Zahvaljujem se, gospođo Paunović.
Želeo bi samo da odgovorim na pitanja koja mi je postavio gospodin Jovanović sa malim zakašnjenjem zato što smo potražili određene informacije da bi odgovor bio potpun.
Što se tiče vašeg pitanja, gospodine Jovanoviću, vezano za podsticaje za hektare, kako to kažu naši poljoprivredni proizvođači, javni poziv je trajao od 1. februara do 1. aprila ove godine. Mi smo ga produžili za još mesec dana, a upravo da bismo izašli u susret našim poljoprivrednim proizvođačima, tako da više nemamo osnova da ga produžavamo. Na osnovu ovog javnog poziva, u toku 2024. godine, obradili smo 309.335 zahteva za isplatu podsticaja od 18.000 dinara po hektaru i ukupno smo isplatili u toku ove godine 33.020.752.000 dinara.
Što se tiče vašeg pitanja vezano za atarske puteve, taj posao smo, takođe, završili. Mislim da je opština Topola, takođe, dobila određena sredstva. U pitanju je 270 miliona dinara za tzv. ruralnu infrastrukturu. Tu spadaju, pored atarskih puteva, i osvetljenje, uređenje kanalizacione mreže itd. Taj posao smo završili. Naravno, nadamo se da ćemo u toku sledeće godine sa ovim merama da nastavimo zato što su one zaista važne, posebno za manje razvijene lokalne samouprave.
Što se tiče jednog važnog pitanja koje ste pokrenuli, u pitanju je projekat „Jaseničke kapi“. Upravo smo dobili, da kažem, najsvežije informacije od kolega iz Republičke direkcije za vode. Dakle, u pitanju je veoma važan projekat za opštinu Topola. On se finansira iz Fonda za razvoj Saudijske Arabije. Nacrt ugovora između Republike Srbije i Fonda za razvoj Saudijske Arabije je pripremljen. Čeka se odgovor od strane naših kolega iz Saudijske Arabije i posle toga idemo na predlog zakona o ratifikaciji tog ugovora, ide se na Vladu i nakon toga sledi ratifikacija u Narodnoj skupštini. Vrednost radova je 3,5 miliona evra i planirano je da se ovim radovima obezbedi distributivna mreža, od rezervoara do krajnjih korisnika, na ukupnoj površini od 300 hektara. Dakle, u pitanju je 300 hektara poljoprivrednih površina koje isključivo se koriste za obradu zemljišta.
Dobra vest, i ja vas molim da prenesete poljoprivrednicima iz Topole, da je građevinska dozvola već obezbeđena i vrlo brzo, nakon ratifikacije ugovora, možemo da pristupimo raspisivanju tendera, tako da je realno da u toku sledeće godine započnemo sa ovim radovima.
Inače, pokrenuli ste jednu veoma važnu temu. To je navodnjavanje. To je problem koji postoji, ne samo u opštini Topola, postoji i u mnogim opštinama u Srbiji, a naročito onima koje se, kao što vi kažete, nalaze u brdsko-planinskim krajevima. Tu smo dosta uradili.
Uradili smo dosta i u Vojvodini. Kanalska mreža u Vojvodini je do 2012. godine bila apsolutno zapuštena. Kanali koji su izgrađeni još u 18. veku, u vreme Marije Terezije, decenijama i decenijama nisu čišćeni i umesto da služe svojoj svrsi, a to je, kada naiđu velike kiše, da spreče poplave, a u toku godina kada imamo manjak padavina da služe za navodnjavanje, nažalost, ti kanali su praktično služili, manje-više, kao seoske deponije. Mi smo skoro sve kanale na teritoriji naše severne pokrajine očistili, tako da ćemo već od sledeće godine imati mnogo više sredstava za razvoj naše mreže za navodnjavanje i na teritoriji severne srpske pokrajine, a verujem i za centralnu Srbiju.
Kolege mi sad kažu – da iz Fonda Abu Dabi, dakle, jedan Fond koji je veoma izdašan za našu poljoprivredu, ministarstvo finansira i izgradnju sistema za navodnjavanje na ukupno 122.000 hektara poljoprivrednih površina u Republici Srbiji, pri čemu se najveći deo tih poljoprivrednih površina nalazi upravo u krajevima odakle vi dolazite, dakle, to je centralna i zapadna Srbija.
Tako da smo na dobrom putu da u ovim godinama kao što je ova koja nije bila jednostavna za naše poljoprivrednike pronađemo način da ima pomognemo da navodnjavaju svoje njive.
U svakom slučaju, hvala vam na tome što ćete podržati sve predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu, između ostalog i Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije. Dobro ste primetili, izdvojeno je skoro 18 milijardi dinara za naše poljoprivrednike. Hvala i gospodinu Milojčiću koji je takođe diskutovao tu temu. Sve u svemu država je u ovim teškim vremenima, i želim da se zahvalim i ministru Malom koji je apsolutno imao razumevanja za naše zahteve, želim da se zahvalim i Kabinetu predsednika Vlada, gospodinu Milošu Vučeviću, dakle, svi smo prepoznali potrebu da se dodatno ulože sredstva u našu poljoprivrednu proizvodnju jedan od razloga je i taj da bi naši poljoprivrednici bili osposobljeni da proizvode još više, još kvalitetnije, da bismo mogli više naše hrane da izvozimo i na evropsko i na svetsko tržište.
Želim da vas podsetim da smo upravo zahvaljujući politici predsednika Vučića dobili jedno novo veliko tržište, koje će biti potpuno oslobođeno od carine između ostalog i za naše poljoprivredne proizvode. To je tržište Ujedinjene Arapske Republike Egipat. To je tržište od 110 miliona stanovnika. Njima praktično treba sve od žitarica, mesa, mleka. Tako da, to je velika razvojna šansa za naše poljoprivredne proizvođače. Ovaj novac koji smo dodatno izdvojili kroz rebalans će im sigurno dobro doći da unaprede svoju poljoprivrednu proizvodnju.
Još jednom vam hvala na postavljenim pitanjima zato što su pitanja zaista na mestu i zaista se tiču onoga što čini život naših poljoprivrednika. Hvala vam još jedanput.

Kratak odgovor.
Znam, gospodine Jovanoviću, da taj problem postoji kod određenih naših poljoprivrednika starije dobi.
Želim da vam kažem da poljoprivredne stručne službe apsolutno stoje na raspolaganju za svaki vid pomoći pa i te informatičke našim poljoprivrednicima, naročito onima koji su stariji ili koji se ne snalaze najbolje sa mobilnim telefonima ili računarima.
Mi ćemo im dati dodatne instrukcije da tamo gde je potrebno ljudi iz poljoprivrednih stručnih službi dođu na lice mesta, dakle, kod ljudi u njihova domaćinstva i da im na licu mesta omoguće da podnesu zahtev za dobijanje subvencija preko e-Agrara. To je jedna stvar koju želim da vam kažem.
Druga stvar, uvek možete da ljude koji ne mogu sami da se snađu vezano za podnošenje zahteva u e-Agraru da uputite da dođu direktno u Upravu za agrarna plaćanja. Ljudi koji su zaposleni u Upravi za agrarna plaćanja će im vrlo radi izaći u susret zato što nam je interes da svako ko ima pravo na podsticaje to svoje pravo i ostvari i da nema nikakvih limita što se tiče godina života, znanja ili manjeg znanja kada su u pitanju informatičke veštine, a posebno da nema nikakvih limita kada je u pitanju to ko iz kog dela Srbije dolazi.
Dakle, uključićemo maksimalno za sledeću godinu naše poljoprivredne stručne službe kao jedan vid tehničke pomoći našim poljoprivrednica i ljudi iz Uprave za agrarna plaćanja, evo ovde je direktor, vam apsolutno stoje na raspolaganju da svako onaj ko ne može sam ili ne može na drugi način da se snađe može da dođe u Upravu za agrarna plaćanja i ljudi koji tu rade će mu na licu mesta omogućiti da podnese taj zahtev.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, moram da kažem da je potpredsednik Vlade gospodin Siniša Mali apsolutno u pravu kada kaže da je to bilo u njihovo vreme. Evo i zašto.
Ja sam godinama proveo ovde u klupama Narodne skupštine i jako dobro znam genezu nastanka svih vas. Svi ste vi, svi do jednog, svi vi koji ovde sedite ste derivati ili, kako bi rekao moj pokojni kolega Zoran Krasić, različita agregatna stanja Demokratske stranke, G17 plus i Demokratske stranke Srbije, svi vi Zeleno-levi frontovi, Ekološki ustanci i pitaj Boga kako se sve zovete.
Dakle, svi ste nastali iz Demokratske stranke, iz G17 plus i iz Demokratske stranke Srbije i zbog toga je to vaše vreme zaista postojalo.
Dakle, svi ste vi deo tog vremena i svi ste vi baštinici loše politike koja je vođena u Srbiji od 2000. godine do 2012. godine.
To što su se personalno promenili ljudi, to što su ljudi promenili nazive stranaka, to ne znači da su promenili politiku. Vi vodite istu politiku kakvu su vodili Demokratska stranka, G17 plus, Demokratska stranka Srbije, odnosno DOS od 2000. do 2012. godine, tako da je Siniša potpuno u pravu kada kaže da to zaista jeste bilo vaše vreme.
Hteo sam juče da se javim za reč, međutim bilo je već 18 časova, pa nisam uspeo da stignem i moram da se osvrnem na nekoliko konstatacija koje je izneo gospodin, ne vidim ga tu, Lutovac.
Pričao je o tome koja je njihova politika za Kosovo. Politika za Kosovo je da pobegnete u Rumuniju. To je vaša politika za Kosovo. Tako ste branili Kosovo. Tako vam je predsednik države i predsednik stranke branio Kosovo i Metohiju 17.februara 2008. godine. Pobegao je u Rumuniju čovek i ta politika bežanja je vaša politika i dan danas.
Što se tiče Kancelarije za Kosovo i Metohiju, juče ste krajnje bezobrazno, krajnje licemerno, smejući se u lice Srpskom narodu, pre sveta na Kosovu i Metohiji, pominjali Kancelariju za Kosovo i Metohiju kako je rebalansom budžeta dobila znatno više novca nego inicijalnim budžetom za 2024. godinu, a nećete da kažete ono što verovatno znate, a možda i ne znate, ali siguran sam da znate da preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju idu sva plaćanja Republike Srbije prema, pre svega, Srbima i ostalim građanima Republike Srbije koji žive na teritoriji AP Kosovo i Metohija i koju Republiku Srbiju priznaju kao svoju državu.
Između ostalog, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uoči donošenja rebalansa budžeta prenelo Kancelariji za Kosovo i Metohiju 200 miliona dinara kao vid podrške, odnosno podsticaja našim poljoprivrednim proizvođačima koji žive na Kosovu i Metohiji, koji zbog režima Aljbina Kurtija ne mogu da direktno dobijaju podsticaje iz budžeta Republike Srbije i onda vi juče bezobrazno kažete – pogledajte koliko ste podigli sredstva za Kancelariju za Kosovo i Metohiju, kao da sav taj novac ide u džepove Petra Petkovića i njegovih saradnika. Ne, ide za naš narod na Kosovu i Metohiji, kome mi na svaki mogući način hoćemo da pomognemo.
Mi ne odustajemo od borbe za Kosovo i Metohiju, ako hoćete da vidite, između ostalog, i po rebalansu budžeta. Nismo odustali ni od jednog razvojnog projekta koji se tiče opstanka, pre svega, srpskog naroda i ostalih nealbanaca na Kosovu i Metohiji.
Neki dan ste spominjali na konferenciji za novinare… Žao mi je što nisam mogao da budem na sednici Odbora za poljoprivredu, ali baš u petak je bilo mnogo obaveza. Bili smo u Batajnici. Posle toga je bila sednica Vlade, pa je bila sednica Štaba za vanredne situacije. Nisam mogao da budem na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i vidim da ste posle tog odbora održali konferenciju za novinare, gde ste rekli da ministar poljoprivrede više brine o litijumu nego o poljoprivredi.
Ja ću vam sada reći moj stav, da ne bude nikakve zabune. Ja sam za to da Republika Srbija iskoristi sve svoje prirodne, odnosno mineralne sirovine i sva svoja prirodna blaga da bi unapredila životni standard svojih građana, da bismo pojačali naš ekonomski razvoj, da bismo unapredili našu industriju, pa samim tim i našu poljoprivedu. Kada bude bilo više radnih mesta, kada budemo imali nove investicije, kada budemo imali veći rast BDP-a biće više novca, između ostalog, i za naše poljoprivredne proizvođače, imaćemo više novca za podsticaje.
Što se tiče kopanja litijuma, povezaću ga sa uvođenjem vojnog roka. Dame i gospodo narodni poslanici, evo u čemu je veza. Ako pažljivo slušate izlaganje ovih različitih agregatnih stanja bivših stranaka DOS-a, nigde u svetu ne postoji rudnik litijuma, apsolutno nigde i sada vas pitam – ako nigde ne postoji rudnik litijuma, pa kako se na godišnjem nivou proizvode milioni i milioni mobilnih telefona? U svakom mobilnom telefonu je litijumska baterija. Kako se proizvode električni automobili koji idu na litijumske baterije? Gde se nalaze ti rudnici litijuma? Da li se nalaze na Marsu ili se nalaze u nekoj konkretnoj zemlji? Pa, nalaze se.
Vi kažete da nema nigde rudnika litijuma, isto kao što ste nas ubeđivali 2009. i 2010. godine da nigde u Evropi ne postoji obavezno služenje vojnog roka. Eto, u tome je veza.
Dakle, 2009. i 2010. godine ubeđivali ste nas… Evo, ja sam sedeo ovde kao narodni poslanik opozicije. Ubeđivali ste narodne poslanike, građane Srbije. Trudili ste se iz petnih žila da nam objasnite šta će nam vojska, Srbija više nema neprijatelja, nema više ratova u svetu, svi sporovi se rešavaju mirnim putem, ne treba nam vojska, vojska je skupa, a na kraju krajeva, nigde u Evropi, kaže, i ne postoji obavezno služenje vojnog roka.
To je bilo vaše obrazloženje odluke da formalno suspendujete, a faktički ukinete obavezno služenje vojnog roka. Šta se onda desilo? Malo po malo mi saznajemo ova zemlja ima obavezu služenja vojnog roka, ona zemlja ima obvezu služenja vojnog roka. Ispada da najveći broj zemalja u Evropi ima obavezno služenje vojnog roka, a da je manji broj onih koji nemaju. E, tako vam je isto i sa litijumom. Nema ga ovde, nema ga onde, niko ne kopa, a svi proizvode mobilne telefone. Niko ne kopa litijum, a svi proizvode električne automobile.
Tako ste nas isto ubeđivali i za vojsku, niko nema vojsku, posle nekoliko godina ispostavilo se, ne da imaju vojske, ljudi, pitanje je samo daj Bože da ne izbije treći svetski rat, besne ratovi svuda u svetu, besne ratovi maltene u našem okruženju. Već dve godine traje rat u Ukrajini. Pitanje je da li će Izrael da zarati da napadne Liban ili da zarati sa Iranom. Gde je sad vaša priča? Gde su sad vaše obaveštajne agencije na koje ste se pozivali te 2009. i 2010. godine, da će biti sveopšti mir, da nema ratova, šta će Srbiji vojska, bolje da mladi rade nešto drugo, a sad se ispostavilo da nam vojska i te kako treba i da svaka država radi na jačanju svoje vojske.
Dakle, kao što ste lagali za litijum danas, tako ste lagali za vojsku da nigde ne postoji obavezno služenje vojnog roka, pa se na kraju ispostavilo da i te kako postoji. I ne da se države ne naoružavaju, nego svaka radi sve ono što može da ima što više naoružanja, neke da bi napadali druge zemlje, a mi da bi odvraćali druge da ne napadnu nas. Eto, u tome je veza između litijuma i vojske.
Dakle, uvek je vaša politika zasnovana na lažima, na govorenju neistine i na plašenju naroda. To je jedino što umete da radite.
E, sad, što se tiče poljoprivrede, vidim da ovih dana lijete krokodilske suze, Srbija nedovoljno izdvaja za poljoprivredu, teška je situacija u poljoprivredi, zašto ne izdvajate 10% budžeta, zašto ne preduzmete ovu ili onu meru? Evo, ja ću vam sad izneti vrlo precizne podatke iz vašeg vremena, dakle, vašeg vremena, to jeste bilo vaše vreme, bilo je očajno za Srbiju, ali je za vas bilo super. Sećam se ja vas iz tog perioda, bili ste moćni, bili ste jaki. Dolazili ste u Narodnu skupštinu sa obezbeđenjem, sa besnim automobilima. Sećam se ja malo duže nego što se vi, neki od vas sećaju.
Dakle, 2004. godine, kada je u pitanju premija za mleko, vi koji kažete - zašto ne ulažemo u stočni fond, zašto nemamo više stoke, evo, dame i gospodo narodni poslanici, koliko su oni brinuli o stočnom fondu i o našim poljoprivrednim proizvođačima koji su se bavili i u njihovo vreme proizvodnjom mleka.
Dakle, 2004. godine, to vam je prva Vlada Vojislava Koštunice, premija po litri mleka 4,25 dinara. Zatim, 2005. godine takođe prva Vlada Vojislava Koštunice 4,15 dinara po litri mleka, 2006. godine isto Vlada Vojislava Koštunice 3,5 dinara po litri mleka, 2007. godine, e, 2007. godina, to vam je epohalna godina u političkoj istoriji Srbije, desilo se istorijsko pomirenje dve do tada stranke koje su ratovale na krv i nož, DS i DSS, to je Vlada koja je formirana 15. maja 2007. godine, 15 minuta pred ponoć, tako što je Tomislav Nikolić izašao za govornicu Narodne skupštine i rekao - očigledno je da ste se dogovorili vi iz DS i DSS da napravite Vladu, evo mi radikali se više nećemo javljati za reč, izaberite vi tu vašu Vladu, pa da vidimo šta će ta Vlada da uradi. I šta je uradila ta druga Vlada Vojislava Koštunice 2007. godine? Plaćali su litru mleka 2,5 dinara.
Godine 2008, to je epohalna godina, sećate se penkala Božidara Đelića iz 2008. godine, kaže – ovim penkalom sam potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, 29. aprila 2008. godine, a izbori su bili 11.maja. Znači, daj na vrat na nos samo nešto da potpišem da mi to bude argument za izbore.
Ni na koji način niste zaštitili domaćeg proizvođača, ni na koji način niste zaštitili ljude koji se u Srbiji bave proizvodnjom kukuruza, pšenice, soje, suncokreta, mleka, mesa, itd. Otvorili ste naše tržište za relativno kvalitetnu i relativno jeftinu robu iz EU bez ikakvih barijera, ali važno je bilo da se baš 29. aprila potpiše SSP, jer vam je to bio ključni argument za izbore koji su bili nekoliko dana posle toga. I onda nama danas spočitavate - a zašto ne zaštitite domaće tržište. A kako da ga zaštitimo na način kako bi mi hteli kad nas obavezuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. godine, koji je ratifikovan u svakoj zemlji članici EU?
Dakle, te 2008. godine, kada je Boža Đelić čuvenim penkalom potpisao SSP i praktično dokusurio srpsku poljoprivredu, gospoda koja nas danas kritikuju plaćala su litru mleka 1,9 dinara. Zamislite tu mizeriju. Pa, ljudi nisu hteli da podnose zahteve da im se isplaćuje premija za mleko. Više ih je koštala taksa za podnošenje zahteva nego što je vredela ta litra mleka. I onda vi nama danas držite lekcije o tome zašto ne brinemo o proizvođačima mleka. Kako vas, bre, nije sramota? Jel vi mislite da niko se ničega u Srbiji ne seća?
Godine 2009. Vlada Mirka Cvetkovića, genijalca, „Ces Mekon“, Nikezić, dodatno smanjuju premiju za mleko 1,4 dinara, 2010. godine 1,5 dinara, 2011. godine 5 dinara, 2012. godine 6 dinara, i onda od 2013. godine konstantno povećanje premije za mleko sa 7 dinara, 2021. godine na 10 dinara, 2022. godine na 15 dinara, 2023. godine na 19 dinara.
Sad, pazite, mi danas plaćamo po litru mleka 19 dinara kao premiju, kao vid podsticaja za naše poljoprivrednike koji se bave proizvodnjom mleka. Oni su plaćali četiri dinara, tri dinara, dinar, dinar i po i kažu više su oni brinuli o poljoprivrednim proizvođačima nego mi. Vidim kako ste se brinuli. Brojke su neumoljive.
Da se malo podsetimo njihovih ministara poljoprivrede. Da li se sećate Ivane Dulić Marković? Ne, vi ste sjajni, od vaših ministara niko nije bio bolji. Jel se sećate Saše Dragina? Jel se sećate Dušana Petrovića, ljudi koji su učinili sve da upropaste srpsku poljoprivredu? Imali ste jednog ministra poljoprivrede iz vremena DOS koji je rekao da ne treba da sejemo pšenicu. Kaže – šta će nam pšenica? Ne treba da sejemo pšenicu. Imali ste jednog koji je rekao – u Smederevu ne treba da bude Železara, gajićemo kikiriki i pečurke. Na to vas je podsetio Siniša Mali.
Što se tiče podsticaja za biljnu proizvodnju, vidim da ste ovih dana se razmahali da vi podržavate poljoprivredne proizvođače, da država izdvaja malo za hektare, zašto ne izdvajamo više itd. E, sad da vidite, dame i gospodo, koliko su oni izdvajali. Godina 2007, to je ona čuvena godina pomirenja DS i DSS, dve bratske stranke iz DOS, podsticaji za biljnu proizvodnju, odnosno to je ono što mi kažemo danas mere za jedan hektar su iznosile 8.000 dinara po hektaru, 2008. godine su povećali na 10.000, pa su onda 2012. godine i to smanjili na 8.618 dinara i onda imate u 2013. godini 12.000, pa u 2014. godini 12.000, u 2015. godini 12.000, u 2023. godini 18.000 i sad je 18.000.
Kada na ovih 18.000 dodate novu meru koju ćemo da unesemo u zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, a to je regres u iznosu do 17.000 dinara za sertifikovano seme, to praktično znači da će ljudi već u 2024. godini za hektar zemlje dobijati podsticaj za biljnu proizvodnju u iznosu od 35.000 dinara. Sada uporedite tih naših 35.000 dinara sa vaših 8.000 dinara iz 2007. godine. Ono do 2007. godine neću ni da čitam. Ono su bili toliko mizerni podsticaji da ljudi nisu ni tražili od države te podsticaje, kao da nisu ni postojali, zato što im je skuplje bilo da plate taksu za podnošenje zahteva, nego što je bio iznos podsticaja. Eto tako stoje stvari.
Juče je jedan kolega iz opozicije spominjao koliko država plaća za penale, sudske troškove, kako gubimo sporove, pa zbog toga su oštećeni građani Republike Srbije. Evo ja ću vam sada pokazati na jednom samo primeru koliko je država Srbija milijardi i milijardi dinara morala da plati poljoprivrednim proizvođačima zbog neodgovorne politike tadašnje vlasti, odnosno ljudi koji danas ovde sede, samo su promenili agregatno stanje, nazive stranaka, ali im je u suštini politika ista.
U Službenom glasniku Republike Srbija br. 51 iz 2008. godine, to je dakle vaše vreme, kao što je rekao Siniša Mali i tu ga potpuno podržavam, doneta je Uredba o korišćenju sredstava podrške nekomercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima u 2008. godini. I onda imate član 3. gde se kaže da će nosiocima ovih nekomercijalnih poljoprivrednih gazdinstava biti isplaćeno godišnje po 40.000 dinara. Nikome nije isplaćeno 40.000 dinara. Nekim poljoprivrednim proizvođačima koji su podneli zahtev, i to samo nekima, isplaćena je samo prva rata od 20.000 dinara. Onih preostalih 20.000 dinara, a za mnoge i onih 40.000 dinara, nikada nije isplaćeno. Država Srbija je samo na ime toga morala da plati, čini mi se, između četiri i pet milijardi dinara zbog toga što ste obećali uredbom ovu naknadu za nekomercijalna poljoprivredna gazdinstva, a nikada je niste isplatili.
Toliko o sudskim penalima, o troškovima i o tome kako vi vodite računa, kako vi kažete, o svakom dinaru koji se zaradi u Republici Srbiji.
Još nešto želim da vam kažem. Vidite, u ovo naše vreme, mi smo Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju imali dovoljno hrabrosti, imali smo dovoljno odgovornosti prema našim poljoprivrednim proizvođačima da taksativno navedemo iznose, one minimalne iznose koliko država plaća za različite vrste podsticaja u poljoprivredi. Danas nema, dame i gospodo narodni poslanici i vi građani Srbije koji pratite zasedanje Narodne skupštine, oblasti poljoprivredne proizvodnje koju država Srbija ne subvencioniše: ratarstvo, stočarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, pčelarstvo, ribarstvo, apsolutno sve. Dakle, ne postoji, ne postoji grana poljoprivrede koju država direktno iz budžeta ne pomaže.
Zašto to kažem? To kažem zato što ovde imam vaš Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju koji je donet 2009. godine. To je Vlada Mirka Cvetkovića, ministar poljoprivrede čuveni Dušan Petrović. Oni su doneli Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, ali za razliku od našeg zakona, o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, gde taksativno stoje iznosi, oni su samo naveli vrste podsticaja, ali ne i iznose, što znači da su mogli da odrede iznose kakve su oni hteli, a mi smo se obavezali da ne možemo da isplatimo manje od onog iznosa koji je propisan zakonom. Sada vi meni recite ko se više brine o poljoprivrednim proizvođačima, vi ili ova Vlada?
Što se tiče vašeg plašenja građana Srbije da nam preti glad, nestašica hrane itd, situacija u poljoprivredi ove godine nije bila nimalo jednostavna. Mnoge delove Republike Srbije zadesio je nedostatak padavina, odnosno nedovoljna količina padavina i imamo manje nego što smo planirali – kukuruza, suncokreta, soje. O šećernoj repi još uvek ne mogu definitivno da govorim zato što je berba, odnosno žetva šećerne repe završena na svega 33% zasejanih površina, ali ono što želim da kažem građanima Srbije, vama ne vredi čovek bilo šta ni da govori, jer ste vi do te mere zadojeni mržnjom prema ovoj Vladi, prema predsedniku Republike da tu nikakva argumentacija ne pomaže, ali zbog građana Srbije, zbog narodnih poslanika želim da kažem da bez obzira tešku agroekonomsku godinu koja je iza nas i koja je još uvek u toku imaćemo dovoljno strateških poljoprivrednih proizvoda za domaće tržište i za izvoz. Dakle, neće biti gladi u Republici Srbiji. Imaćemo dovoljno poljoprivrednih proizvoda i za izvoz.
Molim vas samo da prestanete sa tim plašenjem građana Srbije, jer sve što umete da radite to je da plašite građane. Neće se desiti nikakve nestašice. Neće biti nikakve gladi. Nećemo doći u situaciju da moramo da uvozimo pšenicu, kukuruz, suncokret, soju, šećernu repu itd. Imaćemo svega i brašna i ulja. Imaćemo dovoljno i šećera. Imaćemo dovoljno i za domaće tržište. Imaćemo dovoljno i za izvoz.
Sve ovo uspeli smo da ostvarimo zahvaljujući činjenici da se danas država Srbija, kada kažem država Srbija mislim i na Vladu i na predsednika Republike Aleksandra Vučića, i te kako brine za našu poljoprivredu, za naše poljoprivredne proizvođače i želimo da ih ohrabrimo, da im damo svaki mogući vid podsticaja da opstanu na veoma zahtevnom evropskom i svetskom tržištu hrane, što danas, priznaćete, nije nimalo jednostavno, pogotovo ako imate u vidu činjenicu da u ovom trenutku 70% naših poljoprivrednih proizvoda mi izvozimo u EU. To znači da imamo vredne seljake. To znači da imamo pametne ljude koji vode naše kompanije i koji uspevaju naše poljoprivredne proizvode, koji uspevaju našu robu koju naši seljaci proizvedu da plasiraju na evropsko tržište. Dakle, 70% svega što proizvedemo u poljoprivredi ide u EU.
To dovoljno govori o tome koliko smo mi podigli nivo kvaliteta poljoprivredne proizvodnje i kada je reč o primeni agrotehničkih mera i kada je reč o nabavci nove mehanizacije i kada je reč o edukaciji naših poljoprivrednih proizvođača itd.
Pominjali ste nekih 900 miliona dinara, kaže, koliko izdvajamo za podsticaje. To je neverovatna laž, i to moram da demantujem. Sad ću vam reći koliko su iznosili u njihovo vreme budžeti Uprave za agrarna plaćanja. Za one koji su možda manje upućeni, Uprava za agrarna plaćanja je praktično srce Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Svi podsticaji, svi regresi, sve refakcije za gorivo se isplaćuju preko Uprave za agrarna plaćanja. Sa rebalansom budžeta, ovim o kome sada govorimo za 2024. godinu, budžet naše Uprave za agrarna plaćanja je više od 100 milijardi dinara. Dakle, ne znam odakle vam taj podatak od 900 miliona dinara. Dakle, 100 milijardi, ili tačnije, 100.581.908.000 dinara.
Toliko vam sada iznosi budžet Uprave za agrarna plaćanja, odnosno prevedeno na jezik običnog čoveka, 100,5 milijardi dinara država Srbija izdvaja kao podsticaj za sve moguće vidove pomoći našim poljoprivrednim proizvođačima.
Kako je to izgledalo u vreme recikliranih stranaka iz DOS-a. Godine 2010. Vlada Mirka Cvetkovića, 14 milijardi je iznosio budžet za agrarna plaćanja, 2011. godine Vlada Mirka Cvetkovića, 16 milijardi. U 2012. godini, to je prva godina vladavine SNS rapidno se povećava budžet Uprave za agrarna plaćanja na preko 25 milijardi dinara, u 2013. godini na preko 31 milijardu dinara, u 2014. godini na preko 33 milijarde dinara.
Onda imate neverovatan skok u 2020. godini, pazite, to je godina korone, da vas podsetim, godina korone, krize kada je država Srbija izdvajala ogromne količine novca, ogromne iznose novca da bi naši preduzetnici, da bi naši privrednici mogli da opstane u to teško vreme 2020, 2021. godine. I u to teško vreme, u to vreme korona krize 2020. godine država Srbija izdvaja skoro 43, tačnije 42 milijarde 787 miliona dinara za podsticaj našim poljoprivrednim proizvođačima.
U 2021. godini, takođe godini korona krize, 44 milijarde 384 miliona dinara. U 2022. godini 60 milijardi 912 miliona dinara. U 2023. godini 93 milijarde 103 miliona dinara i sa ovim rebalansom budžeta 100 milijardi 581 milion 908 hiljada dinara. To su brojke, to su egzaktni pokazatelji ko se brine o poljoprivrednoj proizvodnji, a ko je učinio sve da upropasti našu poljoprivrednu proizvodnju. Da nije bilo pobede 2012. godine, to bi nažalost i pošlo za rukom.

Ne znam da li je gospodin Milivojević novi ili stari? Jel ste vi novi ili stari? Ja se sećam Srđana Milivojevića kada je bio poslanik Demokratske stranke, koja je u to vreme bila na vlasti. Vidim ovde veliki broj ljudi koji je bio, neki su bili poslanici, neki su bili ministri, neki su bili državni sekretari, imamo jednog bivšeg načelnika Generalštaba. LJudi, vi ste bili na vlasti, vaše vreme je postojalo. Ali, to vreme je prošlo, to morate da shvatite. Niste vi novi, vi ste stari i vi ste reciklirani. Vi jeste promenili nazive stranaka, ali ste zadržali istu politiku, a to je da upropastite sve čega se dohvatite.
Kaže, ja sam rekao, kako su oni navodno rekli, da nigde ne postoji rudnik litijuma. Pa, to su vaše reči. Mesecima i godinama ubeđujete ljude u Srbiji kako nigde na svetu ne postoji rudnik litijuma. Kaže sad - postoji rudnik litijuma u Čileu. A jel moguće onda da se svi proizvođači mobilnih telefona snabdevaju litijumom isključivo iz Čilea? Hajde, molim vas, odgovorite mi na to pitanje. Svi oni koji proizvode mobilne telefone, ima stotinu kompanija koje se bave proizvodnjom mobilnih telefona, ljudi! Ko zna koliko ima kompanija koje proizvode električne automobile! Jel tog litijuma u Čileu ima toliko da se svi oni snabdevaju samo iz Čilea? To je jedna stvar.
Gospodin Marsenić se javio da mi objašnjava i tumači zakone fizike o pretvaranju iz jednog agregatnog stanja u drugo. Ja sam, gospodine Marseniću, spominjao Demokratsku stranku Srbije, od koje ste vi kao Pontije Pilat oprali ruke i rekli - e, nemamo mi veze sa Demokratskom strankom Srbije, kakav Koštunica, mi smo Novi DSS. Sad vas isto pitam kao i Srđana Milivojevića - jeste vi stari ili novi? Jel ste muzičar ili niste muzičar? Što ste se javili za repliku ako ste Novi DSS? Šta vas briga šta je radio Predrag Bubalo, šta je radio Vojislav Koštunica, šta su radili ministri iz Demokratske stranke Srbije, vi ste Novi DSS. Vi ste kao Pontije Pilat rekli - evo vam Isusa Hrista, radite s njim šta vam je volja! Oprali ste ruke i rekli - mi smo novi. Što se javljate za repliku? Vi ste novi, šta vi imate sa vladom Vojislava Koštunice? Jel tako? I sa prvom i sa drugom Vladom? Šta vi imate sa ovim mizerijama za podsticaje za mleko, za biljnu proizvodnju? Nemate ništa. Vi uopšte niste bili na vlasti. Vi ste nastali pre dve ili tri godine, jel tako? Tako da ja uopšte ne znam zašto se javljate za reč.
Što se tiče, vi ste to nazvali onako eufemistički kao što vi samo umete, suspenzijom obaveznog služenja vojnog roka, ali to je bilo, da se ne lažemo, ukidanje vojnog roka sa ciljem da se potpuno onesposobi za odbranu Republika Srbija i da se unište svi naši odbrambeni kapaciteti. Ovde vam sedi čovek koji je bio načelnik Generalštaba Vojske Srbije, pa možete njega da pitate ko je doneo tu odluku.
Kažete da je tu odluku donela Slavica Đukić Dejanović. Potpisala je odluku koju je donela Narodna skupština, na predlog, sad ću da vam kažem koga - Borisa Tadića, predsednika Republike Srbije i predsednika Demokratske stranke, ministra odbrane Dragana Šutanovca, iz Demokratske stranke i načelnika Generalštaba Vojske Srbije, takođe iz Demokratske stranke. I sad se vi, u 2024. godini, usuđujete da nekome spočitavate, konkretno gospođi Slavici Đukić Dejanović, kaže - sad je Slavica Đukić Dejanović ukinula obavezno služenje vojnog roka.
Ljudi, ja imam mnogo mana. Evo, kaže Ćuta da imam velike uši. Glup sam, ne razumem se u poljoprivredu. Ljudi, sve je to tačno. Sedeo sam, ljudi, ovde, u ovim klupama, kada je Dragan Šutanovac ovde nama govorio - vi, koji ste za obavezno služenje vojnog roka, vi ste ratni huškači, vi ste izazvali ratove u bivšoj Jugoslaviji, vi ste odgovorni za pokolje koji su se desili u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini, priča ovo isto što priča Srđan Milivojević, to oni pričaju u Demokratskoj stranci od kad postoje, vi ste počinili neke zločine na Kosovu i Metohiji, otkud vama pravo da vi pričate o vojsci Srbije? To je nama, jel tako, Nataša, pričao Dragan Šutanovac 2009. godine kao ministar odbrane, kad nas je ubeđivao da nemamo potrebu da imamo vojsku. Kaže - šta će nam, ljudi, vojska, vojska je skupa, morate da hranite vojnika, morate da održavate kasarne, morate da nabavljate naoružanje, zašto mi to da radimo, vidite da je svuda u svetu mir, niko nikoga ne napada, ko će Srbiju da napadne, mi sad imamo prijatelje, nije to kao u vaše vreme, vi ste zaratili sa celim svetom, vi niste imali prijatelja u svetu, nama su sad svi prijatelji, i onda hajde da ukinemo vojsku.
Onda su se pri tome pozivali, između ostalog, ja se sećam tog vremena, jeste da imam velike uši i da sam glup, ali još uvek imam dobru memoriju, sećam se da ste se tad pozivali na izveštaje vaših obaveštajnih agencija iz kojih proističe da u narednih sto godina, ne u Srbiji, nego u Evropi neće izbiti rat! Ne da je izbio rat, nego, kažem, daj bože da zbog tog rata ne izbije Treći svetski rat.
Ljudi, 2022. godine izbija rat u Ukrajini, pogledajte šta se dešava na Bliskom istoku, ceo svet gori. Pa, gde su te vaše procene? Gde su sad ti vaši eksperti? Gde su vaši obaveštajci koji su nas ubeđivali iz petnih žila, nema rata, mir, zavladao je večiti mir, imamo prijatelje. Ljudi, ukidaju obavezu služenja vojnog roka u situaciji kada imamo albanski separatizam na Kosovu i Metohiji, kada obaveštajne agencije Bosne i Hercegovine, ne Republike Srbije, obaveštajne agencije Bosne i Hercegovine, da ne kažem muslimanske obaveštajne agencije izveštavaju centralnu vladu u Sarajevu da se u tim i tim mestima u Bosni i Hercegovini nalaze džihadisti. U situaciji kada imate nerešeno pitanje Makedonije, pa im jedan dan identitet osporavaju Grci, pa im sledeći dan identitet osporavaju Bugari. U situaciji kada imate konstantne izlive različitih vidova neprijateljstva iz Hrvatske prema Republici Srbiji. To je sve bilo 2009. godine i 2010. godine i kasnije, i pre i posle toga. I, u takvoj situaciji, dakle da ne idemo sada u Ukrajinu, da ne idemo sada na Bliski istok, Kosovo i Metohija, Bosna i Hercegovina, teško pitanje Makedonije, veliki problemi koji nam dolaze iz Hrvatske i u takvoj situaciji vi ukidate obavezno služenje vojnog roka i kažete, nema potrebe Srbija da ima vojsku.
Dakle, vi ste bili i ostali dokazani neprijatelji države Srbije, srpskog naroda i građana Srbije i kakvi ste bili onda ni za jotu se niste promenili ni danas, samo što vam je sad druga tema. Sad više tema nije vojska, koju ste maltene pa upropastili, sad je tema litijum. Zašto Srbija da kopa litujum i zašto Srbija da se razvija, pa nek se razvijaju neke druge zemlje. Nek se razvija Finska, nek se razvija Nemačka, nek se razvija Francuska, samo Srbija da se ne razvija, samo Srbija da ne kopa svoje rudno blago, samo Srbija da ne proizvodi litijumske baterije, samo Srbija da ne proizvodi električne automobile.
Dakle, to je ono što vi radite sve vreme i to treba građani Srbije da znaju. Kad god treba da se stane na stranu Srbije vi ste protiv Srbije. Spočitavate meni, vi Srđane Milovojeviću, šta ste zatekli 2000. godine. E, da. Kažite mi, molim vas, čiji su kadrovi bili u raznim vladama, saveznim i republičkim, Milan Beko. Šta je bio Miodrag Perišić? Iz koje stranke je bio Momčilo Grubač? Hoćete dalje da vam ređam? Pa, to su sve vaši kadrovi.
Sedeli ste u istim vladama sa socijalistima i julovcima. Sedeli ste. Vi ste donosili odluke. I, nije tačno da je DS došla na vlast tek 2000. godine, nego ste vi hteli da izvršite kolektivnu amneziju srpskog naroda i da kažete – nulta godina, kao godina rođenja Isusa Hrista, to je 2000. godina i sve se računa posle toga.
Pre toga, vi ste kao ovaj Marsenić. Oprali ste ruke.
Kakav Radulović, nemamo vi veze sa njim. To vam je onaj bivši direktor „C marketa“.
Miodrag Perišić, bio čovek ministar u saveznoj Vladi. Oprali ruke. Bio čovek u DS, šta mi imamo sa njim.
Momčilo Grubač, bio savezni ministar pravde. Savezni ministar pravde, iz koje stranke? Iz SRS, iz SNS ili iz vaše?
Dakle, bili ste na vlasti i do 2000. godine, bili ste na vlasti i posle 2000. godine, menjali ste nazive stranaka, menjali ste lideri, posebno vi iz DS, vi iz DS ste čak promenili vlasnika. Vi ste otišli toliko daleko. Vlasnika ste promenili. Mislim da je nezabeleženo u političkoj istoriji ne Srbije, Evrope da jedna stranka ima vlasnika koji je predsednik jedne druge stranke. Ljudi, vi niste vlasnici svoje sopstvene stranke, vi nemate vlasništvo nad vašom imovinom, vas je kupio Dragan Đilas. Otkupio je vaše dugove.
Otkupio je vaše dugove i on je sad vlasnik DS. Možete vi sad da se zovete Ekološki ustanci, Zeleno-levi frontovi, nikad niste bili na vlasti, Novi DSS, Janko, Marko, ljudi, vi ste vlasništvo čoveka koji je predsednik druge stranke i svi vi ovde sada govorite, sedite, kritikujete, itd., vi ste glasnogovornici jednog jedinog čoveka koji se zove Dragan Đilas. To kako se formalno zovu vaše stranke, kad su nastale, ko su predsednici, itd., to je sve nebitno, vi ste u građansko-pravnom, u obligaciono-pravnom smislu vlasništvo jednog čoveka. Dakle, on je vlasnik i vas i vaših stranaka i vaših mandata.
(Aleksandar Jovanović: Što dozvoljavate ovo, sram vas bilo, kako vas nije sramote, što to radite?)

Dame i gospodo narodni poslanici, manje, više sve što je gospodin Aleksić rekao vezano za srpsku poljoprivredu, apsolutno nije tačno.
Danas Republika Srbija izdvaja više od 900 miliona evra za subvencije poljoprivrednim proizvođačima i to u svim oblastima poljoprivredne proizvodnje. Nema grane poljoprivrede koju Republika Srbija danas ne subvencioniše. Subvencije u vreme kada su vaši bili na vlasti su bile toliko mizerne i toliko jadne da poljoprivredni proizvođačima se nije isplatilo da uopšte traže te subvencije.
To su nam rekli sada kada smo imali razgovore sa njima. Sada ljudi traže, iako su subvencije velike da budu još veće i to je legitimno, ali u njihovo vreme, ja ih pitam, pa, dobro ljudi kako ste vi funkcionisali u periodu između 2000. godine i 2012. godine? Pa, kaže, gospodine ministre, subvencije su bile toliko male, da apsolutno nije nam se uopšte isplatilo da podnosimo zahteve za te subvencije. Tako ste se vi brinuli o srpskoj poljoprivredi.
Netačni su vam podaci vezani za poljoprivredno zemljište koje kako vi kažete zaparloženo i koje nije u funkciji. Netačni su vam podaci koji se tiču broja navodno ugašenih poljoprivrednih gazdinstava. Naprotiv, mi iz dana u dan, iz meseca u mesec beležimo rast broja poljoprivrednih gazdinstava zato što je danas isplativo baviti se poljoprivrednom u Srbiji, u jednoj godini više, u jednoj godini manje. To je takva grana privrede da profit varira iz godine u godinu i zavisi od mnogo toga. Nažalost, klimatske promene nisu obišle ni Srbiju, kao što nisu zaobišle ni ceo svet, ali generalno danas u Srbiji ljudi koji se bave, koji se ozbiljno bave poljoprivrednom proizvodnjom i ratarstvom, i stočarstvom, i voćarstvom, i vinogradarstvom, i pčelarstvom, i ribarstvom, dakle, to su sve grane poljoprivrede koje mi subvencionišemo, i te kako mogu da žive i da prehrane svoje porodice od poljoprivredne proizvodnje.
Što se tiče rudarenja, ja sam već rekao, na delu je hibridni rat, jedna vrsta specijalnog rata protiv Srbije. Hibridni rat 2020. godine ste vodili na temi korone, pa ste onda rekli Aleksandar Vučić hoće da nas vakciniše vakcinama protiv korone kako bi u nas ubacio čip i kako bi u svakom trenutku znao gde se ko od nas nalazi. Pa, ste onda vodili hibridni rat protiv Srbije 2023. godine kada su se desile dve nezabeležene tragedije, jedna u OŠ „Vladislav Ribnikar“, druga u selima kod Mladenovca. Pa, ste tražili smenu i Aleksandra Vučića i svih ministara u Vladi Republike Srbije i do te mere ste bili bezočni da su na kraju i roditelji te ubijene dece morali da vam kažu – e, ljudi, hajde više prekinite sa tom pričom, odustanite od toga vašeg anketnog odbora, pustite nas da odbolujemo našu bol i našu tugu i nemojte našu bol i našu tugu da koristite u političke svrhe. To su vam rekli roditelji ubijene dece.
Pa, ste onda vi gospodine Aleksiću poveli novi hibridni rat, vi i Dragan Đilas, Marinika Tepić, svi redom, krajem prošle godine kako Aleksandar Vučić i svi mi zajedno sa njim krademo izbore. Pa, ste pokazivali, to sam rekao više puta, u ovoj trafo-stanici živi 50 birača, u kućici za ptice žive birači, u stanu rukometaša živi sto birača, pa preseljavamo birače iz Republike Srpske, pa iz Užica selimo za Beograd i tako dalje.
Pa, je jedan gospodin koji ne vidim ga sada ovde, sedi obično u žutoj košulji, u poslednjem redu, rekao, a to je rekao valjda prekjuče kada sam ja bio u Narodnoj skupštini, juče nisam mogao pošto sam imao jedan dobar sastanak sa jednim udruženjem odgajivača svinja iz Mačve, pa zbog toga nisam mogao da budem u Narodnoj skupštini, ali samo da vam kažem, taj gospodin u žutoj košulji nam je pre dva dana rekao kako mi svi iz SNS između ostalog treba da idemo na obuku kada je u pitanju profesionalno novinarstvo kod Žakline Tatalović. E, ta Žaklina Tatalović je mene kao ministra za državu upravu i lokalnu samoupravu negde u februaru, martu ove godine kada sam bio u Šidu da posetim obnovljenu kuću u kojoj je živeo Sava Šumanović, koja je obnovljena sredstvima Pokrajinske vlade, na izlasku sa tog događaja, Žaklina Tatalović sa onim, a ovi sa N1 imaju onaj pendrek od mikrofona, plavi na kome piše N1 i onda je trčala za mnom i gurala mi taj mikrofon ispred mene, da mi kaže, da li vas je gospodine ministre strah zbog toga što ćete da završite u zatvoru zbog izborne krađe? Ja sam rekao, nije me strah, ja se nisam plašio Dragana Đilasa ni ovih njegovih ni 2000. godine kada su bili mnogo jači nego što su sada. Što bih se ja plašio Dragana Đilasa u 2023. godini ili 2024. godini, ali dobro Dragan Đilas 2000. godine nije imao veze sa dosom, on nije bio čak ni u DS, ali hoću da vam kažem te vrste političara se nisam plašio ni 2000. godine kada su na primer ošišali do glave ćerku Milovana Bojića. Kada su isto tako pretili, kao što danas prete vešanjima Aleksandru Vučiću, to isto ste radili i 2000. godine. Dakle, je isti vaš obrazac ponašanja.
Samo ste sad u stepenu agresije otišli korak dalje. Sad vi pozivate da se smanji agresija u društvu, a vaš dežurni politički analitičar Srđan Škoro, ako se ne varam, mislim da se tako zove, pre neki dan, na vašoj omiljenoj, objektivnoj i profesionalnoj televiziji N1 kaže - Danila Vučića, sina Aleksandra Vučića, treba okupati uranijumom. Pa, jel to smanjivanje agresije? Jel to demokratski dijalog? Jel to pozivanje na smirivanje tenzija u društvu?
Pošto ste iskoristili sve teme, ja vas pozivam da podnesete tu famoznu krivičnu prijavu protiv mene, protiv Aleksandra Vučića, protiv Ane Brnabić, protiv svih nas koji smo pokrali izbore, a posle kojih vi, kao što vidim, vrlo udobno sedite u tim poslaničkim foteljama.
Dakle, sad ste pokrenuli novi hibridni rat. Sad je tema litijum. Ljudi, pa Nemanjići su se bavili rudarenjem u Srbiji. Evo, tu je Nikola Selaković, čovek poznaje srednjovekovnu istoriju, tu je Marko Atlagić. Marko, jel sam u pravu? Nemanjići su dovodili sase, nemačke rudare, između ostalog, da kopaju rudu u rudniku Novo Brdo na Kosovu i Metohiji. Josip Brzo Tito je maltene… Pazite, imate jedan neverovatan podatak. Ma kakav da je bio taj Josip Broz Tito, neko ga danas voli, neko ga ne voli, itd. Ali statistički podaci govore da je Jugoslavija uspela za 15 godina da podigne stepen industrijalizacije svoje zemlje za ono vreme koje je Švedskoj, dakle, da podignemo stepen industrijalizacije za 15 godina a Švedskoj je za taj stepen industrijalizacije bilo potrebno 175 godina. Mi smo u tome uspeli upravo zahvaljujući otvaranju rudnika i zahvaljujući činjenici da rudnici koji su pre Drugog svetskog rata obično bili u stranim rukama, engleskim francuskim itd, nacionalizacijom su postali državni. I sad su naši.
Zahvaljujući rudarenju, mi smo obnovili Bor, Majdanpek, celu istočnu Srbiju. Da nije bilo Kolubare, ne bi bilo uspešnog Lazarevca, Uba, Lajkovca, itd, itd. Dakle, rudarenje je nešto čime se Srbi, čime se Srbija, čime se bivša Jugoslavija uvek bavila. Na tome smo temeljili razvoj naše privrede.
Sad, u 21. veku, u 2024. godini postavlja se pitanje - e, ljudi, a ko rudari u svetu? A ja vas pitam - ko ne rudari? Jedino onaj ko nema rudu. Ko god ima rudu, rudari. Ko iskopava naftu? Onaj ko je ima. Sad zamislite da kažete jednim Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Iranu, Libiji - ej, ljudi, zaustavite iskopavanje nafte, to ugrožava životnu sredinu, nije to baš pametno što radite. A ljudi podigli imperije na bušotinama nafte.
Ja razumem zašto vi to radite. Ja se na vas ne ljutim. Sad ću da vam objasnim ukratko, nadam se da mi gospođa predsedavajuća neće da zameri. Vi ste plaćeni da vodite hibridni rat protiv Srbije, kao što ste bili plaćeni i 2000. godine. E, sad, u čemu je razlika? Naime, 2000. godine, kada su plaćali lidere DOS-a, a to je priznao Velimir Ilić, da su u zimskim jaknama iz Budimpešte donosili u kešu milione i milione dolara, nemačkih maraka itd, tad su oni koji su ih plaćali morali malo više da odreše kesu.
Zašto? Pa, ipak su plaćali, ja ne mogu da kažem, ti ljudi nisu baš doneli dobro Srbiji, ali bili su obrazovani ljudi, znate. Vojislav Koštunica je bio doktor nauka. Mićunović je bio doktor nauka, profesor univerzitet. St. Protić je bio doktor nauka. Morali su malo više da odreše kesu da bi te ljude platili.
Danas verovatno plaćaju malo manje. Plaćaju ljude koji su u poznim 50.tim godinama studenti, Čeda Jovanović kaže za ovog Aleksića da je za godinu dana su Kosovskoj Mitrovici završio Ekonomski fakultet koji traje četiri godine, tako kaže Čedomir Jovanović.
Bio vam je lider DOS, bio je vođa evropske opozicije, kleli ste se u njega i nemojte sada da vas podsećam na to u kakvim ste sve političkim relacijama bili sa njim.
Dakle, i danas vas plaćaju kao što su plaćali 2000. godine, e sad kad vas stranci plaćaju, oni teško dreše kesu i vi morate da odradite novac koji ste dobili. Pogotovo kada imate direktan TV prenos, a sada nema direktnog TV prenosa, vi biste mogli malo i da zabušite, pa da kažete, jeste mi smo njima tamo nešto rekli, rekli smo Vučiću da je diktator i da ga treba obesiti, ali pošto ima TV prenosa, a oni koji vas plaćaju, redovno gledaju sednice Narodne Skupštine, oni strogo vode računa da li vi odrađujete apanažu koju od njih dobijate i zato se vi iz petnih žila svojski trudite iz dana u dan da plašite građane Srbije. Juče Koronom, prekjuče koronom, juče izbornom krađom, danas litijumom, sutra pitaj boga nekom novom temom, zato što morate da odradite nadnicu. Ljudi vas plaćaju i sad vi morate to da odradite. Zato se ja na vas ne ljutim.
I vi dragi prijatelji i kolege iz SNS, nemojte da se ljutite na njih, moraju ljudi da odrade novac koji su dobili da bi rušili sopstvenu državu i sopstveni narod. To su radili i 2000. godine, samo što su tada verovatno neki drugi bili više plaćeni, bili su školovaniji, bili su pametniji, imali su više političkog iskustva, imali su jače političke stranke itd. Sada verovatno moraju da plaćaju malo manje, ali opet oni kada odreše kesu, a oni su teški na drešenju kese, svaki dolar, svaki evro oni mere, i zato ovi ljudi svaki taj dolar i svaki taj evro moraju da odrade.
Moram da vam priznam, s obzirom na to koliko malo znanja imate, koliko malo političkog iskustva imate, koliko ništa ne znate za novac koji dobijate, ja mogu da vam kažem sa dosta političkog staža, pristojno vi radite taj posao. Nesreća je samo u tome što taj posao radite protiv interesa sopstvene države i sopstvenog naroda. Hvala.

Zahvaljujem se gospođo predsednice, neću dugo, znam da imate dogovor i to je potpuno okej da se danas ova sednica završi i da se donese jedan važan dokument, odnosno da se usvoji ovde u Narodnoj Skupštini, pored niza drugih odluka koje ćete doneti danas.
Želim samo ukratko da se nadovežem na ono što je rekao moj uvaženi kolega i prijatelje, Milenko Jovanov. Dakle, žao mi je što nije prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija ovde Siniša Mali, on vam je mnogo puta objašnjavao isto kao i predsednik Republike, da kada govorite o javnom dugu, onda ne možete da govorite, ako hoćete da imate realnu sliku o javnom dugu, ne možete da govorite o apsolutnim brojevima, nego morate da govorite u procentima, u odnosu na BDP.
Bruto društveni proizvod danas i BDP u vaše vreme je, to su dve potpuno neuporedive kategorije i u vaše vreme gotovo da ga nismo imali. Dakle, Srbija je u finansijskom smislu apsolutno stabilna, jer smo daleko, daleko ispod nivoa mastrihta, kada je u pitanju nivo javnog duga, zato što nam je BDP, mnogo veći nego što je bio u vaše vreme.
Neću više o tome, doći će Siniša vrlo brzo, i uskoro nam sledi rebalans budžeta, pa će on to potanko da vam objasni.
Što se tiče nacionalnih stadiona, Milenko je dobro rekao. To su stadioni, odnosno to su objekti koji će biti multifunkcionalni, pored toga što će na njima moći da se odigravaju fudbalske utakmice, pošto na međunarodnom nivou, pošto su u pitanju stadioni koji ispunjavaju sve kriterijume UEF i FIFA, i tu mogu da se održavaju i vrhunska sportska takmičenja u oblasti fudbala i mogu da se održavaju komotno evropska i svetska prvenstva, mogu da se održavaju i drugi događaji, komercijalnog karaktera koji će da donose prihode i lokalnim samoupravama u kojima se nalaze i državi Srbiji.
Ali samo jednu stvar bih želeo da naglasim, a to je ono što se primećuje u svim vašim govorima. Zašto gradite nacionalne stadione, šta će nacionalni stadion u Leskovcu, Zaječaru, Loznici, mogli ste da izgradite toliko i toliko vrtića, koleginica je govorila o plastenicima u Mačvi, mogli ste da izgradite toliko i toliko kilometara auto-puteva, pa ste mogli da napravite toliko i toliko škola, bolnica, novih fabrika? Okej, ja prihvatam to kao argument. Ali, u vaše vreme vi niste gradili nacionalne stadione, jel tako? Ali, ja nisam primetio ni da ste gradili škole, ni da ste gradili bolnice, ni da ste pravili auto-puteve, niti bilo šta.
Koleginica koja je pričala o tome kako treba da ulažemo u plastenike u Mačvi ima za predsednika stranke čoveka koji je napredovao u vojsci tako što je za račun NATO pakta sekao i topio naše tenkove, topove, strele, sve ono što smo imali od naoružanja i sve ono što smo vrlo efikasno koristili u odbrani od NATO agresije 1999. godine.
Kao što vidite, mi danas imamo toliko ekonomske i finansijske snage da možemo da gradimo i nacionalne stadione i odbojkaške trenažne centre i atletske centre u Obrenovcu i mnoge druge sportske objekte, ali, isto tako, da gradimo i nove kliničke centre, nove bolnice, nove škole, nove vrtiće i stotine i stotine kilometara novih auto-puteva, koridora, brzih saobraćajnica i da više ulažemo i u nauku i u tehnologiju i u studente i u poljoprivredu.
Već sam vam rekao, 900 miliona evra ulažemo u subvencije našim poljoprivrednim proizvođačima, a vi pitajte ove vaše koliko su ulagali oni kad su bili na vlasti? Dakle, stanje u državi Srbiji je mnogo, mnogo bolje nego što vi želite da ga prikažete.
Pošto ste govorili o jugu Srbije, ja sam ga dosta obilazio i kao ministar za lokalnu samoupravu, a i u izbornoj kampanji takođe. U svim opštinama i gradovima na jugu Srbije gde ste stanje prikazivali najcrnjim mogućim bojama, SNS je osvojila od 60 do 90% glasova na izborima. Dakle, ubedljivo smo pobedili u svim opštinama i gradovima na jugu Srbije. Ja mislim da je to u jednom demokratskom društvu jedina prava mera ko koliko vredi.

Zahvaljujem se, gospođo Raguš.
Samo da ne bi bilo nikakvih dilema i da se u javnosti ne bi stvorio utisak kako se Vlada Srbije nepotrebno i prekomerno zadužuje. Mi se zadužujemo po kamatnoj stopi od 4%. To je jeftin novac. Jeftiniji novac danas na svetskom tržištu kapitala ne možete da obezbedite. U ekonomskoj teoriji, a i u praksi svake razvijene države, kapitalni projekti se uvek finansiraju, ne iz tekućeg budžeta, ne iz tekuće likvidnosti, nego iz dugoročnih izvora finansiranja.
Dakle, ovo što radi Republika Srbija, ovo za šta ćete vi danas da glasate, to se radi u svim razvijenim državama sveta. Ni jedna država na svetu ne gradi auto-put iz budžeta.
Mi danas možemo da se zadužimo po kamatnoj stopi od 4%, koja nije nikakva lihvarska ili zelenaška kamata, kao što kažu pojedine kolege iz opozicije, to je vrlo povoljna kamatna stopa koju mi apsolutno finansijski možemo da servisiramo i ovo za šta ćete vi danas da glasate je nešto što je ekonomski potpuno opravdano.
Bilo je reči o tome da gospođa Ana Brnabić ne poznaje geografiju i da ne zna šta je Jadar. Ja mislim da i neke kolege iz opozicije se baš ne razumeju najbolje u geografiju. Stalno se priča o Mačvi. Znate, Loznica nije u Mačvi. To biste trebali da znate, kad već pričate o brzoj saobraćajnici Šabac-Loznica. Šabac je u Mačvi, ali Loznica nije u Mačvi. A taj loznički kraj nije baš tako ravan kao što vi kažete. Odmah posle Šapca, jel tako, Đorđe Komlenski, vi to dobro znate, malo su brdsko-planinski krajevi, nije to baš tako ravno kao što oni predstavljaju, nije to baš ravna ploča, iako neki od njih veruju da zemlja tako izgleda.
Hteo sam da kažem nešto gospodinu Filipoviću iz Jedinstvene Srbije. Želim da mu se zahvalim, pre svega, na tome što je izrazio razumevanje i što podržava politiku Vlade Republike Srbije, njemu i njegovoj poslaničkoj grupi Jedinstvene Srbije i pošto znam da dolazi iz kraja u kome je razvijeno stočarstvo, a pošto smo danas mogli da čujemo kako će projekat iskopavanja litijuma da uništi poljoprivredu u Mačvi, Podrinju, Jadru, želim da kažem pre svega gospodinu Filipoviću, žao mi je što nije sada u sali ali neka prenese svojim sugrađanima, ljudima iz njegovog kraja, a ja želim da poručim svim poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji, pa i onima iz Mačve, pa i onima iz Jadra i iz Podrinja, da je uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede danas, 31. jula 2024. godine, raspisala javni poziv za subvencije za krave, za uzgoj teladi za tov i da će ovaj javni poziv trajati do 30. avgusta 2024. godine.
Takođe, želim da zamolim gospodina Filipovića, a želim da zamolim i kolege iz opozicije da prenesu ljudima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, da treba obnove registracije za gazdinstva za tekuću godinu, kako bi mogli da ostvaruju pravo na subvencije koje daje država Srbija.
Jedno takođe veoma važno obaveštenje i za gospodina Filipovića i za kolege iz opozicije koji se veoma brinu za poljoprivredu, naročito u zapadnoj Srbiji. Produžen je rok za podnošenje zahteva za prvi IPARD 3 javni poziv do 12. avgusta 2024. godine. Mislim da je to veoma važna vest. Naime, radi se o podsticajima iz IPARD 3 programa za izgradnju i podizanje proizvodnih i matičnih zasada.
Kao što vidite, Vlada Republike Srbije vrlo temeljno radi na pomoći našim poljoprivrednim proizvođačima, pomažemo ratare, pomažemo stočare, pomažemo poljoprivredne proizvođače koji su zainteresovani za kapitalne investicije u našoj poljoprivrednoj proizvodnji i to ćemo da činimo na teritoriji cele Republike Srbije, uključujući Mačvu, Podrinje i celu zapadnu Srbiju i neće ni jedan hektar zemljišta biti uništen u slučaju da se Vlada Republike Srbije opredeli za iskopavanje jadarita.
Još jedanput da se zahvalim gospodinu Filipoviću na njegovoj konstruktivnoj diskusiji i molim njega i kolege iz opozicije, naravno i moje prijatelje i kolege iz SNS, da prenesu poljoprivrednim proizvođačima da se jave na ove javne pozive, da obnove registraciju svojih poljoprivrednih gazdinstava, idu važne mere iz IPARD 3 programa. Produžen je javni poziv do 12. avgusta 2024. godine, iskoristite ova značajna sredstva koja vam stoje na raspolaganju iz budžeta Republike Srbije, kao i iz predpristupnih fondova EU, da imamo još razvijeniju i još uspešniju srpsku poljoprivredu.

Gospođo Radisavljević, ne mislim uopšte da ste nedobronamerni, ali samo želim da vam ukažem na nekoliko važnih činjenica.
Ono što sam rekao maločas odnosi se na zaduživanje kod Abu Dabi fonda, to je jedna stvar. Druga stvar, rekao sam da svaka razvijena i svaka uspešna država, država koja ima mogućnost da to uradi, a Republika Srbija ima mogućnost da to uradi, kapitalne projekte, kao što je izgradnja, između ostalog, i auto-puteva, nikad ne finansira iz budžeta, dakle iz tekućih izvora.
To se uvek radi iz dugoročnih izvora finansiranja.
Govorite o profitu banaka. Banke su vam trgovci novcem, banka uvek gleda da zaradi, svaka banka u svetu. Nije to slučaj samo u Srbiji. U najvećem delu sveta banke su visokoprofitabilna privredna društva, pogotovo banke koje su u apsolutno privatnom vlasništvu. Mi možemo da govorimo o tome zašto mi sem Poštanske štedionice danas više nemamo nijednu domaću banku. Nažalost, to pitanje je pomalo deplasirano zato što ljudi koji su upropastili domaće banke odavno više niti su na vlasti, niti se, ja mislim, bave politikom.
Dakle, mi sad moramo da uvažavamo realnost. Realnost je takva da je bankarski sektor, sem Banke Poštanska štedionica, koja je u državnom vlasništvu, bankarski sektor ne samo u Srbiji, manje-više svuda u svetu je u privatnom vlasništvu. Država u to jednostavno ne može da se meša.
Ono što govori u prilog ekonomskoj snazi naše države jeste da mi možemo danas da se zadužujemo po mnogo povoljnijim kamatnim stopama nego što mogu neke druge države, uključujući čak i neke države koje se nalaze u našem susedstvu nastale su raspadom bivše Jugoslavije, znači, zajedno smo nekada bili u istoj državi, a danas su u Evropskoj uniji. Danas se te države zadužuju po kamatnim stopama koje su mnogo više nego kamatne stope po kojima se zadužuje Republika Srbija, koja nije u Evropskoj uniji. To vam ipak govori nešto o tome kolika je snaga naše ekonomije i koliko nam BDP raste više nego što raste čak i u nekim zemljama u okruženju koje su u Evropskoj uniji.
Na kraju, kada govorite o budžetu Republike Srbije, manje-više svi ponavljate jedno te isto. I sa stanovišta običnog čoveka koji se mnogo ne razume u ekonomiju i u geopolitiku, to možda izgleda i logično, ali vodite računa o jednoj stvari – živimo u veoma nestabilnom svetu. Mi ne znamo šta će biti sutra. Pogledajte šta se dešava na istoku Evrope. Ni vi ni ja ne znamo kada će stati rat u Ukrajini. Zna li neko kada će prestati rat i ubijanje u Gazi? Evo, sada se otvara novo žarište na jugu Libana. Pitanje je šta će biti u odnosima između Izraela i Irana. U Sudanu traje rat. Huti i dalje raketama napadaju izraelsku teritoriju preko Crvenog mora. Ukrajinci više ne mogu da izvoze žito preko Konstance.
Hoću da vam kažem, živimo u svetu u kome je sutrašnjica, kako bi rekao Čerčil, misterija zamotana u enigmu. Apsolutno niko ne zna šta će biti sutra. U takvoj situaciji Vlada Republike Srbije mora da ima stabilan budžet, moramo da imamo dovoljno novca u slučaju vrlo teških poremećaja na svetskom geopolitičkom planu, na svetskom tržištu za isplatu plata, za isplatu penzija, moramo da vodimo računa o tome da imamo dovoljno lekova, dovoljno strateških poljoprivrednih proizvoda, dovoljno hrane, a da istovremeno uprkos svemu tome ne zaustavimo kapitalne projekte, jer zaista želimo da do te 2027. godine Srbija bude lider, kako se to danas moderno kaže, Zapadnog Balkana. Dakle, morate o svemu da vodite računa.
Kao što sam pre neki dan rekao, vezano za Srebrenicu, i ova ekonomska pitanja, ova zaduživanja, šta ćemo da finansiramo iz kredita, a šta ćemo da finansiramo iz budžeta, takođe, morate da smestite u određeni ekonomski, ali i geopolitički kontekst. Možda bi stvari bile drugačije kada bismo živeli u svetu u kome nema ratova. Nažalost, živimo u veoma surovom svetu. Ukrajina nije baš tako daleko od nas. Ono što se dešava u Ukrajini i te kako ima negativne efekte i na srpsku privredu i na srpsku poljoprivredu. I, ono što se dešava na bliskom istoku itekako ima efekta negativne na srpsku privredu. Sankcije koje EU uvela Rusiji i čitav zapadni svet, i te kako imaju efekta na srpsku privredu. Makron je do pre mesec ili dva dana čak razmišljao o tome da pošalje Francuske trupe u Ukrajinu. Svako malo jedni drugima prete nuklearnim raketama.
Hoću da vam kažem, živimo u jednom svetu u kome morate da budete jako, jako odgovorni i jako, jako obazrivi i da vrlo pažljivo merite svaki dinar koji iz budžeta izdvajate. Zbog toga država Srbija ne prekida svoje kapitalne, razvojne projekte, ali se zadužujemo, kažem vam po kamatnim stopama, po kojima se zadužuje malo koja zemlja, ne samo u Evropi nego i u svetu. Danas je na svetskom tržištu kapitala novac izuzetno skup upravo zbog globalne geopolitičke i ekonomske nestabilnosti.
U takvoj situaciji jedna mala Srbija, vojno neutralna, politički nezavisna nastavlja ekonomski da se razvija, ali morate da razumete da kada trošite ili kada planirate da potrošite dinar jedan iz budžeta, uvek morate da vodite računa, šta će biti sutra, šta će biti prekosutra, za šest meseci, za godinu dana. A to niko pouzdano ne može da vam kaže.
Zbog toga vam dobronamerno samo skrećem pažnju na to da budžet Republike Srbije moramo svi zajedno da čuvamo, i mi iz Vlade i vi narodni poslanici, jer nažalost, dolaze ona vremena kako naš narod kaže – za ne daj bože. Zbog toga vas samo molim, da kada govorimo o ovim temama, veoma, veoma pažljivo pristupamo ovoj problematici i koja nije ni malo jednostavna, koja je veoma kompleksna i koja na kraju krajeva, nije samo ekonomska, nego je i geopolitička.
Pogledajte samo u kakvom se okruženju nalazi Republika Srbija. Pogledajte samo sa kakvim izazovima se suočavamo. Svakoga dana smo suočeni sa nekim novim pretnjama. Svakoga dana dolaze neki novi napadi na Beograd, nekima smo krivi zbog ovoga, nekima smo krivi zbog onoga. Svako misli da mu Beograd radi o glavi. Tako vam je u Hrvatskoj, tako vam je u Bosni i Hercegovini, tako vam je u određenim političkim krugovima u Crnoj Gori. O tome šta se dešava kod Aljbina Kurtija u njegovoj glavi i u glavi njegovih saradnika neću ni da govorim.
Ali, da ne dužim mnogo i da poštujem vreme narodnih poslanika. Dakle, ne shvatam vaše kritike kao nedobronamerne, samo vam skrećem pažnju na neke stvari koje morate da imate u vidu i da sve ovo o čemu danas govorimo, morate da smestite u određeni, ne samo ekonomski nego istorijski i geopolitički kontekst a on je nažalost takav da je izuzetno težak i za Srbiju ali nažalost i za ceo svet.

Pa, samo bih hteo da kažem nešto koleginici iz Demokratske stranke koja se toliko plaši kako ona kaže – Radikala.
Držite vi, gospođo moja draga fotografiju Aleksandra Vučića kao ikonu za vreme njegove vladavine živite vi jako lepo, živite mirno, živite bezbedno imate dobru platu ništa vam ne fali ni vama ni vašoj porodici, imate sva moguća prava da govorite sve najgore o nama, nema nikakve diktature u Srbiji, koristite električnu energiju kao i svi mi koja je među najjeftinijima ako ne i najjeftinija, gas isto tako. Imali ste gas kada ga pola Evrope nije imalo, imali ste gas koji je najjeftiniji ako ne računamo naravno Rusiju koja ga proizvodi koji je najjeftiniji u Evropi, lepo je vama, nije vama baš tako loše u toj Vučićevoj Srbiji i samo vi molite Boga da poživi što duže i da se brine i o vama i o našim porodicama i o celoj Srbiji.
A da se vrate vaša vremena Bogami ne znam kako bismo isplivali iz korona krize i kako bismo vodili Srbiju u ovim ne teškim nego preteškim vremenima za celu Evropu i za ceo svet? Tako da, ne brinite se vi ništa, lepo je vama u toj radikalskoj Srbiji i po tim diktatorom Vučićem, ništa vam ne fali.
(Dragana Rakić: Molim vas, rekao mi je da mi za sada ništa ne fali, dajte mi reč, sram vas bilo.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li je gospođa iz DS bila pre neki dan u Narodnoj skupštini kada sam citirao čestitku tadašnjeg predsednika DS Zorana Đinđića, generalu Ratku Mladiću iz 1994. godine. Naime, reč je o čestitki vojsci Republike Srpske povodom Vidovdana 28. juna 1994. godine.
U međuvremenu, ja sam u svojoj političkoj arhivi pronašao jednu fotografiju koju bi sada želeo da pokažem gospođi koja je maločas govorila, evo ovde možete da vidite u pozadini, znači, sede Zoran Đinđić i Radovan Karadžić. To je onaj isti Radovan Karadžić koga ste uhapsili 2008. godine, a ovde ispred je brat Radovana Karadžića, Luka Karadžić, koji gusla, a pored njega sedi uvaženi član DS čuveni književnika Rajko Petrov Nogo.
Mislim da ste vi ta vremena ili zaboravili, ili da ste se vi tih ljudi veoma, veoma radikalno odrekli i da kao što postoji neka nova DSS, tako sada izgleda postoji neka nova DS koja nikakve veze nema ni sa Radovanom Karadžićem, ni sa Ratkom Mladićem, ni sa bratom Radovana Karadžića, ni sa Rajkom Petrov Nogom, ni sa Gojkom Đogom. To su vam inače, sve bili istaknuti članovi DS. Nema nikakve veze sa Jovanom Raškovićem, koji kad god je dolazio u Beograd, najpre je dolazio kod Mićunovića i kod Đinđića, pa je tek onda eventualno, išao kod Slobodana Miloševića.
Dakle, sve ste vi zaboravili i sada ste vi neka nova DS, proevropska, držite nam predavanja o tome kako Balinta Pastora treba da bude sramota zato što će da glasa za deklaraciju Svesrpskog sabora.
Vas treba da bude sramota. Vas treba da bude sramota, jer ako jedan Mađar, kaže jasno i glasno da će da glasa za deklaraciju Svesrpskog sabora, a vi kao, valjda ste Srpkinja, kažete da nećete da glasate, to je sramota vaša, a ne njegova. Njemu svaka čast, zato što pokazuje da mi Srbi i Mađari, ne samo možemo da živimo jedni pored drugih, nego možemo da gradimo najbolje moguće odnose u našoj istoriji i da guramo i Srbiju i Mađarsku napred u ovim izuzetno teškim i turbulentnim vremenima.
Znam šta vama smeta, vama smeta to što je i Mađarska i Srbija što su stabilne države, što su jake države, što su odolele svim izazovima, što čuvaju svoju nezavisnost, što čuvaju svoj suverenitet, što ne rade po nalogu bilo kog svetskog centra moći. To vama smeta. Vi bi hteli da se sve radi po diktatu iz Brisela, iz Vašingtona, iz Strazbura, itd. Da, iz Berlina, tako je, iz Berlina.
Sada bih hteo da vas pitam, vi koji sada pričate o litijumu, moram ponovo da vas pitam, a, izvinite gde su sada one stotine hiljada građana Republike Srpske, koji su navodno, u decembru glasali za Aleksandra Vučića i SNS? Kako sada birački spiskovi više nisu problem?
Gde je sada Dragan Đilas da nam pokazuje telefonske govornice, kućice za ptice, trafostanice, u kojima navodno, žive birači SNS? Gde je sada Dragan Đilas, gde je sada Miki Aleksić, gde su sada svi ti veliki borci za poštovanje vladavine prava i demokratije da nam kažu kako u ovom stanu živi 50 ljudi, a u nekom stanu živi 100 ljudi koji su fiktivno prijavljeni? Gde su vam sad ta fiktivna prijavljena lica? Sada ste to sve zaboravili. Odnosno, to više nije tema.
Maločas je jedan kolega iz stranke Mikija Aleksića rekao, obraćajući se nama i vama poslanicima, dakle i nama ministrima, seli ste u fotelje i sada pričate o litijumu. Ja vama mogu da kažem, seli ste u fotelje i prestali ste da pričate o biračkim spiskovima, zato što ste lagali, kao što danas lažete o litijumu i cela vaša politika je zasnovana na lažima.
Evo ja vas sada pitam, a gde su krivične prijave protiv mene kao ministra državne uprave i lokalne samouprave, svakog dana ste pretili podnećemo krivične prijave zato što je ministar falsifikova biračke spiskove, pa ćemo podneti krivične prijave protiv Aleksandra Vučića koji mu je naredio da falsifikuje biračke spiskove, pa ste slali onog Ivana Bjelića koji sada vodi Marš na Drinu, da blokira Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i da iz dana u dan ponavlja besomučno jednu besmislicu dajte nam birački spisak, dajte nam birački spisak i mi smo na svakodnevnom nivou morali da objašnjavamo, ljudi birački spisak se nalazi na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Zašto to govorim?
Zato što vi vodite ono što se u bezbednosnim naukama zove hibridni, odnosno specijalni rat protiv sopstvene države i dobro je rekao Milenko Jovanov, taj hibridni rad ste vodili u vreme Korone, pa kada je prošla Korona, onda ste vodili hibridni rad protiv Aleksandra Vučića i protiv svih nas, kada se desila tragedija u „Ribnikaru“, pa kada su došli izbori prošle godine, dva meseca nije moglo da se živi od vas, od vaših besmislica i laži kako je neko falsifikovao biračke spiskove, kako su rezultate izbora u Republici Srbiji odredili ljudi koji žive u Republici Srpskoj, a Sporazum o dvojnom državljanstvu potpisan u vaše vreme 2002. godine, potpisao ga vaš predsednik DS Zoran Živković kao tadašnji savezni ministar unutrašnjih poslova i po tom sporazumu o dvojnom državljanstvu, građani Republike Srpske od 2002. godine mogu da glasaju u Republici Srpskoj i nije vam smetalo kada su za vas glasali ti isti ljudi iz Republike Srpske, na izborima 2003. goidne, pa na izborima 2007. godine, pa na izborima 2008. godine, i tada je sve bilo u redu i niko nije postavio pitanja birača iz Republike Srpske, ali u novembru i decembru 2023. godine, od ovih ljudi nije moglo da se živi o tome kako stotine hiljada birača naseljavamo u Republici Srbiji iz Republike Srpske da bi pobedila SNS i da bi pobedio Aleksandar Vučić.
Završili se izbori, ljudi seli u svoje fotelje, počeli da primaju poslaničke plate. Da li ste čuli ikada više od tada da pričaju o biračkim spiskovima, o fantomskim biračima, o tome da ljudi žive u trafo-stanicama? Ne, to više nije tema. Sada je tema litijum. Sada se hibridni rat vodi na temi litijuma. Sada treba potkopavati državu Srbiju, treba potkopavati aktuelnu vlast, treba potkopavati predsednika Republike Aleksandra Vučića besomučnim lažima koje se svakodnevno plasiraju građanima Srbije kako smo mi ti koji ćemo da potrujemo građane Srbije, jer ćemo da otvorimo rudnik litijuma u zapadnoj Srbiji i kako nema većeg neprijatelja Srbije od nas.
E, sad, to što ste vi doveli Rio Tinto 2001. godine i ,kao što je Irena rekla, od 2001. godine promenili sve moguće i nemoguće zakone kako bi ta kompanija mogla da se bavi rudarenjem litijuma u Srbiji, to ste isto zaboravili. To više nije tema. Dakle, to što vi radite, to je hibridni, odnosno specijalni rat i to građani Srbije treba da znaju. Sada je samo pitanje koja je sledeća tema na kojoj ćete da vodite hibridni rat i da rušite sopstvenu državu.
A da se spremni da rušite sopstvenu državu, pa to ste pokazali prošle godine kada ste išli u Evropski parlament. Vi ste bruka i sramota za ovu državu. Vi ste jedina delegacija bilo kog parlamenta u Evropi koja ode u Evropski parlament i napada sopstvenu državu. Zašto? Zato što se na izbore išlo, dame i gospodo, da vas podsetim, po njihovim pravilima.
Ja sam kao tadašnji predsednik poslaničke grupe Srpske napredne stranke sa njima potpisao sporazum o izbornim uslovima, sećaju se toga ljudi koji sede ovde, pa smo menjali Zakon o izboru narodnih poslanika, pa smo menjali Zakon o lokalnim izborima, pa smo menjali Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, pa smo spustili cenu na 3%. Inače, da to nije urađeno, ovi ljudi bi videli Skupštinu samo na Drugom dnevniku RTS-a.
Sve smo to uradili da bi ovi ljudi bili zadovoljni i na izbore se išlo 2023.godine po istim izbornim pravilima na kojima se išlo i na izbore 2022. godine. Tad su im izborna pravila odgovarala, a 2023. godine ništa ne valja - falsifikujete biračke spiskove, fantomski birači, krijete birački spisak itd, itd.
Dragan Đilas je išao od jedne do druge lokacije u Beogradu i rekao – evo, vidite, ovde je trafo-stanica, ovde je upisano 50 birača; ovde je kućica za ptice, ovde je upisano 20 birača; ovde je stan tog i tog rukometaša, ovde je upisano 100 ljudi iz Republike Srpske. Šta bi sa tim pričama? Šta bi sa krivičnim prijavama? Sada o tome više niko ne govori, sad je tema litijum i sad je tema deklaracija Svesrpskog sabora i onda spočitavate Balintu Pastoru. Kaže – kako ga nije sramota da on Mađar, pa će da glasa za tu deklaraciju, a vas nije sramota što ste Srpkinja pa nećete da glasate za tu deklaraciju.
Još nešto da vas pitam, a kako vam taj Savez vojvođanskih Mađara nije smetao kad ste vi bili na vlasti?
(Srđan Milivojević: Pa bili smo ponosni na koaliciju.)
A bili ste ponosni? Pa, bili ste ponosni i, evo, sad ću da vam kažem zbog čega. Vlast ste od 2008. do 2012. godine držali sa 128 poslanika.
(Srđan Milivojević: Sa 127.)
Sa 128 poslanika. Poslanici iz ove raspadnute Demokratske stranke nisu smeli, da izvinete, da odu u toalet, da im ne bi pao kvorum i tako su četiri godine vladali.
Naravno, tada im nije smetalo ni Savez vojvođanskih Mađara, ali nije im smetala ni Socijalistička partija Srbije. Svi su bili dobri samo da oni budu pun mandat na vlasti i videli ste 2012. godine – sve, sve, sve, sve, samo ne izbori, nemojte izbore ko boga vas molim, sve može, samo nemojte da idemo na izbore, pa makar ta skupštinska većina brojala 128 poslanika sa sve Savezom vojvođanskih Mađara, sa sve Socijalističkom partijom Srbije, sa svim mogućim i nemogućim koalicionim partnerima. Tada je sve bilo super, tada vam nije smetao Balint Pastor, nije vam smetao Orban, nije vam smetao Ivica Dačić, nije vam smetao Slobodan Milošević, sve je bilo dobro.
E, sada, kad ste u opoziciji, sada Balinta Pastora treba da bude sramota, sada ne valja litijum, sada ne valja Rio Tinto koji ste vi doveli. Vi ste licemeri. Vi nemate nikakvu politiku. Vi politiku menjate od danas do sutra, ali ono u čemu ste istrajni, ono u čemu ste uporni, kad god je Srbiji teško i kad god neko radi protiv Srbije, vi ste uvek na njegovoj strani.
Maločas mi je neko dobacio, kada sam spominjao ove strane centre moći, Berlin. Da, i Berlin. A gde vam je onaj Josip Juratović, vaš veliki saveznik i prijatelj iz Evropskog parlamenta, inače automehaničar? Gde vam je onaj Šider, Šonah, kako su se zvali oni evroparlamentarci kod kojih ste išli da napadate sopstvenu državu zato što je održala izbore po izbornim pravilima koje ste vi tražili? To ste zaboravili, sada je tema litijum. Sutra će biti neka nova tema, ali u svakom slučaju bitno je da ste protiv Srbije, bitno je da ste protiv njenog napretka, bitno je da lažete i obmanjujete građane Srbije. Svaka čast! U tome ste dosledni i tu vam skidam kapu.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je narodni poslanik imao potrebu da me prozove u nekom negativnom kontekstu, dozvolite mi samo da iznesem nekoliko impresija o njegovom govoru, odnosno o stavovima koje je izneo o ovoj deklaraciji.
Mi se u 2024. godini suočavamo sa jednom vrstom hajke protiv predsednika Aleksandra Vučića, protiv Vlade Republike Srbije, protiv većine u Narodnoj skupštini koja će da glasa za ovu deklaraciju i ta hajka je slična onoj hajci koja je vođena, a i dan danas se vodi protiv jednog dokumenta SANU, koji se obično u javnosti označava kao memorandum SANU.
Taj dokument je prvi put objavljen, odnosno ugledao je svetlost dana tako što su ga objavile „Večernje novosti“ negde u jesen 1986. godine, ali ga nisu objavile pod njegovim punim nazivom. Pun naziv tog dokumenta je Memorandum SANU – nacrt ili radni tekst.
Skupština SANU, sticajem okolnosti, nikada nije usvojila taj dokument. Međutim, to je manje važno. To je jedan formalni momenat. Ono što je mnogo važnije to je da su Memorandum SANU iz 1986. godine, odnosno nacrt tog memoranduma pisali najumniji Srbi tog vremena, od kojih su neki i danas živi. Pisali su ga Vasilije Krestić, Dušan Kanazir, Dobrica Ćosić, Dejan Medaković. Ne znam da li vam znače nešto ta imena?
Krajem osamdesetih i tokom devedesetih godina i sve do dan danas svi oni koji mrze ili ne vole Srbiju ili srpski narod uvek, po pravilu, kažu Memorandum SANU je program Velike Srbije i to se odnosi i na ovu deklaraciju koju ćemo mi ovih dana da usvojimo sa vama ili bez vas.
Sada, u čemu je sličnost? O tom Memorandumu SANU iz 1986. godine ja sam čuo svakojake neistine, da je ona velikosrpski dokument, da je ona bila priprema koja je pisana za Slobodana Miloševića kako bi otpočeo ratove, da je to jedan genocidni dokument koji poziva na istrebljenje nesrpskih naroda u bivšoj Jugoslaviji itd.
Međutim, sve to što je rečeno o tom dokumentu je neistina i ljudi koji su o tom dokumentu pričali ga, po pravilu, nisu ni pročitali. Ja do dan danas nisam čuo šta u tom Memorandumu SANU nije tačno. Ja mislim da je sve tačno. Taj memorandum ima dva dela – dijagnozu političkog i ekonomskog stanja tadašnje Socijalističke Jugoslavije, a na drugoj strani predloge rešenja. Ni u jednom redu, ni u jednoj rečenici se ne poziva ni na kakvu mržnju, ni na kakvo etničko čišćenje, ni na kakvu Veliku Srbiju, ni na kakvo rušenje Jugoslavije. Poziva se na rešavanje gorućih političkih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih problema sa kojima se suočavala tadašnja socijalistička Jugoslavija i tadašnja Socijalistička Republika Srbija i srpski narod u toj Socijalističkoj Jugoslaviji.
Tako vam je gospodine Pavićeviću i sa ovom deklaracijom koju, čini mi se, iako ste vi pokušali da stvorite utisak da ste je detaljno čitali, čini mi se da je niste baš dovoljno detaljno čitali. Nema nikakvog poziva na mržnju, nema nikakvog poziva na etničko čišćenje, nema ničega što bi predstavljalo pretnju drugim narodima ili drugim državama.
Kao što vam je danas lepo rekla predsednica Narodne skupštine i kao što vam je do sada mnogo puta rekao i predsednik Republike Aleksandar Vučić i predsednik Vlade gospodin Vučević, ova deklaracija, između ostalog, poziva na mir, stabilnost. Ova deklaracija predstavlja jednu ispruženu ruku Srbije i srpskog naroda državama koje su nastale na prostoru bivše Jugoslavije i narodima koji su nekada zajedno sa nama živeli u toj Jugoslaviji.
Međutim, šta je vaš problem, odnosno šta je problem tog dela intelektualne ili nazovi intelektualne elite kojoj vi pripadate? Vi pripadate onom delu elite ili kvazielite u Srbiji koja svako pominjanje Srbije, srpstva, srpskog ujedinjenja, srpske sloge doživljava kao projekat stvaranja velike Srbije. Vi spadate u red onih ljudi koji imaju potrebu da svoje evropejstvo, svoju kulturu, svoje obrazovanje, svoju načitanost, svoj mondijalizam dokazujete time ko će od vas biti veći autošovinista. To ste pokazali i u ovoj svojoj poslednjoj rečenici.
Ja zaista ne želim da me iko pogrešno shvati ili da me pogrešno protumači, ali ne razumem zašto svi vi koji sebe smatrate demokratama, filantropima, protivnicima velike Srbije, protivnicima srpske sloge stalno imate potrebu da se nekome dokazujete, da se nekome pravdate i onda u poslednjih nekoliko godina, to vam je valjda nametnuto od nekoga kao neka vrsta narativa, stalno imate potrebu da spominjete tu Srebrenicu.
Sada mi treba po milion puta, po dva miliona puta da kažemo – žao nam je zbog zločina koji se desio u Srebrenici, žao nam je zbog onoga što se tamo desilo u julu 1995. godine, ali to vama nije dovoljno, ni kada se ponovi milion puta, ni dva miliona puta, ni pet miliona puta, nikada vama nije dovoljno. Zato što je to što se desilo u Srebrenici u julu 1995. godine maslinova grančica sa kojom vi pokušavate da sakrijete da ustvari vama uopšte nije stalo do interesa Srbije, do interesa Republike Srpske i do interesa srpskog naroda.
Ja sam pokušao neki dan i sve vreme ste mi dobacivali da objasnim da se Srebrenica nije desila baš tek tako. Maločas je jedan vaš kolega, a neću da kažem šta mu je Tomislav Nikolić svojevremeno rekao, kada je imao tako jedan histeričan i agresivan napad u Narodnoj skupštini, šta veterinari rade u takvim situacijama.
(Aleksandar Jovanović: Vređaj slobodno. Šta se plašiš?)
Ne plašim se, nego neću da skrenem sa teme.
Da biste bili krajnje intelektualno pošteni, onda morate da objasnite građanima Srbije, ali morate da budete pošteni i prema samima sebi, pa da kažete da ono što se desilo u Srebrenici, nije se baš desilo tek tako.
Vaš kolega, koji sedi u ovoj žutoj košulji tu pored vas, spominjao je kako je jedanput Zoran Đinđić u Narodnoj skupštini, mada se ja ne sećam da je Zoran Đinđić to ikada rekao, a inače gospodin u žutoj košulji u to vreme nije ni bio član DS, on je postao član DS tek nakon smrti Zorana Đinđića, isto kao i Dragan Đilas i on o političkom delu Zorana Đinđića zna jako malo, ali spominjao je nekakvu „Crnu legiju“, spominjao je Antu Pavelića itd.
Na tom prostoru istočne Bosne 1941. i 1942. godine ta „Crna legija počinila je toliko monstruozne zločine da su Nemci tražili od tog istog Ante Pavelića da obustavi akciju ubijanja Srba u istočnoj Bosni, pa se onda desila 1991. godina kada je odavde iz Beograda poslata poruka bosansko-hercegovačkim muslimanima – nemojte da izlazite iz Jugoslavije, nemate potrebu za tim, u Jugoslaviji su muslimani jedini na svetu, kao verska grupa, priznati kao nacija. Ni jedno pravo im nije bilo uskraćeno. Ponuđeno je predstavnicima muslimana koji su došli u Beograd, između ostalog, da muslimanski mladići iz BiH ne moraju da odlaze na odsluženje JNA van BiH. Bilo je pokušaja da se BiH zadrži u Jugoslaviji. Međutim, krenulo se putem otcepljenja.
Šta ste mogli da očekujete od srpskog naroda u BiH, koji je preživeo genocid u Drugom svetskom ratu, posle referenduma u kome Srbi nisu hteli da učestvuju, nego strah, a iz straha je nastao otpor. Republika Srpska nije nastala kao genocidna tvorevina. Ona je nastala kao otpor srpskog naroda ponovnom pokušaju genocida nad njim koji je pokušan da se izvede, a nažalost je delimično uspeo u periodu od 1992. do 1995. godine. Zašto vam to govorim? U taj kontekst morate da smestite i događaje iz jula 1995. godine u Srebrenici koje svaki razuman čovek osuđuje, ali jedan veliki engleski istoričar je rekao – jedna činjenica izdvojena iz mora drugih činjenica je čudovište. To vi radite. Vi ste jednu činjenicu – zločin u Srebrenici koji se desio u julu 1995. godine, ma kako ga kvalifikovali, neko ga kvalifikuje kao genocid, neko ga kvalifikuje kao ratni zločin, ali vi ste ga istrgli iz konteksta.
Vi ne kažete šta je bilo na tim prostorima 1941, 1942. godine, šta su radili Pavelićev poverenik za BiH Jure Francetić i njegov zamenik Rafael Boban u Srebrenici, u Bratuncu. Izbili su na Drinu u aprilu 1942. godine i Francetić šalje 10. aprila 1942. godine Anti Paveliću u Zagreb čuturicu sa vodom iz Drine i kaže – poglavniče, hrvatska vojska izbila je na istočnu granicu domovine. Izbila je tako što su popalili apsolutno sva srpska sela u istočnom Podrinju, decu su nabijali na bajonet. To je radio Naser Orić 1992, 1993. godine.
Međutim, sve ste to zaboravili, ako ste to ikada i znali, i onda ste se uhvatili Srebrenice i svako se uhvati Srebrenice ko pokušava da dokaže da je veliki evropejac, da je veliki demokrata i mora hiljadu puta da ponovi da smo mi genocidni i da se desilo nešto što se nikada u istoriji nije desilo da bi time dokazao, šta, da pripadate nekom demokratskom klubu, da pripadate civilizovan delu sveta ili kako vole da kažu ovi iz hrvatske Vlade – da ste na pravoj strani istorije.
Stalno imate potrebu da ovde među nama Srbima tražite neke genocidne ljude, neke tajno velikosrbe, čak i fašiste. Ni to vam nije strano. Tražite fašiste među u narodu koji je najviše stradao od fašizma. Pored Rusa, Poljaka i Jevreja, to su Srbi. Ja vidim da vi u ovoj deklaraciji, kao što su neki u Memorandumu SANU tražili jedno slovo, jednu reč za koju da se uhvate i da kažu – evo ga, Aleksandar Vučić, prerušeni radikal, kroz ovu deklaraciju hoće da stvori veliku Srbiju.
Da vam kažem nešto, gospodine Pavićeviću. I vama i nekima koji su ovih dana pričali o velikoj Srbiji, ta velika Srbija nikad nije postojala, a stalno se narodi na Balkanu plaše velikom Srbijom. Kao što je Karl Marks rekao svojevremeno - bauk kruži Evropom, bauk komunizma. E, tako Balkanom kruži bauk velike Srbije.
Ali, da vam kažem. Velika Srbija nikada nije postojala, ali je i te kako postojala velika Hrvatska, od 1941. do 1945. godine, postojala je velika Albanija, od 1941. do 1944-1945. godine, postojala je velika Bugarska, od 1941. do 1944. godine.
(Aleksandar Jovanović: Ovo nije normalno.)
Da, da, ništa vama nije normalno zato što vi o tome pojma nemate.
I u sve te tri nazovi velike države, Srbi su masovno stradali.
Zbog toga se donosi ova Deklaracija, da bi se Srbi konačno, vi kažete i to mi spočitavate, da gledaju na svet svojim očima, a čijim očima da gledaju? Tuđim? Nekim stranim? Pa, da gledamo svojim očima i da razmišljamo svojom glavom, da vodimo računa o svojim interesima.
Šta je naš interes u ovom trenutku? Da sačuvamo mir, stabilnost u Srbiji i da obezbedimo njen ekonomski razvoj, kao i da ne dozvolimo da bilo ko uvuče Srbiju i srpski narod u bilo koji svetski sukob. Od Srba, pa i od vas koji ste takođe Srbi, ne zavisi ni kada će prestati rat u Ukrajini, ni kada će prestati ubijanje u Gazi, ni kada će prestati ovo ludilo koje se dešava u svetu. Ali, od nas i te kako zavisi da li ćemo sačuvati našu jedinu Srbiju, da li ćemo sačuvati u njoj mir i stabilnost i da li ćemo u ovim teškim i preteškim vremenima uspeti da obezbedimo njen daljni ekonomski razvoj.
Ako u tome uspemo, biće više novca za ono što su pričale neke vaše kolege, i za zdravstvo i za školstvo i za poljoprivredu i za sve druge građane koji žive u Republici Srbiji.
Dakle, nemojte da tražite u ovom dobronamernom, u ovom ljudskom dokumentu, u ovom hrišćanskom dokumentu bilo šta ružno, bilo šta negativno. Nema u njemu nikakve mržnje.
Na kraju krajeva, vi zaboravljate da je tom Saboru prisustvovala i Njegova Svetost patrijarh srpski gospodin Porfirije. Ako mi nađete posle patrijarha Pavla čoveka koji je više u SPC smireniji, posvećeniji miru, ima razumevanja za sve narode koji žive zajedno sa nama ili žive pored nas od gospodina Porfirija, nećete u tome uspeti. Čovek je bio mitropolit u Zagrebu. Živeo je među Hrvatima. Poštovali su ga i on je poštovao njih. On je prisustvovao, to nećete da kažete, ovom Saboru i on je, između ostalog, blagoslovio ovu Deklaraciju. Nadam se da ne mislite da je i patrijarh Porfirije velikosrbin, četnik, da je u službi režima Aleksandra Vučića, da i on hoće da stvori veliku Srbiju. Nadam se da ne idete toliko daleko u tim vašim političkim fantazmagorijama.
Žao mi je i ja mislim da je svakom razumnom Srbinu žao što sa takvim ponosom kažete da nećete da glasate za ovakvu jednu Deklaraciju i za ovakav jedan dokument. A čuli ste od naših kolega iz Saveza vojvođanskih Mađara da će jednoglasno da podrže ovu Deklaraciju. Pa, zamislite taj moralni i nacionalni pad kod nekih od vas! Vi kao Srbi nećete da podržite Deklaraciju svesrpsku, ali će za to glasati Mađari, glasaće Hrvati, glasaće pripadnici drugih naroda, koji su prisutni i u Vladi Srbije, prisutni su i ovde među našim narodnim poslanicima. Među našim narodnim poslanicima imate i Srbe i Mađare i Bugare i pripadnike svih nacija i vera koji žive u Srbiji.
Na kraju krajeva, ne morate da glasate za ovaj dokument, ali molim vas kao boga, svoje evropejstvo, svoj kosmopolitizam, nemojte da dokazujete time što ćete da budete autošovinista i što ćete po milioniti put da kažete - e, ali desila se Srebrenica. Jeste, desila se Srebrenica, ali desilo se nešto i pre te Srebrenice.
Ovim ću da završim - Uvek imajte na umu ono što je rekla jedna žena koja je bila na vašoj strani u ideološkom smislu, ali je bila od vas mnogo obrazovanija i mnogo pametnija, pokojna Latinka Perović, ja se sa njom u mnogo čemu nisam slagao, čitao sam mnoge njene knjige, njene tekstove itd, ona je čak bila i član, ako se ne varam, Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića, ali nema to nikakve veze, bila je pametna i obrazovana žena, izgovorila je i napisala jednu sjajnu rečenicu: "Istorija nije samo tekst nego i kontekst". Uvek to imajte u vidu.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko je meni poznato sumporna i hlorovodonična kiselina i danas stiže u Šabac kao je stizala i pre deset i pre 50 godina zbog između ostalog potreba fabrike „Zorka“ u Šapcu koja proizvodi mineralna đubriva pa se nije desilo ni Šapcu ni Šapčanima ništa strašno zbog toga.
Hteo bih da postavim jedno pitanje ne koleginici koja je diskutovala maločas, nego jedno retoričko pitanje. Kažite mi gde su vam sada ovi fantomski birači? Gde su vam sada falsifikovani birački spiskovi? Pretili ste da ćete da podnosite krivične prijave zbog krađe izbora protiv predsednika Republike, Aleksandra Vučića, protiv predsednice tadašnje Vlade, Ane Brnabić, protiv mene kao tadašnjeg ministra državne uprave i lokalne samouprave.
Svakog božijeg dana tokom novembra i decembra prošle godine neko od vas ili neko od vaših aktivista izlazio je u javnost sa potpuno netačnim informacijama o tome kako naseljavamo grad Beograd sa ljudima iz unutrašnjosti, kako su desetine hiljada ljudi nelegalno iz Republike Srpske glasali na lokalnim izborima za opštine i gradove u Republici Srbiji, pa je onda Dragan Đilas pričao o tome kako birači žive u napuštenim telefonskim centralama, u trafostanicama, pa se kod nekog tamo nalazi upisano na stanu 50 ili 100 ljudi.
Kako više ne pričate o tome? Kako to više nije tema? A bila je toliko važna tema da ste zbog toga išli u Evropski parlament, pa ste tamo tužakali sopstvenu državu da smo pokrali izbore, da se bavimo izbornim inženjeringom, pa ste napadali ljude iz Republike Srpske. Smetala vam je tada i Republika Srpska kao što vam smeta i danas.
Ali se onda u Evropskom parlamentu izleteo izgleda vaš ustavni stručnjak, Tanasije Marinković, pa onda rekao – dobro, sve bi to bilo u radu i oko biračkih spiskova i oko fantomskih birača i oko rezultata izbora samo kada bi se dobila ona famozna peta frekvencija. Čovek je rekao suštinu. Niti su vas zanimali birači, ni birački spiskovi. Znali ste vi vrlo dobro da je birački spisak potpuno javna evidencija koja se nalazi na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i da apsolutno svaki građanin Republike Srbije može da izvrši uvid u birački spisak. Ne, vi ste dva meseca konstantno postavljali samo pitanje – dajte nam birački spisak, dajte nam birački spisak.
Zašto ovo govorim? Izbori su završeni. Gospoda su sela u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Nema više teme biračkog spiska. Nema više fantomskih birača. Sada se stvara jedna nova atmosfera građanskog rata, kao što je bila stvarana u novembru i decembru 2023. godine. Ovoga puta atmosfera građanskog rata stvara se oko litijuma. I sada se narod huška, sada se narod poziva da izlazi na ulice, da se blokiraju saobraćajnice, da se izlazi na trgove naših opština i gradova zato što, zamislite, diktatorski režim Aleksandra Vučića hoće da potruje celu Srbiju.
Sada se samo postavlja pitanje – da li to radite sami ili to radite uz pomoć nekoga iz inostranstva kome ne odgovara stabilna i jaka Srbija?
Prošle godine ste pokazali ko su vam saveznici, najveći protivnici i najveći mrzitelji Srbije u Evropskom parlamentu su vam frenetično aplaudirali dok ste u decembru 2023. godine iznosili najmonstruoznije neistine vezane za izbore u Republici Srbiji.
Sada ste to sve zaboravili. Sada to više nije tema. Sada više nema fantomskih birača. Sada niko ne živi i ne glasa u kućicama za ptice, u telefonskim govornicama, u trafostanicama. Sad kod rukometaša tog i tog više ne živi na adresi 100 ljudi. To više nije tema.
Sada se stvara jedna nova atmosfera, stvara se atmosfera oko litijuma i ako malo saslušate ove ljude koji sede sa naše leve strane, svi počinju svoje govore na isti način – pa eto, ja se ne razumem baš mnogo u litijum, ali to je jako strašna stvar i naneće ogromnu štetu državi Srbiji.
Kao što ste prošle godine besomučno lagali oko biračkih spiskova, oko fantomskih birača, tako sada besomučno lažete i plašite građane Srbije oko iskopavanja litijuma, a to radite, pored toga što ja mislim da to radite iz određenih finansijskih razloga, jer mislim da neko mnogo moćniji i neko mnogo pametniji iza vas stoji i pokušava da destabilizuje ne Aleksandra Vučića samo, nego ovu državu i ovaj narod, iz mnogo razloga, a neki od tih razloga su zapisani i u ovoj deklaraciji o kojoj vi veliki Srbi i veliki branioci Srbije niste progovorili nijednu jedinu reč, to između ostalog radite i zbog toga što vi u stvari nikakvu politiku i nemate.
Nisam čuo od vas šta biste vi radili sa srpskom ekonomijom, šta biste vi radili sa našim javnim finansijama, šta biste vi radili u srpskoj poljoprivredi. Šta ste radili u srpskoj poljoprivredi, evo, to ću vam reći danas popodne, kada dođe vreme za postavljanje pitanja, šta ste i na koji način ste sve upropaštavali srpsku poljoprivredu.
Nisam čuo ništa od vas šta biste vi uradili u oblasti spoljne politike, sem što lupetate od 2022. godine, otkako je počeo rat u Ukrajini, o tome kako evo samo što nije Aleksandar Vučić uveo sankcije Ruskoj Federaciji, pa će da uvede 2022, pa će 2023. godine, pa kada se završe izbori 2023, onda će u 2024. godini, pa onda kaže – čeka da se završe lokalni izbori 2. juna 2024. godine, pa će onda da uvede sankcije Ruskoj Federaciji. Nisam čuo ni reč i niko od nas nije čuo nijednu jedinu reč kako biste vi rešavali problem Kosova i Metohije. Dakle, apsolutno nemate odgovor ni na jedno pitanje, ni na jedan izazov sa kojim se danas suočava država Srbija.
Manipulišete građanima, iznosite neistine, plašite narod, ali zaboravljate jednu osnovnu stvar – šta narod misli o vama i šta narod misli o nama. Pa to je narod rekao i na izborima u decembru 2023. godine, kao što je rekao i 2. juna 2024. godine. Nama je dao poverenje, a vi ste i dalje u opoziciji. I samo nastavite tako. Samo nastavite tako, Srpska napredna stranka će da vlada narednih sto godina. I dobro je što će to tako da bude, jer će Srbija da bude mnogo, mnogo uspešnija, mnogo drugačija zemlja nego što je bila u vaše vreme. A ja se iskreno nadam da se to vaše vreme nikada više neće vratiti.
A samo da vas podsetim na jednu stvar, dosta dugo se bavim politikom i podsetiću vas na jednog vašeg velikog političkog mislioca koji danas stoji iza vas, doduše, malo se povukao u pozadinu, to je Dušan Petrović. Nekada je bio ministar pravde, pa je bio ministar poljoprivrede, pa je onda izmislio Nebojšu Zelenovića kao novog lidera grada Šapca i Mačve, kao velikog zaštitnika srpske ekologije. A znate šta je pričao Dušan Petrović? Ja se sećam tih vremena i tih godina, ovde u Narodnoj skupštini? Da je budućnost Srbije, da je budućnost naše energetike u tome da eksploatišemo energiju iz uljanih škriljaca. To je bila vaša politika. To je bila politika stranke iz koje ste svi vi nastali. Ja sada ne ulazim u te vaše brakorazvodne parnice, ali tada ste bili svi u jednoj stranci i svi ste bili pod jednim političkim krovom i taj Dušan Petrović vam je bio jedan od glavnih političkih šefova.
I kao što vidite, tad vam nisu smetali ni uljani škriljci, ni litijum, ni rudarenje, niti bilo šta. Sad kad više niste u poziciji da vi odlučujete o tome, nego da o tome odlučuje Vlada koju vodi Miloš Vučević, da o tome odlučuje predsednik Republike Aleksandar Vučić i ova skupštinska većina, sad ništa ne valja. Sad treba da zaoremo puteve kao Kraljević Marko što je nekad radio u narodnoj pesmi, sad treba da zatvorimo sve rudnike, da porušimo sve železnice, da porušimo Beograd na vodi, gde mnogi od vas imaju ne jedan, nego dva, tri i nekoliko stanova, dakle, sve da stane u Srbiji, da biste vi rekli kako ste vi bili u pravu.
Niti ste bili u pravu pre 2012. godine, niti ste bili u pravu sada. Srbija će nastaviti da se razvija. Srbija će nastaviti da krupnim koracima grabi napred. Vi to ne možete da zaustavite. Ja sam ubeđen da ogromna većina građana Srbije neće nasesti na vaše pozive da izazovete građanski rat u Srbiji, kao što ste to hteli krajem prošle godine, pred decembarske izbore.
Da je to tako dokazuje još jedna činjenica. Prošle godine jedan od glavnih bukača ispred Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, čovek koji je na megafon govorio - dajte nam biračke spiskove, dajte nam biračke spiskove, dajte nam biračke spiskove, i mi smo na dnevnom nivou, zna to koleginica Jelena Žarić Kovačević, ona se sad bavi resorom državne uprave i lokalne samouprave, mi smo na dnevnom nivou, iz dana u dan, objašnjavali građanima Srbije, objašnjavali tom Ivanu Bjeliću, ljudi, birački spisak nije nikakav tajni dokument, nalazi se na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Svako može da izvrši uvid u birački spisak. Ne, oni su kao oni u Jevanđelju i u Novom zavetu, kada je Hristos činio čuda, lečio ljude, vaskrsavao mrtve, oni su stalno ponavljali jedno te isto - pokaži nam čudo, pokaži nam čudo. Tako isto i ovi rade. Mi kažemo - evo vam birački spisak na sajtu Ministarstva. Ne, dajte nam birački spisak.
Zašto spominjem tog Ivana Bjelića? Sad tom Ivanu Bjeliću više nije bitan birački spisak. Jeste li ga čuli u poslednjih nekoliko meseci da priča o biračkim spiskovima, o fantomskim biračima, o preseljenju birača? Ne. Ali zato taj isti Ivan Bjelić je bio vođa, zajedno sa Savom Manojlovićem, ovog čuvenog marša na Drinu, pa su se oni predstavljali kao naslednici Stepe Stepanovića, cerskih junaka, pa su oni od nas ministara u Vladi Srbije, vas narodnih poslanika pravili maltene austrougarsku okupacionu vojsku od koje će oni da oslobode zapadnu Srbiju, Mačvu i Podrinje.
Dakle, radi se o profesionalnim aktivistima i ne može niko da me ubedi da neko u decembru 2023. godine priča o biračkim spiskovima, izmišlja o fantomskim biračima, a da onda nekoliko meseci nakon toga uopšte više ne govori na tu temu, nego govori o litijumu, o Jadru, o tome kako Aleksandar Vučić nastoji da zatruje Srbiju. Dakle, pitanje je samo ko ga plaća, za čije interese radi i bilo bi pošteno da nam kažete kolika je ta cifra, koliko košta da prodate obraz, da prodate čast i da se stavite u službu onih koji ne žele dobro građanima Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da jedan deo opozicije vrlo jasno pokazuje koliko poštuje pripadnike nacionalnih manjina, verbalno ih izuzetno poštuju, ali u praksi, kao što vidite, prilično su nervozni kada vam članovi Vlade Republike Srbije, vama kao pripadniku bošnjačke manjine, bošnjačkog naroda, odgovaraju ne bi li ste imali što više informacija koje su vam kao narodnom poslaniku bitne.
Ono što želim da vam kažem, ali pre svega da vam se zahvalim na tome što ste postavili poslaničko pitanje, kad god dođe jul mesec vi Bošnjaci se setite Srebrenice, sa pravom, mi Srbi se setimo Bratunca i okoline, sa pravom. Tugujemo svako za svojim žrtvama i u toj opštoj tuzi i bolu vrlo često smo skloni da budemo grubi i oštri jedni prema drugima, da izgovaramo teške reči misleći da time činimo dobro sopstvenom narodu.
Dopustite i nemojte da se ljutite na mene ako kažem nešto sa čim se vi ne slažete, ali mislim da bi bilo korektno, kada već govorite o tako važnoj temi kao što su odnosi između Srba i Bošnjaka, da se malo podsetimo kako su zapravo počele nevolje između naša dva naroda početkom 90-ih godina. Verujem da vi imate o tome malo drugačije mišljenje nego ja, ali dopustićete mi da iznesem svoje mišljenje, a biću vrlo spreman da saslušam i vaše.
Želim da vas podsetim na nešto, vi ste mlad čovek, ja sam malo stariji od vas i sećam se tog vremena i čitao sam dosta o tome, 1991. godine, pored Stranke demokratske akcije Bosne i Hercegovine, postojala je jedna stranka, tako je, Muslimansko bošnjačka organizacija koju su vodili Adil Zulfikarpašić i akademik Muhamed Filipović. Ta dvojica muslimana, tad je bio u opticaju termin Musliman, od 1993. godine vi se nazivate Bošnjacima i mi to poštujemo, 1991. godine Zulfikarpašić i Filipović su bili u poseti kod Slobodana Miloševića na jednom vrlo važnom političkom sastanku.
Slobodan Milošević je ponudio…
(Slavica Radovanović: Ajde, ne kradi nam vreme.)
Ne znam zašto ste nervozni. Govorim o jednoj veoma važnoj temi, o odnosima između Srba i Bošnjaka.
(Slavica Radovanović: Vi ste ministar poljoprivrede.)
…a doći ćemo i do poljoprivrede.
Dovoljno sam dugo proveo godina u ovom parlamentu da biste trebali da znate da mene ne možete baš tako lako da isprovocirate. Tako da, vi slobodno nastavite da radite svoj posao, a ja ću svoj.
Dakle, 1991. godine postignut je dogovor između muslimansko-bošnjačke organizacije i rukovodstva Republike Srbije da Bosna i Hercegovina ostanu u sastavu Jugoslavije. Milošević je čak ponudio i određene benefite za Muslimane u BiH, i to je prihvaćeno i to je dogovoreno. Jedan od benefita je bio i taj da muslimanski, odnosno bošnjački mladići mogu da služe JNA u opštinama i gradovima isključivo na teritoriji BiH. Dakle, da ne moraju da idu u Srbiju, Crnu Goru ili u Makedoniju. Govorim o vremenu kada su se Slovenija i Hrvatska već otcepile, nelegalno i protivustavno, od Jugoslavije.
Te 1991. godine, koliko se sećam, taj plan je prihvatio i Alija Izetbegović. I da je taj plan realizovan, odnosno da je taj dogovor realizovan iz 1991. godine, verovatno ne bi bilo građanskog rata u BiH, ne bi bilo ni Sarajeva, ne bi bilo ni Srebrenice, ne bi bilo ni Prijedora, ne bi bilo ni Bratunca, ne bi bilo ni mnogih drugih stratišta i za srpski i za bošnjački narod.
Međutim, u jednom trenutku, političko rukovodstvo Muslimana, odnosno Bošnjaka u BiH, povelo se za politikom zvaničnog Zagreba, odnosno za politikom tadašnjeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, da je za BiH, odnosno da je za Bošnjake…
(Poslanici opozicije dobacuju.)
Ja sam član Vlade. Pročitajte malo Ustav Republike Srbije. Dakle, ministar je član Vlade, a Vlada Republike Srbije je organ koji kreira politiku Republike Srbije.
(Jelena Milošević: O čemu vi pričate?)
Dakle, u jednom trenutku Alija Izetbegović se okrenuo politici zvaničnog Zagreba, koji je smatrao da je bolje rešenje da se BiH izdvoji iz Jugoslavije i da postane nezavisna država.
Dana 29. februara i 1. marta 1992. godine održan je referendum o nezavisnosti BiH, na koji su izašli isključivo Muslimani i Hrvati. Srbi su taj referendum bojkotovali.
(Poslanici opozicije lupaju o klupe.)
Zaista pokazujete veliko poštovanje prema bošnjačkom narodu, vi koji lijete suze za postradalim Bošnjacima u Srebrenici, vi koji kažete da smo mi Srbi genocidan narod, vi koji kažete da ne žalimo dovoljno Bošnjake koji su streljani u Srebrenici. Evo, sada pokazujete na delu koliko ste licemerni, koliko vam nije stalo ni do Srba, ni do Bošnjaka, niti do bilo čega, sem do toga da u Narodnoj skupštini izazivate haos i da pokazujete koliko ste nekulturni, koliko ste nevaspitani i koliko nemate strpljenja da saslušate ljude koji govore u Narodnoj skupštini.
Doneta je ta odluka o nezavisnosti BiH. Neki među Bošnjacima su pomislili da je time sve rešeno, da je zvanični Zagreb iskren prema njima, da zaista želi suverenu, nezavisnu i celovitu BiH. I šta se onda desilo? Već u jesen 1992. godine započeo je krvavi rat između hrvatske vojske, dakle, vojske Republike Hrvatske i Hrvatskog vijeća obrane, na jednoj strani i armije Bosne i Hercegovine, na drugoj strani. Taj rat je trajao sve do marta 1994. godine, kada je dogovoren Vašingtonski sporazum, kojim je okončan rat između Hrvata i Bošnjaka u BiH.

Hoću da vam kažem moje mišljenje. Bilo bi dobro da mi Srbi mislimo svojom glavom, ali i da vi, Bošnjaci, mislite svojom glavom.
Isto tako, ono što vrlo često ističe Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, da se mi Srbi nekad stavimo u cipele Bošnjaka, a da se vi Bošnjaci nekada stavite u cipele Srba. Mislim da bismo se bolje razumeli, mislim da bismo imali više razumevanja jedni za druge i mislim da bismo lakše iskoračili iz tih okova prošlosti, hrabro iskoračili u budućnost i shvatili da ni vi Bošnjaci ni mi Srbi ne možemo da odemo na neke druge meridijane i na neke druge krajeve sveta, nego da smo prosto osuđeni da živimo jedni pored drugih i jedni sa drugima.
Što se tiče kolega iz opozicije koji konstantno dobacuju i koji me konstantno podsećaju da sam ja ministar poljoprivrede, želim da kažem i za vas, a i za njih koji dobacuju i koji time pokazuju koliko vas poštuju i koliko poštuju sve Bošnjake i u Srbiji i u Bosni i Hercegovini, želim da vam kažem da zahvaljujući vrednim i složnim i Srbima i Bošnjacima u Zlatiborskom i u Raškom upravnom okrugu, dakle u onom delu Srbije koji vi Bošnjaci nazivate Sandžakom, a mi ga nazivamo Zlatiborskim i Raškim okrugom, mi beležimo jedan rezultat koji možda za ove koji dobacuju i nije toliko bitan, ali ja mislim da jeste. Radi se o tome da Srbija, nažalost, već decenijama beleži pad broja grla i kada su u pitanju goveda, i kada su u pitanju svinje, i kada je u pitanju živina, međutim, ne beležimo pad kada je u pitanju broj grla ovaca.
Vidite koliko im je to smešno. Vidite koliko im je to smešno i koliko oni ništa ne razumeju. Vidite koliko oni ništa ne razumeju. Njima je smešno kada ja kažem, kao ministar poljoprivrede, da zahvaljujući vrednim i složnim Srbima i Bošnjacima u Sandžaku, odnosno u Zlatiborskom i Raškom okrugu beležimo rast broja grla ovaca, beležimo veću proizvodnju ovčjeg mesa, ovčjeg sira, mleka i proizvoda od ovčjeg mleka.
Vama koji se smejete…
(Aleksandar Jovanović: Ovo je leksilijum. Mogu li da vam dam lekić?)
Meni ne treba lekić, vrlo sam smiren.
Gospodine narodni poslaniče, ovo što govorim i te kako ima smisla, pustite ove što dobacuju.
Imao sam tu čast i privilegiju da budem u delegaciji koju je predvodio predsednik Republike, Aleksandar Vučić. Vratili smo se pre nekoliko dana iz posete Ujedinjenoj Arapskoj Republici Egipat. Potpisali smo nekoliko veoma važnih bilateralnih međudržavnih sporazuma između Republike Srbije i Ujedinjene Arapske Republike Egipat. Mislim da je jedan od najvažnijih sporazuma Sporazum o slobodnoj trgovini. To znači da će Republika Srbija, da će naši poljoprivredni proizvođači, da će naše kompanije moći da izvoze na veliko egipatsko tržište, na tržište od 110 miliona stanovnika sa carinskom stopom od 0%, dakle bez carine, apsolutno sve poljoprivredne proizvode koje proizvedemo ovde u Republici Srbiji, uključujući i proizvode, budući da je Egipat muslimanska zemlja, zato to i naglašavam, oni to ne razumeju pa se zato smeju, ali oni inače ništa ne razumeju, pa im je sve smešno…
Smeju se oni koji ne razumeju, oni koji razumeju mislim da nemaju razloga da se smeju, mislim da imaju razloga da budu radosni.
Dakle, moći ćemo u Egipat, kao veliku muslimansku zemlju od 110 miliona stanovnika, da izvozimo bez carine, između ostalog, i goveđe i ovčje meso, da izvozimo sir, mleko i mlečne proizvode, što mislim da je veoma važno za odnose između Republike Srbije i Ujedinjene Arapske Republike Egipat, ali mislim da je veoma važno i za vaš kraj, dakle, i za ljude koji žive u Novom Pazaru, u Sjenici, u Prijepolju, u Priboju, u Raškoj. Da to bude jedan veliki podsticaj da proizvodimo što više goveđeg, ovčjeg mesa, mleka i mlečnih proizvoda, jer to sve mi, kao Srbija, kao građani Srbije, nakon potpisivanja ovog Sporazuma o slobodnoj trgovini možemo bez carina, a do sad su carine bile 40% i praktično je to tržište bilo zatvoreno za srpsku privredu, pa i za srpsku poljoprivredu. Od sada ćemo moći da sve naše poljoprivredne proizvode, uključujući i one koji dolaze iz vašeg kraja, koje zajednički prave i Srbi i Bošnjaci, moći ćemo, dakle, bez carina da izvozimo u jednu veliku i prijateljsku zemlju kao što je Ujedinjena Arapska Republika Egipat.
Želim da se zahvalim ovom prilikom predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, koji je praktično otvorio vrata i srpskim privrednicima za to veliko tržište, jer smo poslednjeg dana boravka u Egiptu imali prilike da prisustvujemo jednoj impozantnoj manifestaciji, to je Srpsko-egipatski poslovni forum. Bili su najveći egipatski i najveći srpski privrednici, uključujući i one koji se bave agro biznisom. Zaključeni su veoma važni ugovori, zaključena su veoma važna partnerstva. Mislim da je to velika razvojna šansa za srpsku privredu uopšte, ali i za srpsku poljoprivredu.
Slobodno poručite, kad se vratite u vaš kraj, da složan i vredan rad Srba i Bošnjaka i te kako može da donese dobre plodove i dobre rezultate, između ostalog i zahvaljujući činjenici da nakon potpisivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Egipta sve ono što vredne ruke i srpske i bošnjačke proizvedu u vašem kraju moći će bez carina da se izvozi na to veliko tržište od 110 miliona stanovnika.

Zahvaljujem se na pitanju, gospodine Starčeviću. Jedno veoma važno pitanje.
To pitanje smo otvorili kada je poslaničko pitanje postavio kolega pre vas, ali, nažalost, ljudi iz opozicije nisu imali dovoljno strpljenja da saslušaju sve ono što smo na ovu temu, koja je veoma važna za našu privredu i za našu poljoprivredu ,imali da kažemo.
Dakle, delegacija Republike Srbije na čelu sa predsednikom Republike, boravila je u Egiptu od 12. do 14 jula. Dakle, 13. jul je bio praktično najvažniji dan naše posete. Imali smo sastanak sa predsednikom Ujedinjene Arapske Republike Egipat, gospodinom Sisijem i tog dana je potpisan veliki broj bilateralnih međudržavnih sporazuma iz različitih oblasti, kao što je rekao i predsednik Vlade gospodin Vučević. Između ostalog, potpisan je i… Svi su važni, ali po mom mišljenju najvažniji je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom.
Zašto je taj sporazum toliko važan? Kada sam se pripremao za ovu posetu ljudi iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede su mi pripremili jednu zaista detaljnu informaciju o našoj robnoj razmeni sa Egiptom, odnosno o odnosu uvoza i izvoza između Srbije i Egipta i onda sam, čitajući tu informaciju, došao do jednog neverovatnog podatka.
Naravno, jedan od razloga za to je i činjenica da do potpisivanja ovog sporazuma sa Egiptom o slobodnoj trgovini, Egipat je imao, u odnosu na Republiku Srbiju, veoma visoke carinske stope. Konkretno, kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi, carinske stope su iznosile 40%. To praktično znači da su naši poljoprivredni proizvodi na egipatskom tržištu bili apsolutno nekonkurentni. Pri tome, EU je još pre nekoliko godina zaključila Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom i praktično sve države članice EU, dakle, ne samo praktično, nego i formalno-pravno i praktično, na egipatsko tržište mogu da izvoze svoje poljoprivredne proizvode po carinskoj stopi od 0%. To praktično znači bez carine.
Zašto je ovo važno da se naglasi? Ovo je sad maločas napomenuo i predsednik Vlade gospodin Vučević, a o tome smo govorili malo i juče. Jedan deo ljudi koji sedi u ovoj sali godinama se podsmešljivo, neozbiljno, neodgovorno odnosi prema državama iz Afrike, Azije i Latinske Amerike i mi smo godinama kao država, praktično sve do trenutka kada je predsednik Vlade postao Aleksandar Vučić, nekako potpuno zanemarili taj deo sveta. Međutim, svoju razvojnu šansu su videli neki drugi. Videle su, između ostalog, i zemlje EU. One su pre nas potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom.
Mi to nismo uradili zahvaljujući onima koji su vodili Srbiju do 2012. godine i koji su smatrali da su zemlje poput Egipta zemlje tzv. trećeg sveta, da su to nerazvijene zemlje, da su to zemlje na koje apsolutno ne treba obraćati pažnju i onda je predsednik Vlade, a sada predsednik Republike Aleksandar Vučić potpuno preokrenuo našu politiku prema tim zemljama i rekao – ljudi, to su nama pre svega u političkom smislu prijateljske zemlje, to su zemlje koje su nam pomagale i onda kada su drugi od nas okretali glavu, koje nam nisu uvodile sankcije, koje su i te kako imale razumevanja za sve ono što se dešavalo na prostorima bivše Jugoslavije tokom devedesetih godina.
Na kraju krajeva, pokazali su, iako su mnoge od tih zemalja muslimanske, razumevanje za poziciju Republike Srbije i sada, kada je nedavno na silu i, praktično, suprotno Povelji UN doneta ova Rezolucija koja se odnosi na Srebrenicu. Dakle, mi smo upravo u tim zemljama, zemljama tzv. trećeg sveta, zemljama na koje do pre nekoliko godina apsolutno nismo obraćali pažnju, zemljama na koje i danas neki koji sede ovde sa naše leve strane gledaju podsmešljivo, podrugljivo, izruguju im se, kažu da su mali, da su nerazvijeni.
Dakle, predsednik Aleksandar Vučić je shvatio da je to velika šansa ne samo za našu spoljnu politiku, nego i za našu ekonomiju, pa između ostalog i za našu poljoprivredu. Sada da se vratim na temu poljoprivrede. Dakle, dok su neki u EU bili mnogo pametniji od nas i shvatili da je egipatsko tržište ogromno tržište i da to predstavlja veliku razvojnu šansu za njihove kompanije, uključujući i one koji se bave proizvodnjom i izvozom poljoprivrednih proizvoda, Republika Srbija je zaključila 13. jula. Taj ugovor je potpisao naš kolega Tomislav Momirović, Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ujedinjenom Arapskom Republikom Egipat i nakon potpisivanja tog sporazuma Srbija će moći na egipatsko tržište, koje je ogromno, dakle, tržište od 110 miliona ljudi, da bez carine izvozi praktično sve poljoprivredne proizvode.
Egipatski ministar poljoprivrede mi je rekao da njima apsolutno treba sve iz Srbije. Kao što je rekao i predsednik Vlade, zbog rata u Ukrajini, Egipat ima ozbiljne probleme u snabdevanju žitaricama, u snabdevanju brašnom. To je velika razvojna šansa, to je velika šansa uopšte za našu privredu i za našu poljoprivredu, između ostalog.
Rekao sam da sam bio iznenađen kada sam čitao ovu informaciju koja se odnosi na spoljnotrgovinsku razmenu sa Egiptom. Do potpisivanja sporazuma sa Egiptom, mi smo kada su u pitanju naši poljoprivredni proizvodi izvozili samo duvan i nešto cigareta i apsolutno ništa drugo, između ostalog, i zbog toga što su carine na naše proizvode bile 40%. E, sad kada imate carine od 40% na srpske proizvode, a imate 0% carine na proizvode koji dolaze iz EU, jasno je i laiku da je naša poljoprivreda bila apsolutno nekonkurentna na egipatskom tržištu.
Sada se te stvari menjaju, odnosno sada naši poljoprivredni proizvođači i naše kompanije koje su izvozno orjentisane imaju ogromnu šansu da plasiraju naše poljoprivredne proizvode na to veliko tržište.
Dakle, mi smo u Egipat izvozili duvan i izvozili smo nešto cigareta, a uvozili smo proizvode za koje ja nisam mogao da verujem da ih uvozimo, dakle, proizvode koje apsolutno geografski, geološki, kako god hoćete, možemo i moramo da proizvodimo ovde u Republici Srbiji. Dakle, mi smo iz Egipta, pazite, uvozili crni luk, uvozili smo iz Egipta crni luk, uvozili smo boraniju, uvozili smo krompir, uvozili smo grašak, uvozili smo pasulj, da ne govorim o južnom voću. Dakle, jasno mi je da banane, mango, kivi, teško mogu da uspevaju u Srbiji, ali ne mogu da razumem da mi ne možemo da izvozimo u Egipat ono što smo iz Egipta uvozili. Zar je moguće da mi ne možemo da proizvodimo zelenu salatu, crni luk, paradajz, krompir, grašak, boraniju, pasulj itd? Možemo, ali time se niko nije ozbiljno bavio, odnosno time su se bavili oni koji vam se danas evo ovde smeju. Mi govorimo o važnosti slobodne trgovine sa Egiptom, oni ljudi umiru od smeha i misle da je to sve bez veze, a to je ogromna šansa i za našu privredu i za našu poljoprivredu.
Postavili ste pitanje i mislim da će kolega Vesić o tome nešto više da kaže, vezano za našu saradnju u oblasti saobraćaja. Predsednik Vučić je još dok smo boravili u Egiptu u više svojih intervjua naglasio da će Republika Srbija sa svoje strane da učini sve da u najskorije moguće vreme, Gorane, molim te, ispravi me ako grešim, a to znači za mesec do mesec i po dana, da imamo najmanje dva leta nedeljno za Kairo. Dakle, da „Er Srbija“ ima najmanje leta za Kairo i ono što predstavlja, takođe, veliku šansu za ovu našu avio kompaniju, za našu privredu, jeste orjentacija Egipta, kada je u pitanju njihov turizam, da pokrenu jedan snažni investicioni ciklus na mediteranskoj obali, dakle, ne samo na obali Crvenog mora, nego upravo na Mediteranu.
To praktično znači da će srpski turisti koji budu želeli da letuju u Egiptu, kada se ostvare ove dogovorene linije, avio linije između Beograda i Egipta, moći da budu na najekskluzivnijim Sredozemnim egipatskim destinacijama za otprilike dva sata od Beograda. Jasno vam je od kakvog je to značaja i koliko to može da poveže naše dve zemlje, ali istovremeno, ovi koji se smeju to ne razumeju, ali pošto ste vi ozbiljan čovek, vi to razumete, to je važno i za naš turizam, jer kao što Srbi idu da letuju u Egipat, tako će i državljani Egipta, odnosno Egipćani moći vrlo brzo da dolaze i do Zlatibora i do Tare i da upoznaju prirodne lepote Srbije i da vide kako izgleda naša Vrnjačka Banja, Prolom Banja, kako nam izgleda Fruška gora, koje su lepote Šumadije, Pomoravlja, zapadne Srbije.
Dakle, to je jedan veliki potencijal. Ako budemo pametni, svi zajedno, mi ćemo taj potencijal moći da iskoristimo.
Sve u svemu, ta poseta Egiptu je, i time ću da završim ovaj deo izlaganja oko Egipta, na mene ostavila jedan impresivan utisak, između ostalog, i zbog toga što smo poslednji dan posete, to je bilo 14. jula, imali prilike da vidimo jednu novu prestonicu koja se gradi na 70 kilometra od Kaira. Egipćani to zovu novi administrativni centar. Trenutno ga zovu novi Kairo, verovatno će mu dati neko novo ime. Prosto neverovatno, kada pogledate da u pustinji niče jedan novi grad, ne grad, velegrad, Kairo trenutno ima, ovaj, da kažem, stari Kairo ima 22 miliona stanovnika. To vam je kao cela bivša Jugoslavija. I sad na 70 kilometra, videle su to kolege, video je to Dejan, video je to Tomislav Momirović, svi mi koji smo bili sa predsednikom Vučićem, na 70 kilometra od Kaira niče potpuno novi Kairo, jedan novi grad, grad u kome će moći da budu smeštene ne samo sve državne institucije, državni organi, ne samo velike kompanije, nego u kome će moći da živi još 20, pa možda i 30 miliona stanovnika.
Onda kada to vidite, shvatite kolike smo šanse mi propustili dok su ovi koji se sada smeju bili na vlasti. Zamislite da smo u to vreme, da su bili samo malo politički pronicljivi, samo malo politički pametni, da su samo malo hteli da vide da postoje i neke druge zemlje i neki drugi delovi sveta, da smo u njihovo vreme zaključili taj sporazum, zamislite koliko bi to značilo za srpsku ekonomiju, za srpsku poljoprivredu, za srpski turizam, ali i za srpsku nauku.
Predsednik Vlade je nešto o tome govorio. Mi smo tamo dogovorili ne samo saradnju na nivou izvoza naših poljoprivrednih proizvoda, nego i saradnju naših naučnih instituta iz oblasti poljoprivrede. Egipat ima veoma pozitivna iskustva kada je u pitanju saradnja sa našim poljoprivrednim, odnosno našim naučnim institutima iz oblasti poljoprivrede još iz vreme socijalističke Jugoslavije. Oni i danas u superlativu govore o saradnji sa Institutom za kukuruz Zemun Polje, o saradnji sa Institutom za ratarstvom u Novom Sadu, o saradnji sa institutom za stočarstvo u Velikoj Plani. Oni se sećaju tog vremena kad smo imali veoma intenzivnu saradnju na svim poljima, pa i kada je u pitanju nauka.
Mi i danas možemo Egiptu da ponudimo know-how u oblasti poljoprivrede, u oblasti najkvalitetnijeg semena pšenice, suncokreta, soje, dakle svega onoga što je Egiptu potrebno, naročito u ovom geopolitičkom trenutku kada traje rat u Ukrajini, a kada se Egipat nalazi u jednoj veoma teškoj geopolitičkoj poziciji. O tome je predsednik Republike i u Egiptu i kad se vratio iz Egipta više puta govorio.
Vidite, Egipat je na takvom geografskom položaju i u takvoj geopolitičkoj situaciji da na zapadu ima veoma tešku situaciju kada je u pitanju Libija. Na jugu ima veoma tešku situaciju kada je u pitanju Sudan gde se još uvek vodi građanski rat i, naravno, ima veoma tešku situaciju kada je u pitanju Pojas Gaze, pošto se praktično Egipat, odnosno Gaza se praktično naslanja na Egipat i trenutno se u Egiptu nalazi devet miliona izbeglica iz Pojasa Gaze.
Zašto to sve govorim? Govorim zbog toga što sam video, kao i sve moje kolege koji smo bili u toj delegaciji koliko je teška i koliko je u stvari podjednako teška i pozicija Srbije i pozicija Egipta, ali smo videli i mi i oni da i u tim teškim vremenima možemo ekonomski da sarađujemo i da možemo ekonomski da napredujemo. Kao što je Srbija, iako se nalazi u izuzetno teškoj geopolitičkoj situaciji, uspela iz godine u godinu od 2012. godine sve više ekonomski da napreduje tako isto napreduje i Egipat. Dakle, tamo imate, neki nam danas kažu, ovi koji se smeju, kaže – Vučić vodi politiku sedenja na dve stolice, ta politika ne daje nikakve rezultate, svi su shvatili da ih lažete, da ih obmanjujete i onda dođete u jedan Egipat u kome imate i američke kompanije i engleske kompanije i francuske kompanije i ruske kompanije.
Kada sam zajedno sa kolegom Momirovićem, pošto smo se vozili u istom automobilu, prolazio kroz Egipat, video sam jedan mural, jedan mural na kome su naslikani predsednik Egipta Sisi i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin. Hoću da vam kažem da postoje slobodarske zemlje, kao što je Egipat koje jednostavno više ne pristaju na bipolarnu podelu sveta, koji hoće da sarađuju sa svima, koji nikome ne prete, koji vode jednu miroljubivu politiku, koji pružaju ruke svima, ali koji pre svega vode računa o svojim političkim i ekonomskim interesima. I ja mislim da je to ključ dobrog razumevanja između predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Ujedinjene Arapske Republike Egipat gospodina Sisija i da je tu ključ dobrog razumevanja naše dve države i naša dva naroda, iako smo mi većinski pravoslavni narod, a oni većinski muslimanski narod, ali smo i mi i oni pokazali da kao što u Srbiji mogu zajednički i bratski da žive Srbi i Bošnjaci, Srbi i muslimani. Mi smo u Egiptu videli kako mogu složno i bratski da žive i egipatski muslimani, ali i egipatski hrišćani, jer smo imali posetu i egipatskoj koptskoj crkvi.
Da bi ostavio vremena i mojim drugim kolegama pitali ste me za sporazum koji je postignut sa sedam poljoprivrednih udruženja. Nekima je vidim i ovo smešno. Pre svega, želim da se zahvalim predsedniku Vlade gospodinu Vučeviću i njegovom kabinetu, želim da se zahvalim predsednici Narodne skupštine, gospođi Ani Brnabić, koja je dok je bila predsednik Vlade imala intenzivnu komunikaciju sa različitim udruženjima poljoprivrednika i zahvaljujući svemu tome, zahvaljujući toj sinergiji, zahvaljujući našem zajedničkom radu, mi smo 18. jula 2024. godine postigli sporazum sa sedam poljoprivrednih udruženja i, da ne bi bilo nikakve zabune, ja ću vam sada izneti koji su bili njihovi zahtevi a koje su to tačke oko kojih smo se sporazumeli.
Dakle, u pitanju su sledeća udruženja poljoprivrednika: Udruženja proizvođača mleka „Naše mleko“, Udruženje poljoprivrednika „Stig“ Požarevac, Udruženje proizvođača mleka „Kikinda“, Udruženje za spas i opstanak stočara zapadne Srbije, Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja, Udruženje poljoprivrednika „Složni Pidikanci“ i Udruženje „Severni Banat - Brestovački ratari“. Zahtevi ovih poljoprivrednih udruženja su bili sledeći. Oni su imali sedam zahteva.
Prvi zahtev je bio da se izvrši raspisivanje javnog poziva i isplata 17 hiljada dinara po hektaru za sertifikovano sebe, drugi zahtev je bio da se objavi javni poziv za parcele po drugom osnovu. To je veoma složeno i komplikovano pravno pitanje o kome je govorio predsednik Vlade. Treće zahtev je bio da se objavi javni poziv za 100 hiljada dinara po junici. Četvrti zahtev je bio da se smanje kvote za uvoz mleka i mlečnih proizvoda. Peti zahtev je bio zahtev za hitno ukidanje zabrane izvoza rafinisanog i nerafinisnog ulja. Šesti zahtev je bio analiza tržišta i uređenje berze. Sedmi zahtev se odnosio na uključivanje predstavnika sedam gore navedenih udruženja u izradu desetogodišnje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Kao ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, 22. jula ove godine, pre nekoliko dana, potpisao sam sporazum sa pet od ovih sedam udruženja. Dva udruženja se nisu pojavila na potpisivanju sporazuma, ne znam iz kojih razloga, ali se pojavilo ovih pet udruženja i oni su ljudi potpisali sa nama sporazum i ja ću vam sada pročitati da ne bi bilo nikakvih zabuna i nikakvih dezinformacija koje ovih dana kolaju u javnosti u pojedinim medijima.
Dakle, mi smo se usaglasili o sledećem. Pod jedan, da će u najskorijem roku Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede predložiti Narodnoj skupštini, najpre Vladi, pa Narodnoj skupštini zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, tako da najkasnije do 15. oktobra 2024. godine budu usvojene izmene ovog zakona i to tako što će u članu 31. ovog zakona biti uneta odredba koja će da glasi: „regres za sertifikovano seme isplaćuje se u iznosu do 17.000 dinara po hektaru za istu površinu za koju može da se ostvari pravo na osnovne podsticaje iz člana 17. stav 1. tačka 1. podtačka 1. ovog zakona“. Takođe, predložiće se brisanje dela stava 3. člana 31. ovog zakona u delu u kojem se navodi „regres za seme u iznosu od 6.000 dinara po hektaru“. Dakle, kao što vidite, značajno se uvećava iznos regresa i to za sertifikovano seme. To znači da nam je cilj bio podizanje kvaliteta naša poljoprivredne proizvodnje.
Tačka 2. oko koje smo postigli sporazum. Najkasnije do kraja oktobra ove godine raspisaće se javni poziv za regres za sertifikovano seme u iznosu do 17.000 dinara po hektaru i koji će biti isplaćen do kraja 2024. godine.
Tačka 3. da će u saradnji sa predstavnicima udruženja poljoprivrednika najkasnije do kraja septembra 2024. godine biti utvrđen modalitet za rešavanje problema korišćenja poljoprivrednog zemljišta bez pravnog osnova, a na kome nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi, a u svrhu ostvarivanja prava na podsticaje u poljoprivredi. To je ona tema za koju je predsednik Vlade lepo rekao da nije samo politička i ekonomska, nego je veoma komplikovano pravno pitanje.
Tačka 4. oko koje smo se usaglasili da će se u ovoj godini, ovo je veoma važno za naše stočare, da će se u ovoj godini isplatiti jednokratni podsticaj u iznosu od 40.000 dinara po grlu za odgoj kvalitetne priplodne krave prvotelke. Dakle, za kravu koja se prvi put oteli naši poljoprivredni proizvođači će moći da dobiju do kraja ove godine 40.000 dinara po grlu.
Tačka 5. takođe važna za naše stočare. Kao što vidite njima je to smešno. Mi mislimo u Vladi Republike Srbije da je to za naše stočare veoma važno. Da će se u ovoj godini isplatiti jednokratni podsticaj u iznosu od 60.000 dinara po grlu za odgoj kvalitetne priplodne junice starosti od 12 do 24 meseca, ali da će uslov za isplatu ovog podsticaja biti da proizvođač na gazdinstvu bude u obavezi da ovu junicu zadrži na poljoprivrednom gazdinstvu za period od minimum tri laktacije, odnosno do pet godina starosti. Dakle, ta krava neće moći da ide u klanicu, neće moći da ide u izvoz. Ljudi će morati da drže kravu najmanje tri laktacije, odnosno najmanje pet godina na svom poljoprivrednom gazdinstvu. Mislimo da je ta mera važna zato što može da doprinese razvoju našeg stočnog fonda što je za našu poljoprivredu od izuzetnog značaja.
Tačka 6. Mi smo se obavezali da ćemo preduzeti sve mere da uvoz mleka do kraja godine bude u količinama koje su najviše do količina uvezenog mleka u prošloj godini, dakle u 2023. godini za isti period ili u manjim količinama.
Tačka 7. Da će se u naredna dva meseca, ali to pitanje je u međuvremenu već rešeno, preduzeti sve mere da se poboljša izvoz rafinisanog i ne rafinisanog suncokretovog ulja, te da će se organizovati sastanak sa najvećim proizvođačima ulja najkasnije do kraja jula 2024. godine, na kojem će prisustvovati i predsednik Vlade. Kao što vam je i predsednik Vlade rekao, taj sastanak će biti održan sutra u Vladi, 25. jula ove godine, što znači da smo tačku 7. praktično već ispunili. Ispunili smo i tačku 6. zato što kada pogledate statistiku mi smo u onim kvotama kada je u pitanju uvoz mleka kao što je bio i prošle godine.
Tačka 8. oko koje smo postigli sporazum. Najkasnije do kraja jula 2024. godine Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede formiraće radnu grupu u kojoj će biti i predstavnici ovih sedam poljoprivrednih udruženja za koordinaciju aktivnosti za unapređenje robno-tržišnog poslovanja poljoprivrednim proizvodima i nastaviće se sa redovnim održavanjem sednica radne grupe. Ta tačka je praktično takođe ispunjena budući da je promenjen sastav radne grupe. Mi već od danas, odnosno već od sutra možemo da nastavimo sa radom po ovom veoma važnom pitanju.
Tačka 9. oko koje smo postigli saglasnost, a to je da će predstavnici Udruženja poljoprivrednika biti aktivno uključeni u izradi strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2025/2032. godina i da će biti redovno pozivani na sve sastanke povodom izrade ove strategije. Mi smo se u Ministarstvu poljoprivrede obavezali da strategija bude gotova do oktobra ove godine.
Kao što vidite postignut je jedan veoma važan sporazum. Razgovori nisu bili jednostavni, nisu bili laki, ali mi smo u Vladi smatrali i u Ministarstvu poljoprivrede i u kabinetu premijera i u kabinetu predsednice Narodne skupštine, da i te kako ima smisla razgovarati sa udruženjima poljoprivrednika. Ne samo zbog toga što oni proizvode hranu za naše građane, a hrana je danas strateški proizvod, poljoprivreda je u uslovima ovih globalnih previranja praktično jedna vrsta namenske industrije.
Kada imate dovoljno hrane za svoje građane, to vam je kao da možete sami da se branite, da sami štitite svoju bezbednost. U tom smislu ovi razgovori su bili ne laki, ne jednostavni, trajali su jedno određeno vreme, ali smo na kraju postigli sporazum za koji mi mislimo da je u interesu i naših poljoprivrednih proizvođača i naših građana, ali i naše države u celini.
Ono što ja mislim da je takođe važno, i time završavam, pokazali smo da kada sednemo za isti sto, bez obzira koliko nam se u nekom momentu stavovi ne podudaraju, bez obzira koliko nam se mišljenja ne podudaraju, bez obzira koliko u početku jedni prema drugima imamo nepoverenja, kada uđete u razgovore sa ljudima, kada se malo mi stavimo u njihove cipele, a kada se oni malo stave u cipele predstavnika izvršne vlasti, onda kao što vidite do sporazuma može da dođe.
Mislim da je ovo jedan važan iskorak, ako hoćete, i u jednom društvenom dijalogu. Pokazali smo da možemo jedni sa drugima da razgovaramo, da možemo jedni druge da saslušamo i da možemo jedni druge da razumemo i da nakon svega toga možemo da postignemo jedan sporazum koji podrazumeva sa jedne strane i određene ustupke države, ali i određene ustupke poljoprivrednih udruženja.
Mi smo shvatili da oni imaju određene potrebe i određene zahteve prema državi, a oni su ljudi dobro razumeli da mi možemo te zahteve da ispunimo do jedne određene mere, ali to ne znači da ćemo sa razgovorima da prekinemo. Mi ćemo te razgovore da nastavimo kao što smo vodili razgovore i sa proizvođačima maline i sa hladnjačarima. Tako ćemo da vodimo razgovore u narednom periodu. Već sutra nas očekuju razgovori sa nekim drugim poljoprivrednim udruženjima u 13 časova, u 15 časova imamo sastanak kod premijera sa velikim proizvođačima ulja. Već u ponedeljak imamo sastanak sa nekoliko velikih udruženja koja se bave uzgojem goveda.
Kao što vidite, vodimo veoma intenzivne razgovore sa ljudima iz oblasti ratarstva i stočarstva, voćarstva. Praktično nema poljoprivrednog udruženja sa kojim do sada nismo razgovarali zato što smatramo da je srpska poljoprivreda strateška grana naše privrede, naročito, ponavljam, u ovim teškim vremenima koja su prepuna iskušenja kada se vode ratovi praktično u našem ne neposrednom, ali bliskom susedstvu i kada je važno da imamo dovoljno hrane za naše građane pre svega, ali da imamo i dovoljno poljoprivrednih proizvoda za izvoz.