Dame i gospodo narodni poslanici, ovi, kao što vidite, veliki lideri opozicije, oni su kao Ilija Čvorović, oni su opterećeni tajnim službama i oni misle da svaki podatak koji neko od nas iz SNS iznese, da su nam dale neke tajne službe.
(Srđan Milivojević: Tako je.)
Evo, kaže jedan 2000. godine, u to vreme je bio saradnik jedne strane obaveštajne službe, sad sumnjam da je ikome interesantan. Mislim da Amerikanci nisu baš tako naivni i nisu baš tolike budale da bacaju pare na ovakve ljude.
Dakle, oni misle da svaki podatak koji iznesete, mora da vam da tajna služba. Pa, ja sam, gospodine Lazoviću, vama lepo rekao, kao i Srđanu Milivojeviću, dakle, lepo sam vam rekao.
(Radomir Lazović: Nemoj da mi se obraćaš lično.)
Ne znam što se nervirate? Što ste nervozni? Polako. Pa pazite, pred svaki poslednji četvrtak u mesecu, evo ja sad moram da se malo i nasmejem, pred svaki poslednji četvrtak u mesecu ove velike gromade iz opozicije trljaju ruke, samo da dođe Vlada Srbije, samo da dođe Ana Brnabić, da dođe Miloš Vučević, Bata Gašić, Martinović, Janko, Marko, sad ćemo mi njima da pokažemo. I lepo im iznesete činjenice, oni se ljute, oni dobacuju, bacaju Ustav, vređaju i misle, da li u svom neznanju, da li zato što su toliko zadojeni mržnjom prema svemu što radi SNS, oni misle da je svaki podatak dobijen od nekih tajnih službi.
Ja sam vam, gospodine Lazoviću, čitao podatke koje možete da pročitate na sajtu Agencije za privredne registre. Taj vaš Cicvarić ima jednu nevladinu organizaciju i dva privredna subjekta. I pročitao sam adrese gde su registrovani i pročitao sam za tu nevladinu organizaciju, koja ima dva zaposlena, od kojih je on jedan, da u jednoj godini imaju prihod od preko 18 miliona dinara, u drugoj godini imaju prihod od preko 20 miliona dinara, u trećoj godini imaju prihod od preko 35 miliona dinara.
E, sad, moje pitanje za ove velike gromade iz opozicije - kako je moguće, ali zaista kako je moguće, mislim, dajte nam taj recept, evo ja ću prvi da osnujem tu nevladinu organizaciju, pa da i ja uzmem, da se i ja malo obogatim, da i ja kupim stan na Beogradu na vodi, kako što ste ga vi kupili, dakle, objasnite mi koja je to tehnologija da sa dva zaposlena, sa nevladinom organizacijom, koja se bavi navodno zaštitom prava deteta, ostvarite tolike prihode? Odakle vam toliki prihodi?
Ja vas molim da objasnite građanima Srbije, pošto govorite o tom jadnom, siromašnom, ubogom studentu, kako to da jedne godine 20 miliona, druge godine 30 miliona, 35 miliona, pa 18 miliona itd? Odakle? Čime se bavi ta nevladina organizacija? Plus toga, imate jednu PR i konsultantsku agenciju i imate destileriju. I sve to vam se nalazi na sajtu Agencije za privredne registre. Meni ne treba nikakva BIA da dostavlja te podatke. Svako ko je pismen, ko ume da čita i da piše, može lepo da dođe do tih podataka.
Ali, ja vam kažem šta je vaš, da kažem, osnovni jedan arhiproblem, što vi smatrate da samo vi imate pravo da nekoga optužujete i da nekoga napadate, a da niko nema pravo da vam na to odgovori, pri čemu vi iznosite neistine, a ja sam vam pročitao zvanične podatke Agencije za privredne registre.
To što vas istina boli, kao što vas boli u mnogim drugim slučajevima, to je vaš problem, ali je žalosno za demokratski život u jednoj zemlji kad opozicija koja se predstavlja kao alternativa aktuelnoj Vladi, nema hrabrosti da njihovi lideri govore na političkim skupovima koje sami organizuju, nego onda pronalaze studente, glumce itd.
Sad taj mladi čovek, taj Pavle Cicvarić, koji ima 21 godinu života, ne radi se o tome, on ima pravo da govori, on ima pravo da govori na vašim političkim skupovima, to nije sporno, ali ja vam kažem i to je ono što želim da poručim građanima Srbije, ne samo vama, jer vama ne vredi govoriti, ali građani Srbije moraju da znaju, ne radi se ni o kakvom siromašnom i ubogom studentu koga je napao državni sekretar Đorđe Dabić, nego se radi o politički angažovanom čoveku koji govori na političkim skupovima koje organizuju opozicione političke partije.
Kada uđete u svet politike, onda morate da budete spremni i da vam ona druga strana, koju tako besomučno napadate, ako ništa drugo, pristojno, civilizovano i na bazi činjenica odgovori.
Kad se završi ova sednica, vi, gospodine Lazoviću, i vi, gospodine Milivojeviću, i vi, gospodine Novakoviću, koji ne znate da postoji Agencija za privredne registre, a vodili ste jednu veliku firmu u Novom Sadu, lepo posle 19.00 časova posetite sajt Agencije za privredne registre, pa proverite da li su ovi podaci koje sam ja izneo tačni ili nisu tačni.
Ali, nešto drugo hoću da kažem i time završavam. Bilo bi dobro za naš politički život da imamo ozbiljnu i odgovornu opoziciju. Ja, recimo, nikada nisam bio pristalica politike Čedomira, Srpske radikalne stranke jesam, ali recimo nikad nisam podržavao politiku i nikad nisam podržavao stavove Čedomira Jovanovića, ali Čedomiru Jovanoviću u odnosu na vas sve skupa može da se skine kapa, ako ništa drugo zbog jedne stvari, vodio je studentske proteste 1996-1997. godine. Jel istina, jel vodio? Da li je ikada taj čovek rekao – hej, što me napada RTS, što me napada SPS, što me napada Slobodan Milošević, pa ja sam student?
Dakle, ti si vođa jednog studentskog protesta, jednog političkog protesta koji je bio deo protesta koalicije zajedno zbog toga što su navodno bili pokradeni lokalni izbori u novembru 1996. godine. Ali, Čedomir Jovanović nikada nije rekao – e, ja sam student. Ne, rekao je – vodim političke proteste i hoću da snosim političke posledice za svoj politički rad.
Ja se sa njegovom politikom nikada nisam slagao, ali je taj čovek imao političku hrabrost da se ne sakriva iza svog statusa studenta, nego je rekao – jeste, ja rušim režim Slobodana Miloševića, protivim se njegovoj politici, politički sam aktivan, član sam Demokratske stranke itd. Šta nije bio? Vi nemate pojma. Vi ste juče ušli u politiku. Vi ste juče ušli u politiku. Ja sam u politici od 1997. godine, baš kad su bili ti protesti.
Miloš Vučević i ja, da vam kažem i to, Miloš Vučević i ja se znamo sa fakulteta. Tako je. Znamo se iz te 1996. godine, iz te 1997. godine. Tad smo bili članovi SRS i znam vrlo dobro šta se dešavalo i na ulicama Beograda i na ulicama Novog Sada i na ulicama širom Srbije, ali nikada se, dame i gospodo narodni poslanici, nije desilo da ljudi koji učestvuju u političkim skupovima, na političkim manifestacijama, koji ruše vlast, što je sve legitimno u jednom demokratskom društvu, se sakrivaju iza svog statusa – ej, ja sam student, ej, ja sam penzioner, ej, ja sam sveštenik. Ne. Ti si politički aktivista i taj vaš Pavle Cicvarić, koga toliko oplakujete, je politički aktivni građanin Republike Srbije i mora da bude spreman da čuje odgovor na napade koje je uputio na račun SNS.
O Siniši Malom, neću da govorim, mislim da se premijerka javila za reč.