NEBOJŠA BAKAREC

Srpska napredna stranka

Rođen je 1963. godine u Osijeku. Živi u Beogradu.

Po obrazovanju je građevinski inženjer.

Jedan je od osnivača Demokratske stranke Srbije. Dvadeset tri godine je bio član Demokratske stranke Srbije, od 1992. do 2015. godine.

Pred izbore u septembru 2000. godine bio je ovlašćeno lice Demokratske opozicije Srbije. Isto zaduženje imao je i pred decembarske izbore iste godine, kao i 2002. na oktobarskim i ponovljenim novembarskim izborima za predsednika Srbije, u ime predsedničkog kandidata Vojislava Koštunice.

Bio je narodni poslanik tokom marta 2004. godine.
Odbornik je u Skupštini grada Beograda od 2008. godine do danas.

Član je Srpske napredne stranke od septembra 2017. godine.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine ponovo postaje narodni poslanik. Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - Za našu decu".

Dva puta je bio donor kože izgoreloj deci, Urošu Karoviću iz Kraljeva i Milani Šukundi iz sela Prigrevica, kod Apatina. Prvi put je bio donor u junu 2005., a drugi put u januaru 2006. godine.
Poslednji put ažurirano: 17.02.2021, 12:52

Osnovne informacije

Statistika

  • 15
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovane poslanice, poštovani poslanici, poštovani građani, tražim obaveštenje od MUP i BIA o zaveri protiv predsednika Vučića.

Događaji koji su usledili posle hapšenja mafijaškog klana Belivuk, ali i neki pre toga pokazuju da postoji niz povezanih događaja koji vode samo jednom zaključku – postoji zavera protiv predsednika Vučića. Zavera ima za cilj zaštitu ugroženih interesa pojedinih lidera opozicije, predstavnika bivšeg režima i pojedinaca iz vladajućih struktura.

Prvi imaju interes da zaštite bogatstvo koje su nelegalno stekli do, grubo rečeno, 2012. godine i da se ponovno nasilno vrate na vlast, a drugi imaju cilj da zaštite novostečeno bogatstvo i da zadrže privilegije vlasti i moći. Obe grupe kao glavnu prepreku za ostvarenje svojih mračnih ciljeva vide u predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću.

Zbog toga su od 2018. godine, od početka, prisutni pokušaju nasilne promene vlasti i priprema likvidacije predsednika Vučića. Ukoliko neko sumnja da su ove moje tvrdnje preterane, neka se samo seti ubistva predsednika Vlade, Zorana Đinđića i pokušaja ubistva Aleksandra Vučića u Srebrenici.

Sećate se da sam već postavljao pitanja u vezi političke pozadine pripreme atentata na Aleksandra Vučića. Postoji nešto što se zove hronologija zavere. Podsetiću vas kratko. Setimo se oružja 2016. godine pronađenog u Jajincima, targetiranja Vučića u đilasovskim medijima, pretnji ubistvom predsedniku Vučiću i članovima njegove porodice, svedočenja Čabe Dera, dvogodišnjeg prisluškivanja Aleksandra Vučića, snajperskih puški klana Belivuk. Setimo se međusobnih veza klana Belivuk, Dijane Hrkalović, Dejana Milenkovića, Aleksandra Kajmakovića, Eleza Miločića, Kokeze Stepanovića, Vladimira Vuletića, Saše Vukadinovića i Dragana Đilasa. Odbijanja poligrafa, amnezija lica koja poziva SBPOK.

Ponoviću reči cenjenog kolege, Vladimira Đukaovića: „Vučić vam je, gospodo, dao sve u životu. Njega da nije bilo za vas niko živ ne bi čuo da postojite. Vratili ste mu tako što ste mu spremili svilen gajtan, pardon, snajper“, završen citat.

Podsetiću na reči uvaženog potpredsednika SNS, Miloša Vučevića, postoji jedna klika koja sebe establira kroz izvršnu vlast i koja je verovatno preuzela deo kontrole državnog sistema: „Mislim da se išlo do toga da se sprema fizička likvidacija pojedinih ljudi. Ovde se ne radi o 700 hiljada članova SNS, već od 10 do 15 ljudi koji su dobili vlast. Očigledno im je malo vlasti, hoće oni sada da budu predsednici, premijeri“, kraj citata.

Šta je to drugo nego kovanje zavere, sastanak bivšeg šefa BIA Saše Vukadinovića u Trstu sa tajkunom Draganom Đilasom i njegovim političkim direktorom Vukom Vučurevićem i Jadrankom Drinić, šta je to drugo?

To što je uradio bivši šef BIA je krajnje neprofesionalno i nedopustivo u profesionalnim obaveštajnim odnosima. Inače, zamislite da se bivši šef FSB-a, sastaje sa Navaljnim. Znate kako se to rešava u Rusiji, pa, to se rešava u Rusiji tako što te više nema, jer to se ne radi.

Znači, Đukanović i Vučević su opisali i dotakli jedno krilo mafijaškog klana Belivuk, ja sam sada govoreći o Trstu, opisao vrh drugog mafijaškog, političkog krila klana Belivuk.

Za kraj, to je klasična priča o zaveri, o gramzivosti, o tome kako su pojedini ljudi iz bivšeg režima, ali, Boga mi, određen broj njih iz sadašnje vlasti podlegli uticaju gramzivosti i želje i moći za vlasti koja nije normalna. To me sve podseća na „Gospodara prstenova“, i na onu čuvenu Tolkinovu pesmu „Tri prstena za prste kraljeva vilin vrste“ - Pod nebesima što sjaju, sedam za vladare patuljaka u dvoru njihovom kamnom, devet za smrtne ljude koje smrt čeka na kraju, jedan za mračnog gospodara na njegovom prestolu tamnom u zemlji Mordor gde senke traju. Jedan prsten da svima gospodari, jedan da za svima seže, jedan prsten da sve okupi u tami sveže. U zemlji Mordor gde senke traju nećemo dozvoliti da Sauron Đilas pretvori Srbiju u Mordor. Pobedićemo mafiju, odbranićemo Vučića i Srbiju. Živela Srbija. Hvala vam.

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice poslanice, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, jednostavno da bi građani videli koliko je potreban ovaj zakon o kome danas govorimo i ovaj zakon o izmenama i dopunama ovog osnovnog Zakona o utvrđivanju porekla imovine, ja ću izneti argumentovane primere o tome kako je pljačkan budžet, kako je nezakonito sticana imovina i to na primeru pet političara koji su obavljali mnoštvo državnih funkcija. Znači, uglavnom su svi pripadnici bivšeg režima.

Prihodi ovih lica su stečeni uglavnom, 99%, na nezakonit način, najčešće putem izvršenja krivičnih dela, zloupotrebe službenog položaja i trgovine uticajem.

Ovaj zakon to izvanredno predstavlja, jedan od dokaza kako se sprovode, naravno da to znamo, prioriteti koje je odredio predsednik Vučić, a to su u ovom slučaju borba protiv korupcije i borba protiv mafije.

Ovaj zakon, i to su kolege isticale, ali svi to treba da istaknemo, se jednako primenjuje na sve, a stvarnost u toku vlasti SNS u poslednjih devet godina pokazuje da je SNS jedina koja se od početka nemilosrdno obračunava sa mangupima iz sopstvenih redova. To nije radila ni jedna stranka u istoriji Srbije i to je bitno reći.

Jednostavno govoreći o nezakonitom poreklu prihoda, a time i imovine pet lica koja ću pomenuti. Naravno da je prvi na njihovom čelu i uvek i ne plašimo se da ga pominjemo zato što je nemoguće da ovo lice nije do sada procesuirano, mada se neki procesi protiv njegovih saradnika vode.

Dakle, svi znamo već Đilas je stekao njegove firme za deset godina na tri njegove državne funkcije, znači dok se bavio politikom, poslovni prihod 619 miliona, neto profit je bio 106 miliona evra. Sumnja se da je sve to stekao zloupotrebom služenog položaja i trgovinom uticajem. Postao je jedan od najbogatijih građana Srbije, a uz njega se paralelno bogatio i njegov dragi brat koji je kao suvlasnik bio direktor kompanija svog dragog brata Đilasa.

Bitno je da posle pet godina gradonačelnikovanja gospodina Đilasa gubici grada Beograda su bili obrnuto proporcionalni profitima Đilasovih kompanija, pa zamislite to. Dug Beograda je dosegao na kraju njegovog mandata 2013. godine 1,2 milijarde evra, a poslovni prihodi gradonačelnikovih kompanija su iznosili preko fantastičnih 600 miliona evra. Sam Đilas je jednoj nevladinoj organizaciji 2018. godine priznao i prijavio imovinu vrednu 24 miliona evra, međutim on je prijavio, pošto to nije državni organ, samo deo svoje imovine.

Dakle, ako neko ne veruje meni, hajde da čujemo najkredibilnije moguće lice koje je u poslednjih 15, 20 godina zadalo najodlučniji udarac svojim izjavama i borbom kao predsednica Saveta, to je Verica Barać zadala udarac korupciji i mafiji. Znači, ta hrabra žena je 2011. godine imala svoj čuveni izveštaj, imala je konferenciju za štampu 1. juna 2011. godine kada je lepo rekla ključne stvari i teško je optužila Đilasa. Kaže Verica Barać, citiram „Mediji u Srbiji su zarobljeni, vlast je kontrolu nad medijima uspostavila preko Dragana Đilasa najbližeg saradnika predsednika Srbije Borisa Tadića“. Verica Barać je i dodala „da je Đilas gradonačelnik Beograda i potpredsednik Demokratske stranke imao dve firme za medije preko kojih su išli kanali za novac i kupovinu reklama i drugi uticaj na medije“. Dodala je „da sa tako kontrolisanim i zarobljenim medijima nema ni govora o efikasnoj borbi protiv korupcije, jer mediji, citiram Vericu Barać – javljaju ono što vlast hoće i na način na koji to vlast hoće i tu leži srž sramotne trgovine“. Đilasu bogatstvo, DS je tada bila data kontrola nad medijima. To je protivzakonito. Upravo sam izneo primer trgovine uticajem.

Bivši predsednik, ako ne verujemo ni Verici Barać, da čujemo još jedno kredibilno lice. To je bivši predsednik Saveta RRA Nenad Cekić koji je u avgustu imao polemiku u listu „Danas“ 2020. godine koji je takođe teško optužio Dragana Đilasa. Pitao je Đilasa, citiram, bivšeg predsednika RRA – „Kako se to u tranzicionoj Srbiji pod znacima navoda pošteno stiče 50, 150 itd. miliona evra“? Nastava Cekić – „Kako je pošteno sticanje pod znacima navoda izgledalo kaže Cekić – imao sam prilike da se lično uverim kada su mi kao predsedniku Saveta RRA u ruke došli ugovori na osnovu kojih su Đilasove firme poslovale sa RTS, pozdrav za RTS, i Studijom B“.

Ukratko, Đilasove firme su sticale ogroman profit tako što su sekunde reklamnog prostora od RTS i Studija B otkupljivale uz neverovatne popuste, pa ih potom preprodavale. Stvar je otišla toliko daleko da na kraju od samog RTS više niko nije mogao da kupi ni sekund RTS sopstvenog propagandnog prostora. Naime, sve sekunde su u stilu nakupaca kaže Cekić, sa Kalenić pijace mesecima i godinama unapred otkupljivale Đilasove firme. Zbog toga je u toku ona čuvena istraga o kojoj sam više puta govorio TOKA protiv Đilasovih saradnika.

Vuk Jeremić, poznato je da Vuk Jeremić i njegovi bliski rođaci poseduju veliki broj nekretnina u zemlji, ali i u inostranstvu za koje se sumnja da su stečene na nezakonit način. Prema podacima o transakcijama sa deviznih i tekućih i dinarskih računa, ja iznosim samo period od 2013. do 2016. godine za Jeremića, Jeremićevim dvema pravnim licima je pod znacima navoda donirano 1,33 miliona dolara za PR agenciju i 5,95 miliona dolara za NVO Cirst. Pri tom, istovremeno dodatno, pazite na Jeremićev lični i tekući devizni račun je leglo samo 858.000 dolara, prosto da vam kažem. I to je istraga u SAD i presuda utvrdila. Veći deo novca koji su dobila dva Jeremićeva pravna lica potiče od kriminalca, bivšeg funkcionera iz Hong-Konga Patrika Hoa, člana Jeremićevog borda Cirst koji je u SAD osuđen na višegodišnju kaznu zatvora, upravo zbog mahinacija čiji su deo donacije Jeremiću.

Kriminalom su se naravno bavili i drugi članovi Jeremićevog borda Cirst, a da vidimo Jeremićev kredibilitet. On je u emisiji kod Ljubice Gojgić „Pravi ugao“ 29. decembra 2016. godine izneo neistinu o izvorima svojih donacija. Rekao je – ogromna većina finansiranja je došla od respektabilnih velikih međunarodnih korporacija koje ne posluju u Srbiji, niti imaju planove da posluju. On je izrekao neistinu. On sam se 2011. godine slikao sa predstavnicima nekoliko kineskih firmi od kojih je jedna firma Patrika Hoa koje su dolazile da pregovaraju o izgradnji Tenta B3, a nećete verovati tome je prisustvovao ministar inostranih poslova. Kakve on veze ima sa tim? Tako da je čovek izneo neistinu.

Tako da o modusu operandi samog Jeremića, inače kuma lažne države Kosovo, svedoče činjenice da je tokom petogodišnjeg ministarskog mandata na svoja luksuzna putovanja kao nijedan ministar do tada potrošio 3,6 miliona evra iz budžeta.

Takođe, revizori državni su ustanovili, znači za to postoje papiri, dokazi u koje svaki dan možete da uđete, nezakonito poslovanje ministarstva, pri, čujte ovo, kupovini deviza preko privatne menjačnice, što je zakonom zabranjeno, koja se zove još „Trange-frange“ i oštećen je budžet za 360.000 evra.

Da pređemo na sledeći primer. To je dosta je bilion – Saša Radulović je čerupao budžet Srbije četiri godine. Stvar je nažalost bila javna i legalna pod znacima navoda, ali se ipak radi o pljački budžeta. Što je najgore, država nije mogla da uradi ništa. Za četiri godine je na privatne račune, ne na račune neke grupe građana, DJB ili političkog subjekta, ne, nego na privatne račune Saše Radulovića je leglo 2,4 miliona evra za četiri godine.

Ako ne verujete meni, evo da čujemo kakve optužbe protiv Radulovića je izneo bivši predsednik DJB Branislav Mihajlović 9. novembra 2018. godine. On je optužio Radulovića da svakog meseca DJB otme više od 50.000 evra koje DJB dobije iz budžeta. To isto je na televiziji N1 rekla i potpresednica DJB Tatjana Macura. Znači, problem je u tome što država Zakonom o političkim strankama ne finansira fizička lica, što je normalno, već pravna lica, političke subjekte, a ništa od toga DJB nije.

Inače, da opet kredibilitet kao što sam govorio o Jeremićevom, kažemo Radulovićevom kredibilitetu. „Dojče vele“, dakle, nemački medij je 2000. godine izvestio i dokazao da je Radulović ostavio dug od milion dolara poreskoj upravi SAD, pri čemu je pobegao iz SAD i izbegao da plati taj dug i „Dojče vele“ je izneo dokaze u formi ugovora.

Sledeća veličina je Đilasova Marinika Tepić koju retko ko pominje, ali pazite, postoje papiri i postoje dokazi. Ona je vlasnica niza nekretnina za koje prosto ne može osnovano da pruži suvislo objašnjenje o poreklu. Prvo je tu stan od 123 metra kvadratna u centru Novog Sada, na ekskluzivnoj lokaciji, 50 metara od Banovine. Stan vredi preko 300.000 evra.

Kako je skromna sekretarka za sport i omladinu Pokrajine mogla da stekne stan od 300.000 evra? Naravno, ona je vlasnica i drugih nekretnina, jer znamo da je živela u Pančevu, na teritoriji Vojvodine.

Takođe, dok je bila sekretarka, dva puta je od pokrajine dobila državni stan na korišćenje. Međutim, ne postoje dokazi da je stan i vratila. Postavljam pitanje i vrlo je indikativno – da li joj je naknadnim aneksima ugovora omogućeno da otkupi ta dva stana i pod kojim uslovima?

Sledeći, poslednji je Boško Obradović. Obično njega povezuju sa nasiljem, a ne sa korupcijom. Evo, na sednici Glavnog odbora još 7. jula 2017. godine niz funkcionera Dveri je izneo optužbe protiv Obradovića za korupciju. Usledila je ostavka niza funkcionera koji su ga optužili za finansijske malverzacije u vrhu stranke. Međutim, dve godine kasnije funkcioneri Dveri i poslanici Srđan Nogo i Zoran Radojičić su javno 8. aprila 2019. godine optužili Boška Obradovića, slušajte ovo pažljivo, da je proneverio 1,3 miliona evra koji su tokom tri godina iz budžeta i donacije ušli u Dveri, a samo zanemarljiv iznos je potrošen na zakonit način. Bivši potpredsednik Dveri, Nogo, je rekao sledeće: „Boško Obradović, predsednik Dveri oformio je grupu koja je izvršila razna krivična dela, falsifikovala dokumentaciju, zloupotrebljavala finansije te stranke i izvršila uzurpaciju Dveri sa ciljem sticanja imovinske koristi“. Klasična primena ovog zakona ovde može da dođe.

Za kraj. Veliki mudrac Dušan Radović je lepo rekao: „kada lopovi počnu da brane ono što su stekli neće biti ljućih boraca za poštenje, a protiv lopova“. Hvala vam.

Živela Srbija.

Drugo vanredno zasedanje , 09.02.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovane poslanice, poštovani poslanici i poštovani građani, imam jedno izuzetno važno pitanje, mnogo važnije nego što su neka druga koja sam postavljao.

Tražim obaveštenje od Ministarstva unutrašnjih poslova i konkretno cenjenog ministra Aleksandra Vulina. Da li je moguće da je mafijaški klan „Belivuk“, vojno krilo kritičke mafije koja već godina preti predsedniku Vučiću i članovima njegove porodice? Da li je moguće da je mafijaški klan „Belivuk“ pripremao atentat na predsednika Vučića po nalogu svog političkog krila?

U skrovištima mafijaškog klana „Belivuk“, podsetiću vas, pronađene su dve snajperske puške. Sve to i suviše liči na atentat koji je izveden na predsednika Vlade Srbije 2002. godine, Zorana Đinđića. Setimo se oružja pronađenog u Jajincima u blizini kuće oca Aleksandra Vučića. Setimo se pokušaja ubistva predsednika Vučića u Srebrenici. Setimo se snajper naslovnica i targetiranja predsednika Vučića u „NIN-u“, „Danasu“ i drugim Đilasovim medijima. Setimo se kako Đilas i Bratija pripremaju teren od 2018. godine, kada počinju da govore o Vučićevom fašizmu, a šta je to nego priprema terena. Setimo se silnih pretnji, ubistvima Vučiću i članovima njegove porodice. Setimo se silnih pretnji đilasovaca, uglednih, navodno javnih ličnosti, koje već tri godine prizivaju nasilnu promenu vlasti u krvi na ulici.

Da li je baš slučajno da je Đilas 2. februara lansirao i tezu o neofašizmu, koju inače oni lansiraju već tri godine, ali je tada lansirao i besramno je optužio Vučića da je uveo nekakav, već devet godina neofašizam u Srbiju?

Mislim, na stranu što je on optužio i 30 država zapada da su neofašističke čim 10 godina podržavaju taj navodni neofašizam. Znači, moraću da citiram tu Đilasovu gadost, kaže – zapadna Evropa i Amerika već devet godina direktno daju podršku Vučiću u projektu uvođenja neofašističkog sistema u Srbiju.

Znači, da li Đilas, da li je on, to je pitanje vrlo važno, da li je na čelo naručilaca i finansijera pripremanog atentata na predsednika Vučića? Da li je Đilasova stranka SSP političko krila mafije?

Setimo se samo veza Đilasa i Marinike Tepić Čobanu Živku sa kriminalcima Vladom Japancem, Novakom Filipovićem, Milutinom Bakićem i Milanom Dabovićem. Kada neko tri godine govori da je Vučić fašista i kriminalac, da su članovi njegove porodice umešane u kriminal, kada im preti likvidacijom i vešanjem, kada ih dehumanizuje i demonizuje godinama, onda on priprema teren za atentat koji je trebalo da izvede mafijaška grupa „Belivuk“ na dan otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji i to po svedočenju, ni manje ni više, nego načelnika Uprave kriminalističke policije.

Dakle, pitam cenjenog ministra Vulina, da li je moguće da postoje naručioci i finansijeri pripremljenog atentata na predsednika Vučića? Da li je moguće da postoje inspiratori atentata, a u krivičnopravnom smislu mogući podstrekači i pomagači?

Da li je moguće utvrditi političku pozadinu priprema atentata na Vučića? Da li je moguće utvrditi ko je sve u zemlji i inostranstvu imao političkog i finansijskog interesa da ubije predsednika Vučića? Kada kažem u zemlji, onda mislim i na lažne strukture države Kosovo.

Još jedno, pošto sam pomenuo optužbu za neofašizam, tražim obaveštenje od Ministarstva spoljnih poslova, od cenjenog ministra Selakovića, o tome kakve mogu da budu posledice ovakve Đilasove izjave na račun SAD i EU? Znači, čovek želi da nas posvađa sa celim svetom.

Kada samozvani šef opozicije, odnosno šef poraženih snaga bivšeg režima optuži 30 država zapada da su i one neofašističke, kakve to posledice, pa poimence je vređao predsednika Francuske, Makrona, da podržava neofašizam u tom svom istupu i da gazi, slušajte, temeljne vrednosti Francuske.

Potpuno je umobolno da baš Đilas optužuje nekoga, bilo koga, za neofašizam kada je baš on poznat kao neko ko je fašističkim metodama isterao iz doma desetine hiljada Roma, kuće im sravnio sa zemljom, a onda te Rome potrpao u kontejnere koje je postavio po šumama na obodu Beograda.

Završiću sa ovim. Znači, bolesno je da baš on koga su zvali đitler u to vreme, optužuje bilo koga za neofašizam. Da parafraziram za kraj velikog pesnika Vladislava Petkovića Disa, koji baš kao da je o Đilasu pisao u svojoj kultnoj pesmi „Naši dani“ – pokrao je sve hramove i ćivote, ismejao sve vrline i poštenje, ponizio sve grobove i živote, uprljao i opelo i krštenje, pokrao je sve hramove i ćivote.

Odbranićemo i Vučića i Srbiju. Hvala vam, živela Srbija.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovane poslanice, poštovani poslanici, poštovani građani, tražim obaveštenje od MUP i BIA o zaveri protiv predsednika Vučića.

Događaji koji su usledili posle hapšenja mafijaškog klana Belivuk, ali i neki pre toga pokazuju da postoji niz povezanih događaja koji vode samo jednom zaključku – postoji zavera protiv predsednika Vučića. Zavera ima za cilj zaštitu ugroženih interesa pojedinih lidera opozicije, predstavnika bivšeg režima i pojedinaca iz vladajućih struktura.

Prvi imaju interes da zaštite bogatstvo koje su nelegalno stekli do, grubo rečeno, 2012. godine i da se ponovno nasilno vrate na vlast, a drugi imaju cilj da zaštite novostečeno bogatstvo i da zadrže privilegije vlasti i moći. Obe grupe kao glavnu prepreku za ostvarenje svojih mračnih ciljeva vide u predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću.

Zbog toga su od 2018. godine, od početka, prisutni pokušaju nasilne promene vlasti i priprema likvidacije predsednika Vučića. Ukoliko neko sumnja da su ove moje tvrdnje preterane, neka se samo seti ubistva predsednika Vlade, Zorana Đinđića i pokušaja ubistva Aleksandra Vučića u Srebrenici.

Sećate se da sam već postavljao pitanja u vezi političke pozadine pripreme atentata na Aleksandra Vučića. Postoji nešto što se zove hronologija zavere. Podsetiću vas kratko. Setimo se oružja 2016. godine pronađenog u Jajincima, targetiranja Vučića u đilasovskim medijima, pretnji ubistvom predsedniku Vučiću i članovima njegove porodice, svedočenja Čabe Dera, dvogodišnjeg prisluškivanja Aleksandra Vučića, snajperskih puški klana Belivuk. Setimo se međusobnih veza klana Belivuk, Dijane Hrkalović, Dejana Milenkovića, Aleksandra Kajmakovića, Eleza Miločića, Kokeze Stepanovića, Vladimira Vuletića, Saše Vukadinovića i Dragana Đilasa. Odbijanja poligrafa, amnezija lica koja poziva SBPOK.

Ponoviću reči cenjenog kolege, Vladimira Đukaovića: „Vučić vam je, gospodo, dao sve u životu. Njega da nije bilo za vas niko živ ne bi čuo da postojite. Vratili ste mu tako što ste mu spremili svilen gajtan, pardon, snajper“, završen citat.

Podsetiću na reči uvaženog potpredsednika SNS, Miloša Vučevića, postoji jedna klika koja sebe establira kroz izvršnu vlast i koja je verovatno preuzela deo kontrole državnog sistema: „Mislim da se išlo do toga da se sprema fizička likvidacija pojedinih ljudi. Ovde se ne radi o 700 hiljada članova SNS, već od 10 do 15 ljudi koji su dobili vlast. Očigledno im je malo vlasti, hoće oni sada da budu predsednici, premijeri“, kraj citata.

Šta je to drugo nego kovanje zavere, sastanak bivšeg šefa BIA Saše Vukadinovića u Trstu sa tajkunom Draganom Đilasom i njegovim političkim direktorom Vukom Vučurevićem i Jadrankom Drinić, šta je to drugo?

To što je uradio bivši šef BIA je krajnje neprofesionalno i nedopustivo u profesionalnim obaveštajnim odnosima. Inače, zamislite da se bivši šef FSB-a, sastaje sa Navaljnim. Znate kako se to rešava u Rusiji, pa, to se rešava u Rusiji tako što te više nema, jer to se ne radi.

Znači, Đukanović i Vučević su opisali i dotakli jedno krilo mafijaškog klana Belivuk, ja sam sada govoreći o Trstu, opisao vrh drugog mafijaškog, političkog krila klana Belivuk.

Za kraj, to je klasična priča o zaveri, o gramzivosti, o tome kako su pojedini ljudi iz bivšeg režima, ali, Boga mi, određen broj njih iz sadašnje vlasti podlegli uticaju gramzivosti i želje i moći za vlasti koja nije normalna. To me sve podseća na „Gospodara prstenova“, i na onu čuvenu Tolkinovu pesmu „Tri prstena za prste kraljeva vilin vrste“ - Pod nebesima što sjaju, sedam za vladare patuljaka u dvoru njihovom kamnom, devet za smrtne ljude koje smrt čeka na kraju, jedan za mračnog gospodara na njegovom prestolu tamnom u zemlji Mordor gde senke traju. Jedan prsten da svima gospodari, jedan da za svima seže, jedan prsten da sve okupi u tami sveže. U zemlji Mordor gde senke traju nećemo dozvoliti da Sauron Đilas pretvori Srbiju u Mordor. Pobedićemo mafiju, odbranićemo Vučića i Srbiju. Živela Srbija. Hvala vam.

Drugo vanredno zasedanje , 09.02.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovane poslanice, poštovani poslanici i poštovani građani, imam jedno izuzetno važno pitanje, mnogo važnije nego što su neka druga koja sam postavljao.

Tražim obaveštenje od Ministarstva unutrašnjih poslova i konkretno cenjenog ministra Aleksandra Vulina. Da li je moguće da je mafijaški klan „Belivuk“, vojno krilo kritičke mafije koja već godina preti predsedniku Vučiću i članovima njegove porodice? Da li je moguće da je mafijaški klan „Belivuk“ pripremao atentat na predsednika Vučića po nalogu svog političkog krila?

U skrovištima mafijaškog klana „Belivuk“, podsetiću vas, pronađene su dve snajperske puške. Sve to i suviše liči na atentat koji je izveden na predsednika Vlade Srbije 2002. godine, Zorana Đinđića. Setimo se oružja pronađenog u Jajincima u blizini kuće oca Aleksandra Vučića. Setimo se pokušaja ubistva predsednika Vučića u Srebrenici. Setimo se snajper naslovnica i targetiranja predsednika Vučića u „NIN-u“, „Danasu“ i drugim Đilasovim medijima. Setimo se kako Đilas i Bratija pripremaju teren od 2018. godine, kada počinju da govore o Vučićevom fašizmu, a šta je to nego priprema terena. Setimo se silnih pretnji, ubistvima Vučiću i članovima njegove porodice. Setimo se silnih pretnji đilasovaca, uglednih, navodno javnih ličnosti, koje već tri godine prizivaju nasilnu promenu vlasti u krvi na ulici.

Da li je baš slučajno da je Đilas 2. februara lansirao i tezu o neofašizmu, koju inače oni lansiraju već tri godine, ali je tada lansirao i besramno je optužio Vučića da je uveo nekakav, već devet godina neofašizam u Srbiju?

Mislim, na stranu što je on optužio i 30 država zapada da su neofašističke čim 10 godina podržavaju taj navodni neofašizam. Znači, moraću da citiram tu Đilasovu gadost, kaže – zapadna Evropa i Amerika već devet godina direktno daju podršku Vučiću u projektu uvođenja neofašističkog sistema u Srbiju.

Znači, da li Đilas, da li je on, to je pitanje vrlo važno, da li je na čelo naručilaca i finansijera pripremanog atentata na predsednika Vučića? Da li je Đilasova stranka SSP političko krila mafije?

Setimo se samo veza Đilasa i Marinike Tepić Čobanu Živku sa kriminalcima Vladom Japancem, Novakom Filipovićem, Milutinom Bakićem i Milanom Dabovićem. Kada neko tri godine govori da je Vučić fašista i kriminalac, da su članovi njegove porodice umešane u kriminal, kada im preti likvidacijom i vešanjem, kada ih dehumanizuje i demonizuje godinama, onda on priprema teren za atentat koji je trebalo da izvede mafijaška grupa „Belivuk“ na dan otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji i to po svedočenju, ni manje ni više, nego načelnika Uprave kriminalističke policije.

Dakle, pitam cenjenog ministra Vulina, da li je moguće da postoje naručioci i finansijeri pripremljenog atentata na predsednika Vučića? Da li je moguće da postoje inspiratori atentata, a u krivičnopravnom smislu mogući podstrekači i pomagači?

Da li je moguće utvrditi političku pozadinu priprema atentata na Vučića? Da li je moguće utvrditi ko je sve u zemlji i inostranstvu imao političkog i finansijskog interesa da ubije predsednika Vučića? Kada kažem u zemlji, onda mislim i na lažne strukture države Kosovo.

Još jedno, pošto sam pomenuo optužbu za neofašizam, tražim obaveštenje od Ministarstva spoljnih poslova, od cenjenog ministra Selakovića, o tome kakve mogu da budu posledice ovakve Đilasove izjave na račun SAD i EU? Znači, čovek želi da nas posvađa sa celim svetom.

Kada samozvani šef opozicije, odnosno šef poraženih snaga bivšeg režima optuži 30 država zapada da su i one neofašističke, kakve to posledice, pa poimence je vređao predsednika Francuske, Makrona, da podržava neofašizam u tom svom istupu i da gazi, slušajte, temeljne vrednosti Francuske.

Potpuno je umobolno da baš Đilas optužuje nekoga, bilo koga, za neofašizam kada je baš on poznat kao neko ko je fašističkim metodama isterao iz doma desetine hiljada Roma, kuće im sravnio sa zemljom, a onda te Rome potrpao u kontejnere koje je postavio po šumama na obodu Beograda.

Završiću sa ovim. Znači, bolesno je da baš on koga su zvali đitler u to vreme, optužuje bilo koga za neofašizam. Da parafraziram za kraj velikog pesnika Vladislava Petkovića Disa, koji baš kao da je o Đilasu pisao u svojoj kultnoj pesmi „Naši dani“ – pokrao je sve hramove i ćivote, ismejao sve vrline i poštenje, ponizio sve grobove i živote, uprljao i opelo i krštenje, pokrao je sve hramove i ćivote.

Odbranićemo i Vučića i Srbiju. Hvala vam, živela Srbija.

Prvo vanredno zasedanje , 26.01.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovane poslanice i poslanici, poštovani građani, tražim obaveštenje od RIK, MUP i pitam da li su tačne tvrdnje samozvanog lidera opozicije, koga inače većina medija priznaje za takvog, Dragana Đilasa, tajkuna, od 13.01, koji je rekao: „Pre šest meseci su stotinama hiljada listića dopunjene kutije, lopatama su ubacivali“.

Oligarh Đilas znači šest meseci posle izbora tvrdi da je najmanje 200 hiljada listića ubačeno u glasačke kutije, a to za ovih šest meseci osim njega sada nije niko primetio. Pazite, nije primetio OEBS koji je dao pozitivan izveštaj, nije primetila CRTA, Đilasova CRTA koja je dala pozitivan izveštaj. Evo, Đilasov Raša Nedeljkov je izjavio: „Ovi izbori ispunjavaju minimalne demokratske standarde“. Čestitke zbog izbora su uputili i Tusk i Verhej i Sem Fabricio je rekao da bojkot nije bila dobra ideja.

Drugo, na izborima su učestvovale i opozicione stranke. Neke od njih su i Đilasovi sadašnji partneri PSG, ali i druge relevantne poput DJB, SRS, DSS i niko od njihovih kontrolora, a imali su ih na svim biračkim mestima, nije primetio stotine hiljada listića koji su lopatama ubačeni u kutije.

Dakle, to ne pominje ni jedan od 8.500 zapisnika, to ne pominje ni jedan od preko 85.000 članova biračkih odbora. Treće, što je sasvim nelogično, Đilasova stranka i još neke same svojom voljom nisu želele da učestvuju na tim izborima, kako kažu, da ne bi bili pokradeni.

Sa stanovišta Đilasove logike, s toga nije bilo potrebe za krađom, a onda je nelogična Đilasova tvrdnja o pokradenim izborima jer onda koga je navodno pokrala SNS? Samu sebe? Znači, to su čiste Đilasove halucinacije.

Drugo pitanje imam u vezi još jedne lažne tvrdnje hazjajina Đilasa koji je istog dana izjavio da Srbiju svakog dana napusti 50 hiljada građana. Da, dobro ste čuli, on to čovek tvrdi. Znači, Đilas tvrdi da Srbiju godišnje napusti 18 miliona građana. Srbija ima sedam miliona stanovnika, da je istina to što Đilas tvrdi, Srbija bi bila ispražnjena za pet meseci.

Znači, jednostavno, ovo su izjave koje imaju velike i štetne posledice, obmanjuje se javnost, a Đilas, sami znate, pre dva dana tvrdi i ovoj Skupštini, tj. preti ovoj Skupštini, preti i vlastima ove zemlje, preti Srbiji da će ukoliko ne budu ispunjeni njegovi suludi zahtevi da uklonimo Vučića sa izbora, da mu zabranimo da se kandiduje, da mu zabranimo da nosi liste SNS, da omogućimo Đilasu da dobije izbore na tacni ukoliko je moguće i bez izbora i da dobije nepostojeće „ministarstvo za izbore“, znači to sve izaziva ozbiljne posledice. Setimo se, Đilasova stranka ima rejting 1,6%. On sam ima rejting od 0,6%. Jednostavno i za kraj, zbog čega srbomrsci toliko govore neistinu?

Ljubomorni su zbog toga što lečimo Srbiju, što gradimo Srbiju, što vakcinišemo Srbiju, što uzdižemo Srbiju, što će sutra biti završen velelepni spomenik Stefanu Nemanji, na sve to su ljubomorni. Što reče Basara - oni luče hormon nesreće, zlobe i zavisti, a predsednik Vučić i SNS žele i to omogućujemo i svi mi ovde da Srbija, cela Srbija, pa i Đilasovci luče samo hormone sreće, oksitocin, endorfin, a da im onemogućimo da luče taj štetni kontraerdorfin. Živela Srbija.