Poštovani predsedniče Narodne skupštine, gospodo i gospođe potpredsednici, drugarice i drugovi, dame i gospodo narodni poslanici, još jednom smo pred vama i još jednom dolazimo pred vas sa sporazumima, sa predlozima sporazuma koje ćete, nadam se, podržati i prihvatiti, a koji će na bolje menjati život naših građana, ali isto tako i svih onih koji u dobru žive sa Republikom Srbijom.
Pred vama je danas Sporazum o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa na zapadnom Balkanu i Sporazum o uzajamnom priznavanju i zameni vozačkih dozvola sa Narodnom Republikom Kinom.
Donošenje ovih predloga, donošenje zakona omogućiće da bolje sarađujemo, da pomažemo jedni drugima, a više od svega pomoći će našim građanima da ostvaruju svoja prava.
Poznato vam je, dame i gospodo, da je predsednik Republike Srbije u Skoplju 29. jula 2021. godine zajedno sa predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije i premijerom Savete ministara Republike Albanije, premijerom Saveta ministara Republike Albanije potpisao set od tri sporazuma – Sporazum, koji je pred vama, o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa na zapadnom Balkanu, Memorandum o razumevanju o saradnji i omogućavanja uvoza, izvoza i protoka robe na zapadnom Balkanu i Memorandum o razumevanju i saradnji u vezi sa slobodnim pristupom tržištu rada na zapadnom Balkanu.
Iza ovih velikih reči i dugačkih rečenica zapravo se krije ili se ne krije ništa, naravno, ali stoji jedna istorijska misao sa kojom mi Balkanci živimo već vekovima, stoji istorijska misao sa kojom mi Balkanci treba da formiramo sopstvene politike, a to znači Balkan Balkancima. To znači da smo mi ti koji treba da uređujemo način života za nas i našu decu, da smo mi ti koji ćemo prostor koji zovemo Balkanom omeđijati našim interesima i ne čekati da neko dođe da to uradi za nas.
Sve zemlje o kojima govorimo su zemlje koje žele da postanu članice EU. Da li će EU ikada želeti da se proširi na zapadni Balkan veliko je pitanje. Zašto bismo mi to čekali? Zašto bismo mi čekali da nam ovde dođe neko iz Brisela i da nam kaže da treba da ubrzamo protok robe i kapitala? Zašto bismo mi čekali da neko ovde dođe i da nam kaže – hajde da ubrzamo mogućnost kretanja ljudi? Zašto bismo mi čekali na Brisel ili nekakvu Vladu, izbore nekih drugih zemalja da nam kažu kako treba da radimo i kako treba da živimo? Ovo je naša potreba.
Da li se to sviđa nekome spolja, ne znam. Da li je to ono što želi EU od nas, ni to ne znam, ali znam da građani ovih zemalja imaju potrebu da se brže kreću, da jednostavnije trguju i da žive bolje. Svako upoznavanje je dokaz snage onog ko upoznavanje nudi. Srbija nema čega da se plaši. Želimo da otvorimo naše granice, želimo da otvorimo naše puteve, želimo da otvorimo i druge granice i druge puteve za naše privrednike i za našu robu. Ono što mi stvaramo i što proizvodimo.
Kada god smo bi Balkanci odlučivali sami o sebi, živeli smo u miru. Kada su nam dolazili spolja, ginuli smo i ratovali za njihove interese, ginuli smo i ratovali za njihova bogatstva. Vreme je da sami odlučujemo o sebi.
Predsednik Aleksandar Vučić je jedan od poslednjih suverenih, slobodnih, nezavisnih lidera u Evropi. Zato i može da ponudi Balkan Balkancima, zato i može da ponudi otvaranje, razgovor, zato i može da ponudi zajedničko tržište, zato može da ponudi otvaranje granica. Zato što ne mora da pita nikoga da li mu je to dozvoljeno ili nije, a oni koji nisu pristupili ovom sporazumu najbolje znaju koga su pitali, pa im je rečeno da možda i ne treba da budu tu. Bez obzira što je u interesu svake od zemalja kojima je ovo ponuđeno, da bude ovde.
Dakle, dame i gospodo, drugarice i drugovi, ja se nadam da ćete podržati ovaj sporazum i da ćete prepoznati konkretne koristi naših građana i potrebu da naši građani žive bolje i jednostavnije.
Takođe, pred vama se nalazi i jedan veoma važan Sporazum o uzajamnom priznavanju i zameni vozačkih dozvola sa NRK. Sporazum je potpisan 27. maja 2021. godine i navedeni sporazum je rezultat težnje dve strane da svojim državljanima koji borave na teritorijama druge strane, olakšaju postupak dobijanja vozačke dozvole. Stvar je veoma jednostavna, mogućnost da naši državljani kada odu u Kinu ne moraju da polažu ni teorijski, ni praktični deo, dovoljno je da uz odgovarajuću dokumentaciju, bez ikakvih troškova se prijave nadležnom organu i dobiju vozačku dozvolu. Isto važi i za državljane NRK koji žive sa nama i kraj nas i mogućnost da njihova vozačka dozvola bude priznata u našem sistemu, da važi pod potpuno istim pravilima. Korist je i za jedne i za druge, korist je za svakog pojedinca, ali i govori o odnosima dve zemlje. Govori o očekivanjima dve zemlje, jedne od drugih, govori o očekivanju da će naša privredna, ekonomska, pa i politička saradnja biti sve snažnija, sve izraženija. Samim tim, da će se sve više ljudi kretati na teritoriji obe zemlje.
Biću vam zahvalan ukoliko podržite i ovaj sporazum i omogućite našim državljanima da vrlo brzo dobiju vozačku dozvolu u Kini i naravno, kineskim državljanima da se u Republici Srbiji osećaju kao kod svoje kuće, da mogu da žive, rade i da imaju što manje prepreka, a što više otvorenih mogućnosti. Dame i gospodo, drugarice i drugovi, radujem se našoj današnjoj raspravi. Hvala.

Ja vam se zahvaljujem na podršci i razumevanju. Samo ukratko, što se tiče ledolomaca, ledolomce nabavlja Ministarstvo poljoprivrede, ne mi, i koliko znam u toku jeste nabavka, biće i ledolomaca.
Što se tiče kanadera, kanader je avion koji nikako ne bi odgovarao nama za naš prostor. To se radi za more, treba vam more da imate kanader. Ono što mi radimo, što nabavljamo, nabavljamo helikoptere „kamov“ ruske proizvodnje, vatrogasne helikoptere, a svi naši postojeći helikopteri su već predviđeni, odnosno najveći deo njih je već predviđen za mogućnost da može da nosi vedro i da učestvuje u gašenju. Na primer, mi smo baš u Severnoj Makedoniji i u Grčkoj koristili naše helikoptere sa vedrom. To je taj sistem. „Kamov“ bi bio, naravno, veliki napredak i bio bi mnogo bolje rešenje, ali o tome u ovom trenutku pregovaramo.
Mi objektivno čak povećavamo naše kapacitete, možda i više nego što je potrebno za našu zemlju, ali hoćemo regionalno da možemo da delujemo, jer znate, sa klimatskim promenama, ovim katastrofama, nijedan čovek, pa nijedna zemlja nije ostrvo, potrebno je moći iskoračiti i pomoći jedni drugima, kao što smo vrlo efikasno pokazali. Tamo nastavljamo sa ulaganjem, u to možete biti sigurni, kao što znate, i u Novom Pazaru. Hvala.

Reći za Srbiju da je fašistička zemlja ili da u njoj ima fašizma koji je podržan od strane vlasti nije uvreda samo za Srbiju, nije uvreda samo za vlast, nije uvreda čak ni za ovu generaciju građana Srbije, to je uvreda za stotine hiljada ubijenih srpskih antifašista koji su se borili protiv nacizma i fašizma.
Srpski antifašisti su svesno žrtvovali svoje živote znajući protiv čega se bore. Oni su znali sa kakvim zlom se suprotstavljaju i sa kakvim zlom se bore. Za razliku od većine evropskih naroda, srpski narod nikada nije prihvatio fašizam kao sopstvenu ideologiju, kao način života, kao društveno uređenje. Srpski narod se svesno suprotstavio fašizmu i bio je svesno spreman da plati cenu.
Istoričari danas raspravljaju da li je 27. marta bio ispravan ili nije, u političkom smislu, da li je bio produkt obaveštajnih službi ili ne, ali se oko jednog svi slažu - svi Srbi su mislili da se fašizmu mora dati otpor i svi do jednog su bili uz otpor Trojnom paktu. Reći to narodu koji je toliko krvario, govori da o tom narodu mislite loše. To nije politika.
Ovo nije političko nadgornjavanje u kome tražite prostor da uzmete neki politički poen, što je legitimna stvar, ovo je uvreda za svakog Srbija gde god on da živi. U Srbiji nije bilo fašizma ni 1941. godine. Oni koji su bili na strani fašizma, prvo se sa njima obračunao srpski narod. Strašna uvreda. Grozna uvreda.
Uopšte neću da pokušavam da pravim sad paralele šta se dešava u Hrvatskoj, BiH ili nekim drugim zemljama. Uopšte nije važno. Ne zanima me šta se dešava kod njih. Zanima me samo da u srpskom narodu i državi Srbiji ne može da se govori o fašizmu.
Nadam se da će poslanik imati hrabrosti da se izvini, kao što je imao hrabrosti da kaže tako strašnu laž. I znam da to što govori ne misli ni jedan jedini Bošnjak u Srbiji. Ni jedan jedini Bošnjak u Srbiji ne misli da je ovo fašistička zemlja, ne misli da je na bilo koji način diskriminisan i ne misli na bilo koji način da u ovoj zemlji fašizma ikada može biti.
Molim vas, ovo govorim mojim sugrađanima bošnjačke nacionalnosti, niko o vama nikada neće suditi na osnovu izjava mržnje i laži koje smo danas čuli, nikada. I nemoj da mislite da treba nekom da se izvinjavate za to. Ništa vi niste odgovorni za ovu budalaštinu i uvredu koja je ovde izrečena. Ništa. Ni jedan Bošnjak nije odgovoran za ovu glupost koja je rečena državi Srbiji, ni jedan. I molim vas, nemojte da se osećate loše zbog toga, nemoj da vas neko pita nešto za to. Vi nemate nikakvu odgovornost za ovakvu glupost i ovakvu laž, baš nikakvu.
Ja znam da svaki Bošnjak misli sve najbolje o svojoj zemlji i sigurno ne misli tako o fašizmu, da ovde postoji fašizam ili bilo šta slično. To je uvreda i za mrtve i za žive i za one koji će tek da žive. Mi postojimo na boljoj strani sveta zato što su naši preci svesno žrtvovali sopstvene živote u borbi protiv fašizma.
Nadam se da ovaj visoki dom koji je svašta čuo neće više nikad čuti takvu glupost. Hvala.

Prvo, u ovom visokom domu imao sam čast da kao ministar odbrane, a po naređenju predsednika i vrhovnog komandanta Vojske Srbije, Aleksandra Vučića branim nacionalnu strategiju odbrane, nacionalnu strategiju koja je jasno definisana vojna neutralnost. Po prvi put, a bilo je pre nas i raznih vlada koje su sebe smatrale patriotskim i govorile o sebi kako su anti-NATO raspoložene, prvi put da je jedna srpska Vlada i jedan srpski parlament sebe obavezao na vojnu neutralnost i tome se nema šta prigovoriti.
Znate, Ministarstvo odbrane Ruske Federacije, ja sam imao čast to da potpišem, je potpisalo Sporazum o otvaranju predstavništva Ministarstva odbrane Ruske Federacije pri Ministarstvu odbrane Republike Srbije i to se dešava ovih dana, samo je pitanje kada će se tehnički sprovesti. Trebalo je već da bude sprovedeno da nije bilo kovida.
Dakle, kao što vidite striktno vodimo računa o vojnoj neutralnosti. To je temeljno opredeljenje ove države, ali to je temeljno opredeljenje SNS koja čini većinu u ovom parlamentu. Da nije ovih ljudi ovde, pa mogao bi ja da se opredelim kako hoćete ili vi da se opredelite kada god hoćete, da nema njih koji su to izglasali, toga jednostavno ne bi bilo.
Ne slažem se da je ova zemlja u kojoj nema institucija, kao što se ne slažem da je ovo zemlja u kojoj sve zavisi od volje i odluke jednog čoveka. Aleksandar Vučić je čovek koji veoma poštuje institucije ove zemlje, koji poštuju uostalom i partiju koju vodi i koja ga je izabrala na mestu na kome se nalazi, čovek sa kojim se i razgovara i koji vrlo vodi računa o mišljenju ljudi sa kojima radi.
Kada smo potpisivali Briselski sporazum i posle toga Aleksandar Vučić je otišao kod Srba sa Kosova da im kaže šta se dogovara, odnosno šta je potpisano, a pre toga je uključio Srbe sa Kosova u delegaciju, baš zato da ne bi dopustio da se odluke donose bez Srba sa Kosova, jer se na njih odnosi, jer se na njihove živote odnosi.
Aleksandar Vučić je čovek koji je u stanju preuzme odgovornost, ali nemoj to da brkamo sa tim da je čovek koji ne priznaje i gazi institucije, nego je u stanju da preuzme odgovornost i da preuzme odgovornost za odluke koje se donose. Vrlo često i odluke koje se kolektivno donesu, ali krivica bude samo na njemu i brani se samo on i napada se samo on, a odluku doneo i ovaj dom, odluku donela Vlada, odluku doneli kolektivni organi upravljanja.
U tom Briselu većina naše delegacije je glasala za to da prihvatimo da Kosovo, između ostalog, može da bude u članstvu Ujedinjenih nacija.
Aleksandar Vučić je prelomio svojim glasom i preuzeo odgovornost za to. Jel to znači da ne priznaje institucije, jel to znači da je autokrata, jel to to znači, ili znači da je čovek koji je dosledno branio poziciju naše zemlje i bio spreman da podnese, kao što je podneo svaki politički teret i svaku političku težinu?
Dakle, vojna neutralnost je nesporna, apsolutno nesporna. Znate, svima nama, da smo samo političari, da smo političari koji ne vode računa ni o sopstvenim uverenjima, ni uverenjima naroda, pa najlakše bi bilo ući u NATO pakt. Gde bi nas više hvalili, da li bi nas iko igde kritikovao, da li bi bilo ijednog medija koji bi rekao nešto loše? Naprotiv, hvalili bi nas, bili bismo borci za demokratiju, dobijali bismo u Briselu one povelje, prava, samo bi prštale nagrade, ma do Nobelove nagrade bi se išlo. Vučić je samo trebao da prizna Kosovo i bio bi nobelovac, ništa, odmah.
Mi smo svesno izabrali put vojne neutralnosti kao teži, ali kao ispravniji i apsolutno časniji. Tu nikakvog odstupanja nema, niti može biti, a Aleksandar Vučić je čovek koji poštuje institucije, vodi računa o mišljenju nacije koju vodi, ali je spreman da u kriznim trenucima, u teškim trenucima preuzme svu odgovornost na sebe.
Kada smo donosili Zakon o radu ovde, kada smo umanjivali plate i penzije, jel to bila odluka Aleksandra Vučića ili je to bila odluka svih nas? Pa, nas, ali da li je on preuzeo odgovornost pred nacijom? Jeste. Da li je on izašao pred naciju? Jeste. Da li je on posle stavio svoje ime na listu koju je nosio i koja je shodno toj odluci trebalo da podnese političke konsekvence zbog toga? Ali, svoje ime.
Znate, ovde sede poslanici SNS, ne verujem da postoji poslanik SNS ovde, pa čak i vladajuće većine koji se ne bi potpisao ispod liste koju vodi Aleksandar Vučić. Jel to znači da je autokrata zbog toga, da ne poštuje institucije, da ne poštuje svoju partiju ili to znači da mu Srbija veruje i da je naravno čast stati ispod njegovog imena?
Znate, ja znam da će me odmah posle ovog mog objašnjenja napasti da sam poltron, ulizica, itd, ali meni je čast što mogu da kažem da imam saborca koga mogu sa toliko argumenata da branim i pohvalim. Hajde da vidim te koji će napasti mene ili nekog od vas za ovo što ja sad govorim. Hajde da ih vidim jednom kada su rekli za Đilasa da nije najlepši, najpošteniji, najsposobniji. Hajde da čujem Marinku Tepić da jednom kaže nešto protiv Đilasa ili nekog od ovih svojih partijskih, tačnije nisu ni partijski, nego ovih kolega iz firme pošto svi rade za platu tamo, ni za šta drugo. Hajde jednom to da vidimo.
Dakle, ovo što govorim, govorim iz čista srca, ali i važnije od toga, govorim iz ličnog i političkog iskustva. Aleksandar Vučić je čovek koji preuzme odgovornost poštujući institucije, ali spreman da preuzme odgovornost i vojna neutralnost je apsolutno neupitna, tu pomeranja nema. Ovaj visoki dom bi morao da se sastane da promeni tu rezoluciju, ne može ni jedna partije, ne može ni jedan čovek, ne može ni jedan političar, Skupština Srbije bi morala da izglasa da više nismo vojno neutralni. To u ovom sazivu znam da neće biti moguće. Hvala.

Ne znam kako funkcioniše SNS, ali znam da SNS ima svoje stranačke organe, da u stranačkim organima ima više ljudi nego što mnogi imaju birača i glasača, tako da uopšte ne sumnjam ni u kvalitet, ni u čast svih tih ljudi.
Neodgovorno je reći za stranku koja ima 400 hiljada članova i više hiljada, desetina hiljada različitih izabranih funkcionera, da su to sve ljudi koji ne odlučuju ni o čemu, ne pitaju se ništa, nikada ne kažu ništa i ništa ne misle ni o čemu. To jednostavno nije tako. Neodgovorno je i pogrešno je.
Da li imaju lidera koji se nametnuo već u istorijskom smislu? Pa, imaju. Treba da budu zahvalni zbog toga, kao što je i on zahvalan, siguran sam, za stranku koja je te snage i koja je u stanju da se nosi sa istim izazovima sa kojima se i on nosi. Tu ne vidim problem.
Vi kažete kad ga ne bude ili ga bude. Pa, zašta služi politika? Ne prave se naslednici. Vi to svodite na personalno pitanje ko je naslednik. Čega naslednik? Čovek ima 50 godina, da niste malo požurili? Ali, politika se ne svodi samo na personalno. Politika koju je Aleksandar Vučić zacrtao će biti sprovođena od strane SNS, ukoliko ja išta poznajem SNS. Ali, garantujem da će se Pokret socijalista čvrsto držati vojne neutralnosti, odbijanja priznavanja Kosova, čuvanja Republike Srpske i drugih bitnih pitanja. Kao saborci, siguran sam da SNS to radi samo još snažnije nego mi, jer je snažniji i veći.
Upravo vi ovde svodite na personalnu stvar. Ja vam govorim o trenutku kada je jedan hrabar pojedinac učinio nešto veliko i važno. Onda ćete da mi kažete da je Živojin Mišić bio beznačajan, ili je bio autokrata koji nije poštovao ništa? Pa, pojedinac u nekim trenucima svog života, u nekim istorijskim trenucima je taj koji promeni plimu, koji promeni nešto i u tome je njegova vrednost. Zato imate političare, a imate i vođe. Zato imate političare i imate državnike. To je razlika i u tome nema ničeg lošeg. Naprotiv, posle takvi ljudi, ako govorimo o tome da nisu tu, ostavljaju iza sebe politiku, ostavljaju legat, ostavljaju nasleđe koje se sledi. Da li hoćete da kažete da Kemal Paša Ataturk, pa nije više tu, a čitava Turska živi po njegovom, po onome što je on formulisao kao buduću politiku Turske i ne vidim šta je loše u tome?
Svoditi sve na jednog čoveka? Pa, taj čovek to nikada nije dozvolio, ovde u ovoj Skupštini to nikada nije dozvolio. Ali, jeste, i to nikako da shvatimo, bio u stanju i jeste u stanju da preuzme odgovornost na sebe. Vi kažete sakrili ste se iza njega. On je taj koji ide ispred. Nekad ga je teško i stići, pa izađe ispred i često ulazi u sukobe koji nisu njegovi, ali ako ima ubeđenje da to što radi je ispravno, on to i radi.
Dakle, nije ovde stvar odnosa prema pojedincu, ali jeste stvar poštovanja za čoveka koji je u stanju da napravi stranku te veličine i da formuliše politiku koju ogromna većina Srba bezrezervno poštuje i glasa za nju, prihvata je kao svoju. Tu nema nikakve kolizije, nema sukoba između čoveka koji poštuje institucije i čoveka koga poštuje nacija. Zašto bi to uostalom bio problem?
Mi pričamo o ulazi pojedinca u srpskoj politici, pričamo o ulozi pojedinca u važnim istorijskim trenucima. I stranka i država treba da budu zahvalni kada imaju čoveka koji je u stanju u istorijskim trenucima da preuzme odgovornost i da uradi ono što je u tom trenutku najispravnije i najpotrebnije.
Znate, Aleksandar Vučić nikada nije pokušavao da kaže – ja znam bolje od naroda. Nikada! On je govorio svoje mišljenje, koje se nekad sviđa, a nekad ne sviđa narodu, ali je iznad svega poštovao volju srpskog naroda. Onda kada mu kažu, posebno sa zapada – on je populista. On je populista zato što govori, zato što misli, zato što deli ubeđenje svog naroda. A šta treba da deli? Šta on to treba da uradi? Da bude u sukobu sa sopstvenim narodom, da mu objašnjava, kao ovi razni nevladini, koji su u stvari vladini, samo nisu srpski vladini, kako narod ništa ne zna, kako narod ne zna šta je dobro za njega? Aleksandar Vučić izađe i kaže istinu, istina bude veoma teška, ume da zaboli, on stoji iza nje, ali spreman da prihvati sud svog naroda.
Kada smo smanjivali plate i penzije, pa posle toga smo išli na izbore. Nema političara koji bi smanjio plate i penzije i izašao na izbore posle toga. To se ne radi. Jednostavno, kažete neka, nek prođe vreme, da sačekamo da se malo zaboravi, pa biće bolje, izborićemo se nekako. Ne, on odmah izađe, kaže svoju istinu, kaže ono što misli, uradi to što misli i ponudi narodu na odlučivanje. Ako to nije dokaz poštovanja i nacije i institucija, onda ja stvarno ne znam koji bolji dokaz može od toga da bude. Hvala.

Samo kratko, da biste videli kakve su razmere aktivnosti koje preduzima Sektor za vanredne situacije, a koliko to deluje, onako gotovo neprimetno zato što imamo organizovanu državu, zato što smo ulagali u našu državu.
Ove godine do danas imali smo ukupno 27.564 različita požara. Od toga 13.882 na otvorenom. To je jednostavno nešto što se podrazumeva da je ovaj Sektor u stanju da izađe na kraj sa tim, da dobrim rasporedom, dobrom obukom, dobrom opremom sačuva živote i imovinu svih naših građana. Mnogo bogatije zemlje od nas ne mogu da kažu da su se sa ovakvim izazovima tako efikasno nosile.
U vreme o kome ste vi govorili, u vreme Ponoša, u vreme Tadića, naša vojska je kada bi uporedili ličnu opremu sa Sektorom za vanredne situacije danas, bila slabija od Sektora za vanredne situacije, bez svake sumnje. Niste imali ni po jedan komplet uniforme za vojnike, ni po jedan.
Kao ministar odbrane znam da svaki vojnik ima po dva, minimum po dva kompleta sada, minimum. I to je ta razlika koju je Aleksandar Vučić uspeo da uradi i koja pokazuje kako se naša zemlja oporavlja i kako napreduje.
Sektor za vanredne situacije je ove godine gasio katastrofalne požare kojih kod nas nije bilo, a ne zato što ih nema, eto, nečija dobra volja, nego zato što smo se trudili, radili, radili preventivno da ih ne bude. Najveći požar se gasi jednom čašom vode. Kada ste tu, kada ste blizu, kada ste odgovarajuće raspoređeni, odgovarajuće opremljeni.
Sektor za vanredne situacije je pomagao u gašenju katastrofalnih požara u Severnoj Makedoniji i u Grčkoj. Mi nismo bogatiji od Grčke, nismo mi veći od Grčke, ali kao što vidite naša pomoć je bila i te kako potrebna i izuzetno zapažena. O Severnoj Makedoniji da vam ne govorim.
Mi smo sada pošli od, možda malo drugačijeg načina rada. Preventiva. Preventiva iznad svega. Dakle, gledamo šta možemo da uradimo da do nečega ne dođe, pa smo u saradnji sa lokalnim samoupravama prepoznali koje su to tačke na kojima se stvari dešavaju, pa radimo od edukacija stanovništva da ne pale strnjiku, da ne mora kao njegov deda i pradeda da uvek, svake godine da pali dva puta onu njivu i da razmišlja šta će biti sa njom. Pa smo išli dotle da smo razgovarali sa sudovima. Prekršajni sudovi sada razumeju da je to nešto što je opasni, gotovo da je presedan, i da su počeli da se kažnjavaju oni koji to rade. Pa, do toga da smo zajedno sa lokalnim samoupravama u nekoliko navrata ispitali sve vodotokove, proverili sve krizne tačke.
Ovo o čemu ste govorili, u Lučanima, dakle dve prepreke su se zbog radova na autoputu, dva privremena mosta, dve privremene konstrukcije, su da je došlo do poplava pretile da sva ona ulaganja Vlade Republike Srbije na zaštiti Lučana, bila bi potpuno promašena, jer bi te privremene prepreke stvorile potpuno novu geografiju gde bi se voda sakupljala tamo gde ne treba da se sakuplja, fabrika „Milan Blagojević“ i sam grad bi bili u ogromnom riziku.
Ali, zahvaljujući preventivi, zahvaljujući tome što stalno radimo zajedno, što smo stalno na terenu, to se prepoznalo sa kineskim izvođačem radova se našlo rešenje. Oni će to skloniti o svom trošku. Sve je urađeno kako treba. Lučani bezbedni.
Ove godine, takođe sa Elektrodistribucijom, odnosno elektro-privredom radimo, neko od poslanika mislim da je to čak i pominjao, vrlo često nestaje struje zimi u nekim delovima Srbije. Šta se desi? Padne sneg, otežaju grane, drveće se polomi, padne na dalekovod i onda znate već šta može da se dešava. Sada smo precizno utvrdili gde se to dešava i ja se nadam već od narednih nekoliko dana krećemo u odgovarajuću seču šume, unapred, ne čekamo da mi padne sneg, nego sada dođemo da sada izvršimo odgovarajuću seču oko dalekovoda i da taj način smanjimo mogućnost prekida snabdevanja električnom energijom kada dođe do snegova i kada dođe do zime.
To je preventiva. Misli se, razmišlja se, radi se unapred. Sistem 20/21, dakle ova velika vežba koju ste svi primetili na 50 lokacija, 8.000 ljudi, 24 grada, 26 lokalnih samouprava, veće vežbe nije bilo od vremena SFRJ, a nema ni veće vežbe u Evropi.
Hteli smo da pokažemo, da vidimo kako funkcionišemo i da pokažemo da smo u stanju da odgovorimo na simultane izazove, u istom trenutku na 50 različitih lokacija, od zemljotresa do poplava. Šta god da se desi moramo da budemo spremni za to. I pokazali smo da smo spremni. Radili smo zajedno sa našim prijateljima, sa našom braćom iz Republike Srpske, gde smo pokazali da i Drina, šta god se desilo na njoj sa obe strane reke mi smo u stanju da pomognemo jedni drugima i da hoćemo da pomognemo jedni drugima.
To sve nije bilo moguće dok niste napravili državu koja je u stanju da radi planski, da radi organizovano, da se priprema za takve izazove. Pre nego što je Aleksandar Vučić počeo da razmišlja o državi, pre nego što je preuzeo odgovornost za državu, mi smo imali od stihijskog snabdevanja, do stihijskih odgovora, pa ako je tamo zemljotres, tamo smo, ako je tamo poplava, tamo smo. Morate da razmišljate unapred.
Veoma sam zahvalan i sektoru za vanredne situacije, i javnim preduzećima, i lokalnim samoupravama, jer to sada tako radi. Radi se unapred. Misli se unapred. Kada imate 27.000 požara i ni jedan katastrofalni, to nije slučajno. To ne može da bude baš sasvim slučajno. To govori o vrednoći i radu ovih ljudi, ali govori o ojačanoj srpskoj državi.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodo potpredsednici, drugarice i drugovi, dame i gospodo narodni poslanici, da vam se zahvalim i na ovom danu, da vam se zahvalim što ste tako strpljivo i pažljivo prišli sporazumima koji su pred vama. Uveren u vašu podršku, siguran da ćemo još jednom život građana Srbije učiniti boljim i da oni koji su glasali za vas imaju razloga da glasaju ponovo, jer ste pokazali sa koliko pažnje i koliko ozbiljnosti prilazite svakom svom zadatku. Hvala vam još jednom.

Poštovani gospodine predsedavajući, gospodo i gospođe potpredsednici Narodne skupštine, poštovani poslanici, drugarice i drugovi, dame i gospodo, veliko mi je zadovoljstvo što ću danas pred vama moći da branim, možda nije prava reč da branim, da objasnim, da pojasnim pet važnih sporazuma koji su pred vama, pet važnih sporazuma koji bez vaše podrške i vašeg razumevanja neće biti mogući.
U pitanju je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o graničnim prelazima, zatim, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o pograničnom saobraćaju, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o zajedničkim lokacijama na graničnim prelazima, ali isto tako i Sporazum o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa između Republike Srbije i Republike Austrije, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju o vojnoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipat.
Svaki sporazum koji postignemo sa zemljama u našem okruženju, i ne samo sa zemljama u našem okruženju, jeste sporazum koji našim građanima na prvom mestu otvara određene mogućnosti i daje im priliku da bolje i jednostavnije obavljaju svoje svakodnevne obaveze.
Sporazume koje imamo sa Bosnom i Hercegovinom jesu sporazumi koji regulišu naše granične prelaze i, između ostalog, što je nama posebno važno, pored postojećih uvode još jedan novi granični prelaz. U pitanju je Ljubovija – Bratunac, onaj čuveni most koga je Srbija odavno izgradila, a čekali smo da Vlada Bosne i Hercegovine ispuni svoje obaveze i da omogući građanima i BiH i Republike Srbije da most koriste. Mostovi spajaju ljude, a politika ume da se ispreči između njih. Evo, ovim sporazumom rešićemo svakako i taj problem.
Imamo, naravno, Sporazum o pograničnom saobraćaju koji će omogućiti, što je veoma važno, građanima naših država da svoje svakodnevne životne aktivnosti rešavaju po olakšanoj i ubrzanoj proceduri. Em ne mora da se nosi pasoš, da ne moraju svaki put da obrazlažu gde su pošli, što su pošli, jednostavno, ljudi žive sa obe strane Drine i logično je da bolje, brže i jednostavnije prelaze, sarađuju. Otvaranjem i novog mosta u nekim mestima ćemo za 60 kilometara skratiti put. Za 60 kilometara! Znate li koliko je to veliko i koliko je važno?
Inače, da znate, na mostu će biti i naša prva zajednička tačka prelaza. To znači da građani Srbije ili građani Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine, kada prelaze most neće morati da gledaju dva carinika, neće morati da dva puta pokazuju putnu ispravu, neće ih dva puta pitati šta nosiš u toj torbi, u tom zembilju, nego će samo jednom dolaziti na zajedničku tačku, jednom se pozdravi, jednom se predstavi i nek mu je srećan put, nek radi ono što treba da radi i kako treba da radi.
Naravno, veoma je važno i što ćemo imati Sporazum o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa sa Republikom Austrijom. Videli ste proteklog leta kako je čitava Evropa gorela. Videli ste u kakvom su se problemu našle i zemlje koje su bogatije, neki kažu i organizovanije nego što je Republika Srbija.
Republika Srbija je, dame i gospodo, drugarice i drugovi, prošlog leta imala više od hiljadu požara na otvorenom. Ali, zahvaljujući radu Sektora za vanredne situacije, zahvaljujući radu dobrovoljnih vatrogasnih društava, nijedan nije bio katastrofalan, a svaki je mogao da bude katastrofalan.
U Severnoj Makedoniji, u Republici Srpskoj, u Grčkoj, imali smo katastrofalne požare. Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova je pomogao na svim ovim lokacijama. Po onome što nam govore oni sa kojima smo se zajedno borili protiv vatrene stihije, da nije bilo srpskih vatrogasaca, stihija bi bila mnogo pogubnija.
Imao sam tu čast i zadovoljstvo da budem sa našim vatrogascima i u Severnoj Makedoniji i u Grčkoj i mogu da vam kažem da tamo gde je stao srpski vatrogasac, tamo gde smo mi postavili liniju, požar nije prošao. Ni jedno drvo nije stradalo tamo gde smo mi bili. Na Eviji su spašena čitava sela i gradovi zato što su srpski vatrogasci bili tu.
Takav sporazum sada postižemo i sa Republikom Austrijom, gde ćemo moći jedni drugima da pomažemo i u takvim situacijama, da prenosimo znanja, da prenosimo iskustva, jednostavno jedni drugima da budemo na usluzi.
Mi kada planiramo svoje kapacitete za odbranu od različitih prirodnih katastrofa koje mogu da zadese našu zemlju, mi razmišljamo o regionu. Mi ćemo, zahvaljujući odluci i beskrajnoj podršci predsednika Aleksandra Vučića, vrlo brzo kupiti dva protivpožarna helikoptera, u pitanju su "Kamovi", najbolji na svetu. Da li nam trebaju oba? Naravno da trebaju. Ali, da li ćemo sa ta dva helikoptera, sa postojećim helikopterima, sa "Super pumama" koje nam dolaze, biti najopremljenija zemlja u regionu - hoćemo. Kada je u pitanju borba protiv katastrofa, bićemo sigurno najopremljeniji i moći ćemo da pomognemo celom regionu. Srbija razmišlja regionalno. Mi mislimo i o drugim zemljama, drugim ljudima, da li će im biti potrebna naša pomoć. Ne mislimo samo o sebi.
Kad smo gasili požar u Severnoj Makedoniji, da to nismo uradili, Prohor Pčinjski bi izgoreo, zato što bi se požar preneo preko brda. Morali smo da pomognemo našim susedima iz Severne Makedonije, našem južnom susedu, Severnoj Makedoniji, jer da nismo pomogli, požar bi se proširio i na Prohor Pčinjski. Dobro je što smo to uradili i što smo bili sposobni.
Egipat je velika, moćna zemlja, sa izvanrednom vojskom, zemlja koja kupuje mnogo na tržištu naoružanja, zemlja koja ima tradiciju saradnje sa nama i ovo je odlična prilika da razgovaramo, ovo je odlična prilika da ih upoznamo sa našom odbrambenom industrijom i svime onim što naša država može da ponudi. Mnogi generalni i mnogi oficiri iz Egipta su bili školovani u našoj zemlji, pamte svoju mladost, vole kada dođu ovde, vole kada se sete, svako voli da se seti svoje mladosti pa tako i oni, i imaju izuzetno dobar odnos prema Republici Srbiji. Zato je ovaj sporazum veoma važan. Eto još jedne prilike da bolje radimo i da bolje sarađujemo.
Da smo možda imali ovakvih sporazuma više, ne bi nam islamska braća koje su dovele kojekakva "arapska proleća" priznavali Kosovo. Egipat je važna i velika zemlja. Da nije bilo tih islamskih terorista na njenom čelu, možda ni Kosovo ne bi bilo priznato od Egipta, a na nama je možda i da radimo na tome da Egipat još jednom razmisli o svojoj odluci i da se ponovo vrati tamo gde mu je mesto, a to znači na stranu međunarodnog prava.
Dame i gospodo, drugarice i drugovi, vašoj pažnji skrećem ovih pet sporazuma. Nadam se da ćemo imati dobru, plodnu raspravu. Verujem da, kao i svaki put, ćemo učiniti nešto što je dobro za građane Srbije, nešto što je dobro za one koji su glasali za svakog od nas, naravno i za one koji nisu, iako ih nema tako puno, ali nadam se da ćemo imati prilike da razgovaramo, da radimo zajedno i da ovaj dan provedemo u konstruktivnoj i uspešnoj raspravi. Hvala vam.

Zahvaljujem se uvaženom poslaniku što će podržati sve ove sporazume, svih pet sporazuma koje smo predložili, ali moram nešto da pojasnim.
Ja stvari zovem onako kako se one zovu i nemam ni najmanje negativan stav prema islamu kao religijskom opredeljenju. To je jedna od velikih religija koju beskrajno poštujem.
Pročitao sam Kuran. Mnoge reči prorokove mogu biti primenjene u svakodnevnom životu svakoga od nas i kako kaže jedan mudar čovek – ako hoćeš da ispričaš suštinu svih svetskih religija u jednoj rečenici, onda neka ta rečenica bude: ono što ne želiš da čine tebi, nemoj činiti drugima.
Dakle, Islam ima samo moje iskreno poštovanje, ali partija koja je priznala Kosovo i koja je vladala Egiptom se zvala Islamska braća. Nije do mene.
Usput, ako hoćete da poboljšate odnose sa Egiptom, jako budite protiv njih, jer od predsednika Egipta, pa nadalje, svi su u zatvoru i trenutni režim u Egiptu ih je sve pohapsio i smatra ih teroristima. Ne ja, oni ih smatraju teroristima.
Bivši predsednik Egipta se nalazi u zatvoru zato što ga smatraju teroristom. Nije do mene, niti do bilo koga od nas. Islamska država se tako zove. Nisam je ja izmislio.
Ja ne mislim da Islamska država ima bilo kakve veze sa izvornim islamom. Pa, niste vi pripadnik Islamske države, ali to se tako zove.
Znate, to je kao kada mi kažu nemoj da zoveš Šiptare Šiptarima. Pa, tako se zovu, nije do mene i tu nema ni najmanje uvrede za bilo koga.
Znate, kada odete na pijacu u Severnoj Mitrovici i kada se sretnu dvojica, kaže – kuj Šiptar, što znači – gde si, Šiptar, gde si, čoveče, kao kada kažete – gde si, Srbine? I, sada je problem neko ko ima partiju koja se zove Partija demokratike Šćiptare, ja ne smem da kažem Partija demokratskih Šiptara? Dajte, ljudi. Ja samo govorim onako kako jeste. Ništa tu, nikakve uvrede, daleko bilo, nema.
Islam ima svako moje poštovanje i siguran sam svih narodnih poslanika ovde. Sa najvećem pijetetom dok sam bio ministar odbrane imao sam to zadovoljstvo da šaljem pripadnike Islamske zajednice na hadž ispred Ministarstva odbrane, na konferenciju, na primer, u Marsej, gde su išle muftije svih vojska i bilo mi je zadovoljstvo i čast što sam to mogao da uradim, ali nije do mene što se stvari zovu tako kako se zovu.
Ne mislim da Islamska država, koja je počinila onakva zverstva, ima bilo kakve veze sa islamom, ali kako da je zovemo? Ona se tako zove. Tako su sebe nazvali. Da li je to bespravno? Verujem da jeste. Znate, ko god bi ubio čoveka, rekao bi – ubio sam ga zbog Isusa Hrista. Naravno da nema pravo da uzima ime Isusovo u usta. Isto važi i zva veru prorokovu, ali to se jednostavno tako zove.
Ja ne vidim u tome ništa loše što govorimo tako kako jeste. Naprotiv, sa ogromnim poštovanjem govorim o islamu. Kako da ne govorim sa velikim poštovanjem o Iranu, koji nije priznao Kosovo i mnogim zemljama koje imaju islam kao odrednicu svog postojanja, pa i u imenu, koje nisu priznale Kosovo?
Moram da vam kažem da mi je teško da nađem reči poštovanja za, recimo, Demokratsku stranku u SAD, koje su priznale Kosovo. Evo, vidite, nema islama, nema religije, ali to ne mogu da poštujem.
Dakle, molim vas, ako se bilo ko našao uvređenim, izvinjavam se zbog toga jer nema uvrede, nema bilo kakve loše primisli. Islam iskreno poštujem. Svete knjige sam pažljivo pročitao. Verujem da sam ponešto i naučio, ali stvari nazivam tako kako se one zovu. Jednostavno, nije do mene.
Hvala.

Prihvatam, muslimanska braća, nisu islamska braća, izvinjavam se. Ali, samo da znate da u enciklopediji muslimanska braća, kaže islamistička organizacija, tako piše, nije do mene.
Ne bih se složio sa vama da je Ministarstvo unutrašnjih poslova najvažniji oblik vlasti. Najvažniji oblik vlasti je ova Skupština u kojoj vi sedite. Vi nama određujete šta ćemo da radimo, po kojim pravilima će da radimo i ako ne poštujemo to što ste vi rekli, što ste vi odlučili, završićemo kao predsednik muslimanke braće, u zatvoru.
Dakle, ovo je najvažnija grana vlasti. Ovo je grana iznad koje nema niko više, kojoj niko ne može da nameće svoja pravila. Srbija je pravna država, nije policijska država. Ovo je najvažnija grana vlasti, a policija je samo poslušni deo izvršne vlasti, koja bespogovorno poštuje to što vi, gospodine poslaniče, ovde donesete. Hvala.

Ja sam siguran da MUP, odnosno pripadnici policije, uživaju iskreno poštovanje svih građana Republike Srbije, bez obzira na veru i naciju, zato što se i mi tako ponašamo prema svih građanima Republike Srbije, ne misleći ni o čijoj veri i naciji, odnosno vodeći računa o običajima, pravilima, načinu života, naravno, poštujući to beskrajno, ali kada je zakon u pitanju, sprovođenje zakona, tu nema nikakve razlike i tu se podjednako, blago ili tvrdo, kako god hoćete, ponašamo prema svim građanima.
Nije u pitanju moja retorika. Ja govorim ono što mislim. To što mislim, verujem da je dobro za sve građane Republike Srbije, ne vidim da tu ima problem bilo kakav. Ali, znate kako je, za mir, za dobrosusedske odnose, za razvoj, za napredak, potrebno je bar dvoje. Za sukobe, za rat, za obustavljanje saradnje, dovoljna je jedna budala, ne treba vam dve. Dakle, teško je biti usamljen u tome.
Znate, kada predsednik, član predsedništva BiH, kaže da bi on priznao Kosovo, to jako teško da dobro utiče na međusobne odnose između BiH i Republike Srbije. To je nepoštovanje Ustava sopstvene zemlje, to je nepoštovanje politike sopstvene zemlje, kao što ste sa pravom rekli da svi treba da se pridržavamo politike naše zemlje. Pa zašto onda ne trebaju i naši susedi to isto da rade?
Ja ću vas podsetiti da je Republika Srbija donela odluku da sve optužnice za ratne zločine ponudi tužilaštvu BiH. Nisam čuo odjek sa druge strane, ni hvala, a još manje sam čuo – preuzmite vi naše optužnice. Jako mi je žao zbog toga. Mislim da je naša ruka ispružena, a ostala je u vazduhu. Mi smo upravo to o čemu ste vi govorili, ta neprijatnost, strah, prelazak preko granice, otklonili, nema tajnih optužnica u Srbiji. Mi smo predali sve tužilaštvu, pravosuđu BiH. Pravosuđe BiH nije odgovorilo na isti način. Nisam dobio te optužnice. Voleo bih, jer bi to bio dokaz, to bi bio dokaz da zajedno hoćemo da prevaziđemo probleme prošlosti. Ovako, evo, Srbija je pokazala da je spremna, prepustila pravosuđu druge države da sudi o ratnim zločinima, ali niko nama reč nije rekao.
Ja ću vas podsetiti da smo mi imali pokušaj ubistva predsednika Vučića u Potočarima, još nema slučaja, još nema optužnice. Prošle su godine, ne znamo ko je pokušao da ubije predsednika Vučića, uz sve kamere ovog sveta.
Odmah da vam kažem, MUP je pokrenulo istragu. Ja verujem da ćemo naći. Prošlo je puno godina, nažalost, otežano nam je mnogo ovo što radimo, ali verujem da ćemo naći ko su i oni koji su izvršioci, ali i oni koji su inspiratori, koji su nalogodavci, jer ono nije bilo slučajno. Ono je bio organizovani pokušaj ubistva.
Sve što ja govorim kad sam ovde u Skupštini, ja zastupam politiku Vlade Republike Srbije. Kada govorim u svoje ime ili ime političke partije koju predstavljam, ja to vrlo jasno kažem. Ako mislite na srpski svet, ja čvrsto verujem da je stvaranje srpskog sveta kao jedinstvenog političkog naroda nasušna potreba Srba i u tome nema pretnje.
Imali smo zajedničku sednicu Vlada Republike Srbije i Republike Mađarske, gde je predsednik Orban rekao – ja potpuno razumem vaš srpski svet, i mi Mađari imamo svoj svet. I sve zemlje koje imaju veliku dijasporu imaju svoj svet, pokušavaju da čuvaju identitet svog naroda, da mu pomognu da opstane, a o najvažnijim pitanjima trude se da donose jedinstvene političke odluke.
Znate li ko ima problem sa srpskim svetom? Samo oni u čijim državama Srbi trpe diskriminacije, niko drugi. Evo, Mađari nemaju nikakav problem. Jel imamo mi neki problem sa Mađarskom? Nemamo. Srpska manjina je vrlo poštovana, razvija se, rade ljudi, napreduju, zastupljeni su u organima vlasti. Nemam šta da im dodam.
Obično sa srpskim svetom imaju problem oni koji nisu završili etničko čišćenje, pa im i tih 4% Srba smeta. Obično ti imaju problem sa srpskim svetom. Srpski svet je moja ideja, nije ideja Vlade Republike Srbije. Parlament Republike Srbije se nikad nije izjašnjavao o njemu, nikad nije glasao ni o čemu sličnom. To je moje političko pravo da ga zastupam. Ali, nikad niste čuli od mene da smatram da treba menjati granice na Balkanu. Ja smatram da granice na Balkanu moraju da budu sačuvane, a počeće sa čuvanjem integriteta Srbije. Eto rešenja. Nema priznanja Kosova, jedinstvena Srbija kakva je bila pre NATO agresije, sve u redu, miran Balkan. Ali, vi ćete da komadate, ne vi, naravno, daleko bilo, nikad to nisam ni pomislio, da komadate Srbiju, da joj otmete Kosovo, da raspravljate o njenom unutrašnjem političkom uređenju i to će da bude stabilnost Balkana. Sve granice su svete osim srpskih. Sve granice zaslužuju čuvanje, osim Srbije.
Izvinite, meni je jako teško da nađem argumentaciju da to objasnim sebi, pa onda i drugima. Dakle, srpski svet je ideja o stvaranju, o očuvanju Srba kao jedinstvenog političkog naroda, ničeg drugog.
Izvinite, kada se pravila lokalna vlast u Bujanovcu i Preševu, predstavnici šiptarskih političkih partija su otišli u Tiranu da se dogovore o sastavu lokalne vlasti, u Tiranu. Reč nismo rekli, reč nismo rekli. U redu, vaše pravo, imate pravo da tražite politički savet, imate pravo da gledate gde mislite da gledate, nemamo problem. Imamo problem što nijedna srpska partija nije u vlasti u Bujanovcu, iako je osvojila više glasova nego ikada pre, ali dobro. To je politički stav. Kada Srbi iz Banja Luke ili Podgorice dođu u Beograd, to je strašno. Kada neko iskoristi izraz srpski svet, to je agresija. Kaže - velika Srbija. Dame i gospodo, velike Srbije nikada nije bilo. Nikada. Nađite mi sekund istorijskog vremena u kome je postojalo nešto što se zvalo velika Srbija, nikada. Dakle, ne može srpski svet da bude zamena za veliku Srbiju, nije bilo, jednostavno nije bilo.
Opet ponavljam, ovde tri čoveka podržavaju politiku srpskog sveta. To su tri poslanika Pokreta socijalista. Svi ostali ne misle tako. Dopustite mi da zastupam svoje mišljenje i da uvek jasno kažem da to nije stav Vlade Republike Srbije, nije stav predsednika Vučića. Da jeste ovi ljudi bi glasali za mene. Ne glasaju za mene, ne glasaju. Samo tri poslanika ovde podržavaju ideju o srpskom svetu. Moje pravo je da se borim da ih jednog dana bude mnogo više i ništa više. Nemojte me izjednačavati sa pozicijom člana Predsedništva Bosne i Hercegovine koji kaže Kosovo je faktička država i ja bih je priznao. Ja to nikada nisam rekao. Nikada. Hvala.

Ne mogu da se složim sa uvaženim poslanikom kada kaže da predstavnici tih medigrup partija, kako se zove ta partija, nešto je bilo, ima neka firma, ta partija, da oni ne znaju šta hoće. Nije tačno. Oni odlično znaju šta hoće.
Oni hoće vlast bez izbora. Tu su vrlo precizni i spremni su da ne izlaze na izbore dokle god im se ne prizna pravo da budu na vlasti. To je principijelan stav. To je njihova poruka biračima. Mi znamo šta hoćemo, hoćemo vlast bez izbora i gotovo. Nema tih izbornih uslova koji će njih naterati da izađu na izbore. Oni će na izbore izaći kada im se naredi iz nekih ambasada gde odlaze. Mogu izborni uslovi da budu bolji, mogu lošiji, nebitno. Kad se naredi na travnjaku, kad se stane na travnjak, obrišu cipele, zategne kravata, bude vrlo pristojan, spusti se pogled, spusti se glava, kaže: „Izvolite“, ovi kažu: „Ideš na izbore“, „Razumem i nije mi teško.“ Tada će to biti.
Oni odlično znaju šta hoće. Oni hoće još jednu veoma važnu stvar. Hoće da se Aleksandru Vučiću zabrani bavljenje politikom. To odlično znaju šta hoće. Oni ne samo što traže da on ne sme da bude kandidat za predsednika, da ne sme da bude politički faktor, nego traže da ni njegovo ime ne sme da bude na listi. Kako vi možete da zabranite punoletnom, slobodnom građaninu Republike Srbije da svojim imenom raspolaže kako on hoće? Dakle, te dve stvari hoće. Hoće da izađu na vlast bez izbora i hoće da se Aleksandru Vučiću zabrani bavljenje politikom.
Čekajte, politika je stvar ideja. Politika je stvar sukoba ideja. Da li se mi sukobljavamo sa nekom idejom? Jeste vi uspeli da se u javnom diskursu posvađate oko nečega, a da to nije spisak uvreda? Kada ste čuli šta je njihov stav o Kosovu? Je l' Kosovo nezavisno ili deo Srbije? Da li treba pregovarati u Briselu ili ne treba? Da li treba priznati institucije u Prištini ili ne treba? Da li Srbi treba da izađu iz institucija ili ne treba? Da li je odnos prema Kosovu tačka na osnovu koje mi određujemo svoju politiku prema drugim državama? Kada ste to čuli od njih? Otkud znate šta misle? Nikad nismo čuli tako nešto.
Jeste li čuli nekada da kažu – mi ćemo izgraditi ove i ove puteve? Nikad. Jeste li čuli da kažu – cena struje će biti takva i takva? Kada ste ih čuli da kažu – mi bismo se ovako borili protiv kovida, ili – ova vakcina treba da bude četiri, a ne treba da bude pet? Bilo šta. Kad ste čuli jednu konzistentnu ideju, jednu, ne tražim dve, jednu? Osim spiska uvreda. Kada ste ih čuli da li su za vojnu neutralnost ili članstvo u NATO paktu? Hajde da se izjasne i kažu – mi smo za vojnu neutralnost. Ali ako kažu – mi smo za vojnu neutralnost, pa tu neutralnost je izglasala ova Skupština, formulisao je predsednik Vučić, oni to ne mogu da kažu. Onda ste za NATO pakt. U redu, ali kažite – mi smo za članstvo Srbije u NATO paktu, pa da građani čuju.
Da li ste za očuvanje Republike Srpske? Šta mislite o Dejtonskom sporazumu? Dokle ste spremni da idete u odbrani Republike Srpske ili ukidanju Republike Srpske, svejedno, ali recite to. Kad ste čuli to?
Vi svaki dan čujete neku od uvreda na račun Aleksandra Vučića, njegove porodice, ali kada ste čuli odgovore na ova pitanja koja ja postavljam? Ne znam kako bismo mi izašli na izbore 2012. godine da smo imali samo politiku – ua, Boris Tadić. Godine 2012. mi smo imali vrlo jasan stav i po pitanju članstva u vojnim savezima i po pitanju politike prema Kosovu i Metohiji. Građani su znali da kad glasaju za nas, da će glasati za očuvanje Republike Srpske.
Potpuno ste u pravu, srpska policija nije tukla… Poslednji put je tukla radnike kada je bio donošen Zakon o radu, ako se ne varam, 2005. godine ispred stare Skupštine u Kralja Milana, tukli su sindikate, tukao ih je DOS. Ne mi, tukao ih je DOS.
Izvinite, kada se izađe ispred Skupštine, kada se policijskom majoru polome obe noge, kada se pokuša zapaliti ova Skupština, naravno da policija reaguje. Odmah da vam kažem, dok sam ja ministar unutrašnjih poslova, reagovaće na svako nasilje na ulicama i neće dozvoliti da ovaj visoki dom još jednom bude opljačkan, opoganjen i zapaljen. Nikad više.
Oni su upali u RTS. Pa mi smo bili opozicija, evo, prepoznajem mnoge saborce iz tih godina, koliko smo decenija bili opozicija, kad smo mi to upali u RTS? Kad smo mi to upali u bilo koju medijsku kuću? Je l' treba da vas podsetim, mnogi od vas su bili tu, neki od vas su i govorili na onim velikim mitinzima koje smo imali pre izbora 2012. godine, tu je bilo po sto hiljada ljudi, kada smo ih odveli na RTS? Kad smo upali u RTS? Kad smo polomili jedno staklo? Bilo je više ljudi nego što su oni ikada sabrali na jednom mestu. I naravno da će policija raditi po Ustavu, raditi po zakonu i štititi imovinsku sigurnost i čast svakog građanina ove zemlje i svake institucije.
Znate li šta je bila jedna od težih stvari u razgovoru sa Srbima koje je vodio predsednik Vučić u kasarni u Raški, i ja sam bio prisutan? Da ih umiri da ne kažu šta misle, po imenu i prezimenu, o predstavnicima određenih političkih partija iz Beograda koji su rekli – ROSU se bori protiv šverca i kriminala na Kosovu i Metohiji, a ovi naši drame. Znate li koliko je napora bilo potrebno da se zamole da nema teških reči, da se ne psuje nikom majka, da se ne govori ništa loše, jednostavno, znate, kao kada u porodici imate nekog ko se loše ponaša, pa kaže – hajde, pusti, naš je, skloni ga sa strane. Da ne radujemo Šiptare, učinili smo veliki napor da Srbi ne pljuju jedni druge, a možete zamisliti kako su Srbi na Kosovu i Metohiji dočekali da vide konačno političku ideju gde se kaže – pa ROSU, to je borba protiv kriminala tamo, to je u redu. Ranili čoveka, Sofronijević je jedva živu glavu izvukao.
Dakle, samo se ne slažem oko toga sa uvaženim poslanikom, ja sam siguran da oni odlično znaju šta hoće. Hoće vlast bez izbora i da se Vučiću zabrani bavljenje politikom i to su svi izborni uslovi koje njih zanimaju, a na izbore će izaći kako im se naredi, ne kako oni hoće.

Evo, informisaću vas odmah.
Dakle, Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno policija tačnije, Policijska uprava za grad Beograd uradila je svoj posao. Mi smo sve saslušali, sve učinioce, sve učesnike tog događaja smo saslušali, imamo izjave oštećenih. Oštećeni su supruga gospodina Đilasa, njegov tasta i njegova tašta je takođe dala odgovarajuću izjavu i time je policija završila svoj posao. Mi smo sve to predali nadležnom tužilaštvu. Mi ne možemo ni da uhapsimo, ni da pustimo. Mi radimo kako nam tužilaštvo nalaže. Dakle, sve smo dokumentovali, postoji i medicinska dokumentacija, postoje izjave oštećenih. Dakle, tu uopšte nije sporno da li je bilo nasilja od strane gospodina Đilasa prema njegovoj supruzi i prema njenom ocu, tačnije njegovom tastu. To je nesporna činjenica. Tužilaštvo to kvalifikuje kako misli da treba i tu mi jednostavno ni na koji način ne možemo da se mešamo.
Kada ste rekli – pozajmice i slično, da, postoji, to je dosta poznato da se na taj način pere novac, sklanja se novac, pozajmi se nešto, ne vraća se, a vi ne tužite za vraćanje. Vi morate da tužite i morate da obračunate kamatu. Ne može da bude bez kamate pozajmica. Određena kamata koju reguliše Narodna banka Srbije mora da bude predviđena. Ne može da bude dinar za dinar. Dakle, mora da bude neka razlika. Nije to ništa neobično, nije to ništa novo.
Samo ću vas podsetiti, nije to ništa neobično, nije to ništa novo, Nezavisno udruženje novinara Srbije je u dužničkom ropstvu prema Đilasu. On je pozajmio nekih desetak miliona dinara NUNS, da li su vratili ili nisu vratili, ali vrlo zanimljivo da imate izraz nezavisni, a primate pare od političkih aktera. Zamislite sada, dame i gospodo, drugarice i drugovi, da postoji jedno udruženje novinara kome je SNS dala novac, pozajmila. Koliko sekundi bi bilo potrebno da se o tome oglasi Brisel, da se oglase reporteri bez granica, da se oglase sve što postoji na ovom svetu, da kaže - sramno mešanje u nezavisna novinarska udruženja, pokušaj kupovine, eto, kako se vlast meša među novinare, novinari ne mogu da rade, zasipaju se, pa kupuje se njihovo…. A, kada Đilas da pare, to je potpuno uredu.
Znate, za mnoge od vas, uključujući i mene, kada nešto ovako govorimo, kažu nam da smo Vučićevi poltroni, ulizice i tome slično. Kada ste vi, dame i gospodo, drugarice i drugovi, čuli jednog člana Đilasove partije da iznese polu kritičku misao o Đilasu? Hajde, jednom. Oni nisu ulizice i poltroni, oni služe svom šefu koji ih plaća i to je uredu. A mi ne smemo da branimo svog predsednika, mi ne smemo da imamo svoj stav, mi ne smemo da zastupamo svoju politiku, a oni? Kada ste čuli da su rekli jednu lošu reč o Đilasu, o njegovoj zaposlenoj Tepićevoj? Kada ste čuli da neko, recimo član, ne znam kako se zove ova stranka koju je kupio Jeremić, od onog Aleksića, kada ste čuli da neko od njih kaže lošu reč o Aleksiću ili Jeremiću? Oni su elita, a mi smo poltroni, jer zastupamo svoj program i branimo svog predsednika. Pa, kako sada to? Kako to pomirite u svojoj glavi? Kako to uspete da objasnite?
Dakle, policija je uradila svoj posao, vaše pitanje se odnosi na tužilaštvo, ja vas apsolutno podržavam u tome i smatram da tužilaštvo treba da kvalifikuje delo onako kako ono misli, ali da dobijemo kvalifikaciju. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Saradnja sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srpske je izuzetna. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije je izvršio nekoliko donacija prema Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srpske. Zajedno ostvarujemo brojne obuke, na prvom mestu, pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske. U planu su i zajedničke vežbe. Dakle, saradnja je zaista dobra kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala. Tu zaista imamo saveznika u Republici Srpskoj. Kada je bilo hapšenje i razbijanje ovog klana Belivuk-Miljković, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske nam je pomoglo i informacijama, ali isto tako i davanjem odgovarajućih, da ne govorim baš sve, smernica, informacija o pripadnicima ovog klana koji su se nalazili na teritoriji Republike Srpske, nekad i BiH. Dakle, saradnja je zaista izuzetna. U ostalom, imamo iste neprijatelje, organizovani kriminal i naravno da se protiv njega iskreno i zajedno borimo.
Više Republika Srbija poštuje integritet i suverenitet Bosne i Hercegovine, nego što pojedini rukovodioci u Bosni i Hercegovini, važni rukovodioci, članovi Predsedništva poštuju integritet i suverenitet Republike Srbije. Nikad niste mogli da čujete ni od jednog predstavnika zvanične politike države Srbije da smatra da ovaj ili onaj deo teritorije Bosne i Hercegovine treba ili ne treba da bude samostalan. To šta mi želimo je drugo, a naša politika je više nego jasna. Kažem vam da bih bio najsrećniji da Drina protiče kroz sred srpske države, a ne da je na granici srpske države, ali poštujem Dejton, poštujem međunarodne obaveze Republike Srbije i naravno da priznajem Bosnu i Hercegovinu.
Sa druge strane, imamo članove Predsedništva Bosne i Hercegovine koji otvoreno kažu da je Kosovo nezavisno faktički i suštinski i da ih samo veto srpskog člana Predsedništva sprečava da priznaju Kosovo. Znate, onaj koji je priznao Kosovo, bez obzira da li je to velika sila, mala sila, ne zanima me, taj je izgubio svako pravo da govori o principu nepromenjivosti granica. Izgubio je svako pravo da kaže da su granice nepromenjive i da se nikad više neće menjati. Nemate to pravo. Godine 2008. ste to pravo zauvek izgubili. Destabilizacijom koju ste učinili na Balkanu te 2008. i naravno, 1999. godine, tokom NATO agresije, pa i ranije, vi ste izgubili pravo da govorite o miru, a posebno pravo da govorite o principu nepromenjivosti granica.
Ne može se, kao što je rekao češki ministar spoljnih poslova u jednoj od prethodnih vlada, reći napravili smo grešku kad smo priznali Kosovo, nismo trebali da menjamo granice Srbije, ali nećemo više. Ne može nećemo više. Ne znate vi, kada ste jednom otvorili proces promena granica na Balkanu, vi ne znate gde će se i kada taj proces završiti. Samo jedno znate, proces ste otvorili. On je otpočeo, a u istoriji procesima se upravlja, ali se ne zaustavljaju dok ne dođu do svog logičnog kraja.
Dakle, ja sam apsolutno za princip nepromenljivosti granica i počinjem od Republike Srbije, insistirajući da se poštuje naš teritorijalni integritet i naše teritorijalni suverenitet. Čvrsto verujem u to i kao što čvrsto verujem u to da naš odnos prema našim susedima treba da bude onakav kakav naši susedi imaju prema Srbima sa kojima žive. Ne možete da budete u srdačnim odnosima sa Srbijom kraj koje živite, a da vršite diskriminaciju Srba sa kojima živite. To jednostavno nije logično. Zato verujem da očuvanje prava Srba je najbolji način da imate najbolje moguće odnose sa Republikom Srbijom.
Samo još jedna stvar. Vi ste rekli – kada uđemo u EU granice neće biti važne. Bojim se da će biti jako važne. Čak i ako uđemo ikada u EU, nisu nam baš rekli da su raspoloženi za nas, imaju nekih dilema po tom pitanju. Kažu da se to ne odnosi samo na nas, već tako, uopšte, što je, naravno, njihovo pravo. Oni imaju pravo da prime koga kod hoće u svoj klub. Mi smo tu, stojimo, čekamo, radimo svoj posao, razvijamo Srbiju, ali kada je počela migrantska kriza, Šengenski sporazum je ukinut, izbacili su vojske jedni prema drugima, i to gle čuda baš na svojim granicama, nisu otišli da štite nekog drugog, nego čuvaju svoje granice i vrlo ih ljubomorno čuvaju. Kada je počela kovid kriza, izbacili su opet vojske na granice i vrlo ljubomorno čuvaju svoje granice, kao što vrlo ljubomorno čuvaju medicinsku opremu, vakcine i sve ostalo.
Dakle, nisam ubeđen da granice neće biti važne ni kada postanemo članica EU, ako postanemo članica EU. Mi smo tu malo napredniji od njih.
Predsednik Vučić je izašao sa jednim hrabrim predlogom. Šta mislite zašto ga toliko napadaju? Zato što to što on predloži i radi oni bi trebali da radi, a nisu u stanju, a ne smeju to da rade. Kako onda neka mala Srbija tamo može da stvara „Mali Šengen“, a oni ga nisu napravili u EU? Koliko zemalja članica EU nije u Šengenskom sporazumu? Kako sad Srbija može da napravi u svom nekom okruženju Šengen? Kako vi to zamišljate, Srbi? Ko ste vi to? Kako ste vi to smislili? Znate, kada Aleksandru Vučiću kažu – previše pričaš o uspesima Srbije, moglo bi to malo tiše da bude, da, ali on govori istinu.
Dakle, granice će biti važne i kada i ako postanemo članica EU, ali sam veoma ponosan na našeg predsednika što je pokazao da Srbija nema čega da se plaši. Onaj ko otvara granice ne plaši se, naprotiv. Znate, stalno nam govore, tim auto-putem će se kretati Šiptari, hoće, ali će se tim auto-putem kretati naša roba koju ćemo izvoziti, naši preduzetnici, Srbi će nam biti bliži gde god da su. Nemamo mi čega da se plašimo. Možemo samo da budemo ponosni na sebe, a ovi iz Evrope neka gledaju kako Srbija radi, pa možda i oni jednog dana nauče nešto. Hvala.

Samo ću kratko.
Da bi bilo jasno, odluku o prekidu neke utakmice, neke sportske priredbe donosi delegat Saveza ili organizator utakmice. Dakle, policija tu nema ništa. Mi smo dužni da poslušamo to što nam se kaže, eventualno ispraznimo tribinu ili uklonimo nekoga ko krši odgovarajuća pravila, krši zakone. To je naš posao, ali mi nemamo nikakav uticaj na to da li će se neka sportska priredba nesmetano odvijati do kraja, da li će biti prekida. To jednostavno nije do nas.
Što se tiče tragičnog događaja, ubistva u Sjenici, da vam kažem da i ovim putem izražavam svoje najdublje saučešće porodici nastradalog, ubijenog Edina Hamidovića. Za njegovim ubicom se traga. Što se policije tiče, mi smo slučaj u potpunosti rasvetlili. U pitanju je Latović Emrah. On je ubica. U bekstvu je. Za njim je raspisana poternica. Nadamo se da će se pravda i nad njim izvršiti i se ovo naravno neće zaboraviti. Tragedija je velika. Zločin je strašan i neoprostiv.
Po pitanju pretnji, policija sprovodi internu istragu da li su svi naši pripadnici radili kako treba i da li su postupili baš kako treba, kako im nalažu i zakon i pravila službe. Pretnje su nažalost bile obostrane i imali smo pretnji i jednih i drugih. I svaki put po prijavljenim pretnjama policija je izašla, saslušala i jednog i drugog, odnosno članove porodica, bilo je i tih slučajeva, i predala nadležnom tužilaštvu slučaj. Nadležno tužilaštvo je onda davalo svoje kvalifikacije. Policija je radila svoj posao. Da li je mogla da radi bolje, da li je mogla nešto da spreči – istraga će pokazati, ali da vam kažem da mi istragu sprovodimo. Dakle, ne prihvatamo stvari zdravo za gotovo nego hoćemo da proverimo i na osnovu toga ćemo videti.
Jako mi je drago što se ispravili, što ste rekli – bez obzira da li je neko osuđen ili nije. Naser Orić i Ramiš Haradinaj nisu osuđeni ni za šta, ali svi znamo da su ratni zločinci. Iskopane oči sudije Ilića svedoče da je Naser Orić ratni zločinac, bez obzira što nije kažnjen. Nije kažnjen zato što pravosuđe ne radi svoj posao. Haradinaj nije osuđen ne zato što je nevin, već zato što su svi svedoci pobijeni, pa nije imao ko da svedoči protiv njega i da svedoči o istini. Dakle, apsolutno se slažem sa vama i hvala što ste to rekli. Bez obzira da li su osuđeni ili nisu, to jeste ratni zločinac i Haradinaj i Orić.
Kada se priča o žuto kući, ne mora niko da bude osuđen za žutu kuću, kao što nije, ali znamo da su ko zna koliko stotina Srba u najstrašnijim mukama završili u toj žutoj kući tako što su im izvadili organe, živima vadili organe za prodaju ili šta god da su radili. Tako da hvala vam na tom pojašnjenju.