Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovana predsednice, poštovani predsedniče Vlade, gospodo ministri, poštovani narodni poslanici, znate, jasno je da i ovo vreme koje imamo i koje bi trebalo da potrošimo za raspravu o rebalansu budžeta i Zakonu o finansijskoj podršci porodica sa decom, nećemo potrošiti za to. Potrošićemo kao lične uvrede, animozitete i naravno za priču o Rio Tintu, iako ovome nije mesto, ne zato što neko beži od toga, to dolazi pa dolazi, zato što očigledno ne možete da nađete ništa drugo što mislite da vas povezuje sa biračima i građanima Srbije, ali to nije važno, u politici nema ljutnje oko toga, ali ono što izaziva ljutnju jeste što se ovde mešaju stvari i pominju stvari koje ne smeju da se pominju ničiji grobovi, ničije kosti ne smeju da postanu deo naše političke rasprave, ničiji. Znate, ovo je zemlja koja traje mnogo, u ovim klupama je ubijen Pavle Radić, ubio ga Puniša Račić, kako možete da kažete da ona treba da se raspravlja u ovoj zgradi, ovde je neko poginuo.
Znate li da je ispod mosta na Adi, bila je poslednja ili prva odbrana Beograda 1915. godine trećepozivci su tu izginuli, na Adi Ciganliji, pa da srušimo most na Adi.
Znate li da na kopovima Kolubarskim, koliko je iskopano mučenika koji su izginuli u Kolubarskoj bitci, eshumirani i odneti u crkvu u Lazarevcu, jel treba da ukinemo i te kopove? Nema stope ove svete zemlje gde neko svojom glavom nije platio za našu slobodu. Ali nemojmo da te svete kosti koristimo za naše nedostojne političke igre i prepucavanja.
Samo to molim da se uzdržimo i da pokušamo da to uradimo, jer znate kada govorite, nemojte da dovodite onog šiptarskog lobistu, onog ološa Violu Fon Kramon u Gornje Nedeljice, da vam to bude argument, podrška Zelenih iz Nemačke, onih koji su nas bombardovali i to je argument i deo naše politike.
Viola Fon Kramon, nema goreg šiptarskog ološa, nema goreg mrzitelja Srbije. Nju dovodimo i tada ne pričamo o grobovima i kostima, tada nema veze? Tada je to sve u redu, samo nek ona dođe nek podrži nas.
Dakle, molim vas, narodni poslanici, ima mesto i vreme za sve. Raspravljaćemo o svemu. Vređaćemo se, svađaćemo se, nalazićemo argumente. Sve je u redu i sve je dozvoljeno, samo vas molim, nemojte ničije kosti da iskopravate. Nemojte grobovima da branite sopstvenu politiku.
Hvala.
Kao što smo najavili, to je to, to je rasprava, koga ćemo da uvredimo, koga ćemo da pljunemo, koga ćemo dalje da zapljunemo. Mislimo da smo strašno duhoviti, strašno pametni kada nekog izvređamo. Ovde smo mogli da slušamo i razne fantazije o nudistima, pa nam se to iznosi – kada se svi skinu goli. Očigledno se razmišlja o tome, ima i tih ideja.
Ali, nismo čuli ništa o budžetu, ništa o politici. Samo da pomognem, više zbog građana Srbije, nekima zaista ne treba pomagati. Znate, Gerharda Šredera je Vladimir Putin uposlio za predsednika Nadzornog odbora za izgradnju Severnog toga, najznačajnijeg ekonomskog projekta u svoje vreme između Rusije i Nemačke. Nije on to uradio što voli Šredera, ni što misli nešto dobro o politici Gerharda Šredera, uradio je to zato što je realni političar i zato što u politici koristite sva sredstva da biste došli do cilja za vašu zemlju. To se tako radi. Tražite one koji mogu da vam pomognu za bolje pozicioniranje vaše zemlje. Šta mislite o njima, šta vas briga šta mislite o njima i koristite ih za svoje ciljeve i svoje potrebe. Šta je tu sporno? To samo oni koji ništa ne znaju o politici, koji uopšte ne razumeju šta je politika, ne mogu da shvate.
Ovde se Tito odjedanput pominje nešto češće nego ikada, Tito je odlikovao Kurta Valdhajma, nacističkog prevodioca koji je učestvovao u ofanzivi na Kozari, ali ga je odlikovao zato što mu je posle bio generalni sekretar UN i SFRJ, odnosno Jugoslavija pre toga, imala i te kakve koristi od takvog generalnog sekretara. Šta misli o Kurtu Valdhajmu? Sve najgore, nacista, učestvovao u progonu našeg naroda na Kozari. I? Ljudi, politika, pogotovo državna visoka politika, se ne vodi stvarima kao što je lični osećaj, emocija, sviđanje ili ne sviđanje, nego gledaš da iskoristiš sve što možeš za korist svoje države i svog naroda. Za to služi politika, za to služe oni koji vode državu i ništa drugo.
Ovo govorim zbog građana Srbije, uopšte ne očekujem da sad neko promeni svoje mišljenje ili da počne da se ponaša kao da mu je stalo do ove zemlje. Molim sve, nivo uvreda ne morate da smanjujete, ali vas molim, nemojte da koristite ničije grobove, nemojte ničije kosti. Ova zemlja je pokazala poštovanje prema kostima.
Kao ministar odbrane imao sam tu čast da objavim po prvi put kodifikovano skoro sva imena ili sva imena do kojih smo mogli da dođemo poginulih na sve načine, i civila i vojnika u Prvom svetskom ratu. To nismo uradili skoro 100 godina. Bolje da smo o tome razmišljali nego što smo se prepucavali, svađali i govorili ovakve ružne reči jedni drugima.
Još jedna stvar, samo zbog istorije, prvo obeležavanje NATO agresije kao NATO agresije, ne akcije, ne operacije, je bilo urađeno za vreme Vlade Aleksandra Vučića. Prvi put ispred zgrade Vlade Republike Srbije izašli smo, okupili se, noć je bila, sećam se, i celom svetu Aleksandar Vučić kao prvi predsednik Vlade, a bilo ih je mnogo pre njega od 1999. godine, je izašao i rekao – NATO agresija. E, to je ono što ostaje zapisano. To je ono što je istorija i to je ono što menja pogled na istoriju i pogled na svet. A to ako iskoristite nekog stranca za potrebe Srbije, ma bravo, pa radite to. iskoristite svakog lobistu, svakog ko može da pomogne Srbiji, iskoristite ga, ali to nema veze sa istorijom kojoj smo svedočili i koju smo pisali. Hvala.
Znate, ovde se pominju dve stvari koje zaista mogu da zbune javnost. Ja hoću da raščistimo to kao prvo.
Ministri ovde nikome ne kradu nikakvo vreme. Ministri su ovde da bi dali odgovarajuća objašnjenja ili dali političke odgovore kada se prema njima ponaša kao prema političarima. Da nismo ovde, onda bi vaše klupe odjekivale od pravednog gneva što vas Vlada ne poštuje i što nema ministara. Pa, kad vas već Vlada poštuje i kad su ministri tu, oni neće da sede tu i da ćute, da slušaju uvrede, napade ili bar da odgovore na pitanja kojih je, nažalost, bilo veoma, veoma malo.
Mi smo ovde obično odgovarali na uvrede i svađe, ništa drugo, ne zato što smo ih mi pokretali, već zato što je to bila sednica i tako dok sam ja ministar, dok dolazim u ovu klupu, ja ću se boriti.
E, sad, još jedna stvar, građani Srbije, sednica o litijumu je počela, traje već pet dana. Mi nismo imali ni jedan jedini razgovor o amandmanima, mi samo pričamo o litijumu. U formalnom smislu nije počela, u političkom, u praktičnom smislu, ovo je rasprava o litijumu. Pa, mi samo o litijumu pričamo, isključivo pričamo o tome ko je kad kopao, ko će kopati, šta će raditi.
Dakle, građani Srbije, mi ćemo dati sve od sebe da rasprave o litijumu bude, da dođe do nje već jednom. To ne može da se uradi na ovaj način kako je predviđeno, bez pomoći ljudi iz opozicije. Nema šta da se priča o tome. Mi smo već mogli da raspravljamo o litijumu pod imenom i prezimenom litijuma, ali kao što vidite, mi isključivo raspravljamo o litijumu. I niko ovde nije kažnjen zato što je svoj amandman potrošio na raspravu o litijumu. Ništa drugo ne radimo. U redu je, nastavite, ali samo kažite ljudima - raspravljamo o litijumu, to je naš način da dođemo do toga, da ne dođemo do sednice, jer mi sednicu želimo. Mi želimo da o tome raspravljamo.