Parlamentarni izbori raspisani su u sredu, 1. novembra, i održaće se kao što je i pretpostavljano 17. decembra - Trinaestom sazivu Narodne skupštine zvanično je došao kraj. Ono što sledi jeste kratak pregled najvažnijih događaja i prevalentnih tema koje su obeležile ovaj saziv - i malo statistike, radi razonode.

UKRATKO

Poslednja plenarna sednica Trinaestog saziva završila se u četvrtak 26. oktobra, za dlaku promašivši poslanička pitanja (prim.aut. poslanička pitanja bi trebalo da se održavaju svakog poslednjeg četvrtka u mesecu) - što je igrom slučaja karakteristično za ovaj saziv. Poslanička pitanja održala su se samo tri puta - u aprilu, maju i junu 2023. godine.

Od avgusta 2022. do oktobra 2023. godine, u Narodnoj skupštini održalo se osam plenarnih sednica za vreme redovnih zasedanja, pet vanrednih zasedanja, tri posebne sednice i naravno, prva, konstitutivna sednica. Svaka od sednica za vreme redovnih zasedanja zakazana je samo dan unapred, čime su poslanici gotovo za svaku od ovih sednica efektivno sprečeni da podnose predloge izmene dnevnog reda. Ova nepredvidivost je bila izlišna (prim.aut. prema parlamentarnim pravilima, predsednik Skupštine bi trebalo da uspostavi godišnji plan rada, što predsednik Skupštine Orlić nije učinio) i svakako je značajno uticala na kvalitet rasprave. Manje od 1% amandmana podnetih od strane poslanika (bilo vladajuće većine ili opozicionih) je usvojeno.

Ovo se može primetiti i u zakonima koji su usvojeni - 99% zakona usvojenih u ovom sazivu predloženi su od strane Vlade (prim.aut. usvojeno je ukupno 197 zakona). Jedini zakon koji je usvojen, a nije predložen od strane Vlade, jeste onaj koji je usvojen pre nego što je ona uopšte i formirana - Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima.

Atmosfera na sednicama je bila napeta i obeležena arbitrarnošću predsedavajućeg. Predsednik Skupštine je otvoreno favorizovao poslanike vladajuće većine, izričući kazne isključivo poslanicima opozicije, a veoma često uskraćujući im pravo na repliku. Dalje, predsednik Skupštine često se sa pozicije svoje funkcije upuštao u raspravu sa poslanicima, umesto da pređe u poslaničke klupe ukoliko želi da učestvuje u diskusiji, što je i propisano parlamentarnim pravilima. Poslanici su pak, čak i kada dobiju reč, svoje vreme radije koristili za prepucavanja sa političkim protivnicima umesto rasprave o dnevnom redu.

Na većini sednica, dnevni red je bio veoma raznovrsan i nerazumno popunjen, delimično zbog toga što su se sednice održavale relativno retko, te je manji broj sednica doveo do više tačaka na dnevnom redu (prim.aut. rekorder je poslednja sednica sa 60 tačaka dnevnog reda, uključujući i budžet za 2024. godinu, raspravljenih u samo 4 dana - Parl.belež. 26. okt - Trka s vremenom).

OPSTRUKCIJA ODBORA

Jednom četvrtinom odbora (prim.aut. 5 od 20) predsedavali su opozicioni poslanici. Međutim, uzevši u obzir da je u svakom odboru dominantna bila vladajuća većina, rad odbora je često opstruiran.

Odbor za zaštitu životne sredine - svaki pokušaj održavanje sednice van zgrade Narodne skupštine, na lokaciji relevantnoj za dnevni red, neslavno se završio. Poslanici vladajuće većine bojkotovali su ove sednice, time onemogućujući uspostavljanje kvoruma i donošenje odluka.

Odbor za kulturu i informisanje - nakon masovnih ubistava u maju, usvojen je REM-ov Izveštaj o nadzoru programa komercijalnih pružalaca medijskih usluga za period od oktobra 2022. godine do kraja marta 2023. godine sa posebnim osvrtom na izveštavanja o slučajevima nasilja u televizijskim programima. Smatrajući kako ovaj Izveštaj, tako i sveukupni rad ovog Odbora neadekvatnim, opozicioni poslanik Siniša Kovačević dao je ostavku na mesto predsednika Odbora za kulturu i informisanje (prim.aut. Parl.belež. 1. jun - Zasedanja se smenjuju, tačke dnevnog reda ostaju). Formalno nije zamenjen sve do kraja saziva, te je funkciju predsednika odbora de facto obavljao poslanik vladajuće većine Nebojša Bakarec, zamenik predsednika Odbora za kulturu i informisanje. 

TRIVIJALIZACIJA NEZAVISNIH INSTITUCIJA

Zoran Pašalić, Zaštitnik građana, izabran je po drugi put, uprkos negodovanju od strane civilnog društva. Izbor Zaštitnika građana zguran je na dnevni red zajedno sa izbornom istaknutih pravnika za Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva (prim.aut. Parl.belež. 20. apr - Aleluja!).

Sa devetomesečnim zakašnjenjem o izveštajima 13 nezavisnih institucija (prim.aut. nezavisne institucije su npr. Zaštitnik građana, Agencija za sprečavanje korupcije, Poverenik za ravnopravnost, itd.) raspravljano je u objedinjenoj raspravi zajedno sa još 13 tačaka dnevnog reda i naravno usvojeni, bez značajnije diskusije (prim.aut. Parl.belež. 24. feb - Petak, dobar dan za Skupštinu). Ovom prilikom izabran je i novi direktor Agencije za sprečavanju korupcije, Dejan Damjanović. Kratak podsetnik da izveštaji nezavisnih institucija iz 2022. godine nikada nisu ni došli pred plenum, tako da se očekuje da će o njima biti raspravljano najranije 2024. godine.

“SRBIJA PROTIV NASILJA”

U senci majskih masovnih ubistava, a nakon nespretnog zahteva opozicije za održavanjem vanrednog zasedanja, predsednik Skupštine zakazao je redovnu plenarnu sednicu (prim.aut. s obzirom da je u tom trenutku u toku bilo redovno prolećno zasedanje, nije bilo potrebe za vanrednim zasedanjem). Dnevni red ove sednice poklapao se sa zahtevima koje su građani izneli na protestima “Srbija protiv nasilja”, fokusirajući se na medije (prim.aut. Parl.belež. 18. maj - Vodič kroz današnju plenarnu sednicu). Ova sednica je bila sasvim u skladu sa ostatkom saziva: inflamatorna retorika i arbitrarno predsedavanje dominirali su njome. 

MINISTRI KOJI OSTAJU I MINISTRI KOJI ODLAZE

Ministar obrazovanja, Branko Ružić, dao je ostavku pod pritiskom javnosti nakon majskih masovnih ubistava. Na njegovo mesto došla je Slavica Đukić-Dejanović, takođe članica Socijalističke partije Srbije (prim.aut. Parl.belež. 27. jul - Težak udarac).

Poslednja tačka dnevnog reda na gorepomenutoj sednici na čiji dnevni red su uticali protesti “Srbija protiv nasilja” bio je predlog za glasanje o nepoverenju članu Vlade, ministru unutrašnjih poslova, Bratislavu Gašiću. Premijerka Brnabić bila je čvrstog stava da neće predlagati smenu ministra Gašića (prim.aut. Parl.belež. 22. jun - Ako ide on, idem i ja). Ova tačka dnevnog reda nije usvojena. 

Tokom vanrednog zasedanja koje je usledilo odmah nakon ove sednice, premijerka Brnabić predložila je novu tačku dnevnog reda: smenu ministra privrede Radeta Baste, zbog političkih razlika i štetnih medijskih izjava. Ova tačka dnevnog reda usvojena je velikom većinom (prim.aut. Parl.belež. 29. jun - Ulepšavanje stvarnosti manipulacijom).

NEZAVRŠENA POSLA

Za razliku od navedenih slučajeva, koji svi imaju kakav-takav epilog, interpelacija ministra finansija Siniše Malog, pokrenuta u decembru 2022. godine, izgubljena je u akciji. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo još uvek nije odlučio o ispunjenosti formalnih uslova ovog predloga, što je neophodno za dalju proceduru.

Takođe izgubljena je i narodna inicijativa kojom se predlaže zakon kojim se zabranjuje iskopavanje litijuma i bora. Podneta od strane građanskog pokreta “Kreni-promeni” još u junu 2022. godine, još uvek nije ušla u skupštinsku proceduru.

ANKETNI ODBOR KOGA NIKADA NIJE NI BILO

U utorak, 18. jula, anketni odbor obrazovan sa ciljem da utvrdi činjenice i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” i Malom Orašju i Duboni održao je svoju prvu sednicu (prim.aut. Parl.belež. 20. jul - Politički događaj leta).

U petak, 21. jula, anketni odbor je “suspendovan” anonimnim saopštenjem za javnost na sajtu Narodne skupštine, pozivajući se na molbu podnetu od strane advokata dela porodica žrtava masovnog ubistva u OŠ “Vladislav Ribnikar” (prim.aut. Parl.belež. 27. jul - Težak udarac).

Parlamentarni izbori raspisani su u sredu, 1. novembra, i održaće se 17. decembra. Novi saziv bi trebalo da bude formiran u roku od 30 dana od objave konačnih rezultata izbora.