ALEKSANDAR VULIN

Pokret socijalista

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Aleksandar Vulin biran je za narodnog poslanika u dva saziva.

BIOGRAFIJA

Rođen je 1972. godine u Novom Sadu. Završio je gimnaziju u Sremskim Karlovcima i Pravni fakultet u Kragujevcu.

Bio je pomoćnik direktora marketinga u firmi „Super pres“ od 2000. do 2002. godine. Nakon toga, bio je direktor marketinga u firmi Color press od 2003. do 2007. godine, a zamenik generalnog direktora Color media international od 2007. do 2012. godine.

Bio je odgovorni urednik nedeljnika Pečat i kolumnista u više dnevnih i nedeljnih listova.

Biran je za odbornika u Opštini Rakovica i odbornika u Skupštini grada Beograda.

Za direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju izabran je u avgustu 2012. godine. Tu funkciju je obavljao do septembra 2013. godine, kada je imenovan za ministra bez portfelja zaduženog za Kosovo i Metohiju. Na toj funkciji je ostao do aprila 2014. godine.

U aprilu 2014. imenovan je za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

U avgustu 2016. godine dobio je novi mandat na čelu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Na dužnosti ministra odbrane bio je od juna 2017. godine do oktobra 2020. godine, kada je izabran za ministra unutrašnjih poslova i tu funkciju je vršio do kraja oktobra 2022. godine.

Na čelo Bezbednosno-informativne agencije imenovan je početkom decembra 2022. godine. Ostavku na mesto direktora BIA podneo je 3. novembra 2023.

Za potpredsednika Vlade Srbije izabran je 2. maja 2024. godine.

Osnivač je Jugoslovenske levice, koju je napustio 1998. godine, kada je vršio funkciju zamenika predsednika. Socijalističkoj partiji Srbije pristupio je na Šestom kongresu i tom prilikom izabran je za člana Izvršnog odbora. Iz SPS se povukao 2007. godine i sa akademikom Mihailom Markovićem formirao je Pokret socijalista, čiji je i danas predsednik.
Poslednji put ažurirano: 07.05.2024, 09:26

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanik
  • Beograd
  • Novi Sad
  • 02.10.1972.
    • Potpredsednik Vlade

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.11.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, gospodo i gospođe potpredsednici, drugarice i drugovi, dame i gospodo narodni poslanici, još jednom smo pred vama i još jednom dolazimo pred vas sa sporazumima, sa predlozima sporazuma koje ćete, nadam se, podržati i prihvatiti, a koji će na bolje menjati život naših građana, ali isto tako i svih onih koji u dobru žive sa Republikom Srbijom.
Pred vama je danas Sporazum o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa na zapadnom Balkanu i Sporazum o uzajamnom priznavanju i zameni vozačkih dozvola sa Narodnom Republikom Kinom.
Donošenje ovih predloga, donošenje zakona omogućiće da bolje sarađujemo, da pomažemo jedni drugima, a više od svega pomoći će našim građanima da ostvaruju svoja prava.
Poznato vam je, dame i gospodo, da je predsednik Republike Srbije u Skoplju 29. jula 2021. godine zajedno sa predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije i premijerom Savete ministara Republike Albanije, premijerom Saveta ministara Republike Albanije potpisao set od tri sporazuma – Sporazum, koji je pred vama, o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa na zapadnom Balkanu, Memorandum o razumevanju o saradnji i omogućavanja uvoza, izvoza i protoka robe na zapadnom Balkanu i Memorandum o razumevanju i saradnji u vezi sa slobodnim pristupom tržištu rada na zapadnom Balkanu.
Iza ovih velikih reči i dugačkih rečenica zapravo se krije ili se ne krije ništa, naravno, ali stoji jedna istorijska misao sa kojom mi Balkanci živimo već vekovima, stoji istorijska misao sa kojom mi Balkanci treba da formiramo sopstvene politike, a to znači Balkan Balkancima. To znači da smo mi ti koji treba da uređujemo način života za nas i našu decu, da smo mi ti koji ćemo prostor koji zovemo Balkanom omeđijati našim interesima i ne čekati da neko dođe da to uradi za nas.
Sve zemlje o kojima govorimo su zemlje koje žele da postanu članice EU. Da li će EU ikada želeti da se proširi na zapadni Balkan veliko je pitanje. Zašto bismo mi to čekali? Zašto bismo mi čekali da nam ovde dođe neko iz Brisela i da nam kaže da treba da ubrzamo protok robe i kapitala? Zašto bismo mi čekali da neko ovde dođe i da nam kaže – hajde da ubrzamo mogućnost kretanja ljudi? Zašto bismo mi čekali na Brisel ili nekakvu Vladu, izbore nekih drugih zemalja da nam kažu kako treba da radimo i kako treba da živimo? Ovo je naša potreba.
Da li se to sviđa nekome spolja, ne znam. Da li je to ono što želi EU od nas, ni to ne znam, ali znam da građani ovih zemalja imaju potrebu da se brže kreću, da jednostavnije trguju i da žive bolje. Svako upoznavanje je dokaz snage onog ko upoznavanje nudi. Srbija nema čega da se plaši. Želimo da otvorimo naše granice, želimo da otvorimo naše puteve, želimo da otvorimo i druge granice i druge puteve za naše privrednike i za našu robu. Ono što mi stvaramo i što proizvodimo.
Kada god smo bi Balkanci odlučivali sami o sebi, živeli smo u miru. Kada su nam dolazili spolja, ginuli smo i ratovali za njihove interese, ginuli smo i ratovali za njihova bogatstva. Vreme je da sami odlučujemo o sebi.
Predsednik Aleksandar Vučić je jedan od poslednjih suverenih, slobodnih, nezavisnih lidera u Evropi. Zato i može da ponudi Balkan Balkancima, zato i može da ponudi otvaranje, razgovor, zato i može da ponudi zajedničko tržište, zato može da ponudi otvaranje granica. Zato što ne mora da pita nikoga da li mu je to dozvoljeno ili nije, a oni koji nisu pristupili ovom sporazumu najbolje znaju koga su pitali, pa im je rečeno da možda i ne treba da budu tu. Bez obzira što je u interesu svake od zemalja kojima je ovo ponuđeno, da bude ovde.
Dakle, dame i gospodo, drugarice i drugovi, ja se nadam da ćete podržati ovaj sporazum i da ćete prepoznati konkretne koristi naših građana i potrebu da naši građani žive bolje i jednostavnije.
Takođe, pred vama se nalazi i jedan veoma važan Sporazum o uzajamnom priznavanju i zameni vozačkih dozvola sa NRK. Sporazum je potpisan 27. maja 2021. godine i navedeni sporazum je rezultat težnje dve strane da svojim državljanima koji borave na teritorijama druge strane, olakšaju postupak dobijanja vozačke dozvole. Stvar je veoma jednostavna, mogućnost da naši državljani kada odu u Kinu ne moraju da polažu ni teorijski, ni praktični deo, dovoljno je da uz odgovarajuću dokumentaciju, bez ikakvih troškova se prijave nadležnom organu i dobiju vozačku dozvolu. Isto važi i za državljane NRK koji žive sa nama i kraj nas i mogućnost da njihova vozačka dozvola bude priznata u našem sistemu, da važi pod potpuno istim pravilima. Korist je i za jedne i za druge, korist je za svakog pojedinca, ali i govori o odnosima dve zemlje. Govori o očekivanjima dve zemlje, jedne od drugih, govori o očekivanju da će naša privredna, ekonomska, pa i politička saradnja biti sve snažnija, sve izraženija. Samim tim, da će se sve više ljudi kretati na teritoriji obe zemlje.
Biću vam zahvalan ukoliko podržite i ovaj sporazum i omogućite našim državljanima da vrlo brzo dobiju vozačku dozvolu u Kini i naravno, kineskim državljanima da se u Republici Srbiji osećaju kao kod svoje kuće, da mogu da žive, rade i da imaju što manje prepreka, a što više otvorenih mogućnosti. Dame i gospodo, drugarice i drugovi, radujem se našoj današnjoj raspravi. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.11.2021.

Ja vam se zahvaljujem na podršci i razumevanju. Samo ukratko, što se tiče ledolomaca, ledolomce nabavlja Ministarstvo poljoprivrede, ne mi, i koliko znam u toku jeste nabavka, biće i ledolomaca.
Što se tiče kanadera, kanader je avion koji nikako ne bi odgovarao nama za naš prostor. To se radi za more, treba vam more da imate kanader. Ono što mi radimo, što nabavljamo, nabavljamo helikoptere „kamov“ ruske proizvodnje, vatrogasne helikoptere, a svi naši postojeći helikopteri su već predviđeni, odnosno najveći deo njih je već predviđen za mogućnost da može da nosi vedro i da učestvuje u gašenju. Na primer, mi smo baš u Severnoj Makedoniji i u Grčkoj koristili naše helikoptere sa vedrom. To je taj sistem. „Kamov“ bi bio, naravno, veliki napredak i bio bi mnogo bolje rešenje, ali o tome u ovom trenutku pregovaramo.
Mi objektivno čak povećavamo naše kapacitete, možda i više nego što je potrebno za našu zemlju, ali hoćemo regionalno da možemo da delujemo, jer znate, sa klimatskim promenama, ovim katastrofama, nijedan čovek, pa nijedna zemlja nije ostrvo, potrebno je moći iskoračiti i pomoći jedni drugima, kao što smo vrlo efikasno pokazali. Tamo nastavljamo sa ulaganjem, u to možete biti sigurni, kao što znate, i u Novom Pazaru. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.11.2021.

Reći za Srbiju da je fašistička zemlja ili da u njoj ima fašizma koji je podržan od strane vlasti nije uvreda samo za Srbiju, nije uvreda samo za vlast, nije uvreda čak ni za ovu generaciju građana Srbije, to je uvreda za stotine hiljada ubijenih srpskih antifašista koji su se borili protiv nacizma i fašizma.
Srpski antifašisti su svesno žrtvovali svoje živote znajući protiv čega se bore. Oni su znali sa kakvim zlom se suprotstavljaju i sa kakvim zlom se bore. Za razliku od većine evropskih naroda, srpski narod nikada nije prihvatio fašizam kao sopstvenu ideologiju, kao način života, kao društveno uređenje. Srpski narod se svesno suprotstavio fašizmu i bio je svesno spreman da plati cenu.
Istoričari danas raspravljaju da li je 27. marta bio ispravan ili nije, u političkom smislu, da li je bio produkt obaveštajnih službi ili ne, ali se oko jednog svi slažu - svi Srbi su mislili da se fašizmu mora dati otpor i svi do jednog su bili uz otpor Trojnom paktu. Reći to narodu koji je toliko krvario, govori da o tom narodu mislite loše. To nije politika.
Ovo nije političko nadgornjavanje u kome tražite prostor da uzmete neki politički poen, što je legitimna stvar, ovo je uvreda za svakog Srbija gde god on da živi. U Srbiji nije bilo fašizma ni 1941. godine. Oni koji su bili na strani fašizma, prvo se sa njima obračunao srpski narod. Strašna uvreda. Grozna uvreda.
Uopšte neću da pokušavam da pravim sad paralele šta se dešava u Hrvatskoj, BiH ili nekim drugim zemljama. Uopšte nije važno. Ne zanima me šta se dešava kod njih. Zanima me samo da u srpskom narodu i državi Srbiji ne može da se govori o fašizmu.
Nadam se da će poslanik imati hrabrosti da se izvini, kao što je imao hrabrosti da kaže tako strašnu laž. I znam da to što govori ne misli ni jedan jedini Bošnjak u Srbiji. Ni jedan jedini Bošnjak u Srbiji ne misli da je ovo fašistička zemlja, ne misli da je na bilo koji način diskriminisan i ne misli na bilo koji način da u ovoj zemlji fašizma ikada može biti.
Molim vas, ovo govorim mojim sugrađanima bošnjačke nacionalnosti, niko o vama nikada neće suditi na osnovu izjava mržnje i laži koje smo danas čuli, nikada. I nemoj da mislite da treba nekom da se izvinjavate za to. Ništa vi niste odgovorni za ovu budalaštinu i uvredu koja je ovde izrečena. Ništa. Ni jedan Bošnjak nije odgovoran za ovu glupost koja je rečena državi Srbiji, ni jedan. I molim vas, nemojte da se osećate loše zbog toga, nemoj da vas neko pita nešto za to. Vi nemate nikakvu odgovornost za ovakvu glupost i ovakvu laž, baš nikakvu.
Ja znam da svaki Bošnjak misli sve najbolje o svojoj zemlji i sigurno ne misli tako o fašizmu, da ovde postoji fašizam ili bilo šta slično. To je uvreda i za mrtve i za žive i za one koji će tek da žive. Mi postojimo na boljoj strani sveta zato što su naši preci svesno žrtvovali sopstvene živote u borbi protiv fašizma.
Nadam se da ovaj visoki dom koji je svašta čuo neće više nikad čuti takvu glupost. Hvala.