Anketni odbor suspendovan saopštenjem, bez glasanja poslanika - opasan presedan i atak na instituciju parlamenta i poslanički mandat. Poslanici u plenumu raspravili 30 tačaka za manje od nedelju dana.

GOTOVO I PRE NEGO ŠTO JE POČELO

U utorak, 18. jula, Anketni odbor za ustanovljavanje okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu, kao i Malom Orašju i Duboni održao je svoju prvu sednicu.

Već u petak, 21. jula, ovaj Anketni odbor “suspendovan” je kratkim i anonimnim saopštenjem na sajtu Narodne skupštine, koje se pozivalo na molbu upućenu Parlamentu od strane zastupnika porodica žrtava stradalih u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”. Podsećanja radi, ovaj Anketni odbor uspostavljen je glasovima 193 poslanika u plenumu. Ovim saopštenjem praktično je ukinut, bez prehodne rasprave kako u plenumu tako i u samom odboru. 

Ovo je težak udarac za, već krhku, demokratiju u Srbiji. Odluke parlamenta mogu biti preinačene isključivo ponovnim izjašnjavanjem poslanika na istu temu.

Kratka hronologija ovog Anketnog odbora

U svom kratkotrajnom praktičnom radu, Anketni odbor uspeo je da održi jednu i po sednicu - “inauguralnu” 18. jula, i prvi deo druge sednice u četvrtak, 20. Jula. Druga sednica trebalo je da se bavi uspostavljanjem pravila za rad ovog Anketnog odbora, međutim umesto toga raspravljalo se o tome da li bi ovaj Anketni odbor uopšte trebalo da postoji.

Poslanici vladajuće većine su insistirali na tome da su roditelji žrtava iz “Ribnikara” protiv ovog Anketnog odbora, jer nisu želeli da utiče na krivični proces. Poslanici opozicije pokušavali su da raspravu vrate na temu cilja i nadležnosti konkretnog Anketnog odbora. Anketni odbor je trebalo da izvrši uvid u sistemske nedostatke koji su doveli do eksplozije nasilja u našem društvu, kao i u korake koje je država preduzela neposredno nakon ova dva zločina - ne da se meša u istragu i sudske procese. Jedno je sigurno - osim opozicionih poslanika, ostali članovi ovog odbora nisu pokušavali da javnosti objasne pojam parlamentarnog nadzora, kao ni pojam samog anketnog odbora i njegovu svrhu.

Nakon burne diskusije usledilo je usvajanje dnevnog reda te sednice - pravila rada Anketnog odbora i tačka “razno”. Poslanica Tepić, kao predsednica ovog odbora, najavila je nastavak te sednice u ponedeljak, 24. jula. To se nije dogodilo.

Već sledećeg dana, u petak 21. jula, Narodna skupština objavila je pomenuto anonimno saopštenje, kojim je objavljeno da će Anketni odbor obustaviti svoj rad dok se ne okonča krivični postupak pred tužilaštvom i pred sudom, a po željama roditelja žrtava iz “Ribnikara” (prim.aut. u skladu sa čl. 68 Poslovnika Narodne skupštine, anketni odbor ne bavi se istražnim i sudskim radnjama, tako da sve i da je nastavio sa radom, ne bi mogao da utiče na krivični postupak u toku). Odmah potom, poslaničke grupe vladajuće većine saopštile su da njihovi članovi Anketnog odbora više neće učestvovati u njegovom radu.

Čak i bez prisustva većine, predsednica Anketnog odbora Marinika Tepić mogla je da nastavi sa dogovorenim dnevnim redom i održi sednicu zakazanu za 24. jul. Međutim, umesto toga,  poslanica Tepić je sazvala konferenciju za štampu, zajedno sa ostalim članovima odbora koji pripadaju opoziciji, kako bi saopštila da ne postoje uslovi za dalji rad ovog Anketnog odbora (prim.aut. ovde se prevashodno misli nedostatak većine koja je potrebna za donošenje odluka, s obzirom na to da je vladajuća većina najavila da neće učestvovati u radu odbora). Izrazila je i svoje žaljenje što je rad odbora suspendovan, protivno Poslovniku i bez odluke narodnih poslanika.

(prim.aut. Ovaj limbo nastao zloupotrebom pravnih praznina česta je praksa u ovom sazivu, pogotovo kada se radi o mehanizmima parlamentarnog nadzora. Podsećamo da je u decembru 2022. godine preko 50 poslanika podnelo zahtev za interpelaciju ministra finansija, Siniše Malog. Ovaj zahtev podnet je predsedniku Skupštine, Vladimiru Orliću, koji je potom isti prosledio Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, koji je trebalo da utvrdi da li ovaj zahtev ispunjava sve formalne uslove. Međutim, Poslovnikom nije propisan rok u kom je odbor obavezan da to učini, te tako o interpelaciji više od pola godine kasnije još uvek nije odlučivano.)

BRZO I LAKO

Vanredno zasedanje započeto u sredu, 19. jula, završeno je u sredu, 26. jula, sa ukupno pet radnih dana. Prosečan radni dan trajao je 12 sati. Za ovo vreme, poslanici su raspravili 30 tačaka dnevnog reda, u objedninjenoj raspravi. Između ostalog, izabrana je i nova ministarka prosvete, Slavica Đukić Dejanović. Ona je članica SPS-a, koji je deo vladajuće koalicije.

Ovaj ekspresni način rasprave karakterističan je za zasedanja gde je dnevni red predložen od strane vladajuće većine. One retke sednice gde je dnevni red predložen od opozicije značajno se razlikuju. Na primer, četiri tačke dnevnog reda koje je opozicija predložila na poslednjoj sednici redovnog prolećnog zasedanja raspravljane su od 18. maja, te su se prelile i vanredno zasedanje koje se završilo 11. jula. Dakle, četiri tačke dnevnog reda (prim.aut. + 1, predložena od strane premijerke u toku samog zasedanja)  raspravljane su gotovo dva meseca, dok je 30 tačaka dnevnog reda raspravljano nešto manje od pet dana. Međutim, u svakom slučaju kvalitet rasprave je uvek isti - gotovo nepostojeći.