Aktuelnosti

Saznajte šta se dešava u Narodnoj skupštini - na koji način poslanici predstavljaju interese građana i na koji način usvojeni akti utiču na različite oblasti života građana.

Započeta druga sednica Anketnog odbora za utvrđivanje okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u Ribnikaru i Mladenovcu

[20.07.2023.]

Anketni odbor za utvrđivanje okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” i na teritoriji Smedereva i Mladenovca usvojio je na drugoj sednici dnevni red glasovima 18 poslanika, dok je dvoje bilo protiv, a uzdržanih nije bilo. 

Predsednica Anketnog odbora Marinika Tepić rekla je da će dnevni red ostati otvoren do naredne sednice koja će biti održana u ponedeljak, 24. jula, u 14 sati, do kada članovi odbora imaju rok da dostave svoje predloge za pravila o radu Anketnog odbora i listu lica, organa, organizacija i ustanova koje bi pozvali, kao i dokumenta koja bi tražili.

Iako su na dnevnom redu druge sednice bile samo dve tačke - predlog pravila o radu i tačka “razno”, rasprava je otišla u drugom pravcu i svela se mahom na napade na Mariniku Tepić i pokušaje da se rad Anketnog odbora dovede u pitanje. U tome je i ovog puta prednjačio samostalni poslanik Dejan Bulatović koji je odmah na početku rekao da je zasedanje sazvano samo nekoliko sati ranije, da članovi nisu imali materijal i dovoljno vremena za pripremu, zbog čega je zatražio odlaganje sednice. Sličnu primedbu iznela je i Marija Jevđić iz Jedinstvene Srbije, naglasivši da ne treba ni stavljati na glasanje dnevni red jer je odbor sazvan u danu kada se u Narodnoj skupštini održava plenum. 

Tepić je odgovorila da je plan rada u potpunosti u saglasju sa skupštinskim Poslovnikom i da nema nikakvih dodataka, već samo pojašnjenja, naročito u delu koji se tiču javnosti rada, zato što je, kako je naglasila, veoma važno prisustvo medija i zainteresovane javnosti. Ona je još jednom istakla da Anketni odbor ne sudi nikome, da se ne bavi ničijom krivicom, oštećenima i svedocima i dodala: “Svaka sumnja ili zlonamerna tvrdnja da će se ovde pozivati ljudi koji su direktno involvirani u sudske postupke koji traju povodom ove dve tragedije, dakle mislim i na krivce, i na svedoke, i na učesnike u samim istragama ili postupcima, to nije slučaj i to se neće desiti.” Naglasila je da se i iz naziva Anketnog odbora jasno vidi da će se on baviti utvrđivanjem činjenica, okolnosti i klime koje su dovele do tragedija, ali i mera koje treba da preporuči, naročito ako se ima u vidu da nova školska godina počinje za mesec i po dana. “Ovaj Anketni odbor treba da doprinese tome da i roditelji imaju odgovore koje nisu mogli da dobiju iz plenumskih zasedanja ili sudskih postupaka. Ali želim da kažem uvažavajući apsolutno u prvom redu roditelje i porodice žrtava, neka budu sigurni da ovaj Anketni odbor neće zloupotrebiti njihovu bol i tugu, koju takođe svi mi osećamo jer ovo su traume koje su obeležile celo društvo“, kazala je Tepić. Posebno je naglasila javnost rada Anketnog odbora, što podrazumeva tonske zapise sa svake sednice, steno-beleške i svih dokumenata i iskaza koji će biti predmet rada Narodne skupštine, izuzev spisa koji imaju oznaku tajnosti i koji će biti dostupni samo članovina odbora. 

Radmila Vasić iz poslaničke grupe Dveri je predložila da se pokrene inicijativa za razgovor sa roditeljima dece iz Ribnikara i sastanak koji bi se održao u ponedeljak, pre samog početka rada Anketnog odbora.  

Referišući na izjavu Tepić da Anketni odbor neće produbiti bol roditelja i svih ožalošćenih u dve tragedije, Marija Jevđić je upitala da li predsednica to može da garantuje. “Ja to ne mogu da garantujem, a pogotovo ne vi posle vaše sramne izjave na televiziji N1 da niko nema tapiju na bol. Zanemela sam, mislim da mi svi ovde pre svega treba da glasamo nepoverenje predsednici Anketnog odbora, to je predlog Jedinstvene Srbije”, rekla je Jevđić.

Tepić je odgovorila da je izjava koju je dala za N1 izvučena iz konteksta i zlonamerno pripisana kao njen odgovor roditeljima i dodala da “ovde danima traju napadi i pokušaj diskreditacije odbora”. I pored njene molbe da se članovi odbora vrate na temu sednice i da se bave onim za šta ih je skupština gotovo jednoglasno ovlastila, za reč se ponovo javio Bulatović koji je tražio da se na dnevni red stavi i pitanje da li Anketni odbor uopšte treba da nastavi rad nakon što su pravni zastupnici roditelja nastradale dece iz Ribnikara rekli da je nepotreban. 

Istu retoriku imala je i Biljana Pantić Pilja iz Srpske napredne stranke, inače potpredsednica Anketnog odbora, koja je pozvala kolege da se zapitaju da li treba nastaviti rad nakon što su advokati roditelja rekli da bi Anketni odbor mogao da ugrozi istragu. “Jer ako su roditelji to izjavili, da li smo mi vlasni da idemo protiv roditelja“, rekla je Pilja, dodavši istovremeno da SNS neće opstruisati rad odbora.

Samostalni poslanik Aleksandar Olenik izjavio je da kao advokat zastupa oštećeno maloletno lice koje je zadobilo teške telesne povrede u Ribnikaru i da roditelji deteta nisu izrazili protivljenje radu odbora. “Nisu svi roditelji rekli da imaju rezerve”, rekao je Olenik, na šta se iz sale čulo dobacivanje - “i jedan je dovoljan”. 

Nebojša Zelenović iz poslaničke grupe Moramo - Zajedno podsetio je da se Anketni odbor ne bi ni desio da nije bilo “stotine hiljada ljudi” koji su izašli na ulice i tražili da se utvrdi odgovornost kako se sličan zločin nikada ne bi ponovio. Rekao je i da će se lično bazirati na utvrđivanju odgovornosti medija, ali da neće prezati ni od toga da pozove tužioce koji su morali da utvrde sve činjenice koje su dovele do zločina.

“Bol jednog roditelja nastradalog deteta je dovoljan da nas opomene i da nam postavi pitanje šta mi radimo ovde”, izjavio je Veroljub Arsić iz Srpske napredne stranke.

Robert Kozma iz poslaničke grupe Zeleno-levi klub - Ne davimo Beograd, pozvao je da se rasprava vrati na pravi smer, podsetivši da je Anketni odbor sazvan da bi se utvrdile činjenice, okolnosti i propusti u vršenju nadležnosti, ali i da se predlože mere za poboljšanje različitih sistema za koje se utvrdi da nisu dobro postupili kako pre samih događaja, tako i neposredno nakon njih. “Smatram da Anketni odbor treba da nastavi svoj rad tako što će uvažiti različita mišljenja roditelja iz Ribnikara, ali i drugih roditelja, a najbolji način za to je da radimo tako da ne ulazimo u same tekuće krivične postupke”, rekao je i Kozma.

Komentarišući spisak onih koje je predsednica Anketnog odbora predložila da budu pozovani pred odbor, Nataša Jovanović iz Srpske napredne stranke ocenila je da se “ovde sprovodi jedna tužilačka istraga” što je u suprotnosti i sa Ustavom i sa svim propisima Srbije.

Za reč se zatim javio Borislav Novaković iz poslaničke grupe Narodna stranka, koji je zatražio da se Anketni odbor drži teme i raspravlja o usvajanju dnevnog reda, odnosno njegovim izmenama i dopunama.  Nije logično da slušamo ono što je trebalo da prethodni formiranju ovog odbora ili ono što bi trebalo da bude prva tačka”, rekao je Novaković.

Jasmina Karanac iz poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije ponovila da treba razmisliti o daljem radu ako je i samo jedan roditelj nastradale dece iz Ribnikara protiv,ali je najavila da neće ni na koji način opstruisati rad Anketnog odbora.

Poslanica Dragana Rakić iz Demokratske stranke naglasila je da rad tog tela neće ugroziti tok zvanične istrage i rad sudskih organa, jer će se baviti različitim stvarima i pitanjima od zvanične istrage.

Poslanik Ljubinko Đurković iz grupe NADA - NOVI DSS - POKS predložio je da današnja sednica ima samo jednu tačku dnevnog reda - dogovor o sastanku sa roditeljima iz Ribnikara. 

Predsednica Anketnog odbora izjavila je, međutim, da bi organizovanje sastanka sa roditeljima predstavljalo direktno mešanje u sudske postupke i izlazak iz nadležnosti Anketnog odbora. “Mi kao odbor nemamo mandat za rad sa oštećenima, a roditelji to jesu, i to bi upravo bilo najdirektnije mešanje odbora u sudske postupke koji se vode”, poručila je Tepić.

Poslanik Milija Miletić iz poslaničke grupa Za pomirenje SPP-USS-DSHV izjavio je da će za sad učestvovati u radu Anketnog odbora i pozvao sve da politiku ostave po strani. Uglješa Grgur iz poslaničke grupe SPS predložio je, pak, da se Anketni odbor ukine, jer su se u međuvremenu oglasili roditelji ubijene dece.

U jednom trenutku članovi Anketnog odbora počeli su da govore istovremeno, pa je predsednica Marinika Tepić apelovala da se uzdrže od uzajamnog vređanja i da partijske partikularnosti ostave za plenum.

 

Anketni odbor za utvrđivanje okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u Ribnikaru i Mladenovcu počeo sa radom

[18.07.2023.]

U Skupštini Srbije danas je održana prva sednica Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i na teritoriji Smedereva i Mladenovca. Do početka sednice je određeno ukupno 27 članova i zamenika članova Anketnog odbora, sednici je prisustvovalo 23, a za predsednicu Anketnog odbora izabrana Marinika Tepić, šefica poslaničke grupe „Ujedinjeni“.

 

Za Tepić je glasalo 16 poslanika, uz dva glasa protiv i dva uzdržana. Nakon izbora predsednice, prešlo se na drugu tačku dnevnog reda i izbor zamenika predsednice.

Prema odluci o obrazovanju odbora, to mesto pripalo je najvećoj poslaničkoj grupi, pa je Aleksandar Marković ispred grupe „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ predložio poslanicu Biljanu Pantić Pilju. Za nju je glasalo 17 poslanika, a ostali se nisu izjašnjavali.

Kako je navedeno na sednici, Anketni odbor ima za cilj da tokom mesec dana radi na utvrđivanju propusta u vršenju nadležnosti i preuzimanju odgovarajućih radnji nakon dva masovna ubistva 3. i 4. maja, kao i na utvrđivanju odgovornosti nadležnih lica i predlaganju mera.

Sednicu su pratile opstrukcije od strane pojedinih poslanika, među kojima su se istakli poslanik Dveri Boško Obradović, samostalni poslanik Dejan Bulatović, kao i poslanica Jedinstvene Srbije Marija Jevđić.

Suprotno odluci o obrazovanju Anketnog odbora, kojom se nalaže da se predsednik odbora bira iz redova najveće opozicione poslaničke grupe, Obradović je za ovu poziciju kandidovao poslanika poslaničke grupe NADA Ljubinka Đurkovića.

Pri raspravama baziranim na targetiranju političkih protivnika, kroz koje su poslanici Obradović i Bulatović kritikovali Mariniku Tepić, drugi poslanici, među kojima su Robert Kozma (Zeleno-levi klub), Miroslav Aleksić (Narodna stranka) i Pavle Grbović (Ujedinjeni) pozivali su na poštovanje dnevnog reda i razmatranje tema zbog kojih je Anketni odbor i formiran.

Sednicu je završnim govorom zatvorila predsednica Marinika Tepić, koja je pozvala da se u radu Anketnog odbora zanemare sve „političke boje“ i da se političke razmirice ostave za plenum. Ona je najavila da će rad Anketnog odbora biti transparentan, te da će medijima i civilnom društvu biti upućen poziv da prisustvuju sednicama, kao i da će na skupštinskom sajtu biti napravljen poseban deo posvećen Odboru.

Tepić je istakla i da je iz konsultacija između poslanika, proistekao i predlog da Anketni odbor zaseda u danima kada nema plenuma, odnosno da se sednice Odbora ne podudaraju sa redovnim sednicama u Narodnoj skupštini.

 

Otvoreni studio Otvorenog parlamenta: Rečnik i ponašanje narodnih poslanika u Skupštini Srbije

[14.07.2023.]

U novom izdanju Otvorenog studija Otvorenog parlamenta sa Mirjanom Nikolić o komunikaciji i ponašanju u Skupštini razgovarali su Radomir Lazović, narodni poslanik, i Ana Mirković, psihološkinja.


Predsednik Narodne skupštine dr Vladimir Orlić sazvao Četvrto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu

[14.07.2023.]

Predsednik Narodne skupštine dr Vladimir Orlić sazvao je, na zahtev 103 narodna poslanika, Četvrto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu za sredu, 19. jul 2023. godine, sa početkom u 10.00 časova.


U zahtevu za sazivanje sednice predložen je sledeći dnevni red:
 

1. Predlog zakona o dopunama Zakona o ozakonjenju objekata, koji je podnela Vlada;

2. Predlog zakona o potvrđivanju Sektorskog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije o mehanizmima primene finansijske pomoći Unije Republici Srbiji u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć u oblasti podrške programa ruralnog razvoja (IPARD III), koji je podnela Vlada;

3. Predlog zakona o Privremenom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć, koji je podnela Vlada;

4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je podnela Vlada;

5. Predlog da se za ministra prosvete u Vladi Republike Srbije izabere prof. dr Slavica Đukić-Dejanović, koji je podnela predsednik Vlade

6. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, koji je podnela Vlada;

7. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, koji je podnela Vlada;

8. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koji je podnela Vlada;

9. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici, koji je podnela Vlada;

10. Predlog zakona o interoperabilnosti železničkog sistema, koji je podnela Vlada;

11. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca, koji je podnela Vlada;

12. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima, koji je podnela Vlada;

13. Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju, koji je podnela Vlada;

14. Predlog zakona o izmeni Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, koji je podnela Vlada;

15. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Prvi zajam za razvojnu politiku zelenog rasta u Republici Srbiji) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada;

16. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat unapređenja upravljanja javnim finansijama za zelenu tranziciju) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada;

17. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Projekat Nauka) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada;

18. Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod Banca Intesa AD Beograd za potrebe finansiranja Projekta izgradnja saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, koji je podnela Vlada;

19. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu u iznosu od 300.000.000 evra između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, Merill Lynch International, kao Aranžera i finansijskih institucija navedenih u Prilogu 1, kao Prvobitnih zajmodavaca i Global Loan Agency Servicies Limited, kao Agenta, koji je podnela Vlada;

20. Predlog zakona o izmenama Zakona o potvrđivanju Multilateralne konvencije za primenu mera koje se u cilju sprečavanja erozije poreske osnovice i premeštanja dobiti odnose na poreske ugovore, koji je podnela Vlada;

21. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2114 (2022) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije - Projektni zajam - Zatvorski objekti u Kruševcu i Sremskoj Mitrovici, koji je podnela Vlada;

22. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banke Srbija AD Novi Sad i Banca Intesa a.d. Beograd po osnovu zaduženja Elektrodistribucije Srbije d.o.o. Beograd, koji je podnela Vlada;

23. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat razvoja tržišta kapitala) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada;

24. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 1981 ADD 1 (2022) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije - Zajam za finansiranje javnog zdravstvenog sektora (PFF), koji je podnela Vlada;

25. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o izmenama i dopunama koji se odnosi na MIGA Ugovor o kreditu u iznosu do 400.000.000 evra, od 10. decembra 2021. godine između Republike Srbije koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija kao Zajmoprimca i J.P. MORGAN AG kao Agentom i JPMORGAN CHASE BANK, N.A., LONDON BRANCH kao Prvobitnim mandatnim vodećim aranžerom i Credit Agricole Corporate and Investment Bank, Raiffeisen Bank International AG i Santander Bank N.A. kao Mandatnim vodećim aranžerima i CaixaBank, S.A. i UBS Switzerland AG kao Vodećim aranžerima i Banco Santander, S.A., CaixaBank, S.A., Credit Agricole Corporate and Investment Bank, JPMorgan Chase Bank, N.A., London Branch, Raiffeisen Bank International AG i UBS Switzerland AG kao Prvobitnim zajmodavcima, koji se odnosi na neobezbeđeni zajam u cilju finansiranja određenih građevinskih usluga od strane Bechtel Enka UK Limited, koji posluje u Srbiji preko Bechtel Enka UK Limited Ogranak Beograd za potrebe privrednog društva „Koridori Srbije" d.o.o. Beograd u vezi sa izgradnjom infrastrukturnog koridora autoputa E-761 deonice Pojate - Preljina (Moravski koridor), koji je podnela Vlada;

26. Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke Srbija ad Novi Sad za potrebe finansiranja Projekta izgradnje brze saobraćajnice, deonica Požarevac - Golubac (Dunavska magistrala), koji je podnela Vlada;

27. Predlog liste kandidata za izbor jednog člana Saveta Komisije za kontrolu državne pomoći, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava;

28. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Statut Regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge, koji je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije;

29. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa JEDINSTVENA SRBIJA i

30. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa ''ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE''.

Sednica će se održati u Velikoj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije u Beogradu, Trg Nikole Pašića broj 13.

Parlamentarna beležnica: O tempo reumores*

[13.07.2023.]

Treće vanredno zasedanje je zaključeno. 3+1 tačka dnevnog reda su raspravljene u tokom 17 radnih dana. Ministri su dolazili i odlazili, branili sebe i napadali druge. Steno beleške su redigovane, kasne, ili su prosto - nepismene.

 

Treće vanredno zasedanje počelo je 30. maja, a završilo se 11. jula. Tokom 17 radnih dana poslanici su raspravili četiri tačke dnevnog reda.

Glavni utisak koji je ovo zasedanje ostavilo jeste pojačana sumnja u verodostojnost steno beleški: da li će kasniti, da li će biti potajno izmenjene, možemo li im uopšte verovati? Transparentnost i integritet rada Skupštine jeste jedan od stubova demokratije i nalazi se na tankom ledu. O tempora o mores, ili kako stoji u transkriptu govora poslanika vladajuće većine Vladimira Đukića od 5. jula - o tempo reumores.

U nastavku smo vam pripremili siže ovog zasedanja, tačku po tačku:

 

1. Izveštaj o nadzoru programa komercijalnih pružalaca medijskih usluga za period od oktobra 2022. godine do kraja marta 2023. godine sa posebnim osvrtom na izveštavanja o slučajevima nasilja u televizijskim programima, koji je podneo REM

Umesto rasprave o odgovornosti koju mediji snose za nalet nasilja u srpskom društvu koji je rezultirao masovnim ubistvima koja ipak nemaju mnogo precedenata, diskusija je jako brzo skrenula u smeru negativne kampanje uperene ka medijima koji su kritički nastrojeni prema vlasti (prim.aut. Parl. belež. 8. jun - Stare priče i nove uloge).

Građani su na ove zločine odreagovali nizom protesta koji se zovu jednostavno “Srbija protiv nasilja”. Kako je većina zahteva artikulisanih na ovim protestima vezano za medije (prim.aut. Na primer, oduzimanje nacionalne frekvencije Pinku I hepiju, kao i ukidanje rijaliti programa), rasprava o ovoj tački dnevnog reda kao da je je bila svojevrsna “kontra-ofanziva”: kako su Pink i Hepi, provladini mediji, “napadnuti” u zahtevima protestanata, tako su se poslanici vladajuće većine okrenuli napadanju TV kanala koji su percipirani kao opozicioni. TV N1 spomenuta je više od 60 puta kada se raspravljalo o ovoj tački dnevnog reda,  dok je TV Nova S spomenuta više od 40 puta, sve u negativnom kontekstu. Nijedna od navedenih televizija nije spomenuta u REM-ovom izveštaju. Luksemburg, gde je TV N1 registrovana, takođe je spomenut oko 40 puta.

Ove televizije navedene su kao organizatori protesta “Srbija protiv nasilja”, sa ciljem da se destabilizuje država, podrije mir i izazove građanski rat.

“Zašto luksemburški medij želi da izazove građanski rat u Srbiji?”, zapitao se Milenko Jovanov, predsednik poslaničke grupe “AV-Zajedno možemo sve”, nastavljajući “...ali samo što Srbija više nije hibridna država, ma koliko vas pomagale američke i neke druge agencije. Ono što hoćete,a to je građanski rat, nećete ga dobiti.”

 

Glasanje

Iako se na temu samog izveštaja slabo raspravljalo, REM-ov izveštaj usvojen je 11. jula preovlađujućom većinom - 144 “za”, 49 “protiv”, dok dva poslanika uopšte nisu glasala.


 

2. Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koji su dovele do masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i na teritoriji Smedereva i Mladenovca, podnet od strane Radomira Lazovića, predsednika poslaničke grupe Zeleno-levi klub

Ova tačka dnevnog reda bila je na neki način posebna (prim.aut. Parl. belež. 15. jun - Sve po starom). Po prvi put u ovom sazivu opozicioni poslanik imao je priliku da predstavlja tačku dnevnog reda kao predstavnik predlagača. Ovo je između ostalog važno jer, prema parlamentarnim pravilima, predlagač ima neograničeno vreme za govor. Predstavnik predlagača bio je Radomir Lazović, predsednik poslaničke grupe Zeleno-levi klub.

Njegov uvodni govor trajao je 59 minuta i 22 sekunde. Lazović je u svom govoru ciljao na potrebu da se identifikuje uzrok erupcije nasilja u srpskom društvu - između ostalog, čitao je uvredljive tvitove poslanika vladajuće većine, što je uzburkalo atmosferu u parlamentu (prim.aut. Ali i van parlamenta - poslanik Lazović verbalno je napadnut na izlasku iz Skupštine od strane bivšeg poslanika vladajuće većine i još uvek člana SNS-a.  Janka Lagure).

 

Glasanje

Kako bi ovaj prvi ustupak opoziciji bio kompletan, vladajuća većina rešila je ne samo da dozvoli da ova tačka bude na dnevnom redu, već su 11. jula izglasali da se ovaj predlog usvoji - ukupno 193 poslanika glasalo je “za”, dok jedan nije glasao. Dakle, predlog je usvojen gotovo jednoglasnom većinom.

 

Sledeći koraci

Očekuje se da će prvi sastanak Anketnog odbora biti sazvan u utorak, 18. Jula, od strane Predsednika Skupštine. Anketni odbor imaće 23 člana: 12 iz poslaničkih grupa vladajuće većine, 9 iz poslaničkih grupa opozicije i dva poslanika koja ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi. Anketni odbor ima na raspolaganju 30 dana za obavljanje svojih aktivnosti i podnošenje izveštaja. Međutim, ovaj rok može biti i produžen s obzirom da pravila nisu dovoljno precizna, a parlamentarna praksa po pitanju anketnih odbora nije dovoljno razvijena. 

 

3. Predlog za glasanje o nepoverenju članu Vlade, ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije, Bratislavu Gašiću, koji je podneo 61 narodni poslanik

Ovo je bila još jedna tačka dnevnog reda gde je opozicija bila predlagač i samim tim imala neograničeno vreme za govor. Ovog puta predstavnik predlagača bio je Miroslav Aleksić iz Narodne stranke. U svom uvodnom govoru, koji je trajao 38 minuta, pokrenuo je temu političke odgovornosti.

Ministar Gašić, prisutan jer se o njemu radi, i premijerka Brnabić, prisustna kako bi zaštitila jednog od članova svog tima, na prvom danu rasprave o ovog tački dnevnog reda ukupno su govorili dva sata i 45 minuta. Perspektive radi, ova je rasprava konkretno o ovoj tački trajala pet sati tog dana (prim.aut. Parl.belež. 22. jun - Ako ide on, idem i ja).

 

Znak pitanja (a nije kafana)

Međutim, kontroverze tek kreću (prim.aut. Parl.belež. 29. jun - Ulepšavanje stvarnosti manipulacijom). Ministar Gašić optužio je nemačku vlast da štiti ubice Olivera Ivanovića.

"Tražili smo od nemačkih organa, pod čijom je zaštitom u ovom trenutku taj čovek, da nam daju podatke.”, rekao je Gašić 21. juna.

Već sledećeg dana u nastavku debate, tvrdio je da je ova izjava izvučena iz konteksta i da je transkriptu jednostavno falio - znak pitanja:

"Tražili smo od nemačkih organa pod čijom je zaštitom u ovom trenutku taj čovek", znak pitanja, “da nam daju podatke.”, rekao je Gašić 22. juna.

Ovde počinju nevolje sa steno beleškama - transkript od 22. juna objavljen je na sajtu Skupštine 27. juna, što je neobično kasno (prim.aut. Steno beleške se obično objavljuju na sajtu već sledećeg dana). Dalje, ovaj transkript je bio nepotpun. Naime, verziji objavljenoj na sajtu Skupštine nedostajala je rečenica koja se nalazila u fizičkoj kopiji koju su na dan sednice dobili poslanici i novinari, sa jasnom namerom da se sakrije izjava poslanika vladajuće većine, Nebojše Bakareca. Ovaj poslanik je za vreme govora opozicionog poslanika Zorana Zečevića rekao: “Ubijaš penzionere u Aranđelovcu”.

Od tada, novinari u Narodnoj skupštini dobijaju fizičke kopije kao i do sada na dan sednice, ali nekoliko sati kasnije u odnosu na to kakva je praksa bila ranije.

 

Performans ministra Martinovića u plenumu

Aleksandar Martinović, ministar državne uprave i lokalne samouprave pridružio se plenarnoj diskusiji 29. juna povodom poslaničkih pitanja koja bi trebalo da se održavaju svakog poslednjeg četvrtka u mesecu. Međutim, ostao je i koji dan duže kao podrška ministru Gašiću i premijerki Brnabić (prim.aut. Parl.belež. 6. jul - Multiverzum ludila).

U dva dana koliko je bio prisutan, uspeo je da na neki način napadne širok spektar građana: targetirao je studenta političkih nauka jer je govori na “Srbija protiv nasilja” protestu, i pozvao na diskriminaciju velikog broja građana, poručujući da oni koji nemaju decu nisu jednako vredni i ne mogu da imaju jednaka prava kao oni koji jesu roditelji.

 

Martinovićev govor vladajuća većina dočekala je aplauzom.

Martinovićeva dehumanizujuća retorika izazvala je reakciju kako civilnog društva, tako i samog predsednika Vučića, koji je izjavio jednostavno: “Martinović će se izviniti”. Istine radi, i jeste se izvinio, makar naizgled - prvo je tvrdio da je njegova izjava pogrešno protumačena, a zatim se izvinjavao predsedniku Vučiću.

 

Glasanje

O ovoj tački dnevnog reda glasalo se neposredno nakon što je diskusija o njoj završena. Poslanici su glasali preovlađujuće protiv ovog predloga - 148 poslanika glasalo je “protiv”, 37 “za”, dok 7 poslanika uopšte nije glasalo. Vladajuća većina je tako još jednom ignorisala građanski revolt i zahtev sa protesta.

 

4. Predlog za razrešenje člana Vlade, ministra privrede Radeta Baste, predložen od strane premijerke Ane Brnabić

Ova tačka nije originalno bila na dnevnom redu, već ju je naknadno predložila premijerka Brnabić (prim.aut. Parl.belež. 29. jun - Ulepšavanje stvarnosti manipulacijom), koji je prethodno smenjen i sa mesta potpredsednika stranke Jedinstvena Srbija. Razlog za smenu u stranci i zahtev za smenu u Vladi jesu izjave ministra Baste koje nisu u skladu sa politikom ove političke stranke, odnosno podrška “Srbija protiv nasilja” građanskim protestima, kao i uvođenju sankcija Rusiji. 

Diskusija o ovoj tački dnevnog reda trajala je dva dana i bila je znantno mirnija od rasprave o sudbini njegovog kolege, ministra Gašića.

 

Glasanje

Posle ove tačno došao je na red takozvani “dan za glasanje”, te se glasalo kako o ovoj tački, tako i ostale dve o kojima je na ovom zasedanju raspravljano ali ne i glasano, kao i o Izveštaju Vlade o bezbednosnoj situaciji u Srbiji nakon masovnih ubistava u maju, razmatran na prethodnoj sednici, prekinutoj zbog kraja redovnog zasedanja, koji je usvojen sa većinom od 146 glasova, dok 49 poslanika nije glasalo.

Što se tiče predloga za razrešenje ministra Baste, on je usvojen većinom od 149 glasova, dok 45 poslanika nije glasalo.

 

Parlamentarna beležnica: Multiverzum ludila

[06.07.2023.]

Dehumanizirajuće izjave u izobilju zahvaljujući prisustvu ministra državne uprave i lokalne samouprave, Aleksandra Martinovića, u plenumu. Sankcije za jedne, tapšanje po ramenu za druge. Ministar Gašić ostaje na funkciji.

 

POJAČANJE

 

Transkript od 22. juna i rečenica koja mu je nedostajala (prim. aut. Parl belež. 29. jun - Ulepšavanje stvarnosti manipulacijom) parlamentarno rukovodstvo je uglavnom ignorisalo, te su tako brzo i pali u zaborav. Poslanici su imali pune ruke posla sa novim gostom iz Vlade - Aleksandar Martinović, ministar državne uprave i lokalne samouprave, pridružio se prošlog četvrtka, 29. juna,  premijerki Brnabić i ministru Gašiću u plenumskoj raspravi o predlogu za glasanje o nepoverenju upravo ministru Gašiću.

Ministar Martinović je već prvi dan ostavio traga u plenumu, otvoreno targetirajući studenta političkih nauka koji je govorio na poslednjem u nizu “Srbija protiv nasilja” građanskih protesta koji je održan pre ovog radnog dana parlamenta. Ministar je skoro 50 puta pomenuo njegovo ime, te je javno obznanio lične podatke, kako njega, tako i njegove porodice. Primera radi, istakao je poslove njegovog oca, navodivši tačne adrese na kojima se nalaze njegove firme.  

Deo opozicije se bunio, negodovao, okretao leđa odbijajući da sluša, a ipak jedino što je Predsednik Skupštine uspeo da izgovori jeste: “Nastavite, gospodine ministre”. Reči kojima nikako nije mesto u parlamentu još jednom su prošle bez sankcija. 

Ministar, uistinu, i jeste nastavio: “Ali, kada uđete u svet politike, onda nemojte da kažete – e, ja sam privrednik, e, ja sam student. Ne, šefe, ti si političar. Pa ako si političar, onda moraš da saslušaš političke argumente i moraš da saslušaš odgovore one druge strane.”

Predvođeni Radomirom Lazovićem, šefom poslaničke grupe Zeleno-Levi klub, poslanici iz dela opozicije nastavili su da se bune, a naposletku su i napustili zasedanje i pridružili se studentima koji su se okupili ispred Skupštine u znak podrške svom drugu i kolegi koji je targetiran od strane Ministra Martinovića. 

 

BRŽE, JAČE, BOLJE

 

Ministar Martinović imao je još toga da kaže, tako da se vratio u plenum sledećeg radnog dana - u utorak 4. jula.

Jedna od njegovih izjava tog dana izazvala je pravu pometnju u javnosti. Ministar Martinović rešio je da se sa svojim političkim protivnicima obračuna tako što će posegnuti za komentarisanjem njihove porodične situacije sa ciljem da ih diskredituje:

“Hoćete da sad nabrajamo koliko ko od vas niti je u braku, niti ima decu, nego umesto dece hrani kuče, hrani mače, zlatnu ribicu i tako dalje?”

Ova nimalo suptilna, diskriminatorna izjava koja implicira da građani koji nemaju decu ne vrede jednako kao oni koji imaju, izazvala je burnu reakciju u delu opozicije, medijima, kao i široj javnosti.

Brankica Janković, Poverenica za ravnopravnost, izjavila je da je “neprimereno da bilo ko izjavi tako nešto, a kamoli ministar”. Reakcija civilnog društva takođe nije izostala, te je grupa udruženja izdala saopštenje sa zahtevom za smenu ministra Martinovića.

Deluje da su svi odreagovali, osim samog Predsednika Skupštine. Dehumanizujuće, diskriminatorne i uvredljive reči ministra Martinovića još jednom su prošle nekažnjeno.

Dalje, Ministar Martinović iskazao je i svoje mišljenje o ratnim zločincima:

“Vojislav Šešelj nije osuđen za ratni zločin. Vojislav Šešelj je osuđen za podstrekivanje na deportaciju Hrvata iz Hrtkovaca. A to nije ratni zločin (...) zato što nijedan Hrvat iz Hrtkovaca nije deportovan … nego su svi Hrvati iz Hrtkovaca (...) zamenili svoje kuće, koje su u to vreme koštale nekoliko hiljada nemačkih maraka, za srpske kuće koje su vredele nekoliko desetina, pa i nekoliko stotina hiljada maraka…”

Sankcija od strane Predsednika Skupštine i ovog puta je izostala. 

 

NEKI SU PROSTO JEDNAKIJI OD DRUGIH

 

Ovaj dan, 4. jul, ipak nije prošao bez izjedne izrečene sankcije. 

Na samom kraju radnog dana, po prvi put u ovom sazivu, Predsednik Skupštine izrekao je meru udaljenja sa sednice jednom poslaniku, konkretno Aleksandru Jovanoviću Ćuti, opozicionom poslaniku. Novčana kazna koja je deo ove sankcije iznosi 50% osnovne poslaničke plate. 

 

NE IDE ON NIGDE

 

Ministar Martinović vratio se u Skupštinu juče, 5. jula,  spreman za svoj treći dan u plenumu. Međutim, opozicija to nije dozvolila. Deo opozicije odbijao je da učestvuje i sarađuje sve dok ministar Martinović ne napusti plenarnu salu. Predsednik Skupštine je popustio i, nakon kratkih konsultacija sa ministrom, zasedanje se nastavilo bez prisustva Martinovića.

Juče je takođe završena i rasprava o trećoj tački dnevnog reda - predlogu za glasanje o nepoverenju članu Vlade, ministru unutrašnjih poslova Bratislavu Gašiću (prim. aut. Parl belež. 22. jun - Ako ide on, idem i ja). Poslanici su glasali ubedljivo protiv ovog predloga - 148 poslanika glasalo je “protiv”, 37 “za”, a 7 poslanika nije ni glasalo.

Vanredno zasedanje nastavlja se u ponedeljak, 10. jula, a na dnevnom redu je predlog za razrešenje ministra privrede Radeta Baste, predložen od strane premijerke Brnabić.

 

Udruženja građana zahtevaju smenu ministra Martinovića

[05.07.2023.]

Zahtevamo hitnu smenu ministra državne uprave i lokalne samouprave Aleksandra Martinovića, kao jedini prihvatljiv i civilizovan ishod njegovog skandaloznog nastupa u Narodnoj skupštini, kojim je najgrublje uvredio građanke i građane Srbije. Služeći se fašistoidnom retorikom i dehumanizacijom političkih protivnika, Martinović je, suprotno Ustavu i svim zakonima Republike Srbije, pozvao na diskriminaciju velikog broja građana, poručujući da oni koji nemaju decu nisu jednako vredni i ne mogu da imaju jednaka prava kao oni koji jesu roditelji. 

Član Vlade Republike Srbije ne sme da bude neko ko otvoreno zagovara podelu na građane prvog i drugog reda i ko je, zarad bilo kojih interesa, spreman da zalazi u najintimnije sfere ličnog života građana i zagađuje ih najmračnijim ideološkim otpadom.

Martinovićev nastup je flagrantan primer nasilja koje se generiše u najvišim državnim institucijama i iz njih preliva na celo društvo, ali i najjasniji odgovor na pitanje zašto građani već mesecima protestuju protiv nasilja širom Srbije. U svetlu nedavnog masovnog ubistva u školi, dodatno je uznemirujuća činjenica da je Martinović ne samo ministar, nego i univerzitetski profesor, odnosno neko ko kroz obrazovni sistem utiče na formiranje generacija mladih ljudi i društvenih vrednosti koje oni usvajaju. 

Takođe, najoštrije osuđujemo i sramno odsustvo reakcije predsednika Narodne skupštine Vladimira Orlića na Martinovićevo vređanje narodnih poslanika i građana Srbije i narušavanje ugleda i dostojanstva parlamenta. 

 

Autonomni ženski centar

Beogradski centar za bezbednosnu politiku

Beogradski centar za ljudska prava

Centar savremene politike 

CRTA

Evropski pokret u Srbiji

Građanske inicijative

Inicijativa mladih za ljudska prava

Otvoreni parlament

Partneri Srbija

RERI – Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu

SHARE Fondacija

Slavko Ćuruvija Fondacija

Yucom – Komitet pravnika za ljudska prava

Užički centar za prava deteta

Udruženje Uspešne žene Kostolca

 

 


Parlamentarna beležnica: Ulepšavanje stvarnosti manipulacijom

[29.06.2023.]

Nestala rečenica iz zvaničnog dokumenta - transkriptu sa plenarnog zasedanja od 22. juna nedostaje jedna rečenica. Premijerka Ana Brnabić u foto finišu predložila novu tačku dnevnog reda, vanredno zasedanje se nastavlja. Izjava ministra Gašića zavredila komentar nemačke ambasade.

 

NEOČEKIVANI OBRT

Prethodne sedmice, poslanici su nastavili raspravu o poslednjoj tački dnevnog reda na ovom vanrednom zasedanju, konkretno o predlogu za glasanje o nepoverenju članu Vlade, ministru unutrašnjih poslova Bratislavu Gašiću (prim. aut. Parl. belež. 22. jun - Ako ide on, idem i ja), te se ovo vanredno zasedanje približilo svome kraju - makar smo tako mislili.

Dana 22. juna, pri kraju radnog dana premijerka Brnabić predložila je novu tačku dnevnog reda: predlog za razrešenje člana Vlade, ministra privrede, Radeta Baste, koji je prethodno smenjen i sa mesta potpredsednika stranke Jedinstvena Srbija. Razlog za smenu u stranci i zahtev za smenu u Vladi jesu izjave ministra Baste koje nisu u skladu sa politikom ove političke stranke, odnosno podrška “Srbija protiv nasilja” građanskim protestima, kao i uvođenju sankcija Rusiji.   

Vanredno zasedanje se nastavlja.

 

?

Međutim, pet minuta ministra Gašića još uvek nisu prošli. Dana 21. juna, pri komentarisanju ubistva Olivera Ivanovića, izjavio je da “...mi tačno znamo ko je ubica i tražili smo od nemačkih organa pod čijom je zaštitom u ovom trenutku taj čovek, da nam daju podatke.”

Nemačka ambasada u republici Srbiji kategorički je odbacila ove optužbe, podvlačeći da im nije poznat identitet ubice Olivera Ivanovića, kao i da im nikakav zahtev na tu temu nije upućen. 

Narednog dana, 22. juna, ministar Gašić osvrnuo se na ovu temu: 

“Nije mi bilo teško, zamolio sam skupštinsku službu da izvuče moj transkript, to jest stenogram mog govora juče.

"Tražili smo od nemačkih organa pod čijom je zaštitom u ovom trenutku taj čovek", znak pitanja, “da nam daju podatke.”

Neko sa namerom već jutros piše nemačkoj ambasadi sa željom da načini štetu svojoj zemlji, ništa drugo i odjednom više nije tema "Ribnikar", nije više ni Mladenovac i poginula deca, sada je ovo glavna tema.”

Transkript od ovog dana, 22. juna, neobično mnogo je kasnio: mada se transkripti na vebsajtu Narodne skupštine po pravilu objavljuju već sledećeg jutra, transkript od 22. juna objavljen je 27. juna. 

 

BOLJE IKAD NEGO NIKAD?

Ne samo da je transkript od 22. juna upadljivo kasnio, on je i izmenjen. Naime, verzija koju su 22. juna primili novinari i poslanici i verzija objavljena na veb sajtu Skupštine 27. juna imaju jednu ključnu razliku - docnijoj verziji fali jedna rečenica.

Rečenica u pitanju jeste dobacivanje narodnog poslanika iz vladajuće većine, Nebojše Bakareca, za vreme govora opozicionog poslanika Zorana Zečevića: “Ubijaš penzionere u Aranđelovcu”

Mada ovaj način komunikacije predstavlja validan povod za reakciju predsedavajućeg, do iste nije došlo.

Prikrivanje ove rečenice samo je još jedan korak dalje u manipulisanju parlamentarne realnosti u korist vladajuće većine. Skrivanje istine o tome šta se u Skupštini izgovara je gruba povreda transparenosti rada najvažnije institucije u Srbiji, a radi se o fundamentalnom principu koji ne bi smeo da se ikada dovede u pitanje. 

 


Hitno zaustaviti cenzuru u Skupštini Srbije!

[28.06.2023.]

Šokirani skandaloznom odlukom rukovodstva Narodne skupštine da se lažima i cenzurom koriguju zvanični transkripti skupštinskih sednica kako bi se iz njih počistili tragovi verbalnog nasilja kojem pribegavaju poslanici većine, zahtevamo momentalni prekid te apsolutno nedemokratske, neparlamentarne i neetičke prakse. U svakoj funkcionalnoj parlamentarnoj demokratiji bi odgovorni za takav skandal snosili posledice i bili smenjeni sa skupštinskih funkcija.

U „redigovanoj“ verziji transkripta rasprave od četvrtka, 22. juna, koja je na sajtu Narodne skupštine objavljena u utorak, 27. juna, nema rečenice koju je, dobacujući tokom izlaganja narodnog poslanika Zorana Zečevića, izgovorio narodni poslanik Nebojša Bakarec: „Ubijaš penzionere u Aranđelovcu.“ Dok ovakav nastup poslanika čini opravdan razlog za predsedavajućeg da reaguje, do toga nije došlo, a prikrivanje izgovorene rečenice služi da se, po ustaljenoj praksi od početka ovog saziva, manipuliše stvarnim događajima u Narodnoj skupštini u korist vladajuće većine.

Podsećamo da je Otvoreni parlament juče ukazao na neobično višednevno kašnjenje u objavi steno beležaka od četvrtka, 22. juna, koje su se na sajtu Skupštine pojavile tek tokom jučerašnjeg dana, utorka, 27. juna. Poređenjem odlomaka sačuvanog primerka koje su 22. juna dobili novinari i narodni poslanici, i steno beleški koje je su objavljene na sajtu Skupštine, utvrđeno je da postoji razlika - nestao je komentar poslanika Bakareca, koje je u prvobitnim steno beleškama postojao. Naknadna odluka da se ubuduće skupštinski transkripti ni ne dostavljaju više agencijskim novinarama i narodnim poslanicima tokom plenarnog, već tek narednog dana, ukazuje na ozbiljnu nameru da se sa ovom skandaloznom praksom nastavi.

Skrivanjem istine o izrečenom u parlamentu najgrublje se podriva transparentnost u radu najvišeg tela u Republici Srbiji, što je fundamentalna vrednost koja ničim ne bi smela da bude dovedena u pitanje. 

Narodni poslanici su često predmet opravdanih kritika zbog toga što neprimerenim ponašanjem, govorom mržnje, verbalnim nasiljem, pa i situacijama na ivici fizičkog nasilja instituciju zakonodavne vlasti pretvaraju u jednog od generatora nasilja u društvu. Ipak, ne bismo očekivali da se rukovodstvo parlamenta posluži falsifikovanjem kako bi u zvaničnim dokumentima istina o radu Narodne skupštine izgledala prihvatljivije.

 

Slika 1: Fotografija originalnih steno beleški dostavljenih 22. Juna 2023. koju je objavio poslanik Gavrilović


Slika 2: Skrinšot steno beleški za 22. jun objavljenih na sajtu Narodne skupštine 27. juna

 

Parlamentarna beležnica: Ako ide on, idem i ja

[22.06.2023.]

Vanredno zasedanje se nastavlja. U glavnoj ulozi je ministar unutrašnjih poslova, Bratislav Gašić, čija je “fotelja” naizgled dovedena u pitanje. Miroslav Aleksić drugi opozicioni poslanik u ovom sazivu koji ima pravo na neograničeno obraćanje. 

Poslanici danas ulaze u 11. radni dan u ovom vanrednom zasedanju. Tačka dnevnog reda o kojoj trenutno raspravljaju jeste predlog za glasanje o nepoverenju članu Vlade, ministru unutrašnjih poslova Bratislavu Gašiću. Ovo je poslednja tačka dnevnog reda u ovom zasedanju.

(prim. aut. kratak podsetnik - ovo vanredno zasedanje sazvano je neposredno nakon završetka redovnog prolećnog zasedanja, kako su poslanici za vreme istog stigli da rasprave tek prvu od četiri tačke dnevnog reda. Većina ovih tačaka izvedena je iz zahteva iznetih na “Srbija protiv nasilja” građanskim protestima - Parl. belež. 18. maj - Vodič kroz današnju plenarnu sednicu)

Osim ministra Gašića, o čijoj smeni se raspravlja, sednici prisustvuje i premijerka Ana Brnabić.

Kao predstavnik predlagača, Miroslav Aleksić, opozicioni poslanik iz Narodne stranke, na raspolaganju ima neograničeno vreme za obraćanje. U govoru kojim je predstavio ovu tačku dnevnog reda, Aleksić je ovo vreme između ostalog iskoristio i za otvaranje pitanja političke odgovornosti:

I niko nije rekao da je bilo ko od vas kriv i snosi krivicu za te tragedije, ali odgovornost i te kako postoji. Meni je žao što posle punih 40 dana od tragedije koja nas je sve udarila u lice, danas gotovo da se svi isto ponašaju, ni za milimetar se ništa u društvu nije promenilo”.

Njegov uvodni govor trajao je 38 minuta.

Odgovor premijerke Brnabić trajao je nešto duže - da budemo precizni, sat vremena i 14 minuta. U zaključku podvukla je da ona nije za smenu Gašića,”...ali je smena čitave Vlade moguća, nakon čega idu izbori… ali nisam spremna kao predsednica Vlade i šef tog tima da mi bilo ko drugi kadrira u timu i da mi se kadrira na ulici.”

Kako poslanici, tako i prisutni članovi Vlade diskusiju su navodili dalje od dnevnog reda na druge aktuelne teme - trenutnu kosovsku krizu kao i građanske proteste “Srbija protiv nasilja, za koje vladajuća većina uporno koristi termin “obojena revolucija”.

Prvog dana rasprave o ovoj tački dnevnog reda, diskusija na tu temu je trajala oko 5 sati (prim. aut. više o ovom danu ovde). Ministar Gašić i premijerka Brnabić iskoristili su oko 2 sata i 45 minuta vremena za govor tokom ove debate. 

Zasedanje se nastavilo i juče, 21. juna, u istom maniru - prebacivanju krivice i izbegavanju odgovornosti. "Ne, neću predložiti smenu ni Bratislava Gašića, ni Aleksandra Vulina. Hvala vam. Možemo sa tim da završimo ovu temu", rekla je juče premijerka, iako je rasprava o smeni Gašića i dalje u toku.