SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Slavica Đukić Dejanović bila je narodna poslanica u Skupštini Srbije u sedam saziva.

U periodu od 2008. do 2012. godine bila je predsednica Narodne Skupštine Republike Srbije. Kao predsednica Skupštine obavljala je dužnost šefice parlamentarne delegacije u Interparlamentarnoj uniji, kojom je i predsedavala u jednom periodu.

U 14. sazivu izabrana je za narodnu poslanicu kao peta na listi Ivica Dačić – Premijer Srbije, mandat joj je potvrđen 06. februara 2024. godine. Ostavku je podnela na početku saziva, mandat joj je završen 1. maja 2024.


BIOGRAFIJA

Rođena je 1951. godine u Rači. Osnovnu školu „Radoje Domanović“ i „Prvu kragujevačku gimnaziju“ završila je u Kragujevcu, a Medicinski fakultet, magistarske, doktorske studije i specijalizaciju neuropsihijatrije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Uspešnu profesionalnu karijeru izgradila je kao lekarka specijalista, neuropsihijatarka i redovna profesorka Univerziteta. Bila je šefica Katedre za psihijatriju, kao i prodekanka za međunarodnu saradnju Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Obavljala je funkciju prorektora na Univerzitetu u Kragujevcu. Sedam godina bila je na čelu Kliničko-bolničkog centra u Kragujevcu. Osnivačica je Dnevne psihijatrijske bolnice, a bila je i predsednica Udruženja psihijatara Srbije.

U prelaznoj Vladi Republike Srbije bila je ministarka za brigu o porodici 2000. godine.

U periodu od od 2000. do 2006. godine bila je i poslanica u Skupštini Savezne Republike Jugoslavije i Skupštini Državne zajednice Srbije i Crna Gore.

Vršila je dužnost predsednika Republike Srbije od početka aprila do kraja maja 2012. godine.

Od 2012. do 2014. godine bila je ministarka zdravlja u Vladi Republike Srbije.

Od 2014. do 2016. godine bila je direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti „Laza Lazarević“ u Beogradu.

Od 2016. godine obavljala je dužnost ministarke bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku.

Izabrana je za ministarku prosvete 25. jula 2023. godine, a zatim ponovo i 2. maja 2024. godine.

Članica je Socijalističke partije Srbije od njenog osnivanja 1990. godine, u više navrata članica Izvršnog odbora Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije, predsednica Okružnog odbora Socijalističke partije Srbije Šumadije od 2000. do 2007. godine i potpredsednica Glavnog odbora SPS 1996. godine i izabrana na istu funkciju na VII kongresu Socijalističke partije Srbije 2006. godine.

Članica je Predsedništva Socijalističke partije Srbije, i zamenica predsednika Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije.
Poslednji put ažurirano: 04.07.2024, 07:48

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Kragujevac
  • Rača
  • 04.07.1951.
  • profesor doktor neuropsihijatar
    • Ministarka prosvete

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica (konstitutivna), 20.03.2024.

Gospodine predsedavajući, povredili ste član 106, jer niste prekinuli poslanike koji govore mimo dnevnog reda tim pre što su vređali dostojanstvo pacijenata i zdravstvenih radnika.

Osećam zaista stid što se u domu Narodne skupštine na ovaj način odnosimo prema bolesnim ljudima i prema armiji onih za koje smo govorili da su heroji u vreme pandemije.

Zapravo, suština je ovde nešto drugo. Svaki poslanički klub bi hteo da ima svoju Anu Brnabić, ali je nema. To je suština i ove frustracije će biti razrešene onog momenta kada Ana bude izabrana za predsednicu.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2023.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani potpredsedniče, uvaženi narodni poslanici, obraćam se kako bih obrazložila, nadam se u dovoljnoj meri set zakona iz oblasti obrazovanja koji je pred vama, a to su predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju i predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima. Ovde se svi do jednog, sigurna sam, bez imalo sumnje slažemo da je to dobar obrazovni sistem, temelj za bolju budućnost svake, pa naravno i naše države, ali uslove da taj obrazovni sistem bude nazvan dobrim ili odgovarajućim, pa čak i još lepšim epitetima, moramo obezbediti i potražiti u svakom od nas, radili ili ne radili u tom sistemu, jer obrazovanje i vaspitanje dece, odgovornost je porodice, odgovornost je svakoga od nas, odgovornost je čitavog društva.

Tragedija koja se dogodila u maju ove godine probudila je u svima nama potrebu da se zapitamo gde je ko od nas zakazao i na koji način možemo da se potrudimo da budemo bolji uzori deci. Bar toliko dugujemo žrtvama i nema sumnje da svi imamo potrebu da damo pozitivan odgovor na ovo pitanje.

Upravo iz tog razloga želim na početku da apelujem da od te potrebe ne odustanemo, kao i da dijalog koji budemo vodili bude sa ovim fokusom, posebno imajući u vidu kontrolnu ulogu parlamenta.

Ministarstvo prosvete je i pre tragedije započelo intenzivan rad i jaču interesornu saradnju u cilju iznalaženja boljih rešenja i zajedničkih aktivnosti kako bi se unapredila prevencija nasilja, pojačale vrednosti tolerancije, poštovanja, drugarstva i samo nasilje smanjilo.

Nakon tragedije sve te aktivnosti su još više intenzivirane i zahvalni smo svima u tom procesu, posebno predsednici Vlade, kao i ministrima i kolegama iz Vlade, psiholozima, psihijatrima, pedagozima i drugim stručnjacima na zaista predanom poslu da uradimo sve što je bilo moguće do danas.

S tim u vezi osnova za dostizanje takvog cilja su izmene u Zakonu o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, te smo u tom pogledu nastojali da ojačamo vaspitnu funkciju obrazovno-vaspitnih institucija, odnosno učinimo efikasnijim postupanje ustanova u slučaju nasilja. Tu najviše mislimo na promenu gledanja na vrednovanje vladanja učenika, koje umesto dosadašnjeg rešenja od 6. razreda počinje sada sa ocenama od 2. razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja, pa sve do kraja srednjeg obrazovanja i brojčano će se ocenjivati u toku i na kraju 1. i 2. polugodišta, a izmenama zakona predloženo je da utiče na opšti uspeh.

Istovremeno pojačavamo vaspitni rad sa učenikom koji vrši povredu pravila ponašanja koji će obuhvatiti društveno koristan rad, odnosno humanitaran rad.

Novina je da će odeljenski starešina voditi posebnu pedagošku evidenciju o pojačanom vaspitnom radu sa svim potrebnim detaljima.

Iako nije zakonska novina, u kontekstu mog informisanja narodnih poslanika, želim da dodam, a verujem i da znate – nemamo dovoljan broj psihologa i pedagoga i naša odluka je da taj broj uvećamo i ojačamo podršku učenicima i zaposlenima, posebno u osetljivim periodima tranzicije dece iz 4. u 5. razred osnovne škole ili polazak u srednju školu.

Sigurna sam da ste primetili i da smo prve dve nedelje školske godine prilagodili upravo razgovoru i radu sa decom na jačanju važnih vrednosti kolektivnog duha, ali i na proveri znanja bez onog strasnog prvog ocenjivanja kako bi nastavnici prepoznali, ali i učenici, nivo znanja i podigli kompetencije kod učenika da dostignu najbolje ocene u toku školske godine u okviru svojih potencijala.

Iskustvo iz prethodnog perioda nas je dovelo da danas pred vama predložimo i odlaganje ispisivanja učenika srednje škole ukoliko se protiv njega, odnosno nje vodi, pokrenut je, dakle, zapravo vaspitno-disciplinski postupak sve do okončanja istog. U slučaju da se nakon okončanja taj učenik upiše u drugu školu nova škola mora da prati ponašanje učenika i sprovodi pojačan vaspitni rad u saradnji sa nadležnim centom za socijalni rad i drugim ustanovama spoljašnje zaštitne mreže.

Kako roditelji, smatramo, imaju izuzetno značajnu ulogu u trouglu učenik-nastavnik-roditelj koji je ključni da izvedemo decu na pravi put, a opet povedeni prethodnim iskustvima u kojima smo imali i apsolutno odbijanje roditelja da sarađuju sa školom, odlučili smo da povećamo i novčane kazne za takvo postupanje, pa i za eventualno vređanje ugleda, časti ili dostojanstva naših nastavnika.

Kao što znate, u školama je zabranjeno korišćenje mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugoj sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja, pa je u zakonu naglašena dužnost škole da opštim aktom propiše upotrebu mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva, a prema smernicama koje će doneti Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Sve ovo smatram važnim da vratimo poštovanje škole, njenih nastavnika, a što je još važnije da škole još više učestvuju u vaspitanju dece, shodno svojoj i vaspitnoj, pre svega, ulozi.

Bez obzira na činjenicu da ćemo mi u školama učiniti sve što je do nas da deca izrastu u odgovorne članove društva kojima se možemo samo ponositi istovremeno apelujem na roditelje da ne zaborave da je u njihovim rukama glavni ključ za zdravo i srećno detinjstvo.

Razumljivo je da sve ove novine treba implementirati u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja.

Važno je da napomenem kada je osnovno obrazovanje u pitanju da smo izmenama Zakona o osnovnom obrazovanju dodatno uredili školski program, organizaciju obrazovno-vaspitnog rada, nastavu, raspored časova. Škola se stara da svi časovi budu u istoj smeni ako se rad organizuje po smenama.

Svi znate da je u medijima veliku pažnju uzela predsednikova inicijativa da se u udžbenicima nađe više nacionalnog sadržaja. Mi mislimo da je ova inicijativa jako dobra. Ideja je da se izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima uvede nacionalna čitanka kao rešenje u smislu podrške razvijanju ličnog i nacionalnog identiteta, razvijanju svesti osećanja pripadnosti u Srbiji, poštovanja i negovanja srpskog jezika, materijalnog jezika, tradicije i kulture srpskog naroda i nacionalnih manjina na prostoru Republike Srbije, kao i razvijanja interkulturalnosti, poštovanja i očuvanja nacionalne i svetske kulturne baštine.

Važno je spomenuti i da će izdavanje nacionalne čitanke obavljati javni izdavač uz poštovanje svih procedura. Očekujemo da će korišćenje nacionalne čitanke u osnovnim i srednjim školama započeti školske 2024/2025. godine.

Čitanka obuhvata sadržaja predmeta 1. i 2, 3. i 4. razreda, svih razreda drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja i svih razreda srednjeg obrazovanja. Dakle, četiri čitanke ukupno.

Kada govorimo o srednjem obrazovanju, ovde smo dodatno izmena Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju uveli jednu novinu koja je nastala kao jedna od mera u borbi protiv vršnjačkog nasilja, a to je da broj učenika u odeljenju ne bude veći od 28 gde je bio do sada 30.

Takođe, kao jednu od posledica kovid pandemije, Institut za mentalno zdravlje identifikovao je značajan porast prekomerne upotrebe interneta, video-igrica, igara na sreću, koje ometaju dnevno funkcionisanje dece i mladih. Zato je od izuzetne važnosti da se ovaj izazov prepozna i adresira kroz programe.

Dodatno uvođenje očuvanja psihološkog i emocionalnog zdravlja kao pojam bi se psihološko i emocionalno zdravlje po prvi put prezentovao u okviru Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Važna tema u ovoj oblasti je i kvalitetno sprovođenje ispita kojima se završava srednje obrazovanje, tzv. državna matura, za šta je potrebno da se u potpunosti obezbede uslovi za sprovođenje.

U prethodnom periodu obavljeni su mnogobrojni različiti poslovi i aktivnosti u tom cilju, od izmena propisa, pripreme zadata, dijaloga sa rektorima i dekanima, sprovedena prva proba itd, ali da bi državna matura bila sprovedena u punom kapacitetu i omogućila ostvarivanje svih prava kandidata koji pristupe polaganju, potrebno je sprovesti dodatne poslove u narednom periodu.

Očekuje nas dodatno jačanje kapaciteta centra za ispite. Zatim, treba i visokoškolske ustanove u konačnom izjasne koji se ispiti sa opšte, stručne i umetničke strane vrednuju prilikom upisa na studije i kriterijume na osnovu kojih se obavlja klasifikacija i izbor kandidata za upis na studije, kao i da one ustanove koje prvi put uvode ispite sklonosti javno objave šta ti ispiti zapravo podrazumevaju i šta je sadržaj tih ispita.

Takođe, da završimo sa razvojem softvera čija je uloga da podrži sve poslove vezane za sprovođenje državne mature i upis učenika na visokoškolske ustanove i da ga povežemo sa registrima koji se vode u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete.

S obzirom na ove obaveze, kao i druge koje se tiču finalizacije pripreme zbirke zadataka štampanja, distribucije istih, mi smo predložili da se rok za početak sprovođenja državne mature pomeri za školsku 2025/26 godinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da sam uspela da vam približim ključne izmene i razloge za iste, a u nadi da vas podstaknem na diskusiju na šta smo moj tim i ja spremni i u raspoloženju sam da dam odgovore na sva vaša pitanja.

Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2023.

Zahvaljujem, predsedniče.

Žao mi je što narodni poslanik Zukorlić nije tu, htela bih najpre javnosti radi, istine radi, da kažem da je bezbednost dece, posebno u osnovnoj školi, izuzetno značajna komponenta brige Ministarstva ove Vlade i ove države o deci i da nažalost majski događaji su potvrdili koliko jedno takvo opredeljenje je važno, a i mora biti uvek važno i uvek prioritetno.

U tom smislu Ministarstvo je napravilo jedno stručno uputstvo oko boravka dece iz osnovne škole, sedmog i osmog razreda, eventualno u inostranstvu sa razlogom da se proceni koji su to obrazovni, vaspitni ciljevi boravka u bilo kojoj zemlji, ne samo u Bosni i Hercegovini. Nama takvi zahtevi škola za sada nisu pristigli, inače bismo ih razmatrali i dali adekvatan odgovor.

U vezi sa pitanjima i učešćem u diskusiji uvaženog ministra Dragana Markovića Palme, htela bih da kažem da svaka njegova sugestija zbog političkog iskustva, zbog toga što se radi o čoveku koji zaista na primeru dobre politike u jedinici lokalne samouprave može biti model svima drugima, vrlo uvažavam svako njegovo razmišljanje, posebno kada su u pitanju naši najmlađi sugrađani.

Međutim, htela bih da vam kažem kakva je realna situacija u pogledu broja učenika u odeljenjima u školi u Srbiji vrlo različita, prosek broja učenika u odeljenjima je nažalost 16,5. Dakle, između 16 i 17 učenika. Tačno je da u naseljenim sredinama i velikim gradovima taj broj prelazi i 30, upravo izmenama i dopunama zakona koji su pred vama mi predviđamo da od 1. januara naredne, kalendarske godine, odnosno školske godine, taj broj ne može biti veći od 28, ali osnovana bojaznost šta će biti sa uposlenima, dakle sa nastavnim kadrom, sa učiteljima, nastavnicima, nema razloga da sada dominira zbog toga što smo taj šesti ciklus zapošljavanja već završili.

Dakle, od 2020. godine do danas 18.000 prosvetnih radnika, koji su imali ugovore na određeno vreme, sada rade kao stalno zaposleni, dakle dobili su ugovor na neodređeno, a počeo je i sedmi ciklus zapošljavanja što znači da svi oni koji imaju preko 50% nastave, odnosno časova, a trudićemo se da to bude i preko 30% u narednom periodu ima ih oko 2,5 hiljade budu zaposleni, dobiju isti takav status. Dakle, nema bojazni oko tehnološkog viška.

Kada je u pitanju demografija i primedbe zašto samo neke sredine su obezbedile udžbenike za učenike osnovnih škola na odboru matičnom je bilo dosta razgovora o tome, ali prosto da ponovim, one sredine koje su imale pre svega finansijskih mogućnosti i to stavile u svoje prioritete, nije to samo Beograd, ima i manjih sredina, kao što je Opovo, kao što je Surdulica su zapravo su sve svoje mališane, odnosno učenike obezbedili besplatnim udžbenicima.

Vlada je izdvojila 710 miliona kako bi sva deca koja su u stanju bilo koje socijalne potrebe, sva deca koja imaju bilo kako oboljenje fizičko ili psihološko, sva deca koja pripadaju senzitivnim grupama, sva deca koja su talentovana i svako treće dete u porodici imalo besplatne učenike. Dakle, preko 86.000 dece je dobilo učenike, a naravno da bismo svi mi koji sedimo ovde želeli da svako dete ima besplatne udžbenike, to jeste naša politika i biće verovatno politika svake Vlade, ali zato moramo nastaviti koracima kojima ova Vlada vodi državu. Hvala.