Poštovana predsednice, poštovani predsedniče Vlade, gospodo ministri, poštovani narodni poslanici, znate, jasno je da i ovo vreme koje imamo i koje bi trebalo da potrošimo za raspravu o rebalansu budžeta i Zakonu o finansijskoj podršci porodica sa decom, nećemo potrošiti za to. Potrošićemo kao lične uvrede, animozitete i naravno za priču o Rio Tintu, iako ovome nije mesto, ne zato što neko beži od toga, to dolazi pa dolazi, zato što očigledno ne možete da nađete ništa drugo što mislite da vas povezuje sa biračima i građanima Srbije, ali to nije važno, u politici nema ljutnje oko toga, ali ono što izaziva ljutnju jeste što se ovde mešaju stvari i pominju stvari koje ne smeju da se pominju ničiji grobovi, ničije kosti ne smeju da postanu deo naše političke rasprave, ničiji. Znate, ovo je zemlja koja traje mnogo, u ovim klupama je ubijen Pavle Radić, ubio ga Puniša Račić, kako možete da kažete da ona treba da se raspravlja u ovoj zgradi, ovde je neko poginuo.
Znate li da je ispod mosta na Adi, bila je poslednja ili prva odbrana Beograda 1915. godine trećepozivci su tu izginuli, na Adi Ciganliji, pa da srušimo most na Adi.
Znate li da na kopovima Kolubarskim, koliko je iskopano mučenika koji su izginuli u Kolubarskoj bitci, eshumirani i odneti u crkvu u Lazarevcu, jel treba da ukinemo i te kopove? Nema stope ove svete zemlje gde neko svojom glavom nije platio za našu slobodu. Ali nemojmo da te svete kosti koristimo za naše nedostojne političke igre i prepucavanja.
Samo to molim da se uzdržimo i da pokušamo da to uradimo, jer znate kada govorite, nemojte da dovodite onog šiptarskog lobistu, onog ološa Violu Fon Kramon u Gornje Nedeljice, da vam to bude argument, podrška Zelenih iz Nemačke, onih koji su nas bombardovali i to je argument i deo naše politike.
Viola Fon Kramon, nema goreg šiptarskog ološa, nema goreg mrzitelja Srbije. Nju dovodimo i tada ne pričamo o grobovima i kostima, tada nema veze? Tada je to sve u redu, samo nek ona dođe nek podrži nas.
Dakle, molim vas, narodni poslanici, ima mesto i vreme za sve. Raspravljaćemo o svemu. Vređaćemo se, svađaćemo se, nalazićemo argumente. Sve je u redu i sve je dozvoljeno, samo vas molim, nemojte ničije kosti da iskopravate. Nemojte grobovima da branite sopstvenu politiku.
Hvala.

Kao što smo najavili, to je to, to je rasprava, koga ćemo da uvredimo, koga ćemo da pljunemo, koga ćemo dalje da zapljunemo. Mislimo da smo strašno duhoviti, strašno pametni kada nekog izvređamo. Ovde smo mogli da slušamo i razne fantazije o nudistima, pa nam se to iznosi – kada se svi skinu goli. Očigledno se razmišlja o tome, ima i tih ideja.
Ali, nismo čuli ništa o budžetu, ništa o politici. Samo da pomognem, više zbog građana Srbije, nekima zaista ne treba pomagati. Znate, Gerharda Šredera je Vladimir Putin uposlio za predsednika Nadzornog odbora za izgradnju Severnog toga, najznačajnijeg ekonomskog projekta u svoje vreme između Rusije i Nemačke. Nije on to uradio što voli Šredera, ni što misli nešto dobro o politici Gerharda Šredera, uradio je to zato što je realni političar i zato što u politici koristite sva sredstva da biste došli do cilja za vašu zemlju. To se tako radi. Tražite one koji mogu da vam pomognu za bolje pozicioniranje vaše zemlje. Šta mislite o njima, šta vas briga šta mislite o njima i koristite ih za svoje ciljeve i svoje potrebe. Šta je tu sporno? To samo oni koji ništa ne znaju o politici, koji uopšte ne razumeju šta je politika, ne mogu da shvate.
Ovde se Tito odjedanput pominje nešto češće nego ikada, Tito je odlikovao Kurta Valdhajma, nacističkog prevodioca koji je učestvovao u ofanzivi na Kozari, ali ga je odlikovao zato što mu je posle bio generalni sekretar UN i SFRJ, odnosno Jugoslavija pre toga, imala i te kakve koristi od takvog generalnog sekretara. Šta misli o Kurtu Valdhajmu? Sve najgore, nacista, učestvovao u progonu našeg naroda na Kozari. I? Ljudi, politika, pogotovo državna visoka politika, se ne vodi stvarima kao što je lični osećaj, emocija, sviđanje ili ne sviđanje, nego gledaš da iskoristiš sve što možeš za korist svoje države i svog naroda. Za to služi politika, za to služe oni koji vode državu i ništa drugo.
Ovo govorim zbog građana Srbije, uopšte ne očekujem da sad neko promeni svoje mišljenje ili da počne da se ponaša kao da mu je stalo do ove zemlje. Molim sve, nivo uvreda ne morate da smanjujete, ali vas molim, nemojte da koristite ničije grobove, nemojte ničije kosti. Ova zemlja je pokazala poštovanje prema kostima.
Kao ministar odbrane imao sam tu čast da objavim po prvi put kodifikovano skoro sva imena ili sva imena do kojih smo mogli da dođemo poginulih na sve načine, i civila i vojnika u Prvom svetskom ratu. To nismo uradili skoro 100 godina. Bolje da smo o tome razmišljali nego što smo se prepucavali, svađali i govorili ovakve ružne reči jedni drugima.
Još jedna stvar, samo zbog istorije, prvo obeležavanje NATO agresije kao NATO agresije, ne akcije, ne operacije, je bilo urađeno za vreme Vlade Aleksandra Vučića. Prvi put ispred zgrade Vlade Republike Srbije izašli smo, okupili se, noć je bila, sećam se, i celom svetu Aleksandar Vučić kao prvi predsednik Vlade, a bilo ih je mnogo pre njega od 1999. godine, je izašao i rekao – NATO agresija. E, to je ono što ostaje zapisano. To je ono što je istorija i to je ono što menja pogled na istoriju i pogled na svet. A to ako iskoristite nekog stranca za potrebe Srbije, ma bravo, pa radite to. iskoristite svakog lobistu, svakog ko može da pomogne Srbiji, iskoristite ga, ali to nema veze sa istorijom kojoj smo svedočili i koju smo pisali. Hvala.

Znate, ovde se pominju dve stvari koje zaista mogu da zbune javnost. Ja hoću da raščistimo to kao prvo.
Ministri ovde nikome ne kradu nikakvo vreme. Ministri su ovde da bi dali odgovarajuća objašnjenja ili dali političke odgovore kada se prema njima ponaša kao prema političarima. Da nismo ovde, onda bi vaše klupe odjekivale od pravednog gneva što vas Vlada ne poštuje i što nema ministara. Pa, kad vas već Vlada poštuje i kad su ministri tu, oni neće da sede tu i da ćute, da slušaju uvrede, napade ili bar da odgovore na pitanja kojih je, nažalost, bilo veoma, veoma malo.
Mi smo ovde obično odgovarali na uvrede i svađe, ništa drugo, ne zato što smo ih mi pokretali, već zato što je to bila sednica i tako dok sam ja ministar, dok dolazim u ovu klupu, ja ću se boriti.
E, sad, još jedna stvar, građani Srbije, sednica o litijumu je počela, traje već pet dana. Mi nismo imali ni jedan jedini razgovor o amandmanima, mi samo pričamo o litijumu. U formalnom smislu nije počela, u političkom, u praktičnom smislu, ovo je rasprava o litijumu. Pa, mi samo o litijumu pričamo, isključivo pričamo o tome ko je kad kopao, ko će kopati, šta će raditi.
Dakle, građani Srbije, mi ćemo dati sve od sebe da rasprave o litijumu bude, da dođe do nje već jednom. To ne može da se uradi na ovaj način kako je predviđeno, bez pomoći ljudi iz opozicije. Nema šta da se priča o tome. Mi smo već mogli da raspravljamo o litijumu pod imenom i prezimenom litijuma, ali kao što vidite, mi isključivo raspravljamo o litijumu. I niko ovde nije kažnjen zato što je svoj amandman potrošio na raspravu o litijumu. Ništa drugo ne radimo. U redu je, nastavite, ali samo kažite ljudima - raspravljamo o litijumu, to je naš način da dođemo do toga, da ne dođemo do sednice, jer mi sednicu želimo. Mi želimo da o tome raspravljamo.

Dakle, ja i dalje stojim pri svojoj tvrdnji da ženska dobrota i lepota su takve da ja nemam šta da se svađam. Ja apsolutno sve prihvatam što kažete, sve ste u pravu. Zbog građana ću, naravno, reći da morate da razumete da to nije vlasništvo potpredsednika Vlade, MUP-a, Ministarstva pravde, suda. To je predmet koji se dodeljuje od strane Uprave, ne agencije ili šta ste rekli, za oduzetu imovinu. Oni privremeno nešto oduzmu…
(Narodni poslanik Slavica Radovanović dobacuje.)
Kao što sam rekao, ja kad čujem ženski glas, ja ućutim, istog sekunda. Znači, da vam ne odgovaram više.
(Narodni poslanik Slavica Radovanović dobacuje.)
U redu. Hvala. Šalim se. Odgovoriću zbog naših građana.
Šta je ovde pozadina svega? Amerika. Najvažnije je što je meni zabranjen ulazak u Ameriku, CIA zabranila. Kome CIA zabrani, to je gotovo, nema tu šta da se raspravlja. Da li je CIA u pravu, nije u pravu, koga briga za to, baš kao i ovo. Ljudi, kada je nešto predmet krivičnog dela može da se koristi na zakonom predviđen način, ne može da se otuđi. To je krivično delo. Ne možete otuđiti nešto bez sudske odluke, jel vi mislite da smo mi razbojnička banda? Dođemo, otmemo, pa kažemo – daj sad ovo. Ne može.
Dakle, ljudi, molim vas, hajmo samo da budemo toliko parlamentarni da se služimo koliko, toliko argumentima. Napadi su dozvoljeni, podmetanja su dozvoljena, laži su dozvoljene. U ovom parlamentu, po zakonu, govornica vas štiti, možete da slažete šta god hoćete, ne mogu čak ni da vas tužim. Imate privilegiju da stojite ovde i možete čak… Nema problema, sve je dozvoljeno, ali vas samo molim da ne predlažete vršenje krivičnih dela, nije moguće.
Samo da znate Uprava za oduzetu imovinu je dodelila desetine, stotine vozila raznim nevladinim organizacijama, Crvenom krstu, izviđačima, ženskim centrima, bolnicama.
Znate, koliko bolnica voze to? Znate, koliko centara za socijalni rad? Znate, koliko se to dešava?
Dakle, to je jednostavno tako. Ali, pozadina svega ali pozadina svega, pozadina svega jeste, što je meni zabranjen ulazak u Ameriku za razliku vašeg šefa stanke, kome je to najveća čast i ponos da preko onog pašnjaka ode u Ameriku. Ja tamo na ovaj način ne želim da idem. Ja sam se za svoju zemlju borio, za svoju zemlju ću se i dalje boriti i odmah da vam kažem SAD odlično znaju kako su…
Znate šta mi je rekao, suviše je to visok nivo šefa CIA da bih vam rekao ime jer to je za vas malo previše, ali, razgovarao je sa mnom i rekao mi - gospodine Vulin, mi znamo da vi niste ni ruski agent, ni kriminalac ali vi ste strateški suprotstavljeni stavovima moje Vlade. Tačno. Apsolutno tačno. Zato što su strateški stavove njegove Vlade da priznamo Kosovo, da napustimo Republiku Srpsku i da uvedemo sankcije Ruskoj federaciji. Ništa od toga se neće desiti dok Aleksandar Vučić vodi Srbiju i dok sam ja u Vladi Srbije i tačka. Hvala.

Znate kako, zaista se ne bih ni javljao pošto je rasprava koja je potpuno besmislena, ne pominju se amandmani uopšte, ne pominje se rast, budžet, ma kakav budžet.
Znate, kad smo mi bili u opoziciji mi smo se najiskrenije radovali svakoj prilici, a budžetu, budžet je bio mera svih stvari. Tu je svaki naš poslanik morao da da sve od sebe. Ovde vidim to nema veze, kakav budžet, ajde da se izvređamo malo lično i to je sve, to je sasvim dovoljno. Nema ni ideje, nema ni ideologije, ali pričaćemo o tome neki drugi put.
Ono zašto sam se javio – Veljko Belivuk i čitav klan su optuženi za najmonstruoznija krivična dela. Ti ljudi su optuženi za to da su ubijali, mučili ljude, otimali, silovali, dilovali drogu. Ne postoji teže skup… Mislim, ne znam da li je pedofilija, samo pedofilija nije obuhvaćena njihovom optužnicom, od najodvratnijih dela. Ti ljudi po zakonu imaju pravo da se brane kako god hoće, mogu da lažu kako god hoće, shvatite to. Vi to naravno znate, ali ovo pričam zbog naše javnosti. Oni imaju zakonsku mogućnost da lažu, da lažu kako god hoće i šta god hoće, a mi ovde u Skupštini uzimamo njihove reči kao Sveto pismo. Pa, ni njihovi advokati to ne uzimaju kao istinu, nego samo kao sredstvo. Znate, oni izađu i kažu – jeste li našli telo? Niste, a možda je čovek živ, možda je pobegao u Argentinu.
Pazite, to je dozvoljeno advokatu, ali to ne može biti dozvoljeno ovde, u Narodnoj skupštini da se mi tako ponašamo. Nije u redu, jednostavno nije u redu.
Znate, ja sam slušao, taj isti Veljko Belivuk koga sam, imao sam čast, ogromnu privilegiju, nešto za šta se živi, da budem na čelu tima, malog tima ljudi u Ministarstvu unutrašnjih poslova koji je uhapsio i razbio tu bandu i onda slušam Belivuka koji kaže kako sam ja bio kurir između njega i Vučića. Jeste li vi normalni? Vi stvarno mislite da bi Vučićev kurir smeo da uhapsi Belivuka i da se ne boji da će on pričati o tome? Evo, ja sam spreman da izađem javno pred svaki poligraf na svetu, na svetu, ne srpski, ne naš, ne BIA, ne vojska, na svetu, da odgovorim na vrlo jednostavno pitanje - da li sam ikada u svom životu sreo Veljka Belivuka, Miljkovića ili bilo koga od te bagre. Pred svim kamerama ovog sveta. Mislite da sam mogao da učestvujem u njegovom hapšenju, a da se ne bojim da će reći da smo sarađivali?
Nemojte zaboraviti, mi smo uhapsili, to je tad bilo, tridesetak ljudi je uhapšeno u toj operaciji, posle smo uhapsili i Šarića, uhapsili smo i Elez bez ijednog ispaljenog metka. Mi nismo streljali, mi nismo nikog streljali, mi nisko nikog ubili, nije bilo – mrtva usta ne govore, svaki je uhapšen živ, zdrav i predat nadležnim organima.
Znate, to govori o tome koliko nemamo razloga da se plašimo bilo čega što će reći, to govori o tome koliko nemamo razloga da se plašimo šta će ti kriminalci da kažu, ali nemojte, možete, vaša je stvar, ali nemojte zbog sebe i nemojte zbog javnosti, nemojte da zagadimo javnost lažima najgorih kriminalaca kao činjenicu, kao činjenicu koja postaje, kao to je sad istina, to sad mi možemo iz političkih razloga da govorimo o tome.
Kad ste već pominjali Andreja Vučića, kog ne razumem zašto ga pominjete, oni što su ga, oni prošli koji su ga pominjali, sećate se „Asumakum“, sećate Zorana Živkovića koji je govorio – ako bude ja neću se bavite politikom, pa vidite da se više ne bavi politikom. Dakle, imate dobar primer.
Da vam kažem nešto ovako iz ličnog iskustva. Ja lično mislim da bi Andrej trebao da bude funkcioner SNS, zašto nije to je stvar, naprednjaci vi to najbolje znate, ali vi znate koliko je popularan u stranci, da bi dobro prošao na svakim unutar stranačkim izborima, to je vaša stvar, ne ulazim u to. Zašto bih ja voleo da je on vaš visoki funkcioner i zašto ga suštinski napadaju? On NATO pakt, on CIA-u, pa ni EU ne može očima da vidi. E, ja bih bio vrlo zadovoljan da još jedan rusofil bude u vrhu naše vlasti. Eto, toliko, zato ga i napadate.
Hvala.

Opet smo propustili priliku da čujemo bilo šta o budžetu, bilo šta o dnevnom redu, lične uvrede, dranja, urlanja i kao i uvek kada nemate nijedan argument onda urlajte, vređajte i verovatno je to nekome simpatično, ne kažem, dešava se to. Svidi se to ljudima, posle vas časte pivom, pa se kucnete, pa kažete pa kad sam se ja izdrao na njega, on je meni rekao i potpuno razumem zašto Slavica gleda, ona to iz profesionalnih razloga i to je razumljivo.

Dame i gospodo, oni koji se bave politikom ne urlaju u politici, to nije isto, oni ne razumeju tu tananu razliku, ali dobro. Možete da menjate političke stranke, to je legitimno. Ne možete da menjate ideologiju, ne možete da menjate orijentaciju. Ja sa žutim ološem nikada ni jednog sekunda proveo nisam, nikada. Najbliže što sam bio sa tim ološem je kada me je tukla njihova policija. To je najbliže što sam mogao da budem sa njima.
Ja sam ponosan što sam bio zamenik predsednika direkcije JUL-a. Ja sam JUL napustio kada je bila na vlasti 1998. godine, apsolutne vlasti, što se vama nikako nije moglo desiti da napustite vlast. Niko od vas koji sedite tu nije dao ostavku dok je bio na vlasti, niko. Svađate se u opoziciji, i to vidim odlično radite, molim vas nastavite to da radite, ali vi se svađate zato što nemate uverenja, nemate ideologiju. Možete danas da budete i levo i desno, branite tajkune, a zovete se levicom, možete da budete, možete da napadate Hila i da se uvodite u NATO pakt, šta god treba, samo ukoliko je u vašu korist.
Dakle, šta hoću da ponovim, mi smo ovde iz uverenja, mi smo ovde iz čvrstih ideoloških uverenja koje nismo menjali čitavog života. Ja se politikom dugo bavim, mnogo duže se bavim politikom nego ovi što urlaju i nikada nisam promenio svoja politička uverenja, baš nikada. Nikada nisam prešao na drugu stranu. Da, oduvek sam verovao u isto i verujem i sada u isto i čvrsto verujem u jedinstvenu Srbiju, čvrsto verujem u ujedinjene Srbe, čvrsto verujem u vojnu neutralnost, čvrsto verujem u odnose sa Rusijom i slobodnim zemljama sveta. Vi to „vjeruju“ ne možete da izgovorite jer ga nemate, jer ćete ga sutra promeniti za bilo šta drugo.

Dajte da pričamo onda o amandmanima. Nemamo nikakvih problema. Šta je bio problem? Šta se onda uključujete u raspravu?
Dakle, da hoćemo da razgovaramo o amandmanima bilo bi mnogo manje ovakvih rasprava, ali mi ne razgovaramo o amandmanima. Ovde se dolazi sa uvredama, sa skupom uvreda i to je sve. Ništa drugo. Ideologija nije nevažna. Ideologija je suština politike. Nije politika nikakva realpolitika. To je suština. Suština zašto ste ušli u politiku, ideologija i ništa drugo.
Izvinite, kada pričate o Kosovu. Nemojmo da zaboravljamo da je vaša stranka pustila 1.200 šiptarskih terorista, kao prvu meru. Poslali ste Radeta Markovića da ih prati na svoju sramotu, čovek se nikada nije oporavio od toga, evo ga sada robija. Ne zato što je kriv, nego zato što robija, zato što je osvećen.
Nemojmo tako paušalno i nije to tako jednostavno, kao što znate. Ovo govorim iz najboljih namera, bez namere da polemišem i da se svađam, nego Kosovo i Metohija traju decenijama i borba za njih će trajati decenijama i neće se završiti ni u našoj političkoj generaciji. Zato nemojte ni da se predajte, ali nemojte ni da govorite da je neko drugi priznao ili predao kada to nije uradio. Tek je pred nama borba za Kosovo i Metohiju. I borićemo se za Kosovo i Metohiju, kao što smo uvek i radili. Ne samo mi. Nisam tu ja bitan, niste tu ni vi bitni, nego generacije koje će doći iza nas. Nismo rešili mi to u našoj generaciji, nisu pre nas rešili, ali na nama je da ne smemo da prestanemo da se borimo da se i pitanje Kosova i Metohije reši.
Još jednom. Ako hoćemo brzu sednicu o litijumu, stvar je vrlo jasna. Samo raspravljajte o amandmanima i biće sve uredu. Nikakav problem. Ako hoćete da idete u lične uvrede, urlanja, vređanja, pa šta sada, treba da ćutimo, da se pravimo da nismo ovde. Zvali ste predstavnike Vlade, pa i mi imamo dostojanstvo, naravno da ćemo odgovoriti, naravno da ćemo se boriti. Šta sada da radimo? Ako imate tu kritičku notu, kažite to vašim kolega iz opozicije koji dele ideju mnogih ovde da treba priznati Kosovo i Metohiju, da treba ući u NATO pakt i da treba obesiti LGBT zastavu na Skupštini. Mnogi to misle iz vaših redova, ne iz mojih, iz vaših. Ovde nema nikoga ko to misli, baš nikoga. Dakle, samo sam to želeo da kažem.
Ja bih voleo tu sednicu o litijumu, mislim da bi bilo dragoceno, mislim da bi bilo zdravo, uvek treba biti u parlamentu, a ne na ulicama, ne treba paliti parlament, bez obzira što mi govorimo jedni drugima teške reći, to je sasvim u redu, i treba, mi smo političari i za to služimo u krajnjoj liniji i zato građani glasaju za vas, ali vas molim da se onda koncentrišete na amandmane, ne urlajte, ne vređajte i bavite se onim zbog čega smo ovde došli. Hvala vam.

Nema ništa lepše od lepe žene koja unese ovoliko emocije i energije, nema ništa lepše od žene koja unosi toliko strasti. Ja uživam u ovome. Ovo je prelepo. Hvala vam. U ovom ludom svetu vi više ne možete ni da se udvarate nikome, odmah vas zove za rodnu ravnopravnost, odmah ste nešto loše uradili. Ova strast koju ja ovde osećam, ova strast koju izazivam, pa ja sam polaskan.
Nastavićemo sa ovim. Hvala vam.

Kako, kako, kako ženi odgovoriti sa – da ili ne? Pa to je nemoguće. Pa tražite previše od mene. Da ili ne? Zar sve to što se oseća ovde u vazduhu svesti na – da ili ne. Nemoguće. Nemoguće.

Ako smo se pitali gde je gospodin proveo mesec dana u Americi, sada znate. Išao je u instruktažu da mu kažu šta da kaže, koga da pita, koga da napada, što kažu u mom selu – CIA snajka, CIA …
Ali, to je sasvim u redu, onaj pašnjak ispred američke ambasade je magičan. Znam da volite da idete tamo.
Da krenem redom sa svim tim insinuacijama, podmetanjima, nije to ni strašno. Jeste problem da unižavate svoju zemlju i da je dovodite u poziciju da ona kao sada treba nekom nešto da se pravda. Dakle, vi bacite jednu potpuno laž, a ja ću vam sada objasniti po tačkama gde ste sve lagali i kako je to nemoguće što ste rekli, ali nije važno, važno je da sada ovo može da se zavrti po raznim portalima, a onda će ti portali da budu preneti u regionu. Neće se govoriti kako i odakle su došle informacije, već će samo biti preneto kao gotova činjenica. Onda će se vratiti ponovo kod nas, tako što ćemo mi prenositi od portala koji su došli iz okruženja, opet potpuno bez ikakve svesti odakle je i šta došlo, da li ima bilo kakvog utemeljenja. To se inače zove, osim kao deo hibridnog rata, to se zove ping-pong. Prebacite lopticu pa vam vrate lopticu i onda se tako ne samo zamajava javnost, nego se na taj način vodi hibridni rat protiv sopstvene zemlje. Vidim da su vas učili da to radite, ali moraju još bolje da vas uče i siguran sam da će biti još putovanja u Ameriku gde ćete raditi na tim stvarima.
Dakle, pođimo redom. Niko u ovoj zemlji nije ni mogao, ni hteo da prebacuje bilo koga, kako ste rekli iz Italije, Slovenije, Hrvatske, BiH pa u Srbiju. Pola EU je neko prošao i sada je Srbija negde prebacila. Čekajte, ajde vi to razjasnite malo sa Italijom, Slovenijom, Hrvatskom, BiH, pa dođite do Srbije. Kako nađoste Srbiju odmah. Kako niste rekli organizovana kriminalna grupa koju čine pripadnici, državljani EU iz Italije, Slovenije, Hrvatske su radili za Ruse. Ne, nego odjednom stigao u Srbiju. Uopšte ne znam ko je taj čovek, ali taj čovek nije mogao da stigne tek tako u Srbiju. Mora da prođe pola EU. Dakle, blago rečeno apsolutna neistina.
Druga neistina.
(Miroslav Aleksić: Jel poznajete Srđana Lolića?)
Poznajem Srđana Lolića, finansijera Dveri, vaših koalicionih partnera. Dakle, finansijer Dveri i to godinama finansijer Dveri.
(Predsedavajuća: Izvinite gospodine Vulin.
Molim vas, ne dobacujte gospodinu Vulinu dok vam odgovara na pitanja koja je gospodin Aleksić postavio. Iz istih razloga sam molila da se i ministri pridržavaju ovih pravila.
Ja se izvinjavam gospodine Vulin, ali dozvolite potpredsedniku Vlade da vam odgovori na sve ono što je gospodin Aleksić izneo.)
Dakle, finansijer Dveri, da poznajem ga. Gospodin Lolić, pojma nemam ni gde je, šta je, šta radi, verujte mi ne znam. Dveri nisu u parlamentu, pretpostavljam da se bavi nekom drugom političkom opcijom, šta radi zaista to ne mogu da znam.
Rekli ste da smo tog nekog čoveka za koga stvarno ne znam ko je, prebacili u Rusiju avionom „Er pinka“. Da su vas malo bolje poučili ili da nisu hteli da ispadnete smešni, možda su i to hteli, čudne su te obaveštajne službe, oni bi vam rekli nešto drugo. Smislili bi bilo šta drugo. Zato što privatni letovi su zabranjeni još od početka sukoba u Ukrajini. Apsolutno je nemoguće da poletite malim avionom iz Srbije i završite u Moskvi. Apsolutno nemoguće. Ne može predsednik države to da uradi. Niko na svetu ne može. To ne može ni šef CIA da uradi. Morali biste da preletite malim avionom čitav NATO pakt i da oni ne znaju ko je u avionu i da vas puste. Usput je zabranjeno. Ne može da se leti malim avionom za Moskvu. Gotovo. Završeno. Dakle, potpuna i apsolutna neistina. Ne znam što vam to nisu objasnili. Dakle, sada sam vam objasnio zašto to što ste rekli je apsolutno nemoguće. Gospodin Patrušev, vi stvarno mislite da se on bavi takvim stvarima ili ja sa njim? Stvarno to dižete na taj nivo? Stvarno mislite da je to moguće? Ali da zanemarimo to, ne znate te ljude, niste još dogurali dalje od ambasadora Hila. Visoko je to za vas. Kada dođe vreme, daće Bog jednog dana će možda Srbija glasati za vas, pa ćete se viđati sa parnjacima te visine, ali do sada niste, pa ne znate da to tako ne funkcioniše.
Inače, što se tiče i „Er pinka“ za koji ste rekli da su im oduzeli dozvolu i tome slično, na moju veliku žalost, moj venčani kum Željko Mitrović je mnogo bliže Amerikancima nego vi i jedino ako ste ljubomorni na njega što on može da dođe i više od ambasadora Hila nego vi. On i ja se tu apsolutno ne slažemo i ako mislite da bi imi on pomogao da švercujem nekog u Rusiju, stvarno ste onako baš, baš. Mnogo ste dobar čovek da se to graniči sa divnošću. Tako da evo, sada sam vam dokazao redom.
Što se tiče "brabusa", odmah da vam kažem, ne znam, vrlo je moguće da to imamo u oduzetim vozilima. Gospodine, nikada niko ni jedan dinar ne bi dao za takvo vozilo. Postoji budžet, evo ovde vam je, tačno se zna šta može da se kupi. E sad, ono što ja ne znam, ta vozila se oduzimaju kriminalcima, ali kojim kriminalcima? Možda je to neko ko je vama blizak pa ste ljuti? Možda bi da mu vratimo to vozilo? Sve je moguće. Ali, to će sud da radi, odlučiće oni na tu temu, gospodo. Ali, kažem vam, takvo vozilo nije kupio niko i to vozilo državni budžet košta nula, nismo ga kupili. Više bi nas koštalo da kupimo Tipa, jer bi morali da ga platimo, a ovo se oduzima. Jel znate ko oduzima takva vozila, nažalost, žao mi je što vas u službi nisu podučili - sud, ne policija, ne BIA, ne vojska, sud. Kome? Kriminalcima. Jel vam žao? Hoćete da mu vratimo? Ne znam ko je, ali saznaću kome je oduzeto, pa da vidim da vratimo čoveku, možda je to razlog vaše intervencije danas.
Žao mi je, dame i gospodo, opet nismo pričali o budžetu. Opet nismo došli do Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Opet nismo pričali ni o čemu što je bar istinito. U redu, navikli smo. Znate kako, kada razgovarate sa ljudima koji nemaju nikakva uverenja, uvek vam na kraju ostanu samo lične uvrede, dosetke, ja sam duhovit, ti nisi, ja sam lep, ti nisi, rekli su mi ovo, javila mi CIA. Evo, sad smo detaljno raspravili i mislim da smo ovu glupost razbili u paramparčad i odgovorili na apsolutno sve.
Žao mi je, dame i gospodo, žao mi je, drugarice i drugovi, žao mi je, građani Srbije, što nećete ni danas čuti ništa osim ličnih uvreda, ali dobro, ako volite da pravite cirkus od svega, biće cirkus. Žao mi je.

Vidite, nema ništa lepše od žene.
Znao sam da je ovima smešno, ovima što stavljaju LGBT zastave, znam. Ali, evo, da podelim sa vama tu emociju. Nema ništa lepše od žene. Znate onaj osećaj kad prođete, pa ostane trag njenog parfema. Znate onaj poljubac u kraj usana. Znate onaj pogled preko trepavica. Nema ništa lepše od žene. Ako sam nešto naučio u životu, naučio sam da se sa ženama ne svađa. Nemojte se svađati sa ženom. Cenite njenu lepotu, cenite njenu dobrotu. Nemojte se svađati sa ženom. Jednostavno je volite. Volite je i to je dovoljno.
Dakle, uopšte neću da protivrečim mojoj uvaženoj prethodnici. Ja toliko poštujem i toliko volim žene da ću preći i preko njenog tona i uvreda i svega. Uostalom, pa ko to nije doživeo od žene? Morate ih voleti.
Ali, samo radi istine ću reći jednu stvar. Postoji jedna uprava koja se zove Uprava za oduzetu imovinu. Uprava za oduzetu imovinu se nalazi u okviru Ministarstva pravde. U okviru Ministarstva pravde, sudovi donose odluku šta se radi sa imovinom koja je oduzeta pod sumnjom da je bila predmet izvršenja krivičnog dela. Neka vozila, kuće, pokretna i nepokretna imovina se čuvaju, ako mogu da se čuvaju, a neka se dodeljuju budžetskim korisnicima ili onima koje odredi Vlada Republike Srbije sa potpisom Ministarstva pravde.
Dakle, kad biste sve oduzete automobile stavili na jedan parking i ostavili ih da rđaju jedno 12 godina, koliko traje prosečan sudski postupak, od njih ne bi bilo ništa, ni država korist, ni eventualni vlasnici korist i to je jednostavno tako. Zato ministarstvo donosi odluku da na predlog Vlade i na kraju na odluku Vlade, naravno, to se prvo pošalje Vladi, odredi ko šta može da koristi ili ne koristi. To je tako.
Dakle, pitanje je sledeće. Pitanje je da li se imovina koristi u skladu sa zakonom ili ne koristi? Kao što vidite, koristi se, koristi se na odgovarajući način. Možete naći milion sportskih društava, Crvenog krsta, raznih udruženja građana koji dobijaju vozila na identičan način.
Daću vam primer, recimo, kada je Šarićima oduzeta vila na Tatarskom brdu iznad Novog Sada, ona je pretvorena u vrtić. To je trajno oduzeta imovina i zauvek će biti vrtić. Kada bi neki sud preinačio presudu, dao nešto drugo, država bi morala čak da plati kompenzaciju za to što je to korišćeno itd.
Dakle, to su normalne, to su prirodne stvari. Uostalom, i ovo je sasvim u redu, ovo je parlament, borba je dozvoljena. Nekada imate, nekada nemate argumente, ali smo hoću da kažem - nikada se ne svađajte sa ženom, samo ih volite, ništa više. Hvala vam.

Naravno, a kako drugačije.
Ja ću se senzibilisati dodatno. Hvala vam na tome, ali samo da ne dopustimo ni mogućnost bilo kakve zloupotrebe ovoga što sam rekao. Obožavam žene, bez obzira na njihove godine, godine su samo broj, to nam je svima jasno, izgled je potpuno nebitan, to se potpuno slažem sa vama. Ja sam govorio o duhovnoj lepoti žene, ja sam govorio o lepoti, ja sam govorio o dobroti. Zaista mi je žao što niste dovoljno senzibilisani da to razumete i da to prihvatite.
Još jednom, ako se bilo koja dama na bilo koji način našla uvređena zbog toga što sam iskazao svoje obožavanje prema ženskom polu, ja se izvinjavam, ali ja ih i dalje volim, šta ću? Hvala.

Samo par pojašnjenja, jer zaista je besmisleno raspravljati o tome šta je bilo pre 30 godina, ali na nivou principa.
Ako treba da objašnjavamo inflaciju ili ako treba hiperinflaciju ili ako treba da objašnjavamo zašto smo imali redove za benzin, pa možda bi se neko setio da smo imali sankcije UN, da je svaka litra benzina koja je bila potrošena u recimo sanitetskom vozilu bila krivično delo i da je svaki lek koji smo odnekud nabavili bilo krivično delo. Ako ćemo da se vratimo u to vreme, možda nije loše čisto da se podsetimo i ko je tada tražio da nam se dodatno uvode sankcije, ko je tada navijao za to.
Ja mogu da razumem i politička borba je sasvim opravdana stvar, koristi se svaki argument, mislite da izgledate bolje pred svojim biračkim telom, to je potpuno legitimno i nema ljutnje. Ovo je svađanje sa zdravim razumom i ovo je stalno opravdavanje naših neprijatelja i naših protivnika. Nije kriv onaj ko nas je bombardovao i onaj ko nam je uveo sankcije, već smo krivi mi za to što su nam uveli sankcije i zato što su nas bombardovali.
Inače, Aleksandar Vučić je bio odličan ministar informisanja. Niti se toga stidim, naprotiv. Ovo me podseća i ne slučajno, Džejms Rubin, ako se sećate Džejmsa Rubina, Džejms Rubin je muž one Kristijane Amanpur. On je sada ispred „Stejt departmenta“ nekakav cenzor za naš prostor. On kontroliše novac koji se daje nevladinim organizacijama u oblasti medija za borbu protiv malignih uticaja. Tako nešto objašnjavaju čoveka. Sada kaže Džejms – ako ne budete slušali, podsetićemo mi, kaže, podsetićemo mi na vašu ulogu za vreme bombardovanja. To govori predsedniku Vučiću. Odlično, podsetite. Bio je ministar informisanja, branio svoju zemlju, sjajno, obavezno podsetite. Šta da podsetimo na njih i sve ono što su oni nama radili? Samo hoću da ne dozvolim da se svađamo sa zdravim razumom.
Još jedna važna stvar. Ovde je rečeno da nisu isplaćene ratne dnevnice. Ratne dnevnice su isplaćene apsolutno svima. Šta se desilo? Desilo se to da bi se kupila pobeda na izborima u Topličkom okrugu, onda su rezervistima u tom okrugu isplaćene duple ratne dnevnice i samo njima. Zbog toga ste imali tužbe od više milijardi. Onda su krenule masovne tužbe koje nisu bile odbranjive. Ne možete da objasnite da ste u Toplici isplatili ratne dnevnice dva puta, a da u Rasinskom okrugu niste i onda su krenule tužbe i onda smo plaćali, bogami, do 2017, 2018. godine sudske penale zbog toga što je urađeno. Ne treba ni da vam kažem da je to urađeno u vreme vlasti DS. Dakle, to je samo istine radi, a ovo zaista ostalo, radujem se nastavku razgovora o aktuelnom dnevnom redu.

Znate, ja ne razumem odakle ovakav opozicioni gnev na govori ministra Milićevića. LJudi bili ste u koaliciji četiri godine, potpisali ste istorijski sporazum o pomirenju. Ja sam mislio da vi držite do toga što kažete i potpišete. Ajde, razišli ste se posle politički, da li je moguće da vas ne obavezuje vaš potpis. Vi ste se istorijski pomirili, pa saslušajte svoje koalicione partnere. Saslušajte lepo. Nemojte da zaboravljate šta ste potpisivali i sa kim ste potpisivali. Tada su vam bili dobri, jel? Kada su vas držali na vlasti tada su vam bili dobri. Kada ste zajedno srušili Aleksandra Vučića na mestu gradonačelnika Beograda tada su vam bili odlični. Kada ste izručivali Slobodana Miloševića to je bilo super, a sada vam nešto ne valjaju. Pa saslušajte ih. Nemojte tako da se ponašate. Držite do onoga što ste potpisali.
Znate kako, osnivači Demokratske stranke za one koji su zaboravili, bez obzira šta mislio o Demokratskoj stranci, a mislim sve najgore, su bili Koštunica, Đinđić, profesor Mićunović, profesor Stojanović, Gojko Đogo legendarni, Pekić, Čavoški, Milovan Danojlić. Kada ste dolazili u Skupštinu da sučelite argumente sa takvim ljudima, vi ste morali da se spremite za to. Morali ste da učite, morali ste da se trudite da predvidite šta će oni da kažu ili pomisle, a onda ste došli do toga da slušate ovakve besmislice koje su vrhunac opozicije. I najbolje i najsnažnije što opozicija može da vam pokaže i onda slušate franetične aplauze zaposlenih u Multikomu.
Znate, profesor Mićunović nije morao da zaposli svoje potpredsednike u svojoj firmi, da mu aplaudiraju, a kao što vidite Đilas to mora da radi. Slobodno me demantujte vi koji niste zaposleni u Multikomu, verujem da vas ima, ali, gro vas jednostavno jeste tu.
O rebalansu nismo čuli ni jedne jedine reči, ništa. Finansijska podrška porodicama sa decom, koga to zanima, koga to zanima? Zanimljivo je da gospodin Đilas nije merio cene kravata Aleksandra Vučića kada je bio predsednik Košarkaškog saveza Srbije, pa je Vučiću dodeljivao plakete, diplome, zahvaljivao mu se na onolikoj pomoći, kako je spasao srpsku košarku. Tada je bio odličan. Tada mu nije bilo bitno šta oblači ili kako oblači.
I kada je vrhunac političke kritike koje patike nosite, jel stvarno treba da dođemo do toga da sada počnemo da računamo koliko košta odelo Dragana Đilasa, 619 miliona evra zarađenih u vreme kada je bio na vlasti. Baš me briga koju kravatu nosi, 619 miliona evra. U to vreme vlast apsolutna vlast, vlast nad svim i svakim, život i smrt, gospodar Beograda, gospodar Srbije.
Verica Barać, da vas podsetim šta je rekla Verica Barać o gospodinu Đilasu? Jel treba da vas podsetim šta je Savet za borbu protiv korupcije govorio o gospodinu Đilasu? Da li treba da podsetimo koga je pokojna Verica Barać okrivila kao nosioca korupcije, kao nosioca medijske kontrole u Srbiji, kao nosioca svih zloupotreba? I sada slušamo Đilasa koji nam objašnjava kako se on bori protiv korupcije i kako bi on dao plate prosvetnim radnicima, veće penzije itd. a, imao je samo 12 godina prilike da to i uradi. I nije uradio nijedan jedini put. Šta god mislili o osnivačima Demokratske stranke, za njih ste morali da se pripremite. Ovde ne morate ništa.
Znate, moram priznati, bez obzira što je gospodin Đilas na slobodi usled ne nedostatka dokaza, dokaza ima, već zato što su neka krivična dela zastarela, a to je već ozbiljna mana našeg pravosudnog sistema, o kojoj bi se dalo razgovarati, za koje i verovatno i neko treba da odgovara. Dakle, sve to da zanemarimo sada na jednu stranu. Ja za gospodina Đilasa uvek imam simpatiju. On je uništio Demokratsku stranku i uništava opoziciju svaki dan. Njegova uloga je nemerljiva. Zato vas molim budite blagi prema njemu. On je Srbiji pomogao najviše što je mogao. Hvala vam.