NEBOJŠA BAKAREC

Srpska napredna stranka

Rođen je 1963. godine u Osijeku. Živi u Beogradu.

Po obrazovanju je građevinski inženjer.

Jedan je od osnivača Demokratske stranke Srbije. Dvadeset tri godine je bio član Demokratske stranke Srbije, od 1992. do 2015. godine.

Pred izbore u septembru 2000. godine bio je ovlašćeno lice Demokratske opozicije Srbije. Isto zaduženje imao je i pred decembarske izbore iste godine, kao i 2002. na oktobarskim i ponovljenim novembarskim izborima za predsednika Srbije, u ime predsedničkog kandidata Vojislava Koštunice.

Bio je narodni poslanik tokom marta 2004. godine.
Odbornik je u Skupštini grada Beograda od 2008. godine do danas.

Član je Srpske napredne stranke od septembra 2017. godine.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine ponovo postaje narodni poslanik. Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - Za našu decu".

Dva puta je bio donor kože izgoreloj deci, Urošu Karoviću iz Kraljeva i Milani Šukundi iz sela Prigrevica, kod Apatina. Prvi put je bio donor u junu 2005., a drugi put u januaru 2006. godine.
Poslednji put ažurirano: 17.02.2021, 12:52

Osnovne informacije

Statistika

  • 49
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.10.2021.

„Zašto su tvoji meci išli ka mojoj deci, o njima sanjam i maštam, decu ne mogu da praštam“. Sa ovim stihovima, poštovana predsedavajuća, Bore Đorđevića iz čuvene pesme „Decu vam neću oprostiti“ bih započeo ovo.

Poštovani narodni poslanici, osvrnuću se kratko, a to je nemoguće ne učiniti, na današnje patnje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Znači, ono što je važno je da je teško ranjeni Srbin Srećko Sofronijević, koga su u leđa ranili Kurtijevi fašisti, obučeni u uniforme jedinice kosovske policije, uspešno operisan, van životne opasnosti je, ali u teškom stanju, na intenzivnoj nezi, ali su, nažalost, u ovoj zločinačkoj akciji povređene još desetine Srba, znači, gumenim mecima, patronama suzavca, šok bombama, silom kundaka, kako su koga stigli.

Predsednik Vučić je, naravno, munjevito došao u Rašku. Obišao je kasarnu naše Vojske i jedinice žandarmerije. U ovom trenutku Srbi sa Kosova i Metohije na sastanku iznose potresne stvari o tome šta se događa na Kosovu i Metohiji.

Predsednik Vučić je, podsetiću, još ranije, povodom poslednjeg haosa koji je Kurti izazvao, rekao da će u slučaju novog pogroma, ako NATO ne reaguje, Srbija reagovati u roku od 24 časa, i to na teritoriji Kosova i Metohije. Naravno, ovo je bravo sve za državnika Vučića i pokazuje kako jedan odgovoran čovek reaguje, a kome je stalo do sopstvenog naroda.

Šta čine u ovom trenutku, da se upitamo i za onih 12 dana, a i za one pogrome i napad u Goraždevcu, pogrom 2004. godine, povodom proglašenja lažne države Kosovo i povodom svih napada, EU, KFOR, Euleks? Šta čine?

Danas je Borelj izdao kratko saopštenje gde je pozvao na smirivanje situacije i to je sve. Jesu učinili nešto da ovo spreče? Pa, nisu učinili. A jesu li 2004. i posle 2004. povodom Pogroma prstom mrdnuli da spreče Pogrom i da kazne odgovorne za Pogrom 2004. godine? Nije niko odgovarao.

Prosto, ekstremista Kurti, kao što je izveo onu prethodnu neuspešnu akciju gde je, prosto, izgubio obraz, zna da nešto mora da uradi pred lokalne izbore koji su 17. oktobra na Kosovu i Metohiji, pokušavajući da homogenizuje svoje biračko telo, zato što je njemu počela popularnost da opada zato što se na Kosovu živi jednako loše kao i ranije.

Nije ništa učinio za narod Kosova i Metohije, odnosno pre svega za Albance, zato sad hoće da izazove nasilje nad Srbima. Nama je najbolje da ostanemo hladne glave, da se ne damo isprovocirati, jer je to, u stvari, jedino što on hoće i tome se nada.

To čemu se Kurti nada, on se nada onome čemu se Adolf Hitler nadao i 1933. godine, pa je sprovodio do 1945. godine. Kurti se nada da će da reši konačno srpsko pitanje, ali se nada da će to da reši na onaj način na koji je rešio to Adolf Hitler, ili pokušao da reši, a znamo koji su bili rezultati Adolfa Hitlera, a to su bili Drugi svetski rat i genocid.

E, to Kurti hoće i mi imamo u ovom trenutku državu Srbiju koja u poslednjih deset godina čini najviše što može za Srbe na Kosovu i Metohiji, a i za druge građane. Međutim, mi imamo nevolju poslednjih godinu dana da je na čelo Kosova došao jedan ekstremista koji patološki mrzi Srbe.

Međutim, za razliku od onog perioda do 2012. godine Srbija je danas jaka zahvaljujući predsedniku Vučiću i jedinstvena i ujedinjena.

Sad ću ja preći na ovo tačku. Naravno da pozdravljam veliki broj sudija koje su predložene, međutim, kolege su takođe ukazale i dvojica kolega su osporile, mislim da je ukupno osporeno sedam sudija, što baš ne služi na čast onima koji su predložili sve ovo. Dakle, to je u svakom slučaju dokaz da je pravosuđe, da kažem, slobodno a sad da li je oslobođeno svih pritisaka i da li radi normalno, u ovom slučaju, evo, presudite sami.

Ali, u svakom slučaju u doba režima Tadića, Đilasa i Jeremića sasvim sigurno je sve bilo nakaradno i ja ću podsetiti da je taj režim oličen u ministarki pravde Snežani Malović, onom čuvenom Homenu, Ristiću i predsednici bivšoj Vrhovnog suda Nati Mesarović i izveo 2009. ubijanje pravosuđa, zločin nad pravosuđem sa ciljem da ga stavi potpuno pod službu jedne stranke, jedne partije, to je bila DS.

Taj režim je uz pomoć opštinskih gradskih odbora izvršio partijski reizbor sudilaca i očistili su pravosuđe od onih sudija i tužilaca koji nisu bili po volji jednoj partiji DS-u. Tada su protivustavno i protivzakonito otpustili otprilike trećinu tužilaca i sudija.

Kako SNS postupa? Godine 2012. kada je Srpska napredna stranka došla na vlast, ona je vratila na posao sve otpuštene sudije i tužioce. Nažalost, neke sudije to nisu dočekale, umrle su ili izvršile samoubistvo pogođene teškom nepravdom. Pet sudija je izvršilo samoubistvo, a najmanje dvadesetak sudija se razbolelo i preminulo.

Kako i koliko danas pravosuđe oseća posledice ovog uništavanja iz 2009. godine koje sam pomenuo, svedoči i činjenica i to je u direktnoj korelaciji, jer to se radi upravo o radu pravosuđa, da su do danas hapšena ili procesuirana 54 saradnika Dragana Đilasa iz doba kad je bio gradonačelnik, pazite 54, pod optužbama da su svi redom oštetili budžet grada Beograda i to za silne desetine miliona evra.

Da tu nešto nije u redu sa pravosuđem govori činjenica koju ću otvoreno izneti da nije osuđen gotovo niko od 54. Ja vam tvrdim da su svi krivi, svi. Kako ja to znam? Ja vam kažem zato što sam gradski odbornik, u sve to sam se lično uverio, gradski odbornik sam dugih 13 godina i bio sam svedok svega onoga što je Đilasova vlast radila tokom onih pet godina od 2008. do 2013. godine.

A Đilas i dan danas tvrdi da su svih ovih 54 ljudi nevini. Da, nevini su kao „francuske sobarice“ i to nas podseća na onu mračnu pomalo, možda, bajku novu Alibaba Đilas i 54 razbojnika. Navešću samo deo imena Đilasovih saradnika od 54 koji su bili hapšeni. Čuli ste, kolege su pominjali Zvonimira Nikezića, hapšen je bio Bojan Milić, bivši predsednik Opštine Rakovica, pa je bio hapšen bivši direktor JKP „Gradska čistoća“ Stamenković, pa je bio hapšen Nenad Milenković, bivši predsednik Opštine Novi Beograd, pa bivši predsednik Opštine Mladenovac, već su ga pominjali Dejan Čokić, pa bivši predsednik Opštine Surčin Vojislav Janošević, pa bivši predsednik Opštine Palilula i bivši pomoćnik Dragana Đilasa Danilo Bašić.

Za kraj sam ostavio najpoznatijeg onog koji je bio hapšen, a čija je optužnica juče potvrđena pred Višim sudom, a to je bivši gradski menadžer Đilasov, bivši vozač njegov istovremeno za vreme dok je bio NIP, Aleksandar Bijelić, koji je zajedno sa još osam lica svojevremeno hapšen zbog sumnje da su u toku rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra, zloupotrebom položaja, oštetili Grad Beograd za šest miliona evra.

Bijelić je inače ovih dana, to smo saznali pre, mislim, dve godine, dobio jednu fantastičnu pozajmicu, nećete verovati, u iznosu od 300 hiljada evra od Dragana Đilasa. Narečeni Bijelić je istovremeno zaposlen kod Dragana Đilasa u „Multikomu“ što prosto sve zajedno zvuči neverovatno.

Viši sud je potvrdio juče, dakle očigledno izgleda da će ipak se pojaviti jedan koji je kriv, a opet taj slučaj znate li koliko traje? Taj slučaj koji sad pominjem, sudski, traje osam godina i to je još jedan dokaz da jeste pravosuđe slobodno, ali da nešto sa njim nije u redu. Pazite, meni je još kao gradskom odborniku pre koliko godina, 2010. godine kada je Bulevar rekonstruisan bilo jasno da je to kriminal. Pravosuđe do danas ne može kroz osam godina da se izbori sa ovim slučajem. Nešto nije u redu sa pravosuđem, ali za to nije kriva SNS.

Dakle, pravosuđe mora da reaguje, po meni, i na to što se četiri godine priprema teren u Srbiji za nasilno zbacivanje sa vlasti predsednika Vučića. Setimo se, plan A je bio, o tome sam više puta govorio, atentat na predsednika Vučića. Plan B je bio da mu lažno optuže brata i da primoraju Vučića onda na ostavku na osnovu toga, a to je sve na osnovu one čuvene afere Jovanjica. Plan C je bio da ga prisluškuju, kompromituju i smene eventualnim, podobnim kandidatom iz SNS, ako takav uopšte postoji, ali nadam se da će istraga i to da pokaže.

Nešto od ovoga, podsetio bih vas, potvrdio je i Saša Janković nedavno, bivši Zaštitnik građana i bivši protivkandidat predsedniku Vučiću, koji je pre možda mesec dana rekao da su ambasade i unutrašnji krugovi još od 2016. godine pokušavali da sruše Vučića iznutra i da su se uzdali u to ili da su planirali, pazite, da Vučiću stane srce.

Plan A se izjalovio, plan B se izjalovio, plan C se izjalovio, a posledica ovih jalovih planova je da će iduće godine Đilas i Jeremić morati da izađu na izbore, pošto su im se izjalovili svi planovi da dođu na vlast bez izbora.

Pohvaljujem, inače, tužilaštvo, policiju i sudstvo na hapšenju i procesuiranju klana Belivuk. Setimo se da Đilas i bratija još od 2018. godine planiraju i pripremaju teren kada počinju da šire laži o Vučićevom fašizmu.

Setimo se onih silnih pretnji đilasovaca koje traju četiri godine, javnih ličnosti koje prizivaju nasilnu promenu vlasti u krvi. Pazite, konačan dokaz je naravno isplivao povodom hapšenja klana Belivuk kada je pronađen onaj ogroman arsenal oružja, među kojima je bilo jedno tri-četiri, od kojih su dve visokoprofesionalne snajperske dalekometne puške koje ne služe, služe isključivo za terorizam, ne služe za pljačke ili pošto su ovi iz klana Belivuk i pljačkali, nego služe za atentate.

Podsetiću i na ove ključne dokaze koji su isplivali povodom afere o prisluškivanju predsednika, a slučajno su predsednika prisluškivali svega 1.800 puta.

Treći dokaz je, naravno, afera „Jovanjica“. Zanimljivo je da su akteri i prisluškivanje i afere „Jovanjica“ gotovo isti.

Sasvim je jasna danas veza između oružanog političkog i policijskog krila mafije i terora i nadležni sudski organi i oni moraju da se bave. Setimo se ko ima ogromna sredstva da sve ovo sprovede u život. Pa, oligarh Đilas ima ne samo to, ima i bezumnu mržnju prema predsedniku Vučiću.

Setimo se, da li je oligarh Đilas i da li je njegova džu boks potpredsednica, da li su oni povezani sa kriminalcima? Pa jesu. I oni odbijaju da ikada odgovore na pitanje novinara – kako objašnjavaju te svoje veze sa kriminalcima? A ko su ti kriminalci? Dakle, to su Vlada japanac, lice iz „Bele knjige“ iz zemunskog klana, Novak Filipović, Milutin Bakić, Milan Dabović i Dušan Jeremić. Sa svom ovom petoricom, Marinika i Đilas imaju nizove fotografija gde se nalaze zagrljeni, nasmejani u izuzetno bratskim i bliskim odnosima gde se vidi da to nisu neka slučajna lica, nego da su im to prijatelji i saradnici. Ovaj Milutin Bakić je bio glavni čovek Đilasove stranke u Kuršumliji, a inače uhapšen je, sitnica, sa svega 66 kg droge u vreme vanrednog stanja.

Naravno da postoji politička pozadina. I time bi isto sudovi, time sudovi, tužilaštva i policija moraju da se bave, politička pozadina pripreme svrgavanja Vučića. To svrgavanje inače je obuhvatalo i to traje četiri godine i obuhvata dehumanizaciju porodice i kriminalizaciju brata i starijeg sina.

Da li Andrej i Danilo Vučić imaju ljuska prava? Da li porodica Aleksandra Vučića ima ljudska prava? Kako bilo ko može da zanemari to da porodica predsednika Vučića mora da bude zaštićena jednako, kao i porodice Dragana Đilasa i Marinike Tepić.

Podsetiću na nedavne slučajeve te dehumanizacije, na nedavne napade medijske na suprugu i na majku predsednika Vučića. Mnoge kolege su to pominjale, ali ću ja to pomenuti, pošto sudstvo i tužilaštvo i te kako, izneću podatke, kako oni i zbog čega treba da se bave time, a to je otkriće lista „Informer“ koji je održao lekciju iz istraživačkog novinarstva svim ovim Đilasovskim medijima, time što su otkrili veritas papire i otkrili su da Đilas godinama, stotinama miliona potplaćuje, pod formom fiktivnih pozajmica sve svoje novinare, političke saradnike, analitičare i medije.

Potrebno je da nadležni organi ustanove koliko je sve ovo što je Đilas radio, a „Informer“ otkrio, koliko je to protivzakonito? A, da jeste, govore poreske stvari. Nadam se da će reagovati i poreska uprava. Zašto? Poreska uprava, takođe sarađuje sa tužilaštvom i policijom i sudstvom. Kažemo, o fiktivnim pozajmicama, međutim one nisu vraćene. Prema našim poreskim zakonima, ako se utvrdi da pozajmica nije vraćena, ona se tretira kao prihod na koji moraju da se plate svi pripadajući porezi.

Ni jedno od lica, osim firme koja uopšte nije navedena ovde, samo jedna firma je vratila pozajmicu od 17 miliona, a od desetina, možda i pedesetak lica koja su dobile ove fiktivne pozajmice ni jedno nije vratilo i svi su, očigledno, u krivičnim delima koji se tiču utaje poreza.

U problemu je istovremeno i zajmodavac, koji mora da plati porez, to su Đilas i „Multikom“ i ovih pedesetak Đilasovih zajmoprimaca. Da Đilas to plaća i da sve plaća, on je prošli četvrtak to potvrdio na konferenciji za štampu, a evo potvrdio je danas i glodar „Danasa“ i novinar „N1“ Dragoljub Petrović koji je rekao – ja ne kažem da to što je Đilas pozajmljivao pare medijima da je to dobro, mediji ne treba da pozajmljuju pare ni od kog političara, hvala mu. Kaže Dragoljub Petrović – to je neka vrsta načina da se izbegne neka druga transakcija gde bi se plaćao porez, meni je to jasno, kraj citata. Molim tužilaštvo i nadležne organe da reaguju.

Podsetiću samo da Al Kapone nije pao na silnim zločinima koje je počinio, već je pao na utaji poreza. Za kraj, u doba vlasti Tadića, Đilasa, Jeremića, sve je bilo na ponižavajućem nivou, a vrhunac ponižavanja je bilo ovo njihovo uništavanje pravosuđa 2009. godine. Taj režim je 12 godina ponižavao sve građane Srbije i Srbija do 2012. godine nije bila pristojno društvo. Sada jeste pristojno društvo, a pristojno društvo je ono čije ustanove ne ponižavaju ljude i građane tog društva, a civilizovano društvo je ono gde se građani tog društva međusobno ne ponižavaju. Svako pristojno i civilizovano društvo je i pravedno društvo i Srbija danas sve to jeste. Srbija je danas jaka i Srbija će zaštiti svoje građane na KiM. Živela Srbija. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.10.2021.

Hvala vam, poštovani predsedavajući.

Poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, ovaj zakon o zaštiti od buke i upravo je jako dobra stvar, pripremljen je naravno u postupku usklađivanja naših propisa sa propisima EU i deo je Zelene agende. Ovo pominjem što prethodni Zakon o zaštiti od buke iz 2009. godine uopšte nije usklađen sa zakonodavstvom EU i to svedoči o neiskrenoj Tadićevoj, Đilasovoj i Jeremićevoj posvećenosti evrointegracijama, a oni su naime, nazivani šampionima evrointegracijama. Bili su, očigledno, lažni.

Dakle, ovaj Zakon o zaštiti od buke će biti potpuno usklađen sa zakonodavstvom EU, a potpuna usklađenost će biti postignuta usvajanjem pravilnika i niza podzakonskih akata koji će slediti posle usvajanja ovog zakona.

I ovaj zakon i hiljade drugih propisa koje smo doneli u ovoj Skupštini su upravo dokazi da Srbija nije nikakva prepreka pristupanju EU i pristupnim procesima, već da su unazad godinu i po problem politička neslaganja unutar EU u vezi daljeg proširivanja iste.

Što se tiče ovog zakona, Evropska komisija je preporučila da se u Zakonu o zaštiti od buke, pored ostalog, preciznije definišu mnogi pojmovi iz direktive, one čuvene 2002. EVRO EZ 49.

Dakle, pomenuću jednu značajnu stvar za mene lično. Naime, ja sam još 2008. godine kao kandidat za predsednika opštine Stari Grad, sam napisao i štampao, to je ovaj program, u tiražu od 10 hiljada primeraka. Ovaj program je podeljen građanima Starog Grada, a nažalost, moram da kažem istinu, te 2008. godine, građane Starog Grada nije zanimao ovaj problem buke, i nisu dali ovom programu većinsku podršku, već su tada 2008. godine podržali Tadićevu i Đilasovu izbornu prevaru.

Dakle, ovaj zakon će unaprediti sistem, i to su sve strašno značajne stvari za zaštitu od buke, utvrdiće i ostvariće mere u oblasti zaštite od buke, sprečiće i smanjiti štetna dejstva od buke, naravno, na zdravlje ljudi, životnu sredinu. Utvrdiće vrednosti buke, utvrdiće stepen izloženosti buci i biće izrađene različite karte. Dovešće do usvajanja različitih akcionih planova, vezano za sprečavanje buke u životnoj sredini. Obezbediće pristup informacijama, pošto je to deo jedan, da bude informatički povezan ovaj novi zakon i da ima različite baze informatičke koje će da ga prate.

Takođe je bitno da združeno zaštitu propisanu ovim zakonima zajedno će da obezbede i republika i autonomna pokrajina i Grad Beograd i sve ostale lokalne samouprave. Naravno, i preduzeća i pravna lica i upravljači i tzv. stručni izraz koncesionari izvora buke, naučne stručne organizacije i druge javne službe.

Međutim, kada govorimo, to je bitno, o ulozi lokalnih samouprava, koja je izuzetno bitna, možda najbitnija, navešću jedan lokalni problem, pošto je dobro da uvek damo neke konkretne primere. Navešću da se recimo, na Vračaru, u ulici jednoj i u zgradi u kojoj stanuje bivši gradonačelnik Đilas, građani godinama već masovno žale na buku. Dakle, prošle godine u aprilu, Đilas je nedeljama lupao u šerpe sa svog prozora. Snimke toga i dokaze sam podastro javnosti. Oni i danas postoje.

Ne znam šta je on time hteo da poruči, da li je gladan, da nema ko da mu kuva, pošto živi sam, ne znam, ali definitivno je nedeljama lupao u šerpe. Dakle, u to doba to je još jedan problem u toj istoj zgradi. U to doba Đilas je nabavio mačku i psa, a taj pas je meseci tužno lajao i zavijao, dok je mačka neutešno mjaukala. Naravno, komšije nisu mogle oka da sklope mesecima. Srećom mačka je uspela da pobegne iz zatočeništva, a pas je nažalost izvršio samoubistvo. Kao što vidite, sa Đilasom neće da živi ni kuče, ni mače.

Treći problem, na istoj adresi koji traje godinama je silna noćna buka iz Đilasovog stanja. Dobio sam snimak od građana, to zvuči ovako. (Reprodukovanje sa mobilnog telefona.)

Zamislite sada satima, ova buka dopire do komšija gospodina Đilasa. Naime, o čemu se radi. Gospodin Đilas živi u stanu otprilike jedno tri ara, nisam baš merio, ali je tu negde i on u tom stanu, pošto ima prostora, ima jednu džakuzi koja je puna dukat, odnosno zlatnika i pošto on živi sam, noću ima običaj da se kupa u zlatnicima. Sećate se onog Paje Patka. Sasvim sam ozbiljan. Uz to, on aktivira jednu zvučnu ogromnu, kao džuboks kasicu prasicu i sve to proizvodi silnu buku, pošto ti zlatnici padaju po pločicama satima, proizvodi se buka, građani ne mogu da spavaju. Molim nadležne da reaguju.

Što se tiče ovog zakona i preventivnih mera za zaštitu od buke, one se odnose i na oblast planiranja i izgradnje, što je jako bitno. Dakle, u prostornim i u urbanističkim planovima obezbediće se mere i uslovi zaštite od buke. Kada govorimo o ovoj buci, vezano za ovu oblast izgradnje, naravno to se odnosi i na rušenje objekata. Toga ima, kao što se grade objekti, neki stari objekti se ruše, uklanjaju.

Dakle, kada govorimo o rušenju, tu je velike rezultate u rušenju i pravljenju buke imao dvadesettrogodišnji sin potpredsednika Jeremićeve stranke, Borislava Novakovića, Nikola Novaković koji je pre neki dan mrtav hladan, ali ekstremno pijan razbio, nećete verovati 30 metara kvadratnih izloga prostorija SNS u Novom Sadu, uz nanošenje druge ogromne štete. Prosto, da iver ne pada daleko od klade svedoči i činjenica da je otac Nikole Novakovića, taj već pomenuti Borislav Novaković na zao glas došao zbog toga što je bio uhapšen zbog osnovanje sumnje da je od 2007. do 2010. godine oštetio grad Novi Sad za 1,3 miliona evra, pri rekonstrukciji Bulevara Evrope. Starijeg Novakovića Viši sud u Beogradu je osudio na tri i po godine zatvora ovim povodom.

Što se tiče inače buke izazvane vandalizovanjem koje sam pomenuo, prostorija SNS, u poslednjim godinama i sasvim sam ozbiljan, ta buka je velika, a zašto? Do sada je, nećete verovati, razbijeno, razlupano, pa čak u nekim slučajevima i spaljeno preko 50 prostorija SNS. U periodu od kad se Đilas vratio u politiku, dakle, od početka 2018. godine broj napada na prostorije SNS se učetvorostručio. Na pitanje ko je činio sve ove vandalske činove, jasan odgovor daje i ovaj poslednji vandalski čin u Novom Sadu koji sam naveo. Dakle, u ovom zakonu imamo i to regulisano, da pri projektovanju, građenju i rekonstrukciji stambenih, stambeno-poslovnih objekata, saobraćajne infrastrukture i industrijskih objekata, da će biti sprovede mere zvučne zaštite u skladu sa ovim zakonom. Bitno je da će biti utvrđeni i indikatori buke i akustično zoniranje na osnovu namene prostora, referentnih karata, prostornih i urbanističkih planova.

Kada govorimo o problemu buke, mi u stvari govorimo o zvuku i akustici i taj zakon se i ovim bavim, a zvukom i akustikom se inače bave fizika, mašinstvo i inženjerstvo. Dakle, problemima zaštite od buke se u principu bave inžinjeri, npr. mašinstva, fizičari, tehničari. E baš slučajno tehničku školu ovog smera je 1996. godine jedva završio Jeremićev genije, potpredsednik, još jedan Miroslav Aleksić.

U srednjoj školi, ovaj Miroslav Aleksić je na kraju te srednje škole, dakle, nešto pre mature, išao na popravni iz 12 predmeta. Imao je sedam dvojki i jednu jedinicu, pa je išao na popravni. Srećom, položio je, ali uglavnom je bio dovoljan. Sada, da li je dovoljan i u politici, ja mislim da je nedovoljan, ali to zaključite sami. Dakle, to je taj Jeremićev genije.

Mislim, setimo se i ko je to nama fizičar. Pa, Jeremić je završio fiziku u Engleskoj, a od sve fizike i matematike jedino znanje koje poseduje u ovoj oblasti je da sabere do 7,5 miliona dolara koji su donirani njegovoj NVO i zamislite PR agenciji, a on fizičar.

Međutim, imamo i mašinca. Ko to nama ima mašinski mozak? Pa, Đilas je završio mašinski fakultet, iako se mašinstvom nikada nije bavio. Njegov mašinski mozak, od sve matematike i fizike koju je učio na fakultetu, jedino poznaje procentni račun i to isključivo ono 80% minus 20%, pa minus još 20%. Genije! Đilas, naravno, zna da sabira, i to samo do 619 miliona i to evra.

Dakle, ova mala, mala, mala grupa koju sam naveo se često inače okuplja oko Andrićevog venca uznemiravajući građane te ulice svojom bukom. Tako je Jeremija Vuk Branković, u martu 2019. godine, sa bučnog razglasa satima urlao da Vučić pada do Uskrsa 2019. godine. Od tada je, samo da vas podsetim, prošlo dve i po godine.

Potom je taj mali Jeremija, dve godine kasnije, sa svojim genijalcima koje sam pominjao, dakle - sedi jedan Aleksićem i Novakovićem iz bulevara Evrope, u junu 2021. ove godine došao opet na Andrićev venac, gde je cijukao da će da bije, sećate se to, predsednika Vučića. Stanari okolnih zgrada su morali da zatvore prozore, jer su se čudili koliko glasno cvili i kevće mali Jeremija.

Ovim zakonom se odlično određuju prava i obaveze pravnih lica koja su vlasnici, odnosno korisnici izvora buke. To je jako značajno pošto se odnosi i na ugostiteljske objekte, pošto mi unazad decenijama kao jedan od najvećih problema, pogotovo u urbanim sredinama, imamo buku koja dopire iz ugostiteljskih objekata. Ovim su stvorene sve pretpostavke da se reše ovi problemi u urbanim sredinama ovim zakonom.

Kolege su to pominjale, naravno da je značajno što će veliku ulogu u sprovođenju ovog zakona imati komunalna milicija, koja treba da bude još brojnija, i postojeće inspekcije.

Dakle, imamo tu i kaznene odredbe. Visina sankcija je usklađena sa Zakonom o prekršajima. Pored izrečene novčane kazne za prekršaj, pravnom licu se može izreći, sada slušajte ovo - i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje prekršaja, odnosno koji su nastali izvršenjem prekršaja. Ovo pominjem zbog toga što je značajno, jer Đilas je inače pravno lice koje živi u stanu ovom od tri ara, koji sam pominjao, svoje kompanije. Stoga je moguće da mu milicija oduzme ove šerpe kojima pravi buku, ovu ogromnu zvučnu kasicu prasicu, kao i nezakonito stečene zlatnike kojima noću pravi buku.

Takođe, primećeno je, to je veliki komunalni problem, mislim širom Srbije, primećeno je da godinu dana unazad Đilas poseduje i određeni džuboks koji se zove Marinika. On u njega ubaci platu, a Marinika onda svira šta Đilas želi. Prosto, to je ono staro - koliko para, toliko i muzike.

Dakle, ciljevi koje bi trebalo ostvariti ovim Zakonom o zaštiti buke u životnoj sredini su, i to je značajno, utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite buke kako bi se izbegli, sprečili ili smanjili štetni efekti buke na zdravlje ljudi i životnu sredinu i poboljšao kvalitet života, zbog toga i donosimo ovaj zakon, preduzimanjem odgovarajućih mera zaštite.

Kratko bih naveo, i to je jako značajno, da je ovaj zakon, kao i svi zakoni koje donosimo, samo jedan u nizu uspeha predsednika Vučića i, naravno, premijerke Brnabić, recimo samo u proteklih mesec dana. Kratko ću navesti neke od njih. Pazite, unazad nedeljama ređaju se Vučićevi uspesi, a neuspesi neprijatelja Srbije.

Setimo se, prvo je Milo Đukanović u Crnoj Gori doživeo težak poraz kada je ustoličen mitropolit SPC Joanikije. Milo Đukanović je prikazao sebe kao antisrbina ekstremistu koji podržava sulude komite.

Potom smo imali veliki uspeh, posetu Angele Merkel koja je ukazala posebnu čast predsedniku Vučiću svojom oproštajnom posetom i, ovo je jako značajno, najavila je da je Nemačka zainteresovana za iskopavanje litijuma, što je inače ogromna šansa za Srbiju, zbog toga što nemačke kompanije mogu onda u Srbiji proizvoditi i litijumske baterije i električna vozila.

Sledeće, potom je Đilasovski deo opozicije doživeo težak poraz na pregovorima o izbornim uslovima, kada su prosto suludo ponašanje tog dela opozicije osudili čak i evroparlamentarci koje je Đilas pozvao da mu pomognu u tim pregovorima sa kojih je sramno pobegao.

Potom je Ana Brnabić imala sjajne nastupe u UN. Potom je Vučić maestralno rešio krizu na Kosovu i Metohiji, koju je izazvao ekstremista Kurti. Jednostavno, Kurti je izgubio obraz u svemu tome što je radio jedno dve nedelje, a Srbija je pobedila, naravno, zahvaljujući predsedniku Vučiću.

Potom smo imali posetu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je dva dana provela u Srbiji, opet odajući počast Vučiću zbog rešavanja ove krize koju sam pomenuo i promovišući gradnju fantastične železničke pruge Beograd-Niš-makedonska granica, koju će inače EU da finansira do 50%.

Potom smo imali jedno čudo, ali je čudno što je to izazvalo veliku pažnju, ali je izazvalo. Potom je Koluvija dao intervju našem kolegi Vladi Đukanoviću, što je posebno uznemirilo Đilasovce, jer su se raspale njihove laži i o slučaju Jovanjica.

Onda ih je pre nekoliko dana predsednik Vučić dotukao svojim komentarima o tom intervjuu. Da ne volja po Đilasovce bude još veća, Vučić ih je još jednom dotukao otvarajući Srpski paviljon, koji je fantastičan, u Dubaiju na Ekspo 2020. To je onaj Ekspo koji nije održan prošle godine. Vučić je tada izneo jedan fantastičan podatak Ministarstva finansija, da su apsolutno tačne procene da ćemo ovu godinu završiti stopom rasta većom od 7%, što je u uslovima pandemije praktično fantastično.

Ukazaću na kraju, sada je ovo ozbiljna stvar za jedno buduće razmišljanje, mi nemamo pokrivenu oblast zagađenja javnog medijskog prostora. Hajde zajedno da se zapitamo da li je medijski prostor, bilo da su u pitanju društvene mreže, internet ili da su u pitanju televizije, da li je to životna sredina? Ja tvrdim da je to deo naše životne sredine. Međutim, taj deo ne regulišu ni medijski zakoni, ni ekološki zakoni. Prosto, radi se o oblasti koja je negde između.

Dakle, naravno da je ovo i globalni problem i naš lokalni. Globalni zbog toga što zagađenje koje dolazi od društvenih mreža je postalo razorno kada, recimo, vidimo bujanje antivakcinaša svuda u svetu, a lokalni je problem zbog toga što mi u Srbiji imamo toksične medije koji šire svojevrsnu, gotovo rasnu mržnju i neistine uperene protiv npr. 700 hiljada građana koji su članovi SNS. Dok mi donesemo jedan ovakav budući moderan zakon, biće moguće višegodišnje dehumanizovanje svih članova porodice predsednika Vučića i njega samog, biće moguće bestijalno vređanje i psovanje njegove majke i glorifikovanje primitivaca i psovača na Đilasovskim medijima i biće moguće satanizovanje 10% populacije Srbije.

Za kraj, što se samog zakona protiv buke tiče, pomenuću samo stihove iz popularne pesme „Ruke“ Darka Rundeka i Kargo orkestra: „Pusti da ti sviram, duša gine od tišine i ne boj se buke, to što svira, to su ruke.“ Hvala vam. Živela Srbija!

Četrnaesto vanredno zasedanje , 23.09.2021.

Poštovana predsedavajuća, poštovane poslanice, poštovani poslanici, poštovani građani, vidimo dva poslednja pitanja su se ticala u ovom trenutku najznačajnije teme, a to je Kosovo i Metohija. Tako ću uraditi i ja.

Tražim obaveštenje od BIA, VOA i MUP-a o štetnom uticaju saradnika lažne države Kosovo, zastupnika stranog interesa.

Naime, kao zamenik člana Odbora za Kosovo i Metohiju uverio sam se da naše vojno-policijsko bezbednosne snage ulažu izvanredne napore u zaštitu interesa Srbije u pogledu Kosova i Metohije.

Pitanje se tiče – da li aktivnosti i izjave Đilasa i Jeremića i njihovih stranaka i medija, koje se tiču KiM, odnosno podrške vladama ekstremiste Aljbina Kurtija i njemu samom, nanose štetu očuvanju KiM i borbi za celovitu Srbiju i da li podrivaju napore vojno, policijsko, bezbednosnih snaga? Naime, Kurtija podržavaju i hvale autošovinisti, poput Đilasa i Jeremića.

Podsetiću vas da su Đilas i Jeremić u proteklim godinama obilato hvalili zlikovca Kurtija. Voleli su ga još 2001. godine kada su ga protivzakonito amnestirali. Vole ga i danas kada mu upućuju hvalospeve. Dakle, zapanjujuće je da veličaju zlikovca Kurtija, sa velikim Z, a satanizuju državnika Vučića, veliko D u onom državnik, koji štiti Srbe na KiM i koji štiti celovitu Srbiju.

Žuti autošovinisti su upravo roditelji lažne države Kosovo. Dvojica od njih su Đilas i Jeremić. Mi trenutno u Srbiji, u trenutku kada se borimo sa Kurtijevim nasiljem i ekstremizmom, imamo ozbiljnu petu kolonu koja zastupa Kurtijevu vlast. Njih ima na KiM srećom mnogo manje nego u ostatku Srbije. Setimo se Rašića, Jablanovića i čuvene Rade sa Savskog venca koja već pet godina glumi da živi na KiM. Dakle, to su Kurtijevi malobrojni privatni ikebana Srbi, tačnije arnautaši.

Evo primera. Godine 2019, 23. aprila, Dragan Đilas je rekao koga od Albanaca, pazite, vidi kao partnera za pomirenje. Citiram Đilasa: „Od svih njih, kao najprincipijelnijeg, volim ovog gospodina Kurtija koji se godinama zalaže za svoje stavove o samoopredeljenju Kosova, a zbog čega je bio u zatvoru jako puno godina“, kraj Đilasovog citata. Mislim, kako Đilasa nije sramota da hvali Kurtija i da ga voli zbog toga što je bi osuđivan za terorizam?

Podsetiću vas, Okružni sud u Nišu osudio je u martu 2000. godine Aljbina Kurtija na 15 godina zatvora zbog krivičnih dela ugrožavanja teritorijalne celovitosti i udruživanja radi neprijateljskih delatnosti u vezi sa krivičnim delima terorizma, a onda su Kurtija protivzakonito amnestirali i oslobodili razni Murti i žuti DOS-ovci, predsednik SRJ, DS, Đinđić, Tadić, Jeremić i Đilas.

Jedan od otaca lažne države Kosovo, Vuk Jeremić, je 10. decembra 2019. godine hvalio Kurtija i rekao, citiram Jeremića: „Ne može se osporiti da je Aljbin Kurti jedan intelektualac, patriota i prilično stabilan čovek. Dakle, sve suprotno od Aleksandra Vučića“, kraj Jeremićevog citata.

Dakle, sramni tvorac lažne države Kosovo, Jeremija Vuk Branković, hvali zlikovca Kurtija, a satanizuje predsednika Srbije, državnika Vučića. Prosto, psihopatu Kurtija proglašava stabilnim čovekom. Beščasni Jeremić.

Pazite, to ne treba da nas čudi zbog toga što je Jeremić bio lobista Albanaca u celom svom mandatu od 2007. do 2012. godine, koliko je bio ministara spoljnih poslova. Jeremić je u tom periodu više bio albanski, odnosno kosovski ministar inostranih poslova nego srpski.

Jeremija Vuk Branković je 11. decembra 2020. godine opet hvalio Kutija i rekao: „Nova Vlada u Prištini će imati novi legitimitet i jači mandat. Neke stvari sa Kurtijem mogu postati lakše“, kraj citata. Pazite, rekao je Jeremić da će nova Kurtijeva vlada biti olakšanja za Srbiju, a samo u ovoj godini, to vas podsećam, udesetostručen je broj napada na Srbe i dosegao je gotovo 100. Toliko o Jeremićevim predviđanjima da će stvari sa Kurtijem postati lakše.

Za kraj, prosto Srbija neće dozvoliti da bilo ko na KiM ugrozi Srbe. Srbija je sad jaka i neće moći da se ponavlja zlo poput onoga iz 2003, 2004. i 2008. godine. To je jednostavno moglo da se dešava u doba žute hunte, Tadića, Đilasa i Jeremića. Zlikovac Aljbin Kurti prikuplja izborne poene tako što čini zlo Srbima i on radi ono što uvek radi pred izbore - poseže za nasiljem protivpravnim radnjama, podiže tenzije, a žrtve su uvek Srbi. To Kurti radi da bi pokazao svojim biračima koliko mrzi Srbe.

Poslednja rečenica. Naravno da EU traži slobodan protok ljudi i robe, međutim EU je blaga prema Kurtiju, potpuno blagonaklona. Jadno je što u Srbiji Kurti ima podršku Đilasovaca, Jeremićevaca i njihovih medija i stranaka u Srbiji. Predsednik Vučić štiti Srbiju i KiM, osvešćuje Srbiju, uzdiže Srbiju, gradi Srbiju, vakciniše Srbiju i leči Srbiju, leči prošlost u sadašnjosti radi budućnosti. Živela Srbija! Hvala vam.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Naravno, biću kratak.

U ovoj Skupštini sedi gotovo 50% žena. U Vladi su članice gotovo 50% ministarke. Vratio bih se na početak naše rasprave i uputio pitanje premijerki, ali i gospođi ministarki pravde.

Zaboravili smo sledeće okolnosti. Pre dve godine je Dragan Đilas naterao svoju bivšu suprugu, to strašno, to je nasilje u produženom trajanju, da slaže Agenciji „BETA“ da je lagala u policiji prethodno. To je strašno.

Znači, on je ucenio svoju bivšu suprugu da mu da, navodno, neku razrešnicu ne bi li se on oprao od svojih prethodnih greha, a znamo da ga od tih greha, od porodičnog nasilja ne može oprati ni Sava, ni Dunav.

Znači, ucenio je svoju žrtvu mučki, kao Mefisto, i naterao je, doveo u problem ne samo nju, pošto je davanje lažnog iskaza u policiji krivično delo, ali nije samo ona dala izjavu, nego i njeni roditelji. Međutim, znamo svi da je njegova bivša supruga i da su njeni roditelji dali istinit iskaz u policiji. Ali, vidimo dokle ide beskrupuloznost Dragana Đilasa, da u svojoj nekoj veličini persone da bi dobio oprost od grehova koji ne može da dobije on natera svoju žrtvu praktično, nemoguće da je nije ucenio, nečim ju je ucenio, dođe kod bivše supruge i kaže – ako želiš da nastavim da ti isplaćujem tvoju alimentaciju ima da pošalješ saopštenje „BETI“. To se desilo 16. oktobra 2019. godine.

Završiću sa ovim da je to jedino nasilje, to je naravno neoprostivo, koje je Dragan Đilas počinio, ali unazad 15 godina koliko je on na političkoj sceni, negde od 2005. godine, on je učestvovao u desetak nasilnih događaja. Setimo se kako je pretio policajcu otkazom i kako ga je psovao pete godine, pa kako je pred kamerama na Skupštini grada napao Aleksandra Mirkovića.

Ja sam bio prisutan 2008. godine, kada je psovao kolegu odbornika na javnoj sednici pred svim kamerama i bez posledica. Setimo se kako je podržao Veselinovića, koji je pozvao na silovanje premijerke. Podržao je to Đilas u Skupštini grada.

Setimo se kako je psovao studente iz grupe koji su došli na njegov protest. Pa, setimo se da je on predvodio upad u RTS, kada su vređani novinari, kada je RTS demolirana.

Setimo se da je predvodio napad na zgradu predsedništva. Setimo se da je na Terazijama, posle toga pretio pripadnicima opet policije da će ostati bez posla.

Eto, za sada toliko. Hvala vam.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 23.09.2021.

Poštovana predsedavajuća, poštovane poslanice, poštovani poslanici, poštovani građani, vidimo dva poslednja pitanja su se ticala u ovom trenutku najznačajnije teme, a to je Kosovo i Metohija. Tako ću uraditi i ja.

Tražim obaveštenje od BIA, VOA i MUP-a o štetnom uticaju saradnika lažne države Kosovo, zastupnika stranog interesa.

Naime, kao zamenik člana Odbora za Kosovo i Metohiju uverio sam se da naše vojno-policijsko bezbednosne snage ulažu izvanredne napore u zaštitu interesa Srbije u pogledu Kosova i Metohije.

Pitanje se tiče – da li aktivnosti i izjave Đilasa i Jeremića i njihovih stranaka i medija, koje se tiču KiM, odnosno podrške vladama ekstremiste Aljbina Kurtija i njemu samom, nanose štetu očuvanju KiM i borbi za celovitu Srbiju i da li podrivaju napore vojno, policijsko, bezbednosnih snaga? Naime, Kurtija podržavaju i hvale autošovinisti, poput Đilasa i Jeremića.

Podsetiću vas da su Đilas i Jeremić u proteklim godinama obilato hvalili zlikovca Kurtija. Voleli su ga još 2001. godine kada su ga protivzakonito amnestirali. Vole ga i danas kada mu upućuju hvalospeve. Dakle, zapanjujuće je da veličaju zlikovca Kurtija, sa velikim Z, a satanizuju državnika Vučića, veliko D u onom državnik, koji štiti Srbe na KiM i koji štiti celovitu Srbiju.

Žuti autošovinisti su upravo roditelji lažne države Kosovo. Dvojica od njih su Đilas i Jeremić. Mi trenutno u Srbiji, u trenutku kada se borimo sa Kurtijevim nasiljem i ekstremizmom, imamo ozbiljnu petu kolonu koja zastupa Kurtijevu vlast. Njih ima na KiM srećom mnogo manje nego u ostatku Srbije. Setimo se Rašića, Jablanovića i čuvene Rade sa Savskog venca koja već pet godina glumi da živi na KiM. Dakle, to su Kurtijevi malobrojni privatni ikebana Srbi, tačnije arnautaši.

Evo primera. Godine 2019, 23. aprila, Dragan Đilas je rekao koga od Albanaca, pazite, vidi kao partnera za pomirenje. Citiram Đilasa: „Od svih njih, kao najprincipijelnijeg, volim ovog gospodina Kurtija koji se godinama zalaže za svoje stavove o samoopredeljenju Kosova, a zbog čega je bio u zatvoru jako puno godina“, kraj Đilasovog citata. Mislim, kako Đilasa nije sramota da hvali Kurtija i da ga voli zbog toga što je bi osuđivan za terorizam?

Podsetiću vas, Okružni sud u Nišu osudio je u martu 2000. godine Aljbina Kurtija na 15 godina zatvora zbog krivičnih dela ugrožavanja teritorijalne celovitosti i udruživanja radi neprijateljskih delatnosti u vezi sa krivičnim delima terorizma, a onda su Kurtija protivzakonito amnestirali i oslobodili razni Murti i žuti DOS-ovci, predsednik SRJ, DS, Đinđić, Tadić, Jeremić i Đilas.

Jedan od otaca lažne države Kosovo, Vuk Jeremić, je 10. decembra 2019. godine hvalio Kurtija i rekao, citiram Jeremića: „Ne može se osporiti da je Aljbin Kurti jedan intelektualac, patriota i prilično stabilan čovek. Dakle, sve suprotno od Aleksandra Vučića“, kraj Jeremićevog citata.

Dakle, sramni tvorac lažne države Kosovo, Jeremija Vuk Branković, hvali zlikovca Kurtija, a satanizuje predsednika Srbije, državnika Vučića. Prosto, psihopatu Kurtija proglašava stabilnim čovekom. Beščasni Jeremić.

Pazite, to ne treba da nas čudi zbog toga što je Jeremić bio lobista Albanaca u celom svom mandatu od 2007. do 2012. godine, koliko je bio ministara spoljnih poslova. Jeremić je u tom periodu više bio albanski, odnosno kosovski ministar inostranih poslova nego srpski.

Jeremija Vuk Branković je 11. decembra 2020. godine opet hvalio Kutija i rekao: „Nova Vlada u Prištini će imati novi legitimitet i jači mandat. Neke stvari sa Kurtijem mogu postati lakše“, kraj citata. Pazite, rekao je Jeremić da će nova Kurtijeva vlada biti olakšanja za Srbiju, a samo u ovoj godini, to vas podsećam, udesetostručen je broj napada na Srbe i dosegao je gotovo 100. Toliko o Jeremićevim predviđanjima da će stvari sa Kurtijem postati lakše.

Za kraj, prosto Srbija neće dozvoliti da bilo ko na KiM ugrozi Srbe. Srbija je sad jaka i neće moći da se ponavlja zlo poput onoga iz 2003, 2004. i 2008. godine. To je jednostavno moglo da se dešava u doba žute hunte, Tadića, Đilasa i Jeremića. Zlikovac Aljbin Kurti prikuplja izborne poene tako što čini zlo Srbima i on radi ono što uvek radi pred izbore - poseže za nasiljem protivpravnim radnjama, podiže tenzije, a žrtve su uvek Srbi. To Kurti radi da bi pokazao svojim biračima koliko mrzi Srbe.

Poslednja rečenica. Naravno da EU traži slobodan protok ljudi i robe, međutim EU je blaga prema Kurtiju, potpuno blagonaklona. Jadno je što u Srbiji Kurti ima podršku Đilasovaca, Jeremićevaca i njihovih medija i stranaka u Srbiji. Predsednik Vučić štiti Srbiju i KiM, osvešćuje Srbiju, uzdiže Srbiju, gradi Srbiju, vakciniše Srbiju i leči Srbiju, leči prošlost u sadašnjosti radi budućnosti. Živela Srbija! Hvala vam.

Osmo vanredno zasedanje , 13.07.2021.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovane dame i gospodo poslanice i poslanici, poštovani građani, tražim obaveštenje od Kancelarije za KiM, Zaštitnika građana, od Poverenice za zaštitu ravnopravnosti o pogaženim pravima srpske junakinje Dragice Gašić iz Đakovice. Prete, prava joj gaze lažna država Kosovo, opština Đakovica i mnogobrojni ekstremisti koji je svakodnevno napadaju.

Gospođa Gašić je postala simbol stradanja srpskog naroda na KiM, novi simbol borbe za ljudska prava i borbe protiv albanskog rasizma i nehumanosti. Gospođa Gašić je najhrabrija žena na svetu. Treba da osete stid svi oni koji kliču frazu „dogodine u Prizrenu“, a Dragica Gašić im je pokazala svoju hrabrost svojom parolom koju je sprovela u delo ove godine u Đakovici.

Albanske vlasti Kurtija, Osmanijeve, pokazuju do sada neviđen primitivizam i rasizam. Uplašila ih je jedna žena koja se drznula da se vrati u Đakovicu, jedna žena sama. Fizički napadaju Dragicu Gaši, izbacuju iz stana, maltretiraju, još sada žele da je umore glađu. Zabranjeno joj je da uđu u prodavnicu i neće da joj prodaju ni hleb. Jedina je Srpkinja u Đakovici. Rodila se u Đakovici, udala, izrodila decu, radila je u MUP kao čistačica. Izbegla je iz Đakovice 1999. godine da ne bi bila ubijena sa celom svojom porodicom.

Posle 22 godine 9. juna ove godine se vratila u svoj dom, u svoj stan, u svoj grad. Već mesec dana ona trpi neviđeno maltretiranje od strane Albanaca i od strane opštine Đakovica. Gospođa Gašić je, da se razumemo, dobila svu potrebnu pomoć i podršku od predsednika Vučića, od Kancelarije za KiM, od ministra Gorana Rakića.

Kancelarija za Kim je kupila blindirana vrata, video nadzor, rešetke na stanu, pokućstvo, internet i obezbedila je dostavu hrane. Nažalost Albanci su odmah uništili i napali hrabrog čoveka koji je dostavljao hranu.

Kosovsko ministarstvo za zajednicu i povratak Gorana Rakića uručilo je Dragici pomoć u vidu nameštaja, bele tehnike i hrane, a humanitarna organizacija „Srpska solidarnost“ je Dragici Gašić kupila bojler i televizor. Nažalost blindirana vrata i rešetke je zaplenila opština Đakovica i policija. Neviđeno.

Kako nema dostave hrane, Dragica Gašić je u petak, sada ovaj petak, pre pet dana, otišla u prodavnicu da kupi hleb, jer su sve prodavnice albanske i nijedna prodavnica nije htela da je pusti da kupi bilo šta, nisu hteli da joj prodaju hleb. More je glađu. Dragica ima dijabetes, operisala je kičmu i teže hoda, pa ipak ona svaki dan odlazi u crkvu „Uspenja presvete Bogorodice“ da tamo nađe mir.

Srbi na Kosovu 2021. godine imaju manja prava nego Afroamerikanci u Alabami 1955. Tada je u gradu Mongomeri u Alabami čuvena Roza Parks uhapšena zbog toga što je u autobusu sela na mesto predviđeno za belce. Međutim Roza Parks i drugi Afroamerikanci tada 1955. godine su mogli neometano da kupe hleb i hranu, a slušaj Roze Parks je pokrenuo celu borbu za ljudska prava u SAD je pokret Martina Lutera Kinga, pokret protiv rasizma i segregacije.

Aleksandar Vučić je za Srbe na KiM Matin Luter King, predsednik Vučić je za Srbe na KiM učinio više nego bilo ko u poslednjih 100 godina, a na KiM ne postoji albanski pokret protiv rasizma i segregacije, već postoji albanska vlast koja podržava rasizam i segregaciju. Gde su danas albanski poslanici ovde da kažu koju reč u zaštitu Dragice Gašić? Nema ih. Oni jednom mesečno dođu u Skupštinu da ispljuju Vladu, kada se postavljaju pitanja, da uzmu pare i sledećih mesec dana ih nema i tako svakog meseca.

Unmik i OEBS nažalost pružaju samo mlaku verbalnu podršku Dragici Gašić. Ne čine ništa da je zaštite. Ćute Nataša Kandić, Sonja Biserko, Latinka Perović i Marinika Tepić ću u svom Porše „Kajenu“ od 155.000 evra. Da je ugrožena neka Albanka ili Bošnjakinja sve četiri bi vrištale do neba. Autošovinistkinje ne mare za usamljenu Srpkinju Dragicu Gašić, anđela iz Đakovice.

Ali, Dragica nije sama. Uz nju su i Aleksandar i Petar i Marko i Goran i Dalibor i Milan i Igor i Ana i cela Vlada i ceo parlament, svi mi. Uz Dragicu je cela Srbija. Šta kaže Dragica Gašić? Citiram „Namerili su se da me oteraju iz grada, iz stana koji sam dobila 1993. godine kao radnik MUP Srbije u kome sam živela sa dvoje dece, jer mi je muž umro.

Ima sve potrebne papire, ne samo od pre rata, nego i od kosovske agencije. Nije mi svejedno, ali Đakovica je moj dom. Pisali su peticiju da me isele i oteraju. Neka protestuju. U svom su gradu kao i ja, pa neka rade kako misle da treba. Ja, znam da nikada nikome ništa nisam učinila nažao. Dvoje dece sam rodila tu.

Šta rade Albanci u Đakovici i vlast i civilno društvo? Opština Đakovica je pokrenula tužbu kojom traži poništavanje legalnog ugovora Dragice Gašić, a 11 humanitarnih, pazite, albanskih nevladinih organizacija iz Đakovice traži od lokalnih vlasti da isele Dragicu Gašić iz Đakovice. Kakva humanost.

Nusrete Kumnova, predsednica Udruženja „Pozivi majki“ u izjavi za radio Slobodna Evropa kaže – ona ne može živeti ovde, svi Srbi su počinili zločine, a ona da dođe da živi ovde, ne. I ne samo to, već ne dozvoljavamo povratak nijednog Srbina. Kraj citata. Kakva čovekoljubivost.

Stopa povratka Srba na KiM zadnje 22 godine je manja od 2%. da ponovim, Srbi na KiM u Albanskim sredinama, 2021. godine imaju manje prava nego afroamerikanci u SAD u Alabami 1955. godine, ali su afroamerikanci i tada bar mogli da kupe hleb. Albanski rasizam, segregacija i mržnja prema Srbima su mnogo veći od rasizma, segregacije i mržnje belih suprematista na jugu SAD tada 1955. godine. Albanski rasisti ne dozvoljavaju Dragici Gašić da kupe hleb. Žele da je umore glađu.

Albanci su sa Turcima počinili genocid nad Srbima, da podsetim, u 18. i 19. veku i svi istoriografi poput ovoga i ovog kapitalnog dela svedoče o tome, Dimitrije Bogdanović „Knjiga o Kosovu“.

U oba svetska rata Albanci su se borili na strani zla i ubijali su Srbe. Da, srpske snage su 1999. godine počinile zločine nad Albancima, ali i obrnuto. Međutim, Albanci su 1998. i 1999. godine ubijali Srbe tako što su pronašli nove metode nečovečnosti, trgovinu organima otetih i ubijenih Srba. Na taj način, Albanci na KiM, ali i u Albaniji su ubili oko 1000 Srba i o tome svedoči bivša tužiteljka Karla Del Ponte i Dik Marti i Parlamentarna skupština Saveta Evrope.

Albanci su ubijali našu decu 2003. godine u Goraždevcu, počinili su strašan pogrom 17. marta 2004. godine i ubili mnogo Srba. Za sve ove zločine koje sam nabrojao nikada nije kažnjen nijedan Albanac, niko.

Završavam, kada bi mogle, albanske vlasti bi pobile svih 95.000 Srba koji žive na KiM, ali ne smeju. Zašto ne smeju? Ne smeju zbog toga što je Vučić učinio Srbiju jakom i uzdigao je. Jedino što smeju Albanci je da more glađu srpsku junakinju Dragicu, jedinu Srpkinju u Đakovici. Plači voljena zemljo, plači slobodo, živela Srbija, hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, sa saradnicom, poštovane poslanice, poštovani poslanici, poštovani građani, sjajno je, što je u ovom trenutku tu ministar unutrašnjih poslova, pošto je pitanje upućeno njegovom ministarstvu.

Dakle, tražim obaveštenje od MUP-a, tražim obaveštenje od Tužilaštva za organizovani kriminal, od REM-a i Saveta za štampu, čućete, u vezi pretnji koje je juče, 26. maja, na TV „Nova S“ u emisiji „Među nama“, izrekao tajkun Dragan Đilas.

Na pitanje voditeljke, kažete lustracija. Iz Narodne stranke to zovu revanšizmom. Kako se to radi i ko to procenjuje, ko su ti ljudi koje treba lustrirati? Kraj pitanja.

Potom, oligarh Đilas, jasno preti i kaže, kome će se svetiti. Citiram Đilasa – „Ljudi, ljudima koji su se bavili nekom javnom delatnošću, pre svega, što znači da se to odnosi na političare, ali i na ljude koji su koristili medije da šire mržnju. U sklopu cele priče to će se odnositi na sve ljude poput Dragana Vučićevića, ili na sve ljude koji danas rade na „Pinku“ ili na „Hepiju. Evo, uzeću primer gospodina Bakareca.“ Kaže i mene treba lustrirati.

Kaže Đilas dalje: „Ljudi koji napadaju druge i poznanici su, ta mržnja koju oni šire, te napade koje prave, pa neko mora za to da odgovara, znači odgovaraće svi.“ Kaže Đilas, znači odgovaraće svi. Pretnja je upućena i svima nama. Kaže - neko mora da stavi tačku na političare koji su se ogrešili o moralne kodekse, za to mora da se snosi odgovornost.

Dragan Đilas je ovim počinio više krivičnih dela, pretio je urednicima medija, pretio je svim novinarima i svim zaposlenima na TV „Hepi“ i TV „Pinku“, pretio je svim političarima, neistomišljenicima, pretio je svima nama poslanicima, preti svima koji su se, kako on kaže, ogrešili o njegove moralne kodekse, a njegovi moralni kodeksi su nasilje, pljačka i lopovluk. Đilas otvoreno preti, posle toga, da će oduzimati nacionalne frekvencije, „Pinku“ i „Hepiju“.

Na kraju intervjua, još luđe, Đilas optužuje i vređa predstavnike EU i SAD i otvoreno je rekao da su korumpirani i da ih je Vučić korumpirao i da ga zbog toga podržavaju. Posebno je vređao ambasadora SAD, Entonija Gotfrija. Državo, reaguj.

Šta Đilas podrazumeva pod lustracijom i revanšizmom? Da li misli na to da će otpuštati ljude, kao što su žuti i on između 2008. i 2012. godine otpustili 400 hiljada ljudi u sklopu revanšizma? Da li misli da je revanšizam, zatvaranje novinara i političara, koji mu nisu po volji?

Podneo je, podsećam, do sada 400 tužbi i krivičnih prijava, protiv novinara i političara, koji su istraživali njegove mahinacije.

Da li Đilas pod revanšizmom podrazumeva silovanje, kao što je njegov Željko Veselinović pretio Ani Brnabić, silovanjem?

Da li Đilas pod lustracijom podrazumeva vešanje, bacanje u Dunav, klanje političara i novinara, sudove revolucija? Sve to su pod znakom navoda njegovi ugledni elitisti najavljivali u poslednje tri godine, i odnosilo se opet na sve nas.

Da li Đilas pod lustracijom podrazumeva napad na RTS, koji je već izveo prošle godine, kada su pretili novinarima?

Da li Đilas pod lustracijom i revanšizmom podrazumeva napad na Skupštinu Srbije, koju je već izveo prošle godine, kada je povređeno 140 policajaca?

U tom kontekstu setimo se silnih Đilasovih pretnji, iz slučajeva psovki i porodičnih nasilja. Setimo se kako je vređao policajca koji ga je zaustavio i rekao mu je, daj odj… više, evo ti vizit karta, da znaš ko te je ostavio bez posla.

Sledeće, psovao je na sednici Skupštine grada, odbornika SRS Zorana Ognjanovića, rekao je - j… ću ti majku i oca i sestru, to sam lično čuo, bio sam dva metra udaljen od Đilasa.

U maju 2018. godine na sednici Skupštine grada, za govornicom je Đilas fizički nasrnuo na šefa naših odbornika, Aleksandra Mirkovića. Đilas je 17. marta 2019. godine, na Terazijama, psovao, pretio pripadnicima policije u civilu, da će opet ostati bez posla, 19. januara je vređao i psovao studente, rečima „j… ti mater“ pa homofobna psovka. Đilas je 3. maja, dok mu je ceo grad skandirao da je lopov, pretio predsedniku, citiram Đilasa, znači ovo je uputio predsedniku, Đilas stalno tvrdi da nikoga ne vređa – ti si jedan kreten, kukavica jedna bolesna, platićeš kad tad.

Konačno Đilas je po izveštajima MUP-a i svedočenju njegove supruge, tasta i bivše tašte, maltretirao i fizički tukao u decembru 2014. godine, o čemu postoje zapisnici u MUP-u. Uz to je, po njenom svedočenju, njegove bivše supruge, fizički ju je maltretirao, dok je bila trudna i pretio je da će joj odrubiti glavu. I onda ovih dana Đilas ponavlja bestijalnu glupost da je predsednik Vučić mentalno bolestan.

Iz ovoga što sam jasno naveo, vidi se da je Đilas opasan psihopata i sociopata, on nema saosećanja ni prema kome. Pitaću Đilasa pošto me ovih dana vređa u njegovim medijima i non-stop proziva, šta je uradio za narod, šta je uradio za Srbiju? Opljačkao je Srbiju. U poslednjoj godini je godinu dana sabotirao borbu protiv epidemije. Nije donirao ni jednu masku, ni jedan respirator. Za razliku od njega ja sam dva puta išao na teške operacije da bih donirao kožu teško izgoreloj deci, Urošu Karoviću iz Kraljeva i Mileni Šukundi iz sela Prigrevica, a za to vreme Đilas je drao kožu s leđa narodu.

Biblijsko otkrovenje Sv. Jovana Bogoslova, kao da opisuje Vučića i Đilasa – dobro i zlo „I, videh anđela gde silazi s neba, koji imaše ključ od bezdana i verige velike u ruci svojoj i uhvati aždahu, žutu zmiju koja je đavo i sotona i sveza je na 1.000 godina i u bezdan baci, zatvori je i zapečati nad njom da više ne prelašćuje naroda, dok se ne navrši 1.000 godina“. Ko čini nepravdu neka još čini nepravdu i ko je pogan, neka se još pogani i ko je pravedan, neka još čini pravdu i ko je svet neka se još sveti.

Živela Srbija.

Hvala.