Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Aleksandar Martinović

Aleksandar Martinović

Srpska napredna stranka

Govori

Hteo bih da pitam gospodina Đurišića da li se on seća ko je uveo mafiju u putnu privredu Srbije posle 5. oktobra 2000. godine? Da li se seća firme „Difens Roud“? Da li se seća Čumeta? Da li se seća svojih prijatelja iz Vojvodine, Borovice i njemu sličnih, koji su imali tapiju i monopol na asfaltiranje po celoj Srbiji? I silne milione evra je država Srbija dala i ti putevi nikada nisu završeni.

Vi ste uveli mafiju u sve građevinske poslove u Srbiji i kada je u pitanju niskogradnja i kada je u pitanju visokogradnja. Marijan Rističević je juče o tome pričao. Velika, ogromna veš mašina, mašina za pranje para se trenutno nalazi na Zlatiboru. Jedan od glavnih perača novca, prljavog novca, novca koji verovatno potiče od trgovine drogom se trenutno odvija na Zlatiboru. To radi Milan Stamatović. Jedan od lidera tog vašeg saveza za Srbiju, onda se vi nađete da nam kažete da li radi neki portal na sajtu Ministarstva građevinarstva ili ne radi.

Vi ste ljudi uveli mafiju u srpsko građevinarstvo. Mi i dan danas snosimo posledice činjenice da je od 2000. do 2012. godine klasična mafija imala monopol na sve građevinske poslove u Srbiji. S tom mafijom ste napravili pakt 5. oktobra 2000. godine. Tada su vam bili prijatelji, tada su vam bili drugari, tada ste išli po njihovim vilama, kupali se u njihovim bazenima, jer su vam trebali da oborite, kako ste govorili, režim Slobodana Miloševića, pa kada je đavo došao po svoje onda ste rekli – e, ne, ne nisu to više naši prijatelji, to su kriminalci. Bili su i ostali kriminalci.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se radi o sledećoj stvari. Takozvani Savez za Srbiju, koga predvode Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Dušan Petrović itd. pokušavaju da stvore atmosferu u Srbiji kakva je bila pre 5. oktobra. Treba pronaći novog Slobodana Miloševića i oni su ga pronašli u liku Aleksandra Vučića i stvara se ista ona pogromaška atmosfera kakva je bila stvarana uoči 5. oktobra.

Podsećam vas, uoči 5. oktobra, na jednom od mitinga DOS-a, toga se vi sećate kao što se sećam ja, jer je Nenad Čanak u Beogradu pokazivao – evo na ovom Trgu ću da obesim Slobodana Miloševića, evo ovde će da visi Slobodan Milošević.

Pre dva dana Srđan Nogo, koji nam svakoga dana soli pamet kako može sud da uradi ovo, kako može sud da uradi ono, kaže čovek mrtav hladan – ako je Ana Brnabić, kaže paragrafirala, valjda se kaže parafirala, Dablinski sporazum sa EU, onda Brisel Srbiji može poručiti milion i 200.000 migranata i mi možemo tada da se slikamo. Biće kao da je Davinić, Dinkićev ministar, paragrafirao ugovor u hotelskoj sobi i mi izgubili na arbitraži, tako može da se desi i sa Anom Brnabić. Zato Ana Brnabić, treba da bude obešena istog časa na Terazijama, a pored nje i obešen Aleksandar Vučić.

Dakle, stvara se ista ona atmosfera kakva je u Srbiji bila stvarana uoči 5. oktobra. Linč, vešanje, ubistva, imamo nepodobne novinare.

Samo da vas podsetim posle 5. oktobra i na dan 5. oktobra zapalili ste zgradu RTS. Nenad Čanak je u Novom Sadu onim svojim štapom uništavao tablu na kojoj je pisala RTS.

(Marko Đurišić: Vreme.)

Da, da, obraćam se svima vama…

Samo malo da završim.

…zato što ste sada svi u istom taboru. Svi ste u istom taboru i Đilas i Vuk Jeremić i Boris Tadić i Šane Petrović. Svi ste isti.
Ja da pitam Srđana Noga? Ko je šta potpisao? Ko je potpisao da u Srbiju dođe milion i 200 hiljada migranata? Zašto uporno plašite građane Srbije?

Ovo je postala patologija, vi ništa drugo ne radite, sem što izmišljate najmonstruoznije laži na račun Vučića, Ane Brnabić, ministara u Vladi Srbije. Pretite nam sa nekim milionima migranata, pretite nam danas ovim, sutra sa onim. Da li ste vi svesni, nadam se da ste zreo, odrastao čovek, šta ste rekli, da Anu Brnabić treba obesiti na Terazijama, a zajedno sa njom i Aleksandra Vučića.

Pa, šta hoćete da uradite, ono što su radili Nemci, za vreme Drugog svetskog rata? Pa, to vešanje na Terazijama, su izmislili Nemci i meni je potpuno jasno zašto vi to izgovarate. Vi ste po ideologiji LJotićevci, kao što ste 1941. godine služili Nemcima, tako bi ste služili nekom novom okupatoru i vi hoćete celom srpskom narodu da okačite omču na vrat. Celom srpskom narodu da okačite omču na vrat, ali ja vam kažem – to vreme je prošlo. Vreme vešanja na Terazijama je prošlo, vreme Nemačke okupacije je prošlo, vreme DOS-a je prošlo. Vreme kada je Nenad Čanak pretio vešanjem na Terazijama je prošlo i toga više u Srbiji neće biti.

Ako mislite da se vas neko plaši, zato što vam američki ambasador obilazi gradske odbore, kao što je pre dva dana bio u Vršcu, da obilazi gradski odbor DS, što je skandalozno samo po sebi, to se nigde ne dešava u belom svetu, da ambasador jedne velike svetske sile obilazi gradski odbor stranke koja de fakto više i ne postoji i koja je član nekog Saveza za Srbiju.

I ako mislite da možete da se sakrijete iza leđa američkog ambasadora i da pretite vašim političkim neistomišljenicima i da se mi zbog toga plašimo, ne plašimo se.

A, za gospodina Đurišića pitanje, jel Aleksandar Vučić ubio Gavrilovića? Jel Vučić ubio Buhu? Jel Vučić ubio Batočanina? Pa, to su sve ubistva koja su se desila u vreme vaše vlasti.
Član 107. gospodine Marinkoviću.

Ja želim da ukažem na jedno ogromno licemerje, bezgranično licemerje koje dolazi iz redova Demokratske stranke.

Vi se svi sećate, dame i gospodo narodni poslanici, koliko buke su podigli oko toga što je neko navodno na nekom papiru koji je stajao ispred Aleksandre Jerkov napisao neke reči. Podneli su kao dopunu dnevnog reda da se razreši potpredsednica Narodne skupštine, Vjerica Radeta, zbog nečega što je objavila na Tviteru. I to je veliki greh.

Ali, kada Srđan Nogo, član koalicije Saveza za Srbiju, javno pozove, pazite, javno pozove, ne preko Tvitera, da se obese na Terazijama Ana Brnabić i Aleksandar Vučić, onda se javljaju ove velike demokrate i kažu – pa, dobro, nemojte sada o tome, postoje važnije teme, hajde da pričamo o ozakonjenju, hajde da pričamo o zakonima.

Čekajte, jel vama bitan ljudski život ili vam nije bitan ljudski život? Jel vi imate isti vrednosni sistem kada su politički protivnički u pitanju i kada ste vi u pitanju? Nemoguće da samo vi imate članove porodice, nemoguće da samo vas boli kada vas neko dirne u to. Evo, današnji NIN kaže – u Srbiji nema slobode medija, sve je pod Vučićevom kontrolom. Evo vam poternica za ocem Nebojše Stefanovića, to vam je današnji NIN. Svaki NIN, svako „Vreme“, svaki „Danas“ izlazi sa nekom novom poternicom. Na jednoj poternici je Vučić, na drugo poternici je Ana Brnabić, na trećoj poternici je Nebojša Stefanović, na četvrtoj poternici je Zorana Mihajlović, pitaj Boga više ko, itd.
Dakle, gospodine Marinkoviću, ja vas molim, pošto se obraćam vama, javio sam se za povredu Poslovnika, da kažete ovoj gospodi iz DS da nećemo prestati da govorimo o njihovim pozivima na ubistvo, na silovanje Ane Brnabić, na ubistvo Aleksandra Vučića i da sa tom praksom, sa takvim fašističkim rečnikom u Srbiji jedanput mora da se prekine. U Srbiji je završen period fašističke okupacije. Srbija je slobodna, suverena i demokratska država. Svako može da iskaže svoje političko mišljenje, ali da poziva na ubistvo predsednice Vlade i predsednika Republike, da poziva na vešanje, to mora da se osudi i sa tim rečnikom mora da se prestane.
Da li ste vi čuli za onog, kako se beše zvao onaj Maki Arsenijević, on se javno hvalio da je sa molotovljevim koktelom došao ovde u Narodnu skupštinu i zapalio zgradu Narodne skupštine. Pa, vi ste ga doveli.

Pričate o nekim spontanim, okupljenim građanima. Pa, to su građani koji su bili tovareni u autobuse, u kamione, bagere, u putničke automobile, dovoženi ovde ispred Narodne skupštine da bi ste zapalili zgradu Narodne skupštine, da biste zapalili zgradu RTS-a. Vas 40 je linčovalo Dragoljuba Milanovića, direktora RTS-a i vi se time hvalite. Kažete neke besmislene izložbe. Pa, vi ste se hvalili, vaši, te vođe 5. oktobra, su se hvalile koliko su umetničkih slika, koliko su fotelja izneli odavde iz Narodne skupštine.

Na kraju krajeva, ono što ne umete da odgovorite ni posle 18 godina, ako ste zaista pobedili na izborima zašto ste zapalili kompletan izborni materijal Savezne izborne komisije. Pa, koji to pobednik na izborima pali dokaz svoje pobede to se nigde u svetu nije desilo. To se desilo u Srbiji 5. oktobra 2000. godine. Zašto? Zato što ni sami niste bili sigurni da li ste pobedili ili niste pobedili.

Zašto ne kažete da je postojao sukob između Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice da je Đinđić bio za to da se ide u drugi izborni krug, jer je znao da Vojislav Koštunica nije pobedio u prvom izbornom krugu, ali je Vojislav Koštunica tada insistirao ne ide u drugi izborni krug, jer je znao da u tom drugom izbornom krugu će njegova pobeda biti vrlo neizvesna.

To su činjenice koje građani Srbije treba da znaju. A, što se tiče straha od vas, niko se vas ne plaši. Ja vam samo kažem da je država Srbija ozbiljna država i da više neće dozvoliti nasilnu promenu vlasti.

Kada nas pobedite na izborima, kada narod na izborima bude rekao, da hoće da ga u bolju budućnost vode Boris Tadić, Vuk Jeremić, Boško Obradović, Đilas, Šane Petrović i tako dalje, mi ćemo skinuti kapu i reći – super, neka nas takvi vode u budućnost. Ali, dok se to ne desi, nema više Makija Arsenijevića, nema više DŽo bageriste, nema više paljenja Skupštine, nema više paljenja televizije, nema vešanja na Terazijama.
Javio sam se …
(Narodni poslanici Srpske radikalne stranke dobacuju.)
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo govorim zbog građana Srbije, ne zbog Nemanje Šarovića. Zna Nemanja Šarović istinu vezano za izjavu američkog ambasadora. Tu izjavu su osudili i predsednik Republike i ministar odbrane, na kraju krajeva, i predsednica Vlade i gospođa Zorana Mihajlović kao resorna ministarka.

Ja samo želim da podsetim građane Srbije da je ova Vlada, koju Nemanja Šarović optužuje da je izdajnička, da smo hulje, da smo bitange itd, da je ova Vlada u nemogućim uslovima, u veoma teškim uslovima, ekonomskim i spoljnopolitičkim, za poslednje tri godine na KiM izgradila dve škole, jedno obdanište, jedan fakultet, jednu studentsku polikliniku, jednu bolnicu, jedan dom zdravlja, da smo renovirali 16 škola, sedam obdaništa, jedan fakultet, 20 ambulanti, jednu bolnicu, da smo u potpunosti opremili sa svim potrebnim materijalnim i informatičkim sredstvima 75 škola, 17 obdaništa, dva fakulteta.

Ali, ono što je mnogo važnije od ovih brojki, ja koliko sam razumeo, Nemanja Šarović će da sačuva KiM u sastavu Srbije, ne Aleksandar Vučić. Znači, Nemanja Šarović je taj koji brani KiM, a Aleksandar Vučić ga izdaje, Aleksandar Vučić koji ima hrabrosti da ode među srpski narod na KiM, da mu kaže i teške i bolne stvari i, na kraju krajeva, tom istom srpskom narodu koji je tom istom Aleksandru Vučiću ukazao ogromno poverenje na svim izborima koji su na KiM održavani od 2012. godine. To građani Srbije treba da znaju. I, ne brani se KiM, molim vas, samo da završim, dakle, ne brani se KiM ni iz Starog Grada, ni iz Vračara, nego tako što se ode na KiM, tako što se pomogne tim ljudima koji žive na KiM, tako što se sa tim ljudima razgovara.
Član 107, gospodine Marinkoviću.

Kao predsednik poslaničke grupe SNS, želim da kažem da ovde niko nikoga ne treba da vređa, ali samo želim da vas podsetim, gospodine Marinkoviću, da je i juče i danas ministarka Zorana Mihajlović bila izložena vrlo teškim uvredama, na momente su joj se obraćali sa ti, što je krajnje nepristojno, i danas slušamo najteže moguće uvrede na njen račun, da je izdajnik, da je lopov, da je lopuža, dobacuje joj se sa mesta itd.

(Nemanja Šarović: Ko je to rekao?)

Ono što pojedini narodni poslanici izgleda ne razumeju i koriste neku svadbarsku terminologiju i terminologiju sa slava, pa kažu – ministar je gost u Narodnoj skupštini, ovo nije slava, ovo nije svadba i ovo nije rođendan. Ovo je sednica Narodne skupštine na kojoj učestvuju i narodni i poslanici i ministri, i ministar nije gost u Narodnoj skupštini. Ministar je učesnik u raspravi i ima pravo da iznese politički stav Vlade Republike Srbije i o predlozima zakona koje zastupa u Narodnoj skupštini, ali i o svim aktuelnim političkim pitanjima u Republici Srbiji. Dakle, ovde nema ni domaćina ni gostiju. Ovde ima učesnika u raspravi. Učesnici u raspravi su narodni poslanici i ministri.

Ja pozivam i narodne poslanike i ministra Zoranu Mihajlović, da se biranim rečima obraćamo jedni drugima i da na civilizovan i kulturan način razmenjujemo argumente, ako hoćete i oko KiM i oko Predloga zakona koji su u proceduri.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Marinkoviću, javljam se po članu 27. i imam jedan konstruktivan predlog.

Dakle, ja predlažem da povučete opomenu Nataši Jovanović, dakle ja predlažem da povučete opomenu, da se okonča ova mučna situacija u Narodnoj skupštini, koja je krajnje neprimerena.

Što se tiče Zorane Mihajlović, koja je izgleda omiljena tema pojedinih poslaničkih grupa, želim da kažem sledeće. Kao predsednik poslaničke grupe, braniću Zoranu Mihajlović, ne zbog Zorane Mihajlović, nego zbog činjenica da je član Vlade Republike Srbije, koja je podršku dobila od predsednika Republike Aleksandra Vučića i sve dok i jedan ministar iz SNS sedi u Vladi Republike Srbije, on je za mene ministar predsednika moje stranke, SNS i Aleksandra Vučića.

Poslanici SNS će braniti svakog ministra u Vladi Republike Srbije, sve dok je ministar, sviđalo se to nekome ili ne. Vidim da ste vrlo duhoviti…

(Milorad Mirčić: Kao radnički bataljon na Kadinjači.)

Jeste, kao radnički bataljon na Kadinjači itd. Vidim da dobro poznajete istoriju gospodine Mirčiću.

Dao sam jedan konstruktivan predlog. Dakle, lako je njima da se ponašaju na način kako se ponašaju. Oni ne snose odgovornost za vođenje ove države. Srpska napredna stranka snosi odgovornost za vođenje ove države, snosi odgovornost i za dostojanstvo parlamenta. Zato ponavljam još jednom, da bi se smirile strasti, da bi Narodna skupština u pravom smislu te reči mogla da funkcioniše, evo molim vas, povucite opomenu Nataši Jovanović, da krenemo dalje po tačkama dnevnog reda, da krenemo dalje po spisku, da prestanemo sa urušavanjem dostojanstva Narodne skupštine.

Kao najmoćnija stranka u ovoj državi, kao stranka koja je dobila najviše poverenja građana Srbije, imam obavezu da vam taj predlog iznesem zato što znam koliko je situacija u Srbiji teška. Lako je biti protiv svoje države, mnogo je teže biti za svoju državu i braniti je u teškim trenucima.
Ne znam kada laže koordinator Saveza za Srbiju, 2013. godine kada je, inače, te godine je i Velimir Ilić dao izjavu vezano za problem gradske inspekcije za urbanizam u Čačku. Gospodin koordinator je rekao za svog sadašnjeg šefa.

„Dragan Đilas je ušao u posao sa medijima u vreme režima Slobodana Miloševića, kada su to mogli, ili strani agenti, poput njegovog kompanjona sa početka B92, Verana Matića, ili pouzdani ljudi bračnog para Milošević, poput Slavka Ćuruvije, ili Željka Mitrovića, koji su kasnije promenili stranu. Nije poznato čime se bavio i šta je radio do 2004. godine nije postao član DS, od tada profiti njegovih firmi naglo rastu za nekoliko stotina puta i za nekoliko godina oni postaju milioneri. Najveće bogatstvo Đilas je zgrnuo preprodajom reklaminih sekundi na RTS, angažovanjem svojih firmi za usluge u gradskim upravama u Beogradu, čiji je gradonačelnik, dobijanjem za klijente državnih preduzeća pod kontrolom DS, ili stranih firmi kojima se pre toga omogućava povlašćeno poslovanje, ili pljačkaška privatizacija u Srbiji, što sve predstavlja nezabeleženu vrstu medijskog monopola.“ To je gospodin koordinator rekao za svog sadašnjeg šefa Dragana Đilasa.

Što se tiče pominjanja porodice, evo, ovako izgleda nesloboda medija u Srbiji.

Ovo vam je naslovna strana današnjeg NIN-a, (pokazuje nedeljnik) gde se na najbrutalniji mogući način napada otac Nebojše Stefanovića, Branko Stefanović, a da bi gospodinu koordinatoru bilo jasno ko se ovde suprotstavio američkom ambasadoru, na poslednjoj stranici NIN-a, imate tvit, gospođe Jelene Stevović, koja je kaže, sekretar redakcije NIN-a: „Nisi ti tu ambasadore da ispravljaš novinare, nego da odgovaraš na pitanja“, brecnuo se Vučić, na američkog ambasadora Skota.

To je odgovor svima onima koji su tvrdili kako Aleksandar Vučić nije reagovao na izjavu ambasadora Skota da Kosovo nije tzv. država, nego prava suverena država.

Inače, gospodin koordinator bi takođe trebalo da zna da je njegov veliki prijatelj ambasador SAD, pre dva dana …

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Evo, završavam, gospodine Arsiću, posetio gradski odbor DS u Vršcu i tom prilikom je poklonio gradskom odboru DS, njegovom koalicionom partneru, knjigu „Amerika, istorija u umetnosti“, a vršačke demokrate su njegovoj ambasadorskoj ekselenciji poklonile zbirku poznatog slikara i multimedijalnog umetnika Živka Grozdanića Gere, „Gerikature“.
Član 107. gospodine Arsiću.

Mislim da je ovde brutalno pogaženo dostojanstvo Narodne skupštine. Gospodin koji je malo Vlah malo Srbin, malo DSS malo NS, malo Đilas malo Jeremić, pitaj Boga više šta, je na najbrutalniji mogući način uvredio Marijana Rističevića rekavši da je bruka za svaku instituciju u kojoj sedi čovek poput Marijana Rističevića.

Na stranu to što on izgleda ne zna šta znači reč cimer, cimer je neko sa kim delite sobu. Ja koliko znam, Marko Atlagić sa Marijanom Rističevićem ne deli sobu. Možda gospodin Vlah deli sobu sa Borisom Tadićem, pošto je Marijan pokazivao neke fotografije gde su Boris Tadić i gospodin Vlah u onako dosta bliskim fizičkim odnosima.

Ali, mislim da ste ovaj napad na najbrutalniji mogući način na ličnost jednog narodnog poslanika morali da osudite i da zaustavite, kao što ste morali da reagujete na njegovu aluziju na gospodina Simu Spasića koji predvodi porodice Srba koje su nastradale na KiM. Brat Sime Spasića je kidnapovan od strane šiptarskih terorista na KiM još 1998. godine. Simo Spasić je otvorio spomen sobu srpskim žrtvama na KiM koji su stradali od ruke šiptarskih terorista, a gospodin Vukadinović je zaboravio da je stranka na čijoj je listi izabran za narodnog poslanika 2001. godine pustila na slobodu na stotine šiptarskih terorista koji su osuđeni za terorizam u periodu od 1998. do 2000. godine, i sad se sakriva iza ovog Poslovnika i pravi se nevešt.

Isti taj Đorđe Vikadinović, koji sad pokazuje prstom, ja bih voleo da ustane, pa da vidite kako je ponovo odeven, kao da je došao u kafanu. Izvukao košulju iznad pantalona i on drži lekcije nekome o dostojanstvu Narodne skupštine.

Taj isti Đorđe Vukadinović je opljačkao Narodnu lutriju Srbije za 2,5 miliona evra, a nikada nije popunio onu srećku za igre na sreću i sad nam takvi ljudi okupljeni oko Dragana Đilasa drže lekcije o moralu.

Mi smo ovde, gospodine Arsiću, suočeni sa jednom vrlo čudnom pojavom. Kad neko spomene SNS, onda mogu da reagujem ili ja ili može da reaguje kolega Orlić, kao zamenik predsednika poslaničke grupe. Ovde kada se spomene Đilas, pa sem poslaničke grupe ovde jedne opozicione, svi mogu da reaguju, odnosno jedan čovek može da reaguje u ime svih, ako spomenete Vuka Jeremića može da reaguje koordinator, ako spomenete Borisa Tadića reaguje koordinator, ako spomenete DS reaguje koordinator, ako spomenete Dušana Petrovića reaguje koordinator. Pa, oni imaju više sto puta prava nego mi, iako su sto puta manje glasova osvojili na izborima.
Gospodin koordinator Saveza za Srbiju se javio i priča o divljoj gradnji, o lopovluku, o mafiji, itd, a član je koalicije u kojoj su sve sami lopovi i kriminalci, banditi, najbogatiji ljudi u Srbiji i u regionu.

Ovde je spominjao narodnog poslanika Marka Parezanovića, spominjao je gradonačelnika Čačka, ja bih želeo da podsetim gospodina koordinatora Saveza za Srbiju šta je za njega rekao njegov „politički otac“, koji ga je inače zaposlio u Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis“ u Čačku, da bude portparol čačanske biblioteke, šta je gospodin Velimir Ilić rekao za gospodina koordinatora Saveza za Srbiju, rekao je da je „otac“ gospodina koordinatora kao građevinski inspektor u Čačku uzimao novac od vlasnika divljih objekata, kako bi sprečio rušenje.

O svemu tome, kaže Velimir Ilić, postoji zapisnik u čačanskoj policiji, to je prijavljivano, ali niko nije reagovao. Od tog novca finansirana je i kampanja i aktivnosti političke organizacije koju vodu gospodin koordinator Saveza za Srbiju.

Gospodin koordinator je u koaliciji sa Draganom Đilasom. Evo, vi me ispravite gospođo Mihajlović, da li postoji veći divlji graditelj u Srbiji od Dragana Đilasa? Gospodin koordinator Saveza za Srbiju je u koaliciji sa Draganom Šutanovcem. Postoji li veći divlji graditelj na pašnjaku na Vračaru od Dragana Šutanovca? Onda ustane gospodin koordinator koji je u koaliciji sa najvećim tajkunima, sa najvećim kriminalcima, sa ljudima koji su do savršenstva razvili sistem nameštanja tendera poput Dragana Đilasa, poput Vuka Jeremića, poput Dušana Petrovića i onda nam drže lekcije o moralu, o poštenju, itd.

Kasnije ću nastaviti još malo nešto o tome šta sve radi gospodin koordinator i šta sve rade koalicioni partneri .

(Balša Božović: Replika.)

(Boško Obradović: Replika.)
Član 27, gospodine Arsiću.

Da bi građani Srbije znali o čemu se radi, dakle, gospodin koordinator je desna ruka Dragana Đilasa. Dragan Đilas je jedan od najvećih divljih graditelja u Srbiji. Kako je sve počelo? Sve je počelo rešenjem Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda od 26. juna 2002. godine, znate ko je tad bio na vlasti, kojim su objekti zemljišta u Kneza Višeslava 27, na kojem će kasnije izrasti kuća „Velikog brata“, bez naknade ustupljeni Sportsko-rekreativnom centru „Pionirski grad“.

Predviđeno je bilo da „Pionirski grad“ ne može davati u zakup ove nepokretnosti, niti vršiti radove na njoj bez saglasnosti grada i organa nadležnog za građevinske poslove.

Međutim, „Pionirski grad“ i „Emoušn“, firma Dragana Đilasa, potpisuju 22. avgusta 2005. godine ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji radi izgradnje montažnog objekta za snimanje serijala „Veliki brat“. Inače, gospodin koordinator je veliki protivnik rijaliti programa u Srbiji, traži da se ukinu televizije, a njegov šef, te tzv. koalicije za Srbiju, je u stvari nama u Srbiji doveo „Velikog brata“ još 2005. godine.

Formalno-pravno investitor je bio „Pionirski grad“ i on se obavezao da obezbedi infrastrukturu, struju, vodu, građevinske i druge dozvole i da, pazite, ovo je citat, nijednog momenta neće polagati bilo kakvo pravo vlasništva nad objektom. Ugovor je potpisan bez prethodne saglasnosti grada i Republičke direkcije za imovinu.

Šta se dalje dešavalo? Objekat koji je trebao da bude namenjen za odmor dece postao je kuća za rijaliti šou Dragana Đilasa. Dozvolu za kuću, za rijaliti šou u kome je Đilasova firma „Emošen“ zaradila milione…