio Aleksandar Vučić, to je uradila Vlada Srbije. Od 2018. godine postoje takse od 100% i pored tih taksi srpska roba je prisutna na KiM. Srpski narod se uredno snabdeva. Funkcioniše zdravstveni sistem, funkcioniše školski sistem, očuvali smo prisustvo države Srbije na KiM u gotovo nemogućim uslovima. To pokazuje koliko je politika Aleksandra Vučića dobra, koliko je promišljena.

Istovremeno, to je dokaz koliko je tom čoveku teško da pronađe rešenje za mnogobrojne probleme za koje nije kriv on i za koje nije kriva SNS, ali koje su nam zapale u nasleđe zbog mnogih grešaka koje smo počinili u prošlosti.

Sve ovo što sam rekao pokazuje da niko od vas koji kritikujete Aleksandra Vučića, dolazili sa leve ili sa desne strane, nemate alternativu za ono što Aleksandar Vučić radi.

Ja ceo dan danas slušamo kako smo izdajnici, kako smo isti kao DS, kako ćemo uraditi ovo ili ono. Nikako da čujem koje konkretne mere bilo ko od vas, ne samo danas, nego i proteklih nedelja i meseci, predlaže za sve ove probleme o kojima smo se danas bavili i za BiH i za Crnu Goru i za KiM i za sva druga pitanja.

Svi znamo koji su problemi i mi se sa tim problemima nosimo kao država kako znamo i umemo, a nikako da čujemo odgovor šta je alternativa. Lako je da kažeš Vučiću ti si izdajnik, super. Šta je politika koju ti nudiš?

Đilas bi da se vrati na vlast bez izbora, Vuk Jeremić bi da uživa u svom nelegalno stečenom kapitalu. Ne znam šta biste vi.

Nikako da čujem šta je politika SRS po pitanju očuvanja interesa Republike Srpske, po pitanju očuvanja KiM. Koje mere vi biste preduzeli da srpska roba bude prisutna na KiM, i pored taksi od 100%, osim ovih mera koje je preduzeo Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije?

Vaše rešenje je genijalno, hajde da tužimo KiM, i onda da dobijemo crno na belo, papir da smo sami mi priznali KiM, kao nezavisnu državu. Eto to vi nudite kao alternativu politici SNS.
Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.

Samo nekoliko kratkih napomena. Mi smo o tome ovde govorili već nekoliko puta u Narodnoj skupštini i mislim da nije loše da se to ponovi zato što se stvara pogrešan utisak u javnosti.

Republika Srbija ima svoj Zakon o državnoj pomoći i ono što se kolokvijalno naziva subvencijama, to je u stvari državna pomoć. Državna pomoć i uslovi za dobijanje državne pomoći podjednako važe i za domaće i za strane investitore i u tom smislu Republika Srbija apsolutno nikoga ne diskriminiše. To je jedna stvar.

Što se tiče našeg odnosa prama Rusiji, nesporno je da i vi i mi Rusiju volimo, poštujemo iz mnogo razloga i nama potrebe da se sada ovde takmičimo ko ovde više voli Rusiju. Volite je i vi isto kao što je volimo i mi iz SNS.

Želim samo da vas podsetim na jednu stvar koju ste, čini mi se, ispustili iz vida. I pre nego što je ovaj Predlog zakona o ratifikaciji Sporazuma o priključenju Republike Srbije Evroazijskoj uniji došao na dnevni red, mi već nekoliko godina, to može da potvrdi i gospodin Rističević, imamo potpisane međunarodne sporazume sa Rusijom, Kinom i Turskom o izvozu svinjskog i goveđeg, odnosno jagnjećeg mesa na ova velika svetska tržišta.

To pokazuje našu energiju i našu spremnost da i te kako ojačavamo i povećavamo naš stočni fond. Naravno, kao i sve drugo, stvari ne mogu da se poprave preko noći. Višedecenijska devastacija srpske poljoprivrede, srpskog ratarstva, srpskog stočarstva ne može da se prevaziđe za nekoliko godina, ali činjenica je da država ulaže mnogo, mnogo više napora, mnogo više novca da pomogne srpskom poljoprivredniku da bude konkurentan i na evropskom i na svetskom tržištu.

Ono što za kraj želim da kažem, to takođe gospodin Rističević može da potvrdi, nikada veće subvencije domaćim poljoprivrednim proizvođačima država Srbija iz svog budžeta nije izdvajala nego što izdvaja u proteklih nekoliko godina i za ratare i za stočare i za… Evo, sada je u toku do 3. aprila ove godine jedan veliki konkurs na teritoriji AP Vojvodine, gde vam pokrajinska Vlada finansira više od 70% kupovine kuća na selu za mlade bračne parove. To se u Srbiji nikada nije dešavalo. To je još jedna u nizu mera koje država Srbija preko svojih organa preduzima da bi ojačala srpsko selo, da bi mladi ostali na selu i da bi srpska poljoprivreda, takva kakva jeste, sa performansama kakve ima, jer mi ne možemo da budemo po snazi jednaki Rusiji, Kini, Turskoj, to je nemoguće, ali činimo sve da budemo konkurentni na svetskom poljoprivrednom tržištu nego što smo bili do 2012. godine i tu su rezultati i te kako vidljivi.

I samo još jednu stvar želim da vam kažem, koju ste, čini mi se, izgubili iz vida. Rusija je do uvođenja sankcija EU bila pomalo, kako da vam kažem, u jednoj opuštenoj atmosferi. Nije mnogo proizvodila u oblasti voćarstva. Te proizvode je uglavnom uvozila. Kada su joj uvedene sankcije, Rusija se, jednostavno, okrenula sama sebi. Ona više nema potrebu za tolikom količinom jabuka, krušaka, jagoda, malina i tako dalje, kao što je imala do uvođenja sankcija EU. Zašto? Pa, iz jednog prostog razloga – to sada ljudi proizvode sami u Rusiji. Nekad su uvozili limun iz Turske, a sada ga proizvode u Rusiji. Nekada su uvozili maline od nas i iz Poljske, a sada ih proizvode sami. To je, takođe, jedna važna okolnost koju morate da imate u vidu. Prosto, to je situacija na svetskom tržištu na koju Srbija može samo jednim delom da utiče, većim delom ne.
Kada bi ono što je uvažena gospođa Jovanović bilo tačno, onda bi nama izvoz opadao. Međutim, nama izvoz raste, kako u zemlje EU, tako i u Rusiju.

Pročitaću vam nešto što dolazi iz redova onih koji su apsolutno neskloni, da ne upotrebim neku težu reč, ekonomskoj politici koju vodi Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije. U NIN-u je 9. januara 2020. godine objavljen jedan članak u kome autor članka, inače profesor ekonomskog fakulteta, između ostalog, kaže sledeće: "Srbija je u prethodnim godinama ostvarila makroekonomsku stabilizaciju, pre svega, usled relativno uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije, koja je dovela do eliminacije fiskalnog deficita, to je direktno uticalo na umereno smanjenje nivoa javnog duga sa 70% BDP-a 2015. godine na oko 53% BDP-a krajem 2019. godine. Indirektno, fiskalna konsolidacija je uticala i na smanjenje inflacije, unapređenje spoljno-trgovinskog bilansa, te na smanjenje rizika zemlje, pad kamatnih stopa i priliv investicija iz inostranstva."

Što se tiče ulaganja u srpske poljoprivrednike, gospodin Rističević je, čini mi se, u to bolje upućen i neka me ispravi ako grešim.

Ovi koji svakoga dana, gospođo Jovanović, ovde u holu drže konferencije kako su ugroženi, kako su im ugrožena ljudska prava, kako u Srbiji vlada neki strašan diktatorski režim, oni su od te iste vlasti dobili subvencije koje se mere od nekoliko desetina do nekoliko stotina hiljada evra. Tu, pre svega, mislim na gospodina Miroslava Aleksića, koji je dobio subvencije i za kupovinu novog traktora i druge poljoprivredne mehanizacije, za voćnjak, za kupovinu protivgradnih mreža i gospodin Radoslav Milojičić, u narodu poznatiji kao Kena, koji je, Rističeviću, koliko, za četiri hektara borovnice dobio subvencije od 150 hiljada evra. Ali, ne valja mu država. Ne valja mu država. Čovek posadi četiri hektara borovnice, država mu da 150 hiljada evra na ime podsticaja i kaže – e, vidiš ovaj Vučić, on je neki strašan diktator, diskriminiše me čak i po političkom osnovu.

U njihovo vreme, vi to jako dobro znate, ko je mogao da dobije subvencije? Prvo, subvencije su bile mnogo niže. Drugo, subvencije su davali sami sebi. Fiktivno su prikazivali da imaju neke svinje, neka goveda, neke jagode, neke jabuke, neke kruške. Toga u praksi nije bilo, ali su subvencije redovno uplaćivane i naravno, to su radili samo svojim stranačkim kolegama.

Danas država Srbija ima apsolutno jednak odnos prema svima i prema domaćim i prema stranim investitorima. I, kao što sam rekao na primeru ove dvojice, možda najglasnijih boraca protiv strašnog diktatorskog režima Aleksandra Vučića, pa oni su dobili na ime subvencija toliko para da Marijan Rističević i svi mi zajedno možemo samo da sanjamo. Toliko o tome kako vlada diktatura u Srbiji.
Zahvaljujem se, gospodine Marinkoviću.

Slažem se najvećim delom sa izlaganjem gospodina Komlenskog, ali sam dužan da zbog javnosti dam nekoliko napomena koje se odnose na sednicu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, koja je održana 4. februara i vidim da je to izazvalo popriličnu buru u javnosti, posebno u onom delu javnosti koji nije naklonjen SNS.

Pre svega, želim da kažem, gospodine Komlenski, da SNS nije i ne želi da bude u sukobu sa Visokim savetom sudstva, to su ljudi koji obavljaju vrlo odgovoran i težak posao i oni su uradili jedan posao koji je dosta težak, dakle, predložili su više od 70 kandidata za predsednike osnovnih i prekršajnih sudova u Republici Srbiji. Svi mi koji smo članovi Odbora za pravosuđe znamo koliko je to jedan mukotrpan i odgovoran posao, koji i dugo traje, ali sa druge strane mi smo došli u situaciju da jednostavno moramo da reagujemo na određeni broj kandidata koji apsolutno, po informacijama koje smo mi imali, ne mogu da budu izabrani na funkcije predsednika sudova.

Primera radi, a takvih primera je nažalost bilo u velikom broju slučajeva, ja sam naveo, ako se ne varam, tri primera gde prosto nemate uslova da izaberete takvog kandidata za predsednika suda. Jedan kandidat je dolazio iz suda gde je dobio samo jedan glas svojih kolega, drugi kandidat je, i to se manje-više zna u sredini u kojoj on živi, član glavnog odbora DS, a treći kandidat, to je za mene bilo najdrastičnije, bio je na merama tajnog nadzora od strane Bezbednosno-informativne agencije, utvrđen je čak u jednom izveštaju i broj telefona te osobe i u kojom ugostiteljskim objektima se sastaje sa predstavnicima lica protiv kojih se vodi krivični postupak, kolike sume novca traži od tih lica da bi doneo odgovarajuće presude u korist njihovih, uslovno rečeno, klijenata itd.

Na takve slučajeve ne možete da ostanete nemi. Ja znam da je to sad jedna neprijatna situacija i da neko može da kaže – evo, SNS ugrožava nezavisnost pravosuđa ili SNS ima nešto protiv bilo koga iz Visokog saveta sudstva. Nemamo apsolutno protiv bilo koga bilo šta i ovo ne shvatamo apsolutno lično, ali ne možete da za predsednika suda izaberete osobu koja ne da ne može da bude starešina nekome, pogotovo ne starešina drugim svojim kolegama sudijama, nego joj je biografija takva i dela su joj takva da treba da bude krivično procesuirana, ne sme da bude sudija, a kamoli predsednik suda i po onome što smo imali u materijalu, ona treba da bude krivično gonjena.

U tom smislu, moj apel je za Visoki savet sudstva, pošto vidim da se po novinama skoro svakog dana provlače različite dezinformacije sa te sednice Odbora za pravosuđe, ovde se ne radi o ličnom ratu SNS protiv Visokog saveta sudstva, predsednika Visokog saveta sudstva, bilo kog člana Visokog saveta sudstva itd. Mi znamo da su to ljudi koji rade jedan naporan i delikatan posao, ali neke stvari jednostavno ne mogu da prođu, ne mogu da prođu. Ne može neko da bude predsednik suda, pa da je član glavnog odbora SNS, a ne DS. Moj utisak je da je DS više prisutna u pravosuđu nego što je prisutna u političkom životu Srbije. Ona u političkom životu ne postoji, ali kadrovi njeni u pravosuđu i te kako postoje.

U kakvu situaciju mi dolazimo, kao država, kao građani? Ovde se radi o vrlo ozbiljnim stvarima i neke kolege ovde u Narodnoj skupštini su o tome govorile, naravno, u kontekstu politike koju oni zastupaju. Ne može da se desi, ja sada govorim, ne samo kao pravnik, nego i kao građanin ove zemlje, da predsednik Republike izađe na konferenciju za novinare i kaže – imamo čvrste dokaze protiv tog Kosmajca, da je glavni narko diler u Srbiji, i policija prikupi sve moguće dokaze i tužilaštvo podnese optužnicu, tj. podigne optužnicu i sud kaže – sve to možete da bacite u mutnu Maricu, sve to nije ništa, taj čovek nije kriv. Pa, to je smejanje u lice građanima Srbije, to je smejanje u lice državi Srbiji. Takve stvari ne smeju da se dešavaju.

Ovo što je rekao i gospodin Petar Jojić, ja se sa tim potpuno slažem. Dakle, Visoki savet sudstva mora da uvede praksu, verujem da oni to rade, ali u nekim slučajevima, čini mi se da im je to promaklo. Nešto što se zove bezbednosna provera. Ne može osoba koja je na merama trajnog nadzora, snimanja razgovora i na tim merama se otkrije da je u svakodnevnom kontaktu sa ljudima iz kriminalnih krugova da bude predložena za predsednika suda.

Takve greške jednostavno ne smeju da se dese, a ako se dese Odbor za pravosuđe je dužan da na te greške ukaže. Ja znam da to nije prijatno i ja znam da jedan deo ljudi to ne razume, i da kaže – evo ovi sada atakuju na nezavisnost pravosuđa, ali na takve stvari morate da reagujete, zbog građana, zbog države, pa na kraju krajeva i zbog samog integriteta sudija, koje sude u ovoj državi. Najveći deo sudija su pošteni i časni ljudi koji žive od svoje plate, ne žive od mita i od korupcije, ali u svakom žitu ima i kukolja, a mi kao narodni poslanici smo dužni da na to ukažemo.
Dobro, završićemo. Dužan sam da kažem nešto vezano za ovo što je rekao gospodin Petrović.
Završićemo. Evo, sada je već govorio Đorđe Komlenski, on je deveti na spisku od 24 govornika, stići ćemo.

Ovo što je rekao gospodin Petrović je potpuno tačno. Dakle, Odbor je zaista doneo odluku ovakvu kakvu je doneo i to jednoglasno.

Mi smo u stvari bili pred dilemom i na Odboru su se postavljala ta pitanja, da li da idemo na sednicu Skupštine sa tim predlogom, pa da onda narodni poslanici koji smatraju da ima razloga za osporavanje, osporavaju pojedine kandidate ili pak da se taj predlog Visokog saveta sudstva povuče iz procedure i da se Visokom savetu sudstva, da kažem, predloži, odnosno preporuči da raspiše novi konkurs i da predloži nove kandidate za predsednike sudova.

Najgore od svega, po mom mišljenju je da dođemo u situaciju da budemo kao dva ovna na brvnu i da sad budemo tvrdoglavi i mi i narodni poslanici i ljudi iz Visokog saveta sudstva i da kažemo, apsolutno smo u pravu mi ili apsolutno su u pravu ovi drugi. Mi ćemo ponovo da ponovimo isti predlog, a vi probajte da ga ne usvojite itd. Mislim da nam takva situacija ne treba.

Zašto je Odbor doneo odluku da se povuče iz procedure Predlog za predsednike Osnovnih i Prekršajnih sudova.

Mogli smo mi da usvojimo taj Predlog na Odboru i da on dođe na plenum, ali šta bi se onda desilo. Onda bi narodni poslanici koji imaju dovoljno dokaza da određeni kandidati ne treba da budu izabrani za predsednike sudova. Došli bi u situaciju da čitamo ovde te dokaze. Zamislite da sada ja kao narodni poslanik čitam ime sudije tog i tog suda koja je na merama Bezbedonosno informativne agencije, merama tajnog nadzora, da čitam njen broj telefona u kojim ugostiteljskim objektima se sastajala itd, u jednom, drugom, petom slučaju, itd.

To bi dovelo VSS, to bi dovelo Ministarstvo pravde, to bi dovelo i nas kao narodne poslanike u jednu krajnje neprijatnu situaciju i zato smo se opredelili za jedno elegantnije rešenje, da se predlog vrati VSS, neka ga preispitaju.

Ja znam da je to dugačka i komplikovana procedura, ali bolje i to nego da imamo loše i nekvalitetne predsednike sudova, i da se predlože novi kandidati za predsednike sudova, pa kada dođe vreme, izabraćemo te predsednike sudova i ništa loše se neće desiti.

Ovo što je predloženo u jednom broju slučajeva, jednostavno ne može da prođe.

Vi kada dovedete u situaciju narodnog poslanika da mora na plenarnoj sednici Narodne skupštine da osporava nekog kandidata, a pogotovu kandidata predsednika suda, ja ne mogu samo da kažem paušalno, ustao sam i paušalno kažem – osporavam kandidata tog i tog. Moram da navedem neki razlog, savest me na to obavezuje. Građani to od mene očekuju. Sudije tog suda od mene to očekuju. Kada kažem, od mene, ne od mene lično, nego od bilo kog narodnog poslanika i onda bi morao da čitam pikanterije koje su krajnje neprijatne.

Zbog toga bi bilo dobro da VSS uvaži preporuku Odbora za pravosuđe, da nanovo sprovede izbor, odnosno predlaganje kandidata za predsednike sudova, ali ovog puta, mora da bude uključen jedan element na koji je ukazao i gospodin Jojić, a to je bezbednosna provera.

Ne može neko da bude predsednik suda, a da je na merama tajnog nadzora i snimanja razgovora, a ti razgovori pokažu da se on svakoga dana sastaje sa predstavnicima određenih kriminalnih krugova, od njih uzima novac i obećava presude kakve kriminalcima odgovaraju. Takve stvari ne mogu da se tolerišu.

Drugo, morate da vodite računa, ne može niko da bude predložen, a da je član bilo koje stranke, pa čak i stranke kojoj ja pripadam, a pogotovo ne stranke koja nas je i dovela u situaciju da imamo vrlo tešku situaciju u pravosuđu.

Dakle, to su sve stvari koje su vrlo ozbiljne i o kojima i te kako treba voditi računa. Nije ovo sada situacija u kojoj je bilo ko dobio nešto ili bilo ko šta izgubio.

Mislim da smo svi nešto dobili, da smo svi nešto iz ove situacije naučili. Ako ništa drugo, naučili smo da Narodna skupština nije puki protočni bojler bilo čega, pa ni predloga koji dolaze iz VSS i da je sve podložno kontroli, kritici, argumentovanoj i zasnovanoj na dokazima.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SNS je podnela dva predloga zakona, a to su: Predlog zakona o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika i Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima.

Oba predloga zakona imaju istu suštinu. Ta suština nalazi se u ideji predsednika Republike Aleksandra Vučića da se dodatno osnaži uloga parlamenta u političkom životu Republike Srbije i da parlament, odnosno Narodna skupština Republike Srbije, bude mesto u kome će svi akteri političkog života da iznose svoje ideje, svoje stavove o unutrašnjoj i spoljnoj politici Republike Srbije. Dakle, da to činimo ovde u Narodnoj skupštini, kao jedinom reprezentativnom političkom telu svih građana Republike Srbije a ne na ulici, da kultivišemo naš politički život, da prestanemo jedni u drugima da gledamo smrtne neprijatelje, nego samo političke protivnike, odnosno ljude koji ne misle isto kao i mi i da konačno politika u Srbiji prestane da bude pitanje života i smrti, pitanje egzistencije, nego da bude ono što je u svim razvijenim demokratskim zemljama, a to je borba ideja, utakmica onih koji učestvuju u političkom životu, a na narodu je da izabere ko će da ga vodi u odgovarajućem vremenskom periodu.

U tom smislu, poslanička grupa SNS će naravno glasati za oba predloga zakona zato što mi podržavamo stav predsednika Republike koji je do sada uložio izuzetno mnogo napora da očuva mir i stabilnost u Republici Srbiji, ali i da očuva mir i stabilnost u regionu Zapadnog Balkana, pre svega na prostorima bivše Jugoslavije, vođenjem jedne odgovorne, mudre i promišljene državne politike.

Kao što hoćemo mir u našem okruženju tako hoćemo i mir u Republici Srbiji. Nećemo da razgovaramo motornim testerama, nećemo da razgovaramo jezikom koji podrazumeva da treba silovati predsednicu Vlade, nećemo da govorimo jezikom fizičkog nasilja. Dakle, sve to su argumenti koje SNS apsolutno ne prihvata kada je reč o političkom životu. Hoćemo jedan napredan, uzoran, kulturan i civilizovan politički sistem. Ne moramo isto da mislimo, ali ne moramo i ne smemo da se mrzimo.

Budući da oba predloga zakona imaju jednu suštinu, ja ću da istaknem u čemu se ta suština ogleda. Pre svega, SNS i njen predsednik smatraju da cenzus za izbor narodnih poslanika, kao i cenzus za izbor odbornika u skupštinama opštine i skupštinama gradova treba spustiti sa 5% na 3%.

Drugo što želimo da postignemo ovim predlozima zakona, to je da afirmišemo ulogu nacionalnih manjina u kreiranju demokratskog ambijenta u Republici Srbiji. Mi želimo da osnažimo, da podstaknemo nacionalne manjine da izlaze na izbore u Republici Srbiji, jer izlazeći na izbore u Republici Srbiji oni na taj način pokazuju da Srbiju doživljavaju kao svoju državu.

Istovremeno, ono što želimo da izbegnemo to je da se na izborima zloupotrebljava to što je jedna politička stranka samo formalno stranka nacionalne manjine, a u suštini to nije. Dakle, mi želimo da izbegnemo da se na izborima pojavljuju pod lažnom firmom stranke nacionalne manjine, lažni Mađari, lažni Slovaci, lažni Vlasi, a svi smo svedoci da je toga u političkom životu bilo.

Zašto je važno da se smanji cenzus sa pet na tri procenta? Pre svega, zbog toga što mi na taj način produbljujemo proporcionalnost našeg izbornog sistema, omogućavamo da politički vidljivi budu i oni koji ne bi bili politički vidljivi, koji ne bi ušli u Narodnu skupštinu, koji ne bi ušli u skupštinu jedinica lokalne samouprave kada bi cenzus ostao na nivou od pet procenata.

Dakle, mi na taj način dodatno osnažujemo proporcionalnost našeg izbornog sistema i to je još jedan korak napred ka uspostavljanju onog političkog sistema u Republici Srbiji koji podrazumeva da se o svemu, ali zaista o svemu, o svim idejama, o svim predlozima, o svim zakonima govori isključivo u Narodnoj skupštini, a ne na ulici, jer imali smo gorko iskustvo u političkom životu Republike Srbije, ali i u političkom životu bivše Jugoslavije kada je politika vođena na ulici.

Kad god se politika vodi na ulici, država je na gubitku. Mi hoćemo da se politika vodi u institucijama, a pre svega u Narodnoj skupštini kao najvažnijoj i centralnoj političkoj instituciji Republike Srbije.

Naravno, kada se cenzus spusti sa pet na tri procenta, najviše na gubitku je najjača politička stranka. U ovom trenutku je to SNS. Ono što želim da kažem, pre svega zbog građana koji prate ovaj prenos, u SNS je bilo dosta onih koji nisu u početku razumeli ideju predsednika Vučića da se cenzus spusti na tri procenta zato što matematički posmatrano kada imate cenzus od tri procenta, onda možete da računate na to da ćete dobiti manje mandata, s obzirom da Dontov izborni sistem, odnosno Dontova formula za preračunavanje palih glasova u broju mandata podrazumeva da svi oni glasovi koji su dati strankama ili koalicijama stranaka ili grupa građana koje nisu prešle cenzus, idu pre svega onoj stranci koja je osvojila najviše glasova, a to je SNS i 2012. i 2014. i 2016. godine.

Dakle, matematički posmatrano usvajanjem ovog Predloga zakona SNS će biti na gubitku, ali kao što je rekao i predsednik Aleksandar Vučić, za nas politika nije matematika, za nas je politika borba za državne i nacionalne interese, borba za to da imamo jedan stabilan i uređen politički sistem.

Uvek smo kada smo stavljali na taj tas stranačke i državne interese birali državne interese i ja mislim da je po tome Aleksandar Vučić i SNS, da su uneli nešto novo u politički život Republike Srbije.

Do sada su uvek oni koji su bili na vlasti uglavnom vodili računa o interesima svoje političke stranke. Aleksandar Vučić je prvi koji je i zbog toga nije običan političar, nego je, možemo slobodno da kažemo, državnik koji je rekao: „Nije važno da li će moja politička stranka da bude na gubitku, biće na dobitku Srbija“. Kako će Srbija biti na dobitku? Tako što ćemo imati mir u Srbiji, tako što nećemo jedni drugima da pretimo vešanjem, tako što nećemo jedni drugima da pretimo silovanjem, tako što ćemo se boriti mi političari jedni sa drugima, a ne sa decom, ne sa majkama, ne sa očevima, ne sa članovima porodice, kao što se vodi već godinama hajka, pre svega protiv Aleksandra Vučića i članova njegove porodice. Dakle, mi na taj način zapravo obnavljamo političku kulturu u Republici Srbiji.

Što se tiče učešća stranaka nacionalnih manjina, Srbija je, ja mislim, najliberalnija država u Evropi kada su u pitanju stranke nacionalnih manjina i njihovo pravo da učestvuju u političkom životu naše zemlje.

Pre dva dana je održano javno slušanje u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, vezano za predloge zakona koje je podnela poslanička grupa SNS i predloge zakona koje je podnela uvažena koleginica Gordana Čomić.

Ovo želim da kažem bez želje da me iko pogrešno razume i bez želje da usijavamo na bilo koji način političku atmosferu u Srbiji, a posebno je reč o odnosu prema strankama nacionalnih manjina.

Naime, gospodin Tomislav Žigmanov je rekao da, kao predstavnik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, Srbija ima jedan izborni sistem koji je nepovoljan za stranke nacionalnih manjina i da je bolji izborni sistem koji postoji u Republici Hrvatskoj. Tada sam rekao da sa tim ne mogu da se složim, ne zato što je to rekao Tomislav Žigmanov nego zato što je to moje duboko političko i pravno ubeđenje. Zašto je to tako?

U Hrvatskoj Srbin koji želi da glasa za srpsku stranku ima ispred sebe dve kutije. Jedna je kutija za, da kažem, klasične političke stranke, za stranke, uslovno rečeno, većinskog naroda, kao što su HDZ i SDP, a pored nje stoji kutija za stranke nacionalnih manjina. I sada zamislite jednog Srbina u Zagrebu, u Vukovaru, u Karlovcu, u Splitu koji dođe na biračko mesto i hoće da glasa za srpsku stranku, recimo za najjaču srpsku stranku u Hrvatskoj koju predstavlja i vodi gospodin Pupovac. On je praktično na svom čelu napisao da je Srbin. I šta se dešava u političkoj praksi?

Mnogi Srbi ne želeći da se obeleže javno da su Srbi zato što u Hrvatskoj nikada nije bilo jednostavno biti Srbin, a pogotovo to nije bilo jednostavno od 1990. godine, a nije ni danas, Srbi ne glasaju za srpske stranke i ne ubacuju glasački listić u onu kutiju na kojima piše stranke nacionalnih manjina, nego obično glasaju za stranke većinskog naroda. Srbi u Hrvatskoj već od 90-te godine, zna to prof. dr Marko Atlagić, uglavnom glasaju za SDP, misleći da je Socijaldemokratska partija Hrvatske, nekako blaža za Srbe nego Tuđmanov HDZ. U svakom slučaju mi se sa takvom pojavom u Srbiji ne suočavamo.

Dakle, u Srbiji na svakom biračkom mestu postoji jedna kutija i u tu kutiju svoj glasački listić ubacuju i Srbi, i Hrvati, i Mađari, i Bošnjaci, i Albanci, i Bugari, i Slovaci i svi drugi koji žive u Republici Srbiji, kao potpuno ravnopravni građani. Dakle, ne postoje dve kutije, ne postoji da se unapred zna za koga si glasao, nema unapred obeležavanja da li si Srbin ili si pripadnik neke nacionalne manjine.

U tom smislu, ja mislim i poslanička grupa SNS ima taj stav da je bolje za nacionalne manjine ovo što imamo kao izborni sistem u Republici Srbiji, nego ono što je izborni sistem u Republici Hrvatskoj, uz svo dužno poštovanje prema toj državi i prema činjenici da je u pitanju zemlja koja je članica EU.

Na ovom javnom slušanju, i to želim da kažem, opozicija vrlo često, odnosno jedan deo opozicije kritikuje SNS da mi raspravljamo o predlozima zakona bez javnog slušanja i bez javne debate. Zbog građana Srbije je važno da se kaže, SNS učestvuje u debati o reformi političkog sistema od leta prošle godine. Đilas je svoj Savez za Srbiju, odnosno svoju političku organizaciju „Jedan od pet miliona“ nazvao tako što je namerno iskrivio reči Aleksandra Vučića.

Aleksandar Vučić je rekao – neću da pokleknem pod vašim pritiscima i ucenama taman da vas je i pet miliona na ulicama Beograda, ali je istovremeno rekao – apsolutno sam spreman i ja i moja stranka da razgovaramo o svemu onome što mislite da je važno, a tiče se izbornog zakonodavstva u Republici Srbije. Ako nećete da razgovarate sa mnom, razgovarajte sa Majom Gojković. Ako nećete da razgovarate sa Majom Gojković, razgovarajte sa našim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Srpska napredna stranka je pokazala apsolutnu spremnost da razgovara, da čujemo šta je to što u našem izbornom sistemu valja popraviti da bi on bio još bolji.

Odmah da se razumemo, nema idealnog političkog sistema, nema političkog sistema koji ne bi u nekom svom elementu mogao da pretrpi određenu reformu i određenu promenu. Kada su jednog mudrog starogrčkog filozofa i državnika Solona pitali koje je ustavno uređenje najbolje, on je rekao – kažite mi najpre za koji narod i za koje vreme? Dakle, nema idealnog političkog sistema koji bi bio dobar u svakom vremenu za svaku državu i za svaki narod i za svake istorijske prilike.

Dakle, počeli smo razgovore, ako se ne varam, Vlado, u julu ili avgustu 2019. godine. Deo opozicije, koji je došao na te razgovore, na one prve preliminarne razgovore na Fakultetu političkih nauka, nije mogao da veruje da tamo sede predstavnici SNS zato što su oni bili ubeđeni da je Aleksandar Vučić čovek koji nije spreman da razgovora ni sa kim i koji nije spreman da sasluša bilo čije drugo mišljenje. Mi smo strpljivo išli na jedan, drugi, treći, peti sastanak na Fakultetu političkih nauka, a kasnije i u zgradu preko puta, u Kralja Milana, u staru zgradu Narodne skupštine i uvek smo se odazivali pozivu predsednice Narodne skupštine, Maje Gojković, da razgovaramo sa svima iz opozicije koji žele da razgovaraju o tome kako da naš politički, odnosno izborni sistem unapredimo.

U tom smislu, nama je potpuno čista savest. Razgovarajući sa opozicijom, mi smo pokazali, ne da smo slabi, nego da smo jaki, da se ničega ne plašimo, prihvatili smo skoro sve sugestije iz opozicije i skoro sve sugestije nevladinih organizacija koje se bave izbornim uslovima.

Doneli smo u decembru prošle godine četiri zakona na kojima su insistirali ljudi iz opozicije, pre svega Dragan Đilas, i pre svega pojedine nevladine organizacije, da se definiše šta su to javni resursi, da se zabrani tzv. funkcionerska kampanja, da se osnaži uloga Agencije za borbu protiv korupcije prilikom praćenja izbornog procesa. Sve smo to prihvatili i sve smo to ugradili u naše izborne zakone.

Danas neki postavljaju pitanje – kako to da vi naprednjaci sada predlažete da se spusti cenzus sa pet na tri posto, to se ne radi u izbornoj godini? To kažu i neki koji dolaze iz EU. Moram da kažem da je taj stav nepošten, da je on čak i licemeran, pa pomalo i bezobrazan, jer kakva je suštinska razlika? Ako zakonodavstvo koje se odnosi na izbore promenite u decembru, a onda to nastavite da činite u februaru, a izbori će biti krajem aprila, kakva je suštinska razlika? Kako je bilo demokratski da se donesu četiri zakona u decembru 2019. godine, a nije demokratski da se cenzus spusti sa pet na tri posto u februaru 2020. godine? Na to pitanje nismo dobili relevantan odgovor ni od predstavnika opozicije, ni od predstavnika Evropskog parlamenta koji učestvuju u ovom međustranačkom dijalogu.

Vezano za ova dva zakona, bolje rečeno za ova četiri predloga zakona, pošto su tu i predlozi zakona gospođe Čomić, održali smo javno slušanje. Na to javno slušanje pozvane su sve političke stranke, sve poslaničke grupe, sve nevladine organizacije koje se bave praćenjem izbornog procesa u Republici Srbiji, pozvane su i političke stranke koje nisu parlamentarne. Neki su se odazvali, neki nisu i tu nam je savest potpuno čista. Nikoga nismo zaobišli. Sve smo zvali.

Pozvan je čak i Dragan Đilas. I Boško Obradović je pozvan. Pozvani su i predstavnici Demokratske stranke Srbije. Svi su pozvani. Kažem, neki su se odazvali, neki nisu. Hvala i jednima i drugima. Time su pokazali koliko poštuju građane Republike Srbije, koliko poštuju Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Ovo javno slušanje je važno zato što smo tu mogli da čujemo određene primedbe i sugestije naših kolega narodnih poslanika, ali i određene primedbe i sugestije pojedinih nevladinih organizacija na predloge zakona koje smo podneli.

Drago mi je što je ovde gospodin Zukorlić. Imali smo jednu debatu oko toga na koji način uključiti nacionalne savete nacionalnih manjina u izborni proces, sa ciljem da se izbegne zloupotreba političkih stranaka nacionalnih manjina u izborima.

Naime, mi smo imali situaciju, posebno 2012. i 2016. godine, da su se pojedine političke stranke predstavljale kao stranke nacionalnih manjina, a zapravo to nisu bile. A predstavljale su se kao stranke nacionalnih manjina ne zato da bi štitile interese nacionalne manjine, koju su navodno predstavljale, tu mislim na Vlahe i na Slovake, nego su se predstavile kao stranke nacionalnih manjina samo iz jednog razloga - da bi ušli u parlament. To je pošlo za rukom 2012. godine listi koja se zvala Nijedan od ponuđenih odgovora, na kojoj je bio i gospodin Vukadinović, koja je bila navodno vlaška stranka, odnosno stranka vlaške nacionalne manjine. I onda smo imali 2016. godine Zelenu stranku, ako se ne varam, koju vodi gospodin Čabradi i koji je rekao da je to stranka slovačke nacionalne manjine, a to je bila toliko stranka slovačke nacionalne manjine da se dotični gospodin nije pojavio ovde u Narodnoj skupštini kada nam je u posetu došao predsednik slovačkog parlamenta.

Da bismo takve stvari sprečili, a da bismo istovremeno afirmisali da autentične stranke nacionalnih manjina i njihove koalicije učestvuju na izborima, mi smo predložili jedan mehanizam za koji smatramo da je suštinski dobar, ali smo spremni da razgovaramo o njegovom daljem poboljšanju, da se o tome da li je neka stranka stranka nacionalne manjine ili ne mora da izjasni i odgovarajući nacionalni savet nacionalne manjine. Bez želje da politizujemo nacionalne savete, ali da ih uključimo u izborni proces, kako bismo, s jedne strane, onemogućili zloupotrebe, a sa druge strane pomogli autentičnim strankama nacionalnih manjina da izađu na izbore i da se na tim izborima takmiče zajedno sa drugim političkim strankama, odnosno njihovim koalicijama.

Gospodin Zukorlić je rekao da mi propisujemo strožije uslove za nacionalne manjine nego što su to uslovi koji važe za, da tako kažem, stranke većinskog naroda. To nije tako. Tu smo se i složili, da u stvari mislimo isto ali da smo samo imali različite pravne pristupe kako formulisati taj član Predloga zakona.

Dakle, mi ne propisujemo strožije uslove za stranke nacionalnih manjina. Mi smo sprečavamo, odnosno pokušavamo da sprečimo zloupotrebe. I oko toga smo postigli konsenzus.

Ono o čemu je takođe bilo reči na ovom javnom slušanju, i to je nešto što se ponavlja već godinama, a to je da u Narodnoj skupštini nisu zastupljeni narodni poslanici iz svih opština i gradova u Republici Srbiji. Čisto pravno posmatrano, sa stanovišta Ustava i sa stanovišta ustavno-pravne teorije, svaki poslanik predstavlja ceo narod. Nijedan poslanik ne predstavlja svoju opštinu ili svoj grad. U tom smislu Srpska napredna stranka nije mogla da prihvati tu vrstu argumentacije da smo mi ovde predstavnici opština, gradova, mesnih zajednica, određenih nacija, vera, itd. Mi smo predstavnici svih građana Republike Srbije.

Srbija nije, ja sam to i rekao na tom javnom slušanju, kao što je mislio Svetozar Marković, zajednica opština. Dakle, država nije zajednica opština, država je nešto mnogo više od toga. Isto tako i narodni poslanici nisu predstavnici svojih opština. To je relikt onog socijalističkog ustavnog uređenja. Mi smo ovde predstavnici naroda. Kad kažem naroda, onda mislim naroda u političkom, ne u etičkom smislu.

Dakle, mi smo predstavnici svih građana Republike Srbije i dužni smo da se borimo za interese tih građana, bez obzira koje su nacije, vere, rase, pola, kakva im je zavičajna pripadnost, imovinsko stanje, itd.

Ono sa čime želim da završim i nadam se da ćemo danas imati jednu argumentovanu i dobru debatu o ovim predlozima zakona, nama iz SNS, a pre svega predsedniku Republike i predsedniku SNS, posle sednice koja će verovatno biti okončana u subotu, glasanjem za ove predloge zakona, savest će biti potpuno mirna i niko neće moći da baci nikakvu senku na izbore koji će biti održani u aprilu ove godine. I to je ono što je bio cilj podnošenja ovih predloga zakona - da niko, apsolutno niko, ni u Republici Srbiji, ni van Republike Srbije, ne dovede u pitanje legitimitet izbora.

Ovim izbornim zakonima prethodila je duga i argumentovana politička rasprava. Prihvatili smo da razgovaramo sa svima, prihvatili smo da razgovaramo i sa onima koji su nam pretili vešanjem, koji su pretili članovima porodice Aleksandra Vučića, koji su fizički kidisali na Maju Gojković, sa svima smo pristali da razgovaramo.

Pristali smo da razgovaramo i sa predstavnicima Evropskog parlamenta, znajući unapred da oni imaju animozitet, odnosno jedan od njih, to mogu slobodno da kažem, bez ikakvog dvoumljenja, gospođa Tanja Fajon ima animozitet prema Srpskoj naprednoj stranci, iz ideoloških razloga, a jednim delom i zbog toga što dolazi iz države koja se nekada nalazila u sastavu SFRJ i nekako je moj utisak, možda nisam u pravu, da za nju onaj rat iz juna 1991. godine sa JNA u Sloveniji još uvek nije završen. Čini mi se da ona nastavlja da ga vodi na neki drugi način, kritikujući apsolutno sve što dolazi kao predlog SNS. Ali, nije to sad važno.

Ono što je važno, to je da će izbori u aprilu 2020. godine, i parlamentarni i pokrajinski i lokalni, biti potpuno legitimni, biti potpuno čisti. I svako ko je pošten, pre svega prema sebi, svako ko je pošten prema građanima Republike Srbije, svako ko je pošten prema svojim političkim strankama, mora da prizna da nikada demokratskiji izborni uslovi nisu bili nego ovi koji su sada predviđeni i da se nikada izbori nisu odvijali u više fer atmosferi nego ovi koji će biti održani u aprilu ove godine.

Želim da naglasim da politički sistem koji je SNS nasledila 2012. godine je sistem koji je suštinski kreiran 2000. godine. Njega je kreirala DS prema sebi i Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i Zakon o lokalnim izborima i Zakon o lokalnoj samoupravi. Da vas podsetim, oni su podigli cenzus sa tri na 5% kada su u pitanju lokalni izbori. Mi sada vraćamo sa pet na 3%. Zašto? Zato što SNS i DS i celokupna opozicija predvođena Draganom Đilasom imaju suštini različit pristup politici. Oni su politički sistem kreirali prema sebi, verujući da će doveka biti na vlasti, a mi ga kreiramo tako da on odgovara građanima Srbije. Znamo mi unapred da SNS neće biti doveka na vlasti. Oni su verovali da će zauvek vladati Srbijom. Pokazalo se 2012. godine da im to nije pošlo za rukom. Mi znamo da nećemo zauvek vladati, niti želim zauvek da vladamo. Onaj ko želi zauvek da vlada nije demokrata, ali to samo pokazuje koliku imamo suštinski različite političke koncepcije. Mi ne pravimo zakone prema sebi. Mi pravimo zakone prema državi i prema njenim građanima, želeći mir i stabilnost u Republici Srbiji, želeći mir i stabilnost i kada je reč o našim komšijama, prijateljima koji su pripadnici nacionalnim manjina.

Ovim izbornim zakonima mi suštinski izbijamo bilo kakav argument da će izbori koji nas očekuju u aprilu 2020. godine biti nelegitimni, biti nepošteni i unapred odbijamo argument da rezultati tih izbora nisu takvi da ne mogu da budu prihvaćeni. Rezultati izbora će biti apsolutno prihvatljivi za sve, jer su izborni zakoni kreirani tako da najmanje odgovaraju SNS, a svima ostalima koji sede u ovoj sali najviše odgovaraju.

Odgovaraju i onima koji ne sede u ovoj sali, koji licemerno drže ovih dana konferencije za novinare, lažući o Aleksandru Vučiću i o članovima njegove porodice, a izaći će na izbore, samo pod drugom firmom. Građani Srbije treba da znaju da onaj ko se predstavlja kao suštinska opozicija i kao jedina prava opozicija Aleksandru Vučiću, Dragan Đilas ima dve firme. Jedna firma ne izlazi na izbore, firma koja se zove Savez za Srbiju. Druga firma izlazi na izbore, ta firma se zove „Jedan od pet miliona“. Nema građanina Srbije koji suštinski veruje da organizaciju „Jedan od pet miliona“ vode tri studentkinje i dva studenta. Vodi je Dragan Đilas i Dragan Đilas će izaći na izbore, ali sa ovom drugom firmom. Za ovu prvu firmu će da kaže – mi bojkotujemo izbore. Ova druga firma će, verovatno, učestvovati na pokrajinskim i na lokalnim izborima.

Želim da kažem, upravo i zbog toga što je Gordana Čomić ovde, jedini ko je suštinski gubitnik ulaska u tu koaliciju Savez za Srbiju je DS. Stranka koja ima reputaciju, ma šta ja mislio o toj stranci i o njenoj vladavini tokom dvehiljaditih godina, stranka koja ima dugu političku tradiciju. Ona je jedina prevedena žedna preko vode, ona je jedina koja se upinjala da dokaže kako je bojkot najbolje moguće rešenje i ona je jedina koja na izbore neće izaći.

Dragan Đilas će da izađe na izbore, i Boško Obradović će da izađe na izbore, i Vuk Jeremić će da izađe na izbore i svi će oni da izađu na izbore, sem DS. Naravno, to je pitanje za DS, neka oni vode unutar stranačku debatu da li je to za njih dobro ili ne.

Ono što želim da kažem na samom kraju, poslanička grupa SNS glasaće za predloge zakona koje je podnela, zato što verujemo u viziju Aleksandra Vučića da Srbija može i treba da bude normalna i pristojna zemlja u kojoj će svaki čovek, bez obzira na svoju nacionalnu, versku, rasnu ili političku pripadnost, da se oseća kao kod svoje kuće.
Ne smem da odgovorim Nemanji Šaroviću, čoveku koji mi je psovao mrtvog oca gore sa galerije dok sam držao konferenciju za novinare. On kaže da smo mi u koaliciji sa ratnim zločincima. Njegov predsednik pozvao srpski narod na KiM da glasa sa Srpsku listu. Da li vi slušate šta vam govori predsednik stranke?

Ja ne smem da kažem Nemanji Šaroviću ovo ili ono. Ko je Nemanja Šarović? Pa, već sam rekao sto puta. Politički jalov čovek, bio i ostao, i dok sam bio u SRS, pa zna Mirčić. Ko je donosio glasove SRS. Mi iz Vojvodine, Nataša Jovanović iz Šumadije.

(Predsedavajući: Koji član?)

Nemanja Šarović, koliko god para da date, on čovek ne može da prebaci jedan, dva posto u Beogradu i on se našao da drži lekcije nekome o tome kako se vodi politika i kako neko ne sme njegovom veličanstvu da odgovori.

Nemanja Šarović ne predstavlja apsolutno bilo kakav politički faktor u Srbiji. Jedino što zna to je da se javlja po Poslovniku, da vas lično vređa i jako voli pare. Jako voli pare, Đilasove pare i da se on pita SRS bi bila deo Saveza za Srbiju.

Što se tiče Marka Bastaća, vi koji toliko naričete nad sudbinom Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori i koji se busate u junačke grudi, gospodine Šaroviću, kada je u pitanju odbrana srpskih svetinja u Crnoj Gori, pa taj Marko Bastać je produžena ruka svih crnogorskih mafijaških klanova ovde u Beogradu. Da zaboravimo i kesu na glavu, da zaboravimo i uzimanje para za izdavanje građevinskih dozvola tamo gde ne mogu da se grade objekti, da zaboravimo 13.000 evra koje je uneo u rancu na aerodrom Beograd, kaže, kao pomoć nekom svom prijatelju, možda si ti taj prijatelj kome je nosio 13.000 evra, ali sve to da zaboravimo, Marko Bastać je i dan danas direktna veza režima u Crnoj Gori sa crnogorskim mafijašima ovde u Beogradu, i to je živa istina i to građani Srbije treba da znaju.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se na najgrublji mogući način vređa dostojanstvo Narodne skupštine. Koju god depešu „Vikiliksa“ da pročitamo, gospodin Ševarlić za nju nije čuo, ali je čuo i gledao je, kaže, na filmu depešu „Vikiliksa“ iz 2012. godine gde Nebojša Stefanović, po njegovim rečima, tada potpredsednik Vlade Republike Srbije, nudi Amerikancima podelu Kosova.

Svako ko se iole bavi politikom, prati politička dešavanja na političkoj sceni Srbije, zna da je Nebojša Stefanović te 2012. godine izabran za predsednika Narodne skupštine. Niti je bio ministar u Vladi, niti je bio ministar unutrašnjih poslova, a pogotovo nije bio potpredsednik Vlade Republike Srbije.

Oni koji su nam napravili gotovo nerešiv problem, gotovo nerešiv problem na Kosovu i Metohiji, gospodine Ševarliću, su oni sa kojima ste vi izašli na izbore 2016. godine, to su DSS, Dveri i to su oni sa kojima ste danas u savezu, Dragan Đilas, Boris Tadić, Vuk Jeremić i njima slični. Oni su hteli da se otresu KiM kao balasta. Malo zbog para, malo zbog obećanja da ćemo lakše da uđemo u EU, malo zbog toga što su inače političke neznalice i ne umeju da rešavaju bilo koji problem, pa ni problem KiM, jer su oni samo stvarali probleme, oni ni jedan problem nisu rešili.

Vi nam držite lekcije o patriotizmu, vi ste bili u savezu i dan danas ste u savezu sa čovekom koji je direktno 2006. godine učestvovao u razbijanju državne zajednice Srbija i Crna Gora, mislim na Vuka Jeremića. Objavljeni su transkripti razgovora Vuka Jeremića, tada savetnika Borisa Tadića, služio je vojsku kod Borisa Tadića u predsedništvu Republike i ambasadora, tada Srbije i Crne Gore u Moskvi, onog Roćena, gde kažu – mi smo j… majku Srbiji i Crnoj Gori. Onda u 2019. godini, ovdeu Beogradu, u Novom Sadu, u Nišu lupamo se u junačke grudi, mi smo za odbranu srpskih svetinja na KiM, mi smo za odbranu srpskih svetinja u Crnoj Gori, ne damo Ostrog itd. A učinili smo sve da odu iz Srbije i da odu iz krila srpskog naroda i Pećka Patrijaršija, Visoki Dečani, Sveti Vasilije Ostroški i svi redom. Ko je kriv? Krvi si ti Vučiću, kriva je SNS, kriv je, kaže, Nebojša Stefanović. Pa krivi ste vi, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić, Boško Obradović, ovaj vaš Samardžić što vodi nekakav pokret. Bio čovek ministar za KiM 2008. godine, u Vladi Vojislava Koštunice. Juče bio na skupu koji je organizova Dragan Đilas u Domu sindikata.

Taj veliki moćni Savez za Srbiju ne može da skupi u Domu sindikata više od hiljadu ljudi. Na tom skupu se pojavljuje veliki državotvorac, veliki branilac KiM, Slobodan Samardžić, bio ministar za KiM 2008. godine. Nije beknuo, nije jednu rečenicu prozborio o odbrani KiM kada su Šiptari proglasili lažnu državu KiM. Svaki dan nam Slobodan Samardžić drži lekcije o patriotizmu, o tome kako Srbija ne treba da uđe u EU. On, Marko, predaje na Fakultetu političkih nauka – politički sistem EU, objašnjava studentima kako funkcioniše EU. Decu je poslao na školovanje u EU. Zašto ih nije poslao na neki drugi deo sveta? To je taj lažni patriotizam, to je to licemerstvo, to je taj besmisao kad se pravite da ste nešto, a u stvari ste ništa.

Ostavili ste nam državu u razvalinama, kamen na kamenu nije ostao tom Aleksandru Vučiću o kome vi pričate sve najgore. Sve ste nam upropastili i zajedničku državu sa Crnom Gorom, prećutali ste 2004. godinu, prespavali ste 2008. godinu. Državu ste nam doveli do bankrota. Onda kažete – e, ali ja sam gledao film u kome se čita neka depeša gde Nebojša Stefanović 2012. godine, kao potpredsednik Vlade, nudi Amerikancima podelu KiM.

Kada ste tako veliki Srbin i veliki stručnjak za poljoprivredu, zašto ne odete u Gnjilane malo da držite predavanje Srbima o tome kako se uzgaja kukuruz? Zašto malo ne odete u Prištinu? Što malo ne odete u neki drugi deo Kim gde žive Srbi? Lako je biti veliki Srbin ovde u Beogradu i držati patriotske pridike, neko nudi podelu, neko traži podelu itd. Što ne odete malo na KiM? Između ostalog, i da vidite koliko država Srbija ulaže u KiM, u srpski narod koji je ostao da živi na KiM.

Bio sam pre neki dan i znate šta kažu ljudi? Kažu da nikada više nije stizalo para iz budžeta Republike Srbije za puteve, za škole, za bolnice, za univerzitet.

Bio sam na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici. Bolje izgleda zgrada Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, nego ijednog univerziteta u centralnoj Srbiji.

To je dokaz koliko se Aleksandar Vučić, koliko se Vlada Srbije bore za KiM. Ali, mnogo bi nam lakše bilo, bolja bi nam startna pozicija bila da nije bilo pogubne politike Borisa Tadića, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Samardžića i svih onih sa kojima ste vi i vama slični u savezu.
Zorana Mihajlović je takav izdajnik da je deo Vlade koja se danas nalazi u Drvaru i Mrkonjić Gradu zajedno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, gde podižemo srpskom narodu fabrike da bi mogao da radi.

Ako želite da se rasprava o amandmanima svede na lični rat vaš sa Zoranom Mihajlović, sa Katarinom Rakić ili sa nekim drugim poslanikom SNS, možemo i to da prihvatimo. Mislim da to nije pametno. Mislim da to ne doprinosi demokratskom karakteru Narodne skupštine, ali ako vi na tome insistirate, možemo i to da radimo. Pa bih ja mogao da kažem u nekom od narednih izlaganja da je vaš predsednik stranke u prvom tomu svoje knjige o Srebrenici za jednog vašeg poslanika rekao da je devedesetih godina bio šef auto-mafije koja je krala golfove u Beogradu. To stoji u prvoj knjizi Vojislava Šešelja koja se odnosi na Srebrenicu.

Hoćemo li da razgovaramo tim tonom, čiji muž radi neki posao koji je u skladu sa zakonom? Hoćete li da navodimo imena poslanika iz vaše poslaničke grupe čije supruge ovde rade ovde u Narodnoj skupštini ili koje rade u nekim drugim državnim organima? To nema nikakvog smisla.

Uopšte ne razumem ideju da kad se u Narodnoj skupštini pojavi ministarka Zorana Mihajlović, to se svede na lični rat, na kopanje po ormarima, kakve cipele nosi, kakve čarape, kakve rukavice, čime se bavi muž Katarine Rakić. Mislim, to je nivo rasprave za pijacu, to nije za Narodnu skupštinu.

Ali, ako vi želite zaista da se o tome govori možemo i na taj način da govorimo. Mi od takve rasprave ne bežimo. Vi bar znate da ja, kad želim, nemam dlake na jeziku i mogu da budem bezobrazniji od svih vas zajedno. Ali, mislim da to nema nikakvog smisla.

Rezultati rada Zorane Mihajlović su vidljivi.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Završavam.

Rezultati rada Zorane Mihajlović su vidljivi. Politika nije pitanje simpatija i antipatija, ljubavi ili nekih drugih osećanja, nego rezultata. Rezultati rada Zorane Mihajlović su apsolutno vidljivi, vidljivi su Koridori, novi autoputevi, nove železničke pruge, manje mrtvih na putevima, bezbedniji saobraćaj. To su rezultati njenog rada.

Da li je vi lično volite ili ne volite, to ostavite za vas lično. Ali, ne mogu da prihvatim ideju da je Zorana Mihajlović izdajnik. Žena sedi u Vladi koja najviše od svih vlada u prethodnom periodu, između ostalog, pomaže i srpskom narodu koji je ostao da živi u Federaciji BiH.

Danas, kada se deo Vlade zajedno sa predsednikom Vučićem nalazi u Drvaru i Mrkonjić Gradu, gde podižemo fabrike da bi taj narod ostao da živi na svojim vekovnim ognjištima, nakon što je preživeo golgotu 1995. godine, vi kažete – Zorana Mihajlović je izdajnik.

Da je Zorana Mihajlović izdajnik, ne bi sedela u Vladi koju podržava predsednik Republike Aleksandar Vučić i koju podržava SNS.

U SNS nema izdajnika srpskog naroda. U SNS postoje ljudi koji imaju različite poglede na određene etape naše političke istorije, ali to je zato što smo mi jedna demokratska politička organizacija. Nema izdajnika u SNS, nema izdajnika u Vladi Republike Srbije. Svi smo rodoljubi, svi volimo Srbiju, kao što sam ubeđen da je i vi volite. I baš zbog toga, ja vas pozivam da rasprava bude civilizovana, da bude argumentovana i da govorimo na bazi činjenica, a ne na bazi emocija.
Ja bih sad mogao da kažem da se i vaš predsednik okušao u Bosni i Hercegovini, pa nije uspeo, pa je došao u Beograd.

(Milorad Mirčić: Rodio se u srcu Bosne i Hercegovine.)

Jeste. Rodio se u srcu Bosne i Hercegovine. Tako je, Milorade. Sve ste u pravu.

Ima samo jedna stvar, gospođo Radeta. Ono što ste rekli vezano za te moje apanaže, kako da vam kažem, to je već postalo degutantno. Juče sam pokušao da objasnim i vašem kolegi Nemanji Šaroviću, ali njemu izgleda ne vredi bilo šta objašnjavati, on je čovek ostrašćen i ne govori racionalno, nego govori zato što nekoga lično ne podnosi.

Ta moja apanaža ne postoji. Mene je Vlada Srbije u novembru 2019. godine imenovala kao svog predstavnika u Savetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Koliko je to lep i prijatan posao, inače ne plaćen, samo želim da vas obavestim da me je tzv. kosovska policija, kada sam prošle nedelje išao u Kosovsku Mitrovicu, duže od sat vremena držala na jednom prelazu i onda su zvali Prištinu i navodno su čekali odobrenje da li uopšte mogu da uđem na teritoriju AP Kosovo i Metohija ili ne. Tu sam funkciju prihvatio, ne zato što je ona plaćena, nije plaćena, nikome nije plaćena, da ne ispadne da je samo meni neplaćena, nije plaćena nikome ko je član Saveta Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, zna to i profesor Marko Atlagić, ali sam se tog posla prihvatio zato što želim, koliko god mogu, kao predsednik poslaničke grupe, kao narodni poslanik, kao javna ličnost, da pomognem Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici i srpskom narodu koji živi u našoj južnoj srpskoj pokrajini, a koji nema gde drugo da gleda, nego da gleda u Beograd, u Vladu Srbije i u predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića.

Pošto stalno pričate o tome da je Zorana Mihajlović izdajnik, kažite mi šta je to izdala? Šta je to izdala Zorana Mihajlović? Tako ste tvrdili da je Aleksandar Vučić izdajnik. Šta je to izdao Aleksandar Vučić? Tako ste tvrdili da Aleksandar Vučić samo što nije potpisao neki papir kojim se odriče suvereniteta Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Gde je taj papir?

Govorite jezikom iz filma „Balkanski špijun“. Vi pronalazite špijune u Vladi Republike Srbije i sad je Aleksandar Vučić toliko politički slep da bi nekoga ko je američki špijun stavio u Vladu Srbije ili bilo čiji drugi strani špijun. Mislite da je SNS stranka koja bi tako nešto tolerisala. Kažem vam ponovo, nema potrebe da govorimo tim jezikom.

Zorana Mihajlović nije izdajnik. Zorana Mihajlović nije bilo čiji špijun. Možete da je volite ili da je ne volite. Možete da vam se sviđa ili ne sviđa njena garderoba, ali rezultati rada ministarstva i rezultati rada Vlade kojoj Zorana Mihajlović pripada…

(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega Martinoviću.)

… su toliko očigledni da ja mislim da nema potrebe da se posebno navode.

Samo onaj ko ne želi da vidi ne vidi nove auto-puteve, nove železnice, nove koridore, ne vidi da su nam putnici bezbedniji, da imamo manje mrtvih glava na auto-putevima, da Ibarska magistrala više nije groblje automobila, kamiona i poginulih ljudi, da sad od Beograda do Čačka možete da stignete za sat vremena, do Zlatibora za sat i po. Celu Srbiju možete da prokrstarite uzduž i popreko za nekoliko sati, što je do pre nekoliko godina bilo nemoguće.

Dakle, rezultati su očigledni. I hajde da govorimo o rezultatima.

Bilo bi dobro da čujemo šta je to što vi predlažete, pa da ti rezultati budu još bolji. Ali, ako je vaš jedini argument protiv Zorane Mihajlović njena garderoba, izvinite molim vas, ne vidim da se bilo ko od vas oblači u "sekend hend" šopovima. Nije ni vaša garderoba baš najjeftinija. Tomislav Nikolić je svojevremeno skidao cipelu pa pokazivao tu famoznu cipelu od 700 evra. Hoćemo sad da se vratimo na tu 2008. godinu? Da skidamo cipele, sakoe, košulje, pa da vidimo ko je više markiran?

To nema nikakvog smisla.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Hajde da govorimo argumentovano, da govorimo civilizovano i da ovoj Skupštini konačno vratimo dostojanstvo koje mora da ima, i po Ustavu i po zakonu i po Poslovniku.
Ja sam bio ubeđen da ekskluzivu na citiranje tabloida i Milovana Brkića ima Boško Obradović, Aleksić, Marinika Tepić i njima slični. Sad vidim da ste se i vi dohvatili tabloida i koristite argumente Milovana Brkića.

Zarad javnosti i zarad građana Srbije, na kraju krajeva, to je Zorana i sama rekla, jedina stranka kojoj je pripadala pre SNS bila je stranka G-17 plus. I to nije nikakva tajna. Kao što su i neki od vas pre SRS bili u nekim drugim političkim partijama. Nije vama SRS prva stranka u koju ste se učlanili.

Gospođa Zorana Mihajlović je bila savetnik Milorada Dodika i došla je u Republiku Srpsku na njegov poziv, da mu pomogne u definisanju strategije energetskog razvoja Republike Srpske. I kad god je Milorad Dodik u Beogradu, on se između ostalog vidi ne samo sa, naravno, pre svega sa predsednikom Republike, Aleksandrom Vučićem, ali se svaki put vidi i sa Zoranom Mihajlović. To znači da je Zorana Mihajlović ipak postigla određene, i to ne male, značajne rezultate u Republici Srpskoj, u vremenima koja su za Republiku Srpsku bila veoma teška.

Da vas podsetim, gospođo Radeta, to je bilo vreme kada je visoki predstavnik u BiH dekretom smenio više od hiljadu funkcionera u celoj Republici Srpskoj, od predsednika opština do ministara u Vladi Republike Srpske. U to vreme Zorana Mihajlović je bila uz Milorada Dodika, bila u Banja Luci i bila u Republici Srpskoj, u jedno zlo doba po Republiku Srpsku i u jedno zlo doba po srpski narod u Republici Srpskoj i jedan od razloga zašto je Zorana Mihajlović morala da napusti Republiku Srpsku bio je i pritisak stranih ambasada i visokog predstavnika u BiH - šta će vama kadrovi iz Beograda i šta će vama kadrovi iz Srbije. To je bio proces rasrbljivanja BiH i oduzimanja Dejtonskih nadležnosti Republike Srpske. U to vreme je Zorana Mihajlović bila u Banja Luci. Gde je bio svako od vas, vi to najbolje znate. Eto toliki je Zorana Mihajlović izdajnik.

Što se tiče Aleksandra Vučića, ne znam da li u vašoj stranci postoji neki unutrašnji razdor i neke unutrašnje struje, uopšte u to ne ulazim, ali sam čuo i čuli su svi narodni poslanici da je Nemanja Šarović nekoliko puta rekao da je Aleksandar Vučić izdajnik i da se sprema da potpiše nekakav obavezujući sporazum kojim će se Republika Srbija odreći KiM zarad ulaska u EU. To je rekao nekoliko puta. Doduše, to niste rekli vi, ali je rekao on, kao što je juče na sednici Administrativnog odbora, što je opet u koliziji sa vašom zvaničnom politikom, jer ste i vi podržali Srpsku listu na izborima za Skupštinu KiM, juče je njegov argument bio protiv mene i taj što je zajedno sa mnom u Savetu univerziteta u Prištini Goran Rakić, gradonačelnik Kosovske Mitrovice, i to ga označio maltene - evo ga tamo onaj Goran Rakić, izdajnik, iz Srpske liste, evo i njega su stavili da bude predstavnik Vlade Republike Srbije u Savetu univerziteta u Kosovskoj Mitrovici.

Ponovo vas pitam - šta je to izdala Zorana Mihajlović, šta je to izdao Aleksandar Vučić, koji je to papri famozni potpisan pa je Republika Srbija izgubila neki svoj deo? Sve što što smo izgubili mi smo izgubili pre Vlade koja je formirana 2012. godine i ništa Zorana Mihajlović nije prodala, kao što nije prodao ni Aleksandar Vučić. Neki drugi su prodavali. Vuk Jeremić je zajedno sa onim Roćenom razbio Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, pa sada imamo ovo što imamo u Crnoj Gori. Žuti i Vojislav Koštunica…

(Predsedavajući: Zahvaljujem gospodine Martinoviću.)

… završavam, su bili ti koji nisu prstom mrdnuli 2008. godine kada su šiptari proglasili lažnu državu na KiM, ne Aleksandar Vučić i Zorana Mihajlović i mi se sada suočavamo sa posledicama njihove politike. Sada pokušavamo da resetujemo stanje i na KiM, da pomognemo i srpskom narodu u Crnoj Gori, da pomognemo i srpskom narodu u Republici Srpskoj, ali i srpskom narodu u Federaciji BiH. I vi sada kažete - vi ste izdajnici, odričete se ovog ili onog dela Republike Srbije, u Vladi Srbije sede strani špijuni.

Kamo sreće da su takvi špijuni sedeli u Vladi Srbije 2004. godine, 2006. godine, 2008. godine, ne bi nam se desio pogrom na KiM, ne bi nam se desilo proglašenje nezavisnosti KiM, ne bismo imali presudu Međunarodnog suda pravde, ne bi se raspala Državna zajednica Srbija i Crna Gora i ne bi sad ovi milogorci atakovali na Svetog Vasilija Ostroškog i na druge svetinje u Crnoj Gori. Ali, to su posledice politike koja je vođena do 2012. godine.