Aktuelnosti

Saznajte šta se dešava u Narodnoj skupštini - na koji način poslanici predstavljaju interese građana i na koji način usvojeni akti utiču na različite oblasti života građana.

STROFA REFREN REPLIKA: 20 EPIZODA

[10.02.2020.]

Tek drugi put u ovom sazivu na dnevnom redu Skupštine našao se predlog podnet od strane poslanika koji nisu deo vladajuće većine. 22 vanredno zasedanje ostaće upamćeno po izmeni cenzusa za izbor narodnih poslanika i lokalnih odbornika, uvođenju 40% kvote za učešće žena u radu Narodne i lokalnih skupština, ali i po većinskoj podršci predlogu iz reda opozicije. Poslušajte više u 20. epizodi #StrofaRefrenReplika

Najvažnija odluka poslednje sednice možda jeste to što je izborni census smanjen sa pet na tri odsto i da će od sledećih izbora u skupštinskim klupama sedeti najmanje 40 odsto žena, ali čini se još važnije - ovo je bila pokazna vežba kako bi trebalo stvarno da izgleda skupštinska rasprava i kako predsednik Parlamenta može, kad hoće, da bude drugi čovek države.

Prvi presedan - objedinjena rasprava o predlozima vlasti i opozicije. O smanjenju izbornog cenzusa govorilo se mnogo, ali uglavnom isto - predožila ga je Srpska napredna stranka, kažu na svoju štetu, kako bi parlament bio reprezentativniji i kako bi se čula najrazličitija mišljenja. Oni koji ne veruju u dobru volju naprednjaka i smatraju da je tri odsto mamac ili usluga nekim malim strankama kako bi se u budućem sazivu skupštine glumila demokratija - nisu bili u sali da to i kažu, jer je na snazi bojkot.

Ni rasprava o budžetu, ni Vučićev plan za Kosovo, ni ozbiljne izmene Krivičnog zakona nisu naterale stranke okupljene u Savezu za Srbiju da taj bojkot prekinu. To je na svoju ruku, svesna rizika, učinila poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić došavši da brani predlog o najmanje 40 odsto manje zastupljenog pola na izbornim listama.

“I hajde da zapamtimo da će uvek biti nas koje će braniti ono što je ispravno, a ne moramo. Mnogo jednostavnije, nemati etičku dilemu o tome da li ovde da zastupam politiku Demokratske stranke, a to je prisustvo žena u politici na mestima odlučivanja, ili ću zastupati odluku stranke o tome da u ovoj Skupštini sa bilo kime nema razgovora i da se rad bojkotuje. Ja sam odlučila, kako sam odlučila i opet bih tako.”

A kada je u sred rasprave stigla vest da je Vlada preporučila da se Čomićkin predlog ne usvoji, odgovor predsednice skupštine Maje Gojković  bio je baš kakav bi uvek i trebalo da bude.

“Kao što znamo, mišljenje izvršne vlasti ne obavezuje zakonodavnu vlast. Ovu vlast ovde je izabrao narod, a mi biramo Vladu, mi biramo izvršnu vlast.”

Predsednica skupštine prekidala je napade na opoziciju koja nije prisutna, a potez koleginice Čomić posebno je pohvalila Marija Obradović iz SNS-a.

“Znate ono - Pucajte ja i sada držim čas!  To vam je Gordana Čomić u ovoj priči. Kad ste toliko hrabri da preskočite stranačku ogradu. Činite dobro ženama, dakle 52 procenta u Srbiji, o njima brinemo kroz ovaj zakon!”

Radikali nisu poverovali u zajedničke dobre namere kolega. Kritike su stigle od Nemanje Šarovića i Vjerice Radete kojima je Maja Gojković poručila kako oni samo zamagljuju činjenicu da neće podržati veći broj žena u Skupštini. 

“Nakon svih priča kako su žuti lopovi opustošili i upropastili Srbiju, na kraju vidimo kako vi delite zapravo sve iste vrednosti!”

“Ta gospođa koja je željna dijaloga, gde je bila godinu dana skoro, u nekoj dubokoj ilegali? S kim je imala dijalog? Dok nije napravila kombinaciju političku sebi od koristi, e onda se pojavila. Naravno sad će i ona i vi negirati to, al brzo će izborne liste pa će se videti”.

“Hrabro je doneti odluku u svom životu posle 30 godina i zatvoriti jedna vrata i pokušati da otvoriš druga vrata a to nisu vrata Srpske napredne stranke, to ja odgovorno tvrdim”.

Kada je reč o učešću stranaka nacionalnih manjina, većina je uvažila preporuke iz javne rasprave pa će Republička izborna komisija proglašavati manjinske izborne liste o čemu može, ali ne mora tražiti mišljenje Nacionalnog  saveta nacionalnih manjina.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

 

STROFA REFREN REPLIKA: 18 EPIZODA

[07.02.2020.]
Da li advokatsko punomoćje mora biti overeno kod notara i zašto treba izbegavati praksu davanja autentičnog tumačenja? Poslušajte koje su stavove poslanici zastupali o jedinoj tački dnevnog reda u 18. epizodi #StrofaRefrenReplika.
 
 

Zbog neujednačene sudske prakse Vlada Srbije zatražila je od Skupštine Autentično tumačenje odredbe člana 48. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Osnovna dilema koju je otvorio ovaj član zakona odnosi se na to da li advokatsko punomoćje mora biti overeno kod notara, kako bi advokat naplatilo sudske troškove. 

Predlog Autentičnog tumačenja narodnim poslanicima obrazložio je predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Đorđe Komlenski. 

„Ovu odredbu treba razumeti na takav način da advokatu nije potrebno overeno punomoćje da bi primio sudske troškove i troškove izvršenja na svoj račun, osim i isključivo ako zakon kojim se uređuje sudski postupak u kojem je nastala izvršna isprava zahteva overu punomoćja.”

Poslanik Socijalističke partije Srbije Neđo Jovanović ocenio je da se od uvođenja javnih beležnika, advokatura našla u teškom položaju ali da je istrajala u borbi za opstanak profesije. On je istakao da donošenju zakona u svim oblastima treba posvetiti veću pažnju jer ostavljanje dileme i neujednačena sudska praksa stvaraju pravnu nesigurnost kod građana.

„I kao čovek koji se bavi advokaturom i naravno narodni poslanik smatram da mi treba da izbegavamo praksu koja podrazumeva davanje autentičnih tumačenja, jer na taj način samo potvrđujemo da nismo uradili prethodno posao koji smo trebali da uradimo valjano.”

Poslanica Srpske napredne stranke Jelena Žarić Kovačević istakla je da će se autentičnim tumačenjem pojačati odgovornost i advokata i stranaka koje zastupaju.

„Tačno će se znati šta ide na račun stranke, šta ide na račun advokata i štitiće se i advokati. Osim toga, dovešće do efikasnijeg sistema izvršenja i obezbeđenja,  jer će svako od stranaka i advokata znati za šta mu je legao novac na račun.”

Za poslanika Srpske radikalne stranke Nemanju Šarovića to što je tumačenje zakona bila jedina tačka dnevnog reda, najbolji je pokazatelj koliko je jak advokatski lobi u Srbiji i kako njihov štrajk još nije zaboravljen.

„Vi, na primer, ne hajete za to što su ratni vojni invalidi i ratni veterani, praktično, prezimili, u Pionirskom parku, preko puta ove sale u kojoj sedite, oni koji su najzaslužniji za odbranu Srbije, oni koji su rizikovali svoje živote nisu došli na dnevni red. Mi smo ovde čuli kako je veoma bitno da advokatska profesija bude nezavisna, a pre svega, ja mislim da su tu nezavisnost izborili onoga trenutka kada su postali nezavisni prema PDV-u i prema fiskalnim kasama.”

Radikali su više puta ponovili da su skupili više od 100.000 potpisa građana za ukidanje javnih izvršitelja, ali da vladajuća većina odbija da njihov zahtev stavi na dnevni red.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić. 


 

STROFA REFREN REPLIKA: 19 EPIZODA

[07.02.2020.]

Prvo javno slušanje u ovoj godini održano je na temu izmena zakona o izboru narodnih poslanika i lokalnih izbora. Velikodušan gest za veću reprezentativnost sastava Skupštine, ili pokušaj vlasti da pruži privid legitimiteta i pluralizma u sledećem sazivu Parlamenta? Predstavnik Crte Pavle Dimitrijević poručio je da ozbiljne promene ne treba da budu implementirane i da ne treba do njih da dođe u godini u kojoj se izbori održavaju. Poslušajte šta narodni poslanici i drugi učesnici javnog slušanja misle o predloženim izmenama u 19. epizodi #StrofaRefrenReplika

Smanjenje cenzusa sa pet na tri odsto doprineće reprezentativnosti sastava Skupštine Srbije, ali izborna pravila ne treba menjati u izbornoj godini, rečeno je na  javnom slušanju u Skupštini Srbije o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima koje su predložili poslanici Srpske napredne stranke.

Poslanik SNS-a Vladimir Orlić u uvodu je objasnio da su predložene dve ključne izmene: smanjenje cenzusa i novi propis po kojem Republička izborna komisija utvrđuje status stranaka nacionalnih manjina, a potvrdu statusa za lokalne izbore daju im Nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Nevladin sektor nije protiv smanjenja cenzusa, ali izmene neposredno pred izbore, ruše poverenje u izborni sistem. 

Uz napomenu da se ta tema nije pominjala na razgovorima o unapređenju  izbornih uslova, Pavle Dimitrijević iz Crte istakao je da cenzus nije samo pitanje izbora 2020. godine, već pitanje u kakvoj državi želimo da živimo.

„Nema izričite zakonske obaveze koja bi zabranjivala da se izborni zakoni menjaju godinu dana pred izbore, međutim ovaj standard možemo naći i u  Kodeksu dobre prakse u izborima Venecijanske komisije gde se eksplicitno navodi da ozbiljne promene ne treba da budu implementirane odnosno ne treba do njih da dođe u godini u kojoj se izbori održavaju.”

Predstavnica CESID-a Emilija Oristijević pozvala je predlagače da dodatno razmotre predloge.

„Ovako krupne promene ne smeju da se rade neposredno pred izbore s obzirom da je reč o jednom od stubova izbornog sistema pored broja izbornih jedinica ili broja poslanika i u tom smislu predlažemo da i ukoliko ova mera prođe odnosno bude usvojena u skupštini - njena primena bude odložena“.  

Nisu zadovoljni ni predstavnici manjina, Lider Stranke pravde i pomirenja Muamer Zukorlić i predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov smatraju da se ovako otvara put zloupotrebama.

„Recimo u našim sandžačko-novopazarskim uslovima to bi izgledalo ovako: recimo Sulejman Ugljanin koji kontroliše Nacionalni savet Bošnjaka i Bošnjačko nacionalno vijeće s jedne strane i s druge strane ja i Stranka pravde i pomirenja treba da se prijavimo na taj šalter i da tražim dozvolu od Sulejmana Ugljanina da mi dopusti da izađem na izbore pod određenim uslovima“.

„Tu postoji najveća slabost kada je u pitanju onemogućivanje predstavnicima političkih stranaka nacionalnih zajednica, malih i teritorijalno disperziranih, a to su sve osim madjarske, bošnjačke i albanske, jer je za uključivanje u izborni proces potrebno 10.000 ovjerenih potpisa od strane javnih bilježnika, a za registraciju je potrebno tisuću.“

U javnoj raspravi spuštanje cenzusa podržale su članice vladajuće koalicije, dok je Jovan Jovanović iz Kluba samostalnih poslanika rekao da ne veruje u velikodušan gest Srpske napredne stranke. 

„Za nas je ovo jedan providan pokušaj vlasti da pruži privid legitimiteta, reprezentativnosti i pluralizma u sledećem sazivu Parlamenta. Osim toga mi danas imamo ovo javno slušanje. U sred javnog slušanja je zakazana  sednica sa ovim izbornim zakonima, što govori koliko je u stvari iskreno ovo javno slušanje."

Poslanik SNS-a Aleksandar Martinović je u ime predlagača rekao da oni ne menjaju izborni sistem, samo pomažu da bude još proporcionalniji.

Odnosno omogućavamo da na političkom spektru u Narodnoj skupštini budu vidljivi i oni politički činioci koji inače ne bi bili vidljivi da je cenzus ostao na pet odsto.“

O strankama nacionalnih manjina Martinović je rekao da je ideja da se spreče zloupotrebe i da se postigne da na izborima učestvuju autentične manjinske stranke.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

 

Gojković zakazala vanrednu sednicu za 6. februar

[04.02.2020.]

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je 22. vanredno zasedanje za četvrtak, 6. februara, na zahtev 155 poslanika Narodne skupštine.

Na dnevnom redu će biti Predlog zakona o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji su podnela 103 narodna poslanika Poslaničke grupe Srpska napredna stranka.

Na dnevnom redu će biti Predlog zakona o izmeni Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.

Narodni poslanici razmatraće i Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima, koji su podnela 103 narodna poslanika Poslaničke grupe Srpska napredna stranka, kao i Predlog zakona o izmeni Zakona o lokalnim izborima, koji je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.

Zasedanje će se održati u Domu Narodne skupštine, sa početkom u 10.00 časova.

STROFA REFREN REPLIKA: 17 EPIZODA

[03.02.2020.]

Zašto insistiramo na usvajanju Etičkog kodeksa o ponašanju narodnih poslanika? Odgovor je dat u prošlonedeljnoj razmeni uvreda između poslanika SRS i potpredsednice Vlade tokom koje je najviše stradala Narodna skupština. Poslušajte kako je tekla rasprava između poslanika Radikala i ministarke Mihajlović u #StrofaRefrenReplika:

Ne pamti se u poslednjih dvadeset godina da su se narodni poslanici sa toliko nepoštovanja obraćali nekom ministru, ali ni da je neki ministar tako otvoreno pokazao nipodaštavanje prema poslanicima i ulozi parlamenta uopšte. 

Poslanici Srpske radikalne stranke često govore da ministarku građevine, saobraćaja i infrastrukuture Zoranu Mihajlović treba hitno smeniti zbog malverzacija, a sada su imali priliku da joj to kažu i lično. Vjerica Radeta već u načelnoj raspravi govorila je da je ministarka optužena za primanje mita, da je na Moravskom koridoru ukrala 300 miliona evra, da je špijun stranih ambasada, a onda prešla i na lične stvari. 

“Zoranine tašne, tri, u vrednosti od deset hiljada dolara, broš od pet hiljada evra, privezak od tri hiljade evra, to je nešto što je postalo urbana legenda. Nismo zaboravili ni krađu sa kartice ministarstva kada je Zorana Mihajlović u inostranstvu potrošila negde oko million i po dinara na kupovinu kozmetike, donjeg veša.”

U svom odgovoru ministarka Mihajlović jasno je pokazala šta misli o značaju parlamenta.

“A o tome šta sam ja uradila govori moj predsednik, a ne ni jedan drugi poslanik i ja sam ponosna na ono što moj predsednik kaže za moj rad i o meni i za mene je to broj jedan.”

Za raspravu u pojedinostima Radeta i Mihajlović još su se bolje pripremile za okršaj.

“Kako Vas nije sramota lopužo lopovska još mi se smejete u lice. (Nemojte molim vas koleginice Radeta). Vi odatle ne vidite šta radi, kako se ponaša i kakve face pravi ta što sedi ispred Vas. Znate ono šta je radila iza leđa Ane Brnabić kad joj se bečila, kolutala očima.”

“Uglavnom i u 90 odsto slučajeva samo laži, laži, laži, laži. Vrlo biram reči, ne kažem neistine nego kažem laži, zato što i Vi jako dobro znate da lažete. Lažete da sam ja špijun!”

Ne znam da li je brojao, ali kada je Mihajlovićeva devetnaesti put izgovorila da radikali lažu, predsedavajući Đorđe Milićevič pokušao je da je zaustavi, a i Radeta je nastavila.

 

“Potpredsednice, samo trenutak. (Izvolte.) Vi za repliku kao i poslanici imate dva minuta. Već je prošlo četiri minuta. Samo sam Vas zamolio.”

“Pa znate šta, onda ćemo da radimo do ponoći ili još 500 dana, ali moje je da odgovorim na užasne optužbe koje ja ovde slušam. (Vi svakako možete odgovorite). I samo još jedna rečenica i završiću. Nema problema, završiću. Mene ne traži ni jedan sud. Vas traže sudovi. Mene i moju porodicu sudovi ne traže, pa verujem da ćete doći tamo gde Vam je mesto.”

Ovakvu salvu uvreda ja mislim da ni jedan Ministar nikada od kada je Narodne skupštine nije izgovorio nekom narodnom poslaniku, pogotovo ne celoj poslaničkoj grupi i baš iznenađuje da ste Vi sve to dozvolili. Jel Vi vidite ovo, jel Vi vidite šta ova lopuža radi? (Ja vas molim samo.) Šta me molite pogledajte šta radi. (Ne ne ne, i Vas i potpredsednicu, molim vas) Izbacite je sa sednice, ona ne može sa ovim. Ove odavde ste izbacivali zbog transparenata. Čuj ona da stavi transparent, da drži “Radikalska laž”. Kučko sram te bilo!”

Posle dve pauze, u nastavku sednice atmosfera u sali bila je ispod svakog nivoa, od otimanja transparenata predstavicama ministarstva, pa do skandala kada je Milorad Mirčić otpakovao i pred svima pokazao donji deo ženskog veša koji su radikali pripremili kao navodni poklon za ministarku. I to je jedino po čemu će ova sednica ostati upamćena.

Pošto se ni veš ni odštampani transparenti tu nisu mogli naći slučajno, donekle se stvorio utisak da je ova predstava bila prilično sinhronizovana, jer se ostala dva dana, kada je set finansijskih zakona branio ministar finansija Siniša Mali, kritike radikala nisu tako glasno čule, iako je potvrđeno još pet ugovora o kreditima.  Da nije bilo poslanika Stranke moderne Srbije Aleksandra Stevanovića, javnost ne bi čula da smo se kod turske banke, zarad očuvanja dobrih odnosa, zadužili po kamati od 2,5 odsto, iako nam za slične kredite EU zaračunava kamatu od 0,7%. 

Za Otvoreni parlament, Mirjana Nikolić.

 

NEPOŠTOVANJE I NIPODAŠTAVANJE PARLAMENTA: UVREDE I PSOVKE U PLENUMU NEPRIHVATLJIVE

[03.02.2020.]

Otvoreni parlament izražava duboku zabrinutost zbog neprihvatljivog diskursa u plenumu Narodne skupštine i ponašanja poslanika i predstavnika izvršne vlasti nedostojnog najvišeg predstavničkog tela.

Sukob poslanika Srpske radikalne stranke i ministarske građevine, saobraćaja i infrastrukuture Zorane Mihajlović, koji je obeležio Dvadeseto vanredno zasedanje u Jedanaestom sazivu, samo jedan je u nizu skorašnjih primera ponašanja nedostojnog institucije parlamenta i građana koje poslanici predstavljaju. Neprihvatljivom ponašanju svedočili smo i tokom poslednje sednice u 2019. godini kada su se poslanik Dveri Boško Obradović i poslanici Srpske napredne stranke sukobili verbalno i fizički. Ovakvim ponašanjem, poslanici i predstavnici državnih organa urušavaju ugled i dostojanstvo institucije parlamenta, podrivajući time već veoma nisko poverenje građana u najviše predstavničko telo u Republici Srbiji.

Otvoreni parlament osuđuje svako neprimereno ponašanje, nepoštovanje i nipodaštavanje parlamenta demonstrirano tokom prošlonedeljne rasprave, kao i tokom prošle godine, koje pokazuje nepoznavanje osnovog funkcionisanja demokratskog sistema i vrednosti dijaloga.

Da podsetimo, kontrola izvršne vlasti predstavlja jednu od ključnih funkcija parlamenta. Vlada je prema Ustavu odgovorna Narodnoj skupštini, a ministri za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovoraju ne samo predsedniku Vlade, već i Narodnoj skupštini. Međutim, to ne predstavlja opravdanje, niti otklon od odgovornosti narodnih poslanika za primereno i pristojno ponašanje prema svim učesnicima u radu plenuma, uključujući i predstavnike izvršne vlasti. 

Diskusije u plenumu Narodne skupštine proteklih meseci obiluju uvredama, optužbama, elementima govora mržnje i etiketiranjem ne samo predstavnika opozicije, već i novinara, civilnog društva, predstavnika akademske zajednice i stručne javnosti koja javno kritikuje aktivnosti i ponašanje predstavnika vladajuće većine.

Otvoreni parlament i ovom prilikom apeluje da se usvoji Etički kodeks o ponašanju narodnih poslanika, kao nužan preduslov za uspostavljanje političke odgovornosti poslanika i ključan korak na putu ka unapređenju rada Skupštine.

 

Gojković sazvala vanrednu sednicu za ponedeljak, 3. februar

[31.01.2020.]

Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković sazvala je Dvadeset prvo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu za ponedeljak, 3. februar 2020. godine.

U zahtevu 160 narodnih poslanika, određen je sledeći dnevni red:
 

Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 48. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Sednica će biti održana u velikoj sali Doma Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13, sa početkom u 12 časova.

STROFA REFREN REPLIKA: 16 EPIZODA

[31.01.2020.]

Strofa, refren, replika 16. epizoda

Od situacije u Crnoj Gori, afere na vojnom gazdinstvu “Morović” i kokama špijunima, do ugroženosti Srbije od Korona virusa i deponije zbog koje Ministarstvo zaštite životne sredine ne spava, poslušajte o čemu su sve poslanici razgovarali sa predsednicom Vlade i ministrima poslednjeg četvrtka u januaru, u 16. epizodi #StrofaRefrenReplika.

Poslednjeg četvrtka u januaru predsednica vlade i nekoliko ministara lično su, kako Poslovnik i nalaže, odgovarali na pitanja narodnih poslanika.

U prvih više od sat vremena tročasovne sednice, radna atmosfera i ton bili su idealni. Kao ilustraciju čućemo kako izgleda razgovor premijerke Ane Brnabić sa samostalnim poslanikom Muamerom Zukorlićem i Anom Karadžić iz Pokreta socijalista.

„Da li možemo računati na vašu pomoć vezano za rešenje problema lokacije za izgradnju džamije u Novom Priboju?“

„U prvoj polovini februara biti u Priboju, tako da predlažem da imamo i sastanak, da razgovaramo oko ovoga, a do tada ću ja proveriti sa Republičkom direkcijom za imovinu pa da dođem sa odgovorom u Priboj.“

„Ja bih zamolila vas kao Vladu da podvučete neku crtu, da nam kažete kako je izgledala Vojska Srbije 2010, 2011, 2012. godine kada su na vlasti bili Đilas, Jeremić, Ponoš itd, Marinika Tepić“

„Dakle, naša Vojska je bila na izdisaju i to je nekako, čini mi se, nažalost, planski uništavana. Ali, isto tako, mislim da ne postoji ni jedna druga zemlja, da opozicija napada namensku industriju jedne zemlje. Namenska industrija, vojska se ne napada!“

Jedan od retkih opozicionih poslanika koji još učestvuje u ovakvim sednicama Đorđe Vukadinović ocenio je da je na delu zamena teza i da niko ne napada vojsku, već ukazuje na krađu.

„Znači, niko ne napada i niko ne ruši namensku industriju ili vojsku, nego je reč o tome da se tu urušava vojska, urušava namenska industrija čudnim biznisima, gde je proizvođač, državni proizvođač je na gubitku.“

Odgovor premijerke sada je imao nešto drugačiji ton.

„Afera da se na vojnom gazdinstvu „Morović“ gaji marihuana je napad na Vojsku Republike Srbije. Jesmo li čuli „izvini“? Ne. Ja sam očekivala da gospođa Tepić izađe sutradan i kaže: „Istina je, nema marihuane, ali među onih milion koka postoje koke špijuni i koke nosilje. Te koke špijuni su posebno obučene da nose novac za otpriznavanje Kosova“.

A kada je Vukadinović pitao zašto je država povodom situacije u Crnoj Gori suzdržana i nije alarmirala OEBS, Savet Bezbednosti ili Savet Evrope, odgovor je bio još oštriji.

„Hajde da tražimo sednicu SB UN po ovom pitanju, rezultat je šta?! Ja sam sto posto sigurna da Vi ne znate ni šta je rezultat koji očekujemo, nego je važno da se pokaže da mi kao nešto radimo!“

Kada su reč ponovo dobili poslanici vlasti, saznali smo u jednoj  prijateljskoj razmeni pitanja i odgovora, da trenutno nismo ugroženi Korona virusom, da će se više ulagati u poljoprivredu ali i u pomoć porodicama sa decom, slušali smo o životu na salašu, o evropskoj perspektivi i digitalizaciji škola. Raj na zemlji donekle  je narušio ministar Goran Trivan konstatacijom da su za deponiju u Prijepolju krivi sami građani, ali kako je dodao, u toku je izrada projekta da se to pitanje reši i Ministarstvo zaštite životne sredine zbog toga ne spava.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

 

STROFA REFREN REPLIKA: 15 EPIZODA

[27.01.2020.]

Čije je delo Hram Svetog Save? Ko je pravi kandidat za ministra kulture i informisanja? Poslušajte kako je proteklo prvo vanredno zasedanje u 2020. godini u 15 epizodi Strofa Refren Replika.

Nekoliko zakona iz oblasti obrazovanja, dva zakona o kulturi i više međunarodnih sporazuma našli su se na dnevnom redu vanredne sednice.

Poslanici su se većinu vremena zaista držali teme, naročito kada se vodila polemika da li je dualno obrazovanje zanatlija zaista poželjan model za našu decu ili Srbiji treba više inženjera, kako tvrdi poslanica Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta. Ministar Mladen Šarčević aktivno je učesvovao u razmeni argumenata, a kad zatreba pomagao je i profesor Marko Atlagić iz SNS-a.

“I sve što donosite po nalogu stranaca i sve što donosite da biste udovoljili njima, zapravo nije dobro za naš narod.”

“Ne treba nama u procentima toliko i toliko mladih visokoobrazovanih, gde je pola toga nekvalitetno, a nažalost i to sam zatekao i javno to kažem.”

“Ponavljate više puta. Vi ste nešto zatekli. Vi više nemate pravo na to. Vi ste osam godina na vlasti.”

“Tačno je da je četiri zarez bruto društveni proizvod, al da smo imali dualno obrazovanje, on bi bio osam, jel tako gospodine ministre. Evo to je suština.”

Poslanici su bili najponosniji što se potvrđuje sporazum sa Rusijom po kojem će Srbiji biti vraćena jedina nedostajuća stranica Miroslavljevog jevanđelja, pričalo se o teškoćama kroz koje prolaze balerine i operske pevačice, a mnogo se govorilo i o kvalitetu i temama filmova koji se snimaju o trošku države. U toj raspravi predsednica Skupštine Maja Gojković odgovorila je i na neke predizborne sumnje.

“Pošto novinari obožavaju takve scene i delove izjava da se ja kandidujem za bilo šta. Ja se ne kandidujem ni za šta u ovom momentu i najmanje se kandidujem za ministra kulture. Da jednom završimo sa tom pričom da li sam ja konkurent aktuelnom ministru, ne.”

Radikal Milorad Mirčić ipak smatra da je Gojkovićeva pravi kandidat za tu funkciju.

“Ja sam ovde iz prvog reda Aleksandra Vučića kad je bio predsedik Vlade pitao zašto Maja Gojković nije ministar kulture, on je rekao u sledećoj izmeni biće Maja Gojković. I to je bilo sasvim normalno da očekujem”.

Poslanik SNS-a Srbislav Filipović veruje da se odnos prema kulturi najbolje vidi kroz očuvanje srpskih svetinja.

“Hram Svetog Save je došao pred završetak i to je upravo delo ove vlasti. To je delo, ako ćemo da kažemo i personalizovano i lično da vežemo, delo i predsednika Aleksandra Vučića. To je delo te odgovorne politike.”

U sred rasprave o kulturi ponovljene su brojne kritike na račun dela opozicije koja je najavila bojkot izbora, kao i javnih ličnosti čiji nastupi se ne sviđaju aktuelnoj vlasti, međutim poslanik SNS-a Branimir Rančić otišao je korak dalje i sa javnošću podelio strah od zamišljenog. 

“Pojedini novinari okorelom silovatelju, pedofilu, psihopati i monstruoznom zločincu daju časno zanimanje berberin. Strahuje se da uz advokata kao što je Vladimir Gajić, da podsetim, hapšen 2007. godine, a da je advokat Nataše Kandić, Duška Šarića i Nehata Tačija. Još ako predmet dođe do sudije Majića, postoji mogućnost da ovaj zločinac bude oslobođen.”

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

 

Gojković sazvala novu sednicu Narodne skupštine za ponedeljak, 27. januar

[22.01.2020.]

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je, na zahtev Vlade, Dvadeseto vanredno zasedanje Narodne skupštine za ponedeljak, 27. januar na kojoj će narodni poslanici razmatrati 20 tačaka dnevnog reda.

U zahtevu za održavanje sednice određeno je da Narodna skupština razmatra Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona planiranju i izgradnji, Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, Predlog zakona o hidrografskoj delatnosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, koje je podnela Vlada, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, koji je podnela narodna poslanica Katarina Rakić.

Na ovoj sednici narodni poslanici razmatraće Predlog zakona o izmeni Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog zanačaja za Republiku Srbiju, Predlog zakona o Registru prostornih jedinica i Adresnom registru, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, kao i predloge odluka o oduzimanju svojstva dobra u opštoj upotrebi delu železničke infrastrukture, koje je podnela Vlada.
 
Na sednici će se razmatrati i predlozi zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Iran i o potvrđivanju Aneksa I Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata. Takođe, razmatraće se i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu kapitala, Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat za konkurentnu poljoprivredu) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (dodatno finansiranje za Projekat unapređenje zemljišne administracije u Srbiji) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu između Republike Srbije (kao korisnika kredita) i T.C. ZIRAAT BANKASI A.Ş. i DENIZBANK A.Ş. (kao davalaca kredita), Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (nabavka voznih sredstava za Srbija voz) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj i Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2009 (2019) između Banke za ravoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam za izgradnju nove Univerzitetske dečije klinike, Tiršova 2 u Beogradu, koje je podnela Vlada.
 
Sednica će se održati u velikoj sali Doma Narodne skupštine, sa početkom u 10 časova.