Dame i gospodo narodni poslanici, koliko je meni poznato sumporna i hlorovodonična kiselina i danas stiže u Šabac kao je stizala i pre deset i pre 50 godina zbog između ostalog potreba fabrike „Zorka“ u Šapcu koja proizvodi mineralna đubriva pa se nije desilo ni Šapcu ni Šapčanima ništa strašno zbog toga.
Hteo bih da postavim jedno pitanje ne koleginici koja je diskutovala maločas, nego jedno retoričko pitanje. Kažite mi gde su vam sada ovi fantomski birači? Gde su vam sada falsifikovani birački spiskovi? Pretili ste da ćete da podnosite krivične prijave zbog krađe izbora protiv predsednika Republike, Aleksandra Vučića, protiv predsednice tadašnje Vlade, Ane Brnabić, protiv mene kao tadašnjeg ministra državne uprave i lokalne samouprave.
Svakog božijeg dana tokom novembra i decembra prošle godine neko od vas ili neko od vaših aktivista izlazio je u javnost sa potpuno netačnim informacijama o tome kako naseljavamo grad Beograd sa ljudima iz unutrašnjosti, kako su desetine hiljada ljudi nelegalno iz Republike Srpske glasali na lokalnim izborima za opštine i gradove u Republici Srbiji, pa je onda Dragan Đilas pričao o tome kako birači žive u napuštenim telefonskim centralama, u trafostanicama, pa se kod nekog tamo nalazi upisano na stanu 50 ili 100 ljudi.
Kako više ne pričate o tome? Kako to više nije tema? A bila je toliko važna tema da ste zbog toga išli u Evropski parlament, pa ste tamo tužakali sopstvenu državu da smo pokrali izbore, da se bavimo izbornim inženjeringom, pa ste napadali ljude iz Republike Srpske. Smetala vam je tada i Republika Srpska kao što vam smeta i danas.
Ali se onda u Evropskom parlamentu izleteo izgleda vaš ustavni stručnjak, Tanasije Marinković, pa onda rekao – dobro, sve bi to bilo u radu i oko biračkih spiskova i oko fantomskih birača i oko rezultata izbora samo kada bi se dobila ona famozna peta frekvencija. Čovek je rekao suštinu. Niti su vas zanimali birači, ni birački spiskovi. Znali ste vi vrlo dobro da je birački spisak potpuno javna evidencija koja se nalazi na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i da apsolutno svaki građanin Republike Srbije može da izvrši uvid u birački spisak. Ne, vi ste dva meseca konstantno postavljali samo pitanje – dajte nam birački spisak, dajte nam birački spisak.
Zašto ovo govorim? Izbori su završeni. Gospoda su sela u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Nema više teme biračkog spiska. Nema više fantomskih birača. Sada se stvara jedna nova atmosfera građanskog rata, kao što je bila stvarana u novembru i decembru 2023. godine. Ovoga puta atmosfera građanskog rata stvara se oko litijuma. I sada se narod huška, sada se narod poziva da izlazi na ulice, da se blokiraju saobraćajnice, da se izlazi na trgove naših opština i gradova zato što, zamislite, diktatorski režim Aleksandra Vučića hoće da potruje celu Srbiju.
Sada se samo postavlja pitanje – da li to radite sami ili to radite uz pomoć nekoga iz inostranstva kome ne odgovara stabilna i jaka Srbija?
Prošle godine ste pokazali ko su vam saveznici, najveći protivnici i najveći mrzitelji Srbije u Evropskom parlamentu su vam frenetično aplaudirali dok ste u decembru 2023. godine iznosili najmonstruoznije neistine vezane za izbore u Republici Srbiji.
Sada ste to sve zaboravili. Sada to više nije tema. Sada više nema fantomskih birača. Sada niko ne živi i ne glasa u kućicama za ptice, u telefonskim govornicama, u trafostanicama. Sad kod rukometaša tog i tog više ne živi na adresi 100 ljudi. To više nije tema.
Sada se stvara jedna nova atmosfera, stvara se atmosfera oko litijuma i ako malo saslušate ove ljude koji sede sa naše leve strane, svi počinju svoje govore na isti način – pa eto, ja se ne razumem baš mnogo u litijum, ali to je jako strašna stvar i naneće ogromnu štetu državi Srbiji.
Kao što ste prošle godine besomučno lagali oko biračkih spiskova, oko fantomskih birača, tako sada besomučno lažete i plašite građane Srbije oko iskopavanja litijuma, a to radite, pored toga što ja mislim da to radite iz određenih finansijskih razloga, jer mislim da neko mnogo moćniji i neko mnogo pametniji iza vas stoji i pokušava da destabilizuje ne Aleksandra Vučića samo, nego ovu državu i ovaj narod, iz mnogo razloga, a neki od tih razloga su zapisani i u ovoj deklaraciji o kojoj vi veliki Srbi i veliki branioci Srbije niste progovorili nijednu jedinu reč, to između ostalog radite i zbog toga što vi u stvari nikakvu politiku i nemate.
Nisam čuo od vas šta biste vi radili sa srpskom ekonomijom, šta biste vi radili sa našim javnim finansijama, šta biste vi radili u srpskoj poljoprivredi. Šta ste radili u srpskoj poljoprivredi, evo, to ću vam reći danas popodne, kada dođe vreme za postavljanje pitanja, šta ste i na koji način ste sve upropaštavali srpsku poljoprivredu.
Nisam čuo ništa od vas šta biste vi uradili u oblasti spoljne politike, sem što lupetate od 2022. godine, otkako je počeo rat u Ukrajini, o tome kako evo samo što nije Aleksandar Vučić uveo sankcije Ruskoj Federaciji, pa će da uvede 2022, pa će 2023. godine, pa kada se završe izbori 2023, onda će u 2024. godini, pa onda kaže – čeka da se završe lokalni izbori 2. juna 2024. godine, pa će onda da uvede sankcije Ruskoj Federaciji. Nisam čuo ni reč i niko od nas nije čuo nijednu jedinu reč kako biste vi rešavali problem Kosova i Metohije. Dakle, apsolutno nemate odgovor ni na jedno pitanje, ni na jedan izazov sa kojim se danas suočava država Srbija.
Manipulišete građanima, iznosite neistine, plašite narod, ali zaboravljate jednu osnovnu stvar – šta narod misli o vama i šta narod misli o nama. Pa to je narod rekao i na izborima u decembru 2023. godine, kao što je rekao i 2. juna 2024. godine. Nama je dao poverenje, a vi ste i dalje u opoziciji. I samo nastavite tako. Samo nastavite tako, Srpska napredna stranka će da vlada narednih sto godina. I dobro je što će to tako da bude, jer će Srbija da bude mnogo, mnogo uspešnija, mnogo drugačija zemlja nego što je bila u vaše vreme. A ja se iskreno nadam da se to vaše vreme nikada više neće vratiti.
A samo da vas podsetim na jednu stvar, dosta dugo se bavim politikom i podsetiću vas na jednog vašeg velikog političkog mislioca koji danas stoji iza vas, doduše, malo se povukao u pozadinu, to je Dušan Petrović. Nekada je bio ministar pravde, pa je bio ministar poljoprivrede, pa je onda izmislio Nebojšu Zelenovića kao novog lidera grada Šapca i Mačve, kao velikog zaštitnika srpske ekologije. A znate šta je pričao Dušan Petrović? Ja se sećam tih vremena i tih godina, ovde u Narodnoj skupštini? Da je budućnost Srbije, da je budućnost naše energetike u tome da eksploatišemo energiju iz uljanih škriljaca. To je bila vaša politika. To je bila politika stranke iz koje ste svi vi nastali. Ja sada ne ulazim u te vaše brakorazvodne parnice, ali tada ste bili svi u jednoj stranci i svi ste bili pod jednim političkim krovom i taj Dušan Petrović vam je bio jedan od glavnih političkih šefova.
I kao što vidite, tad vam nisu smetali ni uljani škriljci, ni litijum, ni rudarenje, niti bilo šta. Sad kad više niste u poziciji da vi odlučujete o tome, nego da o tome odlučuje Vlada koju vodi Miloš Vučević, da o tome odlučuje predsednik Republike Aleksandar Vučić i ova skupštinska većina, sad ništa ne valja. Sad treba da zaoremo puteve kao Kraljević Marko što je nekad radio u narodnoj pesmi, sad treba da zatvorimo sve rudnike, da porušimo sve železnice, da porušimo Beograd na vodi, gde mnogi od vas imaju ne jedan, nego dva, tri i nekoliko stanova, dakle, sve da stane u Srbiji, da biste vi rekli kako ste vi bili u pravu.
Niti ste bili u pravu pre 2012. godine, niti ste bili u pravu sada. Srbija će nastaviti da se razvija. Srbija će nastaviti da krupnim koracima grabi napred. Vi to ne možete da zaustavite. Ja sam ubeđen da ogromna većina građana Srbije neće nasesti na vaše pozive da izazovete građanski rat u Srbiji, kao što ste to hteli krajem prošle godine, pred decembarske izbore.
Da je to tako dokazuje još jedna činjenica. Prošle godine jedan od glavnih bukača ispred Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, čovek koji je na megafon govorio - dajte nam biračke spiskove, dajte nam biračke spiskove, dajte nam biračke spiskove, i mi smo na dnevnom nivou, zna to koleginica Jelena Žarić Kovačević, ona se sad bavi resorom državne uprave i lokalne samouprave, mi smo na dnevnom nivou, iz dana u dan, objašnjavali građanima Srbije, objašnjavali tom Ivanu Bjeliću, ljudi, birački spisak nije nikakav tajni dokument, nalazi se na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Svako može da izvrši uvid u birački spisak. Ne, oni su kao oni u Jevanđelju i u Novom zavetu, kada je Hristos činio čuda, lečio ljude, vaskrsavao mrtve, oni su stalno ponavljali jedno te isto - pokaži nam čudo, pokaži nam čudo. Tako isto i ovi rade. Mi kažemo - evo vam birački spisak na sajtu Ministarstva. Ne, dajte nam birački spisak.
Zašto spominjem tog Ivana Bjelića? Sad tom Ivanu Bjeliću više nije bitan birački spisak. Jeste li ga čuli u poslednjih nekoliko meseci da priča o biračkim spiskovima, o fantomskim biračima, o preseljenju birača? Ne. Ali zato taj isti Ivan Bjelić je bio vođa, zajedno sa Savom Manojlovićem, ovog čuvenog marša na Drinu, pa su se oni predstavljali kao naslednici Stepe Stepanovića, cerskih junaka, pa su oni od nas ministara u Vladi Srbije, vas narodnih poslanika pravili maltene austrougarsku okupacionu vojsku od koje će oni da oslobode zapadnu Srbiju, Mačvu i Podrinje.
Dakle, radi se o profesionalnim aktivistima i ne može niko da me ubedi da neko u decembru 2023. godine priča o biračkim spiskovima, izmišlja o fantomskim biračima, a da onda nekoliko meseci nakon toga uopšte više ne govori na tu temu, nego govori o litijumu, o Jadru, o tome kako Aleksandar Vučić nastoji da zatruje Srbiju. Dakle, pitanje je samo ko ga plaća, za čije interese radi i bilo bi pošteno da nam kažete kolika je ta cifra, koliko košta da prodate obraz, da prodate čast i da se stavite u službu onih koji ne žele dobro građanima Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da jedan deo opozicije vrlo jasno pokazuje koliko poštuje pripadnike nacionalnih manjina, verbalno ih izuzetno poštuju, ali u praksi, kao što vidite, prilično su nervozni kada vam članovi Vlade Republike Srbije, vama kao pripadniku bošnjačke manjine, bošnjačkog naroda, odgovaraju ne bi li ste imali što više informacija koje su vam kao narodnom poslaniku bitne.
Ono što želim da vam kažem, ali pre svega da vam se zahvalim na tome što ste postavili poslaničko pitanje, kad god dođe jul mesec vi Bošnjaci se setite Srebrenice, sa pravom, mi Srbi se setimo Bratunca i okoline, sa pravom. Tugujemo svako za svojim žrtvama i u toj opštoj tuzi i bolu vrlo često smo skloni da budemo grubi i oštri jedni prema drugima, da izgovaramo teške reči misleći da time činimo dobro sopstvenom narodu.
Dopustite i nemojte da se ljutite na mene ako kažem nešto sa čim se vi ne slažete, ali mislim da bi bilo korektno, kada već govorite o tako važnoj temi kao što su odnosi između Srba i Bošnjaka, da se malo podsetimo kako su zapravo počele nevolje između naša dva naroda početkom 90-ih godina. Verujem da vi imate o tome malo drugačije mišljenje nego ja, ali dopustićete mi da iznesem svoje mišljenje, a biću vrlo spreman da saslušam i vaše.
Želim da vas podsetim na nešto, vi ste mlad čovek, ja sam malo stariji od vas i sećam se tog vremena i čitao sam dosta o tome, 1991. godine, pored Stranke demokratske akcije Bosne i Hercegovine, postojala je jedna stranka, tako je, Muslimansko bošnjačka organizacija koju su vodili Adil Zulfikarpašić i akademik Muhamed Filipović. Ta dvojica muslimana, tad je bio u opticaju termin Musliman, od 1993. godine vi se nazivate Bošnjacima i mi to poštujemo, 1991. godine Zulfikarpašić i Filipović su bili u poseti kod Slobodana Miloševića na jednom vrlo važnom političkom sastanku.
Slobodan Milošević je ponudio…
(Slavica Radovanović: Ajde, ne kradi nam vreme.)
Ne znam zašto ste nervozni. Govorim o jednoj veoma važnoj temi, o odnosima između Srba i Bošnjaka.
(Slavica Radovanović: Vi ste ministar poljoprivrede.)
…a doći ćemo i do poljoprivrede.
Dovoljno sam dugo proveo godina u ovom parlamentu da biste trebali da znate da mene ne možete baš tako lako da isprovocirate. Tako da, vi slobodno nastavite da radite svoj posao, a ja ću svoj.
Dakle, 1991. godine postignut je dogovor između muslimansko-bošnjačke organizacije i rukovodstva Republike Srbije da Bosna i Hercegovina ostanu u sastavu Jugoslavije. Milošević je čak ponudio i određene benefite za Muslimane u BiH, i to je prihvaćeno i to je dogovoreno. Jedan od benefita je bio i taj da muslimanski, odnosno bošnjački mladići mogu da služe JNA u opštinama i gradovima isključivo na teritoriji BiH. Dakle, da ne moraju da idu u Srbiju, Crnu Goru ili u Makedoniju. Govorim o vremenu kada su se Slovenija i Hrvatska već otcepile, nelegalno i protivustavno, od Jugoslavije.
Te 1991. godine, koliko se sećam, taj plan je prihvatio i Alija Izetbegović. I da je taj plan realizovan, odnosno da je taj dogovor realizovan iz 1991. godine, verovatno ne bi bilo građanskog rata u BiH, ne bi bilo ni Sarajeva, ne bi bilo ni Srebrenice, ne bi bilo ni Prijedora, ne bi bilo ni Bratunca, ne bi bilo ni mnogih drugih stratišta i za srpski i za bošnjački narod.
Međutim, u jednom trenutku, političko rukovodstvo Muslimana, odnosno Bošnjaka u BiH, povelo se za politikom zvaničnog Zagreba, odnosno za politikom tadašnjeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, da je za BiH, odnosno da je za Bošnjake…
(Poslanici opozicije dobacuju.)
Ja sam član Vlade. Pročitajte malo Ustav Republike Srbije. Dakle, ministar je član Vlade, a Vlada Republike Srbije je organ koji kreira politiku Republike Srbije.
(Jelena Milošević: O čemu vi pričate?)
Dakle, u jednom trenutku Alija Izetbegović se okrenuo politici zvaničnog Zagreba, koji je smatrao da je bolje rešenje da se BiH izdvoji iz Jugoslavije i da postane nezavisna država.
Dana 29. februara i 1. marta 1992. godine održan je referendum o nezavisnosti BiH, na koji su izašli isključivo Muslimani i Hrvati. Srbi su taj referendum bojkotovali.
(Poslanici opozicije lupaju o klupe.)
Zaista pokazujete veliko poštovanje prema bošnjačkom narodu, vi koji lijete suze za postradalim Bošnjacima u Srebrenici, vi koji kažete da smo mi Srbi genocidan narod, vi koji kažete da ne žalimo dovoljno Bošnjake koji su streljani u Srebrenici. Evo, sada pokazujete na delu koliko ste licemerni, koliko vam nije stalo ni do Srba, ni do Bošnjaka, niti do bilo čega, sem do toga da u Narodnoj skupštini izazivate haos i da pokazujete koliko ste nekulturni, koliko ste nevaspitani i koliko nemate strpljenja da saslušate ljude koji govore u Narodnoj skupštini.
Doneta je ta odluka o nezavisnosti BiH. Neki među Bošnjacima su pomislili da je time sve rešeno, da je zvanični Zagreb iskren prema njima, da zaista želi suverenu, nezavisnu i celovitu BiH. I šta se onda desilo? Već u jesen 1992. godine započeo je krvavi rat između hrvatske vojske, dakle, vojske Republike Hrvatske i Hrvatskog vijeća obrane, na jednoj strani i armije Bosne i Hercegovine, na drugoj strani. Taj rat je trajao sve do marta 1994. godine, kada je dogovoren Vašingtonski sporazum, kojim je okončan rat između Hrvata i Bošnjaka u BiH.

Hoću da vam kažem moje mišljenje. Bilo bi dobro da mi Srbi mislimo svojom glavom, ali i da vi, Bošnjaci, mislite svojom glavom.
Isto tako, ono što vrlo često ističe Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, da se mi Srbi nekad stavimo u cipele Bošnjaka, a da se vi Bošnjaci nekada stavite u cipele Srba. Mislim da bismo se bolje razumeli, mislim da bismo imali više razumevanja jedni za druge i mislim da bismo lakše iskoračili iz tih okova prošlosti, hrabro iskoračili u budućnost i shvatili da ni vi Bošnjaci ni mi Srbi ne možemo da odemo na neke druge meridijane i na neke druge krajeve sveta, nego da smo prosto osuđeni da živimo jedni pored drugih i jedni sa drugima.
Što se tiče kolega iz opozicije koji konstantno dobacuju i koji me konstantno podsećaju da sam ja ministar poljoprivrede, želim da kažem i za vas, a i za njih koji dobacuju i koji time pokazuju koliko vas poštuju i koliko poštuju sve Bošnjake i u Srbiji i u Bosni i Hercegovini, želim da vam kažem da zahvaljujući vrednim i složnim i Srbima i Bošnjacima u Zlatiborskom i u Raškom upravnom okrugu, dakle u onom delu Srbije koji vi Bošnjaci nazivate Sandžakom, a mi ga nazivamo Zlatiborskim i Raškim okrugom, mi beležimo jedan rezultat koji možda za ove koji dobacuju i nije toliko bitan, ali ja mislim da jeste. Radi se o tome da Srbija, nažalost, već decenijama beleži pad broja grla i kada su u pitanju goveda, i kada su u pitanju svinje, i kada je u pitanju živina, međutim, ne beležimo pad kada je u pitanju broj grla ovaca.
Vidite koliko im je to smešno. Vidite koliko im je to smešno i koliko oni ništa ne razumeju. Vidite koliko oni ništa ne razumeju. Njima je smešno kada ja kažem, kao ministar poljoprivrede, da zahvaljujući vrednim i složnim Srbima i Bošnjacima u Sandžaku, odnosno u Zlatiborskom i Raškom okrugu beležimo rast broja grla ovaca, beležimo veću proizvodnju ovčjeg mesa, ovčjeg sira, mleka i proizvoda od ovčjeg mleka.
Vama koji se smejete…
(Aleksandar Jovanović: Ovo je leksilijum. Mogu li da vam dam lekić?)
Meni ne treba lekić, vrlo sam smiren.
Gospodine narodni poslaniče, ovo što govorim i te kako ima smisla, pustite ove što dobacuju.
Imao sam tu čast i privilegiju da budem u delegaciji koju je predvodio predsednik Republike, Aleksandar Vučić. Vratili smo se pre nekoliko dana iz posete Ujedinjenoj Arapskoj Republici Egipat. Potpisali smo nekoliko veoma važnih bilateralnih međudržavnih sporazuma između Republike Srbije i Ujedinjene Arapske Republike Egipat. Mislim da je jedan od najvažnijih sporazuma Sporazum o slobodnoj trgovini. To znači da će Republika Srbija, da će naši poljoprivredni proizvođači, da će naše kompanije moći da izvoze na veliko egipatsko tržište, na tržište od 110 miliona stanovnika sa carinskom stopom od 0%, dakle bez carine, apsolutno sve poljoprivredne proizvode koje proizvedemo ovde u Republici Srbiji, uključujući i proizvode, budući da je Egipat muslimanska zemlja, zato to i naglašavam, oni to ne razumeju pa se zato smeju, ali oni inače ništa ne razumeju, pa im je sve smešno…
Smeju se oni koji ne razumeju, oni koji razumeju mislim da nemaju razloga da se smeju, mislim da imaju razloga da budu radosni.
Dakle, moći ćemo u Egipat, kao veliku muslimansku zemlju od 110 miliona stanovnika, da izvozimo bez carine, između ostalog, i goveđe i ovčje meso, da izvozimo sir, mleko i mlečne proizvode, što mislim da je veoma važno za odnose između Republike Srbije i Ujedinjene Arapske Republike Egipat, ali mislim da je veoma važno i za vaš kraj, dakle, i za ljude koji žive u Novom Pazaru, u Sjenici, u Prijepolju, u Priboju, u Raškoj. Da to bude jedan veliki podsticaj da proizvodimo što više goveđeg, ovčjeg mesa, mleka i mlečnih proizvoda, jer to sve mi, kao Srbija, kao građani Srbije, nakon potpisivanja ovog Sporazuma o slobodnoj trgovini možemo bez carina, a do sad su carine bile 40% i praktično je to tržište bilo zatvoreno za srpsku privredu, pa i za srpsku poljoprivredu. Od sada ćemo moći da sve naše poljoprivredne proizvode, uključujući i one koji dolaze iz vašeg kraja, koje zajednički prave i Srbi i Bošnjaci, moći ćemo, dakle, bez carina da izvozimo u jednu veliku i prijateljsku zemlju kao što je Ujedinjena Arapska Republika Egipat.
Želim da se zahvalim ovom prilikom predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, koji je praktično otvorio vrata i srpskim privrednicima za to veliko tržište, jer smo poslednjeg dana boravka u Egiptu imali prilike da prisustvujemo jednoj impozantnoj manifestaciji, to je Srpsko-egipatski poslovni forum. Bili su najveći egipatski i najveći srpski privrednici, uključujući i one koji se bave agro biznisom. Zaključeni su veoma važni ugovori, zaključena su veoma važna partnerstva. Mislim da je to velika razvojna šansa za srpsku privredu uopšte, ali i za srpsku poljoprivredu.
Slobodno poručite, kad se vratite u vaš kraj, da složan i vredan rad Srba i Bošnjaka i te kako može da donese dobre plodove i dobre rezultate, između ostalog i zahvaljujući činjenici da nakon potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Egipta sve ono što vredne ruke i srpske i bošnjačke proizvedu u vašem kraju moći će bez carina da se izvozi na to veliko tržište od 110 miliona stanovnika.

Zahvaljujem se na pitanju, gospodine Starčeviću. Jedno veoma važno pitanje.
To pitanje smo otvorili kada je poslaničko pitanje postavio kolega pre vas, ali, nažalost, ljudi iz opozicije nisu imali dovoljno strpljenja da saslušaju sve ono što smo na ovu temu, koja je veoma važna za našu privredu i za našu poljoprivredu ,imali da kažemo.
Dakle, delegacija Republike Srbije na čelu sa predsednikom Republike, boravila je u Egiptu od 12. do 14 jula. Dakle, 13. jul je bio praktično najvažniji dan naše posete. Imali smo sastanak sa predsednikom Ujedinjene Arapske Republike Egipat, gospodinom Sisijem i tog dana je potpisan veliki broj bilateralnih međudržavnih sporazuma iz različitih oblasti, kao što je rekao i predsednik Vlade gospodin Vučević. Između ostalog, potpisan je i… Svi su važni, ali po mom mišljenju najvažniji je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom.
Zašto je taj sporazum toliko važan? Kada sam se pripremao za ovu posetu ljudi iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede su mi pripremili jednu zaista detaljnu informaciju o našoj robnoj razmeni sa Egiptom, odnosno o odnosu uvoza i izvoza između Srbije i Egipta i onda sam, čitajući tu informaciju, došao do jednog neverovatnog podatka.
Naravno, jedan od razloga za to je i činjenica da do potpisivanja ovog sporazuma sa Egiptom o slobodnoj trgovini, Egipat je imao, u odnosu na Republiku Srbiju, veoma visoke carinske stope. Konkretno, kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi, carinske stope su iznosile 40%. To praktično znači da su naši poljoprivredni proizvodi na egipatskom tržištu bili apsolutno nekonkurentni. Pri tome, EU je još pre nekoliko godina zaključila Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom i praktično sve države članice EU, dakle, ne samo praktično, nego i formalno-pravno i praktično, na egipatsko tržište mogu da izvoze svoje poljoprivredne proizvode po carinskoj stopi od 0%. To praktično znači bez carine.
Zašto je ovo važno da se naglasi? Ovo je sad maločas napomenuo i predsednik Vlade gospodin Vučević, a o tome smo govorili malo i juče. Jedan deo ljudi koji sedi u ovoj sali godinama se podsmešljivo, neozbiljno, neodgovorno odnosi prema državama iz Afrike, Azije i Latinske Amerike i mi smo godinama kao država, praktično sve do trenutka kada je predsednik Vlade postao Aleksandar Vučić, nekako potpuno zanemarili taj deo sveta. Međutim, svoju razvojnu šansu su videli neki drugi. Videle su, između ostalog, i zemlje EU. One su pre nas potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom.
Mi to nismo uradili zahvaljujući onima koji su vodili Srbiju do 2012. godine i koji su smatrali da su zemlje poput Egipta zemlje tzv. trećeg sveta, da su to nerazvijene zemlje, da su to zemlje na koje apsolutno ne treba obraćati pažnju i onda je predsednik Vlade, a sada predsednik Republike Aleksandar Vučić potpuno preokrenuo našu politiku prema tim zemljama i rekao – ljudi, to su nama pre svega u političkom smislu prijateljske zemlje, to su zemlje koje su nam pomagale i onda kada su drugi od nas okretali glavu, koje nam nisu uvodile sankcije, koje su i te kako imale razumevanja za sve ono što se dešavalo na prostorima bivše Jugoslavije tokom devedesetih godina.
Na kraju krajeva, pokazali su, iako su mnoge od tih zemalja muslimanske, razumevanje za poziciju Republike Srbije i sada, kada je nedavno na silu i, praktično, suprotno Povelji UN doneta ova Rezolucija koja se odnosi na Srebrenicu. Dakle, mi smo upravo u tim zemljama, zemljama tzv. trećeg sveta, zemljama na koje do pre nekoliko godina apsolutno nismo obraćali pažnju, zemljama na koje i danas neki koji sede ovde sa naše leve strane gledaju podsmešljivo, podrugljivo, izruguju im se, kažu da su mali, da su nerazvijeni.
Dakle, predsednik Aleksandar Vučić je shvatio da je to velika šansa ne samo za našu spoljnu politiku, nego i za našu ekonomiju, pa između ostalog i za našu poljoprivredu. Sada da se vratim na temu poljoprivrede. Dakle, dok su neki u EU bili mnogo pametniji od nas i shvatili da je egipatsko tržište ogromno tržište i da to predstavlja veliku razvojnu šansu za njihove kompanije, uključujući i one koji se bave proizvodnjom i izvozom poljoprivrednih proizvoda, Republika Srbija je zaključila 13. jula. Taj ugovor je potpisao naš kolega Tomislav Momirović, Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ujedinjenom Arapskom Republikom Egipat i nakon potpisivanja tog sporazuma Srbija će moći na egipatsko tržište, koje je ogromno, dakle, tržište od 110 miliona ljudi, da bez carine izvozi praktično sve poljoprivredne proizvode.
Egipatski ministar poljoprivrede mi je rekao da njima apsolutno treba sve iz Srbije. Kao što je rekao i predsednik Vlade, zbog rata u Ukrajini, Egipat ima ozbiljne probleme u snabdevanju žitaricama, u snabdevanju brašnom. To je velika razvojna šansa, to je velika šansa uopšte za našu privredu i za našu poljoprivredu, između ostalog.
Rekao sam da sam bio iznenađen kada sam čitao ovu informaciju koja se odnosi na spoljnotrgovinsku razmenu sa Egiptom. Do potpisivanja sporazuma sa Egiptom, mi smo kada su u pitanju naši poljoprivredni proizvodi izvozili samo duvan i nešto cigareta i apsolutno ništa drugo, između ostalog, i zbog toga što su carine na naše proizvode bile 40%. E, sad kada imate carine od 40% na srpske proizvode, a imate 0% carine na proizvode koji dolaze iz EU, jasno je i laiku da je naša poljoprivreda bila apsolutno nekonkurentna na egipatskom tržištu.
Sada se te stvari menjaju, odnosno sada naši poljoprivredni proizvođači i naše kompanije koje su izvozno orjentisane imaju ogromnu šansu da plasiraju naše poljoprivredne proizvode na to veliko tržište.
Dakle, mi smo u Egipat izvozili duvan i izvozili smo nešto cigareta, a uvozili smo proizvode za koje ja nisam mogao da verujem da ih uvozimo, dakle, proizvode koje apsolutno geografski, geološki, kako god hoćete, možemo i moramo da proizvodimo ovde u Republici Srbiji. Dakle, mi smo iz Egipta, pazite, uvozili crni luk, uvozili smo iz Egipta crni luk, uvozili smo boraniju, uvozili smo krompir, uvozili smo grašak, uvozili smo pasulj, da ne govorim o južnom voću. Dakle, jasno mi je da banane, mango, kivi, teško mogu da uspevaju u Srbiji, ali ne mogu da razumem da mi ne možemo da izvozimo u Egipat ono što smo iz Egipta uvozili. Zar je moguće da mi ne možemo da proizvodimo zelenu salatu, crni luk, paradajz, krompir, grašak, boraniju, pasulj itd? Možemo, ali time se niko nije ozbiljno bavio, odnosno time su se bavili oni koji vam se danas evo ovde smeju. Mi govorimo o važnosti slobodne trgovine sa Egiptom, oni ljudi umiru od smeha i misle da je to sve bez veze, a to je ogromna šansa i za našu privredu i za našu poljoprivredu.
Postavili ste pitanje i mislim da će kolega Vesić o tome nešto više da kaže, vezano za našu saradnju u oblasti saobraćaja. Predsednik Vučić je još dok smo boravili u Egiptu u više svojih intervjua naglasio da će Republika Srbija sa svoje strane da učini sve da u najskorije moguće vreme, Gorane, molim te, ispravi me ako grešim, a to znači za mesec do mesec i po dana, da imamo najmanje dva leta nedeljno za Kairo. Dakle, da „Er Srbija“ ima najmanje leta za Kairo i ono što predstavlja, takođe, veliku šansu za ovu našu avio kompaniju, za našu privredu, jeste orjentacija Egipta, kada je u pitanju njihov turizam, da pokrenu jedan snažni investicioni ciklus na mediteranskoj obali, dakle, ne samo na obali Crvenog mora, nego upravo na Mediteranu.
To praktično znači da će srpski turisti koji budu želeli da letuju u Egiptu, kada se ostvare ove dogovorene linije, avio linije između Beograda i Egipta, moći da budu na najekskluzivnijim Sredozemnim egipatskim destinacijama za otprilike dva sata od Beograda. Jasno vam je od kakvog je to značaja i koliko to može da poveže naše dve zemlje, ali istovremeno, ovi koji se smeju to ne razumeju, ali pošto ste vi ozbiljan čovek, vi to razumete, to je važno i za naš turizam, jer kao što Srbi idu da letuju u Egipat, tako će i državljani Egipta, odnosno Egipćani moći vrlo brzo da dolaze i do Zlatibora i do Tare i da upoznaju prirodne lepote Srbije i da vide kako izgleda naša Vrnjačka Banja, Prolom Banja, kako nam izgleda Fruška gora, koje su lepote Šumadije, Pomoravlja, zapadne Srbije.
Dakle, to je jedan veliki potencijal. Ako budemo pametni, svi zajedno, mi ćemo taj potencijal moći da iskoristimo.
Sve u svemu, ta poseta Egiptu je, i time ću da završim ovaj deo izlaganja oko Egipta, na mene ostavila jedan impresivan utisak, između ostalog, i zbog toga što smo poslednji dan posete, to je bilo 14. jula, imali prilike da vidimo jednu novu prestonicu koja se gradi na 70 kilometra od Kaira. Egipćani to zovu novi administrativni centar. Trenutno ga zovu novi Kairo, verovatno će mu dati neko novo ime. Prosto neverovatno, kada pogledate da u pustinji niče jedan novi grad, ne grad, velegrad, Kairo trenutno ima, ovaj, da kažem, stari Kairo ima 22 miliona stanovnika. To vam je kao cela bivša Jugoslavija. I sad na 70 kilometra, videle su to kolege, video je to Dejan, video je to Tomislav Momirović, svi mi koji smo bili sa predsednikom Vučićem, na 70 kilometra od Kaira niče potpuno novi Kairo, jedan novi grad, grad u kome će moći da budu smeštene ne samo sve državne institucije, državni organi, ne samo velike kompanije, nego u kome će moći da živi još 20, pa možda i 30 miliona stanovnika.
Onda kada to vidite, shvatite kolike smo šanse mi propustili dok su ovi koji se sada smeju bili na vlasti. Zamislite da smo u to vreme, da su bili samo malo politički pronicljivi, samo malo politički pametni, da su samo malo hteli da vide da postoje i neke druge zemlje i neki drugi delovi sveta, da smo u njihovo vreme zaključili taj sporazum, zamislite koliko bi to značilo za srpsku ekonomiju, za srpsku poljoprivredu, za srpski turizam, ali i za srpsku nauku.
Predsednik Vlade je nešto o tome govorio. Mi smo tamo dogovorili ne samo saradnju na nivou izvoza naših poljoprivrednih proizvoda, nego i saradnju naših naučnih instituta iz oblasti poljoprivrede. Egipat ima veoma pozitivna iskustva kada je u pitanju saradnja sa našim poljoprivrednim, odnosno našim naučnim institutima iz oblasti poljoprivrede još iz vreme socijalističke Jugoslavije. Oni i danas u superlativu govore o saradnji sa Institutom za kukuruz Zemun Polje, o saradnji sa Institutom za ratarstvom u Novom Sadu, o saradnji sa institutom za stočarstvo u Velikoj Plani. Oni se sećaju tog vremena kad smo imali veoma intenzivnu saradnju na svim poljima, pa i kada je u pitanju nauka.
Mi i danas možemo Egiptu da ponudimo know-how u oblasti poljoprivrede, u oblasti najkvalitetnijeg semena pšenice, suncokreta, soje, dakle svega onoga što je Egiptu potrebno, naročito u ovom geopolitičkom trenutku kada traje rat u Ukrajini, a kada se Egipat nalazi u jednoj veoma teškoj geopolitičkoj poziciji. O tome je predsednik Republike i u Egiptu i kad se vratio iz Egipta više puta govorio.
Vidite, Egipat je na takvom geografskom položaju i u takvoj geopolitičkoj situaciji da na zapadu ima veoma tešku situaciju kada je u pitanju Libija. Na jugu ima veoma tešku situaciju kada je u pitanju Sudan gde se još uvek vodi građanski rat i, naravno, ima veoma tešku situaciju kada je u pitanju Pojas Gaze, pošto se praktično Egipat, odnosno Gaza se praktično naslanja na Egipat i trenutno se u Egiptu nalazi devet miliona izbeglica iz Pojasa Gaze.
Zašto to sve govorim? Govorim zbog toga što sam video, kao i sve moje kolege koji smo bili u toj delegaciji koliko je teška i koliko je u stvari podjednako teška i pozicija Srbije i pozicija Egipta, ali smo videli i mi i oni da i u tim teškim vremenima možemo ekonomski da sarađujemo i da možemo ekonomski da napredujemo. Kao što je Srbija, iako se nalazi u izuzetno teškoj geopolitičkoj situaciji, uspela iz godine u godinu od 2012. godine sve više ekonomski da napreduje tako isto napreduje i Egipat. Dakle, tamo imate, neki nam danas kažu, ovi koji se smeju, kaže – Vučić vodi politiku sedenja na dve stolice, ta politika ne daje nikakve rezultate, svi su shvatili da ih lažete, da ih obmanjujete i onda dođete u jedan Egipat u kome imate i američke kompanije i engleske kompanije i francuske kompanije i ruske kompanije.
Kada sam zajedno sa kolegom Momirovićem, pošto smo se vozili u istom automobilu, prolazio kroz Egipat, video sam jedan mural, jedan mural na kome su naslikani predsednik Egipta Sisi i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin. Hoću da vam kažem da postoje slobodarske zemlje, kao što je Egipat koje jednostavno više ne pristaju na bipolarnu podelu sveta, koji hoće da sarađuju sa svima, koji nikome ne prete, koji vode jednu miroljubivu politiku, koji pružaju ruke svima, ali koji pre svega vode računa o svojim političkim i ekonomskim interesima. I ja mislim da je to ključ dobrog razumevanja između predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Ujedinjene Arapske Republike Egipat gospodina Sisija i da je tu ključ dobrog razumevanja naše dve države i naša dva naroda, iako smo mi većinski pravoslavni narod, a oni većinski muslimanski narod, ali smo i mi i oni pokazali da kao što u Srbiji mogu zajednički i bratski da žive Srbi i Bošnjaci, Srbi i muslimani. Mi smo u Egiptu videli kako mogu složno i bratski da žive i egipatski muslimani, ali i egipatski hrišćani, jer smo imali posetu i egipatskoj koptskoj crkvi.
Da bi ostavio vremena i mojim drugim kolegama pitali ste me za sporazum koji je postignut sa sedam poljoprivrednih udruženja. Nekima je vidim i ovo smešno. Pre svega, želim da se zahvalim predsedniku Vlade gospodinu Vučeviću i njegovom kabinetu, želim da se zahvalim predsednici Narodne skupštine, gospođi Ani Brnabić, koja je dok je bila predsednik Vlade imala intenzivnu komunikaciju sa različitim udruženjima poljoprivrednika i zahvaljujući svemu tome, zahvaljujući toj sinergiji, zahvaljujući našem zajedničkom radu, mi smo 18. jula 2024. godine postigli sporazum sa sedam poljoprivrednih udruženja i, da ne bi bilo nikakve zabune, ja ću vam sada izneti koji su bili njihovi zahtevi a koje su to tačke oko kojih smo se sporazumeli.
Dakle, u pitanju su sledeća udruženja poljoprivrednika: Udruženja proizvođača mleka „Naše mleko“, Udruženje poljoprivrednika „Stig“ Požarevac, Udruženje proizvođača mleka „Kikinda“, Udruženje za spas i opstanak stočara zapadne Srbije, Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja, Udruženje poljoprivrednika „Složni Pidikanci“ i Udruženje „Severni Banat - Brestovački ratari“. Zahtevi ovih poljoprivrednih udruženja su bili sledeći. Oni su imali sedam zahteva.
Prvi zahtev je bio da se izvrši raspisivanje javnog poziva i isplata 17 hiljada dinara po hektaru za sertifikovano sebe, drugi zahtev je bio da se objavi javni poziv za parcele po drugom osnovu. To je veoma složeno i komplikovano pravno pitanje o kome je govorio predsednik Vlade. Treće zahtev je bio da se objavi javni poziv za 100 hiljada dinara po junici. Četvrti zahtev je bio da se smanje kvote za uvoz mleka i mlečnih proizvoda. Peti zahtev je bio zahtev za hitno ukidanje zabrane izvoza rafinisanog i nerafinisnog ulja. Šesti zahtev je bio analiza tržišta i uređenje berze. Sedmi zahtev se odnosio na uključivanje predstavnika sedam gore navedenih udruženja u izradu desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Kao ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, 22. jula ove godine, pre nekoliko dana, potpisao sam sporazum sa pet od ovih sedam udruženja. Dva udruženja se nisu pojavila na potpisivanju sporazuma, ne znam iz kojih razloga, ali se pojavilo ovih pet udruženja i oni su ljudi potpisali sa nama sporazum i ja ću vam sada pročitati da ne bi bilo nikakvih zabuna i nikakvih dezinformacija koje ovih dana kolaju u javnosti u pojedinim medijima.
Dakle, mi smo se usaglasili o sledećem. Pod jedan, da će u najskorijem roku Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede predložiti Narodnoj skupštini, najpre Vladi, pa Narodnoj skupštini zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, tako da najkasnije do 15. oktobra 2024. godine budu usvojene izmene ovog zakona i to tako što će u članu 31. ovog zakona biti uneta odredba koja će da glasi: „regres za sertifikovano seme isplaćuje se u iznosu do 17.000 dinara po hektaru za istu površinu za koju može da se ostvari pravo na osnovne podsticaje iz člana 17. stav 1. tačka 1. podtačka 1. ovog zakona“. Takođe, predložiće se brisanje dela stava 3. člana 31. ovog zakona u delu u kojem se navodi „regres za seme u iznosu od 6.000 dinara po hektaru“. Dakle, kao što vidite, značajno se uvećava iznos regresa i to za sertifikovano seme. To znači da nam je cilj bio podizanje kvaliteta naša poljoprivredne proizvodnje.
Tačka 2. oko koje smo postigli sporazum. Najkasnije do kraja oktobra ove godine raspisaće se javni poziv za regres za sertifikovano seme u iznosu do 17.000 dinara po hektaru i koji će biti isplaćen do kraja 2024. godine.
Tačka 3. da će u saradnji sa predstavnicima udruženja poljoprivrednika najkasnije do kraja septembra 2024. godine biti utvrđen modalitet za rešavanje problema korišćenja poljoprivrednog zemljišta bez pravnog osnova, a na kome nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi, a u svrhu ostvarivanja prava na podsticaje u poljoprivredi. To je ona tema za koju je predsednik Vlade lepo rekao da nije samo politička i ekonomska, nego je veoma komplikovano pravno pitanje.
Tačka 4. oko koje smo se usaglasili da će se u ovoj godini, ovo je veoma važno za naše stočare, da će se u ovoj godini isplatiti jednokratni podsticaj u iznosu od 40.000 dinara po grlu za odgoj kvalitetne priplodne krave prvotelke. Dakle, za kravu koja se prvi put oteli naši poljoprivredni proizvođači će moći da dobiju do kraja ove godine 40.000 dinara po grlu.
Tačka 5. takođe važna za naše stočare. Kao što vidite njima je to smešno. Mi mislimo u Vladi Republike Srbije da je to za naše stočare veoma važno. Da će se u ovoj godini isplatiti jednokratni podsticaj u iznosu od 60.000 dinara po grlu za odgoj kvalitetne priplodne junice starosti od 12 do 24 meseca, ali da će uslov za isplatu ovog podsticaja biti da proizvođač na gazdinstvu bude u obavezi da ovu junicu zadrži na poljoprivrednom gazdinstvu za period od minimum tri laktacije, odnosno do pet godina starosti. Dakle, ta krava neće moći da ide u klanicu, neće moći da ide u izvoz. Ljudi će morati da drže kravu najmanje tri laktacije, odnosno najmanje pet godina na svom poljoprivrednom gazdinstvu. Mislimo da je ta mera važna zato što može da doprinese razvoju našeg stočnog fonda što je za našu poljoprivredu od izuzetnog značaja.
Tačka 6. Mi smo se obavezali da ćemo preduzeti sve mere da uvoz mleka do kraja godine bude u količinama koje su najviše do količina uvezenog mleka u prošloj godini, dakle u 2023. godini za isti period ili u manjim količinama.
Tačka 7. Da će se u naredna dva meseca, ali to pitanje je u međuvremenu već rešeno, preduzeti sve mere da se poboljša izvoz rafinisanog i ne rafinisanog suncokretovog ulja, te da će se organizovati sastanak sa najvećim proizvođačima ulja najkasnije do kraja jula 2024. godine, na kojem će prisustvovati i predsednik Vlade. Kao što vam je i predsednik Vlade rekao, taj sastanak će biti održan sutra u Vladi, 25. jula ove godine, što znači da smo tačku 7. praktično već ispunili. Ispunili smo i tačku 6. zato što kada pogledate statistiku mi smo u onim kvotama kada je u pitanju uvoz mleka kao što je bio i prošle godine.
Tačka 8. oko koje smo postigli sporazum. Najkasnije do kraja jula 2024. godine Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede formiraće radnu grupu u kojoj će biti i predstavnici ovih sedam poljoprivrednih udruženja za koordinaciju aktivnosti za unapređenje robno-tržišnog poslovanja poljoprivrednim proizvodima i nastaviće se sa redovnim održavanjem sednica radne grupe. Ta tačka je praktično takođe ispunjena budući da je promenjen sastav radne grupe. Mi već od danas, odnosno već od sutra možemo da nastavimo sa radom po ovom veoma važnom pitanju.
Tačka 9. oko koje smo postigli saglasnost, a to je da će predstavnici Udruženja poljoprivrednika biti aktivno uključeni u izradi strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2025/2032. godina i da će biti redovno pozivani na sve sastanke povodom izrade ove strategije. Mi smo se u Ministarstvu poljoprivrede obavezali da strategija bude gotova do oktobra ove godine.
Kao što vidite postignut je jedan veoma važan sporazum. Razgovori nisu bili jednostavni, nisu bili laki, ali mi smo u Vladi smatrali i u Ministarstvu poljoprivrede i u kabinetu premijera i u kabinetu predsednice Narodne skupštine, da i te kako ima smisla razgovarati sa udruženjima poljoprivrednika. Ne samo zbog toga što oni proizvode hranu za naše građane, a hrana je danas strateški proizvod, poljoprivreda je u uslovima ovih globalnih previranja praktično jedna vrsta namenske industrije.
Kada imate dovoljno hrane za svoje građane, to vam je kao da možete sami da se branite, da sami štitite svoju bezbednost. U tom smislu ovi razgovori su bili ne laki, ne jednostavni, trajali su jedno određeno vreme, ali smo na kraju postigli sporazum za koji mi mislimo da je u interesu i naših poljoprivrednih proizvođača i naših građana, ali i naše države u celini.
Ono što ja mislim da je takođe važno, i time završavam, pokazali smo da kada sednemo za isti sto, bez obzira koliko nam se u nekom momentu stavovi ne podudaraju, bez obzira koliko nam se mišljenja ne podudaraju, bez obzira koliko u početku jedni prema drugima imamo nepoverenja, kada uđete u razgovore sa ljudima, kada se malo mi stavimo u njihove cipele, a kada se oni malo stave u cipele predstavnika izvršne vlasti, onda kao što vidite do sporazuma može da dođe.
Mislim da je ovo jedan važan iskorak, ako hoćete, i u jednom društvenom dijalogu. Pokazali smo da možemo jedni sa drugima da razgovaramo, da možemo jedni druge da saslušamo i da možemo jedni druge da razumemo i da nakon svega toga možemo da postignemo jedan sporazum koji podrazumeva sa jedne strane i određene ustupke države, ali i određene ustupke poljoprivrednih udruženja.
Mi smo shvatili da oni imaju određene potrebe i određene zahteve prema državi, a oni su ljudi dobro razumeli da mi možemo te zahteve da ispunimo do jedne određene mere, ali to ne znači da ćemo sa razgovorima da prekinemo. Mi ćemo te razgovore da nastavimo kao što smo vodili razgovore i sa proizvođačima maline i sa hladnjačarima. Tako ćemo da vodimo razgovore u narednom periodu. Već sutra nas očekuju razgovori sa nekim drugim poljoprivrednim udruženjima u 13 časova, u 15 časova imamo sastanak kod premijera sa velikim proizvođačima ulja. Već u ponedeljak imamo sastanak sa nekoliko velikih udruženja koja se bave uzgojem goveda.
Kao što vidite, vodimo veoma intenzivne razgovore sa ljudima iz oblasti ratarstva i stočarstva, voćarstva. Praktično nema poljoprivrednog udruženja sa kojim do sada nismo razgovarali zato što smatramo da je srpska poljoprivreda strateška grana naše privrede, naročito, ponavljam, u ovim teškim vremenima koja su prepuna iskušenja kada se vode ratovi praktično u našem ne neposrednom, ali bliskom susedstvu i kada je važno da imamo dovoljno hrane za naše građane pre svega, ali da imamo i dovoljno poljoprivrednih proizvoda za izvoz.

Zahvaljujem se, gospođo Brnabić.
Nadovezao bih se na izlaganje predsednika Vlade gospodina Vučevića i, ako mi dozvolite, podsetio bih političkog savetnika, kako je sam sebe nazvao, Zorana Đinđića na nekoliko Đinđićević rečenica koje se odnose na srpsko nacionalno pitanje.
Nakon što je hrvatska vojska izvršila zloglasnu operaciju „Bljesak“, Zoran Đinđić je za jedan dnevni list izjavio sledeće: „Nama nije cilj da se borimo za teritoriju, za Knin, ali ako neko bude hteo da osvoji Knin bombardovanjem civila, onda Jugoslavija mora da to spreči i stane u odbranu svog naroda. Ako Amerikanci mogu iz vazduha da intervenišu, iako nemaju trupe na zemlji, zašto to ne bismo mogli mi, čiji narod ratuje za svoj opstanak? Ako naša vojska to ne može, onda treba postaviti pitanje kakva je to vojska.“
Nastavlja, gospodine savetniče, Đinđić dalje: „Ako naša vojska sa svojih 100 ili 200 migova ne može da izbombarduje hrvatsku artiljeriju koja puca na srpske izbeglice, onda se treba upitati šta ćemo da radimo sutra ako Albanija postavi ultimatum za Kosovo. Hoće li onda Bora Jović da kaže da mi moramo da pregovaramo jer je Albanija suviše jaka da bismo mogli sa njom da ratujemo?“
Još jedno podsećanje za gospodina savetnika. Znate, dame i gospodo narodni poslanici, oni su i pre nego što je u Generalnoj skupštini na jedvite jade, doduše, i na silu i na pritisak izglasana ova bedna i sramotna Rezolucija o Srebrenici, oni su takvu istu rezoluciju, možda čak i goru, predložili ovde u Narodnoj skupštini.
Evo šta je, gospodine savetniče, u svom pismu generalu Ratku Mladiću napisao čovek koga ste vi navodno savetovali.
Kaže: „Poštovani gospodine generale, u ime svih članova DS i u svoje lično ime svim vojnicima, podoficirima, oficirima i vama lično čestitam Dan vojske Republike Srpske. Vojska Republike Srpske, nastala u ratu za slobodu, je primer kako jedna mala, ali narodna vojska, može uspešno sačuvati državu i zaštiti narod. Bez obzira na mirovne pregovore, čiji uspeh svi želimo, nama je potrebna snažna vojska kako bi druga strana odustala od namere da nastavi rat. Nadam se da će srpski narod, kao i Vojska Republike Srpske, već sledeći Vidovdan dočekati u miru sa poštovanjem, predsednik DS doktor Zoran Đinđić.“
Samo još jedno malo podsećanje gospodina političkog savetnika na avgust mesec 1995. godine, kada je Hrvatska izvršila zločinačku operaciju „Oluja“. Tih dana su se zajednički oglasili, evo, ja to imam, čuvam u svom telefonu, zajednički su se oglasili gradski odbori u Novom Sadu Srpske demokratske stranke srpskih zemalja, Srpske Radikalne stranke, DSS, ali i DS, dakle, iste one DS kojoj sada stoji na čelu gospodin politički savetnik. Evo šta se kaže u tom dokumentu, u tom proglasu: „Srpski narode srpske Atine, ustaške vlasti iz Zagreba su ponovile agresiju na Republiku Srpsku Krajinu. Ponovo se zauzima srpska teritorija, ubija srpska nejač i nemoćni, skrnave srpske svetinje. Srpski narode srpske Atine, probudi se iz sna jugoslovenstva u koji te vode ne Srbi i srpske izdajice, sruši granicu na Drini i okreni se svojoj braći koja ponovo kravare braneći srpsku zemlju i najveći srpski grad pod zemljom, Jasenovac.“
Vi, gospodine politički savetniče, evo posle ovih samo nekoliko citata u 2024. godini kažete da nećete da glasate za deklaraciju kojom se afirmiše sloga i jedinstvo srpskog naroda, bez obzira na to gde Srbi žive. Zapitajte se, gospodine politički savetniče, šta bi vam da je živ, na ovo što ste maločas rekli, rekao čovek koga ste navodno politički savetovali.

Hvala, gospodine Orliću.
Ovde su iznete određene kvalifikacije i određeni stavovi zbog kojih mislim da treba da reagujemo. Jedna kvalifikacija odnosi se zapravo na nepoštovanje odluka nadležnih državnih organa, odnosno u konkretnom slučaju kada je reč o gospodinu Siniši Malom, o odlukama Upravnog suda.
Naime, Upravni sud je, kao što je i ministar finansija istakao, poništio sve akte Senata Beogradskog univerziteta, što znači da je pred Upravnim sudom utvrđeno, a kad Upravni sud donese, to bi koleginica mislim trebalo da zna, kada Upravni sud donese odluku, ona je pravnosnažna. Protiv odluke Upravnog suda nema pravnog leka.
Dakle, Upravni sud je pravnosnažno utvrdio, odnosno pravosnažno, bolje rečeno, poništio sve akte Univerziteta koji su išli u prilog tezi da je ministar finansija navodno plagirao svoju doktorsku disertaciju.
Onda se još dodatno kao argument zašto ne treba poštovati odluke sudova u ovoj državi navodi nekakav pritisak. Ja ne znam ko je mogao da izvrši pritisak na Upravni sud? Ministar finansija to sigurno nije uradio, ali na kraju krajeva ovde se postavlja jedno suštinsko pitanje - da li ste za to da Srbija bude pravna država ili niste za to? Da li ste za to da se poštuju odluke nadležnih sudova ili ste protiv toga, a ne malo smo za to da Srbija bude pravna država, a malo nismo. Kad nam se odluke sudova dopadaju, onda su sudovi dobri, a kada nam se odluke sudova ne dopadaju, onda je neko na sud izvršio pritisak. Dakle, to nije ozbiljna argumentacija. Uopšte, cela ta kampanja koja je vođena protiv Siniše Malog je zaista bila onako kampanja "ad personam",.
Bez obzira na sve, ja još nisam čuo onaj ključni argument protiv Siniše Malog, a to je da taj čovek nije stručan za resor državne uprave kojim rukovodi. Onda, u nedostatku tog suštinskog argumenta išli ste da ga diskvalifikujete kao tobožnjeg plagijatora. Iskoristile ste sve moguće instance na nivou Univerziteta u Beogradu i kada se konačno oglasi svojom odlukom Upravni sud onda vi kažete –dobro, to je odlučio tamo neki Upravni sud, ali šta to nas briga, mi Sinišu Malog i dalje proglašavamo za plagijatora. To vam je bio argument i juče i danas.
Pažljivo sam pratio izlaganja kolega narodnih poslanika. Malo je tu bilo suštinske kritike na budžet. To je opet bilo vraćanje – ali, to je onaj budžet koji je pisao plagijator Siniša Mali. Onda kad im kažete – ali, čekajte, jedna sudska instanca u ovoj državi, Upravni sud je rekla da Siniša Mali nije plagijator, ma šta nas briga šta kaže Upravni sud.
To je neozbiljno ponašanje. To znači da vi ne poštujete državu u kojoj živite i čiji ste građanin. Sutra može Upravni sud da donese odluku u vašu korist, pa šta mi treba da kažemo? Hajde da ne poštujemo odluku Upravnog suda?
Dakle, to je igranje sa državom i to je jedna jako opasna poruka koju šaljete i građanima Republike Srbije, da ne treba poštovati pravnosnažne akte nadležnih državnih institucija.
Dakle, to je jako opasna politička poruka i to je poruka koja, u stvari, treba da znači – kada mi dođemo na vlast radićemo šta nam je volja, a šta nas briga šta kažu sudovi.
Iz sednice u sednicu nam spočitavate to kako pravosuđe u Srbiji treba da bude nezavisno, kako treba da radi po Ustavu i zakonu, pa nam onda pretite zatvorima, pa kad vi dođete na vlast onda ćemo svi da završimo u „Zabeli“, itd. pa ćete nas vešati, pa ćemo da završimo kao Gadafi, pa ćemo da plivamo Savom i Dunavom.
Dakle, iznosili ste vrlo, vrlo teške uvrede, vrlo teške kvalifikacije, a kada vam se iznese jedan pravni argument u korist čoveka koji je trenutno ministar finansija, sutra to može da bude neko drugi, vi kažete – šta nas briga za odluke Upravnog suda.
Dakle, građani Srbije treba da znaju da Siniša Mali nije plagijator. Ne zato što je to rekao Aleksandar Martinović ili bilo koji ministar u Vladi Republike Srbije, to je pravnosnažna odluka Upravnog suda. Da li vam se ona politički dopada ili ne dopada to je sad vaša stvar, ali pristojni ljudi i pristoji građani poštuju odluke sudova, bez obzira na svoj subjektivan odnos prema pojedincima na koje se te odluke odnose.
Što se tiče argumentacije vezane za savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde, bilo bi dobro, gospodine Gajiću, da nam objasnite kakvu je korist to Republika Srbija, ako ste vi u pravu, imala od tog savetodavnog mišljenja. Mi mislimo da je imala samo štetu, a vi pokušavate da nas ubedite da nismo imali štetu, pa bi bilo dobro da nam objasnite kakvu smo to korist imali.
Vi ste pokušali da banalizujete jednu jako ozbiljnu temu. Dakle, Međunarodni sud pravde je na traženje Republike Srbije u vreme kada je Vuk Jeremić bio ministar inostranih poslova doneo savetodavno mišljenje da Deklaracija o proglašenju nezavisnosti tzv. republike Kosovo nije u suprotnosti sa međunarodnim javnim pravom ili, drugačije rečeno, da je u skladu sa međunarodnim javnim pravom. To je apsolutno isto.
Dakle, Međunarodno sud pravde je rekao da ono što se desilo na KiM u februaru 2008. godine nije u suprotnosti sa međunarodnim javnim pravom i to je argument na koji se pozivaju svi oni koji pokušavaju da dokažu da je Kosovo, tzv. Kosovo, tzv. republika Kosovo suverena država. Sreća je pa Srbiju vodi jedan mudar i odgovoran čovek koji uprkos svim pritiscima nije uveo sankcije Ruskoj Federaciji onako kako ste vi od njega tražili, jer po vašem mišljenju uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji bi olakšalo put Srbije u EU.
Zahvaljujući toj odluci predsednika Republike i toj odluci Vlade Republike Srbije da se ne uvode sankcije Ruskoj Federaciji juče, a to ste zaboravili da kažete sinoć kada ste pokušali da omalovažite nastup naše premijerke Ane Brnabić, na sednici Saveta bezbednosti, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujući odgovornoj politici koju vodimo, a uprkos svim teškim pritiscima i izazovima kojima smo izloženi, ispred imena premijerke Ane Brbanić stajala je pločica sa natpisom - Srbija. Ispred Vjose Osmani Sadriu, tako se zove, Vjosa Osmani Sadriu, nije stajalo ništa.
Da ste vi nekim slučajem ostali na vlasti i posle 2012. godine pisalo bi – republika Kosovo. To je ono što proističe iz vaše pogrešne odluke da pitate Međunarodni sud pravde – da li je Deklaracija o proglašenju nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim javnim pravom ili ne i onda vam je Međunarodni sud pravde, koga čine sudije iz država koje su u većini priznale nezavisnost tzv. republike Kosovo, odgovorio u skladu sa politikom njihovih vlada.
Dakle, sudije Međunarodnog suda pravde odlučuju u skladu sa politikom vlade koja ih je imenovala u tu instancu. Dovoljno je da umete da računate do 20, do 15, do 10 i da samo izbrojite koliko ima sudija Međunarodnog suda pravde, iz kojih država dolaze, da vidite da je tamo apsolutna većina sudija iz država koje su priznale nezavisnost tzv. republike Kosovo i da unapred znate da ne možete da dobijete savetodavno mišljenje koje je u korist Republike Srbije.
Što se tiče tih eksperata vaših koji su nas zastupali pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, tu verovatno mislite na Radeta Stojanovića, ali zaboravili ste da kažete jednu stvar – Međunarodni sud pravde je odbacio tužbu BiH protiv Republike Srbije, ne upuštajući se u meritum stvari, nego iz procesnih razloga, iz formalnih razloga.
Pogledajte kako glasi presuda, odnosno odluka Međunarodnog suda pravde - da Međunarodni sud pravde ne može da ulazi u to da li je Srbija izvršila agresiju, odnosno Savezna Republika Jugoslavija, agresiju na BiH zato što po mišljenju Međunarodnog suda pravde Savezna Republika Jugoslavija u vreme građanskog rata u BiH nije bila članica UN. Prema tome, nemojte baš previše da se hvalite tim vašim ekspertima.
Međunarodni sud pravde je i tu pokazao i te kakvu političku pristrasnost, jer SFRJ nije bila isključena iz OUN, nego je bila suspendovana. Tako glasi odluka Saveta bezbednosti iz 1992. godine, kada je počeo građanski rat u BiH, a počeo je tako, i to treba reći istine radi, pravde radi, ma koliko to nekome smetalo, sankcije su uvedene SFRJ nakon što je sa muslimanskih položaja u Sarajevu pala granata na ljude koji su čekali u redu za hleb u ulici Vase Miskina i onda je 30. maja 1992. godine, Savet bezbednosti doneo odluku o uvođenju sankcija SFRJ. Od tada smo mi agresori, navodno agresori na BiH.
Tako da, dobro je što niste više na vlasti, štetu državi Srbiji ste apsolutno napravili, i mogu još jednom da ponovim da ste vi ostali na vlasti juče bi, tj. sinoć bi ispred Vjose Osmani pisalo republika Kosovo. Zahvaljujući Aleksandru Vučiću, ispred Vjose Osmani nije stajalo ništa.

Poštovani gospodine Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, jedan od akata koji se danas nalazi pred vama na dnevnom redu jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave kojim su predložene izmene u oblasti uređivanja radnih odnosa za zaposlene u ovim organima.
Kao što vam je poznato, reforma javne uprave je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije i da bismo dostigli željene standarde i podigli kvalitet rada naše javne uprave, ovaj zakon, odnosno Predlog zakona ima za cilj da unapredi rad administracije kroz unapređenje odredbi koje se odnose na prijem neophodnog kadra u konkursnim postupcima. Uspešan rad pokrajinske i lokalne uprave, zavisi od stručnih i efikasnih službenika. Pored odgovarajućih znanja, očekuje se da službenik ima i neophodne tzv. ponašajne kompetencije, a to znači da bude savestan i posvećen ostvarivanju rezultata, orijentisan ka učenju i izgradnji i održavanju profesionalnih odnosa, odnosno da rukovodioci imaju znanja i stručnost potrebnu za strateško upravljanje.
Potreba uspostavljanja integrisanog sistema upravljanja ljudskim resursima zasnovanog na kompetencijama prepoznata je u strateškim dokumentima za reformu javne uprave. Današnji Predlog zakona je jedna od aktivnosti koja je prepoznata Strategijom za reformu javne uprave i pratećim Akcionim planom za period od 2021. do 2025. godine koji predviđaju uvođenje u normativni okvir konkursnog postupka zasnovanog na proveri skupa znanja i veština koje su potrebne za rad u organima uprave.
Predloženim rešenjima u zakonu jača se kvalitet konkursnog postupka, uvode se obavezne provere kandidata koje moraju biti jasno dokumentovane kako bi postigli što veću objektivnost u izboru kandidata. Takođe, Predlog zakona predviđa da se u radni odnos obavezno prima kandidat koji je sa najboljim rezultatom prošao kroz konkursni postupak, što je značajna pozitivna razlika u odnosu na postojeće rešenje prema kojem je od diskrecije rukovodioca zavisilo kojeg od kandidata će da izabere između prva tri kandidata sa liste.
Pri predlaganju izmena zakonskih rešenja bilo smo svesni složenosti procesa implementacije kompetencija, jer imamo iskustvo njihovog uvođenja i primene u državnim organima, tako da je pripremljen čitav niz aktivnosti kojima možemo da pružimo podršku našim jedinica lokalne samouprave u cilju jačanja njihovih kapaciteta za primenu ovog zakona.
U prethodnom periodu smo jedinicama lokalne samouprave obezbedili stručnu podršku kroz dve faze programa, upravljanje ljudskim resursima u lokalnoj samoupravi koji predstavlja zajedničku inicijativu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Saveta Evrope i stalne konferencije gradova i opština i koji je finansiran od strane Evropske komisije.
Tokom četiri godine davanja stručne podrške lokalnim administracijama, od 2019. do 2022. godine, obezbeđena je direktna ekspertska podrška jedinicama lokalne samouprave u prioritetnim oblastima upravljanja ljudskim resursima kako bi ojačali njihove kapacitete, ali došli i do ujednačene i što potpunije primene propisa o zaposlenima. Ministarstvo je obezbedilo da se jedinicama lokalne samouprave nastavi pružanje navedene podrške od 2024. godine kako bi se kroz organizovane obuke savetodavne aktivnosti direktnu ekspertsku podršku u izradi dokumenata i jačanju kapaciteta odgovornih lica podigao kvalitet konkursnih postupaka.
Posebno želim da ukažem na značaj dosadašnje saradnje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave sa organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave u ovom procesu i da istaknem da je saradnja državnih organa sa lokalnom administracijom, kada se uvode promene koje obavezuju pokrajinski i lokalni nivo vlasti, od ključne važnosti za njihovu pravilnu primenu i razumevanje.
Na kraju, još jednom želim da istaknem da ovim zakonskim rešenjima dajemo u ruke rukovodilaca instrumente za dobro upravljanje ljudskim resursima, doprinosimo transparentnosti i većoj objektivnosti konkursnog postupka i ukazujemo jedinicama lokalne samouprave na značaj zapošljavanja i zadržavanja kvalifikovanog i kvalitetnog kadra.
Ovaj predlog zakona, nadamo se, može samo da doprinese dobrom upravljanju i da usmeri upravu u pravcu kojem će da se razvijaju njeni kadrovski kapaciteti, a samim tim i kvalitet njenog rada.
To bi bilo ukratko. Ukoliko bude kasnije nekih pitanja, spreman sam na sva pitanja da odgovorim. Hvala vam još jednom.

Hvala gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije da ne bi bilo nikakve dileme kakvu je odluku doneo Vojislav Koštunica i kakvu je odluku doneo DOS, vezano za puštanje skoro dve hiljade Albanskih terorista, da ne bismo nagađali kako glasi ta odluka, da ne bismo slušali šta je rekao ili šta nije rekao Nebojša Čović evo ja ću vam gospodine narodni poslaniče pročitati tekst odluke koju je potpisao Vojislav Koštunica imate datum, imate grb tadašnje Savezne Republike Jugoslavije koji ste 2006. godine uništili, uništili ste, objasniću kako, datum je 7. decembar 2001 godine. Na osnovu člana 96. tačka 8. Ustava SRJ predsednik SRJ donosi Odluku o pomilovanju po službenoj dužnosti Aljbin Zaima Kurti, oslobađa se daljeg izvršenja izrečene kazne zatvora, predsednik SRJ, dr. Vojislav Koštunica.
Dakle, nema onoga što je rekao narodni poslanik, šalje se iz Srbije, iz Centralne Srbije, na Kosovo da tamo izdržava kaznu zatvora i oslobađa se daljeg izvršenja kazne zatvora i nije nikakav Štajner, oslobodio Aljbina Kurtija, nego je 2000 ovakvih odluka, znači on je čovek potpisivao za svakog albanskog teroristu po imenu i prezimenu, pazite. Ovo je odluka za Aljbina Kurtija, 2000 ovakvih odluka je tadašnji predsednik SRJ, Vojislav Koštunica, potpisao a odnose se na alabanske teroriste koji su …
(Predrag Marsenić: To nije tačno.)
Izvolite za Aljbina Kurtija, mogu da vam nađem 2000, evo vam istina.

Da li neko može od skupštinskih službenika da do narodnih poslanika odnese ovaj papir, pa nek se sami uvere šta im je potpisao predsednik stranke.
( Zoran Sandić: Vi govorite neistine.)
Evo, izvolite, sada ćete dobiti, dakle čovek je potpisao 2000 odluka o pomilovanju po službenoj dužnosti albanskih terorista i vi ste na taj način u stvari rekli da to nisu bili teroristi, nego borci za slobodu, samo vi to nećete da kažete, kao što nećete da kažete i mislite da je istorija problema na Kosovu i Metohiji počinje sa Aleksandrom Vučićem i sa potpisivanjem prvog Briselskog sporazuma 2013. godine.
Ja moram da vas podsetim, na ono što ste vi govorili, vi i vaši tadašnji koalicioni partneri iz DOS, 1999. godine, 2000. godine i 2001. godine, da je KiM, kao i odnosi sa Crnom Gorom, demokratsko pitanje i da ćete vi to pitanje da rešite kada preuzmete vlast, jer je Slobodan Milošević despot, tiranin, sprovodio represiju nad albanskim stanovništvom na KiM, posvađao se sa zapadom i on prosto više nema kredibilitet da rešava problem Kosova, pa ćete vi da ga rešite kao demokratsko pitanje.
Rešili ste ga tako što je Vojislav Koštunica, kao što vidite potpisao 2000 odluka o pomilovanju po službenoj dužnosti, albanskih terorista.
Pitate me kako ste uništili SRJ? Tako lepo, tako što niste ništa uradili da referendum koji je organizovao Milo Đukanović, znate vi vrlo dobro o čemu se radi, pazite, dame i gospodo poslanici, kada govorimo o izborima u Republici Srbiji, ovima sa ove strane puna su usta šta kaže OEBS, šta kaže ODIR, šta kaže ova ili ona međunarodna institucija, o tome šta se smatra demokratskim izborima i šta se smatra demokratskim referendumom. Vi nećete da kažete, odnosno prećutkujete ono što je bio stav OEBS 2006. godine, a odnosi se na referendum u Crnoj Gori, i vi ste na to pristali.
OEBS je rekao da pravo na izjašnjavanje imaju svi građani, odnosno svi državljani Crne Gore, bez obzira na to gde im se nalazi prebivalište, da je poštovana ta preporuka OEBS, koja nije poštovana, a vi ste pristali na odluku Mila Đukanovića koja je glasila – nemaju svi državljani Crne Gore pravo o tome da odlučuju da li će Crna Gora postati nezavisna, nego samo oni građani Crne Gore koji imaju prebivalište u Crnoj Gori. To ste zaboravili, ili ste zaboravili ili nećete da kažete to građanima Srbije. Na taj način ste uništili SRJ, i pored toga, vi možete sada da odmahujete glavom, i pored toga, rezultat je bio tesan po Mila Đukanovića 55 prema 45, za nezavisnost Crne Gore, i sada pogledajte strukturu onih koji su glasali za nezavisnost Crne Gore.
Ko je glasao za nezavisnost Crne Gore, svi oni koji se ne izjašnjavaju kao Crnogorci. Ko se u Crnoj Gori izjašnjava kao Crnogorac, samo oni koji su u stvari Srbi. Jeste li čuli da se neki musliman izjašnjava kao Crnogorac, da se neki Albanac izjašnjava kao Crnogorac? Ne, samo se bivši Srbi izjašnjavaju kao Crnogorci, i zahvaljujući onima koji se ne izjašnjavaju kao Crnogorci, Milo Đukanović je uspeo da pobedi na referendumu 2006. godine i da odvoji Crnu Goru od Srbije i da poništi odluke Podgoričke skupštine iz 1918. godine o stvaranju zajedničke države Srbije i Crne Gore. Vi ste to nemo posmatrali i prstom jednim niste mrdnuli da sprečite uništavanje SRJ, odnosno SRJ ste uništili 2003. godine. To da vas takođe podsetim jer je 2003. godine suprotno Ustavu SRJ Sporazumom, dakle političkim aktom usvojena ustavna povelja državne zajednica Srbija i Crna Gora.
Dakle, tada ste konfederalizovali SRJ da biste 2006. godine mirno posmatrali kako se i taj ostatak ostataka zajedničke srpske-crnogorske države uništava i kako Crna Gora postaje nezavisna. I koliko smo štetu pretrpeli i mi i oni zbog toga, istorija će o tome tek da piše.
Što se tiče ovoga što ste rekli da su Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić i Maja Gojković bili u vladama pre 2000. godine, jesu, ali to su bile devedesete godine, to su bile godine sankcija, to su bile godine kada je Savezna Republika Jugoslavija bila izložena najrigoroznijim sankcijama na kugli zemaljskoj u periodu od 1992. godine do 1996. godine.
To su bile vlade koje su vodile, i to veoma uspešno, borbu protiv albanskih terorista koje ste vi pustili na slobodu 1998,1999. godine.
U jesen 1998. godine tzv. OVK je praktično bila pred uništenjem i onda je došao Ričard Holbruk da postavi pred Slobodana Miloševića ultimatum - bićete bombardovani ako ne prihvatite misiju OEBS-a, koja treba da dođe na Kosovo i Metohiju i ako ne prestanete sa oružanim dejstvima protiv OVK i onda dolazi Vilijam Voker, onda dolazi isfabrikovan slučaj Račak, onda dolaze lažni pregovori u Rambujeu, koji uopšte nisu bili pregovori, jer nije bilo direktnih razgovora između delegacija Vlade Srbije i predstavnika kosovsko-metohijskih Albanaca, nego su separatno vođeni razgovori između Vlade Srbije i kontakt grupe i kontakt grupe sa predstavnicima Albanaca.
Zašto ja to sve govorim? Zato što su ti ljudi vas doveli na vlast 2000. godine.
(Zoran Sandić: Narod je doveo.)
Ma, nije narod. Oni su vas doveli na vlast - Ričard Holbruk, Vilijam Voker i svi oni koji su tada radili o glavi Srbiji i srpskom narodu. Oni su vas doveli na vlast.
A što se tiče onoga što je rekla Marina Raguš, pa žena je potpuno u pravu. Vi da ste legalno pobedili na izborima 2000. godine koja je prva stvar koju ste uradili? Upali ste ovde u prostorije Savezne Skupštine, tada je to još bila Savezna Skupština, ušli ste u prostorije Savezne izborne komisije i spalili kompletan izborni materijal i mi sada nemamo uopšte dokaz, pisani dokaz kako su završeni ti izbori 2000. godine, nego je odlučeno na sednici predsedništva DOS-a - nema drugog kruga izbora, izlazimo na ulicu i proglašavamo pobedu Vojislava Koštunice. Tako je bilo.
Bili ste svi zajedno i tada vas je ujedinio neko iz inostranstva. I za ove izbore 17. decembra opet će da vas ujedini neko iz inostranstva. Nećete se vi pitati, kao što se niste pitali ni 2000-te godine. Potpuno je ista situacija, zato što isti oni koji tada nisu želeli dobro Srbiji, ne žele joj dobro ni dan danas.
Hteli vi, ne hteli, sa ili bez vaše volje, vi ćete biti u jednoj koloni i to uopšte više nije sporno, ali budite vi u jednoj koloni, nemam ja ništa protiv toga, ali građani Srbije treba da znaju koja je razlika između toga kada vodite slobodarsku, nezavisnu i suverenu politiku svoje zemlje i kada vodite računa samo o interesima svoje zemlje i svoga naroda, a kakva je politika koju vam kreira neko drugi.
Vi ste u stvari vodili politiku nekih drugih, nekih centara moći van Srbije. Oni su napravili DOS, oni su vas doveli na vlast i to sada isto pokušavaju da urade i 2023. godine. Vodili ste tuđinsku politiku, kao što je vodite i danas, a mi vodimo politiku koja je u interesu Srbije i koja je u interesu Srpskog naroda i po tom pitanju smo apsolutno principijelni.
Jedino ostrvo slobode, to je ono što mi sa ponosom iz Srpske napredne stranke ističemo, danas u Evropi je Republika Srbija. Ne vodimo ničiju tuđu politiku, uprkos strašnim pritiscima da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, a vi ste rekli - čim se završe izbori Vučić će da uvede sankcije Ruskoj Federaciji. Do dan danas niti smo uveli, niti nameravamo da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji.
Zauzeli smo principijelni stav da osuđujemo napad na svaku suverenu zemlju i da štitimo svačiji teritorijalni integritet, ali tražimo da se poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije i to je naša politika i to je politika sa kojom izlazimo pred ovaj narod.
Što se tiče pitanja Kosova, pa vi ste rekli da ćete taj problem da rešite čim se sruši režim Slobodana Miloševića. Kako ste ga rešili? Tako što je Kosovo i Metohija 2008. godina proglasilo nezavisnost, a vi niste prstom mrdnuli. Pre toga nam se desio pogrom 2004. godine i niste prstom mrdnuli.
Sada nam kažete u 2023. godini da treba uvesti obavezni vojni rok jer vidite šta se dešava u svetu. Pa, vi ste ukinuli obavezno služenje vojnog roka. U trenutku kada ste vi ukinuli obavezno služenje vojnog roka takođe je bilo ratova po svetu. Pa, nisu ratovi počeli 2022. godine. Nisu sukobi počeli u Ukrajini 2022. godine. U vreme kada ste vi ukinuli obavezno služenje vojnog roka bilo je ratova koliko hoćete na kugli zemaljskoj. Pa, kako vam to tada nije bio argument, da kažete - ljudi, ratuje se po celom svetu, živimo u nesigurnom okruženju. Hajde da ojačamo našu vojsku. Ne, vi ste topili naše tenkove, vi ste uništavali naše avione, vi ste ukinuli obavezno služenje vojnog roka…
(Zoran Sandić: Zašto gledate u nas?)
Što gledam u vas? Pa, da li ste vi bili u koaliciji sa Demokratskom strankom? Pa, da li vam je Boris Tadić bio vrhovni komandant vojske koju ste ukinuli? Pa, da li ste bili sa njima u Vladi 2000, 2004, 2007, 2008. godine? Pa, da li ste sa njima bili u Vladi? Bili ste u Vladi, samo što vi sada nas hoćete da ubedite da smo mi to sve izmislili. Pa, nije, tako je bilo. Ne da ste ukinuli obavezno služenje vojnog roka, mi skoro da nismo imali vojsku.
Da li se sećate kakva je bila vojna doktrina u vaše vreme, vi koji ćete svi u jednu kolonu? Kaže - šta će nam vojska, pa Srbija više nema neprijatelje, mi sada imamo prijatelje, imamo partnere, imamo ljude koji razumeju našu politiku, zašto da bacamo pare na vojsku i to je bio izgovor da se ukine obavezno služenje vojnog roka.
Sve u svemu, ostavili ste nam državu razbijenu tako da kamen na kamenu od nje 2012. godine, kada smo preuzeli vlast skoro da nije ostao.
Pozivate se danas na to koliko košta izgradnja auto-puteva i koridora i slušam danas jednog vašeg koalicionog partnera koji kaže da je put Ruma - Šabac, auto-put, isprojektovan 2011. godine, a urađen 2023. godine. Pa ne treba biti čovek građevinski inženjer da shvati i da razume kolike su bile cene građevinskog materijala u vreme kada je put isprojektovan i u vreme kada je put napravljen.
Da li vi razumete o kojim vremenskim distancama govorimo? Vi se hvalite time kako ste nešto projektovali. Niste projektovali vi, projektovali su ljudi iz CIP-a, projektovali su ljudi iz "Energoprojekta", neki pametni ljudi koji su imali viziju u kom pravcu Srbija da se razvija. Šta ste vi uradili? Sve te papire stavili u fioku i rekli - ma, šta to nas briga, daj dok smo na vlasti da se obogatimo.
Aleksandar Vučić je izvukao iz fioke te projekte i rekao - mi ćemo te projekte da realizujemo i mi smo te projekte i realizovali i mi ćemo sa tom politikom razvoja Srbije da nastavimo i dalje, kao što smo mi vratili na dnevni red svetske politike pitanje Kosova i Metohije.
Da ste se vi pitali, to pitanje je završeno, ad akta, arhivirano, gotovo, priznale velike svetske sile nezavisnost Kosova, šta tu više može da se uradi. Aleksandar Vučić je rekao - mali nam je manevarski prostor, ne možemo mnogo, ali ćemo da se borimo koliko možemo da sačuvamo Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije. I borimo se. Od trenutka kada ste vi rekli da je sve gotovo, pa do danas, 25 zemalja je povuklo priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije. To znači da nije sve gotovo.
Meni prebacujete što ne spominjem Lajčaka koji dolazi u Beograd. Pa ako je rešeno pitanje Kosova i Metohije, kao što tvrde ovi sa zapada, pa što dolaze u Beograd? Što nam nude svaki dan da potpišemo ili da prihvatimo neki papir? Znači, nije rešeno. Nije rešeno sve dok Srbija ne prizna nezavisnost Kosova i Metohije.
Aleksandar Vučić vam je rekao hiljadu puta - nećemo nikada priznati nezavisnost Kosova i Metohije i nikada nećemo dopustiti da Kosovo i Metohija uđe u bilo koju međunarodnu organizaciju.
Mesecima ponavljate jednu te istu laž kako je Aleksandar Vučić prihvatio francusko-nemački plan za Kosovo. Nije prihvatio, nije prihvatio, jer da je prihvatio, zar bismo se borili za to da takozvana republika Kosovo ne uđe u Savet Evrope? Zar se ne borimo i uspešno se borimo da Kosovo i Metohija ne uđe u Interpol? Da li je prestala ta borba? Nije prestala. Da li se borimo i dalje da takozvano Kosovo ne uđe UNESKO? Borimo se. Zahvaljujući kome su srpske, odnosno crkve i manastiri SPC i dalje baština SPC, a ne kulturna baština takozvanog Kosova? Pa, zahvaljujući Aleksandru Vučiću, sviđalo se to vama ili ne, jer je on uspeo boreći se da u UNESKO-u imamo većinu da se to ne proglasi takozvanom kosovskom kulturnom baštinom. Ovo bih mogao da pričam do sutra. Ali, na kraju krajeva, 17. decembar nije daleko, videćemo 17. decembra da li narod hoće da ima Vladu koju sam bira i koja vodi politiku isključivo u interesu Srbije ili hoće da ima istu onu Vladu koju je imao od 2000. do 2012. godine, Vladu koju su sastavljali stranci i koja je u Srbiji vodila tuđinsku politiku, a ne srpsku politiku.
Dakle, sačekajte 17. decembar, sačekajte rezultate izbora, pa ćemo da vidimo, a ja mislim da narod veoma dobro razume da je jedini spas građana Srbije, srpskog naroda, da na svet gledamo svojim srpskim očima, da mislimo svojom srpskom glavom i da vodimo samo srpsku politiku, ničiju drugu, za razliku od vas koji ste vodili svačiju politiku, samo ne srpsku.

Vi ste izgleda zaboravili da je Vojislav Koštunica izjavio uoči izbora 2012. godine da ne može da podrži politiku SNS i Tomislava Nikolića zato što se Tomislav Nikolić zalaže za ulazak Srbije u EU. To je bio vaš zvaničan stav. I o kakvoj podršci vi govorite?
Dakle, Tomislav Nikolić je pobedio zato što su to hteli građani Srbije. O pobedi Tomislava Nikolića i o pobedi SNS postoje pisani dokazi. O vašoj pobedi iz 2000. godine ne postoje pisani tragovi, vis te ih zapalili. Vi ste ih zapalili. Vi ste na ulici izvikali, bukvalno izvikali da je Vojislav Koštunica pobedio na izborima i zapad vas je u tome podržao. I sve je u redu, ali prosto je red da to kažemo zbog građana Srbije. Kao što je red da kažemo kako ste uništavali SRJ, pretvarajući je najpre u državnu zajednicu, a onda nemo posmatrajući kako Milo Đukanović odvaja Crnu Goru od Srbije, kao što ste nemo posmatrali i ukidanje naše vojske, kao što ste nemo posmatrali i pogrom na Kosovu i Metohiji 2004. godine, kao što ste 2008. godine učinili dva herojska dela.
Te 2008. godine učinili ste dva herojska dela. Od svih država koje su priznale nezavisnost tzv. Kosova, vi ste proterali, odnosno proglasili za personu non gratu ambasadorku Crne Gore, mislim da se žena zvala Anka Vojvodić i tadašnjeg ambasadora Makedonije i tako ste pokazivali svoje mišiće. Niste smeli da spomenete američkog ambasadora, britanskog ambasadora, nemačkog ambasadora, francuskog ambasadora, nikoga od njih. Proterali ste ambasadorku Crne Gore i ambasadorku Makedonije. To je bio vaš odgovor na proglašenje nezavisnosti tzv. republike Kosovo 17. februara 2008. godine.
Ponovo vam kažem, Aleksandar Vučić je vratio pitanje Kosova i Metohije kao pitanje svetske politike, dakle, svetske politike. Kada dolaze u Beograd, dolaze i Amerikanci i Britanci i Francuzi i Nemci i Italijani. Dakle, Kosovo i Metohija je ponovo postalo svetsko pitanje, ali ne zahvaljujući vama, zahvaljujući vama ono je bilo navodno rešeno, arhivirano, stavljeno ad akta.
Aleksandar Vučić je rekao - nije rešeno onako kako Šiptari misle da je rešeno, da je Kosovo i Metohija nezavisno. Nije nezavisno i mi ga ne priznajemo kao nezavisnu državu. U tome je razlika između vas i nas. Vi ste hteli nekako da se otarasite Kosova i Metohije zato što vam je to bio balast.
Aleksandar Vučić je rekao – borimo se za Kosovo i Metohiju u teškim uslovima, malo imamo razumevanja u svetu, ali ne damo da južna srpska pokrajina bude nezavisna država i uporno obmanjujete građane Srbije kako je Aleksandar Vučić prihvatio Francusko-nemački sporazum. Nije prihvatio, nego je rekao hoćemo da razgovaramo, ali hoćemo da razgovaramo o tome kako da se najpre formira zajednica srpskih opština i kako da se garantuje bezbednost Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji, pa ćemo onda da govorimo o ostalim temama. Jedine dve teme o kojima nema razgovora je priznavanje nezavisnosti Kosova i učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije, pre svega u UN.
Sad ja pitam građane Srbije. Zamislite da je neko od vas na mestu predsednika Republike Aleksandar Vučić, pa ne da biste prihvatili, potpisali biste, kao što ste potpisali 2000. godine dve hiljade odluka o pomilovanju po službenoj dužnosti albanskih terorista. Sve biste vi potpisali samo da dođete na vlast ili da ostanete na vlasti. Nije stvar u vlasti, ne borim se ja, niti se moje kolege bore za vlast, nego je stvar u tome da li se borimo za interese države Srbije ili ćemo u Srbiji da sprovodimo neke tuđe interese.
Vi ste 2000. godine sprovodili tuđe interese i 17. decembra ćete opet u toj jednoj koloni da sprovodite tuđe interese. Aleksandar Vučić će da sprovodi interese građana Srbije. Ja vam ponovo kažem - mislim da će narod Srbije veoma dobro da razume koja politika je u njegovom interesu.

Gde vam je, gospodine Aleksiću, Vuk Jeremić, vaš predsednik? Pitam vas to zato što nisam sasvim siguran da li je ovo tužilaštvo, da li je ova institucija sud ili mi sada prisustvujemo pripremi za izbornu skupštinu ili za glavni odbor Narodne stranke.
Pošto građani Srbije u stvari treba da znaju šta je politička pozadina cele ove sednice, gde je samo formalno na dnevnom redu zahtev za smenu Bratislava Gašića, a ustvari tri nedelje, ako se ne varam, predsedniče Narodne skupštine, traje sednica Narodne skupštine, da bi jedno krilo Narodne stranke pobedilo u oktobru mesecu, kako sam informisan, drugo krilo Narodne stranke, odnosno, da bi Miroslav Aleksić preuzeo Narodnu stranku od Vuka Jeremića.
Sada je Narodna skupština idealno mesto, pošto Vuk Jeremić nije poslanik, a Miroslav Aleksić je narodni poslanik, sada je ovde idealna prilika da čovek tri nedelje sebe promoviše kao budućeg kandidata za predsednika Narodne stranke. U suštini, niti ga zanimaju ubijeni đaci u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, niti ga zanimaju ljudi koji ubijeni u okolini Mladenovca i Smedereva, niti ga bilo šta na ovom svetu interesuje. Njega interesuje da preuzme Narodnu stranku. Da li će mu to poći za rukom ili ne, ja ne znam.
Građani Srbije treba da znaju da sve ovo što gledaju tri nedelje se ustvari radi zbog unutarstranačkih obračuna unutar Narodne stranke, jer je neko rekao Miroslavu Aleksiću šta će ti sada Vuk Jeremić, ti si sada novi lider, ti si novi Karađorđe, ti si novi vođa Srbije, treba da smeniš Vuka Jeremića, a idealna ti je prilika. Svaki dan besplatan televizijski prenos, možeš da pričaš šta ti je volja, da optužuješ ljude bez dokaza, da svakoga dana iznosiš najgore moguće uvrede na račun Aleksandra Vučića, Andreja Vučića i drugih članova njegove porodice.
To ti je idealna prilika da stekneš veliki broj pristalica unutar Narodne stranke i da na jesen smeniš Vuka Jeremića sa mesta predsednika Narodne stranke. To je zapravo razlog zašto vi narodni poslanici i vi građani Srbije tri nedelje slušate jednog čoveka koji u suštini se ne razume ni u šta. Ne razume se ni u šta, ne razume se u podelu vlasti, nikada nije čuo i nikada nije pročitao ništa od Džona Loka, od Šarla Monteskeja, zato što oni govore o podeli vlasti.
Ja razumem zašto on to nije čitao. On je bio loš učenik, jako loš učenik. Sumnjam da i zna ko su ljudi koje ja spominjem. Znate, Miroslav Aleksić, koji sada treba da bude novi vođa Srbije, novi vođa srpskog naroda, je završio srednju školu na sledeći način, tako što je iz srpskog jezika i književnosti imao dovoljan – 2, iz ruskog jezika dovoljan -2, iz sociologije, e tu je bio dobar – tri, najbolji je bio u fizičkom, odličan – 5, matematika dovoljan – 2, merenja u elektronici dovoljan – 2, elektrotehnika dovoljan – 2, elementi automatizacije dovoljan – 2.
Kaže neka narodna poslanica, sram me bilo. Ja sam ovde čitao dok sam bio narodni poslanik ocene koje je na fakultetu dobio Aleksandar Vučić. Pošto ste vi tvrdili da nije tačno da je bio jedan od najboljih studenata Pravnog fakulteta u Beogradu, ja sam ga zamolio da mi da fotokopiju svog indeksa i da javno pročitamo njegove ocene. Ako sam smeo javno da čitam ocene svog predsednika, Aleksandra Vučića, valjda smem i da čitam ocene novog lidera Srbije, Miroslava Aleksića.
Mislim da ovde građani Srbije treba da znaju ko je novi vođa, koji se priprema da zameni Aleksandra Vučića. Građani treba da znaju ko je alternativa Aleksandru Vučiću. Onome koji, kada čitate ocene 10, 10, 10, 10, 9, 9, 9, 10, 10, 10, ovde 2, 2, 2, doduše iz fizičkog odličan – 5, super, digitalna elektronika dovoljan – 2, praktična nastava dobar – 3, elektronski računari i programiranje nedovoljan – 1, vladanje dobro – 3. Znači, čovek je išao na popravni u srednjoj školi u Trsteniku. Ja nemam ništa protiv toga.
Meni je potpuno jasno da kao takav nije mogao nikada da čuje za načelo podele vlasti, da postoji zakonodavna vlast, da postoji izvršna vlast i da postoji sudska vlast i da narodni poslanik nije sudska vlast i da to što se protiv nekoga vodi istraga, ne znači i da je i kriv. To ko je kriv, a ko nije, o tome će se izjasniti sud. Ali, ono što želim da naglasim, budući da su nam u poseti dva visoka predstavnika dve države kojima je jako stalo do vladavine prava. Jako im je stalo do poštovanja nezavisnosti sudova. Bilo bi dobro da malo pogledaju sednicu Narodne skupštine na kojoj govori novi lider Srbije već tri nedelje i da malo vide kako se njihovi puleni ponašaju ovde u Narodnoj skupštini. Predstavnici pojedinih država sa zapada stalno spočitavaju Aleksandru Vučiću kako mi iz vlasti vršimo pritisak na pravosuđe, kako sudije donose presude po diktatu Aleksandra Vučića, po diktatu ministara u Vladi, po diktatu visokih stranačkih funkcionera SNS, tri nedelje možete da slušate kako čovek koji je, doduše novi lider Srbije, ali za sada još uvek samo narodni poslanik, čita materijale, odnosno čita sudske spise, spise iz tužilaštva, on zna ko je kriv, on zna ko je prav, on zna ko je pakovao, za koga je bila namenjena droga i onda se postavlja pitanje – zašto ovi sa zapada koji dolaze u Srbiju kritikuju Aleksandra Vučića. Što ne kritikuju svoje pulene, što im ne kažu – e, ajde sačekaj malo da sud kaže svoje, pa da onda vidimo ko je zaista kriv, a ko nije kriv.
Da sada ne ulazim u to, sud će na kraju krajeva da kaže svoje. Članovi Glavnog odbora Narodne stranke će da kažu svoje, da li žele da ih vodi čovek koji je magistar fizike, a ne zna kako glasi Drugi Njutnov zakon, to je Vuk Jeremić ili žele da ih vodi ovaj 2, 2, 3, 5 iz fizičkog, 2, 2, 2, 2, 3, 1, vladanje dobro 3. Dakle, to je sada na članovima Narodne stranke, neka odluče ko hoće da ih vodi, ali da znaju narodni poslanici, da znaju građani Srbije da je ovo zapravo sve neka vrsta kondiciono političke pripreme za sednicu Glavnog odbora ili Izborne skupštine Narodne stranke koja bi trebala da bude na jesen pa ćemo da vidimo da li će Vuk Jeremić da pretekne ili će ga pobediti ovaj 2, 2, 2, 3, 5 iz fizičkog, pa 2, 2, 2, 1 itd.
Marinika Tepić me je prozvala jutros kako sam ja targetirao studenta Pavla Cicvarića, dozvolite mi narodni poslanici da vam nešto kažem na tu temu, pošto se ne radi ni o kakvom targetiranju studenta, nego se radi o tome da građani Srbije moraju da znaju kakva je opet, politička pozadina celog tog isfabrikovanog slučaja oko ovog studenta. Vidite, ovo je fotografija Marinike Tepić i tog studenta Pavla Cicvarića na dan kada sam ja u četvrtak govorio ovde u Narodnoj skupštini o tome da je Pavle Cicvarić, doduše student, ali politički angažovani student. Dakle, kada neko govori na političkom skupu, kada neko napada vlast, kada neko napada Aleksandra Vučića, onda on postaje politički aktivista. To da li je student, da li je sveštenik, da li je obućar, da li je nešto drugo, to je njegova privatna stvar, ali on je politički angažovan građanin Republike Srbije.
Ja mu želim pre svega da uči, da bude ipak malo bolji od ovih koji pokušavaju da ga vode, od ovih, dva, dva, dva, tri, tri, pet iz fizičkog, pa dva, dva, dva, dva, da bude malo bolji od njih, da završi studije na vreme. Da li će biti uspešan političar, to će takođe vreme da pokaže. Što se mene tiče, nemam ništa protiv da bude uspešan političar, ali ako bude primao instrukcije od Miroslava Aleksića i od Marinike Tepić, teško da će od njega nešto da bude.
Ali nešto drugo sam hteo da vam kažem. U odbranu, inače, bez ikakve potrebe, pošto nikoga nismo napadali, u odbranu Pavla Cicvarića, politički angažovanog građanina Republike Srbije, koji govori na skupovima koje organizuju ljudi koji na tim istim skupovima ne smeju da govore, jer se plaše sopstvenih pristalica, ako ih uopšte imaju, pa onda poturaju Pavla, pa onda poturaju Seku Sabljić, pa onda poturaju Nikolu Koja, pa Dragana Bjelogrlića itd, a niko od njih na tim političkim skupovima nema hrabrosti da govori, stigla je u Vladu Srbije inicijativa za održavanje hitne sednice Saveta za mlade Vlade Republike Srbije. To je bilo 3. jula, dakle, juče, sa predlogom da se na dnevni red sednice Saveta za mlade stave dve tačke, 1. tačka – Zaštita mladih aktivista i aktivistkinja da mirno izražavaju svoje stavove, a 2. tačka je Predlog mera za unapređenje bezbednosti i mentalnog zdravlja mladih, presek stanja.
Sad se tu, između ostalog, da vam ne čitam sve, u obrazloženju predloga navodi kako sam ja izneo uvrede na račun jedne mlade osobe, studenta Univerziteta u Beogradu, da sam doprineo njegovoj, kako se ovde kaže, citiram: „nebezbednosti“, iznosio sam u javnost podatke o imovini njegovog oca, samo zato što je, kaže, njegov sin javno govorio na jednom od protesta „Srbija protiv nasilja“. Zašto vam sve ovo govorim? Zato što je ovu inicijativu potpisalo 15 stranački angažovanih aktivista, ovih koji ne smeju da govore na skupovima koje sami organizuju. Između ostalog, pod brojem osam, ovu inicijativu je potpisao izvesni Ivan Bjelić.
E sad ćete da vidite, građani Republike Srbije, i vi poštovani narodni poslanici, koliko smo mi jedna autokratska vlast, jedna represivna vlast, jedna vlast koja ne da da se diše i da žive ljudi koji su naši politički protivnici. Ivan Bjelić, naravno, ima svoj „Tviter“ nalog, i kaže, na svom „Tviter“ nalogu on je predstavnik mladih u Savetu za mlade Vlade Republike Srbije. Sad vidite, na tom njegovom „Tviter“ nalogu imate sve ove političke poruke koje oni šalju: „Sistem je zakazao“, „Aleksandar Vučić je kriminalac“, „Andrej Vučić je kriminalac“ itd.
E sad, taj gospodin Ivan Bjelić ima jednu nevladinu organizaciju. Samo da nađem, tu su mi papiri, ima ih dosta, ali je dobro da građani Srbije znaju. Dakle, Ivan Bjelić juče, 3. jula, traži sednicu Saveta za mlade Vlade Republike Srbije, inače, ova Vlada koju vi toliko napadate je formirala, po prvi put u istoriji Srbije, Savet za mlade i u taj savet izabrala, između ostalog, i ljude koji su njeni politički protivnici. E sad, zašto spominjem ovog Ivana Bjelića? On je, čovek, 3. jula, dakle juče, podneo inicijativu Vladi Republike Srbije da se sazove sednica Saveta za mlade. To je, dakle, čovek koji kaže: „Sistem je zakazao“, „Vučić je lopov“, „Vučić stoji iza Jovanjice“, Vučić je ovakav, „Vučić je izdajnik, izdao je Srbe na Kosovu“ itd, sve to stoji na njegovom „Tviter“ nalogu, da ja sad sve to ne čitam.
Međutim, gle čuda, ta naša autoritarna vlast, na čelu sa najvećim diktatorom u istoriji Srbije Aleksandrom Vučićem, na čelu sa Anom Brnabić, za koju nema šta u poslednje tri nedelje niste rekli, tom istom Ivanu Bjeliću daje 1.566.000 dinara njegovoj nevladinoj organizaciji Forum civilne akcije „Forca“ Požega. Tako mu se zove nevladina organizacija, a projekat se zove „Ka Evropi – sa znanjem i saznanjem“. Hoću da vam kažem nešto drugo. Kažite mi – kako smo mi to autoritarni, kakvi smo mi to diktatori, kako smo mi to bahati, kako mi to gazimo mlade ljude, kako mi to ponižavamo njihove porodice, kako mi to samo uzimamo pare za sebe, kako to da je Aleksandar Vučić lopov, da je Andrej Vučić lopov, a onda damo 1.566.000, dakle Vlada Srbije da 1.566.000 dinara Ivanu Bjeliću, direktoru nevladine organizacije „Forca“ Požega za projekat „Ka Evropi“?
Zašto sam ovo pročitao? Pa kao dokaz više o tome kakvi ste vi licemeri i koliko ste spremni da idete u iznošenju neistine.
(Tatjana Manojlović: Molim da nam se malo vaspitanije obraćate.)
Pa govorim vrlo vaspitano, gospođo. Za razliku od vas koji mi sve vreme dobacujete, ja govorim na bazi činjenica.
Dakle, sad ja pitam vas – zamislite u njihovo vreme, dame i gospodo narodni poslanici, pa niste smeli popreko da ih pogledate, a kamoli da govorite na političkim skupovima koji su organizovani protiv njih. Jel bilo moguće da se zamisli da u njihovo vreme govorite na nekom političkom protestu opozicije 2001, 2002, 2004, 2005, 2008, 2012. godine itd, a da onda od te iste vlasti dobijate pare za neke projekte? Vidite, u naše vreme je to moguće. U naše vreme je to moguće i mi ovim mladim ljudima ne zameramo što su oni politički angažovani, ali ovde se radi o tome da građani Srbije moraju da čuju i jednu i drugu stranu, a ne samo vašu stranu, zato što ste vi navikli, kao što sam vam rekao i u četvrtak, da se boksujete sa džakom. Džak ne može da vam uzvrati udarac, ali živ čovek može da vam odgovori na vaše neistine.
Dakle, građani Srbije treba da znaju da oni koji svaki dan pozivaju na proteste, i taj Ivan Bjelić juče dok šalje zahtev za sazivanje sednice Saveta za mlade, poziva na novi protest u subotu itd, ali pazite, nije gadljiv na novac koji dobija iz budžeta Republike Srbije za neke svoje nevladine organizacije. I pazite, kad god malo pročačkate po svim tim njihovim aktivistima, raznim vođama kojekakvih nevladinih organizacija, tu u stvari dolazite do toga da su sve to jako bogati ljudi. To su ljudi koji na mesečnom nivou dobijaju desetine miliona dinara. Neki čak i više miliona evra. To su prebogati ljudi.
To su ljudi koji kupuju stanove u „Beogradu na vodi“, a od 2014, 2015. godine vode kampanju protiv projekta „Beograd na vodi“. To građani Srbije treba da znaju.
(Tatjana Manojlović: Da biste vi držali predavanje.)
Ne. Ne, da bih ja držao predavanje, nego da bi građani Srbije znali.

Da bi građani Srbije znali da ih vode, odnosno da pokušavaju da ih vode oni koji od te iste države dobijaju veliki novac.
E sad, čekajte samo da se završi performans, pa ćemo da nastavimo dalje.
(Aleksandar Jovanović: Evo na dan bombardovanja dovodite Šredera! Ovo je vaš patriotizam? Kako vas nije sramota?)

Čekajte…

Da, da. Samo se malo smirite, pošto nisam siguran da li su vam mentori otišli iz Beograda ili nisu. Možda vas gledaju, pa mogu sutra da vam zamere i da vam malo zavrnu slavinu.
Zbog, dakle, Izborne skupštine ili Glavnog odbora, ne znam šta je u pitanju, Narodne stranke na jesen, i to građani Srbije treba da znaju, Narodna skupština u stvari ne može da radi svoj osnovni posao, a to je da donosi zakone koji su u interesu građana Srbije. Između ostalog, ne možemo da donesemo zakon o privremenom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć.
Taj predlog zakona smo kao Vlada uputili u skupštinsku proceduru 16. juna 2023. godine. Njime se predviđa ciljana pomoć, namenjena pre svega majkama dece predškolskog i školskog uzrasta. Dakle, upravo one grupe mladih ljudi koja prethodnim merama nije bila direktno obuhvaćena. Isplata će biti 10.000 dinara jednokratno za svako dete u mesecu septembru, kada se javljaju uvećani izdaci za ovu grupu lica.
Zbog Glavnog odbora, odnosno Izborne skupštine Narodne stranke, zbog toga što ne znamo da li će Narodnu stranku da vodi Vuk Jeremić ili Miroslav Aleksić, Narodna skupština ne može da donese zakon koji je tako predložila Vlada Republike Srbije, a to je zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji smo predložili još 19. maja 2023. godine.
Ovim predlogom zakona nastavljamo sa podrškama majkama preduzetnicama. Predloženim izmena predviđeno je da očevi koji su u radnom odnosu, a čije su supruge preduzetnice nakon tri meseca od rođenja deteta mogu da koriste pravo na plaćeno sa rada umesto njihove supruge. Izmena ovog zakona izjednačava se status majki preduzetnica, budući da je previđeno ostvarivanje prava vezanih za odsustvo sa posla za treće i svako naredno dete u trajanju od dve godine.
Dakle, ovo su važni zakoni, važni za građane Republike Srbije. Znaju oni da ne mogu da smene Bratislava Gašića zato što nemaju skupštinsku većinu, to im je bilo jasno na samom početku, ali je važnija Izborna skupština Narodne stranke. Važnije je to da li će Narodnu stranku da vodi magistar fizike koji ne zna Drugi Njutnov zakon ili će da je vodi onaj koji ima ocene dva, dva, dva, tri, dva, dva, dva, jedan. To je važnije od ovih zakona koje je predložila Vlada Republike Srbije i koji su upravo u interesu majki, očeva, dece, mladih ljudi o kojima se navodno oni toliko brinu.
Znate, nema svako dete, nema svaki student roditelja koji ima nevladinu organizaciju, a da mu na račun pitaj Boga iz kojih izvora legne 10, 20, 30 miliona dinara. Ima mnogo dece, ima mnogo roditelja koji žive pošteno od svog rada, između ostalog očekuju pomoć od države, od nas, od Vlade Republike Srbije, od Narodne skupštine da bi mogli da izdržavaju svoju decu i da bi mi kao nacija mogli da imamo što više dece.

Ali, šta to njih briga, oni imaju ne vladine organizacije. Malo daju Holanđani, malo daju Nemci, malo daju Amerikanci, malo daje, doduše, i Vlada Srbije, ovima koji hoće da je ruše. Nije bitno ko daje pare, bitno je da su oni bogati, da su im novčanici puni. To što zakoni u Narodnoj skupštini stoje i to što vi narodni poslanici ne možete da radite posao koji je u interesu građana Srbije. Šta to njih briga, važniji je interes Narodne stranke, da li je Vuk Jeremić ubacio novih 80 članova u Glavni odbor da bi pobedio Miroslava Aleksića ili će ovaj to da mu vrati na jesen na taj način što će tri nedelje u Skupštini da sebe promoviše kao novog lidera Srbije i novog borca protiv kriminala i korupcije, tako što će lažno da optužuje Aleksandra Vučića i Andreja Vučića za trgovinu narkoticima.
Ima još nekoliko zakona koji stoje ovde u proceduri Narodne skupštine, koje ne možemo da usvojimo, a koji su jako važni za građane Republike Srbije. Mislim da je građanima važno da čuju makar za neke od ovih zakona.
Dakle, u pitanju je zakon kojim se omogućava nastavak finansiranja Projekta „Izgradnja saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica“, izmene Zakona o vazdušnom saobraćaja, izmene Zakona o energetici. Oni se, inače, jako brinu o energetici, jako se brinu o zaštiti životne sredine.
Ne mogu građani Republike Srbije da imaju potvrđen Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije o uzajamnom priznavanju i zameni vozačkih dozvola, IPARD za seljake, tako je Marijane, koji stoji. Ne možemo da usvojimo izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, ne možemo da usvojimo izmene Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Dakle, za naše, kao što je rekao kolega Gašić hrabre policajce, inspektore, pripadnike Sektora za vanredne situacije koji su uspeli u toku mesec dana poplava, neviđenih poplava koje su zadesile Republiku Srbiju da evakuišu na hiljade lica i da nemamo nijedno nastradalo lice u Republici Srbiji. Za razliku od njih koji pojma nemaju kakvo je stvarno stanje na terenu. Ministri u Vladi Republike Srbije su svakoga dana prisutni na terenu i razgovaraju sa građanima.
Ja sam neki dan bio u Vrnjačkoj Banji, na pojedinim mestima je palo 190 litara kiše po kvadratnom metru za sat vremena. To je nezabeleženo u istoriji. Ljudi se zahvaljuju, ne ljudi koji vode opštinu Vrnjačka Banja, pa da kažete oni su iz SNS, ne, posetio sam čoveka koji živi ispod jednog brda koje se obrušilo od silnih kiša i čija je kuća spašena da ne uđe voda, da mu ne nastrada nijedan član porodice, upravo zahvaljujući Sektoru za vanredne situacije koji su od prvog dana sa tim ljudima na terenu.
Pričaju ljudi iz Vrnjačke Banje, pričaju ljudi iz, a juče sam bio u Medveđi, pričaju ljudi iz Trstenika, pričaju ljudi iz Kruševca, pričaju ljudi iz Šapca, iz Koceljeve, da su ljudi iz Sektora za vanredne situacije po tri dana bili u vodi do pojasa, neki do grla. I, sada ne možemo da donesemo zakon o izmenama Zakona o dodeli, izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti za te ljude zato što je najvažnija stvar na svetu da li će na jesen Narodnu stranku da vodi jedan ili drugi.
Zahvaljujući jednom su Šiptari dobili pravni osnov da donesu deklaraciju, jel tako, Marijane, o priznanju nezavisnosti Kosova i slave ga kao sveca na Kosovu i Metohiji ili će Narodna stranka dobili novog predsednika dva, dva, dva, tri, pet iz fizičkog, dva, dva, dva, jedan. Dakle, to je sve mnogo važnije od ovih zakona, a onda ćemo da čekamo na Zakon o interoperabilnosti železničkog sistema, onda ćemo da čekamo na izmene i dopune Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, na izmene i dopune Zakona o državljanstvu Republike Srbije. Kao što je rekao Bratislav Gašić, zahvaljujući njemu je pokojni Đorđe Mihajlović dobio državljanstvo Republike Srbije, a ne zahvaljujući vama koji o istoriji pojma nemate, jer ste imali ocene dva, dva, dva, dva, tri, pet iz fizičkog, dva, dva, dva, jedan. Vi o Prvom svetskom ratu pojma nemate. Niste pročitali nijednu knjigu. Vi se informišete sa interneta, sa jutjub portala itd.
(Borislav Novaković: Zašto dozvoljavate ovo? Obraća se narodnim poslanicima. Zašto tolerišete?)
Ne možemo da donesemo… Neko je danas polako, mnogo ste nervozni…