SINIŠA KOVAČEVIĆ

Narodna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Siniša Kovačević je do sada jednom bio narodni poslanik, u devetom sazivu, od 2012. do 2014.godine.

U devetom sazivu član Odbora za kulturu i informisanje.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao šesti na listi Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije (Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, DZVM – VMDK, Stranka Makedonaca Srbije, Pokret slobodnih građana, Udruženi sindikati Srbije „Sloga“, Pokret za preokret, Pokret Slobodna Srbija, Vlaška stranka), mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe Narodna stranka. Predsednik je Odbora za kulturu i informisanje, i zamenik člana Odbora za kontrolu službi bezbednosti.

BIOGRAFIJA

Rođen je 30. maja 1954. u selu Šuljam, u Sremu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Sremskoj Mitrovici, a Fakultet dramskih umetnosti, grupu za dramaturgiju, u Beogradu.

Piše i režira za pozorište, film, televiziju i radio. Njegove drame su prevođene na engleski, nemački, ruski, grčki, slovenački i makedonski jezik. Dobitnik je brojnih nagrada poput nagrade Branislav Nušić i Sterijine nagrade koje je osvajao po tri puta.

Bio je redovni profesor dramaturgije na Akademiji umetnosti u Beogradu, te upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. U dva mandata je biran za dekana na Fakultetu umetnosti BK.

Bio je dugogodišnji član Demokratske stranke Srbije, i član njenog Predsedništva. Ovu stranku je napustio u februaru 2014. godine, a u januaru sledeće godine osnovao Srpski otadžbinski front. U junu 2015. godine smenjen je sa mesta predsednika Srpskog otadžbinskog fronta, nakon čega je napustio ovu organizaciju.

Godine 2017. pridružio se Narodnoj stranci, čiji je trenutno potpredsednik.
Poslednji put ažurirano: 03.09.2022, 08:33

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2022.

Gospođe i gospodo, dozvolite mi da se obratim lično, gospodinu Vesiću.

Uvaženi gospodine Vesiću, molio bih vas samo za malo koncentracije, budući da ovde nema premijera, nema ministra finansija, nema gospođe ministarke kulture, a znam vrlo dobro vašu respektabilnu prošlost kada je teatar amaterski u pitanju i to da se krećete kroz literaturu, a najlepše vas molim da, zahvaljujući svojoj inteligenciji, nadam se i dobrim namerama, ovo što ću ja sada reći prenesete nekome od ovih koji su danas odsutni. Ovo dakle, govorim bez imalo ironije i bez imalo cinizma. Nadam se da bi se cinizam, da sam imao nameru da ga imam osetio i ironija takođe.

Dakle, gospođe i gospodo, koju god metodologiju da koristite, da li je to pet ili osam promila, koje ste po budžetu predvideli za kulturu, uvredljivi su i za vas i samu kulturu i za ljude koji se njome bave. Kultura ima nameru da emigrira i ode zauvek iz ove zemlje, nemojte da joj to dozvolimo. Samo nekoliko rečenica o konceptu ovog budžeta i prioritetima jednog vremena i ljudima koji su ga kreirali. U kući obešenog se ne govori o užetu. Za praznim stolom se pred gladnom decom izbegava razgovor o prasetini. Ali, budućnosti radi, neka ostane i ovih nekoliko rečenica uz sve hendikepe koje je donelo ovo vreme ima i neke komparativne prednosti. Jedna od njih je da savršeno dobro pamti. Bilo je vremena koja su se mogla prekomponovati, mogle su se ukrasti i prepevati tuđe pesme, falsifikovati i izmisliti događaji kada su izmet koji je bacan na nekoga krvavi ispljuvci kome je neko obasipan mogli biti i zabašureni ili uklonjeni kada ste tragajući za nečim rečenicama morali provoditi sate po arhivima i bili srećni ako ih pronađete. Sada srećom nije tako. Jedan klik i sve je tu.

Dakle, imali li smisla u ovom trenutku govoriti o operi? O toj savršenoj umetnosti koja spaja sve prethodne arhitekturu, likovne umetnosti, literaturu, muziku. Izbegao bih ovaj diskurs da u budžetu predviđenom za narednu godinu nije ubačena jedna potpuno apsurdna beketovska stavka – nacionalni stadion.

A ima smisla i zbog toga što među poslanicima koji tvore vlast sede i dve operske pevačice, na koncu među vama sede ljudi koji se umetnošću bave u vidu zanata, tim hlebom školuju decu, hrane porodice. Ima među vama i onih koje sam sretao na sajmu knjiga, u pozorištima, na koncertima.

Beograd je poštovane dame i gospodo jedina evropska prestonica koja nema zgradu opere. Imaju je i Tirana, i Kišinjev, ima ljude koji se na vrhunski način bave ovom božanskom umetnošću kao podstanari u zgradi Narodnog pozorišta koju je Knez Mihajlo gradio sa sasvim drugom namenom, kada Beograd ima jedva deset hiljada stanovnika.

Taj višedecenijski, moglo bi se reći jednovekovni podstanarski status je jednako ponižavajući i za dramski ansambl i za članove opere. Neuslovna scena koja se deli sa ansamblom drame bez mogućnosti kontinuiranog repertoarskog igranja, sa nemogućnošću postavljanja ambicioznijih projekata, sa gotovo stalnom potragom za kartom više. Naravno, kada govorim o operi mislim tu i na odličan ansambl baleta, pola riba, pola devojka. Ni operski, ni dramski teatar, pri tome se u našoj zemlji na razdaljini od 70 kilometara, naravno da govorim o Novom Sadu i o Beogradu, u dve visokoškolske umetničke institucije školuju mladi umetnici, dirigenti, pevači, instrumentalisti. Kada se školovanje privede kraju diploma i instrument pod mišku, do duše, sa klavirom i harfom to ide malo teže, ali to će ih sačekati tamo kada polože audiciju, a polože uvek, jer su jako daroviti i dobro školovani, pa u beli, beli svet. Od Toronta preko Kelna, do Sidneja i Velingtona.

Postoji idealna lokacija za zgradu opere, prazan prostor na Trg republike, tako bi se dobila i savršena ambijentalna i funkcionalna, i arhitektonska i kulturna celina.

Ajmo sada na stadion. Preko 500 miliona evra sa izvesnim budućim korekcijama, dame i gospodo, taj nacionalni stadion koristiće se za četiri kvalifikacione utakmice nacionalnog tima, dve pripremne prijateljske za finale nacionalnog kupa i dva velika koncerta, ende. Plus proslava predsednikovog rođendana, naravno u državama koje ga slave. Ukupno devet termina godišnje za preko pola milijarde evra.

Dajte od tog novca po pedeset miliona evra Zvezdi i Partizanu, da srede svoje stadione i imaćete dva dobra stadiona. Pri tom ste i ovaj novi planirali na vodoizvorištu kao da tragate za pijaćom vodom koju treba upropastiti, a po projektu koji je izašao u javnost fasada tog stadiona treba da bude od prirodne vegetacije, ne preveliki estetski ugođaj, ogroman zalivni sistem, lišće koje opada, mnogo zaposlenih na održavanju, insekti, ptice, izmet. I uvek se zbog neumoljivosti klimatskih promena osuši južna i zapadna strana. Dakle, odustanite od tog preduzeća. Nepotrebno je u ovom trenutku.

Napravite operu i ono što ostane, prebacite Ministarstvu kulture. Tako će više knjiga otići u biblioteke, više dece će ići na folklor u amaterska pozorišta, u pozorišta na koncerte. Biće manje izvađenih slezina, manje poniženih profesora, manje prebijenih vršnjaka, manje samoubistava, manje droge.

Tako će 3.000 slobodnih umetnika izaći iz zone gladi i siromaštva. Nekako su mi draži oni mladi ljudi koji vreme provode u biblioteci od onih koji se formiraju na stadionskim šipkama.

Mada je najbolje kada se te dve stvari kombinuje sa još nekim. Ovako, ovo liči na porodicu u kojoj pater familias kada primi platu ne kupi ogrev i udžbenike, ne napuni frižider, nego kupi električni trotinet i svi zadovoljni, viču – bravo tata, jer naš tata je silno želeo taj trotinet, pa hajde da malo gladucnemo i da u cipele stavimo karton, neka đon bude tanak, samo neka tata bude srećan, kada je tati lepo kada vozi trotinet.

Gospodine ministre, gospodine ministre finansija? Gospodine ministre finansija! Gospodine ministre finansija!

Možete li da mi pomognete, uvaženi predsedniče?

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2022.

Ja bih vam bio vrlo zahvalan, imao sam jednu dobronamernu rečenicu koju sam hteo da uputim lično gospodinu ministru, a vidite, bio potpuno ignorisan.

Dakle, uvaženi gospodine ministre finansija, jedino tako možete biti upamćeni, kao i knez Mihailo. Vreme se pamti po Bori Stankoviću, po Nušiću, po Mikelanđelu, Da Vinčiju, po Dostojevskom i Dikensu. Ni njihovi sunarodnici ne znaju ko je bio na vlasti u danima kada su stvarali, kada je Felini snimao Amakord, a Lubarda naslikao Kosovski boj. Treba malo hrabrosti, malo zdravog razuma i pred vama je crven tepih za ulazak u istoriju.

Vas, gospodine Vesiću, oslobađam odgovornosti koje sam vas molio na početku. Hvala vam.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 21.10.2022.

Ja bih, gospođo, ako nemate ništa protiv. S obzirom da je amandman moj, pa onda bih ga ja i elaborirao.

Dakle, ja ću stati u red onih koji su pokušavali da vas ubede da je vrlo potrebno, usudio bih se da kažem neophodno, imati i ministarstvo za dijasporu iz nekolikih razloga.

S obzirom da Srbija spada u red zemalja čija dijaspora veća od matice, neophodna je da se formira ministarstvo za dijasporu kako bi se kontinuirano i organizovano održavao kontakt sa građanima Srbije koji su trajno ili trenutno u rasejanju zbog njihove stalne veze sa otadžbinom, omogućavanja povratka onima koji to žele, sadržajne kulturne i informacione razmene, očuvanja identitetske svesti, jezika i profesionalnih i poslovnih veza sa Srbijom zbog izjednačavanja sa stranim investitorima koji uz državnu pomoć investiraju Srbiji, pomoći koju iseljenici nesebično pružaju u afirmaciji Srbije u kontaktima sa političkim i privrednim činiocima zemalja čiji su danas građani.

Ovo ministarstvo bilo bi u obavezi da omogući sveobuhvatno glasanje na izborima svima koji imaju glasačko pravo i koji to žele.

S obzirom na višemilionski broj migranata, ali i njihov materijalni doprinos razvoju i napretku Srbije kroz doznake koje se mere milijardama evra, ovo ministarstvo bi u značajnoj meri unapredilo i institucionalizovalo saradnju sa građanima Srbije koji žive i rade van zemlje.

Drage kolege, srećne zemlje nemaju dijasporu. Oni imaju turiste. Dijaspora se javlja usled siromaštva, političke represije, ugrožavanja demokratskih, religijskih, nacionalnih prava. Drugim rečima, karta u jednom pravcu kupuje se za ne slobodu i glad. Primeri za to su Irska, jug Italije, Turska, Dalmacija, Poljska, Srbija danas.

Tamo gde je matica organizovano brinula o svojim iseljenicima, oni i u trećem ili četvrtom kolenu osećaju jaku emocionalnu vezu sa postojbinom. Spona su nove otadžbine i starog kraja. Od nas, poštovane kolege i koleginice, zavisi hoćemo li izgubiti dijasporu koja je trenutno obrazovanija, hrabrija i mlađa od nas.

Hvala lepo.

Imovinska karta

(Beograd, 02.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 139000.00 RSD 01.08.2022 -
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzioner) Republika Mesečno 95000.00 RSD 30.05.2019 -