Anketni odbor za ustanovljavanje okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u maju počeo sa radom. Novo vanredno plenarno zasedanje je počelo. Na dnevnom redu - sve.
ZAŠTO SMO TU GDE SMO?
U utorak, 18. jula, jedna od tački dnevnog reda sa prethodnog plenarnog zasedanja dobila je svoje otelotvorenje (prim.aut. Parl.belež. 13. jul - O tempo reumores*). Naime, održana je prva sednica anketnog odbora za utvrđivanje okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u Ribnikaru i Mladenovcu. Njegova svrha je da pruži kontekst - da nam objasni kako smo, kao društvo, došli do situacije u kojoj se nalazimo, kao i da utvrdi eventualne institucionalne propuste nakon tragedija koje su se dogodile 3. i 4. maja, kao i generalnu institucionalnu i političku odgovornost. Način na koji ovi ciljevi mogu da se postignu utvrđen je parlamentarnim pravilima koja regulišu ovaj kontrolni mehanizam - kroz razgovor sa relevantnim sagovornicima iz redova državnih službenika, eksperata, kao i političkog vođstva, kao i prikupljanjem informacija od institucija, čija je dužnost da odgovore anketnom odboru.
Odlukom kojom je ustanovljen, ustanovljen je i rok od 30 dana koji Anketni odbor ima da izvrši svoj zadatak i o tome podnese izveštaj Narodnoj skupštini. Kada Narodna skupština u plenumu odluči o tom izveštaju, Anketni odbor prestaje da postoji.
(prim.aut. Šta je to anketni odbor?
Anketni odbor je privremeno radno telo koje Narodna skupština može da formira radi ustanovljavanja činjenica i okolnosti koje se tiču određenih događaja. Njegovi članovi mogu biti isključivo narodni poslanici.
Važno je istaći da anketni odbor ne može da vrši bili kakve istražne ili pravosudne radnje. Ono što može je da pozove relevantne aktere i sagovornike, uključujući i predstavnike Vlade, da daju izjave. Lica pozvana od strane anketnog odbora da se izjasne su u obavezi da se na taj poziv odazovu. Međutim, ukoliko to ne učine, zakon ne predviđa nikakvu sankciju.
Ovo nije prvi put da parlament ustanovi ovo privremeno radno telo - prvi anketni odbor obrazovan je nakon devetomartovskih demonstracija 1991. Godine. Nakon 2000. godine, obrazovano je još sedam anketnih odbora.
Iako većina ovih odbora nije odmakla daleko sa radom (plenum je usvojio samo jedan izveštaj, onaj podnet od strane anketnog odbora koji se bavio slučajevima nestalih beba), sve teme koje su bile povod za obrazovanje ovih tela bile su pomno ispraćene od strane medija. Više o anketnim odborima i njihovom istorijatu ovde.)
Ovaj anketni odbor čine 23 narodna poslanika, koji dolaze iz redova svih poslaničkih grupa, ali i poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe. Marinika Tepić, kao šefica najveće opozicione poslaničke grupe u Narodnoj skupštini “Pravac Evropa” (prim.aut. do skoro “Ujedinjeni”), izabrana je za predsednicu anketnog odbora, sa 16 glasova za, 2 protiv i 2 suzdržana. Kao njena zamenica, izabrana je Biljana Pantić Pilja, poslanica iz poslaničke grupe “Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve”, sa 17 glasova za, dok ostatak prisutnih poslanika nije glasao.
Atmosfera tokom prve sednice anketnog odbora neodoljivo je podsećala na onu u plenarnoj sali - targetiranje političkih protivnika preuzelo je primat nad supstancijalnom raspravom. Boško Obradović, šef poslanike grupe “Dveri”, predložio je za predsednika anketnog odbora Ljubinka Đurkovića iz koalicije “NADA”. To je u direktnoj suprotnosti dogovoru svih poslaničkih grupa kojim je ustanovljeno da će predsednik ovog odbora dolaziti iz najveće opozicione poslaničke grupe. Zajedno sa Dejanom Bulatovićem, koji je skoro napustio upravo poslaničku grupu koju vodi Marinika Tepić, oštro je kritikovao izbor poslanice Tepić kao predsednice ovog odbora.
Poslanica Marija Jevđić, “Ujedinjena Srbija”, otišla je korak dalje. Ona je, naime, predložila da bi jedan od kriterijuma za izbor predsednika ovog odbora trebalo da bude ideološka podobnost.
Na kraju, u svom završnom govoru, Marinika Tepić je pozvala na ostavljanje političkih razmirica po strani i fokusiranje na predmet anketnog odbora. Dalje, podvukla je da će rad anketnog odbora biti transparentan, kao i da će mediji i predstavnici civilnog društva biti pozvani na sednice. Spomenut je i poseban odeljak posvećen anketnom odboru na sajtu Narodne skupštine.
Poslanica Tepić je u svom gostovanju na N1 najavila ko može očekivati da bude pozvan na razgovor u anketnom odboru: predstavnici pravosudnih organa, višeg javnog tužilaštva, policije, obrazovnih institucija (konkretno bivša direktorka osnovne škole “Vladislav Ribnikar”), stručnjaci iz oblasti obrazovanja i bezbednosti, kao i ministar Gašić, koji se u poslednje vreme iznova i iznova vraća Skupštini (prim.aut. Parl.belež. 13. jul - O tempo reumores*, 22. jun - Ako ide on, idem i ja).
Druga sednica anketnog odbora održana je danas, 20. jula, u 14 časova. Na sednici je izglasan dnevni red, nakon čega je sednica prekinuta. Nastavak sednice najavljen je za ponedeljak.
NEMA ODMORA
Iako je leto u punom zamahu, sunce neumoljivo prži i temperature dostižu i do 40 stepeni celzijusa - poslanici ne prestaju sa radom.
Novo vanredno plenarno zasedanje počelo je u sredu, 19. jula. Na dnevnom redu nalazi se 30 tačaka, a samo neke od njih su: izbor novog ministra prosvete, Zakon o ozakonjenju objekata, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji (prim.aut. ovaj zakon je već dugo kritikovan od strane civilnog društva).
Poslanici su izglasali da se ovih 30, podosta šarenolikih, tačaka dnevnog reda diskutuje u objedinjenoj raspravi. Ovo nije neuobičajeno u ovom sazivu (prim.aut. upečatljiv primer jeste Zakon o budžetu za 2023. godinu, koji je, uprkos tome što je jedan od najvažnijih zakona, raspravljan zajedno sa 34 druge tačke dnevnog reda).
Objedinjena rasprava može biti smisleno rešenje kada se na dnevnom redu nalaze srodne tačke dnevnog reda, ali u situaciji kada su tačke ovako raznorodne razumno je očekivati da takav tip rasprave utiče pogubno na kvalitet debate u plenumu.