Interpelacija je mehanizam parlamentarne kontrole predviđen Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine, a preciznije definisan Poslovnikom Narodne skupštine. Prema Poslovniku Narodne skupštine, interpelaciju u vezi s radom Vlade ili njenog člana može da podnese najmanje 50 narodnih poslanika, u pisanom obliku. Vlada ili njen član na raspolaganju imaju najviše 30 dana da predsedniku Narodne skupštine dostave odgovor na „jasno i sažeto formulisano pitanjeˮ koje sadrži interpelacija, koji se zatim razmatra na redovnoj ili posebnoj sednici Skupštine, u roku od najkasnije 15 dana. Za razliku od dijaloga, koji se pokreće poslaničkim pitanjem zarad informisanja o radu Vlade ili određenog ministarstva, cilj interpelacije jeste „da se izazove skupštinska rasprava povodom radnji i akata odgovornog ministra ili Vlade u celiniˮ koja za krajnji ishod može imati i glasanje o poverenju Vladi, odnosno njenu ostavku ili opoziv. Tačnije, u slučaju da skupština glasanjem ne prihvati odgovor na interpelaciju, a predsednik Vlade, odnosno član Vlade ne podnese ostavku, sledi glasanje o nepoverenju Vladi ili članu Vlade, čime interpelacija automatski prelazi u glasanje o nepoverenju Vladi.

Međutim, dok u labavoj parlamentarnoj većini „interpelacija može argumentovanom kritikom u toku skupštinske debate da uzdrma ugled vlade“, ovaj mehanizam manje je efikasan u slučaju snažne i jedinstvene parlamentarne većine koja podržava program Vlade, kada se koristi „za potvrdu pozicija Vlade i njenu “politički pobedu””.

Poslednji put ovaj mehanizam je pokrenut 2011. godine. Tokom osmog saziva (11. jun 2008 – 31. maj 2012. godine) poslanici su pokrenuli ukupno šest interpelacija u vezi s radom Vlade, od kojih su pet pokrenuli poslanici Srpske radikalne stranke, a jednu poslanici Demokratske stranke Srbije. Rasprava se vodila samo na osnovu dve pokrenute interpelacije. Prvu su pokrenuli poslanici Demokratske stranke Srbije tokom 2010. godine u vezi s radom tadašnjeg ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića. Druga interpelacija o kojoj su poslanici raspravljali pokrenuli su poslanici Srpske radikalne stranke u septembru 2011. godine, u vezi s radom ministra vera i dijaspore Srđana Srećkovića, zbog navodne zloupotrebe poslaničkog položaja i nenamenskog trošenja sredstava namenjenih za sufinansiranje projekata saradnje između dijaspore i matice u 2010. godini. Vlada je na ovu interpelaciju odgovorila podržavajući rad ministra Srećkovića odgovorom „da su budžetska sredstva trošena namenski i u skladu sa zakonom, a rad Ministarstva ocenjen je kao politički neutralanˮ, koji je razmotren na šestoj posebnoj sednici Narodne skupštine, održanoj u oktobru 2011. godine.

Tekst preuzet iz Radnog izveštaja "Narodna skupština Republike Srbije: Hram ili paravan demokratije?"