NEBOJŠA BAKAREC

Srpska napredna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Nebojša Bakarec do sada bio narodni poslanik u tri saziva. Prvi put je izabran za narodnog poslanika u šestom sazivu, od 2004. do 2007. godine, sledeći put u 11. sazivu, od 2016. do 2020, i treći put u 12. sazivu, od 2020. do 2022. godine.

U 12. sazivu bio je član Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja i Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i zamenik člana Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za kulturu i informisanje.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 658 sati, 64 puta se obraćao u plenumu, nijednom nije učestvovao u postavljanju poslaničkih pitanja, a u traženju obaveštenja i objašnjenja učestvovao je 13 puta. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 422 puta, od čega je za 421 akt glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 58. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve. Zamenik je predsednika Odbora za kulturu i informisanje, član je Odbora za Kosovo i Metohiju, i zamenik člana Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

BIOGRAFIJA

Rođen je 1963. godine u Osijeku. Po obrazovanju je građevinski inženjer.

Dva puta je bio donor kože deci sa opekotinama, Urošu Karoviću iz Kraljeva i Milani Šukundi iz sela Prigrevica kod Apatina. Prvi put je bio donor u junu 2005., a drugi put u januaru 2006. godine.

U više mandata bio je odbornik Skupštine opštine Stari grad u Beogradu, a od 2004. do 2008. bio je na funkciji zamenika predsednika ove opštine.

Odbornik je u Skupštini grada Beograda od 2008. godine do danas.

Jedan je od osnivača Demokratske stranke Srbije. Dvadeset tri godine je bio član Demokratske stranke Srbije, od 1992. do isključenja 2015. godine, i bio je visoki funkcioner te partije. Pred izbore u septembru 2000. godine bio je ovlašćeno lice Demokratske opozicije Srbije. Isto zaduženje imao je i pred decembarske izbore iste godine, kao i 2002. na oktobarskim i ponovljenim novembarskim izborima za predsednika Srbije, u ime predsedničkog kandidata Vojislava Koštunice.

U Samostalni DSS prešao je 2015. godine, i bio je na funkciji potpredsednika.

U Srpsku naprednu stranku ušao je 2017. godine.

Član je Predsedništva Srpske napredne stranke.
Poslednji put ažurirano: 01.09.2022, 11:24

Osnovne informacije

Statistika

  • 64
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva posebna sednica , 14.09.2022.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine predsedniče Republike, poštovani gospodine Petre Petkoviću direktoru Kancelarije, reciklirani govori stari devet godina, ja uvek napišem nov govor, pripremam se za sednicu, ali reciklirani govori koje smo čuli, stari devet godina, kao u filmu „Dan mrmota“ neće doprineti rešavanju problema na Kosovu i Metohiji.

Kada bi „kurtijevci“ bili tako poetični kao prethodni govornik, gde bi Srbima prema Srbima, gde bi nam bio kraj, a Kurtijevu „poetiku“ smo videli juče. Pokušali su da ubiju oca i sina u selu pored Obilića, Sašu i Nemanju Mitrovića. To je Kurtijeva „poetika“ i nikada nismo čuli ovakvu lažnu „poetiku“, niti bilo kakvu „poetiku“ od Kurtija.

Što se tiče časnog „kneza Potemkina“, pa najveći Potemkin u Srbiji je bio Jeremija Vuk Branković, posle koga su na Kosovu i Metohiji ostale samo kulise. To je njegov doprinos.

Parola Jeremije Vuka Brankovića je i danas, sutra, juče u Njujorku, danas u Njujorku i sutra u Njujorku, to je parola Jeremije Vuka Brankovića i jedna od parola Jeremije Vuka Brankovića je da želi da dobije ulicu u Prištini, naravno od albanske strane.

Srbija mora u ovim teškim vremenima da sačuva mir, stabilnost i ekonomski rast. Mir znači da Srbija ne vodi radove. Stabilnost znači da nam nisu potrebne svađe i potresi u zemlji dok u Evropi traju kriza i rat.

Srbija ima državnika koji je spreman da donese teške odluke da bi narodu bilo bolje, da bi sačuvao živote, predsednika koga poštuje ceo svet, koji je spreman da se bori, žrtvuje za svakog od nas. I, šta činiti? Pa, Srbija ne sme sebi da dozvoli milionske žrtve iz dva Svetska rata. Srbija ne sme da dozvoli da se ponove neki datumi - 27. mart 1941. godine, 24. mart 1999. godine, 12. jun 1999. godine, 17. mart 2004. godine. I, šta činiti? Upravo ovo što čini predsednik Vučić - voditi pregovore. Ne voditi politiku zamrznutog konflikta, to znači prekid pregovora. Svaki prekid pregovora je ubitačan po Srbiju i značio bi nove sankcije od Zapada, ekonomsko zaostajanje Srbije, a i Albanci bi verovatno pokušali ponovo da izvrše pogrom.

O tome kakvu štetu izaziva prekid pregovora videli smo u Rambujeu 1999. godine. Posle toga, posle prekinutih pregovora, NATO nas je bombardovao. Zločinački NATO.

Koliko je štetan prekid pregovora videli smo u Beču u martu 2007. godine kada su prekinuti pregovori i devet meseci posle prekida tih pregovora Albanci su proglasili nezavisnost. Zašto Srbija mora da bude jedinstvena i ekonomski jaka? Pa, znamo iz 2003. i 2004. godine kada su se dve tada vladajuće stranke satirale, uništavale jedna drugu, Albanci su te slabosti iskoristili i pokušali su da proteraju srpsko stanovništvo u Pogromu 17. marta 2004. godine.

Čuli su se pozivi juče i danas od strane opozicije na jedinstvo u Skupštini, to je u redu. Međutim, postoji jedan jedini problem, to je nemoguće zbog toga što u Skupštini ovde sede i ekstremisti i ja ću ih nazvati levi i desni sektor. A mnogo važnije od jedinstva u Skupštini je jedinstvena podrška naroda politici Aleksandra Vučića, mnogo je važnije jedinstvo Srba na Kosovu i Metohiji, gde „Srpska lista“ i Vučić imaju podršku 95% Srba.

I dva primera kako su se ujedinili levi i sektor i to lako. U julu 2020. godine levi i desni sektor su napali ovu Skupštinu, povredili 140 policajaca i uništili ovaj deo grada. I drugi primer, 3. i 4. aprila 2022. godine, posle izbora, ujedinili su se levi i desni sektor čim su namirisali mogućnost da opet pljačkaju kasu Beograda. Dakle, ujedinili su se levi i desni sektor na nasilju i na pljački. Desni sektor je jak samo na rečima. Međutim, čim im predložite da odu na Kosovo da brane Srbe, izbezume se od straha.

Znači, upravo pred ovu sednicu lansiran je niz rezolucija. To je čista taština praznine. Znači, sve što opozicija nije radila na Kosovu i Metohiji dok je bila na vlasti, sad je upisala u svoje rezolucije. Dok su bili na vlasti radili su sve suprotno od onoga što su sada napisali u rezolucijama. Levi sektor otvoreno, ne stidi se, podržava Kurtija i Albance. Kad slušate pripadnike levog sektora, čini vam se da bi se odmah pridružili „kurtijevcima“ u borbi protiv Srba na Kosovu i Metohiji. Oba sektora, sada citiram – hvale Kurtija, nazivajući ga „gospodin Kurti, dosledan, stabilan čovek, intelektualac, patriota“.

Sa druge strane, i levi i desni sektor Srbe sa Kosova i Metohije, „Srpsku listu“ nazivaju kriminalcima i dok su bili na vlasti, a bili su. I levi i desni sektor su vodili takvu politiku prema Kosmetu da ih opisuje samo jedna važna reč, pažljivo slušajte – državoubice. I desni i levi sektor prodaju naravno mitomaniju, prazne zavete, a levi sektor naravno prodaje albansku mitomaniju i proalbanske mitove.

Vi, predsedniče Republike, SNS i država Srbija branite srpsku kulturnu baštinu tako što ulažemo enormno na Kosovu i Metohiji, ulažemo, pomažemo SPC. Recimo, pomognuto je, projekti su pomognuti za 37 crkava i manastira na Kosovu i Metohiji, sve ono što je predsednik izneo što je ulagano na Kosovu i Metohiji. Nikada ni jedna vlast za 100 godina unazad nije učinila toliko za Kosovo i Metohiju koliko Vučić i SNS u poslednjih 10.

Da bi se sve ovo nastavilo, Srbiji je potreban mir. I da li će majka nekog deteta u Severnoj Mitrovici svoje dete pred odlazak u školu ili vrtić da nahrani mitovima i zavetima ili će da mu da sendvič i jogurt koje je kupila u srpskoj prodavnici? Najverovatnije je da ta porodica u Mitrovici živi u stanu koji je renovirala država Srbija i ta porodica šeta mitrovačkim korzoom koji je renovirala država Srbija i toj porodici na Kosovu i Metohiji će se uskoro pridružiti još 400 porodica, 1.500 povratnika koji će se naseliti u naselju „Sunčana dolina“ kod Zvečana, koje gradi i završava država Srbija.

Nije samo Zapad stvorio lažnu državu „Kosovo“. U tome su značajno učestvovale i vlasti od 2008. do 2012. godine. Tadić i Jeremija Vuk Branković su direktni tvorci lažne države „Kosovo“. Da ne ponavljam, čuli ste od gospodina Rističevića šta su sve radili. Preko UN, gde su izbacili pregovore iz UN, ono štetočinsko pitanje Međunarodnom sudu pravde, znali su da će odgovor biti negativan.

Jeremija Vuk Branković je učinio za lažnu državu Kosovo više nego bilo koji Albanac. Poruka opoziciji su mudre reči Dušana Radovića – kada biste mogli ono što ne možete, vi biste to sjajno uradili, a kada već to ne možete, ne zanima vas ni ono što možete.

Završavam. Privikavanje na nenormalno stanje na KiM koje je nametano do 2012. godine je dovelo do neprepoznavanja jedne izuzetno štetne pojave čiji je nosilac vlast lažne države Kosovo, a to je Kurtijev puzeći fašizam. Albanski fašizam postoji od 1939. godine. Na Kosmetu postoji kontinuitet Kurtijeve politike sa albanskim fašizmom. Osnovni cilj one fašističke partije Bali Kombetari iz Drugog svetskog rata je bila velika Albanija.

Osnovni cilj Kurtijeve partije Vetevendosije je isto to, ujedinjenje Kosova i Albanije. Kurtijevu fašističku politiku najviše odaju dela protiv Srba, odnosno nasilje prema Srbima. Čuli ste podatke za 50% su u ove dve godine od kako je Kurti na vlasti povećani nasilje i napadi na Srbije i SPC.

Ono što niste sigurno znali, danas na KiM deluju čak tri stranke koje baštine fašističku Bali Kombetari I sadrže tu reč Bali Kombetari u svom nazivu. Jedna radi u Makedoniji, jedna samo radi u Albaniji. Na Kosovu danas imate stotine ulica koje nose imena po fašistima albanskim iz Drugog svetskog rata i teroristička UČK je bila šta – pa direktan nastavljač Bali Kombetare.

Setimo se, završavam, poseban doprinos evoluciji fašizma Albanci su dali 1999. godine kada su ubili oko 1.000 Srba, otevši im organe, o čemu svedoči izveštaj Dika Martija i Saveta Evrope.

Ne smemo zaboraviti da istorijski izvori, evo upravo ovo remek delo srpske nauke, knjiga o Kosovu akademika, pokojnog, Dimitrija Bogdanovića, kažu da su Albanci u 18. i 19. veku počinili genocid nad Srbima u staroj Srbiji.

Juče, rekao sam, Albanci su pokušali da zakolju Srbe u njihovom selu ispred njihove kuće i kraj.

Teška vremena traže hrabre ljude, lidere i velike državnike. To ste vi predsedniče Republike. Predsednik Vučić je otac jedne nove, bolje Srbije koju je izgradio sa svima nama. Predsednik Vučić uzdiže Srbiju, gradi Srbiju, leči Srbiju, leči prošlost u sadašnjosti radi budućnosti. Živela Srbija. Hvala vam.

(Miroslav Aleksić: Replika.)

(Srđan Milivojević i Miodrag Dobrilović: Poslovnik.)

Sedamnaesto vanredno zasedanje, 09.02.2022.

Poštovana predsedavajuća gospođo Kovač, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ja ću pretežno govoriti o izborima, odnosno o značaju formiranja Republičke izborne komisije, što danas činimo. To je još jedan dokaz da su izmene izbornog zakonodavstva, koje smo mi kao SNS sproveli od 2019. godine do danas, učinile Srbiju najprivlačnijom i najpravičnijom državom u Evropi, što se tiče izbornog zakonodavstva.

Samo da podsetim da režimi koji su vladali Srbijom u doba višestranačja, odnosno od 1990. do 2012. godine, nikada ni približno nisu opoziciji ponudili ovako privlačne izborne uslove. Dakle, samo da podsetim na onu čuvenu narodnu izreku – od 'tice mleko. Mi smo, dakle, opoziciji ponudili od 'tice mleko. Srbija zaista ima najbolje izborne uslove u Evropi.

Mi smo od 2019. godine, zaključno sa prošlim zasedanjem, ali evo i sada, usvojili 36, 37 zakonskih promena koje se tiču poboljšanja izbornih uslova, ne računajući tu mnogobrojna zaista podzakonska akta koja su bila sa tim povezana. Sve to je tražila opozicija. Dakle, ispunili smo sve njihove, sve opozicione želje, i sa leva i sa desna i iz centra, koje su, naravno, bile u skladu sa zakonom. I to govori o našoj, između ostalog, samouverenosti, jer to mi mislimo da je dobro za državu.

Za to vreme, dok se mi ponašamo ovako konstruktivno, onaj đilasovski deo opozicije, njegov deo opozicije, inače oni sebe nazivaju ujedinjena opozicija, a to nisu, inače oni zastupaju, oni su mogli da se zovu „ujedinjena grupa“, odnosno „Junajted grup“ i „Multikom grup“, pošto taj deo opozicije u stvari zastupa ove dve kompanije, Đilasovu i Šolakovu, jer su istovremeno i funkcioneri tih stranaka zaposleni u ove dve kompanije, pa su istovremeno, to niko ne vodi računa, u sukobu interesa. Dakle, oni su funkcioneri Đilasove stranke, a istovremeno su zaposleni kod Đilasa kao poslodavca, što je neverovatno do sada, to još svet nije čuo.

E taj deo opozicije je u poslednjih desetak ili sedam dana uspeo da generiše toliko razjedinjenosti, bezidejnosti, destrukcije i autogolova da su oni već na početku izborne kampanje, a izbori još nisu raspisani, ali biće uskoro, oni su svoje šanse uspeli da zakopaju otprilike dva metra ispod zemlje. Jednostavno, Đilas i SSP, Jeremić i njegova Narodna stranka, DS i na kraju ova Skupština samostalne Srbije koja je izašla iz koalicije Đilasove, oni su uspeli za nedelju dana da rasture svoju koaliciju, da lansiraju razjedinjujuće kandidate Ponoša i Jankovića, da uvrede jedno pola Beograda vređajući stanovnike Marinkove bare, a to je Voždovac, stanovnike Borče, a to je Palilula, da uvrede stanovnike Vračara lažima o fiktivno prijavljenim građanima na Vračaru i da uvrede sve stanovnike Republike Srpske i njihove rođake u Srbiji istovetnim lažima o fiktivno prijavljenim građanima Srbije.

Najavili su još rušenje spomenika Stefanu Nemanji, najavili su rušenje Beograda na vodi, najavili su da neće da grade metro. A Dragan Đilas nas već jedno pet-šest dana lično opsenjuje svojim lažima, pokušava, gde on lično vređa građane Republike Srpske i pre neki dan je on nazvao građane Republike Srpske instant građanima. Znači, Dragan Đilas pravi podele u srpskom narodu. Podsetiću vas samo da je on pre par meseci kada je bio u poseti Vašingtonu takođe delio Srbe, kada je u Vašingtonu u TV emisiji, da se valjda dodvori svojim gazdama, nazvao 99% Srba sa Kosova i Metohije kriminalcima.

A što se tiče, kratko ću i o tome, Đilasovih kandidata, problem je u tome što je Zdravko Ponoš kandidat NATO-a i Hrvatske, čudno zvuči, za predsednika Srbije. Pazite, Ponoš nije branio Knin ni Republiku Srpsku Krajinu u ono doba kada su svi oficiri koji su tamo rođeni to činili. Zdravko Ponoš je bio načelnik Generalštaba koga je unapredila vanredno, hiperbrzo DS, na čelu sa Tadićem, međutim, on je nečasno otpušen iz službe i penzionisan vrlo brzo zbog toga što je čak i za ukus Šutanovca, ministra tada, i Tadića on otvoreno, i isuviše otvoreno, radio za interese NATO-a i SAD-a, o čemu svedoče depeše Vikiliksa.

Zdravko Ponoš ima ogromnu podršku u Hrvatskoj i hrvatskim medijima. Oni opisuju kako on i koliko voli Hrvatsku i Zagreb itd. Kada sve to znamo, razložno je da se upitamo – a zbog čega se Zdravko Ponoš onda ne kandiduje za predsednika Hrvatske, to bi bilo mnogo bolje? Međutim, ovih dana smo saznali da je Zdravko, sram ga bilo, Ponoš vlasnik dva stana na Vračaru, na vračarskim pašnjacima i četiri garaže, sve otprilike u vrednosti jedno pola miliona evra. Red je onda da postavimo otprilike 11 pitanja Zdravku, sram ga bilo, Ponošu.

Prvo pitanje, kako je tačno, gde i kada zaradio dva luks stana i četiri garaže na Vračaru?

Zašto je i kako od 1991. do 1995. godine izbegavao da se kao ostali oficiri iz Krajine pridruži vojsci RSK?

Zašto je doneo odluku o ukidanju 63. padobranske i 72. specijalne brigade? Da li je to bio nalog NATO-a?

Četvrto pitanje, koliko je tačno tenkova, aviona, helikoptera i ostale tehnike rashodovao, uništio i isekao za staro gvožđe za sve vreme svog rukovođenja vojskom?

Da li je Zdravko Ponoš krajem jula 1995. godine otišao u Knin i u Srbiju u tajnosti prebacio svoju familiju? Da li je tada bio obavešten i od koga da se sprema „Oluja“?

Šesto pitanje, gde je bio i šta je tačno Zdravko, sram ga bilo, Ponoš radio tokom NATO agresije 1999. godine?

Da li je on 2001. godine postao član Atlantskog NATO saveta, iako je tada oficirima to izričito bilo zabranjeno?

Osmo pitanje, da li je od 2001. do 2005. godine od hrvatske službe, zna se koje, dobijao spiskove naših oficira protiv kojih se vodi istraga zbog navodnih ratnih zločina? Da li je o tome obavestio svoje pretpostavljene? Nije, naravno.

Kada je tačno, gde i kako Zdravko Ponoš, sram ga bilo, podneo zahtev za hrvatski pasoš i da li je o tome obavestio nadređene?

Deseto pitanje – Koliko je novca, Zdravka, sram ga bilo, Ponoša, prebačeno na njegove privatne račune računa Jeremićeve nevladine organizacije CIRST, i po kojim sve osnovama? Jedanaesto i poslednje pitanje – Gde je zaposlena i čime se bavi Zdenka Franje Ponoša, njegova supruga i odakle njegovoj supruzi stotine hiljada evra da bude suinvestitor u izgradnji stambenih objekata na vračarskim pašnjacima?

Drugi Đilasov kandidat i kratko ću o tome, ima još veće probleme. Postavši Đilasova marioneta, Vladeta Janković je izveo politički salto mortale. Janković je inače, što smo se uverili u ovih 10 dana, čovek gafova, šampion licemerja i primer nedoslednosti. On, inače, sam već jedno peti put ponavlja da nije kvalifikovan da vodi grad. Pa, zašto se onda kandiduje? Zašto ga onda kandiduju?

Da podsetim i na sledeće primere nedoslednosti. Vladeta Janković, krije da je 2013. godine, kao DSS, deo predsedništva koje je odlučilo da se Đilas smeni, pa je to sprovedeno u gradskoj skupštini, učestvovao u toj smeni Dragana Đilasa, i tada je kritikovao Dragana Đilasa i nazivao je 2013. godine Đilasovu vlast u Beogradu pljačkaškom. U emisiji „Kažprst“ par meseci kasnije u februaru 2014. godine, Janković je Đilasa nazvao garniturom. Danas je Janković, deo Đilasove garniture u Beogradu.

Inače, do prihvatanja kandidature, do pre 10 dana, Vladeta Janković je zastupao stav da Srbija nije počinila genocid u BiH, što je ispravan stav. Međutim, prihvatanjem kandidature danas Janković ima onaj Marinikin stav, i oboje krive Srbiju i srpski narod da su počinili genocid, koji se nikada nije dogodio. Kakva bezobalna nedoslednost.

Inače, program Vladete Jankovića u Beogradu, pazite, to treba da bude kandidat za gradonačelnika, i jeste, je rušenje spomenika Stefanu Nemanji, ili premeštanje u Marinkovu baru. Dakle, to je onda rasizam prema Romima, koji uglavnom i nastanjuju tu prokaženu, ničim spornu Marinkovu baru, koja se danas praktično, nalazi u centru grada. Program Vladete Jankovića je rušenje Beograda na vodi. Program Vladete Jankovića je da se ne gradi metro.

Pazite, Beogradu je potrebno podmlađivanje, i Srbiji uopšte, a ne čovek koji ima 82 godine. Svaka čast starim ljudima, i oni imaju svoje naravno, mesto u ovom društvu, ali gradonačelnik mora da skoči, poskoči, da se bavi socijalom, školama, vrtićima, svaki dan da je negde, to je u stvari napornije nego biti kandidat za predsednika Srbije. Beogradu je potreban gradonačelnik koji će da gradi Beograd, i spomenike, a ne da ih ruši.

Inače, osim što je vređao Rome, naveo sam jednu priliku, Janković je prekjuče izvređao građane Srbije i 750 hiljada članova SNS, sve nas je nazvao, citiram Vladetu Jankovića, kaže on – to je banda botova i paščadi koja je puštena sa lanca, kraj citata. Pazite, kako može bilo koji normalan čovek da ovakve uvrede uputi svim članovima SNS i građanima Srbije, i kritičarima njegovog stava da spomenike ne treba rušiti. Kako ga nazivaju, taj fini čika i profesor u penziji, pod znacima navoda, može neistomišljenike da naziva bandom i paščadi, da li je to rečnik jednog profesora univerziteta, ili se možda ne radi o baš tako finom čiki i gospodinu, već o Đilasovcu zaslepljenom mržnjom.

Da pomenem, u tom intervju prekjuče, Vladeta Janković je vrlo nerpomišljeno na kraju izrekao jednu rečenicu koja ga je ogolila i ogolila Đilasovce i njihov nepostojeći program. On je rekao – meni je bitnije da svi glasaju protiv Vučića, to je ono što je važno, biti protiv. Pazite, svi marketinški izborni eksperti, na kraju svi normalni ljudi, će vam reći da je najvažnije na izborima konstruktivan odnos, da je najbitnije glasanje za, da imate za nekoga ili za neki program, da glasanje protiv nije konstruktivno, već destruktivno.

Dakle, ni Janković ni Ponoš ni Đilas nemaju program, nemaju šta da ponude građanima, nemaju da ponude građanima za šta da glasaju za, znači imaju samo protiv.

Sa druge strane, SNS je objavila svoj program još pre jedno nedelju dana, na fantastičnom sajtu, dela govore, se nalazi interaktivna mapa Srbije na kojoj se vidi šta je postignuto u prethodnom periodu u Srbiji, u prethodnih deset godina i to se nalazi i na fenomenalnom brošuri, uradili smo zajedno, u kojoj su predstavljeni rezultati uzdizanju, gradnji i napretku Srbije. Predsednik Vučić je pre neki dan bio u poseti Kini gde je najavio još bolju saradnju sa Kinom, a najznačajnije je što je najavio potpisivanje izvanrednog ugovora o slobodnoj trgovini sa Kinom koji će da predstavlja ogromnu šansu za privredu Srbije i biće potpisan ove godine.

Juče je predsednik Vučić najavio da Srbija trenutno pregovara sa čak 92 investitora koji će sigurno doći da rade u Srbiju, da posluju i ukupna vrednost tih investicija je 7,3 milijarde evra, a to je 35 hiljada novih radnih mesta. Navešću, jer je opet, kao što sam, sam rekao, bolje biti konstruktivan, ja moram neku kritiku da iznosim, ali evo šta je urađeno sve u prethodnom periodu, kratko ću.

Nezaposlenost je 2012. godine iznosila 25,5%, sada je svedena 2020. godine na istorijski minimum od 9%, inflacija je najniža u poslednjih 50 godina, penzije su od 2012. godine povećane za 30%, udvostručena je prosečna zarada u odnosu na 2012. godinu i ona sada iznosi gotovo 610 evra. Srbija je prva po broju stranih direktnih ulaganja i privukli smo od 2012. godine 21 milijardu evra. Izgrađen je onaj Balkanski tok, gasovod, izgrađen je auto-put Miloš veliki, u toku je izgradnja još deset auto-puteva. Izgrađena su ona dva čuvena ogromna mosta, jedan kod Vladičinog Hana, a drugi je Žeželjev most. Gradi se pruga od Beograda do Budimpešte i kroz koji dan će biti otvorena deonica Beograd – Novi sad gde će vozovi ići brzinom od 200 kilometara, to je ono što je stara Srbija mogla da sanja, a sada se to ostvaruje. Za pet godina, Srbija je uložila u zdravstvo jednu milijardu evra. Sad neću to pominjati, pazite, izgrađene su tri kovid bolnice, desetine bolnica je još izgrađeno ili rekonstruisano. I, kroz koji dan, mislim u martu, će biti otvoren renovirani, rekonstruisani, novi Klinički centar Srbije.

Srbija je, podsetimo, finansijski podržala u toku ove dve godine, kovida i građane i privredu. Setimo se, sto evra pomoći svim punoletnim građanima. Sto evra pomoći svim mladima. Kroz nekoliko meseci će mladi dobiti još sto evra pomoći. Uskoro će ili su već dobili penzioneri, 27. 000 pomoći, nezaposleni su dobili pomoć, slobodni umetnici su dobili finansijsku pomoć i svi građani još 60 evra, penzioneri su još jednom dobili 50 evra, svi građani, pazite svi građani, sedam miliona građana Srbije je dobilo 3000 evra podrške. Setimo se, da je u ovih nekoliko godina u nazad, da su prvi put preduzete neophodne populacione mere i pomoć majkama za rođenje i to je vrlo poznato i za rođenje prvog i drugog i trećeg i četvrtog deteta.

Ovim završavam, danas ćemo proglasiti posle podne Akt o promeni Ustava, a u vezi uspelog referenduma koji se ticao isključivo pravosuđa. I, ovaj referendum je bio prilika da cela, pazite, ponavljam, cela opozicija pokaže svoju destruktivnost, ali i nevladine organizacije. Pazite, sve. Oni su se svi ujedinili u protivljenju, razvoju pravosuđa, odnosno protivljenju referenduma. Oni su u referendumu u tom trenutku, videli priliku, da pred izbore pokušaju da predsedniku Vučiću i nama slome kičmu. Naravno, da nisu uspeli, ali su se svi ujedinili, to je bilo zanimljivo, cela opozicija i leva i desna, i patriotska, i drugosrbijanska, i centristička, i sve nevladine organizacije koje su do tada, jedno godinu dana učestvovale u pripremi referenduma. Svi su se povukli, međutim nisu uspeli, narod je rekao svoje.

Inače, većina protivnika referenduma je govorila da se zalažu da su proevropski orjentisani. Evropska unija je podržala referendum, a ovi protivnici referenduma su onda jasno pokazali na referendumu da su anti-evropski nastrojeni. I, onda kome građani jedino treba da veruju na ovim izborima? Pa, jedino treba da veruju predsedniku Vučiću i SNS.

Za kraj, SNS i predsednik Vučić će pobediti na ovim izborima zbog fantastičnih rezultata u poslednjih deset godina i najbolji program do sada je bilo ono što su predsednik Vučić i SNS činili u prethodnih deset godina uzdižući Srbiju, gradeći Srbiju, vakcinišući Srbiju i lečeći Srbiju.

Još bolji program će biti ono što će predsednik Vučić i Srpska napredna stranka da čine u naredne četiri godine uzdižući Srbiju, gradeći Srbiju, vakcinišući Srbiju, lečeći Srbiju, lečeći prošlost u sadašnjosti radi budućnosti.

Predaja, svi to znamo, nije opcija, jedina opcija je pobeda. Živela Srbija!

Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje, 04.02.2022.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, znači, i ovi prihvaćeni amandmani, ja pozdravljam odluku Vlade da prihvati mislim pet amandmana gospodina Glišića, i to upravo govori u prilog onome sam inače govorio, što ću kratko ponoviti, o širokogrudosti i pravičnosti SNS, koja je toliko širokogruda da prihvati i ove amandmane. Znači, recimo, jedan od njih se tiče redosleda predsedničkih kandidata na listi ili se tiče toga koliko birača može da podrži određenu listu.

Dakle, samo da kažem da sveukupno gledajući i ove amandmane koji su usvojeni i 36 zakonskih promena bez podzakonskih promena i zahteva usvojenih opozicije, dakle, to svedoči upravo ovoj širokogrudosti SNS.

Inače, samo da vas podsetim, u doba višestranačja, koje ja pamtim od 1990. godine, jer se od tada bavim politikom, nijedna vlast od 1990. do 2012. godine nije opoziciji ponudila ovako privlačne izborne uslove, što bi narod rekao – kao od ptice mleko. To svedoči o širokogrudosti predsednika Aleksandra Vučića.

Samo bih sa vama podelio par određenih novih saznanja, koji su od izuzetnog uticaja na set ovih zakona i uopšte na izbornu temu. Biću kratak.

Podelio bih sa vama jednu činjenicu da je jedan kandidat za gradonačelnika, Đilasov kandidat, koji ga sada podržava, govori sve najbolje o njemu, ja sam bio svedok kada je taj kandidat, radi se o gospodinu čika Vlajku, Vladeti Jankoviću, kada je pljuvao Dragana Đilasa i glasao za njegovu smenu na predsedništvu DSS.

Naime, kao član predsedništva DSS od 2012. do 2014. godine, dobro se sećam da je gospodin Janković kritikovao gospodina Đilasa tokom 2012, 2013. i 2014. godine, kada se vratio sa ambasadorskog mesta u Vatikanu, i više puta na sednicama predsedništva gospodin Janković je Đilasovu vlast nazivao štetočinskom i pljačkaškom, a time i Dragana Đilasa.

Konkretno idemo. Vladeta Janković je učestvovao u pripremi smene gospodina Đilasa sa mesta gradonačelnika na sednici predsedništva DSS u septembru 2013. godine. Obojica smo bili prisutni na toj sednici. Tada je gospodin Janković govorio o pljačkaškoj vlasti u Beogradu i obojica smo glasali da DSS učestvuje u smeni gospodina Đilasa i gospodin Đilas je 24. septembra 2013. godine, glasovima SNS, DSS, SPS i PUPS i smenjen.

Vladeta Janković, samo da vas podsetim, se inače i u medijima hvalio ovom činjenicom. U emisiji „Kažiprst“ 4. februara 2014. godine hvalio se kako je glasao za smenu Đilasa na predsedništvu DSS i rekao je, citiram ga – presudili smo da Đilasova garnitura padne u Beogradu. Znači, on je Đilasa tada nazivao garniturom. A danas je Vladeta Janković deo te garniture. Radi se o besramnoj nedoslednosti i licemerju. To je fatalni salto mortale Vladete Jankovića broj jedan.

Broj dva. Danas je jedan poslanik, mislim da je neobavešten u tom pogledu, rekao da gospodin Janković nema veze sa privredom. Ima. Gospodin Janković je osoba koje je dovela „Rio Tinto“. Ja to pouzdano znam. Koje su činjenice koje idu u prilog tome? Dakle, ako bi tražili pojedinca koji je doveo „Rio Tinto“, upravo vam kažem, to je Vladeta Janković.

On je bio ambasador u Velikoj Britaniji od 2001. do 2004. godine. Sedište „Rio Tinta“ je u Londonu. „Rio Tinto“, pošto je želeo i ostvario da radi u Srbiji, morao je da ide preko ambasade. To je bilo u opisu posla ambasadora da primi „Rio Tinto“ i da prosledi to Srbiji. Tako se i desilo. „Rio Tinto“ je onda osnovao svoju ćerku firmu 2000. „Rio Sava eksplorejšn“ 2001. godine, a u čemu mu je posle ambasadora Jankovića pomogla i Đinđićeva tadašnja Vlada.

Međutim, nije to kraj. Gospodin Janković je bio i savetnik za spoljnu politiku premijera Koštunice od 2004. do 2008. godine, pa je i tada, pošto je kao ambasador doveo „Rio Tinto“, nastavio da gura „Rio Tinto“ do 2008. godine i u tom periodu od 2001. do 2008. godine zaključen je sa „Rio Tintom“ niz, sumnja se, koruptivnih ugovora.

Danas Vladeta Janković govori neistinu o svojim vezama sa „Rio Tintom“ i on kaže, na primer, 7. januara 2022. godine na TV N1, prenela je Agencija „Beta“, list „Danas“, Đilasovske televizije, citiram Vladetu Jankovića, on kaže - bio sam savetnik u kabinetu 2004. i 2005. godine, nije samo to, nego do 2008, ali hajde, i ne znam za bilo kakav sporazum sa „Rio Tintom“, nikada to nisam video. Kaže Vladeta Janković da je to lažna vest. Naravno, ispostavilo se da vest o tome ko je doveo „Rio Tinto“ nije lažna, već neistinu govori gospodin Janković. I danas je program gospodina Jankovića, Đilasa i SSP-a koji su izneli na konferenciji za štampu pre neki dan proterivanje „Rio Tinta“ koga je doveo upravo kandidat za gradonačelnika u Srbiju, Vladeta Janković. Znači, besramna nedoslednost, besramno licemerje i fatalni salto mortale Vladete Jankovića.

Poslednja činjenica, gospodin Janković je dugi niz decenija bio zastupnik protiv laži o genocidu. Danas gospodin Janković prihvata laž o genocidu. Dvadeset šestog februara 2007. godine, kao savetnik za spoljnu politiku premijera Koštunice, Vladeta Janković je povodom presude Međunarodnog suda pravde u Hagu, koji je utvrdio da Srbija nije počinila genocid u Bosni i Hercegovini, hvalio tu odluku, to je ispravno, i ispravno je tvrdio da Srbija nije počinila genocid. To je rekao 2007. godine. Tada su to preneli mediji poput „Radija Slobodna Evropa“, gde imate još širi citat toga što je rekao gospodin Janković. I da sada ne citiram, uglavnom sam rekao suštinu reči gospodina Jankovića.

Danas gospodin Janković, dakle niz decenija, znači dve decenije je on zastupao ovaj stav koji sam ja izneo, od pre neki dan kada je prihvatio kandidaturu Đilasa, zastupa stav Marinike i Đilasa i gazi sve ono što je govorio i radio u proteklim decenijama, a prihvata stav Marinikin. Dakle, oboje krive Srbiju i srpski narod da su počinili genocid. Mislim tužno je što je gospodin Vladeta Janković spao na to da bude Đilasova marioneta i da okrivljuje svoj narod za genocid koji nije počinjen. To je treći primer besramne nedoslednosti i vrhunskog licemerja i treći primer fatalnog salto mortalea Vladete Jankovića.

Poslednje i završavam uskoro. Da li će Đilasova koalicija i SSP stranka da se pohvale ovim stavovima Vladete Jankovića u ranijem periodu? Da li će se Vladeta Janković pohvaliti šta je nekada govorio i radio i šta je sada prihvatio kao svoje stavove i program, što je potpuno suprotno onome što je radio dve decenije?

Dakle, on je pominjao Đilasovu garnituru. Pazite, Đilasova garnitura je pala 2013. godine uz pomoć Vladete Jankovića. Đilasova garnitura je pala i 2018. godine. Đilasova garnitura će sa sve Jankovićem pasti i treći put, 3. aprila 2022. godine.

I samo kratko, pošto su i to nove informacije iz katastra. Kandidat NATO-a i Hrvatske za predsednika Srbije Zdravko, sram ga bilo, Ponoš mora da objasni poreklo svoje imovine na čuvenim vračarskim pašnjacima koji su omiljeni među tzv. žutima. Znate na koga mislim. Utvrđeno je ovih dana, baš u katastru da je Zdravko Ponoš vlasnik dva stana i četiri garaže u Metohijskoj ulici i ulici Černiševskog i da je bio suvlasnik tj. suinvestitor jedne od tih zgrada i sve to vredi najmanje, pazite, dva stana i četiri garaže, najmanje pola miliona evra.

Dakle, odakle, sram ga bilo, Ponošu pola miliona evra? Da li mu je možda Đilas dao te pare? Mislim, pazite, kako je, sram ga bilo, Ponoš postao suinvestitor jedne zgrade?

Inače, kad sam pomenuo Černiševskog, a verujem da za njega zna i gospodin, sram ga bilo, Ponoš, najpoznatije i najznačajnije delo Nikolaja Černiševskog je onaj čuveni roman „Šta da se radi“. Dakle, Ponoš je, postavivši sebi to pitanje – šta da se radi, odlučio da radi stanove i zgradu na vračarskim pašnjacima.

Srpska napredna stranka i predsednik Vučić će pobediti na izborima zbog fantastičnih rezultata u prethodnih 10 godina. Najbolji program je ono što su predsednik Vučić i SNS uradili u ovih 10 godina, uzdižući Srbiju, gradeći Srbiju, vakcinišući Srbiju, lečeći Srbiju, lečeći prošlost u sadašnjosti, a radi budućnosti. Predaja nije opcija! Pobeda je opcija! Živela Srbija! Hvala vam!

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Naravno, biću kratak.

U ovoj Skupštini sedi gotovo 50% žena. U Vladi su članice gotovo 50% ministarke. Vratio bih se na početak naše rasprave i uputio pitanje premijerki, ali i gospođi ministarki pravde.

Zaboravili smo sledeće okolnosti. Pre dve godine je Dragan Đilas naterao svoju bivšu suprugu, to strašno, to je nasilje u produženom trajanju, da slaže Agenciji „BETA“ da je lagala u policiji prethodno. To je strašno.

Znači, on je ucenio svoju bivšu suprugu da mu da, navodno, neku razrešnicu ne bi li se on oprao od svojih prethodnih greha, a znamo da ga od tih greha, od porodičnog nasilja ne može oprati ni Sava, ni Dunav.

Znači, ucenio je svoju žrtvu mučki, kao Mefisto, i naterao je, doveo u problem ne samo nju, pošto je davanje lažnog iskaza u policiji krivično delo, ali nije samo ona dala izjavu, nego i njeni roditelji. Međutim, znamo svi da je njegova bivša supruga i da su njeni roditelji dali istinit iskaz u policiji. Ali, vidimo dokle ide beskrupuloznost Dragana Đilasa, da u svojoj nekoj veličini persone da bi dobio oprost od grehova koji ne može da dobije on natera svoju žrtvu praktično, nemoguće da je nije ucenio, nečim ju je ucenio, dođe kod bivše supruge i kaže – ako želiš da nastavim da ti isplaćujem tvoju alimentaciju ima da pošalješ saopštenje „BETI“. To se desilo 16. oktobra 2019. godine.

Završiću sa ovim da je to jedino nasilje, to je naravno neoprostivo, koje je Dragan Đilas počinio, ali unazad 15 godina koliko je on na političkoj sceni, negde od 2005. godine, on je učestvovao u desetak nasilnih događaja. Setimo se kako je pretio policajcu otkazom i kako ga je psovao pete godine, pa kako je pred kamerama na Skupštini grada napao Aleksandra Mirkovića.

Ja sam bio prisutan 2008. godine, kada je psovao kolegu odbornika na javnoj sednici pred svim kamerama i bez posledica. Setimo se kako je podržao Veselinovića, koji je pozvao na silovanje premijerke. Podržao je to Đilas u Skupštini grada.

Setimo se kako je psovao studente iz grupe koji su došli na njegov protest. Pa, setimo se da je on predvodio upad u RTS, kada su vređani novinari, kada je RTS demolirana.

Setimo se da je predvodio napad na zgradu predsedništva. Setimo se da je na Terazijama, posle toga pretio pripadnicima opet policije da će ostati bez posla.

Eto, za sada toliko. Hvala vam.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.12.2021.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani.

Dozvolite mi da prvo izrazim saučešće porodici preminulog Milutina Mrkonjića i SPS.

Tražim obaveštenje od MUP o tome da li je bagerista iz Šapca Duško Prokić počinio neko krivično delo kada se u subotu 27. kretao bagerom po magistralnom putu, kada je naišao na nelegalnu blokadu i kada su ga Zelenovićevi, Đilasovi i Marinikini batinaši linčovali, nanevši mu više teških telesnih povreda, slomljen nos, rebra, tešku povredu oka, zbog koje je operisan na VMA? Da li je linč rulja možda počinila neko krivično delo pri linčovanju Prokića i pri blokadi magistrale?

Podsetiću da Đilasovi mediji iz stranke, batinaše proglašavaju herojima, a žrtvu zločincem? Da li zločinac postaješ kada te linčuju Đilasovi batinaši? Da li heroj postaje onaj Đilasovac koji linčuje radnika bageristu? Da je bagerista Prokić okrenuo bager na drugu stranu, bio bi heroj za Đilasove ološe? Bagerista Džo je 5. oktobra 2000. godine proglašen za heroja iako je Jasminka Milošević poginula 5. oktobra 2000. godine kada ju je pregazio bager? A, bagerista Dušan je od istog ološa proglašen za zločinca.

Važna je Borkova krvava košulja i nije važan Duškov život, niti njegovo oko. Kakvi strašni dvostruki aršini.

Drugo pitanje. Od Zaštitnika građana i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti tražim obaveštenje, da li su reagovali u slučaju jubilarnog šezdesetog napada na prostorije SNS u nedelju 28. kada su kao deo vikend nasilja Đilasovaca i lažnih ekologa potpuno razbijene prostorije opštinskog odbora SNS Novi Beograd na Ledinama. Naneta je velika materijalna šteta. Od kada se Đilas vratio u politiku, od 2018. godine broj napada na prostorije SNS se upetostručio.

Ovakav primitivizam i nasilje, sve zajedno, nije skoro zabeleženo u novijoj istoriji političkog života. A da ovo podržavaju tajkuni i Đilas i Šolak, svedoči histerična pomama u pozivanju na blokade Beograda i Srbije, podrška linčovanju koja i dalje dopire sa Đilasovskih medija.

Setimo se mračne prošlosti kada je Hitler prvo doneo zakone kojima je Jevrejima sprečavao slobodno kretanje, a ukoliko bi to Jevreji kršili onda bi ih tukli Hitlerovi batinaši.

Pitam Zaštitnika i Poverenicu, zbog čega nisu ni jednom reagovali u 60 slučajeva napada na prostorije SNS?

Poslednje pitanje. Želim još jednom da čestitam jučerašnji rođendan Danilu Vučiću. Nažalost, članovi udruženog zločinačkog udruženja juče su odlučili da mu, pod znacima navoda, čestitaju rođendan, novom laži, novim spinom. Zbog toga tražim obaveštenje od FSS da li je Danilo Vučić, agent, menadžer agencije „International Sports Office“ i da li se bavi prodajom fudbalera Vlahovića.

Naglasiću da je pomenuta agencija demantovala neistinite navode italijanske, Đilasovske štampe, citiram saopštenje agencije – Danilo Vučić nije ni na koji način angažovan u agenciji „International Sports Office“ niti je ikada bio, pa samim tim nije ni agent fudbalera Dušana Vlahovića. Naveo je direktor agencije, Ristić.

Dragan Đilas, šta se zbilo i Dragan Šolak su verovatno novcem preko svojih veza i preko direktorke Jadranke Drinić koja je inače u bekstvu i nedostupna je već tri godine našim nadležnim organima, verovatno su na taj način uspeli da odavde plasiraju ovu lažnu vest u italijanski list „La Republika“. Poturili su jednu laž da je sin predsednika Vučića, Danilo menadžer, agent jednog fudbalera iako je opšte poznato da nije i da radi u sportskoj agenciji, kao što ne radi.

Da je sve laž i spin, dokazuje indikativna činjenica da je tekst u italijanskom listu objavljen pre skoro dva meseca, 8. oktobra, a da su Đilasovski mediji u udruženom zločinačkom poduhvatu tu laž, staru dva meseca, po komandi, nalogu i dogovoru odlučili da objave na jučerašnji rođendan Danila Vučića. To jasno govori o nameri da se do kraja dehumanizuje mladi Danilo.

Do sada su ga đilasovski mediji proglašavali fudbalskim huliganom, kriminalcem, pripadnikom jednog kriminalnog klana, bogatašem koji dele vreće para, jednostavno, pokušavaju od njega da naprave dežurnog krivca, permanentno sumnjivo lice modernog Jozefa K.

Đilasovska medijska banda uhodi Danila, pravi problem i kada on na javnom mestu u kafiću gleda utakmicu, uhode ga na radnom mestu u vinoteci, šalju besmislene crne trojke, navodne kontrole u vinoteku, kontrole organa koji sa vinotekama nemaju nikakve veze.

Sve to spinuju, zagorčavaju mu svakodnevnicu, ugrožavaju mu i bezbednost i život. Cilj udruženog zločinačkog medijskog poduhvata je uništiti predsednika Vučića tako što će uništiti članove njegove porodice, na prvom mestu sina Danila i brata Andreja.

Ovaj put Danila pokušavaju da prikažu kao trulog bogataša zato što u tekstovima potuljeno i zlobno pominju proviziju agenata fudbalera Vlahovića, koja sa Danilom nikakve veze nema, a koja iznosi navodno tri do pet miliona evra i time sugerišu laž da će Danilo imati milione evra. Sram vas bilo! Znam, počela je izborna kampanja, ali - Živela Srbija, pobedićemo! Hvala vam.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.10.2021.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani građani, ja ću na tragu onoga juče, mislim da je važno, ovi ljudi juče nisu bili, nažalost, ovde u Skupštini. Dakle, tražim obaveštenje od Zaštitnika građana i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti o tome šta mogu da preduzmu i šta će preduzeti povodom ugroženih i zapostavljenih prava predsednika Republike, njegovog sina Danila, brata Andreja i ostalih članova porodice Vučić, jer ovo je i te kako u nadležnosti Poverenice i Zaštitnika.

Dakle, predsednik Republike i članovi njegove porodice su žrtve višegodišnje dehumanizacije, neravnopravnosti i diskriminacije po osnovu stranačke pripadnosti, državne funkcije ili srodstva. Postaviću pitanje – ko štiti ugrožena i zapostavljena prava i slobode predsednika i njegove porodice? Možda će predstavnici ovih regulatornih i nadzornih tela da nam kažu – ljudska prava i slobode predsednika i njegove porodice moraju da budu kolateralna šteta položaja predsednika Republike. Niko normalan se neće složiti sa ovom tvrdnjom.

Predsednika i njegovu porodicu najviše štitimo mi poslanici, funkcioneri SNS i pojedini ministri Vlade, na čelu sa Anom Brnabić. Nadležne institucije to ne čine. Kao rezultat ćutanja institucija imamo četvorogodišnju hajku i dehumanizaciju pre svega Aleksandra, Danila i Andreja. Pri tome, jedina njihova krivica je što postoje, što su predsednik, sin i brat i što nisu po volji đilasovskoj opoziciji i medijima. Dakle, oni nemaju nikakvih veza sa kriminalcima, nisu se obogatili. Predsednik se politikom bavi, podsetiću, 27 godina i za to vreme od politike nije stekao bukvalno ništa, niti članovi njegove porodice, i Vučić i njegova porodica su čisti kao suza.

Napadi, pretnje, klevete, uvrede i dehumanizacija su utoliko upadljiviji i nelogičniji zbog toga što Srbija vidno u ovih devet godina ekonomski napreduje, vodi miroljubivu politiku, pre svega spoljnu, naravno i unutrašnju, a napetosti u društvu su smanjene na najmanju moguću meru. Dakle, po logici i prirodi stvari, velika popularnost Vučića i uspesi bi morali da dovedu do drastičnog smanjenja napada, kleveta, dehumanizacije i svega, dakle, po prirodi i logici stvari, ali to nije slučaj. Dakle, onda možemo da zaključimo da samo neko, pod znacima navoda, veštački podstiče ceo ovaj proces. Kada pogledamo ko su nosioci te pojave, dakle, korumpirani i kompromitovani deo opozicije i njihovi još gori lideri Đilas, Jeremić, Marinika itd, strateški povezani sa delom zapadnih struktura, kompromitovani mediji koji su u vlasništvu opet tajkuna Đilasa i Šolaka i pojedine kompromitovane NVO pod uticajem Zapada, sve je jasno. Onda nije slučajno da su napadi na Vučića i porodicu Vučić udesetostručeni od trenutka kada se Đilas vratio u politiku, odnosno od 2018. godine.

Ekstremna opozicija i njeni mediji istovremeno u ovom periodu rade i na pripremi terena za pokušaj nasilnog obaranja vlasti u Srbiji, što je pokušano, podsetiću vas ponovo, u aprilu 2019. godine napadom na Skupštinu Srbije, pokušajem upada u Skupštinu grada, napadom na Predsedništvo i konačno 2020. godine onim grozotnim napadom na Skupštinu Srbije, najvažniju instituciju u Srbiji, kada je povređeno od strane nasilnika 140 policajaca, od čega mnoštvo teško, a jednom policajcu su polomili đilasovci i obe noge. Setimo se stalnih pretnji ubistvom, optužbi za fašizam i izdaju, pretnji rušenjem vlasti na ulici u krvi, proganjanjem po ulicama, pretnji bacanjem u reku, pretnji sudovima, revolucije i pozivima na pobunu.

Borba protiv dehumanizacije je zadatak kojim, naravno, treba da se bave Zaštitnik građana i Poverenica. Došli smo u apsurdnu situaciju da postavimo pitanje – da li društvo utemeljeno na poštovanju ljudskih prava, toleranciji i uvažavanju različitosti, a što Srbija jeste, da li to obuhvata i Danila, Andreja i Aleksandra? Da li njih trojica imaju pravo na ostvarivanje ravnopravnosti i zaštitu od diskriminacija? Da li i ostali članovi porodice uživaju ova prava? Da li majka Aleksandra Vučića ima ljudska prava? Srbija je, zahvaljujući predsedniku Vučiću, postala pristojno, civilizovano i pravedno društvo. A da je predsednik Republike ugrožen posvedočio je pre izvesnog vremena i bivši Zaštitnik građana Saša Janković.

Ukoliko Zaštitnik i Poverenica ne veruju da je predsednik uopšte i ugrožen, a kamoli dehumanizovan, samo da ih podsetim na ubistvo premijera Đinđića, na pokušaj ubistva Aleksandra Vučića u Srebrenici, na oružje skriveno u Jajincima kao priprema atentata na Vučića, svedočenje Čabe Dera, uskoro završavam, da su mu nudili ogroman novac da ubije Vučića, izjave načelnika UKP-a gospodina Bogdana Pušića da je klan Belivuk za 27. januar ove godine pripremao atentat na predsednika Srbije. Završavam.

Izlišno je, ali ponoviću, Angelina, Anđelko, Tamara, Ksenija, Milica, Danilo, Andrej, Aleksandar i Vukan imaju jednaka ljudska prava kao i svi ostali. Kažu da se ljudska prava temelje na ljudskom dostojanstvu. Ljudsko dostojanstvo je ideal za koji se vredi boriti i umreti. Mi ćemo se izboriti za sva prava porodice Vučić, ali ostaćemo živi i pobedićemo na izborima 2022. godine. Živela Srbija! Hvala vam.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 23.09.2021.

Poštovana predsedavajuća, poštovane poslanice, poštovani poslanici, poštovani građani, vidimo dva poslednja pitanja su se ticala u ovom trenutku najznačajnije teme, a to je Kosovo i Metohija. Tako ću uraditi i ja.

Tražim obaveštenje od BIA, VOA i MUP-a o štetnom uticaju saradnika lažne države Kosovo, zastupnika stranog interesa.

Naime, kao zamenik člana Odbora za Kosovo i Metohiju uverio sam se da naše vojno-policijsko bezbednosne snage ulažu izvanredne napore u zaštitu interesa Srbije u pogledu Kosova i Metohije.

Pitanje se tiče – da li aktivnosti i izjave Đilasa i Jeremića i njihovih stranaka i medija, koje se tiču KiM, odnosno podrške vladama ekstremiste Aljbina Kurtija i njemu samom, nanose štetu očuvanju KiM i borbi za celovitu Srbiju i da li podrivaju napore vojno, policijsko, bezbednosnih snaga? Naime, Kurtija podržavaju i hvale autošovinisti, poput Đilasa i Jeremića.

Podsetiću vas da su Đilas i Jeremić u proteklim godinama obilato hvalili zlikovca Kurtija. Voleli su ga još 2001. godine kada su ga protivzakonito amnestirali. Vole ga i danas kada mu upućuju hvalospeve. Dakle, zapanjujuće je da veličaju zlikovca Kurtija, sa velikim Z, a satanizuju državnika Vučića, veliko D u onom državnik, koji štiti Srbe na KiM i koji štiti celovitu Srbiju.

Žuti autošovinisti su upravo roditelji lažne države Kosovo. Dvojica od njih su Đilas i Jeremić. Mi trenutno u Srbiji, u trenutku kada se borimo sa Kurtijevim nasiljem i ekstremizmom, imamo ozbiljnu petu kolonu koja zastupa Kurtijevu vlast. Njih ima na KiM srećom mnogo manje nego u ostatku Srbije. Setimo se Rašića, Jablanovića i čuvene Rade sa Savskog venca koja već pet godina glumi da živi na KiM. Dakle, to su Kurtijevi malobrojni privatni ikebana Srbi, tačnije arnautaši.

Evo primera. Godine 2019, 23. aprila, Dragan Đilas je rekao koga od Albanaca, pazite, vidi kao partnera za pomirenje. Citiram Đilasa: „Od svih njih, kao najprincipijelnijeg, volim ovog gospodina Kurtija koji se godinama zalaže za svoje stavove o samoopredeljenju Kosova, a zbog čega je bio u zatvoru jako puno godina“, kraj Đilasovog citata. Mislim, kako Đilasa nije sramota da hvali Kurtija i da ga voli zbog toga što je bi osuđivan za terorizam?

Podsetiću vas, Okružni sud u Nišu osudio je u martu 2000. godine Aljbina Kurtija na 15 godina zatvora zbog krivičnih dela ugrožavanja teritorijalne celovitosti i udruživanja radi neprijateljskih delatnosti u vezi sa krivičnim delima terorizma, a onda su Kurtija protivzakonito amnestirali i oslobodili razni Murti i žuti DOS-ovci, predsednik SRJ, DS, Đinđić, Tadić, Jeremić i Đilas.

Jedan od otaca lažne države Kosovo, Vuk Jeremić, je 10. decembra 2019. godine hvalio Kurtija i rekao, citiram Jeremića: „Ne može se osporiti da je Aljbin Kurti jedan intelektualac, patriota i prilično stabilan čovek. Dakle, sve suprotno od Aleksandra Vučića“, kraj Jeremićevog citata.

Dakle, sramni tvorac lažne države Kosovo, Jeremija Vuk Branković, hvali zlikovca Kurtija, a satanizuje predsednika Srbije, državnika Vučića. Prosto, psihopatu Kurtija proglašava stabilnim čovekom. Beščasni Jeremić.

Pazite, to ne treba da nas čudi zbog toga što je Jeremić bio lobista Albanaca u celom svom mandatu od 2007. do 2012. godine, koliko je bio ministara spoljnih poslova. Jeremić je u tom periodu više bio albanski, odnosno kosovski ministar inostranih poslova nego srpski.

Jeremija Vuk Branković je 11. decembra 2020. godine opet hvalio Kutija i rekao: „Nova Vlada u Prištini će imati novi legitimitet i jači mandat. Neke stvari sa Kurtijem mogu postati lakše“, kraj citata. Pazite, rekao je Jeremić da će nova Kurtijeva vlada biti olakšanja za Srbiju, a samo u ovoj godini, to vas podsećam, udesetostručen je broj napada na Srbe i dosegao je gotovo 100. Toliko o Jeremićevim predviđanjima da će stvari sa Kurtijem postati lakše.

Za kraj, prosto Srbija neće dozvoliti da bilo ko na KiM ugrozi Srbe. Srbija je sad jaka i neće moći da se ponavlja zlo poput onoga iz 2003, 2004. i 2008. godine. To je jednostavno moglo da se dešava u doba žute hunte, Tadića, Đilasa i Jeremića. Zlikovac Aljbin Kurti prikuplja izborne poene tako što čini zlo Srbima i on radi ono što uvek radi pred izbore - poseže za nasiljem protivpravnim radnjama, podiže tenzije, a žrtve su uvek Srbi. To Kurti radi da bi pokazao svojim biračima koliko mrzi Srbe.

Poslednja rečenica. Naravno da EU traži slobodan protok ljudi i robe, međutim EU je blaga prema Kurtiju, potpuno blagonaklona. Jadno je što u Srbiji Kurti ima podršku Đilasovaca, Jeremićevaca i njihovih medija i stranaka u Srbiji. Predsednik Vučić štiti Srbiju i KiM, osvešćuje Srbiju, uzdiže Srbiju, gradi Srbiju, vakciniše Srbiju i leči Srbiju, leči prošlost u sadašnjosti radi budućnosti. Živela Srbija! Hvala vam.