Ovde se politika svodi na nivo ličnih uvreda. Nema ideologije, nema ideja, nema predloga, nema stava. Imate lične uvrede, imate histeriju čoveka koji je vlasnik opozicije, ili bar misli da je vlasnik opozicije, mada, kada bi znao šta sve govore njegove opozicione kolege, čak i one koje plaća, verovatno bi promenio menadžment oko sebe i potražio neke druge koji će malo lepše da govore o njemu, bar tajno.
Znate, ovde smo imali tiradu i salvu frustracija prema Aleksandru Vučiću, prema nama, koje smatraju najbližim saradnicima predsednika Vučića, ali ni jednu realnu i ozbiljnu kritiku Predloga rebalansa budžeta, ni jednu jedinu.
Nešto ličnih uvreda, na koje je lako odgovoriti, jer, znate, kad vas Dragan Đilas kritikuje za fakultet, to je stvarno strašno, kada čovek koji je toliko godina studirao, sa takvim prosekom, to je stvarno strašno.
Što se moje diplome tiče, u vreme baš vlasti Demokratske stranke, izvršena je apsolutna provera Kragujevačkog univerziteta. Ne biste me uhapsili da ste mogli? Uhapsili biste me da sam imao i jedan pogrešan zarez. A držali ste me u zatvoru, za razliku od svih vas velikih opozicionara, kad sam se borio protiv izručenja pukovnika Šljivančanina. Mi smo za svoja uverenja išli u zatvor, a vi ćete ići. Ili ste išli, neki od vas, samo za pare i ni za šta drugo. Mi smo za svoja uverenja bili spremni da se borimo sa vašom policijom, da robijamo, da nas tuku, a vi niste spremni za vaša uverenja da uradite bilo šta. Možda i zato što nemate uverenja, možda i zato što su vaša uverenja onih 619 miliona i ništa više.
Dame i gospodo narodni poslanici, nemojte biti mnogo oštri prema Draganu Đilasu, znate li koliko nam je puta pomogao? Znate li koliko puta nije izašao na izbore kad je trebalo da izađe? Znate li koliko puta je izašao sa svojim likom kada su ga molile opozicione kolege da ne stavi svoj lik? Znate li koliko puta nam je pomogao samom svojom pojavom, svojim odelom i kravatom? Znate li koliko puta nam je pomogao da ljudi razumeju za koga ne treba da glasaju, bez da mi bilo šta objašnjavamo? Hvala.

Hvala vam lepo.
Znate kako, 1998. godine ja sam napustio aktivno bavljenje politikom i tada je moralo da se nalazi načina da se radi, ja nisam imao nikakvu mogućnost da moja kompanija odjedanput postane povlašćena i da budem gospodar marketinškog programa RTS-a, recimo i da zaradim više stotina miliona. Moralo je da se radi, a to znači da je moralo da se zarađuje svaki dan za svoj hleb, a u Kragujevcu je samo da znate, bila mogućnost da stepenujete ispite sa novosadskog pravnog, a moj prosek je 9,90 na novosadskom pravnom. Pitajte, Marijanu Pajvančić, koja mi je dala deset iz Ustavnog prava.
Dakle, ja sam svoju diplomu stepenovao, položio još nekoliko ispita koji su bili različiti, meni je to bilo dovoljno da mogu da živim i radim, odakle da živim od svog rad i svog znanja. Skromno, koliko sam mogao, možda sam mogao i više da sam bio vredniji, nisam, ali vam ponavljam. Novosadski pravni, 9,90. Nisam siguran da baš mnogi mogu da se pohvale takvim rezultatima.
E, sad ima tu još jedna bitna stvar. Bitna je stvar da sam ja otišao 1998. godine kada smo bili na apsolutnoj vlasti zbog svojih političkih uverenja, a vratio sam se u politiku posle 5. oktobra kada sam video kakav je ološ došao na vlast, zato što smatram da niko nema pravo da dopusti da ova Skupština gori još jednom, zato ću se boriti i dati sve od sebe da se tako nešto nikada više ne ponovi. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, predsedavajući, znate kako, kada čujete nekog da se dere, da viče, da galami, da gestikulira to je uvek čovek koji nije ubeđen u ono što govori i uvek mu je potrebna podrška sebe samog, uvek je potrebno da glasom potvrdi ono što nema, ni ugled, ni autoritet, ni poverenje građana, ni iskustvo, ni biografiju, ništa.
Znate, vrlo je zanimljivo da slušate priče od nekoga koje menjao politička opredeljenja, ko je išao od kralja do Đilasa. Zanimljivo je da slušate i čujete samo buku i ne čujete apsolutno ništa drugo.
Ja već dvanaest godina slušam kako ćemo mi priznati Kosovo. Dvanaest godina slušam kako smo juče priznali Kosovo. Dvanaest godina slušam kako je to već završeno, priznato, pa šta priznajemo dvanaest godina? Kako se to nije završilo već jednom? Dvanaest godina slušam - kako evo sada će da prizna ili je juče priznao, naravno to se nikada ne desi, a onda dođu neki izbori i onda Srbi sa Kosova listom glasaju za predsednika Vučića i glasaju za listu koju on vodi, ne za ove koji ih spasavaju, ne za ove koji su veliki patrioti, ne za ove koji su veliki patrioti, a maštaju o tome samo da dođu na pašnjak ispred Američke ambasade. To im je sva želja.
Znate, neki od govornika ovde prepoznaćete ih po tome što urlaju kada govore i misle da su nekom jako bitni su nedavno pokušali da odu u Priboj, nešto su se tamo skupljali oko litijuma, nešto su smišljali da tamo nešto urade i tamo je finansijer tog urlatora, izvesni Nićifor Aničić, ako ste čuli za njega, izrazio veliko nezadovoljstvo njegovim ponašanjem, em što je doveo 20, samo 20 ljudi, em što je došao na protest u bermudama.
Dakle, ove u bermudama slobodno zaboravite i radujem se danu kada ću čuti nešto o temi i tački dnevnog reda, kada ću čuti nešto o rebalansu, ali od ovih u bermudama pa to ne možete ni da očekujete. Hvala vam.

Evo, treći dan pažljivo slušam. Svašta sam čuo, samo još nisam čuo ništa o budžetu, ništa o rebalansu, nijednu ideju. To nismo mogli da čujemo. Evo, čujemo kako dobacuju.
Meni je drago da ja vama izazivam toliko emocija. Lepo je to, znate. Najgore je kad je čovek ravnodušan, kad prođu kraj vas, ni ne znaju ko ste. A vi znate, ja sam vam zaista zahvalan na tome. Lepo je znati, posebno što imate tako te istančane emocije. To iskazujete na tako jedan pristojan način. Lepo je znati.
Šta želim da kažem? Prvo, gospodo, oružje, posebno sofisticirana tehnika se ne nabavlja na javnim skupovima. Ne možete da čujete ni od jednog Saveta bezbednosti. Ja sam nedavno bio sa sekretarom Šojguom, pre njega sekretarom Petruševim. Oni se time ne bave. Oni se ne bave prodajom oružja, ni kupovinom oružja. Oni se bave nekim potpuno drugim pitanjima. To od njih niste mogli da čujete, bar ne relevantnih predstavnika.
Države odlučuju šta će da kupe, kad će da kupe i to se radi godinama. Ne radi se ad hok, nije tako jednostavno. Lično sam učestvovao u pregovaranju za nabavku kineskih FK3 PVO sistema i to je bilo, recimo, 2018. ili 2019. godine, a stiglo je pre godinu dana. To su stvari koje ne možete da kupite. Potrebno je ozbiljno vreme, ozbiljni pregovori, ozbiljni razgovori, stručnjaci se u sve to uključuju. Cene se menjaju iz milion i jednog razloga, tako da ne možemo ni na koji način tako da razmišljamo.
Da li je danas lako dobiti rusko oružje? Jako teško, skoro nemoguće. Samo da znate jednu stvar, kada smo svojevremeno, mnogo pre sukoba u Ukrajini, dobili kroz vojno-tehničku pomoć ruske T72 tenkove, odlični tenkovi, trebaju nam, korisni, stigli su do nas, jedva su stigli. Dunav je bio blokiran. Prekršena je Dunavska konvencija, nisu im dali da pređu. To je realnost. To je tako. Šta bi mi voleli ili ne bismo voleli.
Kada smo transportovali kiparske helikoptere, koje smo kupili od Kipra, kao što znate, MI35, sjajni, fantastični, ruski, ali kažemo kiparski helikopteri, od kiparske vojske, jedva, jedva su stigli do nas. Bilo je genijalnih ideja da ih uzmu, da se uzmu od naše vojske, da ih otmu, kao što su otimali lekove za vreme korone, potpuno isto. Jedva smo uspeli da ih dobacimo.
Dakle, nije to tako jednostavno. Uostalom, odluka o kupovini Rafala ili MIG ili bilo kog drugog oružja, oruđa, letilice, šta god, ne može se doneti bez odluke Generalštaba, ne može. Ministar odbrane ne može, pa čak ni vrhovni komandant ne može da naredi kupovinu bez saglasnosti načelnika Generalštaba. To je jednostavno tako. Ne može se to tek tako uraditi.
Ove odluke ne govore o našoj političkoj orijentaciji. Izvinite, pa mi smo kupili kineski PVO. Šta to znači? Hoćemo da postanemo član ŠOS-a? Mislim, ja bih možda i voleo, iskreno, ako mene pitate, ali to ne znači što smo kupili FK3 da ćemo postati član ŠOS-a ili zato što smo kupili ruske MIG-ove i dobili nešto iz pomoći, nešto pokupovali, 29. i iz Belorusije, da ćemo postati član ODKB. Pa, ne znači to to, jednostavno ne znači. Pratite našu orijentaciju. Ovo je jedina zemlja koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji. Ja sam ponosan na to. Ovo je jedina zemlja koja nije upala u antirusku histeriju. Ovo je jedina zemlja gde se ruski građani osećaju kao ljudi. Ovo je jedina zemlja gde možete da vidite sve ruske medije.
Jel vidite vaše kolege iz opozicije kako su oduševljeni zbog toga? Jel vidite njihove radosti zbog toga? Oni bi da odu na pašnjak ispred američke ambasade i da kažu – nema više „Raša tudej“, ukinuli smo je „Sputnjik“, dobro je. Zato pazite, vodite računa o tome kada nas kritikujete s kim nas kritikujete i na koji način nas kritikujete. Nije ova vlast u Skupštini izmislila LGBTQ, kako god da se zove, zastavu. To su uradile vaše kolege, što se ne okrene, priča s nekim, neće da se okrene da vam kaže da je on to uradio i da je ponosan na to. Da se ja pitam, apsolutno bih odgovarao za to po zakonu zato što je skrnavljenje ugleda ove institucije.
(Dragana Rakić: Predsednica Skupštine je LGBT.)
Gospođo, jako poštujem vaše godine, gospođo, veoma poštujem vaše godine. Majka me je naučila da se ne svađam sa gospođama u vašim godinama i ja to poštujem. Molim vas nemojte.
Dakle, šta hoću da vam kažem? Svako ima pravo na svoje seksualno opredeljenje i ovo je slobodna zemlja, ali niko nema pravo da izmisli LGBT ili bilo koju drugu zastavu na Skupštini. Niko nema pravo da stavi rusku zastavu na Skupštinu. Nema pravo da stavi američku zastavu na Skupštinu, nema pravo da stavi LGBTQ zastavu na Skupštinu. Može samo srpsku i zna se ko može da je stavi. Nemojte da pokušavate da podmećete tako nešto. Molim vas, imam veliko poštovanje za vas lično, za vaše godine, za vaše životno iskustvo. Ne želim da se svađam sa vama. Molim vas, tako se i vi ponašajte. Nemojte nikako drugačije.
Dakle, to sa zastavama raspravite, a treba raspraviti i sa našim pravosuđem, i to se apsolutno slažem sa vama da treba raspraviti, da treba raditi po tom pitanju.
Da, potpuno ste u pravu. Treba ulagati više u obrazovanje, ali bojim se da je za neke potpuno kasno. Ovde je gospodin Aleksić koji nam svima drži predavanje. Čovek zna sve, zna ekonomiju, zna vojsku, zna filozofiju. Da smo na vreme ulagali u vaše obrazovanje, ne biste prvu godinu srednje škole završili sa prosečnom ocenom 2.50. Kaže, prve dve 3.40, treća 2.50, izvinite, četvrti razred prosečna ocena 2.86. Bogami, ni na fakultetu nije bio loš, prosečna ocena posle 10 godina studiranja 6.33. Ne zna se ko mu je dao sedmicu. Sedmicu nisu uspeli da pronađu. Ove šestice znamo šta su.
Znači, nema potrebe za ovom vikom. Ja vam samo pomažem. Ja kažem da ste u pravu. Treba ulagati više u obrazovanje, ali je za neke, bojim se, prekasno. Jednostavno je tako.
Odmah da vam kažem, ja sam u životu dobio odlikovanje od vladike bihaćko-petrovačkog Sergija, od srpskog patrijarha Irineja, od predsednika Republike Srpske i dobio sam odlikovanje od predsednika Ruske Federacije. Kao što vidite, dobio sam odlikovanje od ljudi koji su Srbi ili koji vole Srbiju i tu nema ni malo kontradiktornosti. Meni je bilo jako lako da zaslužim orden od Vladimira Putina zato što tamo piše „za čuvanje, poboljšavanje, jačanje prijateljstva između Srbije i Rusije“. To je lako, znate? I Srbija i Rusija ne priznaju Kosovo. I Srbija i Rusija nisu članice NATO pakta. I Srbija i Rusija hoće da Republika Srpska bude slobodna u skladu sa Dejtonskim sporazumom. Pogledajte kako je lako raditi na razvoju i očuvanju odnosa između Srbije i Rusije.
Kako li vi pravdate sebe kada odlazite u američku, nemačku, francusku ambasadu? Kako vi pravdate sebe kada pljujete svoje vlasti i tražite da se ovde sprovede obojena revolucija, da nam uvedu sankcije? Kako vi to pravdate, to me živo zanima?
Imali smo ovde priliku da slušamo i gospodina Ponoša koji se hvali svojim vezama sa CIA, hvali se svojim vezama sa stranim službama, a da je činjenica sve što je rekao i ovaj put mu zaista verujem, jeste u pravu, naravno da je „Vikiliks“ tu da sve to potvrdi. Uostalom, kako je rekao gospodin Ponoš kada je postao načelnik Generalštaba, govoreći o NATO agresiji, nije se opredelio da je NATO agresija, ali je rekao da treba da gledamo u budućnost, a ne u prošlost, i to je bila sva njihova filozofija.
Gospodo, slušao sam vas danima, o budžetu ništa rekli niste, izvikali ste se, izvređali ste koga ste mogli, doveli ste Skupštinu do toga da ovde nema sukoba ideologija, programa, ideja, već isključivo ličnih uvreda i baš ničega drugog i zato, gospodo, hvala vam mnogo. Hvala lepo.

Poštovani, ja zaista očekujem čak i od opozicije da će glasati za zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom.
Ne možete ni sebi, ni bilo kome drugome objasniti da ćete glasati protiv zakona koji donosi toliko koristi svakom roditelju i svakom detetu. To ne može da se objasni. Možete da ga napadate da je bolji, lošiji, ali ne možete da ne glasate za to da dobijete za prvo dete 500.000 dinara. Ne može, jer to ne može da se objasni.
Bio sam ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i verujte da ništa me ne bi više usrećilo od mogućnosti da sam mogao da donesem takav zakon, ali mi smo u to vreme imali fiskalnu konsolidaciju, mi smo morali da ispravljamo greške mnogih od vas koji ste tada vladali Srbijom zato što smo došli na praznu kasu zbog koje nismo imali ni za plate, ni za penzije. Izborili smo se da nemamo smanjena socijalna davanja i to je najviše što smo mogli da uradimo, da ih ne smanjimo, a sada se toliko povećavaju da stvarno…
Ajde kad ostanete sami, u redu politika je politika, svi smo političari, znamo da se nekad govori ono što treba i što ne treba da se kaže, sve razumem, ali kad ostanete sami sa svojim roditeljima, sa sobom, ajde samo objasnite zašto nećete glasati za to da vaša snaja dobije 500.000 dinara za prvo dete. Mislim, stvarno ne znam kako ćete objasniti i zaista očekujem da ćete glasati za ovaj zakon. Stvarno to mislim i to očekujem, ali dobro, to je vaša stvar.
Međutim, ovde se čulo nešto nečuveno, nešto što će kolegu učiniti zvezdom prištinskih medija. Kurti će sa ogromnim zadovoljstvom, evo držite me za reč, videćete, pratite sada šiptarske portale, videćete kako će reći – Srbija je priznala da je odgovorna, vlast srpska je odgovorna. Vlast srpska je odgovorna za bombardovanje. Bombardovali su vas zbog vaše politike. Pa će onda krenuti – zbog proterivanja šiptara, pa će krenuti zbog toga da 1998. godine nismo sprovodili antiterorističku akciju, nego smo zapravo maltretirali mirne meštane, pa smo kršili njihovo pravo na samoopredeljenje, pa Račak, pa će reći eto, ima Srba koji znaju da je Račak bio istina, a ne ovi lažovi i bitange koji su tada bili na vlasti. Reči staviti u usta da je vlast u Beogradu bila odgovorna, razlog, uzrok, povod, kako god hoćete za bombardovanje Srbije je neshvatljivo. Izvinite, ali to je ste nacionalna izdaja, ne možete reći za svoju zemlju da je odgovorna za rat.
Nije bila odgovorna za rat, nijednim svojim postupkom. Iz toga proizilazi onda da se u ovoj Skupštini baca Poslovnik i Ustav, da se gazi Ustav. Ustav, zastava, grb je simbol svake države. Ovde ga bacite, da ga pogazite. I pređemo preko toga. gospodo, jel možete zamisliti da smo u trenutku nervnog rastrojstva, da je neko sada od nas ovde, neko od ministara uzeo Poslovnik i bacio ga. Jel možete da zamislite to? Ili kada smo bili u opoziciji? Napravili biste od nas potpune ludake, tražili biste da nas svi hospitalizuju.
Mi ovde prelazimo preko toga kao da se ništa nije desilo, bacio je Ustav, pa kao dobro, bacio je Ustav, takav je on. Nema takav je. U Poslovniku se nalazi Ustav kao što znate. Vaš kolega je bacio, ne moj. Dakle, prelazi se preko toga. Zato što je to ideološka matrica gaženja svega što je ova država. Zato sada slušamo ovde političke partije koje mrtve ladne drže predavanja o patriotizmu i kažu nemamo mi veze sa onim što je bilo pre nas, ali su oslobodili preko 1000 šiptarskih terorista i to je uredu. Nikakva ljutnja, što bi se sećali toga.
Govorimo o tome da su povučene sve presude, pravosnažne presude od legalnih, legitimnih sudova ove zemlje kojim su vođe NATO pakta proglašene za ratne zločince i to je sve povučeno i to je u redu. Nećemo toga ni da se sećamo, da je Havijer Solana ovde dočekan sa crvenim tepihom. To je u redu, nećemo toga ni da se sećamo. Zaboravljamo i to je nastavak te iste ideološke matrice koja kaže – oni pregovori u Beču sa Tačijem, to je bilo uredu, to je odlično, nego ovi vaši ne valjaju ništa. Pa dođemo do toga da ovde iz DS čujemo kako izdali Kosovo, pa čekajte, Goran Bogdanović predsednik pokrajinskog odbora DS od 2002. godine do 2004. godine bio je ministar poljoprivrede u Vladi Bajrama Redžepija. Posle toga je bio naš ministar.
Ništa, sve u redu, nema veze, ni o tome nećemo da pričamo. Onda to sve dovodi, ova rečenica, Srbija je kriva za bombardovanje, vlast je kriva za bombardovanje, dovede do Haškog tribunala i masovnog izručenja svakog ko se suprotstavljao tom istom bombardovanju, jer po toj logici, naravno da je kriv Milošević i Pavković i Lazarević. Naravno da je kriv Mladić, ma, svi su krivi, jer mi smo krivi za bombardovanje, jer mi smo krivi za bombardovanje, jer mi smo doveli do bombardovanja, jer mi smo krivi za bombardovanje. Samo recite, jel JUL kriv za bombardovanje? Bravo. Kažite, nije NATO pakt kriv, nego JUL kriv za bombardovanje. Odlično. Evo, tu su kolege koje potvrđuju.
Evo, još kandidata za šiptarske portale. Bravo, JUL je kriv za bombardovanje, SPS je kriv za bombardovanje, Milošević je kriv za bombardovanje, samo NATO nije. Samo šiptari nisu, samo OVK nije, ali Srbija, Srbi, i sve što je bilo srpsko, naravno da su krivi.
To je ta ideološka matrica zbog koje se baca Poslovnik, Ustav i u oči 5. oktobra, valjda neka prijatna reminescencija, valjda prođe vas neka milina, da zapalim ovo još jednom. Zamislite, da se zapali još jednom Skupština, pa, da se pobacaju zastave, pa, da se pogazi sve to, zamislite radosti i miline. E, to bi bilo, tome se nadaju i tome se raduju. Jel to treba da radite? Nemojte takve..
Politiku razumemo svi, u politici se svi borimo za naklonost svog biračkog tela, ili da proširimo svoje biračko telo, nije to sramota, to je smisao politike, ali postoje granice, ne možete reći, ma koja god ambasada da se obraduje zbog toga, koji god delić biračkog tela da se obraduje zbog toga, da je Srbija ili vlast Srbije bila odgovorna za NATO bombardovanje. Ne može i neće. Hvala.

Jedna od prvih stvari koje vas nauče o političkom bontonu je da uvek iskazujete, ne morate da iskazujete poštovanje prema svojim političkim protivnicima, vrlo često ne zaslužuju, kao moj prethodnik, naravno, ali uvek iskazujete poštovanje prema njegovim biračima. Uvek date onu rečenicu kojom kažete - gospodine taj i taj, vi ste žuti ološ, vi ste najgore što postoji, to možete da kažete legitimno, ali ne možete da kažete za njegove birače da nisu u redu. Uvek izađete i kažete – ali ljudi koji su glasali za vas imaju svoje demokratsko pravo, itd, itd. A onda ovde čujete da kažete vi niste Srbija, vi ne predstavljate nikoga, za ljude koji su dobili ovde na listi koji su dobili milione glasova.
Ja razumem taj bes, razumem, bilo je lepo, pa ni 5. oktobra niste dobili dovoljno glasova, samo ste zapalili Skupštinu, šta vas briga. Nije vam bilo potrebno ni tad da brojite glasove, pa i sad ne smatrate da je to ključno što neko ima više glasova od vas, kao da je to važno. Znate vi bolje šta su glasovi.
Što se tiče šefa CIA, govorite sa čovekom koji je odlikovan od strane Vladimira Putina. Ja sam ponosan, ja znam da ovi koji su bili u Americi niko ne može da objasni šta su radili tamo mesec dana, da to ne razumeju. Vi ste ti koji ne možete da dođete do šefa CIA, mnogo je to visoko za vas, to su niži funkcioneri, mnogo niži funkcioneri, ovde lokalnog tipa, daleko je, gde je šef CIA za vas. Znate koliko je to daleko od vas? Pa, neće oni vama da se bave. Ovde dolaze niži funkcioneri, to je ovo što imamo ovde, rezidenti koji su ovde zaposleni, to je dovoljno, kakav šef CIA za vas.
Opet se vraćamo, jer vidite kako se neprekidno ponavlja ista, identična matrica - Srbija je kriva za sve što joj se desilo zato što je izabrala ljude koji su je vodili, njihova politika je bila užasna i zahvaljujući tome Srbija je trebala da bude bombardovana, narode, ti si kriv, ti si kriv narode što si birao Miloševića. Što biraš Vučića narode, umesto kad možeš da biraš ovakve ljude? Ali, nikako to da shvatiš, nešto ti ne ide, pa ili moraš da im zapališ Skupštinu da bi ih izabrao ili moraš da pohapsiš sve ljude i zabraniš, recimo, Aleksandru Vučiću, da se kandiduje na izborima i eto rešenja, uostalom, to ste tražili i u Evropskom parlamentu, ni to vas nije bilo sramota. Od Evropljana ste tražili da zabrane da se kandiduje vaš državljanin.
Znate, i mi smo nekada bili u opoziciji i imali smo kome da govorimo tada kao opoziciji, ali nikada nismo govorili kada napustimo granicu ove zemlje loše o vlastima ove zemlje, zato što je to Srbija, zato što kakva god vlast bila, nju su izabrali građani Srbije, dakle, ona jeste Srbija, ona predstavlja Srbiju. Voleli je ili ne voleli, ali kad je ne volite, onda se ponašate tako da gledate, da se samo trudite da nađete nekog ko će da sluša nešto ružno i gadno o Srbiji i da mu date opravdanje, da otrčite do Juratovića, pa da mu kažete – vidi kakvi su grozni oni naši, uvedite nam sankcije, obavezno im uvedite sankcije. Onda stalno pokušavate sebe da izjednačite sa svim onim ljudima koji nisu glasali za vas i to je činjenica. To je jednostavno tako.
Sve je u redu i sve je potpuno prihvatljivo. Ja sam ovde bio dva puta poslanik, gospođo. Neko je morao da me izglasa. Jel Vučić donosi više glasova od mene? Donosi. Ali, donosi više od vas svih zajedno, i to nekoliko puta, gospodo.
Ono što želim da vam kažem, sve je dozvoljeno. Svaki napad je dozvoljen. Svaka pa i laž je dozvoljena, ali ne možete reći da je Srbija kriva za bombardovanje i ponavljati to iz minuta u minut. Menjate partije, menjate imena, ali ne prestajete da menjate ideologiju po kojoj je Srbija kriva i odgovorna za sve što joj se desilo. Nije kriva i Srbi nisu krivi, niti je Republika Srpska kriva zato što je bombardovana, niti je Srbija kriva zato što je bombardovana, niti je jedan jedini Srbin proteran u „Oluji“ kriv zato što je proteran u „Oluji“, baš nijedan. I nijedan haški osuđenik, nijedan haški sužanj nije tamo zato što je kriv, već zato što se borio za svoj narod i nijedna presuda nije presuda nego je osveta prema onima koji su se borili protiv NATO pakta i borili se za svoj narod. Naučite to već jednom. Možda ćete i vi biti Srbija. Hvala.

Prvo da podsetimo zbog javnosti zašto postoje ovakva pravila kada su u pitanju odgovori narodnih poslanika, odnosno pitanja narodnih poslanika. Prvo pitaju oni koji imaju najmanje poslanika u parlamentu, da bi i oni mogli da govore, da bi i oni bili uvaženi, a ne samo oni koji imaju najviše poslanika, koji inače, troše najviše vremena i koji inače, mogu da iznesu svaku temu. Zato, po pravilima koja su doneta davno pre nego što je ova skupštinska većina mogla da odlučuje o Poslovniku, je doneto pravilo da pitanja postavljaju narodni poslanici redom, obrnutim redosledom u skladu sa svojom veličinom, odnosno brojem poslanika koje imaju u parlamentu.
Vama je čitava Vlada, gospodine Škrijelj, ne došla na noge, sa velikim poštovanjem, se odnosila prema vašem pitanju. Ja vas razumem da se vi sada osećate pritisnuti i da se osećate pod pritiskom od svih ovih ljudi koji oko vas aplaudiraju, dobacuju, galame, koji vam ne daju da dobijete odgovore. Nemojte se ljutiti, nemojte se ljutiti na odgovor ako vam se ne sviđa odgovor. Ja bih vam odgovorio možda i drugačije. Ja bih vam odgovorio možda i drugačije, ali nemojte dozvoliti da ovako važan institut po kome oni koji imaju najmanje poslanika imaju prava da iskoriste vreme, kao i oni koji imaju najviše poslanika da bude deo dnevno političke borbe ili nekakve nervoze u našim redovima, redovima našeg parlamenta.
Ovi ljudi su želeli da vam odgovore najbolje što su mogli. Izvinite, ovo je jedna od naših prvih prilika da razgovaramo sa vama. Neki od kolega su po prvi put ministri. Želeli su da vam pokažu koliko im je stalo. Želeli su da pokažu šta su uradili. Svako od ovih ministara je želeo da pokaže šta su na prostoru koji vi doživljavate kao svoje, kao najvažnije, i što jeste u pravu svakako, svakom je dom najvažniji tamo gde je rođen, tamo gde živi, naravno da je najbitni. Svi ovi ljudi su želeli da vam pokažu šta su oni uradili da se na prostoru koji vi doživljavate kao sebi najvažniji živi bolje, i ostane i da se vrati, a vi nam na to odgovarate sa rečima koje su više nego neprimerene. Nemojte da dopustite da se ovako važan institut izgubi. Nemojte.
Poštovanje koje se danas ovde vama ukazuje može biti poštovanje i vama, ili vi ga doživite kako hoćete, ali na prvom mestu prema Bošnjacima, mi odgovaramo vašim biračima. O vama možemo da mislimo i ovako i onako. Znate, šef vaše stranke, sedeo je sa mnom, mislim u dve vlade, bio je u jednoj, jel, hvala na ispravci, bio je jedan od najboljih ministara. Tolika ljubav prema Srbiji je bila retko zabeležena. Njegovo poštovanje prema Srbiji, njegov odnos prema grbu, prema zastavi, njegov odnos prema pravilima koja su važila u Vladi, je bio fantastičan.
Prosto ne znam šta se desilo kada nije više u Vladi, odakle tolika negativna energija. Meni je iskreno žao zbog toga. Govorim o svom kolegi koji je delio klupu sa mnom.
Dakle, ja mogu da poštujem ili ne poštujem vas, vašeg predsednika, političku partiju, ali ljude koji su glasali za vas, ja apsolutno poštujem, i svi ovi ljudi koji su ovde govorili, govorili su jer vas poštuju, jer poštuju vaše birače. Jeste pitanje ravnomerne zastupljenosti.
Znate, pozitivna diskriminacija, pa, i to je diskriminacija, priznaćete, ali postoje, naravno to je i urađeno, planski sa namerom, urađeno je, da bi se manjinske zajednice osećale izjednačene sa većinskom, da bi mogle da dobiju sve što je potrebno, da bi mogli nesmetano da upražnjavaju sve ono što im je Ustavom i zakonom zagarantovano. Postoji tu i drugi problem, a to su određene specifične službe u kojima pozitivna diskriminacija može da bude vrlo opasna, skoro nemoguća.
Znate, vi na prvom mestu u nekim službama morate da vodite računa o fizičkoj pripremljenosti, o znanjima specifičnim itd. Tu ne može da bude podele na Srbe i Bošnjake, tu ne može. Znate, kad vam dođe vatrogasac, on mora da zadovolji stravično rigorozne kriterijume, na samo vatrogasac, policajac, i mnogi drugi. Kakve to veze ima da li je Bošnjak ili je Srbin.
Podsetiću vas da je na čelu policijske uprave za Novi Pazar Bošnjak. Kakve bi to veze imalo da je Srbin ili Bošnjak. Ne, on je dobar policajac, tamo je zato što se bori protiv kriminala i verujemo da će se na najbolji način boriti protiv kriminala. Slično je i sa predstavnicima BIA, gde takođe postoji značajan broj pripadnika bošnjačke nacionalnosti. Dakle, to su bitne stvari, ali moramo reći ovde, dakle, ne možete apriori primeniti pozitivnu diskriminaciju na sve. Jednostavno, nije moguće.
Ponosan sam što imamo generala bošnjačke nacije, ali on je izvanredan vojnik, odličan vojnik koji je ispekao svoju karijeru, čitav život je proveo u vojsci. Dakle, ali ne mislim da je on postao general zato što je Bošnjak, niti treba da postane general zato što je Bošnjak, ili zato što je Srbin.
Dakle, postoje neke stvari gde ne možemo, ne bi trebalo, možemo sve, ali ne bi trebalo primenjivati pozitivnu diskriminaciju, jer i pozitivna diskriminacija je diskriminacija. Znate, sutra da vam dođe neko ko je nestručan, pa, nećete se obradovati što je vaše vere i nacije, nego ćete se buniti da čoveka, zato što nije uradio svoj posao za koji je plaćen i koji je trebao da uradi.
Molim vas, nemojte da dozvolite da se ova nervoza prenosi na vas. Ovo je oznaka velikog poštovanja prema vam, pa svi ovi ljudi ovde, čitava Vlada želi da vam iskaže svoje poštovanje, nemojte dozvoliti da vas neko navede da pomislite bilo šta drugačije. Hvala vam.

Hvala. Samo kratko da odgovorim. Dakle, nije stvar da li ja verujem ili ne verujem američkim izvorima ili ne verujem. Kažite vi da to nije istina, znači kažite, ne ne želim da uvedem Srbiju u NATO, recite i kažite otvoreno, smatram da to što se desilo smanjivanje vojske sa 72 hiljade na 27 hiljada, to je slučajno, to je američki diplomata, gospodin Pol, to je on pogrešio, nije se to desilo uopšte, znači slobodno kažite, nije stvar da li ja verujem američkim izvorima, nego je stvar da ste vi radili baš to što američki izvori kažu.
Gospodin Polt vas hvali, ja sam siguran da ste vi beskrajno srećni kada dođete na onaj zeleni travnjak. Znam da vas to čini srećnim, ali recite, nije tačno, ne želim Srbiju u NATO paktu, ne priznajem Kosovo, kažite slobodno. Recite, sve ovo što Amerikanci kažu, Vikiliks su za vas, recite da nije istina, i sve u redu, niakakv problem. Samo znači ne želite Srbiju u NATO paktu, smanjivanje vojske, uništavanje vojske i sve ostalo je bilo slučajno za vreme vašeg mandata, to se nije desilo, recite, dakle, Polt laže, slobodno recite.
Ja više verujem srpskom državljaninu kakav god da je, nego američkom, i hrvatskom, u pravu ste, ja više verujem hrvatskom, srpskom državljaninu, nego američkom državljaninu, slobodno im to recite, samo im recite da lažu.
Ja im kažem da lažu, ali vi im recite da lažu, ništa više od toga ne tražim i ne treba.
Ovde se pominjala Verica Barać, ona je bila zvezda, govorila protiv vlasti itd. Šta se desilo s tim što je govorila, šta se desilo? Navodite je kao primer za šta? Navodite je kao primer da je ona žena rekla istinu a oko te istine se ništa nije desilo, jel to navodite kao primer, šta se desilo da nije možda prestao Đilas da kontroliše RTS, da nije možda prestao da kupuje sekunde, da nije možda prestao da prodaje sekunde, da nije možda završio most kako ga je završio po ceni kojoj ga je završio?
Šta se desilo? Ništa se nije desilo. Kao što znate, u ovom vremenu ima značajan broj javnih ličnosti koje zauzimaju važne državne pozicije i u tim državnim pozicijama oštro kritikuju našu državu, njihovo pravo, niko zbog toga nije stradao, ali nemojte očekivati da mi ne možemo da odgovorimo na tu kritiku i zašto očekujete od nas da samo ćutimo i da strpljivo dopuštamo i da budemo neprekidno napadani i da nikada na to odgovorimo.
Vi od nas tražite da to ne radimo, da ćutimo, dopuštamo da nas svi napadaju i da ne odgovaramo.
Da se vratim na ovo što je bio razlog mog javljanja, a to je dakle vrlo jednostavna stvar, recite da američki ambasador, gospodin Polt laže vama i da sve ono što je rekao Vikiliksu da je sve istina i ja sam zadovoljan, ništa više ne tražim , ali eto gle čuda, desilo se baš sve to što je on rekao vama.

Znate kako, nije mogao ni NATO, ni vi da uništi baš sve koliko je Vojska imala. Ja znam da ste se trudili, pa ću vas podsetiti.
Dakle, 2006. godine vi zatičete 700 tenkova, 90 helikoptera, 850 oklopnih transportera, 140.000 komada pešadijskog naoružanja, 1.800 komada artiljerijskog raketnog naoružanja. Kada vas konačno oteraju, a oteraju vas vaši, otera vas Šutanovac, otera vas zbog vaših unutrašnjih sukoba sa obrazloženjem - hteli ste da napravite Vojsku da bude policija. To citiram vaše, to je vaša DS koja vas je tu i postavila i brzometno vas unapredila šest puta, više nego i jednog heroja u istoriji srpske armije.
Dakle, kada su vas konačno skinuli, ostavili ste posle 700 tenkova 220 tenkova, 45 helikoptera, 500 transportera, 70.000 komada pešadijskog naoružanja, 290 komada artiljerijskog raketnog oružja.
Dakle, kada neko posle proda 10 ili 15 neispravnih tenkova 12 godina kasnije, vi se usuđujete da to nekome prebacite. Te tenkove koje ste vi uništili, a niste kupili nijedan, a mi radimo i modernizaciju tenkova, samo da znate i ne samo modernizaciju tenkova, nego smo podigli Vojsku na nivo na kojem bi svaka evropska vojska bila ponosna na takvu vojsku. Vi to naravno niste radili, nego ste je smanjivali, kao što ste rekli.
Dakle, ti tenkovi koje ste uništili, Izrael je od zarobljenih egipatskih 55 napravio na njihovoj platformi tenkove koji služe za izvlačenje drugih tenkova, sanitetska vozila, napravio uporišne tačke. Samo vama ne odgovaraju, samo vama nisu trebali. Korišćeni su u Siriji, koriste ih i danas u Ukrajini, a vi ste to vrlo temeljno uništili.
Da ja vas pitam, konačno, a vi meni odgovorite na jednu vrlo jednostavnu stvar - da li ste vi za to da Srbija uđe u NATO pakt ili niste? To kaže gospodin Poult. Da li vas voli, da li vas ne voli, ogovaranja sitna, baš me briga.
Ne treba da vam govorim kada ste bili u kovid bolnici šta ste radili, ne treba da vam govorim koliko ste se žalili i tražili da vi kao general morate da imate poseban apartman, da nećete sa ostalima da budete u kovid bolnici u istom trenutku kada je sa vama u kovid bolnici bio general Stojković koga niko nije ni prepoznao, jer se nije pozvao na to da je general.
Dakle, gospodine Ponoš, niko od vas ne traži ništa, nego da kažete jednostavno istinu – da li ste za NATO pakt ili niste, da li ste za to da Srbija postane član NATO pakta ili niste? Ništa više ne morate da odgovarate, sve Amerikanci lažu. Da li ste za NATO pakt ili niste?

Sada će morati da se objašnjava gospodinu Hilu šta je mislio, da je ovo bilo žar borbe. Nije NATO pakt, jeste, u stvari biće. Videćete kako će to biti.
Dakle, moj medicinski karton može svakom do dođe na uvid. Ja sam se dva puta žalio VMA zato što nisam mogao da služim vojsku i to postoji u papirima. Dva puta sa 18 godina.
Nažalost, imao sam dioptriju preko 7. Dogurao sam sa dioptrijom do +20. Imao sam četiri operacije očiju. Sada, hvala Bogu, vidim. Sigurno vam je drago zbog toga i mogu da vas vidim kakvi ste.
Znate šta, ajde da kažemo ovako, ja sam civil, ja sam najgori, ja nisam ni morao da služim vojsku, ali vi, gospodine generale, ste morali da provedete čitav vaš vojni rok u ratu.
Gospodine generale, niste morali da doktorirate u Beogradu iz Knina, nego ste trebali da budete u Kninu. Kako vi objašnjavate što ste nosili uniformu, a niste proveli godine u ratu nego ste se usavršavali ovde? Kako vi objašnjavate? Gde vam je ratno iskustvo? Što niste bili od 1991. do 1999. godine?
Evo, ja sam najgori, a gde ste vi svih ovih godina? Što niste ratovali, generale? Vama je to bila dužnost. Školovali smo vas samo za to i ni za šta drugo, da ratujete, a ne da se usavršavate. Da ratujete, gospodine generale. Niste ratovali. Od 1991. do 1999. godine niste ratovali.
Dakle, što se mene tiče, moj medicinski karton i vaš, kad god hoćete, ali od 1991. do 1999. godine vi niste ratovali, a bili ste dužni da ratujete. Svi mi civili, neko je mogao, neko nije mogao, ali vi ste morali i niste.
Hvala.

Zahvaljujem.
Znate, profesor Milorad Ekmedžić je rekao – demokratija izvire iz prirodnog prava suverene nacije. Dakle, ne može biti demokratije, ne može biti ekonomskog uspeha ukoliko nemate suverenu naciju, ukoliko ne odlučujete sami o sebi. Bez toga sve priče su uzaludne zato što može biti bogate kolonije, zato što ne može biti bogatog roba, to jednostavno nije moguće.
Republika Srpska je najznačajniji istorijski dobitak srpskog naroda vekovima unazad, a bila je na korak od toga da bude potpuno izgubljena. Smenjivale su se vlasti u Republici Srpskoj koje su mirno odustajale od jednog po jednog Dejtonskog ovlašćenja koje je imala Republika Srpska – ukidanja vojske, ukidanja raznih drugih institucija, potpuna poslušnost prema bošnjačkom Sarajevu, odnosno prema Federalnom, unitarnom Sarajevu, da to tako razumemo i Republika Srbija koja je sve to ne mirno posmatrala, nego aktivno učestvovala u tome. Vlasti u Srbiji su bile te koje su to omogućavale, koje su to podsticale. Nemojmo zaboraviti, Republika Srbija je garant sprovođenja mirovnog Dejtonskog sporazuma.
Ovo je prvi put i ova deklaracija, možete da je kritikujete iz ovog ili onog ugla, tražite više ili manje mana, ali ova deklaracija apsolutno zaslužuje podršku svakog kome je na srcu i Republika Srpska, ono što ja zovem srpski svet, i Srbi gde god oni da žive, i Republika Srbija, zato što neće biti Republike Srbije ukoliko izgubimo Republike Srpsku.
Pogledajte istoriju kako se, ne samo u ovoj generaciji, nego kako se uvek zlo približava Srbiji tako što se Srbi van Srbije uništavaju, poništavaju, tako što im se ukida svaka mogućnost da misle srpski. Još 1875. godine imate Zapisnik sa sednice, tzv. sednice „Tajnog kabineta“, to se tad tako zvalo, Austrougarske gde se kaže, jedna od tačaka dnevnog reda se zove – Potreba aneksije BiH radi sprečavanja stvaranja jedinstvene srpske države. Dakle, 1875. godine. Ništa se nije promenilo od tada. I, sve vlasti Srbije dopuštaju da pojedinci ili političke grupe daju odgovarajuće odgovore na najbitnija nacionalna pitanja.
Ovo je prvi put da dva najviša zakonodavna tela, samim tim najviša tela koja jedan narod može da ima, daju jedinstven politički odgovor na najvažnija pitanja. Možete reći da je nešto trebalo više, manje, ali to ne menja činjenicu da je ovo prvi put da sve što predstavlja, legitimno predstavlja Srbe je stalo na jednu stranu i izjasnilo se pred istorijom i izjasnilo se pred budućnošću.
Kažete – reči i dela su nesrazmerni. Nekad jesu, svakom jesu, i vaše su, kao
što odlično znate, bavite se politikom. Sad bih mogao da vam kažem – što ne zapalite francuski pasoš iz protesta.
Dakle, reči i dela umeju da budu u nesrazmeri, ali je činjenica da su više dela sada u srazmeri sa onim što govorimo nego ranije, a posebno ranije se nije ni govorilo. Ova Skupština je usvajala Deklaraciju o Srebrenici gde smo se suštinski izvinjavali za Srebrenicu. Ova Skupština. Ova Skupština. Pa, nismo mi glasali za tu Skupštinu, ali vaši koalicioni partneri jesu.
Ali, jesu, vaši koalicioni partneri jesu, ti sa kojima izlazite na izbore i u Novom Sadu i na drugim mestima. Evo ih, tu su.
Dakle, Republika Srpska nikada nije imala veću podršku od ove. Pritisak koji imate na Republiku Srpsku bi je slomio da je bio takav pre desetak godina, pre nego što je Aleksandar Vučić i pre nego što je ova većina preuzela odgovornost za upravljanje Srbijom. Slomilo bi je.
Pređite, kažete sa reči na dela. Odlično. Otiđite u svaku opštinu u Republici Srpskoj. U svaku, bez izuzetka, i pitajte šta je Srbija uradila za vas do 2012. godina, a šta je uradila od 2012. godine. Svako će vam reći – izgradili su ovde školu, ovde bolnicu, ovde put, ovde su dali gotov novac za manjak u budžetu, ovde su napravili fabriku, ovde su zaposlili ljude, a do 2012. godine ni u jednoj. Možda neki spomenik, eventualno, ako se negde nešto našlo, pa eto tako.
Dakle, to su dela i ona su u skladu sa našim rečima.
Ovde se govori o SPC vrlo često kao da je to neka maloletna institucija koju neko može da iskoristi i zloupotrebi. Vi stvarno mislite da je srpski patrijarh neko koga neko može bilo čime da usmeri u ovom ili onom pravcu?
Ovde sam slušao, kažete – zloupotrebljavate crkvu, Porfirija. Patrijarha našeg neko može da zloupotrebi? Srpsku pravoslavnu crkvu, najstariju instituciju ovog naroda, jedinu neprekinutu instituciju može da iskoristi neko? Ne, nego SPC odlično zna kao čuvar nacionalnog, kao čuvar suština bića srpskog naroda odlično zna koja politička opcija čuva to biće srpskog naroda. Ne mislite li valjda da je SPC podržala ovu deklaraciju zato što je neko ucenio, prevario, šta, maloletni, ne znaju da čitaju? Znaju bolje od svih nas zato što oni vreme mere malo drugačije.
Mi kao političari merimo dnevno ili merimo na osnovu jednog mandata ili kada će proći. Srpska pravoslavna crkva ne meri tako vreme i kada oni podrže nešto, kada crkva podrži nešto, čekajte ljudi, zar ne zaslužujemo nešto svi mi? Zar ne zaslužuje svako od političara da dva puta razmisli o onome što će reći o deklaraciji koju je podržala SPC i učestvovala u njoj?
U političkom, u istorijskom smislu ova deklaracija je najdalekosežniji dokument koji je doneo srpski narod.
Prvi put se pominju Srbi svih vera. Znate li vi šta je to i za našu SPC, kakav je to iskorak? Da smo to imali, takav stav pre 100 godina danas bi bilo bar nekoliko miliona Srba više. Samo prostim priznanjem da religija ne mora da bude vododelnica naroda, kako opet kaže profesor Ekmedžić. To je istorija. To je nešto što će ostati u istoriji.
Ovo je prvi put da se tako nešto desilo. Meni je recimo žao što nismo tražili u deklaraciji da tražimo od hrvatske države, od hrvatskog naroda izvinjenje za Jasenovac, da tražimo izvinjenje za genocid. Da li je to razlog da ne podržimo ovu deklaraciju? Naravno da nije. Svako od nas ima nešto što bi dodao i nešto što bi oduzeo, ali veličina ovoga je takva da se ispisujete iz istorije ako se ne upišete ispod ove deklaracije.
Opravdanje da bi dodali nešto ili oduzeli nešto, a posebno opravdanje da vam se ne dopadaju oni koji su ovu deklaraciju napravili i podržali je besmisleno je u istoriji.
Znate, u istoriji postoje, Hobs Baun, najveći istoričar 20. veka, lepo kaže – istorija može da se čita i iz ugla bubašvabe. Bubašvaba kaže, kad je najbolje vreme – najbolje vreme je kad ima puno smeća, kad niko ništa ne odnosi, kada može nesmetano da se hrani, niko ne vrši deratizaciju, odlično.
Dakle, možete vi da nađete uvek ugao kakav god hoćete, ali ono što je istorija jeste da je ovo deklaracija koja je prvi put institucionalno povezala Srbe sa obe strane Drine. Jedino ukoliko smatrate da je srpski nacionalizam kao takav, to je Kardeljeva definicija, i ne samo Kardeljeva, pogrešan i opasan, pa veliko srpska buržoazija je problem gde god se nalazi. To je na Drezdenskom kongresu Komunističke partije, meni je jako žao, ako dozvolite, što neko kao pripadnik levičarskog pokreta i neko ko smatra da je to velika ideja, da jedino što je ostalo u političkom životu od te velike ideje jesu rešenja Drezdenskog kongresa po kome treba razbiti Jugoslaviju, treba razbiti Srbiju i veliko srpska buržoazije je kriva za sve. Apsolutno pogrešno, glupo, izdajnički i kako god hoćete da vam kažem.
Samo želim još jednu stvar da dodam. Ne postoji razlog da se ne podrži ova deklaracija ukoliko mislite da je jedinstvo Srba jedini način za rešavanje srpskog nacionalnog pitanja. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Ko god da vam je pisao ovaj govor nije vam bio prijatelj, jer da vam je bio prijatelj savetovao bi vas da ne pominjete reč korupcija ni slučajno zato što će vas svako podsetiti na vaše vreme, zato što će vas svako podsetiti na Vericu Barać, zato što će vas svako podsetiti da vas je ona označila kao jednog od glavnih nosilaca korupcije, kao nekog ko kontroliše medije, kao neko ko je u sukobu interesa, kao neko ko se enormno obogatio.
Da vam je prijatelj taj ko vam je pisao govor, rekao bi vam da ni slučajno ne pominjete reč korupcija jer, znate, da je bilo ko ovde iz ove skupštinske većine izašao pred medije i rekao – ja sam za vreme dok sam bio gradonačelnik i ministar zaradio preko 600 miliona evra zato što imam inženjerski mozak, vi biste ga razapeli. Ovde bi stajali demonstranti koji se ne bi pomerili dok ne padne „Gazela“ za tako nešto. Vi ne da ste to rekli, nego to mislite i to ste uradili.
Onaj ko vam je pisao govor morao vam je reći – izbegavaj temu korupcije po svaku cenu, jer ti si simbol korupcije, jer sva borba vaših koalicionih partnera je bila da vas skinu sa liste, samo da im ne nosite listu, jer su znali da sa vama njihova lista ima još lošiji rezultat. Pa, to ste vi pričali između sebe. Ne treba ja da vas podsećam.
Da li treba da vas podsećam na sastanke opozicije, gde pre sastanaka govorite jedni drugima – samo da ga sklonimo? Da je iskreni borac protiv Vučića, tako su govorili o vama, on bi se pomerio da nam dopusti da pobedimo. Pa, i vi ste govorili – znam koliko sam nepopularan? A zašto ste nepopularni? Pa, nepopularni ste zato što je Srbija živela u vaše vreme i odlično zna kako je vaš inženjerski mozak napravio 600 miliona evra i to u vreme dok ste bili vlast, dok ste bili efektivna i izvršna vlast, nikako drugačije.
Vas ova inicijativa Svesrpskog sabora ne zanima ni malo. To vas uopšte ne zanima. To ne može ni da se unovči, šta će to vama. Kakve to veze ima tamo neka Republika Srpska? Za vreme vaše vlasti Republika Srpska se odricala i bila podržana da se odriče svojih ovlašćenja. Da ste još malo ostali na vlasti ne bi je bilo. Za vreme vaše vlasti, dok ste vi bili vlast i vašim inženjerskim mozgom sticali stotine miliona evra, Kosovo je proglasilo nezavisnost bez naše reakcije. Ništa se nije desilo. Niko ni vojsku nije pomerio. Niko reč nije rekao. Ništa se nije desilo. I vi pričate o Republici Srpskoj, patriotizmu ili šta ova vlast radi?
Pa, i u ekonomiji, u koju se zaklinjete, da vas samo podsetim da je 2012. godine, a siguran sam da će ministar Mali govoriti više o tome, nezaposlenost bila 22,5%, država u bankrotu. Nezaposlenost među mladima preko 50%. Sada je nezaposlenost ispod 10%. Palo, tek tako došlo?
Ma, ne ljutite se vi na strance što oni traže litijum, vi se ljutite što vas ne zovu, što nisu došli na vreme. Da li treba da vas podsetim na vašu medijsku kampanju kako je jadarit najvažnija stvar na svetu, Supermen, čudo, ništa bolje i ništa vrednije nije moglo da nam se desi od jadarita.
Niste stigli, a dali biste sve od sebe. Čitam vaša ljubavna pisma ostavljene žene koja pišete Hilu, pa pišete Nemcima, pa kome stignete i to su uvek pisma – zašto nam ne pomognete, zašto nam više ne pomognete, jer ako se mi sami oslobodimo, kako volite da kažete, nećemo vam ništa dugovati?
Da li vi stvarno mislite da u ovoj zemlji će stranci odlučiti ko će da bude na vlasti? Da li vi stvarno mislite da u ovoj zemlji je najvažnije u kakvim ste odnosima sa strancima? Pa, da vas stranci dovedu na vlast, ne da biste kopali jadarit, noktima biste ga kopali, samo ako vam dozvole, samo ako bi bilo prilike da oni odlučuju, ali kako vaš savetnik, saveznik Juratović kaže – nažalost, u Srbiji o vlasti odlučuju građani, citiram. E, pa pošto nažalost odlučuju građani, zato vam to i neće dati.
Republika Srpska, udar na Republiku Srpsku nije samo zbog srpskog faktora, odnosno i jeste zbog srpskog faktora, ali dobrim delom je i zbog rudne, zbog rudnog blaga koje poseduje Republika Srpska, zbog šume, zbog vode i zato pokušavaju da otmu imovinu Republici Srpskoj. Nikada reč niste rekli o tome, nego pišete pisma strancima kako da vam više pomognu kako da dođete na vlast
Republiku Srpsku branimo i branimo je uprkos onima koje smatrate svojim saveznicima, ali eto, niste dovoljni saveznici.
Da vam kažem još nešto, pošto puno ljudi hoće da govori o tome što ste rekli i da vam odgovori. Znate šta, vi ste meni jako simpatični i vama je sve oprošteno. Vi ste uništili Demokratsku stranku. Ja ne mogu da vam se zahvalim dovoljno, ja ne mogu da vas se dovoljno zahvalim, vi ste izbacili Demokratsku stranku u jednom trenutku iz parlamenta, hvala vam za to. Zato vam je u suštini sve oprošteno. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Znate, mi smo ovde svedoci suštinski borbe za vlast u opoziciji. Nakon što su gospodina Đilasa potpuno ignorisali, odbili svi njegovi koalicioni partneri iz pretprošlih izbora i rekli mu da im ne pada na pamet da hoće da bojkotuju izbore sa njim jer znaju da će bolje proći bez njega nego sa njim, on se sada ponovo pojavljuje ovde u parlamentu sa željom da se nekako nametne tim istim ljudima za vođu opozicije. Za vlast ne može da se nametne. Zna da od toga nema ništa. Da mu treba malo više od Šolca i Hila i svih ovih ostalih da ga dovedu na vlast. Teško je. Jednostavno ne ide tako.
Vidite, ja smem da govorim, da koristim njihova imena. Smem da kažem šta mislim i o Hilu i o Šolcu i svim ostalima. Vi naravno ne smete, osim kada ste nešto ljuti, kada ste povređeni, što vas ne pomažu dovoljno da dođete na vlast. Ovde smo imali prilike da gledamo jednog uvređenog čoveka, ljutog što neko sme da mu kaže istinu u lice. Nije navikao zato što svi njegovi saradnici koji su ostali sa njim su neprekidno na plati kod njega i njegovih firmi.
Ovde nema funkcionera koji su tu iz ideje nego su isključivo i jedino tu zato što primaju platu od pomenutog gospodina.
Inače, i da vam samo pomognem oko još jedne stvari, nije gospodin Đilas na slobodi kao Haradinaj zato što je nedostatak dokaza. On je na slobodi jer su krivična dela zastarela. Kada sam došao na mesto ministra unutrašnjih poslova posvetio sam se i mostu i sličnim mahinacijama. Nažalost, zastarela.
Zašto je to tako treba pitati one koji su bili pre mene, ali gospodin je na slobodi ne zbog nedostatka dokaza, dokaze ima, već zato što je jednostavno zastarelo. Hvala vam.

Samo sam hteo da se nadovežem na gospodin Rističevića. Nismo mi pobedili samo zato što je Dragan Đilas uspeo da razbije opoziciju i posvađa, već i zato što smo imali izvanredan program, zato što smo imali rezultate, ali svakako da je doprineo i to ste potpuno u pravu, koliko je mogao on je doprineo.
No dobro, evo sad već šest časova, uskoro je već šest časova, prestajemo sa radom.
Dakle, šta sam želeo da kažem? Želim da se zahvalim svima onima koji su zaista dali doprinos ovoj raspravi. Bilo je ovde i konkretnih primedbi, bilo je konstruktivnih primedbi, bilo je i onih koji su uspeli da se izdignu iznad ličnih uvreda, bilo je i onih koji su uspeli da vide da ovo jeste istorijska sednica i da deklaracija Svesrpskog sabora jeste nešto što će nas obeležiti u budućnosti.
Znate, kad prođe sve ovo niko se neće setiti onoga što je pljuvao, vređao onoga što je mislio da je strašno duhovit kad urla, ali će se setiti onih koji su ovu rezoluciju doneli, oni koji su izglasali i oni koji su radili po njoj. Istorija takve pamti.
Znate, Nikola Pašić je 1915. godine, 1916. godine bio skoro smenjen zato što su ga optužili da je on kriv za slom Srbije. Kažite mi ime tog koji je tražio smenu Nikole Pašića i kažite mi ko je sve bio tu i kažite koje sve lične uvrede su mu uputili, ali svi odlično znate ko je Nikola Pašić i odlično znate kako je Srbija uspela da vaskrsne posle strašne albanske golgote.
Još jednom, osetio sam potrebu da se zahvalim svima vama koji ste uspeli da se izdignete iz onoga u šta nas guraju mržnjom, da se zahvalim svima vama koji ste uspeli da nađete snage da raspravljate o onome što jeste tačka dnevnog reda, ono što jeste tema zbog koje smo se sakupili i što dajete, što zaista činite čast srpskom narodu kada od ove institucije, ovog najvišeg doma pravite mesto na kome ima smisla biti, mesto posle koga istorija ima o čemu i o kome da piše.
Još jednom želim da vas se zahvalim i radujem se što ćemo se brzo ponovo videti. Hvala vam.

Poštovani, meni je zaista drago što smo konačno došli do toga da možemo da vidimo da su maske pale.
Rezolucija Svesrpskog sabora je izazvala ove da kažu voleli biste da priznamo Kosovo, voleli biste da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, voleli biste da uđemo u NATO pakt, voleli biste da Republike Srpske nema, ali u moje reči vi možete da sumnjate i ne sumnjate. Zna se šta je vaš vrhovni autoritet, šta je vaše božanstvo – američki ambasador. Znate ono kad se postrojite na onom zelenom travnjaku pa strpljivo čekate da vas puste unutra, pa kad vam oni nešto kažu onda je to sve.
E, sad da vam kažem, da govorim njihovim rečima moje ne verujete ali evo građani Srbije da vidimo kako Amerikanci govore o gospodinu Ponošu i ostalima.
Dakle, Vikiliks, ne srpska služba, ne srpske novine, Vikiliks kaže – depeša 0,6 Belgrejd 880 - general Ponoš je nedvosmislen oko strateške opredeljenosti srpskih oružanih snaga ka ulasku u partnerstvo za mir i konačnom učlanjenju u NATO. Ponoš je da bi taj cilj bio ostvaren naveo izazove dok razgovara sa Amerikancima, dok im se nudi za načelnika Generalštaba, kaže – pred njim je izazov da se Vojska Srbije samoukine. Smanjenje ljudstva na 27 hiljada, umesto postojećih 62 hiljade. Velika redukcija i zatvaranje vojnih baza i usvajanje moderne strukture vojnih snaga, a kao najvažnije Ponoš je rekao da promena stanja svesti oružanih snaga, a naročito oficira predstavlja izazov.
E pa to je ono kada najbolje među nama pošaljete u Hag. To je ta promena stanja svesti, ali onda Vikiliks dalje kaže, slična depeša, broj 842 – reforma srpske odbrane obezbeđuje vojnu orijentaciju i stav koji će biti u našem američkom interesu i dodaje – u srcu reforme sistema odbrane je zamenik načelnika Generalštaba, general major Zdravko Ponoš.
Dakle, znaju oni odlično, znaju ko je taj koji će učiniti ono što će ih obradovati, a našu vojsku sasvim sigurno neće. Zato i slušate ovo, ovaj besmisleni glupi pokušaj da nas posvađate sa Republikom Srpskom i sa Ruskom Federacijom, ali govoriću i o tome.
Majkl Polt se obraća u depeši pod brojem 1382 gospodinu Koštunici i kaže, traži od njega brzo - zahtevam razrešenje pitanja komandovanja vojskom, uključujući imenovanje Ponoša za načelnika Generalštaba. Koštunica primećuje da je čudno što SAD izgleda znaju više o Ponošu od njega, a Polt zaključuje u sledećem dokumentu – Koštunica izgleda blokira Tadićeve pokušaje da imenuje politički lojalnog i reformistički nastrojenog Ponoša.
Američki diplomata se pominje u depeši 1959. Polt i kaže – Tadiću je ukazao da će svoje javno i jasno obavezivanje na evroatlantske integracije i posvećenost saradnje sa NATO-om najbolje dokazati tako što će potvrditi imenovanja Ponoša kao načelnika Generalštaba.
E to vam je najviše unapređeni i najbrže unapređeni oficir u istoriji srpske vojske. Živojin Mišić je za njega jedan sporać. Sporo je prolazio kroz Vojnu akademiju i sve ostale ratove. Nije stigao tako brzo da postane načelnik Generalštaba, kao što je gospodin Ponoš postao. Znate, vidite šta su zasluge?
Da pričamo jezikom brojeva. Dakle, mislim da se ne može raspravljati sa vrhovnim božanstvom, Američkom ambasadom i američkim spoljnim poslovima, jel tako? Ovo je dakle nesporno. Ovo smo objasnili.
Sad da objasnimo samo još nekoliko stvari - 2006. godine Vojska Srbije je raspolagala sa 700 tenkova, 90 helikoptera, 850 oklopnih transportera, 140 hiljada komada različitog pešadijskog naoružanja i 1.800 raketno artiljerijskih sistema. Godine 2008. nakon smene gospodina Ponoša 220 tenkova, 45 helikoptera, 500 transportera, 700 hiljada komada pešadijskog naoružanja i 290 komada artiljerijsko raketnih oruđa. Za dve godine uništeno je više naoružanja nego što je NATO pakt uspeo da nam uništi, za samo dve godine i to daleko više puta.
Odmah da vam kažem, nije ovo stvar, reći će – zastarelo naoružanje, i to zastareno naoružanje se i te kako koristi, kao što vidite iskustva iz svih ratova, koriste se tenkovi T55, odlično funkcionišu i Siriji i u Ukrajini, a mi smo ih sekli i uništavali, mi smo valjda savremeniji i jači od Rusije i Ukrajine pa ćemo mi da pokažemo šta treba da uradimo, odnosno mi ćemo da se umilimo ovima koji kažu za gospodina Ponoša da je pred njim izazov za samoukidanje vojske.
Onda slušamo ovde da nas takav čovek naziva izdajnicima. Da završim, imao bih mnogo mnogo šta da govorim, posebno o Svesrpskog deklaraciji koja jeste istorijska. Nikada u istoriji srpskog naroda nisu dva najviša zakonodavna organa srpskih država donela zajedničku deklaraciju. Uvek su to pisali neki pisci, ministri, pojedinci. Ovo je prvi put da ceo narod nešto govori i sada vidite koliku mržnju dobijamo ovde.
Molim vas, moram da završim, jer i ostali ministri sigurno čekaju i žele da kažu nešto. Po pitanju trgovine naoružanjem, srpska odbrambena industrija nije prodala nijedan jedini metak na ukrajinsko ratište i ne samo to, nego smo čak uveli i dodatno osiguranje koje nikada do sada nije bilo.
Znate, uvek postoji, to se zove „en juzer“. To znači kada prodajete nekome oružje ili municiju mora neko da na kraju kažu – ovo oružje ili municija garantujem da ide tamo gde ste se dogovorili. To se inače reguliše. Nekoliko ministarstava mora da potpiše i evo ti zapadnjaci, obožavani zapadnjaci koji sve znaju i čije reči ne možemo i ne smemo da sumnjamo, inače smatraju zvanično da je država Srbija druga po transparentnosti prodaje naoružanja na svetu. Druga, ali dobro.
Da biste prodali jedan jedini metak potrebno je da dobijete potpis ministra policije, ministra odbrane, Ministarstva za trgovinu i BIA, četiri potpisa. I spoljnih poslova. Peti potpis morate da imate i na sve to i UN imaju mogućnost da izvrše bilo kakvu proveru i morate da uporedite da li je slučajno neko pod sankcijama, nije, da li smete ili ne smete nekome da prodate.
Kada sve to uradite, kada dobijete i „en juzer“ i kada se sve to završi, mi smo sada uveli još jedno pravilo po kome mora još jedan potpis u kome kupac mora da garantuje da se ništa od tehnike, opreme, oružja, municije ne sme ustupiti trećoj strani bez neposredne pismene saglasnosti države Srbije, odnosno onoga ko je proizvođač i ko je prodavac.
To nema niko na svetu. Može nas neka Amerika da slaže. Nemoguće da nas laže Amerika, znam da vas to vređa, nemojte me kazniti zbog ovog predsednice, molim vas, Amerika sigurno ne laže, izvinite. Moguće da neko prevari Srbiju, to nije naravno Amerika i EU i ti za koje biste jako voleli da ovde vladaju kao od 2000. do 2012. godine, ali nije moguće da Srbija proda bilo kome na ratištu nijedan jedini metak.
Ako već treba o tome da govorimo, ja sam ponosan. Mene je odlikovao predsednik Putin. Nije me odlikovao zato što sam deo Vlade koja prodaje oružje Ukrajini, već zato što nisam i zato što nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji i možete da se radujete tome koliko hoćete i zato što se nećemo posvađati ni sa Rusima, ni sa Kinezima, a Republika Srpska je deo nas. Ne možemo se svađati sami sa sobom. Hvala vam.