Dame i gospodo narodni poslanici, za gospodina Milivojevića je Zakon o poljoprivrednom zemljištu, ali ne samo taj zakon, nego i mnogi drugi zakoni, švedski sto.
On sa tog švedskog stola uzima samo ono što mu odgovara, ono što mu prija. Ono što mu ne odgovara, to nekako gura sa strane. Mali prilog onome što je govorio moj kolega i prijatelj Milenko Jovanov. Dakle, Zakon o poljoprivrednom zemljištu, objavljen je u „Službenom glasniku“ RS br.62/2006. To je Milenko taj zakon o kome ti govoriš, kada su četiri poslanika DS koji su tada navodno bili u opoziciji glasali za ovaj zakon. Pa je zakon menjan 2008. godine, pa 2009. godine.
Šta je važno kod tog zakona. gospodin Milivojević kaže – zabranjeno je na poljoprivrednom zemljištu, to je zakon za koji su oni glasali, zabranjeno je na poljoprivrednom zemljištu da se između ostalog vrše bilo kakve druge delatnosti koje nemaju veze sa poljoprivredom, ali neće da kaže da su između ostalog ta četiri poslanika DS glasala za Zakon o poljoprivrednom zemljištu o kome mi sada govorimo, koji sadrži i član 23.
E sad, dame i gospodo narodni poslanici, pogledajte odnosno poslušajte kako tačno glasi član 23, citiram: "Obradivo poljoprivredno zemljište može da se koristi u nepoljoprivredne svrhe u sledećim slučajevima: 1. za podizanje veštačkih livada i pašnjaka na obradivom poljoprivrednom zemljištu 4. i 5. katastarske klase, kao i za podizanje šuma, bez obzira na klasu zemljišta, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva".
Onda dolazimo do ključne tačke, gospodine Jovanov, dame i gospodo narodni poslanici, zašto su, između ostalog, četiri poslanika Demokratske stranke 2006. godine glasala za ovaj zakon. Tačka 2. glasi: "Obradivo poljoprivredno zemljište može da se koristi u nepoljoprivredne svrhe za eksploataciju mineralnih sirovina odnosno izvođenje radova na odlaganju jalovine, pepela, šljake i drugih opasnih i štetnih materija na obradivom poljoprivrednom zemljištu na određeno vreme po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva i priloženom dokazu o plaćenoj naknadi za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta koju je rešenjem utvrdila opštinska odnosno gradska uprava". E, za to ste glasali. Dakle, glasali ste za to, ali nećete to da kažete.
Ali, dobro, tu smo mi da vas na to podsetimo, da ste glasali, između ostalog, i za član 23, da na obradivom poljoprivrednom zemljištu, ovo u stvari kad se prevede na jezik običnih ljudi koji ne moraju da budu eksperti ni za poljoprivredu, ni za rudarstvo, znači da na obradivom poljoprivrednom zemljištu može da se otvori rudnik. Za to su glasali.
Godine 2006. to je sve bilo u redu i nije bilo nikakvih problema, ali u 2024. godini to je problem. Naravno da nije problem. Problem je u tome što se zakon selektivno čita, odnosno iz zakona se vadi samo ono što nam u datom momentu odgovara, a ne ono što nam ne odgovara.
Ali, ono što mene čudi, to je da gospodin Milivojević, koji ipak ima jedno značajno političko iskustvo, ne mogu da shvatim jednu stvar. Ljudi, zakoni u Republici Srbiji su javno dostupni. Dakle, imate ih na internetu. Može svako da pogleda šta piše u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu. Nije to neka tajna u koju uvid ima samo gospodin Milivojević. Dakle, svaki građanin Republike Srbije može da proveri da li sam ja u pravu ili je u pravu gospodin Milivojević.
Dakle, glasali ste 2006. godine da na obradivom poljoprivrednom zemljištu može da bude, između ostalog, i rudnik i da pored rudnika može da bude jalovina, da se ostavlja pepeo, šljaka, i kaže - druge opasne i štetne materije. I, šta je sad problem?
Problem je u tome, odnosno nije problem nego je činjenica da su ta četiri poslanika Demokratske stranke to uradila za novac. Jer, Bojan Pajtić, između ostalog, sve što je uradio u politici, radio je za pare, malo po zakonu, malo mimo zakona, ali dobro, da sad ne ulazimo u detalje, novac je bio taj, to vezivno tkivo, ako se pitate, gospodine Jovanov, šta je tad uvezivalo stranke koje su imale vlast a bila je manjinska Vlada i nisu imali dovoljno svojih poslanika da izglasaju, između ostalog, i ovaj zakon, šta je bilo vezivno tkivo, uvek je vezivno tkivo novac. Kad je DOS u pitanju, samo pare, ništa drugo. Kakva životna sredina, kakva poljoprivreda, kakvi eksperti u poljoprivredi.
Gospodin koji je malo čas govorio iz DS kaže - ja sam pravnik, otkud to da se ja nalazim na čelu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a on poslanik DS kada je ministar poljoprivrede bio Dušan Petrović. To tad nije bio problem za srpsku poljoprivredu a danas jeste.
Što se tiče kadrova u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, apsolutno su svi kompetentni. Nenad Katanić, koga sam neki dan spominjao, je doktor poljoprivrednih nauka; direktor Uprave za veterinu, čovek završio Veterinarski fakultet; direktor Uprave za šume, Šumarski fakultet; direktor Uprave za zaštitu bilja, Poljoprivredni fakultet. Evo ga Slobodan Nikolovski, direktor Uprave za agrarna plaćanja, Poljoprivredni fakultet. Ali, šta to vas briga, važno je da se nešto kaže, važno je da se iznese neistina, važno je da se bacite blatom na Ministarstvo, na Vladu Srbije, na predsednika Republike Aleksandra Vučića. Da li je nešto istina ili nije istina, šta to vas briga. Činjenice, dokazi, koga to zanima?
Uzmite taj Zakon o poljoprivrednom zemljištu za koga su vaše kolege uzele novac da bi za njega glasali, pa ćete videti kako vam glasi član 23. Godine 2006. je za vas bilo potpuno legitimno da se na obradivom poljoprivrednom zemljištu otvori rudnik. Šta se u međuvremenu desilo i kakve ste vi ideološke transformacije doživeli između 2006. i 2024. godine, ja to zaista ne znam. Ali, evo, pitajte Bojana Pajtića što je glasao 2006. godine da na obradivom poljoprivrednom zemljištu može između ostalog da se otvori i rudnik?

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Milivojević je pomešao dva zakona i dve godine.
Dakle, gospodin Jovanov i ja smo govorili o 2006. godini kao godini za koju su četiri poslanika tada opoziciona, DS, glasala za Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Znači, četiri poslanika DS koji su tada bili u opoziciji su glasali za Zakon o poljoprivrednom zemljištu u kome u članu 23. stav 1. tačka 2. između ostalog piše da na obradivom poljoprivrednom zemljištu može da se otvori rudnik, da može da bude jalovine, da može da bude pepela i, kaže, drugih štetnih i otpadnih materija. Za to su glasala četiri poslanika DS.
Zakon o kome govori gospodin Jovanov je iz 2011. godine i odnosni se na Zakon o rudarsko-geološkim istraživanjima. Tad ste bili na vlasti, tad ste imali predsednika Vlade, tad ste imali ministre u Vladi, tad ste imali skupštinsku većinu, ali kad ste bili opozicija i kad ste bili većina vi ste bili za rudnik. Dakle, vi ste u tome dosledni i ja to poštujem. Ja skidam kapu vašoj doslednosti. Dakle, DS i kada je u opoziciji i kad je na vlasti ona je za rudnik i svaka vam čast na tome.
Pošto znate, gospodine Milivojeviću, da sam ja onako jedan prilično otvoren čovek, a znate i da se ne plašim da javno izgovorim svoje mišljenje. Kažete – koji normalan ministar bi dao saglasnost da se na obradivom poljoprivrednom zemljištu otvori rudnik? Evo, ja bih dao.
(Srđan Milivojević: Vi niste normalni.)
Dobro, možda nisam normalan, ali bih dao.
Ako sve relevantne institucije ove države kažu da eksploatacija jadarita, pa onda ekstrahovanje litijuma, pa onda posle toga prerada litijuma u litijumske baterije neće biti opasna pre svega po život i zdravlje ljudi i po zaštitu životne sredine, evo ja, nenormalni Aleksandar Martinović, ako budem u tom trenutku ministar, daću saglasnost da se to zemljište koristi za otvaranje rudnika.
Zašto? Zato što će otvaranje rudnika litijuma obezbediti više para u budžetu i, da se skoncentrišem samo na to, za naše poljoprivredne proizvođače. To treba da kažete ovima vašima koje huškate na proteste protiv Vlade Srbije, koja im je dala nikad veći agrarni budžet od preko sto milijardi dinara.
Juče je vaš Mileta Slankamenac, koji se bavi poljoprivredom tako što ima tri saksije cveća u stanu, a inače je portir u javnom preduzeću Zavod za izgradnju Grada Novog Sada… Portir ili kurir, šta li je, Miloše? Pa šta? Evo, sad ću vam reći pa šta. Juče čovek zakopava ispred zgrade Pokrajinske Vlade, pazite, pravoslavni krst u zemlju, kaže za pokoj duše srpskoj poljoprivredi. On koji u stanu ima tri saksije cveća, koji nema nikakve veze sa poljoprivredom. Nema apsolutno nikakve veze.
Ali, sada da vam kažem, dame i gospodo narodni poslanici, šta je pozadina tih protesta. Znaju oni jako dobro, zna Mileta Slankamenac jako dobro i njemu slični koliko je Vlada Srbije, pre svega Vlada Miloša Vučevića izašla u susret poljoprivrednim proizvođačima. Prihvatili smo sve njihove zahteve.
Pa dobro, Marijane, ti kažeš nažalost, a ja ti kažem da smo mi Vlada kontinuiteta. Ono što je obećala Ana Brnabić u novembru 2023. godine, žena je obećala kao predsednik Vlade. To moraš da razumeš. Ne moraš ti da voliš mene, ne moraš da podržavaš zakon koji će uskoro ući u skupštinsku proceduru, ali hoću da ti kažem da ono što predsednik Vlade obeća, to ima težinu i mi smo to prihvatili kao našu obavezu.
Dakle, Mileta Slankamenac treba da zna, i on to zna, da će Vlada Srbije da ispuni ta dva suštinska obećanja koja su data u novembru 2023. godine. Do 17.000 dinara za sertifikovano seme i daćemo više od 100.000 dinara po junici. Dakle, daćemo više, to sam vam neki dan dao računicu. Podižemo sa 40 na 55 i 100.000 dinara, to vam je 155.000 dinara za kvalitetno priplodno grlo, bez obzira da li su u pitanju mlečne ili tovne krave.
Ali, šta je ovde pozadina, dame i gospodo narodni poslanici? Zna Mileta Slankamenac i znaju ovi njegovi koji huškaju na proteste da je Vlada Srbije spremna da učini sve što je potrebno da ojača domaću poljoprivredu. Ali, šta je suština? Suština je da se pojedina poljoprivredna udruženja udruže sa takozvanim ekološkim udruženjima i da se napravi jedinstveni front, pre svega protiv predsednika Republike Aleksandra Vučića i protiv Vlade Srbije, u interesu nekih stranih država koje ne žele da se Republika Srbija razvija.
Evo vama dokaza za to, 3. avgusta ove godine, čitam - na apel ekoloških organizacija za saradnju, ekoloških organizacija, čitaj, Zlatka Kokanovića. Dakle, na apel ekoloških organizacija za saradnju, podršku i zajedničko delovanje Skupština inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, većinom glasova donosi odluku o saradnji i zajedničkoj koordinaciji i delovanju sa ekološkim organizacijama, zadužuje se Upravni odbor na dalje sprovođenje ove odluke, predsednik skupštine Slankamenac Mileta. Dakle, to je suština.
Ne zanimaju njih hektari, ne zanima njih broj grla, ne zanima njih domaća poljoprivreda, njih zanima da se povežu tzv. poljoprivredna udruženja, kažem takozvana, jer postoje i prava, ali Mileta Slankamenac, nije pravi poljoprivrednik, nego je portir ili kurir, u Javnom preduzeću „Zavod za izgradnju grada“, sa tzv. ekološkim organizacijama. Taj Zlatko Kokanović, kada je došao u Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, došao je sa majicom na kojoj je pisalo „Ne damo Jadar“. Nije čovek progovorio jednu jedinu reč o poljoprivredi. Meni kao ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je objašnjavao i to pretećim tonom, lupajući šakom po stolu, da neće biti, kaže, kopanja u Jadru, isto kao ovaj sada prethodnik dok je on živ.
Ne radi se ovde o zaštiti poljoprivrednih proizvođača, ovde se radi o jednom hibridnom ratu protiv države Srbije, da se ona spreči u svom ekonomskom razvoju, zato njima smeta ta razvojna šansa Srbije, zato se uvezuju lažni poljoprivrednici sa lažnim ekolozima, ne bi li zaustavili ekonomski razvoj Srbije. Dakle, ovde je sve jasno, ko ume da sabere dva i dva, nema nikakvih nepoznanica.
Mi ćemo o srpskoj poljoprivredni nastaviti da se brinemo zajedno sa Odborom za poljoprivredu koji vodi moj drug Marijan Rističević, koji je ponekad na mene ljut, ali nema veze, on je i dalje moj prijatelj i moj drug. Ali, hoću da vam kažem, ma relevantno je sve, za vas ništa nije relevantno jer se ni u šta ne razumete, ni u poljoprivredu, ni u ekologiju, ali se jako dobro razumete u rastakanje države Srbije i to ste pokazali dok ste bili na vlasti. Sada je vaš problem u tome što vam mi to ne dozvoljavamo.
Da se vratim na pitanje gospodina Milivojevića da li ću dati saglasnost. Daću, jer hoću da se država Srbija razvija i hoću da moja deca i svačija deca i vaša deca žive bolje nego što sam živeo ja u njihovim godinama. Ja sam to rekao na jednoj konferenciji za štampu i ponoviću i sada – gospodine Milivojeviću, ja sam član Vlade, srpske Vlade, Vlade Republike Srbije, ja nemam drugi pasoš, nemam ni hrvatski pasoš, nemam ni francuski pasoš, nemam nekretnine u inostranstvu, ja nemam gde da odem. Dakle, ja sam član Vlade Republike Srbije, ja nisam člane vlade Ante Pavelića, pa da bežim u Argentinu, da bežim u Španiju, da bežim u Australiju, Kanadu. Ja ostajem ovde i moja deca ostaju ovde i hoću da žive kvalitetnim životom, svačija deca i vaša i moja, ali moramo da iskoristimo sve razvojne potencijale koji nam stoje na raspolaganju, o tome se radi. Da, ako me bude neko pitao da dam saglasnost, daću saglasnost za napredak Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja zaista nisam pominjao nikakve pse, nikakav lov, niti sam imao nameru bilo koga lično da uvredim, ali građani Srbije treba da znaju da ljudi koji se predstavljaju tog pompeznog naziva „ Inicijativa za opstanak srpske poljoprivrede“, u najmanju ruku čovek treba da je vlasnik hiljadu hektara zemlje. On čovek radi kao portir ili kurir u JP Zavod za izgradnju grada Novog Sada, i zabija krst ispred Pokrajinske vlade juče i daje opelo srpskoj poljoprivedi, on koji sa srpskom poljoprivedom nema nikakve veze. To sam rekao i ja iza toga stojim. To može vrlo lako da se proveri.
Imate na e-agraru registar poljopriverdnih gazdinstava, ako nađete Miletu Slankamenca, evo ja više neću biti ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Znači, čovek nema registrovano poljoprivredno gazdinstvo, o tome se radi.
Što se tiče, toga da nismo ispunili nijedno obećanje, ispunili smo sva obećanja, apsolutno sva, uključio se na kraju i lično predsednik Vlade Miloš Vučević koji je primio sve ijedno poljoprivredno udruženje koje je tražilo razgovor i ispunili smo sve i evo za nekoliko dana u proceduru Narodne Skupštine ulazi zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i tu će građani Srbije da vide pa i naši poljoprivredni proizvođači, da li smo ispunili ili nismo ispunili obećanja koja smo dali.
Dakle, ispunili smo apsolustno sva, a to što neko i dalje pokušava da podriva državu Srbiju i da vodi hibridni rat protiv nje, to je sad jedna druga stvar, to nema veze sa poljoprivredom i to ima veze sa čistom politikom, da se Srbija zaustavi u svom ekonomskom razvoju, da Srbija ne sme da bude lider zapadnog Balkana, kada je u pitanju ekonomija da mora da se zaustavi rast srpskog BDP, da mora da se Srbija sabije u crnu zemlju, zato što nosi stalno taj oreol, večitog krivca za nešto što se dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije ili na prostoru Balkana u 20. veku, u 19. veku i pitaj Boga kada.
Dakle, te dve stvari morate da razlikujete, za poljoprivrednike smo učinili sve što su tražili, sve jedno obećanje smo ispunili, i to ćete videti za nekoliko dana kada budete imali prilike da raspravljate i da glasate o izmenama i dopunama zakona o podsticajima i onda će se videti ko govori istinu a ko ne, ali što se tiče ovog hibridnog rata i specijalnog rata koji se vodi protiv Srbije, pre svega protiv predsednika Aleksandra Vučića, to je nešto drugo. To pojedinci i grupe, koji se nekad maskiraju kao poljoprivredna udruženja nekad kao ekološka udruženja itd, oni to rade po nečijem stranom nalogu, kao što su to oduvek radili i tu su stvari potpuno jasne i nemam nikakvih dilema.
U pitanju je hibridni rat protiv države Srbije, pošto ne smeju da krenu u otvoreni rat, onda su našli Miletu Slankamenca, onda su našli Zlatka Kokanovića, onda su našli pojedine narodne poslanike, koji ustvari rade protiv sopstvene države, što Srbija da iskopava litijum i što da se razvija ona kada ona treba da bude balkanska parija, kad su oni započeli sve ratove, kada Aleksandar Vučić namerava da napadne danas Hrvatsku, sutra Bosnu, prekosutra Crnu Goru, i o tome se radi i to građani Srbije treba da znaju, treba da im se kaže, ljudi, mi smo svedoci otvorenog hibridnog specijalnog rata koji se vodi protiv Srbije, prošle godine se vodio na temu tragično ubijene dece u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, danas se vodi na temu litijuma.
Dakle, kao što je Aleksandar Vučić bio kriv za pogibiju dece, danas je kriv navodno zato što hoće potruje sve živo po Srbiji, da zagadi Drinu, Savu, da nema više života u Srbiji i to ste pričali prošle godine, to pričate ove godine, samo se teme menjaju i tu su stvari za mene potpuno jasne.

Zahvaljujem se, gospođo Brnabić.
Samo da ne ostane nedorečeno da Vlada ili Ministarstvo poljoprivrede nisu nešto uradili.
Gospodine Marseniću, stvari stoje ovako. Dakle, mi smo poslali na mišljenje nadležnim ministarstvima dva nova pravilnika. Jedan pravilnik se zove Pravilnik o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina i opreme, za unapređenje primarne proizvodnje biljnih kultura. Drugi pravilnik je Pravilnik o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje u stočarstvu.
Zašto je bitno da se ovo kaže? Vi kažete – zašto do sada nismo isplatili? Zato što menjamo, nismo ništa smanjili, čak naprotiv, sada ću da vam objasnim. Dakle, ova dva pravilnika menjamo zato što povećavamo iznos sa 800.000 na 1.500.000 dinara po korisniku. Dakle, sa 800.000 na 1.500.000. Kada dobijemo mišljenje nadležnih ministarstava, gospodine Marseniću, postoje neke procedure, vi ste sad isto kao gospodin Šulkić, što ne isplatite. Pa da biste nešto isplatili, mora da bude propisano zakonom, pa se onda donosi pravilnik, to su procedure koje su postojale i u vaše vreme, niko ne može iz budžeta da isplati bilo šta, a da za to ne postoji pravni osnov. Toliko valjda znate.
Ali zbog građana Srbije i zbog naših poljoprivrednih proizvođača ovo želim da kažem. Dakle, nismo do sada raspisali ova dva javna poziva, ne zbog toga što nemamo novca, nego naprotiv, zato što planiramo da povećamo iznose za kupovinu novih mašina i u oblasti ratarstva i u oblasti stočarske proizvodnje sa 800.000 na 1.500.000 dinara po korisniku. Dakle, čim dobijemo mišljenje nadležnih ministarstava na ova dva pravilnika raspisujemo javne pozive, idu dva javna poziva, jedan je za nabavku novih mašina i opreme u oblasti biljne proizvodnje, drugi pravilnik je za nabavku novih mašina i opreme u oblasti stočarske proizvodnje i ljudi koji se budu javili na ove javne pozive dobiće umesto 800.000 – 1.500.000 dinara.
Dajemo dodatna sredstva za ove dve mere. Da biste raspisali javni poziv, to mora da bude regulisano pravilnikom, a budući da je naša namera da podignemo iznose, tražili smo mišljenje nadležnih ministarstava, između ostalog i mišljenje Ministarstva finansija. Čim ta mišljenja stignu mi raspisujemo ova dva javna poziva i ljudi će dobiti svoj novac, ali uvećan.

Koliko vi ništa ne znate, gospodine Nikeziću, onda nije ni čudo što nam je ekonomija propala, skoro pa propala, od 2000. do 2012. godine.
Ove podatke koje ste sad čitali, čitali ste podatke iz vremena SFRJ.
(Dušan Nikezić: Popis 2001. godine.)
Koji popis 2011. godine? Ljudi, 2011. godine poljoprivreda je bila pred kolapsom. Sve ste živo upropastili. Koji popis? U vreme Dušana Petrovića? Ko je to popisivao?
Dakle, iznosili ste podatke iz vremena SFRJ. A onda ste se 2000. godine desili vi, DOS, za koji sam rekao da ste vi sad posle 24 godine reciklirani DOS. Svi vi, zeleno-levi frontovi, ekološki ustanci, stranke slobode i nepravde, narodni pokreti, nastali ste suštinski iz dve stranke - jedna je bila Demokratska stranka, koja se raspala na sastavne delove, a druga je bila G17-plus. Sad se vi prebrojte ko je bio u DS-u a ko je bio u G17-plus. Srđan Milivojević je bio u Otporu. On je ušao u Demokratsku stranku posle 5. oktobra, a držao nam je predavanje neki dan ko je sve bio osnivač Demokratske stranke 1990. godine. On je tad imao veze sa Demokratskom strankom ko Isus Hrist sa inkvizicijom. Dakle, nikakve.
Što se tiče ovih podsticaja za sertifikovano seme, ja sam sad objasnio gospodinu Marseniću i čovek je shvatio. Ali, vi niste shvatili, pa evo, da objasnim i vama.
Da biste nešto isplatili iz budžeta, taj podsticaj mora da bude predviđen zakonom. Ponavljam još jedanput. Da biste nešto isplatili iz budžeta, to mora da bude propisano zakonom, a prethodno za to morate da obezbedite sredstva, što mi i činimo kroz rebalans budžeta. Dakle, redosled koraka je za gospodina Nikezića koji se jako loše razume u ekonomiju, da mu objasnim, sledeći.
Najpre donosimo rebalans budžeta i predviđamo novac, između ostalog, i za isplatu regresa za sertifikovano seme u iznosu do 17.000 dinara. Posle toga u Narodnu skupštinu, u proceduru Narodne skupštine, ulazi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Nacrt zakona je završen, javna rasprava je završena i ja mislim već sledeće nedelje Predlog zakona ulazi u skupštinsku proceduru i taj zakon će biti donet do 15. oktobra.
Nakon toga, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donosi Pravilnik kojim će biti bliže uređena materija koja je propisana zakonom, biće bliže propisani uslovi, procedure, itd. i nakon toga ide javni poziv, a posle toga ide isplata do 17.000 dinara za sertifikovano seme, kao jedna nova mera pomoći našim poljoprivrednim proizvođačima. Ja ne znam šta tu sad nije jasno?

Dame i gospodo narodni poslanici, srpska privreda, pa i srpska poljoprivreda počeli su da propadaju, evo sad će ovo biti moja jedna lična ispovest, počeli su da propadaju 2001. godine, to vi jako dobro znate, kada smo moj otac i ja imali firmu koja se zvala „Ces Mekon“. Dakle, moj otac i ja smo imali firmu koja se zvala „Ces Mekon“ i, dame i gospodo, tu smo se mi dobro obogatili, uzeli smo milione evra.
Dakle, moj otac i ja kad god je trebalo da se sprovede neka privatizacija u Srbiji, po Zakonu o privatizaciji iz 2001. godine, a pre nego što se raspiše tender za prodaju neke firme, firma mog oca i moja je davala tzv. konsultantske usluge. Pa, kod jedne, pa kod druge, kod pete, kod desete, kod stote, kod hiljadite privatizacije. I, tu smo mi nakupili za nekoliko godina oko šest, sedam miliona evra. Za to vreme, dakle firma mog oca i moja, zvala se „Ces Mekon“, je učestvovala, između ostalog, i u razgradnji svih velikih kombinata u oblasti poljoprivrede.
Tako da 2012. godine, zahvaljujući tome što smo moj otac i ja pružali konsultantske usluge, 2012. godine, kada je SNS preuzela vlast, nismo zatekli ni jedno jedino preduzeće koje se na ozbiljan način bavilo poljoprivrednom proizvodnjom u oblasti ratarstva, stočarstva ili bilo koje druge grane poljoprivrede, a pogotovo neko preduzeće koje je moglo da izvozi naše poljoprivredne proizvode na evropsko i na svetsko tržište.
Tako da se ja apsolutno slažem sa svim onim što je rekao prethodni govornik. Dakle, ja sam zaista odgovoran, i moj otac, zato što smo od 2001. godine, pa do 2012. godine, zajedno sa Mirkom Cvetkovićem, to sam zaboravio da kažem, učestvovali u privatizacijama više hiljada preduzeća u Republici Srbiji, koliko tačno to vam je juče rekla gospođa Adrijana Mesarović, ministarka privrede, dala je vrlo tačne podatke.
Tako da, evo, što bi rekli oni koji pripadaju katoličkoj veroispovesti – „mea kulpa, mea kulpa, mea maksima kulpa“. To je moj veliki greh. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem predsednice Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, da ove neistine ne bi ostale bez odgovora, dužan sam da vas upoznam sa nekoliko informacija. Pre svega, jedna važna vest za naše poljoprivredne proizvođače. Juče je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo javni poziv na nabavku opreme za navodnjavanje. Minimalni iznos je 40.000 dinara po korisniku, a maksimalni iznos po korisniku je tri miliona dinara. Dakle, juče smo objavili javni poziv za nabavku opreme za navodnjavanje. Minimalni iznos 40.000, maksimalni iznos tri miliona dinara.
Što se tiče strategije, izvinite što ću da čitam sa telefona zato što nemam tehnički mogućnosti da sada odštampam, ali ovo što smo sada čuli da nam strategiju pišu Slovenci i Bosanci. Za slovenačku naciju sam čuo, za bosansku nisam, ali dobro, Tito je izmislio razne nacije, pa evo jedan narodni poslanik je izmislio bosansku naciju.
Sada ću da vam pročitam se Slovence i Bosance koji nam pišu strategiju. Ja sam kao ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 4. jula 2024. godine doneo Rešenje o obrazovanju Radne grupe za izradu predloga strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2025-2032. godina. Ovo kažem zbog građana Srbije i zbog naših poljoprivrednih proizvođača da ne bi nasedali na neistine koje se iz dana u dan mogu čuti od pojedinih predstavnika opozicionih stranaka.
Tačka 1. – Osniva se Radna grupa za izradu predloga strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2025-2032. godina, u sledećem sastavu. Izvinite gospođo predsednice Narodne skupštine što ću da pročitam nekoliko imena i da oduzmem koji minut više nego što sam planirao, ali sada ćete da čujete koji su to naši Slovenci i Bosanci koji nam pišu strategiju. Nenad Katanić, pomoćnik ministra u Sektoru za poljoprivrednu politiku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – predsednik Radne grupe, Jelena Blagojević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, Ivana Popović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede. kao što vidite sve sami Slovenci i Bosanci. Boban Kostić, državni sekretar u Ministarstvo poljoprivrede. Predrag Rojević, takođe jedan, ne znam da li je Slovenac ili Bosanac, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede. Milica Neđić, evo žena sedi ovde, nisam čuo pravo da vam kažem da se neka Slovenka ili Bosanka zove Milica Neđić, ali dobro. dakle, Milica Neđić, pomoćnik ministra u Sektoru za pravne i normativne poslove. Zatim, Anja Javor, pomoćnik ministra u Sektoru za međunarodnu saradnju i evropske integracije.
Evo ga još jedan Slovenac Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra. Nebojša Milosavljević, još jedan Slovenac, direktor Uprave za zaštitu bilja. Siniša Adamović, još jedan Slovenac, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište, Slobodan Nikolovski, evo ga, sedi čovek pored mene, Slobo, jel si Slovenac ili Bosanac? Kaže čovek nije ni Slovenac, ni Bosanac. Direktor Uprave za agrarna plaćanja.
Živko Amatijević, opet jedan Slovenac, direktor Uprave za veterinu, Saša Stamatović, direktor Uprave za šume, Maja Grbić, isto neka Slovenka, Bosanka, boga pitaj šta je, direktor Republičke direkcije za vode, Darinka Radojević iz Republičkog sekretarijata za javne politike i Marijana Batak iz Republičkog sekretarijata za javne politike.
Kao što vidite dame i gospodo narodni poslanici, sve sami Slovenci i Bosanci nam pišu strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2025-2032. godine. Ovo sam pročitao samo da bi građani Srbije znali sa kakvim diletantima, sa kakvim neznalicama, da ne upotrebim neku težu reč, ipak se nalazimo u Narodnoj skupštini, raspravljamo o jednoj tako važnoj temi kao što je rebalans budžeta, uključujući i onaj deo budžeta Republike Srbije koji ide za naše poljoprivredne proizvođače. hvala vam gospođo Brnabić što ste imali strpljenja da me saslušate i izvinite još jednom što sam oduzeo koji minut vremena više.

Gospodine Aleksiću, izvinjavam se, ja sam 2015. godine dobio za protivgradnu mrežu sa nosačima 440.153 dinara. Ja sam 2016. godine za kupovinu atomizera dobio 88.666 dinara. Ja sam 2017. godine, a ne vi, od države Srbije, od diktatora Aleksandra Vučića, koji sve živo po Srbiji rasprodaje, koji je lobista „Rio Tinta“, i sve daje, tako je, Milenko, samo sve daje SNS i nama koji ga verno sledimo i koji smo krpe, dakle, ja sam dobio 2017. godine za kupovinu novog traktora skoro 900.000 dinara. Ja sam opet dobio u toj 2017. godini za nosače za protivgradnu mrežu 385.451 dinar, pa sam onda 2022. godine, iako sam zadocnio sa podnošenjem zahteva, za protivgradnu mrežu dobio 655.461 dinar. Ja sam, a ne vi, dobio za zasade jabuka 2023. godine 1.121.298 dinara. Ja sam, a ne vi, u 2023. godini dobio subvencije po hektaru u iznosu od 54.000 dinara. Ja sam, a ne vi, za subvencije po hektaru u 2024. godini dobio 80.206 dinara. Dakle, sve sam to dobio ja, a ne vi, i molim vas da primite moje zaista iskreno izvinjenje.

Gospođo Brnabić, dozvolite mi da se izvinim gospodinu Aleksiću. Dakle, ja sam, a ne gospodin Aleksić, podneo zahtev za kupovinu novog traktora preko projekta IPARD 3, koji je potpisan od strane Republike Srbije, a tokom sledeće nedelje biće potpisan i od strane ovlašćenog predstavnika Evropske komisije, tako da, eto, postaću vlasnik novog traktora, a gospodinu Aleksiću se zaista izvinjavam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Aleksiću, kakva je naša poljoprivredna politika, koliko je uspešna, vi to znate bolje od jednog narodnog poslanika, pa znate koliko se novca dobili od ove zle i nesposobne vlasti Aleksandra Vučića, na ime podsticaja. Pa niste vi vašu poljoprivrednu mehanizaciju obnovili kada je ministarka poljoprivrede bila iz vaše partije, Ivana Dulić Marković. Vi ste nove traktore, nove priključne mašine, nove prikolice, potpuno novu mehanizaciju kupili u vreme Aleksandra Vučića, zahvaljujući činjenici da smo od 2012. godine, pa zaključno sa ovim rebalansom budžeta iz godine u godinu povećavali podsticaje, i u oblasti ratarstva i oblasti stočarstva. O tome koliko izdvajamo za kupovinu novih traktora, kombajna, novih priključnih mašina, pa reći ću i za taj kukuruz, samo polako, ali moraju građani da znaju koliko država Srbija izdvaja sada, a koliko je izdvajala u vaše vreme, tako da gospodine Aleksiću ako hoćete da budete potpuno pošteni, ustanite pa recite šta ste to vi kao progonjeni, opozicioni poslanik koga progoni režim Aleksandra Vučića, šta ste vi to sve dobili iz budžeta republike Srbije, zato što imate vi i vaša porodica imate registrovana poljoprivredna gazdinstva, nikoga ne vređam, samo kažem. Ne pravimo nikakvu diskriminaciju, nikada niko nije pitao, bilo koga da li je član ove ili one stranke kada podnosi zahtev za bilo koju vrstu podsticaja, niko nije pitao ni gospodina Aleksića, a on najbolje zna koliko je dobio novca i neka je dobio, i meni je drago što je dobio.
Mi ćemo se potruditi da dobije iz godine u godinu sve više i on i svako drugi ko se bavi poljoprivredom.
Nešto drugo gospodine Aleksiću želim da vam kažem. Skoro svi brojevi koje ste sada pomenuli u vašem izlaganju su apsolutno netačni. Zaboravljate činjenicu, odnosno, vi nećete to da kažete, Srbija danas više izvozi hrane nego što uvozi.
Dakle, nismo ni u kakvom dužničkom ropstvu kada je u pitanju hrana, 70 posto svega što proizvede srpski seljak, gospodine Aleksiću, izvozi se na tržište EU.
Šta vam govori taj podatak? Taj podatak vam govori mnogo toga, govori vam da smo politikom povećanja podsticaja i ulaganja u mehanizaciju i tako dalje, podigli intenzivnost naše poljoprivredne proizvodnje i proizvodimo više, proizvodimo kvalitetnije.
Da li mislite da je jednostavno da poljoprivredni proizvod iz Srbije, ili neka prerađevina koja se napravi u Republici Srbiji, a vidim da pojma nemate da u Srbiji postoji recimo jedan „Karneks“, „Neoplanta“, „Zlatiborac“, „Juhor“ i onda kažete, odakle svinjske glave?
To su vam sve srpske kompanije koje posluju danas sa celim svetom, doduše nisu poslovale u vaše vreme jer su bile uništene, ali danas posluju i mi i te kako imamo šta da izvezemo i izvozimo.
Dakle, hoću da se skoncentrišem na tržište EU. Dakle 70 posto svega što srpski seljak proizvede ide na tržište EU. To znači, Francuske, Nemačke, Italije, Španije, itd. Koliko srpskih poljoprivrednih proizvoda je išlo na tržište EU, kada ste vi bili na vlasti, kada je vaša Ivana Dulić Marković bila ministar poljoprivrede, vodprivrede i šumarstva ?
Mi nismo postojali na poljoprivrednoj mapi Evrope, a vi ste imali ministra poljoprivrede koji vam je govorio da ne treba da sejemo pšenicu i šta će nam pšenica. Imali ste na žalost pokojnog predsednika Vlade koji nije dobro razumeo značaj Železare u Smederevu, mislim na Zorana Đinđića, koji je rekao šta će nam Železara u Smederevu, gajićemo kikiriki.
To je bila vaša poljoprivredna politika, a mi smo sada, vi gospodine Nikeziću jako dobro znate o čemu ja govorim, dakle 70 posto svega što proizvedemo ide na tržište EU. U vaše vreme, mi jedan jedini procenat, ili smo izvozili eventualno one klasične sirovine u oblasti poljoprivede, nešto malo kukuruza, pšenice, suncokreta, a mi danas izvozimo i meso i mesne prerađevine i mleko, mlečne proizvode, voće, povrće, otvoreno nam je tržište Ruske federacije, Kine, Egipta, i to je ogromna razvojna šansa za našu poljoprivrednu proizvodnju.
Evo sada mi kažu kolege, dobro, dobili smo podatak iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, gledaćemo da vam gospodine Aleksiću izađemo u susret.
Gospodin Aleksić je podneo zahtev za kupovinu traktora preko IPARD 3 projekta, svaka čast gospodine Aleksiću, tako da gledaćemo da ispunimo zahteve i vodite računa da vam dokumentacija, dobiće gospodin traktor, kao što je dobio i do sada, pa jeste dobili gospodine Aleksiću. Evo kažite, gleda nas cela Srbija, dobili ste 2012. godine do danas koliko ste dobili podsticaja i koliko ste kupili traktora i nove mehanizacije?
Ustanite, pa kažite ako imate hrabrosti, ako imate malo nekog ljudskog poštenja. Nema problema.
Dakle, ja vam kažem, evo, ovde sedi čovek direktor Uprave za agrarna plaćanja pored mene, ako vam je zahtev uredan, nikakav problem neće biti. Dakle, dobićete od države, odnosno država će vam omogućiti da kupite novi traktor. Potpisan je finansijski sporazum sa Evropskom komisijom od naše strane. Za nekoliko dana, odnosno sledeće nedelje biće potpisan i od strane Evropske komisije. Biće dodatnih miliona i miliona evra za naše poljoprivredne proizvođače, tako da, gospodine Aleksiću, neka je sa srećom. Dobiće te vi novi traktor.
Meni je drago što ćete da dobijete, ali mi je drago i zbog dugih naših poljoprivrednih proizvođača zato što će dobiti ne samo nove traktore, nego ćemo moći da imamo i nove zasade vinove loze, jabuka, maline. Imaćemo nove farme, imaćemo nove prerađivačke kapacitete. Srpska poljoprivreda ide, gura napred. Nije jednostavno. Nosimo se sa veoma ozbiljnom i izazovnom konkurencijom.
Ako mislite da je jednostavno da bijete bitku sa Francuskom, sa Nemačkom, sa Italijom, sa Španijom u oblasti poljoprivredne proizvodnje, verujte mi da nije ni malo jednostavno.
Kažete nama iz Vlade zašto ne izdvajamo za našu poljoprivredu onoliko koliko se izdvaja u Evropskoj Uniji. Pa, Siniša Mali vam danima objašnjava u kakvoj situaciji nam je bila država 2012. godine. Pa, niste vi nama 2012. godine ostavili Holandiju ili Belgiju. Ostavili ste potpuno razoranu zemlju, apsolutno razorenu zemlju u svakom pogledu, pa i u pogledu poljoprivrede.
Mi smo od 2012. godine, pa do danas iz godine u godinu podizali agrarni budžet i on sada iznosi zaista rekordnih preko 100 milijardi dinara. Govorim samo o nacionalnim merama. Ne govorim o ovome za šta ste vi konkurisali, IPARD III program. Dakle, to su posebna sredstva. To su sredstva iz predpristupnih fondova Evropske Unije, ali država Srbija iz svog budžeta izdvaja sa ovim rebalansom preko 100 milijardi dinara. Kažite mi kada se to u istoriji Srbije desilo? Nije se desilo nikad.
Ono na čemu mi moramo da radimo to je da, i to je ono što je jako važno da se kaže, povratimo poverenje između poljoprivrednih proizvođača, države i naših velikih izvoznih kompanija. Ovo ne kažem samo zbog vas, ovo kažem zbog naših poljoprivrednika koji možda gledaju sednicu Narodne skupštine. Ne mogu da postoje velike kompanije koje izvoze poljoprivredne proizvode, a da nemaju dobru saradnju sa primarnim poljoprivrednim proizvođačima. Isto tako, poljoprivredni proizvođači moraju da imaju poverenje i moraju da znaju da bi se njihovi proizvodi našli na policama u Francuskoj, u Nemačkoj, u Italiji, u Belgiji, u Holandiji, a nalaze se i nalaziće se u sve većem broju. Moraju da imaju dobru saradnju i moraju da imaju poverenje u naše velike kompanije koje, kažem, biju tešku bitku na veoma zahtevnom evropskom i svetskom tržištu hrane.
Ono što je takođe bitno, vi kažete da ovo što smo povećali za poljoprivrednike, što smo dali dodatna sredstva to je zbog toga što su poljoprivrednici protestvovali. Pa, kažite mi od kada je formirana ova Vlada, formirana je 2. maja, gde je bio protest poljoprivrednika? Kažite mi jedan protest poljoprivrednika? Nije bio ni jedan. Dakle, izmišljate kao i obično.
Ali, za razliku od vas, koji ni sa kim niste hteli da razgovarate, koji ste na narod slali kordone žandarmerije, koji ste bacali suzavac na ljude, mi sa ljudima razgovaramo i vodimo jedan intenzivan socijalni dijalog.
Kao što razgovaramo sa sindikatima prosvete, tako razgovaramo i sa poljoprivrednim proizvođačima. Nemate nijedno poljoprivrednog proizvođača, nemate nijedno udruženje sa kojim nismo razgovarali ne samo mi iz Ministarstva poljoprivrede, u to je bio uključen i Odbor za poljoprivredu Narodne skupštine, u to je bio uključen i Kabinet predsednika Vlade i kabinet predsednika Republike i svi smo na istom zadatku, a to je da podignemo srpski agrar, da proizvodimo više, da proizvodimo kvalitetnije, da zadržimo ljude na selu i ono što ostaje kao cilj kome težimo to je istaknuto i u ekspozeu premijera Miloša Vučevića, to je više puta ponovljeno i u zaključcima Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Narodne skupštine i oko toga imamo opštu saglasnost. To je da moramo da podignemo naš stočni fond. Dakle, nama definitivno treba više, pre svega, krava i svinja i moramo da unapredimo naše prerađivačke kapacitete. Dosta smo na tome uradili u proteklih desetak godina, ali činjenica je da i te kako ima prostora da se tu uradi još.
Ali, da mi vi kažete, koji ste davali dinar i po ili dva ili tri dinara za premiju za mleko, nama, koji danas dajemo 19 dinara za premiju za mleko, da ništa nismo uradili za naše poljoprivrednike, to je toliko besmisleno i toliko netačno da tu zdrav razum nema šta više da traži.
Dakle, matematika je vrlo jednostavna. Vama poljoprivreda nije bila prioritet. Dakle, vi ste se oslanjali na uvoz. Vi ste rekli zašto da proizvodimo, zašto da bacamo pare, možemo da uvozimo jeftinu hranu.
Rekao sam neki dan, sada me neko pita kolika je cena kukuruza, kolika je cena pšenice, kolika je cena ovog, koliko je cena onog. Sada ću da vam kažem, gospodine Aleksiću, kako ste vi vodili poljoprivrednu politiku.
Vi i oni koji su bili vaši politički mentori i koji su te 2008. godine bili na vlasti i potpisali SSP sa EU, naše tržište ste ostavili potpuno nezaštićeno. Svaka zemlja koja je pristupala EU je prilikom potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanja ostavljala neki prelazni period kojim je putem carina ili nekih drugih dažbina štitila domaću proizvodnju.
Vaša Vlada, odnosno tačnije druga Vlada Vojislava Koštunice, SSP je potpisao tadašnji potpredsednik Vlade Božidar Đelić, on nije bio iz SNS. Vrlo dobro znate kojoj stranci je pripadao. On je potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Prelazni trgovinski sporazum, koga sam zaboravio da pomenem pre neki dan, gde je rečeno – danom ratifikacije SSP-a – 0% carine. Dakle, nema carina na poljoprivredne proizvode, na prerađevine koje dolaze iz EU.
Vidim da ste maločas pokazali apsolutno nepoznavanje problematike naše klanične i prerađivačke industrije. Danas „Neoplanta“ radi, „Karneks“ radi, „Juhor“ radi, Klanica mesa Đurđević u Pećincima radi. Vrlo uspešno te kompanije rade, ali sa kojim problemom se suočavaju? Suočavaju se sa problemom da nam sada Hrvati, zahvaljujući Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji je potpisala vaša Vlada 2008. godine i koji ste vi ratifikovali u septembru 2008. godine, recimo „Gavrilović“ prodaje po dampinškim cenama svoje paštete, svoje salame i druge mesne prerađevine na našem tržištu.
Šta mi da uradimo u situaciji kada je 0% carina na proizvode iz EU? Dakle, SSP je potpisan 2008. godine, a Hrvatska je postala član EU 2013. godine i sad nama najbliži sused izvozi na srpsko tržište svoje mesne prerađevine. Sad nam vi kažite, pošto vidim da se mnogo razumete u poljoprivredu i agrarnu politiku, kako mi da zaštitimo naše poljoprivredne proizvođače, kako da zaštitimo naše klaničare kada imamo 0% carine na konkretno mesne prerađevine koje nam dolaze iz Hrvatske? I tako vam je sa svakom zemljom EU.
Zašto to govorim? Zbog onog čuvenog penkala Božidara Đelića, jer ste vi sve gledali kroz izbore i sve ste gledali danas za danas, ne danas za sutra, ne danas za pet ili deset godina, kao što mi radimo. Dvadesetdevetog aprila Božidar Đelić potpisuje SSP, navrat na nos, daj samo da se potpiše. Kakva zaštita domaće poljoprivrede, kakvi prelazni periodi, ne, nema ničega, otvaramo naše tržište, 0% carine, zato što su 11. maja 2008. godine izbori, treba da pobedimo na izborima. Treba da pobedimo na izborima, izbori su za 12 dana, daj da potpišemo taj SSP i potpisali ste. I taj SSP i dan danas važi.
Sad se mi dovijamo na različite načine kako da pomognemo našoj poljoprivredi, kako da pomognemo našim konkretno proizvođačima mesa, našim prerađivačima mesa, ne samo da se odbrane od nelojalne konkurencije, nego da imamo dovoljno mesa i za naše tržite, ali i da imamo dovoljno mesa za izvoz.
Podsmešljivo ste govorili o svinjskim glavama. Da, mi ih danas imamo i možemo da ih izvozimo. U vaše vreme ih nismo imali. Danas ih imamo. Da li ih imamo dovoljno? Nemamo. To je konstatovano više puta i u ekspozeu premijera, to je konstatovano više puta i u zaključcima Odbora za poljoprivredu.
Dakle, moramo da radimo na povećanju stočnog fonda i mi radimo na tome, ali znate, krava ne može da se oteli u jednoj godini deset puta. Obnova stočnog fonda je proces koji će da traje. Zbog toga smo mi predvideli, i to ćete videti za nekoliko dana kada budemo raspravljali o Zakonu o podsticajima, odnosno o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi, ruralnom razvoju, da smo predvideli s jedne strane da svi oni koji su do aprila 2024. godine dobili podsticaj za kvalitetno priplodno grlo, bez obzira da li je u pitanju tovna ili mlečna krava, od 40.000 dinara, da će u ovoj godini dobiti dodatnih 100.000 dinara, a u 2025. godini dobiće umesto 40.000 dinara, kao osnovni podsticaj, 55.000 dinara. Mi na taj način mislimo da možemo da unapredimo naš stočni fond.
Ja bih voleo da od vas čujem šta ste vi to uradili pa da imamo više svinja, više goveda, više živine, da imamo bolju mehanizaciju. Uporedite samo mehanizaciju koju vi imate kao poljoprivredni proizvođač, pošto ste nosilac poljoprivrednog gazdinstva i vaš rođeni brat Ivan, znači, dva brata imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, pogledajte kakva je mehanizacija koju danas imate, a kakva je bila mehanizacija koju ste imali ili koju je imala većina naših seljaka do 2012. godine.
Činjenice su neumoljive. Stanje u poljoprivredi je daleko od idealnog, ali da je mnogo bolje nego što je bilo u vaše vreme, da sad vodimo promišljenu politiku, da vodimo dugoročnu politiku, da je poljoprivreda jedan od strateških prioriteta Vlade Republike Srbije, ja mislim da je to svim građanima Srbije apsolutno jasno.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već više puta izneo svoj stav da Republika Srbija, kao i svaka druga država na svetu treba da iskoristi svoja rudna bogatstva, treba da iskoristi svoje mineralne sirovine, da to rade sve razvijene države sveta i da nema razloga da to ne radimo i mi.
Sticajem okolnosti na teritoriji Republike Srbije pronađena je jedna mineralna sirovina koja se zove jadarit. Iz tog jadarita može da se ekstrahuje litijum, od litijuma se prave litijumske baterije za mobilne telefone, za električne automobile.
Rekao sam pre neki dan u načelnoj raspravi o rebalansu budžeta, danas postoji na stotine kompanija u svetu koje se bave proizvodnjom mobilnih telefona, koje se bave proizvodnjom električnih automobila, a sa druge strane zasipaju nas svakoga dana neistinama, da ne kažem lažima, kako nigde na kugli zemaljskoj ne postoji rudnik litijuma.
Doduše, čuli smo od narodnog poslanika koji je postavio pitanje da ipak negde postoji rudnik litijuma, ali kaže u Čileu, u pustinji i samo tu postoji. Kada bi to tako bilo onda bi to praktično značilo da je Čile otprilike država čija je površina polovina zemaljske kugle, jer nemoguće da Čile, pošto samo tamo navodno postoji rudnik litijuma, budući da samo tamo postoji rudnik litijuma, sve svetske kompanije koje se bave proizvodnjom mobilnih telefona, električnih automobila, taj litijum dobijaju samo iz Čilea.
Koliko je to besmisleno, mislim da je jasno i deci u osnovnoj školi. Dakle, postoje rudnici litijuma u svetu, ali ovde postoji potreba da se Republika Srbija zaustavi u svom ekonomskom razvoju tako što se građani Srbije konstantno plaše zasipanjem različitih dezinformacija kako će zbog toga što ćemo da eksploatišemo naša rudna bogatstva i naše mineralne sirovine, da uništimo zdravlje ljudi, da će hiljade i hiljade ljudi biti kako oni kažu proterano a svojih ognjišta, kako ćemo da uništimo vazduh, reke, jezera, poljoprivredno zemljište i kako ćemo od cele Srbije da napravimo jednu pustu zemlju samo zbog toga što smo mi navodno, članovi Vlade Republike Srbije plaćenici Rio Tinta. Dakle, oni koji su stvarno plaćenici i koji su plaćeni da plaše građane Srbije potrebom da Republika Srbija iskoristi sve svoje mineralne sirovine kažu za nas da smo plaćenici.
Zašto je važno da Republika Srbija iskoristi sve svoje potencijale, uključujući i mineralne sirovine, uključujući na kraju krajeva i taj litijum? Zato što nijedna ekonomija na svetu ne može da bude snažna, jaka, nema budućnost ako nema snažnu industriju. Snažne industrije između ostalog nema bez razvijenog rudarskog sektora. Srbija se bavila rudarenjem još u srednjem veku. Nemanjići su dovodili nemačke rudare, Sase, između ostalog u rudnik Novo Brdo na KiM i od tih vremena, pa do dan danas srpski narod, Srbija, na kraju krajeva i ona velika Jugoslavija ima zaista dugu, dugu tradiciju rudarenja. Da nije bilo rudnika zamislite šta bi bilo sa, ako govorimo o sadašnjoj Republici Srbiji, sa pojedinim beogradskim opštinama kao što je Lazarevac, Obrenovac, Lajkovac, šta bi bilo sa Borom, sa Majdanpekom, da ne govorimo o rudnicima u BiH koji su takođe intenzivno eksploatisani u bivšoj Jugoslaviji. Šta bi bilo recimo sa jednom Zenicom itd.?
Kada imate jaku industriju, onda imate i snažnu poljoprivredu. Kada imate jaku industriju, onda imate veći budžet. Kada imate veći budžet, onda možete i više novca da izdvajate između ostalog za podsticaje poljoprivrednim proizvođačima. Zato sam se javio za reč. Da ljudi shvate da je sve ovo jako povezano jedno sa drugim. Industrija, rudarstvo, poljoprivreda i da su to i te kako kompementarne delatnosti.
Mi smo ovih dana mogli da čujemo od predstavnika opozicije kako država Srbija ne vodi računa o poljoprivrednim proizvođačima iako smo im više puta pokušavali da objasnimo, ali to su ljudi kojima nije baš jednostavno da se neke stvari objasne, da imamo nikad veći agrarni budžet. Dakle, sa ovim rebalansom budžeta naš agrarni budžet, a kada kažem agrarni budžet, to su samo mere podsticaja za naše poljoprivredne proizvođače, iznosi 100.581.000.000 dinara. Ako krenemo sa eksploatacijom litijuma, a verujem da hoćemo, evo imam pravo da to iznesem kao svoj lični stav, ako se pokaže da je to bezbedno po život i zdravlje ljudi, po životnu sredinu, onda možete da zamislite koliko će da poraste naš BDP, koliko ćemo da imamo veći budžet, a samim tim koliko ćemo novca moći više da izdvajamo i za poljoprivredne proizvođače, i za ratare, i za stočare, i za voćare, i za vinogradare, i za pčelare, i za ljude koji poseduju ribnjake itd.
Gospodin Aleksić, koga ne vidim danas u sali, odnosno ne vidim ga sada u sali kada se postavljaju poslanička pitanja i kada članovi Vlade odgovaraju na poslanička pitanja, rekao mi je pre pauze u 15.00 časova da Srbija ne izdvaja dovoljno za poljoprivredne proizvođače, zašto se ne ugledamo na pojedine zemlje EU koje izdvajaju mnogo više, pominjao je svinjske glave, kako ih mi nemamo, a Vučić ih je navodno izmislio, itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je fer kada neko tako nešto kaže da građani Srbije znaju koliko je taj neko…
(_____________: Sram vas bilo.)
Pa sram vas bilo. Sada ću da vam kažem i zašto treba da vas bude sramota. Zato što s jedne strane kažete kako ne izdvajamo dovoljno, samo polako, nemojte da budete nervozni. Što bi rekao predsednik Hrvatske Zoran Milanović – hiperventilirate. Polako, smanjite malo taj vaš naboj. Sve ću da vam objasnim.
(_____________: Ko si bre ti da nam objasniš?)
Ja sam ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i pričam o pitanju koje ste postavili, a koje je povezano, između ostalog, i sa resorom koji trenutno vodim.
Dakle, gospodin Aleksić je izrazio svoje nezadovoljstvo agrarnom politikom Republike Srbije i kritikovao je Vladu Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede da ne izdvajamo dovoljno novca za podsticaje za naše seljake, za naše farmere.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već rekao, pošteno je kada neko tako nešto kaže, da istovremeno kaže koliko je on…
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje.)

Zahvaljujem, gospođo Brnabić.
Mislim da je pošteno kada neko kritikuje Vladu i Ministarstvo da ne vodimo dobro agrarnu politiku, a zna koliko je dobio novca, da to javno i kaže. Pošto gospodin Aleksić neće to da kaže, evo, dozvolite da vam kažem koliko je ta loša, korumpirana Vlada koju je sastavio Aleksandar Vučić od nas krpa, neznalica, ovakvih, onakvih, da, ušatih, ružnih, glupih itd, koliko je ta zla Vlada, odnosno koliko su sve te zle vlade izdvojile novca za poljoprivrednu proizvodnju kojom se bavi gospodin Miroslav Aleksić i njegov brat Ivan Aleksić.
Građani Srbije to treba da znaju. Ne zadirem ni u čiju privatnost. Rekao sam i gospodinu Aleksiću pre pauze – drago mi je što je dobio ovaj novac. Što se mene tiče, neka ga dobije još. I dobiće ga. Samo neka povede računa da mu dokumentacija bude uredna. Dobiće novac, kao što je dobijao svih prethodnih godina. Sada, koliko je dobijao?
(Aleksandar Jovanović: Šta je ovo? O čemu govori? Prekinite ovo.)
Godine 2015. za protivgradnu mrežu sa nosačima dobio je 440.153 dinara. Za poljoprivrednu mašinu, Keno, ti znaš o čemu se radi, „atomizer“, za „atomizer“ je 2016. godine, pazite, 2016. godine predsednik Vlade je bio baš taj Aleksandar Vučić, koga Miroslav Aleksić toliko ne voli, dobio je 88.666 dinara. Godine 2017. za traktor, za novi traktor država Srbija mu je dala 893.833 dinara, skoro pa milion dinara. Za nosače za protivgradnu mrežu 2017. godine, to je bila Vlada gospođe Ane Brnabić koju su napadali i dan-danas je napadaju, vređaju, da je ovakva, da je onakva, da je zastupnik interesa ove ili one kompanije, dakle Vlada gospođe Ane Brnabić gospodinu Miroslavu Aleksiću za nosače za protivgradnu mrežu izdvaja 385.451 dinar. Godine 2022. takođe Vlada gospođe Ane Brnabić za protivgradnu mrežu gospodinu Aleksiću izdvaja 655.461 dinar.
Sad pazite, ima jedan mali detalj. Tadašnja ministarka poljoprivrede je bila toliko korektna, ja sam proverio dokumentaciju, da je zahtev gospodina Miroslava Aleksića za podsticaje ove od 655.000 dinara, 2022. godine, zahtev je prihvaćen, iako je zadocnio sa podnošenjem zahteva, pa mu je upućen dopis da dopuni dokumentaciju, iako to nismo morali da radimo, da dopuni dokumentaciju i da mimo zakonom propisanog roka tu dokumentaciju dostavi. On je to uradio. Ministarstvo mu je isplatilo 2022. godine tih 655.461 dinar. Godine 2023. za zasade jabuka dobio je 1.121.298 dinara. Za podsticaje po hektaru 2023. godine…
(Slavica Radovanović: Jel možete da prekinete ovo? Nema smisla.)
A zašto da građani Srbije ne znaju koliko je jedan narodni poslanik koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom dobio podsticaja od svoje države? Pa meni je drago što je dobio. Meni je drago što je dobio. Objasniću vam zašto je važno da razgovaramo…

Ne pričam ništa ružno.

Dame i gospodo narodni poslanici, sad pazite koliko su ovi koji nam stalno dobacuju licemerni. Juče je lider opozicije i vlasnik mandata svih ovih ljudi Dragan Đilas iznosio koliko koštaju odela, košulje, farmerke, predsednika Republike Aleksandra Vučića. Pa je onda pokazivao - evo, pogledajte, farmerke koštaju 2.000 evra ili 2.000 dolara, evo, pogledajte, patike koštaju toliko i toliko, evo, pogledajte, odelo košta toliko i toliko. E, sad, kad kažete koliko je država Srbija dala iz budžeta para svih građana Srbije jednom narodnom poslaniku iz opozicije koji se bavi poljoprivredom, to je jeres, ne smete o tome da govorite, to je zadiranje u privatnost. Ali, zato Aleksandar Vučić nema pravo na privatnost, on nema pravo da nosi pantalone, nema pravo da nosi odela, nema pravo da nosi košulje, ali zato gospodin Aleksić ima sva prava.
Da ja nastavim dalje, dovoljno sam dugo u ovom parlamentu da znate jako dobro da ne možete da me dekoncentrišete, tako da vi samo nastavite dalje da dobacujete, 2023. godine…
(Ana Jakovljević: To je sramota koliko si u parlamentu.)
Tako je narod hteo, šta ja da vam radim.
Narod koji je glasao za liste na kojima sam bio.
Dakle, 2023. godine gospodin Aleksić je dobio za mere podsticaja u biljnoj proizvodnji 54.000 dinara i u ovoj godini, 2024. godini, 80.206 dinara. Suma sumarum, od 2015. do 2024. godine tri miliona 719 hiljada 158 dinara. Ali nije tu kraj.
Brat Miroslava Aleksića, Ivan Aleksić, samo polako, sad ću da vam objasnim zašto ovo spominjem, kad budemo koristili sve naše mineralne sirovine, Miroslav Aleksić će dobijati dva, tri, pet puta više. To je u njegovom interesu. Ja to pokušavam da vam objasnim, a vi ste toliko nervozni.

Isto je dobio skoro milion dinara od države Srbije, neću da navodim zašto i zbog čega, ima destileriju.
Hoću da vam kažem sledeće. Ljudi koji kritikuju Vladu Srbije i kažu da vodimo lošu agrarnu politiku, koji nam kažu da ne treba da kopamo litijum, koji kažu da treba sve da stane, da ne treba da pravimo auto-puteve, da ne treba da pravimo železnice, da ništa u Srbiji ne treba da se radi, istovremeno od te države Srbije redovno naplaćuju sva prava koja im po zakonu pripadaju.
Ja protiv toga nemam ništa, samo želim da građani Srbije znaju koliko se država Srbija brine o našoj poljoprivrednoj proizvodnji, o našim domaćim proizvođačima i da ne vodimo uopšte računa o tome da li je neko poslanik vlasti, opozicije, da li se bavi politikom ili ne.
Kad budemo još više koristili naše mineralne sirovine, još više koristili naša rudna bogatstva, gospodin Miroslav Aleksić i svi drugi poljoprivredni proizvođači u Republici Srbiji dobijaće još mnogo, mnogo više novca da bi unapredili svoju poljoprivrednu proizvodnju, da bi kupili nove traktore, nove priključne mašine itd.