Poštovani predsedavajući, poštovani predsedniče Narodne skupštine, gospodo potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, želim da vam se zahvalim na plodnoj, na strpljivoj raspravi, diskusiji u kojoj se imalo šta i čuti i naučiti, diskusiji koja je pokazala kako treba da izgleda parlamentarni život u Srbiji i kako izgleda, odgovorni, ozbiljni ljudi posvećeni svom zadatku.
Znate, da neko drugi ima ovakvu parlamentarnu većinu, nisam siguran da bi se sa toliko ozbiljnosti odnosio i prema parlamentu i prema svom poslu. Vi ste pokazali da se u parlamentu ne sabiraju prosti brojevi, već da su tu politički misleći ljudi, koji imaju šta da kažu o svakoj temi koja izađe pred narodne poslanike, pokazali ste da ste izabrani sa pravom.
Hoću da vam se zahvalim na ozbiljnosti koju ste posvetili predlozima koje je Vlada iznela pred vas. Radujem se vašoj podršci i zaista sam ohrabren time koliko svi naši narodni poslanici razumeju probleme sa kojima se nosi Vlada, sa kojima se nosi naša država, i što nam dajete, toliko podrške, bez koje ništa u ovoj zemlji ne bi bilo moguće. Meni je čast što sam imao zadovoljstvo i privilegiju da ovaj dan provedem sa ljudima koji toliko vode računa i brinu o našoj jedinoj majci Srbiji. Hvala vam.

Hvala.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, gospodo potpredsednici, narodni poslanici, dame i gospodo, drugarice i drugovi. Ja naravno želim da se zahvalim i svakome od vas, jer borba protiv mafije, borba protiv organizovanog kriminala ne može da se vodi bez Narodne skupštine i bez podrške i aktivnog učešća svakog od vas.
Narodna skupština kao najviši dom, kao dom koji ne samo što donosi zakone, nego i vodi računa o tome da ti zakoni budu i pravedni i održivi, jeste mesto bez koga ne može biti uspešne borbe protiv organizovanog kriminala.
Ja se svakom od vas pojedinačno i iskreno zahvaljujem na tome i pripadnicima MUP i BIA, Tužilaštvu za organizovani kriminal beskrajno znači vaša podrška i znači priznanje kada stigne sa ovako visokog mesta.
Danas ćemo vašoj pažnji preporučiti dva međunarodna sporazuma. Jedan je sa Vladom Republike Severne Makedonije, a drugi je sa Vladom Kraljevine Lesoto. Oboje imaju svoj značaj. Neka u našem životu više, manje u praktičnom smislu, ali jedan i drugi imaju svoj praktični, ali i svoj politički značaj.
Daljina koju imamo između nas i Kraljevine Lesoto nije nešto što treba da nas obeshrabri u smislu naše saradnje i u smislu pokazivanja jednog iskrenog odnosa poštovanja za nešto što je Kraljevina Lesoto učinila u jednom važnom trenutku. Povukla je priznanje lažne države „Kosovo“. Ovo je između ostalog način da naša država pokaže koliko poštuje taj gest i koliko poštuje hrabrost da se drži međunarodnog prava.
Lesoto nije velika zemlja. Nema velike potencijale koje imaju neke druge afričke zemlje koje su brojnije, bogatije, naoružanije ako hoćete tako da kažem, ali je pokazala hrabrost baš zato što je tako mala, pokazala je hrabrost da poštuje međunarodno pravo.
Naš današnji sporazum, odnosno onaj trenutak kada vi budete glasali za njega biće naš način da kažemo jedno veliko hvala, jedno veliko poštovanje za malu zemlju, ali veliku po svojoj hrabrosti da poštuje međunarodno pravo.
Kada je u pitanju Sporazum između naše Vlade i Vlade Republike Severne Makedonije u saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata jasna je njegova značajna praktična primena. Migrantska kriza koja je počela 2015. godine nije prestala. Kako stvari stoje, neće ni prestajati.
Dokle god su ovakvi ekonomsko-politički odnosi u svetu, dokle god EU nije u stanju da formuliše zajedničku politiku kada su migranti u pitanju, dokle god velike i moćne zemlje ne budu uspele da postignu stav po pitanju ove velike krize, migrantska kriza će se nastaviti, a Srbija se nalazi na migrantskom putu. Da to odmah razjasnimo.
Ne koristimo slučajno termin migranti, ne koristimo termin izbeglice. Po međunarodnom pravu, po našem pravu migranti i izbeglice nisu isto i upravo je zbog toga posebno važno da sarađujemo sa našim okruženjem, da sarađujemo sa našim susedima kako bismo se borili protiv posledica iregularnih migracija.
Svakog čoveka na našoj teritoriji štiti zakon, štiti međunarodno pravo, ali pod uslovom da on poštuje zakon i da poštuje međunarodno pravo nikao drugačije. Ne može Srbija da postane parking za migrante. Ne može Srbija da bude mesto gde će ulaziti kako ko hoće i izlaziti kako ko hoće, a vreme dok se nalazi na našoj teritoriji voditi kako god hoće. To država Srbija ne može da dozvoli i nije dozvolila i vi ste svi, verujem, svedoci koliko MUP ulaže napora da se iregularni migranti sklanjaju sa ulica, da se obezbede u kampovima, gde im je sve obezbeđeno, sve što je potrebno, ali ne mogu da budu nekontrolisano na našim ulicama. Mi to naravno radimo uz minimum minimuma primene sile, za razliku od mnogih drugih zemalja koje su i veće i razvijenije od nas. Skoro da niste mogli da vidite upotrebu sile kada je u pitanju MUP i kada su u pitanju naši bezbednosni organi.
Tokom prvog talasa kovida, kao što se sećate svi, migrantski kampovi u našoj zemlji su bili jedini oblik kolektivnog stanovanja u Evropi u kome nije bilo ni jednog zaraženog, samo zahvaljujući tome što smo ih na vreme zaključali, medicinski obezbedili i omogućili da nesmetano provode to vreme, ali bez komunikacije sa našim stanovništvom i na taj način nisu predstavljali pretnju ni za naše građane, ali ni za sebe.
Vlada Republike Srbije i MUP će uvek učiniti sve da se naš način života ni na koji način ne poremeti, pa i kada je u pitanju migrantska kriza. Zato nam je potrebna saradnja sa našim susedima. Ti migranti ne dođu sa neba, oni prođu nekoliko zemalja, ali vrlo često prođu i zemlje EU, pa onda iz njih ulaze da li na prostor Severne Makedonije, naše zemlje i onda ponovo pokušavaju da uđu u EU i to je jedan od paradoksa, koji je i politički i tehnički paradoks, ali to je svet u kome živimo. Zato moramo da učinimo sve kako bismo njihovo kretanje kontrolisali, kako bismo zaštitili svoje granice.
Ovaj sporazum uređuje pitanje koja se tiču saradnje između nadležnih državnih organa Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije u prevenciji u borbi protiv organizovanih kriminalnih grupa za krijumčarenje migranata, kao i unapređenja saradnje između naših organa u toj oblasti. Ovaj sporazum se odnosi i na svaki drugi oblik krijumčarenja migranata u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije.
Nije teško pretpostaviti da kada kroz jednu zemlju, a 2015. godine je kroz Republiku Srbiju prošlo oko milion ljudi, da je tu sigurno bilo mnogo kriminalnih bandi, da je tu bilo mnogo krijumčara, ali sa velikim ponosom moram da kažem da se naša zemlja najuspešnije na migrantskoj ruti bori protiv krijumčara.
Nadležni državni organi naše dve države u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom razmenjivaće relevantne informacije i podatke o pitanjima koja se odnose na rute, način delovanja i identitet članova organizovanih kriminalnih grupa koje su uključene u krijumčarenje migranata. Međusobno ćemo razmenjivati dobra iskustva i praksu, naučna i tehnička iskustva, sve ono što može biti od značaja za sprovođenje zakona. Formiraćemo i zajedničke istražne timove, organizovati zajedničke obuke, radionice i seminare i razmenjivati iskustva u cilju sprečavanja i jačanja kapaciteta za borbu protiv krijumčarenja migranata.
Najbliži smo susedi, imamo isti problem, ovo je način da se sa tim problemom nosimo i ovo je način da budemo još efikasniji, još organizovaniji i da još ozbiljnije i efikasnije štitimo našu zemlju i štitimo naš način života.
Zato, dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da u danu za glasanje podržite predložene sporazume i da date Ministarstvu unutrašnjih poslova još jedan mehanizam, još jedan alat kojim ćemo štiti našu zemlju i naše građane. Hvala vam.

Poštovani, ja se zaista zahvaljujem na velikoj pažnji koju pridajete onome što radi MUP i akciji koju je sprovela zajedno sa BIA i Tužilaštvom za organizovani kriminal.
Predsednik Aleksandar Vučić je objavio rat mafiji. Govorio je o tome mnogo puta, a posebno odlučno je to rekao pre nekih 100 dana. U tom trenutku su, kao što svi znamo, predstavnici vanparlamentarnih opozicionih stranaka počeli da ismevaju ono što je rekao. Tada su se smejali, a sada, kada ste videli kako se sprovedi borba protiv organizovanog kriminala koji je naložio, pokrenuo, tražio predsednik Aleksandar Vučić, ne čujem da se smeju. Sada pokušavaju da nađu brojne razloge, opravdanja zašto to nešto nije trebalo da se desi, ali niko se više ne smeje. Država je pokazala svoju ozbiljnost.
Tokom ove važne i velike operacije, predsednik Aleksandar Vučić je bio obaveštavan i u toku sa svakim korakom ove aktivnosti, znao je šta će se dešavati, kada će se dešavati i lično je učestvovao u donošenju odluka. Predsednik Aleksandar Vučić je deo, važan deo, presudan politički deo borbe protiv organizovanog kriminala i zato su ove akcije toliko uspešne.
Odmah da kažem i da podelim tu nadu sa svim građanima Srbije. Ovo će se nastaviti, ovo neće prestati. U ovom trenutku, dok je kriminalna grupa Belivuk, Miljković, dok se nalazi u zatvoru, sprovode se istražne radnje. Odmah da vam kažem da se sprovode i finansijske kontrole. Naša jedinica koja se bavi finansijskim kontrolama proverava njihovu imovinu, već je stavila zabranu na otuđenje i raspolaganje imovinom svih pripadnika organizovane kriminalne grupe i tako ćemo uvek raditi.
Znate, kriminal obično za svoj prvenstveni interes ima pribavljanje protiv pravne imovinske koristi. Kada vam država jednog dana dođe, a dođe i uvek dođe po vas, kada vam oduzme to za šta ste prodali dušu đavolu i za šta ste sve to radili, onda shvatite da nema nikakvog smisla da se bavite kriminalom, jer nećete moći to da prenesete na svoje porodice, svoju decu, da ste zapravo svojim kriminalom najviše kaznili njih, svoju porodicu i svoju decu, da im ništa niste učinili dobro, naprotiv, samo veliko i strašno zlo.
Ove akcije će se nastaviti, već se priprema nastavak ove operacije i sa ponosom mogu da kažem da predsednik Aleksandar Vučić insistira i kod MUP-a i BIA da nema zaštićenih, da možemo i moramo u skladu sa zakonom da radimo svoj posao i da nikom nije toliko moćan da bude nedodirljiv i da njegovo kršenje zakona može da bude oprošteno, baš niko. Kada imate takvog predsednika i takvog vrhovnog komandanta, onda nije mnogo teško raditi ovo što radimo. Hvala vam.

Ja se zahvaljujem.
Kada je u pitanju jedinstvena politika EU prema migrantskoj krizi, nje kao što znate nema i to je glavni problem, gotovo nerešiv problem u borbi sa posledicama migrantske krize.
Godine 2015. sam bio u delegaciji koja je išla da razgovara sa Evropljanima, da ih upozori da migrantska kriza postoji, da balkanska kriza postoji, da nije to samo put preko mora. Nije nam bilo lako da ih ubedimo tada u to. Shvatili su, nažalost, nešto kasnije nego što bi trebalo, ali mi smo im već tada predlagali da na prvom mestu EU mora da zauzme jedinstvenu politiku, da kaže šta želi sa tim ljudima. Ako su ti ljudi njima potrebni zbog radne snage, neka to kažu, pa neka se uspostave odgovarajući kriterijumi.
Mi smo predlagali da se u zemljama porekla odakle dolaze migranti uspostave odgovarajući centri gde će se vršiti trijaža onih koji imaju pravo na azil, onih koje bi primili ili koje ne bi primili. Kada jednom odete iz svoje zemlje, upadnete u ruke krijumčarima, vi se više nikada ne vraćate. To je to. Ovo je bio način da se efikasno zaustave nekontrolisane migracije. Nažalost, nisu nas poslušali, imali su svoje razloge i to je, naravno, njihovo pravo.
Ali, 2015. godine većina sveta je očekivala, ne mogu reći svi sa dobrom namerom, da će se pravi sukobi sa migrantima odigravati na teritoriji naše zemlje, zbog vremena koje smo prošli, zbog iskustva ratova, sukoba. Očekivalo se da će Srbija biti ta u kojoj će migranti biti gotovo dočekani sa nasiljem i da nećemo biti u stanju da se organizujemo i efikasno upravljamo migrantskom krizom. Kroz našu zemlju je 2015. godine prošlo oko milion ljudi, nisu slomili ni jednu čašu. Oko milion ljudi. A imali smo sukobe sa migrantima i u Grčkoj i u Makedoniji i posle, kada su odlazili u pravcu zapadne Evrope.
Odgovor zašto je – zato što smo bili organizovani kao država, humani kao država, imali smo jasna pravila kojih smo se pridržavali i prema njima smo se ponašali kao prema ljudskim bićima, sa dostojanstvom, poštujući njihovu veru, običaje, pravo na njihovo postojanje. I zbog toga niste imali nikada sukobe sa migrantima na teritoriji naše zemlje.
Naravno, svako onaj ko prekrši zakon, da li je to neko ko je obio neki kulturni centar u nekom mestu ili uradio bilo kakvo krivično delo ili prekršaj, on će biti sankcionisan i to se i radi. Naša policija, kao što znate, izađe na ulicu, sve iregularne migrante koji su van naših kampova sprovede u naše kampove, prema nekima primenjuje zakon koji su ga prekršili, prema drugima se samo odnosi sa dužnom pažnjom. Dakle, mi ćemo nastaviti upravo sa ovom politikom – humano, ali organizovano. Nema nekontrolisanog kretanja, nema dopuštanja vršenja krivičnih dela, ne prenosimo teret krize na svoje susede, jednostavno, striktno poštujemo zakon. Ovo je ozbiljna, uređena i organizovana država i samo tako može da se nosi sa posledicama migrantske krize. Nije njihov broj prevelik u našoj zemlji, što je dobro, ali i da ih je šest, a ne šest hiljada zakon se odnosi i na šest kao i na šest hiljada i svi naši građani moraju da budu sigurni da ih njihova država štiti i naravno da će ih čuvati.
Kada su u pitanju poslednja dešavanja u Novom Pazaru, hoću da se u ime Ministarstva unutrašnjih poslova zahvalim svim građanima Novog Pazara i najvećem delu političara u Novom Pazaru koji su bez predrasuda prišli onome što je Ministarstvo unutrašnjih poslova radilo u Novom Pazaru, prihvatili, videli i razumeli da sve što smo radili je rađeno zbog građana Novog Pazara. Situacija je sada, mogu slobodno da kažem, pod kontrolom. Nakon 54 dana pripadnici jedinica žandarmerije su se povukli iz Novog Pazara, sada je sve na Policijskoj upravi Novi Pazar, jer nije to stvar da mi stalno šaljemo neke jedinice. Policijska uprava iz Novog Pazara mora biti u stanju da garantuje poštovanje javnog reda i mira i sprovođenje zakona na teritoriji Novog Pazara, to je njen posao. Onaj ko to ne može da radi neće više biti u Policijskoj upravi, neće više biti u policiji, neće biti na čelu te uprave i to je jasno.
Republika Srbija je obezbedila pomoć u ova 54 dana. Za tih 54 dana oduzeli smo značajnu količinu naoružanja, narkotika, vozila, uhapsili smo značajan broj ljudi po raznim poternicama, zatvarali smo sve lokale, kao što znate, nije bilo zaštićenih. Svi, bez obzira na njihovu političku moć ili položaj, onaj ko je držao lokal koji nije radio u skladu sa pravilima zatvaran je, čak su zatvarani i pojedini objekti zbog navođenja na prostituciju. Dakle, sve što je bilo negativno mi smo se sa time nosili i nije bilo nijedne jedine primedbe građana. Nismo dobili nijednu jedinu primedbu.
Žalosni incident koji se desio ispred Sinan-begove džamije je nešto što je duboko pogodilo svakog pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, ja se lično izvinjavam evo i sada i taj pripadnik je, kao što znate, odmah suspendovan, to ne može biti sistem. To nikada neće imati podršku u Ministarstvu unutrašnjih poslova, uostalom i u našoj državi Srbiji.
Ja se radujem nastavku saradnje, radujem se miru i bezbednosti građana Novog Pazara, uskoro ću i posetiti Novi Pazar, radujem se što ću moći da na licu mesta vidim kako sve izgleda i šta smo uradili i da svi zajedno budemo sigurni da će država Srbija na svakom delu svoje teritorije bespogovorno sprovoditi zakon i čuvati svakog našeg građanina. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, gospodo potpredsednici, dame i gospodo, drugarice i drugovi, narodni poslanici, prvo da vam se zahvalim za strpljenje što ste bili ovde svo vreme i što na najbolji način takvim ponašanjem demantujete one glupe i uvredljive priče kako nema parlamenta, kako u parlamentu sede neki slučajni, usputni ljudi, kako naš parlament nema šta da kaže.
Vi, odnosno, naša koalicija ima apsolutnu većinu u ovom parlamentu, a disciplinovano dolazi, govori, diskutuje, proučava, daje predloge, kao da je razlika između vlasti i opozicije u jednom glasu. To govori o vašem poštovanju prema građanima koji su vas izabrali. Želim da vam se zahvalim na takvom pristupu i želim da vam se zahvalim što ste tu, što tako strpljivo i uporno radite, što pokazujete građanima Srbije da su bili u pravu kada su glasali za vas, baš takve, i da su bili u pravu što su vas izabrali i dali poverenje da odlučujete i o njihovim sudbinama. Vi odlučujete o njihovim sudbinama, vi odlučujete o mojoj sudbini, vi ste važniji i moćniji od bilo koga u ovoj zemlji, bez vas nema ni zakona, nema ni borbe protiv mafije, bez vas nema politike, nema države. Zato vam hvala što se tako dostojanstveno odnosite prema visokoj dužnosti koje su vam poverili građani Srbije.
Ovde smo se doticali brojnih laži koje su imale za cilj da građane Srbije zbune, uznemire, uplaše, nateraju na reakciju, na nešto ružno, da pokažu kako je srpsko lice kada su migranti u pitanju ružno lice, da smo narod koji se boji, da smo narod koji ne razume, da smo narod koji je sklon nasilju kada je jači. Mi to nismo.
Da li se sećate kada samo slušali 400 hiljada već naseljenih migranata na jugu Srbije, gotovo naseljeno, tu negde Trgovište, tu se već pravili gradovi. Rešeno. Boško Obradović. Gotovo. Četristo hiljada u sred Kovida, kaže – migranti se autobusima dovoze na beogradski sajam gde kopaju mrežu za 5G. Ludilo. Sećate se svih tih gluposti, laži, koje smo morali da trpimo i slušamo.
Aleksandar Vučić potpisao obavezu da naseli milion migranata u Srbiji isto kao što je potpisao obavezu da će priznati Kosovo, pa evo osam godina, devet godina ni korak ka priznanju. Morali smo da slušamo laži, gluposti. Sve ono što je bilo pravljeno sa idejom da izazove sukob, pa onda na društvenim mrežama vidite snimak tuče migranata, njih trojica, ispod piše, i to znate kako internet ume da bude ne kritičan, samo puste, ispod piše – dva migranta ubijaju srpskog dečaka, niko ne sme da prijavi. Tuča trojice Sirijaca, sva trojica pohapšeni, niko nikog nije ubio, ni ozbiljnije povredio, ali dok to ne stigne, dok to ne javite, dok ne proverite prođe sat vremena. U tih sat vremena vi mržnjom otrujete ko zna koliko ljudi koji ni ne pogledaju demanti, koji ne pokušaju da saznaju šta je stvarno bilo i onda su spremni na nasilje.
Znate, fašizam je uvek počinjao jako jednostavno samo je radio neke popularne stvari koje eto neka država nije htela da radi i ona počnu da pričaju kako će oni da štite naše žene, decu, to država ne radi ništa, država ne štiti nikoga, oni će da izađu na ulice ovakvi, onakvi, pa prete kako će da rasture državu, a onda na kraju završe tako što tuku ljude koji govore drugačije, koji nose naočare. To bude tako. Kad jednom dopustite da svako može da uzima ono što on misli da je pravda i zakon onda sačekajte da vam jednog dana dođu u vašu kuću, u vaš dom, u ovaj parlament da ga sruše i zapale. E, to tako bude na kraju.
Država Srbija radi dobro svoj posao. Kroz ovu zemlju je prošlo milion ljudi sad ih nema šest hiljada. Gde su? Podneli zahtev za azil? Postali naši državljani ili zahvaljujući našoj dobroj, mudroj politici koju je formulisao i sprovodio predsednik Vučić, bili smo i jesmo zemlja na putu, ali nismo zemlja u kojoj se nekontrolisano ostaje.
Neko od vas je pitao – koliko državljanstava smo dali? Od 2015. godine do danas smo dali migrantima nula. Evo i kolege iz Mladenovca, kakav Mladenovac, kakav kamp u Mladenovcu? Ko će da pretvori Selters banju u kamp? Vidite, ti migranti bi morali da beže iz UAE da pretvorimo Selters banju u kamp. Ko bi to radio? Kakve su to gluposti i laži?
Ali kada se to kaže u Mladenovcu, pa kažu ima tu nešto sigurno, mora da ima, voleli bi oni da uzmu našu banju i to će oni iskoristiti, prođu godine niti je ko došao, niti se ko doselio.
Vi ste predstavnici čitave Srbije, čitave naše zemlje. Većinu vas imam čast i zadovoljstvo da vas poznajem, znam odakle ste. Većina vas nikada u svojim mestima odakle dolazi nije videla migranta. Ogromna većina vas nikad migranta kod svoje kuće videla nije. Zna se tačno kuda prolaze, zna se tačno u kojim su opštinama. Koliko migranata je u Čačku video neko? Pa se skupljaju peticije protiv migranata u Čačku. Nema migranata u Čačku, Kraljevu, Kragujevcu, nema. Zna se tačno kuda prolaze i gde su.
Najviše su pogođeni Beograd, Subotica, Šid, Obrenovac. To su delovi gde ih ima i gde ih vidite, gde možete da pričate o problemima, a da pričate u Rumi, nemate šta o tome da pričate, ali dobro. Dobro je da smo imali ovu priliku i da građani Srbije u živom prenosu mogu da čuju ovu jednostavnu istinu, ništa drugo, samo jednostavna istina.
Pominjala se ovde i bezbednost predsednika Republike i njegove porodice. Bezbednost predsednika Republike i njegove porodice se uvek prvo ugrožava lažima. Uvek krenete da govorite da stvorite atmosferu da zapravo većinska Srbija je ta koja bi želela da tog čoveka nema, da Aleksandra Vučića i njegove porodice nema. Onda samo treba da se javi hrabri pojedinac koji će ući u zahvalno sećanje nacije time što će učiniti ono što nacija želi. Eto, ne možemo da ga pobedimo na izborima, to je neka čudna prevara, ali možemo da ga ubijemo. Da, to je tvoj zadatak, da to treba da uradiš i nemoj da staneš na tome. Ima decu, nemoj da mu dete preživi. I to postaje legitimna stvar, to postoje nešto što se gotovo podrazumeva.
Vi ste prikazali ovde naslovnu stranu nedeljnika „Nin“ gde su Aleksandra Vučića stavili pred snajper. Bio sam na tom sajmu kada je to fotografisano, obilazio štand „Zastava oružje“. Dakle, nije to bila slučajna fotografija. Ta fotografija je morala da bude prilagođena, moralo je da se radi na njoj u fotošopu ili već nekom programu da bi se taj snajper baš tako postavio da bi poruka bila jasna i nije ni prvi, ni poslednji put. I to se radi svakodnevno.
Tako se vrši priprema. Tako se priprema da neko jednog dana dođe i kaže – ja ću učiniti taj veliki zadatak. Nemojte da vas podsećam na istoriju i na prošlost ove zemlje i da bi bar u ovoj zemlji na takvu gadost svako šta god politički mislio o Aleksandru Vučiću morao da odreaguje, odmah. Pre samo nekoliko godina jedan čovek je ubijen snajperom u ovoj zemlji. Pre samo nekoliko godina.
Takođe i to da kažem, ovo je moje mišljenje, ovo je moj stav. Znam da će me napadati, uvek me napadaju, ništa ne obično. Kažu da ja konkretno ovakvim svojim izjavama činim sve da izjednačim Zorana Đinđića i Aleksandra Vučića. Ne, Aleksandar Vučić ne može da se poredi sa Zoranom Đinđićem, uspešniji je i bolji nego što je Zoran Đinđić ikad bio. I znam da u srpskoj politici ne smeš da kažeš dve stvari. Ne smeš da kritikuješ Zorana Đinđića i ne smeš da hvališ Aleksandra Vučića. Evo ja sam uradio obe stvari, zato što znam da je to istina i tako jeste. I nema nikakvih lažnih simetrija i nikakvih lažnih poređenja, nema ih.
Ovo je u pitanju bezbednost i život jednog čoveka i njegove porodice. Nemojte da poredite ni sa čim. Ni sam čim nemojte da poredite, ali nemojte da stavljate snajper ispred slike jednog čoveka i da dajete ideje raznim idiotima koji bi to voleli da urade, a onda počnemo da pronalazimo snajpere na ulicama i onda se pitamo za koga su. Videćemo, istraga će utvrditi za koga, ali znam za koga bi mnogi voleli da jeste i iskreno pate što taj snajper nije upotrebljen, što smo ga prerano našli, pa za koga god da smo ga našli i šta god istraga bude pokazala.
Nažalost živimo u zemlji u kojoj ove jednostavne istine koje izgovorim su veoma teške i proći ćete kroz medijskog toplog zeca i bićete pljuvani, vređani, ponižavani, a rekli ste samo jednu jednostavnu istinu – nemoj da stavljaš predsednika republike i njegovu decu pred snajper. A kad to već radiš, pa potpiši se ispod toga, pa kaži zašto to radiš.
Potpiši se i pokaži da čitava Srbija vidi ko si i šta si, odakle si, šta je tvoja ideja, šta je tvoj cilj.
U ovoj zemlji da to uradite bilo kom drugom čoveku, bili biste s pravom i napadani i kažnjeni, osim kad to uradite Aleksandru Vučiću, onda je u redu. Onda je u redu. Onda, prosto, imate to pravo i to pravo se pravi već godinama. Apsolutno odbijam da prihvatim da je to moguće i apsolutno odbijam da o tome treba ćutati, smatram da to treba i kažnjavati. Vi ste zakonodavci, možda ćete jednom doneti zakon kojim će se ovakve stvari regulisati, kojim će se to kažnjavati. Ovo ne može.
Pre nego što pređem na ono što želim takođe da vam kažem, samo hoću da zamolim sve građane Srbije koji ovo slušaju da na toj slici sa tim snajperom zamisle sebe, svog sina, svoju suprugu, svoju ćerku, sestru, da ispod rečenice „Dabogda crklo Vučićevo pašče“ dopišu ime svog trogodišnjeg unučeta i da malo osete kako je to kada pročitate ime stvorenja koje najviše volite da neko za njega napiše - trogodišnje pašče. Samo vas to molim građani Srbije, pođite od sebe kako biste se vi osećali. Evo, kako god se vi budete osećali neka bude tako. Neka država ide u pravcu onoga što vi osetite u trenutku kada pročitate - crklo, dabogda. Odvratno je što ovo pričam.
Ja sam dugo u politici, duže od većine od vas. Toliko sam dugo da je sramota i govoriti koliko smo stari, mnogi od nas se ovde znamo čitav život. Nikada srpski javni, politički život nije bio ovako zagađen. U ovom parlamentu je svašta bilo, ali ova količina mržnje, nekažnjenih gadosti koje mogu da se izgovaraju nikada nije bila, nikada, u vreme najvećih sukoba. Jednostavno, ta ludačka mržnja je dobila pravo građanstva i postala prihvatljiv oblik ponašanja, sve je dozvoljeno i sve je moguće.
Molim vas, uložite svoj autoritet, trud koji ste pokazali danas, da ovo prođe, da prestane, da se kazni ili da se urazumi, ne znam, bolje znate od mene, pametniji ste od mene, ali ovo mora prestati. Ovaj snajper mora da bude sklonjen. Ovog ne sme da bude.
Strpljivo sam čekao do kraja radnog vremena, odnosno do kraja naše današnje sednice čekajući da se gospodin Kamberi pojavi. Nisam rekao nijednu jedinu reč o onome što je on juče rekao. Dobio sam prevod, znao sam šta je rekao, prevedeno mi je odmah, strpljivo sam čekao da dođe da mu kažem u lice, kako i dolikuje narodnom poslaniku, šta imam da mu kažem. Nije došao, ali ja neću propustiti priliku da kažem to što mislim, ja sam bio ovde ceo dan i čekao sam da dođe.
Svako ima pravo da govori na svom jeziku, ja sam beskrajno ponosan zbog toga što svako ima pravo da govori na svom jeziku. Bez obzira što Srbi u Albaniji ili Šćipriji, kako oni kažu, nemaju ni poslanike, niti mogu da govore u parlamentu, ja to pravo mojim zemljacima, Šiptarima, nikad ne bih uskratio u mom parlamentu, nikad. Šiptar ima pravo da govori na svom jeziku, ja ga poštujem zbog toga i boriću se uvek da ima pravo da govori na svom jeziku. Nije baš korektno što nam nije omogućio prevod ali to govori o njemu.
Na lične uvrede nema potrebe da odgovaram. Poređenje sa Geringom vređa, ali na prvom mestu vređa žrtve Geringa. Znate, u ozbiljnom svetu primeri iz Drugog svetskog rata, iz Holokausta, retko se koriste, pogotovo ovako lako i neutemeljeno, jer na taj način vređate sve Geringove žrtve. Ako sam ja Gering, koji nikog nisam ubio, koji nikog nisam poslao u koncentracioni logor, koji nikog nisam povredio, pa onda ni onaj Gering iz Drugog svetskog rata i nije tako loš čovek. To su zaključci koje svetske antifašističke organizacije apsolutno ne dopuštaju da se izvlače. To govori sa koliko lakoće se koriste reči koje ne bi smele da se koriste.
Znate, ja gospodina Kamberija neću uporediti sa Šabanom Polužom, vođom Bali Kombetara, Balista, saveznikom Nemaca, naravno ubicom, krvolokom, neću ga uporediti sa njim. Žao mi je što ga on nikad nije javno osudio, ali, evo, ja mislim da ga je javno osudio, pa će on reći ako nisam u pravu. Dakle, ne upoređujem ga sa šiptarskim fašistom, ja hoću da ga uporedim sa Esad-pašom Toptanijem, Šiptarom koji je hteo da napravi federaciju sa Srbijom, Šiptarom koji je hteo da ta dva naroda Šiptari i Srbi budu najbliži saveznici na Balkanu.
Hoću da ga poredim sa Šiptarom Esad-pašom Toptanijem, koji tamo gde je bio na vlasti, tamo gde se srpska vojska povlačila 1915. godine bilo je i hleba i vatre, bilo je i skloništa i dobrote. Sa takvim Šiptarom hoću da ga poredim i ne želim mu, naravno, nikako, samo to poređenje odbijam, znate, Esad-paša Toptani je ubijen u Parizu kada je trebao da potpiše sporazum sa Srbijom, on je bio Šiptar koji je tražio da bude sahranjen na srpskom vojničkom groblju. E, sa takvim Šiptarom hoću da ga poredim.
Ne razumem šta je problem u tome da jedan narod zovem onako kako ga je zvao moj deda, pradeda, čukundeda. Neko od vas se sa pravom setio da sam proveo nekoliko godina svog života na Kosovu i Metohiji i sa Srbima i sa Šiptarima. Jako je teško naći Srbina koji ne kaže - Šiptar, kao što je jako teško naći Šiptara koji ne kaže - Šiptar. To je jednostavno tako i ne možete zabraniti jedino Srbima na svetu da govore svojim jezikom. To je naš jezik.
Znate, Nemci nisu Nemci. Oni su Germani. Sloveni ih zovu Nemci zato što su u davna vremena kada su se susreli, to je jedno od objašnjenja, nisu razumeli jedni druge, pa su Sloveni rekli - ovi su nemi, Nemci, jer se ne razumeju. Pa imali bi više onda razloga Germani da kažu - ovo je uvredljivo, ali nikad nisu rekli zato što je tako prirodno govoriti svojim jezikom.
Znate, Šiptari su u 20. veku tri puta promenili svoje ime što je legitimno. Posle sloma Otomanske imperije rekli su - mi više nismo Arnauti, to je turska reč, ne opisuje nas, mi imamo svoj jezik, mi smo Šiptari, naša zemlja Šćiperija. Legitimno, potpuno prihvatljivo.
Inače, njihova književnost i gramatika je pratila upravo ovu promenu. Nigde ne pišu za sebe mi Arnauti, nego pišu - mi Šiptari. U redu, Srbi su dobili tu reč iz njihovog jezika, bukvalno bez prevoda, izgovarali je tako kako jeste.
Srbi, Mađari, Turci kažu - za Vijenu Beč, samo ta tri naroda. To je prevod. Ovde nismo ni prevodili. Ovde smo rekli - kako vi kažete tako jeste. Do dana današnjeg tako ih zovemo i vidimo ljutnju. Zanimljivo, pre nekoliko nedelja Pardogan je držao konferenciju za štampu, imali su neki samit sa premijerom Ramom i rekao je - Arnauti, zato što se u turskom jeziku i danas kaže - Arnaut, a zemlja se kaže Arnautija. Čekajte sad, kako sada to nije uvredljivo? Što se ne ljutite na Erdogana, što ne tražite od Erdogana da prestane da vas zove Arnautima, jer vi sebe nećete da zovete Arnautima, vi ste Šiptar? Zašto se ne ljutite na njega, a ljutite se na mene? Što se ljutite na sve Srbe samo zato što govore svojim jezikom?
Ovo je borba da Srbi imaju pravo da govore svojim jezikom tako kako ga govore. Znači, ako ja kažem - albanski lekar, albanski terorista, to nije uvreda, a ako kažem - šiptarski lekar, to je uvreda. Čekajte ljudi, oko čega se mi ovde uopšte raspravljamo i svađamo? Oko prava mog naroda, srpskog naroda da govori srpskim jezikom onako kako se srpskim jezikom govori.
Nema uvrede, beskrajno poštujem Šiptare, beskrajno poštujem njihovu istoriju, civilizaciju, tradiciju, imam ozbiljan problem sa tim da recimo Srbi na prostoru KiM na teritoriji pod privremenom upravom UN, u skladu sa Rezolucijom 1244, ne smeju da koriste termin - Metohija. Ne smete da kažete Kosovo i Metohija, samo Kosovo. Kako sada to? Ko se to setio toga?
Gospodin Kamberi kaže da on ne koristi službeni termin - Albanci. Koje službe? Ko je to odlučio?
U rečniku „Matice srpske“ koja je malo obrazovanija od mene i njega kaže – Šiptar – sinonim za Albanac, Albanac – sinonim za Šiptar. Šta je problem? Hoćete da nam prekrečite, prepišete, dopišete i „Maticu srpsku“, da vam damo da nam napišete jezik možda neki drugi, bolji. Nema ni mržnje ni uvrede. Nije sramota biti Šiptar, naprotiv, treba da budeš ponosan što si Šiptar, ali je sramota da misliš da možeš Srbima da odlučuješ kako će da govore. Sramota je da se povede medijska haranga protiv našeg suda zato što nije presudio u prvom stepenu, izvinite, još nije ni pravosnažna presuda, zato što nije presudio onako kako Kamberi i „Žene u crnom“ misle.
Ko ste vi to da odlučujete šta će sud u Republici Srbiji da sudi i kako će da sudi? Još ni ne znate, presuda nije pravosnažna. Kako se niko, nijedna sudijska organizacija se nije oglasila da kaže – e sačekajte, pustite, polako, sudija je nezavisan, samostalan, ima pravo na svoj stav? Svi ćute. Svi puštaju da se vrši haranga nad našim sudom. Ko sme da kritikuje naš sud i da mu preti Strazburom, u samostalnoj i slobodnoj državi Srbiji?
Oprostiću lične uvrede, ali gadosti o tome da je Slobodan Milošević masovni ubica i da je moj narod genocidan neću. Da se poredi Aleksandar Vučić, da se uvodi u kontekst nasilja i ubistava. To neću dopustiti. Te laži neću dopustiti. I neću dopustiti da tako tiho prođe da se sudovima u Srbiji odlučuje šta će i kako će suditi, da se vrši pritisak na naše pravosuđe i da niko ne kaže nijednu reč.
Gospodin Kamberi nije pošao dobrim putem iz ovog parlamenta, iz ovog visokog doma. Ja poštujem sve Šiptare u ovoj zemlji, poštujem njegove birače, radujem se susretima s njima, radujem se da pomognem ako mogu kao ministar unutrašnjih poslova da se svi osećaju bolje i bezbednije. Kada uhapsimo i razbijemo šiptarsku narko-bandu da li mislite da nisu Šiptari sigurniji i bezbedniji nego što su bili? Kao što kada razbijete bilo koju narko-bandu svako ljudsko biće je bolje i sigurnije.
Dakle, nema uvrede, nema mržnje, ali ima i uvrede i mržnje u tome da Srbima određujete kako će da govore i šta će da govore. Poslednji put samo da se osvrnem, „škija“ nije izraz koji koriste Srbi za sebe, nego je „škija“ izraz koji otprilike znači svinja. Izvinite, Šiptar znači – čovek iz Ćiprije, ne nikakva životinja, nikakva uvreda. Prema tome, nemojte da poredite uopšte te dve stvari, jer ne mogu da se porede. Vi se ovako zovete, ja vas sa poštovanjem tako zovem. Ako budete u svojoj gramatici, u svojoj književnosti promenili ime države, naroda i počeli da se oslovljavate međusobno engleskom verzijom vaše zemlje, jezik je živa materija, verovatno će i Srbi vremenom početi da vas tako zovu.
Ali do tada, gospodo, nema uvrede u reči Šiptar. Šiptar je sinonim za Albanac, Albanac je sinonim za Šiptar i prestanite da nas učite kako govorimo i pišemo. Piši kao što je napisano, čitaj kao što govoriš. Hvala vam.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, gospodo potpredsednici, uvaženi, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, drugarice i drugovi, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma je jedan od načina naše zemlje, našeg bezbednosnog sistema, našeg bezbednosnog aparata da se sa globalnim izazovima nosi na globalni način.
Terorizam je globalni fenomen, ne pogađa on samo Srbiju, kao što ne pogađa samo Rusku Federaciju ili samo jednu zemlju na svetu. Terorizam je globalni fenomen, on može da se pojavi bilo kada i bilo gde. Čak i razlozi njegovog pojavljivanja ne moraju biti prepoznati. Vrlo često terorističke organizacije se manifestuju, naravno, svojim zločinima i svojim zlodelima tamo gde ih niko ne očekuje, šaljući poruku tamo gde bih ih možda i tražili. Dakle, ovo je naš način da budemo deo svetske globalne borbe protiv terorizma.
Ruska Federacija ima bogato i zaista iskustvo za poštovanje kada je u pitanju borba protiv terorizma. Imamo šta da naučimo, ali, nažalost, ni mi nismo siromašni ni znanjem ni iskustvom kada je u pitanju borba protiv terorizma, i te kako možemo da doprinesemo svakom našem partneru. Ovo je, naravno, sporazum koji dalje pojačava naše strateške i savezničke odnose sa Ruskom Federacijom i dokazuje da je naša orijentacija takva da sarađujemo i sa istokom i sa zapadom.
Sporazum, naravno, treba da pruži osnovu daljeg jačanja i unapređenja u saradnji u oblasti borbe protiv terorizma, da na sveobuhvatan način, i to putem razmene informacija o terorističkim grupama, njihovim vođama i članovima, o njihovim finansijskim sredstvima i načinima njihovog finansiranja, kao i da omogući razmenu informacija o vrstama oružja, municije i eksplozivnih sredstava koje koriste različite terorističke grupe.
Sve su ovo informacije koje svakoj bezbednosnoj službi znače mnogo i vrlo često ih i prikupite, ne zato što su neposredni predmet nekih od vaših obrada, već jednostavno dođete do saznanja, a ovo je zakonit način kojim to saznanje možete da podelite ili da primite informacije od partnerske službe.
Srbija je zemlja kroz koju se vrlo često ukrštaju različiti putevi. Na tim putevima mnogi koji ne žele dobro, ne Srbiji, nego čitavom svetu, mogu da se nađu i mogu da prođu. Zato je veoma važno za naše službe da uvek prikupljaju informacije o takvim licima, o takvim organizacijama, o takvim ljudima i da budu spremne da takve informacije podele. Ali, da biste neku informaciju, neko saznanje podelili sa nekim, mora da postoji jasno predviđena procedura kako se to radi, za koga se to radi i s kim se to radi.
Informacija je najvrednije što jedna bezbednosna služba može da ima i deliti to, a nemati pravni osnov, to je krivično delo. Da se to ne bi dešavalo, da ne bismo bili vezanih ruku kada se borimo protiv terorizma, onda je potrebno da vi u Danu za glasanje podržite ovaj predlog i date mogućnost našim službama i da prime i da daju, da razmene informaciju i da budu deo globalne borbe protiv terorizma.
Kao što znate, Ministarstvo unutrašnjih poslova dobro sarađuje sa svojim najznačajnijim partnerskim službama u okviru Ruske Federacije. Oni sa kojima najčešće i najviše sarađujemo su Savet bezbednosti Ruske Federacije, Ministarstvo unutrašnjih poslova Ruske Federacije, Federalna služba obezbeđenja i Federalna služba Nacionalne garde. Sve su ovo organizacije sa kojima sarađujemo, naravno, svako u svom domenu i u svojoj oblasti.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Ruske Federacije ima zaključen veći broj sporazuma u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i regularnih migracija, readmisije, kao i u oblasti vanrednih situacija.
Takođe, posredstvom Interpola ostvarujemo saradnju kroz razmenu operativnih informacija. Godišnje je to u proseku negde oko 400 informacija koje razmenimo sa nadležnim službama Ruske Federacije, kao i kroz obuke koje organizuje ruska strana u kojima se doprinosi podizanju stepena profesionalne obučenosti pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.
Kao što vidite, imamo plodnu, bogatu saradnju i nema ni jednog razloga da na tome stanemo, nema ni jednog razloga da ne sarađujemo sa nadležnim službama Ruske Federacije, baš kao što nema ni jednog razloga da ne sarađujemo sa bilo kojom partnerskom službom koja može da pomogne Srbiji da Srbija ostane bezbedno i sigurno mesto za život svakog od nas.
Terorizam je globalni fenomen. Terorizam suštinski ne pita ni za veru ni za naciju. Terorizam je univerzalno zlo, kome se možemo suprotstaviti samo tako što Republiku Srbiju stavljamo na mapu sveta, samo tako što imamo što veći broj potpisanih sporazuma i dobrih, korisnih saradnji sa partnerskim službama. Neprijatelj je isti, zato i odgovor na neprijateljstvo mora da bude isti. Terorizam je globalni fenomen i samo globalnom akcijom možemo da se borimo sa njim. Hvala vam.

Poštovani, naravno, što država Srbija bude više sarađivala sa drugim zemljama, što saradnja sa partnerskim službama bude teška, to ćemo i mi biti bezbedniji. Ne treba niko da se plaši. Uvek se postavlja pitanje zašto mi to radimo, ko to nama preti, zašto bi mi prihvatili tuđe sukobe kao svoje?
Mi ne prihvatamo tuđe sukobe kao svoje. Politika vojne neutralnosti za koju se izborio predsednik Vučić i izborili ste se i vi glasajući za dokumenta koja su je definisala i odredila, jeste politika koja nam garantuje da možemo da biramo i svoje prijatelje, a neprijatelji nas i onako izaberu sami, ali je to politika koja nas ne sprečava da učestvujemo u svetskoj borbi protiv zla.
Onaj ko misli da zanemarivanjem terorizma, da će terorizam zanemariti njega, ne samo da je pogrešio, nego se svrstao na stranu zla. Ne boriti se protiv zla je kao da ste na njegovog strani. Nema nikakve razlike. Tako da sporazum o saradnji sa Ruskom Federacijom u oblasti borbe protiv terorizma je sporazum koji nama pomaže da budemo bezbedniji, nama pomaže da budemo sigurniji, da velika super sila stavi na raspolaganje svoje obaveštajne kapacitete koje mi nikada nećemo imati i saznanja koja ona prikuplja u celom svetu, a mi samo na ograničenom prostoru naše zemlje. Dakle, to je za nas na prvom mestu korisno i svakako da sam vam zahvalan na podršci.
Kada ste govorili o društvenim mrežama i govorili o sigurnosti naše, vaše, sve naše dece, znate ja se već dugo zalažem za to da se na društvenim mrežama, sa kojih je krenulo puno zla i puno mržnje, da se ukine anonimnost. Sve što hoćete da kažete, vi to i potpišite i u tome nema pretnje, u tome nema ničeg lošeg.
Znate, ako ste toliko đubre, ako ste takav skot da možete da napišete za trogodišnje dete Aleksandra Vučića da je pašče, onda skote to i potpiši, onda budi ponosan na to koliko si đubre, da tvoja majka vidi koga je rodila, da sutra tvoje dete vidi ko mu je bio otac i čime je zadužio Srbiju. Potpiši to što misliš.
Ja svaku svoju rečenicu potpišem. Potpiši i ti. Nema nikakve veze da li sam je izgovorio u mikrofon pred Narodnom skupštinom ili sam napisao tvit na društvenim mrežama, isto je. To je moje. Pa ako je tvoje to da kažeš njegovom detetu da je pašče, potpiši to.
Znate, obično kažu to ionako možete da saznate, imate odeljenje za visokotehnološki kriminal, ma nije stvar u tome da resurse policije treba da trošimo na takve skotove, nego potpiši odmah i kada bi to bilo tako, videli bi ste koliko bi takvih kukavica se manje oglasilo i koliko bi ih manje bilo. Obično kada ih policija privede, kada ih pronađe ili kažu to je bilo u afektu ili bio sam pijan ili ne znam šta sam radio, niko ne stane iza toga što je napisao, niko ne stane iza te gadosti, gluposti koju je napisao. Znači, da nije bio anoniman, on to ne bi ni uradio.
Mislim da je to možda i jedini način. Uvek ćemo mi naravno i tražiti i sankcionisati i kažnjavati, ali zašto kada možemo vrlo jednostavno, na jednostavan način da rešimo taj problem. Potpiši ono što misliš i gotovo.
Verujem da naša deca, svačije dete zaslužuje bar toliko, da nikakvo đubre ne može da mu napiše da je pašče. Toliko zaslužujemo i toliko ova država može da uradi i to naravno nije samo naš problem, to je globalni problem, ali treba da razmišljamo o tome kako da se kao Skupština, kao institucija, kao sistem suprotstavimo takvim ljudima, jer ovo je sistemski odgovor na to.
Znate, anonimnost na društvenim mrežama je dovela do toga da ono najgore u čoveku bude slobodno, da ono najgore u čoveku bude nešto što može da bude javno, bez kazne i bez osude. Smatram da je civilizacijska stvar da se sa time izborimo.
Malo porodica u Srbiji, možda ni jedna, kao porodica Aleksandra Vučića zna šta je mržnja i zna kakvi neljudi stavljaju njihovo ime u usta. To nije politika, znate, to nije žustra i verbalna rasprava u ovom visokom domu. To nije povišeni ton u argumentovanoj raspravi. To je primitivna, odvratna mržnja koja će jednog dana tom Vukanu biti pročitana. Jednog dana će taj mali pametni dečkić naučiti da čita i jednog dana će mu neko to pročitati. To ne može da bude nešto dobro i ne sme da bude nešto što je nekažnjeno. Ne sme da bude.
Pomenuli ste ovde ono što se popularno u našim medijima zove afera prisluškivanja. Mogu da vam kažem, pogrešno se zove afera, to nije nikakva afera. Afera je nešto što je nedokazano, afera je nešto što možda jeste ili možda nije. Ministarstvo unutrašnjih poslova, po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal, je sprovelo istragu i ono što mogu da kažem jeste da smatram da smo u našoj istrazi učinili činjenice o prisluškivanju nesumnjivim. Sve dalje je na nadležnom tužilaštvu, kvalifikacija dela, brzina daljih radnji i to je nešto što će u narednom periodu raditi Tužilaštvo za organizovani kriminal. Ja imam veliko poštovanje i poverenje u gospodina Nenadića koji vodi tok, da će na najbolji način tumačiti činjenice koje smo mu dostavili i da se ovo više nikada neće ponoviti.
Naša javnost će biti, naravno, informisana o svakom koraku, u skladu sa zakonom, nikako drugačije. Ono što ja kao ministar unutrašnjih poslova i neko ko je formirao radnu grupu koja se bavila istragom po pitanju prisluškivanja mogu da kažem, jeste da se ovo nikada više ne sme ponoviti i da se takva zloupotreba sistema nikada više ne sme ponoviti, ne samo kada je u pitanju predsednik Vučić i njegova porodica, nego bilo koji građanin naše zemlje. To je zadatak čitavog našeg sistema, da sačuvamo sistem od zloupotrebe i sačuvamo sistem od ljudi koji takve zloupotrebe mogu da čine.
O motivima istraga će reći šta ima da kaže, nadležni pravosudni organi će ceniti sve to, a ono što ja mogu da kažem, to je da se predsednik Aleksandar Vučić bavi politikom, nije biznismen, ne bavi se nikakvim parama, ne komunicira na bilo koji način sa nekim ljudima sa kojima ne bi trebao. Kada njega slušate, vi ga slušate samo iz političkih razloga. Ne može biti ništa drugo. Kada slušate članove njegove porodice, onda to možete da radite isključivo iz najnižih pobuda. To možete da radite samo zato što vam smeta politička stabilnost u ovoj zemlji i stabilnost za koju se Aleksandar Vučić izborio. I on je osetljiv na svoju porodicu kao i svako od nas. Naravno da ga to najviše pogađa i naravno da ga to najviše boli. Kada to počnete da dirate, vi znate zašto to radite.
Dakle, rano je da govorim o motivima, ali ne mogu da zamislim motiv koji nije veoma, veoma zlonameran i prema Aleksandru Vučiću i prema Srbiji, a da to radite i da ste to radili. Sve što mogu da kažem je da je Ministarstvo unutrašnjih poslova uradilo ono što u skladu sa zakonom treba da uradi, da je predalo sve relevantne činjenice Tužilaštvu za organizovani kriminal i da mi očekujemo, naravno, dalje stav nadležnog tužilaštva.
Ono što još jednom hoću da ponovim, nikada se ovo više ne sme ponoviti. Nikada se ovo više ne sme ponoviti nikome! Srbija je ozbiljna zemlja, uređena zemlja, Srbija je zemlja u kojoj se poštuje zakon i zato i kada se dese ovakve stvari, ono što je dobro, jeste što se to dozna, prepozna i što niko neće ostati bez odgovarajuće kazne za svoje ponašanje. Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani gospodine Mali, dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, želim da vam se zahvalim na pažnji i strpljenju sa kojim pristupate baš svakom zakonskom predlogu i na diskusiji za koju ćemo, sam siguran, da ćemo je voditi.
Želim da izrazim veliko zadovoljstvo što ćemo danas diskutovati o potvrđivanju međunarodnog sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju naših državljana.
Inicijativa koju je pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić je inicijativa koja menja život stanovnika Balkana na bolje.
U našoj istoriji bilo je političara koji su imali hrabrost da kažu – Balkan Balkancima. Zbog te rečenice, mnogi su platili i životom i političkom budućnošću. Predsednik Vučić je imao hrabrosti da ovu rečenicu ponovi i da kaže – Balkan Balkancima.
Ovo o čemu ćemo danas raspravljati jeste naša potreba da naš region bude oslobođen bilo kakvih prepreka kada je u pitanju komunikacija ljudi, nesmetan protok roba, nesmetan protok investicija.
Balkan nije prevelik prostor. Nije to prostor na kome su potrebne tolike prepreke. Balkan nije tako veliki prostor da se mi Balkanci koji živimo na njemu ne bismo razumeli i ne bi shvatili potrebu da što bliže sarađujemo, što češće međusobno komuniciramo.
Oni koji ne veruju u Srbiju napadaju Predlog ovog zakona. Oni koji misle da je integrativna moć Srbije manja i slabija od Albanije ili drugih zemalja na Balkanu, oni napadaju ovaj sporazum. Ovo je način Srbije da kaže da je snažna, da je ekonomski razvijena i da ima više da ponudi drugima nego što može ili treba da prima od drugih. Samo onaj ko ne veruje u Srbiju ne veruje u mogućnost protoka ljudi i protoka roba.
Šta nama može da smeta u ovom sporazumu? Da se ljudi slobodno kreću? Da dolaze investicije? Da naši poslovni ljudi lakše i jednostavnije putuju, posluju, zarađuju, zapošljavaju? Šta može da nam smeta? Samo onaj ko ne veruje u snagu Srbije, u snagu srpskog naroda može da se plaši našeg otvaranja i bržeg protoka ljudi i kapitala.
Predsednik Aleksandar Vučić je imao hrabrosti da kaže – Balkan Balkancima, a ja molim vas da tu rečenicu podržite, da je oživite i da politiku snažne Srbije, politiku Srbije koja imponuje svojim susedima, politiku Srbije sa kojom vredi biti u najboljim mogućim odnosima, podržite i na današnjoj sednici i prenesete svim građanima Srbije da je ovo dobra vest.
Ja želim da vas informišem da se danas na sednici Saveta ministara Republike Albanije donose odgovarajući akti po kome će ova procedura biti moguća i od strane nadležnih organa Republike Albanije i to bi trebalo, po njihovim zakonima, da stupi na snagu, da bude u funkciji, 15 dana od dana kada odluka bude doneta.
Na nama je da uradimo ono što je dobro za građane Srbije, na nama je da uradimo ono što je dobro za Srbe, gde god oni živeli. Hvala.

Hvala lepo.
Želim da se zahvalim gospodinu Markoviću i gospodinu Bačevcu na razumevanju za predlog koji je danas pred vama i na tome što ćete ga podržati u danu za glasanje.
Da li će Srbija biti član EU, kada će biti član EU, to niko ne može da kaže. Ja to ne mogu naravno da kažem, jer to je nešto što ne zavisi svakako samo od nas. Da je po kriterijumima, da je po merili kako su primane druge zemlje u EU Srbija bi odavno bila član EU, ali pred nas se obično stavljaju neki pomični ciljevi, pred nas se obično stavljaju nekakvi zahtevi koji imaju vrlo malo ili nimalo veze ni sa vladavinom prava, ni sa ekonomijom, ni sa razvojem naše zemlje. Tako da ne mogu da kažem kako će se odlučivati u EU, ali mogu da kažem da postoje stvari koje jednostavno su dobre za Srbiju i treba ih uzeti iz prakse EU – putovanje sa što manje formalnosti tržišta koja su što otvorenija.
To je dobra praksa i dobro iskustvo i za nas je kao građane ove zemlje dobro da svoj prostor učinimo rasterećenim od bilo kakvih prepreka i obaveza, kad god je moguće i gde god je moguće.
Problemi na Balkanu uvek počinju i nikad se ne završavaju bez volje velikih sila. Da smo mi Balkanci kroz svoju istoriju bili u mogućnosti da sami odlučujemo o sebi, ne bi bilo ni ratova, ne bi bilo ni sukoba, ali nažalost, o nama su uvek odlučivali drugi, uvek su uspevali vrlo efikasno da nas podele, posvade i zavade, i zahvaljujući tome bile su reke krvi na Balkanu. Kad god stranci odlučuju o našem prostoru oni ne odlučuju sa željom da naša deca bolje žive, nego odlučuju u skladu sa potrebama sebe i svoje dece.
Ovo je naš način da Balkan učinimo mirnijim, sigurnijim prostorom sa više međusobnog poverenja. Ovo je naš način da smanjimo, koliko god je moguće, mogućnost velikih da odlučuju umesto nas. Oni koji se protive ovom sporazumu se protive mogućnosti da se Balkanci dogovaraju. Oni se protive mogućnosti da mi odlučujemo o svojoj sudbini, mi, mi koji živimo ovde. Mi koji živimo ovde znamo da nam je mir najveći interes i znamo da ne može ni biti mira bez ekonomskog razvoja, i znamo da kada je Srbija ekonomski snažna i razvijena da je na Balkanu mir. Oni koji ne razumeju to, ili neće da razumeju, ili ne žele takvu Srbiju. Kada Balkanci sami odlučuju o sebi ovde ima i mira i prosperiteta.
Zato sam veoma zahvalan na onome što ste rekli, na vašem razumevanju i na tome što pokazujete da Srbija nema razloga da se plaši bilo koga. Mi smo ti koji smo u ekonomskom usponu. Mi smo ti koji imamo šta da ponudimo, mi smo ti koji hoćemo otvaranje granica, zato što hoćemo da naši poslovni ljudi mogu da putuju, ulažu, investiraju, zapošljavaju. Prošla su vremena kad se Srbija sklanjala od drugih, kada je stalno imala kompleks niže vrednosti, kada nije smela da kaže ni da ima svoje interese ni da ima svoju ekonomiju. Srbija koju vodi predsednik Vučić je Srbija ima hrabrosti da kaže – ovo je naš interes i borimo se za naše interese. Gde god žive predstavnici našeg naroda i tu je naš interes, i tu ćemo se boriti da žive bolje.
Dakle, onaj ko je protiv ovog sporazuma ili ne razume, ili ne voli. Hvala.

Hvala lepo.

Ja se zahvaljujem uvaženom poslaniku na podršci koju će dati predloženim zakonskim rešenjima. Odgovorio bih na konkretna pitanja, zbog naše javnosti.

Jučerašnja pucnjava koja se desila u Novom Pazaru je počinjena od strane, ne moram da govorim imena, to je nešto što istraga utvrđuje, oca i sina. U pitanju su otac i sin koji su bili zajedno u vozilu i pucali su na treće lice. Naravno, i jedan i drugi su uhapšeni. Brzom akcijom policije, niko ne ostane bez adekvatnog odgovora.

Hoću da pohvalim, a to ću uraditi i konkretno, policijskog službenika Ivana Milojevića, koji je spasao, bukvalno spasao gospođu koja je bila teško povređena. Ona je zaista potpuno nevina, ona je samo prolazila tom ulicom.

Ne mogu da vam dam odgovor kako da zaustavim oca i sina da bez ikakvog razloga, usred bela dana dođu i pucaju na ljude. Nemam razlog da ih uhapsim, ne postoji krivična prijava po kojoj se nije postupilo. To je, nažalost, ono što se dešava. Ali, ono što je najvažnije je to da se takvi incidenti kažnjavaju, da to mora da se kazni, odmah da se kazni.

Ja ću vas podsetiti, i to ne smemo nikada da dopustimo, da o krivičnim delima razmišljamo iz ugla vere ili nacije, nikada, ili geografskog prostora, ni slučajno. Podsetiću vas, pre nekoliko nedelja u Novom Pazaru, odlukom nadležnog Tužilaštva, policija je izvršila hapšenje izvesnog broja lica, lica koja su mahom bili članovi gradske uprave. Bilo je tu Bošnjaka, bilo je tu i Srba, bilo je tu lica koja su živela i radila na prostoru Novog Pazara, koja su radila na prostoru Subotice, Novog Sada itd. Policija je doživela pravi linč zbog toga. Bila je napadana na svim medijima, na svim portalima, građani su se okupljali ispred Tužilaštva. Izvinite, kako je to moguće? Meni je jako žao što ni jedna politička partija sa tog prostora nije izašla i pokušala da zaštiti policiju, da zaštiti red, zakon.

Ako ćemo tako određivati da neko ne treba da ide pred istražne organe zato što je pripadnik ove ili one nacije ili da je svako privođenje istražnim organima zapravo povod i razlog što je neko pripadnik određene vere ili nacije, nema tu borbe protiv kriminala. To policija naravno neće nikada prihvatiti. To pravosuđe u ovoj zemlji nikada neće prihvatiti. To država Srbija neće prihvatiti. Svi građani ove zemlje su potpuno ravnopravni, nema nikakve razlike. Onaj ko je zloupotrebio fondove, je li on Srbin, Bošnjak, ma šta god, nema nikakve veze.

Dakle, konkretno incident, odnosno ja verujem da će Tužilaštvo ovo kvalifikovati kao pokušaj ubistva, naravno da će biti, siguran sam da će biti kažnjeni. Što se policije tiče, policija je uradila svoj posao. Pronašla je počinioce, uhapsila počinioce, čak je i pomogla oštećenoj.

Mi ćemo uvek dati sve od sebe. Jednostavno, ne možete svaki put reći da će se tako nešto desiti, niti da to možemo predvideti. Mi možemo da radimo preventivno. Najveća preventiva jedne policije je kada oni koji vrše krivična dela vide da će za to odgovarati, da će biti kažnjeni. To je najviše što mi možemo da uradimo, a naravno nema bolje preventive i nema bolje pomoći nego kada se sarađuje sa lokalnom zajednicom, kada svako hoće i da prijavi, i da kaže, kada svako veruje svojoj zemlji. Toliko, hvala.

Ja se zahvaljujem na prilici, samo da se potrudim da budem koliko god je moguće kratak.
Prvo, nijedna država nigde na svetu nije spremna i ne sprema se za Korona virus ili za bilo kakav virus i tu su sve države iste, ali se države razlikuju po tome što su neke spremne da zaštite život i zdravlje svojih građana od bilo kakvih katastrofa, neke jednostavno nisu. Država Srbija to jeste.
Evo, da govorim iz ugla vojske. Da se ova katastrofa desila 2012. godine ili pre 2012. godine, Vojska Srbije bi delovala, vojnici su takvi ljudi, oni bi uvek ispunili svoj zadatak i uradili bi na najbolji način i tada i sada, ali tada bi izašli samo sa jednom rasparenom uniformom koju su imali, a danas svaki vojnik ima dva kompleta M-10 uniforme i jedan komplet M-93 uniforme. Svaki ima zimske i letnje čizme. Ako je pripadnik Vojne policije ili neke od specijalnih jedinica, pored svega što sam rekao, ima i zimski kombinezon, letnji kombinezon, zimske čizme, letnje čizme, zimske kožne čizme, zimske platnene čizme, letnje platnene čizme, plus vojničke cipele.
Zato mu je danas plata veća nego što je bila 2012. godine, daleko veća. Zato ima i veće dnevnice, zato ima i brojne druge prinadležnosti koje su veće i bolje. Uradio bi on svoj posao uvek, jer su to ljudi koji vole svoju zemlju, jer su profesionalci, ali država je bila spremna za njih, ne za ovo, nego je spremala sistem, organizovala sistem.
Da se ovo desilo 2012. godine ili pre 2012 godine, pre nego što je Aleksandar Vučić postao ministar odbrane, Vojska ne bi imala 100% trupnih rezervi hrane i ne bi imala 100% rezervi goriva, kao što danas ima, a danas ih ima. Nismo se mi spremali obezbeđujući gorivo, uniforme, plate i sve ostalo za virus, nego smo se spremali za državu, da vratimo državu da bude snažna.
Ovde se govorilo o tome kako se funkcionerska kampanja, pojavljuju se predstavnici države, pa ko da se pojavljuje? A ko će nam reći šta treba da se radi? Ko će nam reći kako funkcioniše sistem? Da Aleksandar Vučić nije bio tu gde je trebao da bude, govorili bi da se sakrio, da ga nema, da čuva sebe, da brine za svoje zdravlje i da ga baš briga za njegovu naciju.
Čekajte, Aleksandar Vučić je nabavio respiratore, nisam ja, nisu ni ovi iz opozicije, nije ni niko od vas. Pa jedino pošteno je da to i kažemo. Tako jeste. On je to uradio, uradio je zahvaljujući svojim političkim vezama, zahvaljujući autoritetu i ugledu. Ovde više novac nije u pitanju. Svi ih kupuju i svi ih plaćaju, ali je pitanje ko je u stanju da dođe do njih. On je došao do njih. Treba li da se stidi toga? Ne treba da bude tu? Ne treba cela Srbija da zna ko je to uradio? Da, treba da zna, zato što na taj način ima poverenje u svoju državu, u svoje društvo. Ima poverenje u sistem koji brine o svakom od nas. I naravno da treba da bude tu i što bi se pravili da nije tako. Tako je. I tako bi bilo svuda u svetu i tako treba da bude svuda u svetu.
Dame i gospodo narodni poslanici, znate, niko od nas ovde nije baš običan čovek, ni u vlasti, ni u opoziciji. Niko od nas ovde nije slučajno. Ima, kažu, nekih koji su se prijavljivali na neke konkurse, nije ih niko predlagao, ali su ih građani izabrali, zato što su oni želeli da budu ovde. To znači da mi imamo političku odgovornost, a to znači da u ovakvim vremenima mi imamo obavezu da pokažemo svoj politički stav.
Ko je branio predstavnicima opozicije da organizuju svoja partijska članstva i da kažu - idemo da budemo volonteri? Ko im je branio da se oni pojave, recimo, u Areni sportova i da kažu - evo, tu smo, mi smo došli, dajte i nama pakete, hoćemo da delimo penzionerima? Ko ih je sprečavao da to organizuju i da to urade? Ko ih je sprečavao da to organizuju i da to urade? Ko ih je sprečavao da daju saopštenja u tom pravcu? Ko ih je sprečavao da na taj način budu vidljivi u javnosti i da kažu šta god imaju da kažu? Umesto toga su pisali pisma, tužakali se EU, kao da je to važno i kao da je najvažnije šta EU misli o nama. Ma nemojte. Mnogo mi je važnije šta Srbija misli o nama, a šta misli Tanja Fajon, pa neka misli, neka razgovara sa svojim biračima šta misli.
Ko ih je sprečavao da učestvuju u ovome? Ko ih je sprečavao da, recimo, ne krenu za primerom nemačke opozicije koja se obratila kancelarki i rekla - mi smo na raspolaganju svojoj državi, recite šta možemo da pomognemo? Ko ih je sprečavao da budu takva opozicija, da budu tako politički misleći ljudi? Jer, ponavljam, svako ko se bavi politikom, a posebno narodni poslanici, oni koji imaju predstavnike u Narodnoj skupštini, ima obavezu, dužnost da se bavi politikom.
Mi se ovde svi do jednog kandidujemo da bi nam građani Srbije dali priliku da donosimo odluke za njih, da odlučujemo i o njihovim životima, jer smatramo da je naša ideja vredna toga. Pa, kad ćete to da radite ako nećete u ovakvoj situaciji? Kad ćete to da radite ako ne sad? Dakle, sada ste morali da organizujete svoja članstva, sad ste morali da organizujete sebe da dođete i ponudite se svojoj zemlji i ponudite se svojoj državi.
Rečeno je bilo da smo pravili neprijatelja od naše dijaspore. Pa, ako smo pravili neprijatelja od naše dijaspore, gde se vratila ta dijaspora? Kako je došla? To su naši državljani. Primili smo ih sa najvećom i brigom i radošću. Ja ih molim da ne idu, da se ne vraćaju u te zemlje koje su im pokazale šta misle o njima sada kad je teško, koje su jedva dočekale da ih se otarase sada kad je teško, koje su jedva dočekale da ne budu više tu.
Ova Vlada i Aleksandar Vučić su obezbeđivali ne samo besplatne avione, nego su obezbeđivali koridore i otvarali autoputeve u vreme kada je čitava Evropa bila blokirana. Mogli smo da kažemo - Mađarska i Austrija vam zabranili kretanje, šta mi možemo, vi ste ionako tamo, ostanite, evo, mi bi voleli, ali ne može. Ne, nego se borilo da uđu. Za svakog se pojedinačno borilo da dođe ovde.
Izvinite, ovde niko jedan dinar nije platio lečenje od Korona virusa, jedan jedini dinar. Nijedan hlorokin ovde nije naplaćen. Ko god da je došao ili u privremenu bolnicu ili bilo koju ustanovu našeg zdravstvenog sistema, nije ga niko pitao za knjižicu, nije ga niko pitao za osnov osiguranja, ni da li je došao iz Austrije, gde je možda plaćao, možda nije plaćao osiguranje i zašto ovde nema ili ima.
Da li imaš simptome? Lečiš se kao da si najbogatiji čovek na svetu. Pa, to nema u najbogatijim zemljama na svetu. U Americi ih sahranjuju u masovnim grobnicama ako nemaju da plate. U ovoj Srbiji, ovakvoj, siromašnoj, ali sve boljoj Srbiji, niko nije sahranjen u masovnoj grobnici, niko nije ostao bez leka, niko nije ostao bez kreveta, niko nije ostao bez respiratora. Treba da budemo ponosni na takvu državu, a ne da tražimo mane u tom.
Svi koji su došli iz dijaspore dočekani su raširenih ruku. To su naši ljudi bre, nego šta će nego da ih tako dočekamo. Ja sam ponosan zbog toga i molim ih da ne idu, da se ne vraćaju, jer vide da je ova zemlja bolja nego one koje su napustili. Nikom ovde nije naplaćen nijedan jedini dinar.
Ovde se, dakle, a opet niko to da kaže, pa to ne bi bilo moguće da 2014. godine Vučić nije preduzeo one teške reforme, da nismo doneli Zakon o radu u ovom parlamentu zbog koga su tada Aleksandra Vučića razapinjali, protiv mene pravili proteste. Da nije bilo toga, pa ne bi bilo ove države koja je u stanju da kupi hlorokin i da ga ne naplati nikome, da obezbedi lečenje svakom bez obzira da li ima osiguranje ili nema, država koja je u stanju da kupi i obezbedi svakom respirator. Jedna od najskupljih stvari u sistemu zdravstva jeste dan na respiratoru i zato ga nema u mnogo razvijenijim zemljama, jer je skupo, a retko se koristi, a naša država je rekla - neće niko umreti bez toga, ima da se borimo i borili smo se i ne pita niko koliko šta košta.
Da nije bilo te 2014. godine, gde se država nije spremala da bude jača, ne bi bilo ovo moguće. Bez onih teških mera, bez onih teških odluka, bez one politike Aleksandra Vučića, ovo ne bi bilo moguće, a kao što vidite sada jeste moguće i slobodno progutajte svoje politički ponos i kažite - to je dobro. Dobro je što država Srbija može besplatno da leči sve. Dobro je što država Srbija može da da penzionerima 4.000 dinara. To je dobro. Dobro je što može da da svakom građaninu 100 evra. Ko hoće, hoće, ko neće, neće. To je dobro. Dobro je što država Srbija može da da tri minimalne zarade svakom. To je dobro. Kažite - to je dobro, mi ćemo to raditi bolje, ispričajte sve ono kako treba da se ispriča - mi bi to sve bolje, ali je dobro što je ovo urađeno i što je ovako urađeno.
Ovde sam bio kritikovan zbog odnosa prema EU. Odmah da vam kažem ovako - Hvala Narodnoj republici Kini, hvala Ruskoj Federaciji, hvala Turskoj, hvala EU. Zahvaljujem se onako kako je pomoć stizala. Zahvaljujem se po vremenu kada je stizala. Veoma sam zahvalan EU što je omogućila sada da možemo da kupujemo njihove medicinske proizvode. Hvala im. Pretpostavljam da sada imaju dovoljno, trebalo je njima, evo sada su se setili nas, divno, kupićemo kada budemo mogli, ali priznajem da mi je nekako bilo strašno važno kada je došla kineska pomoć u trenutku kada je bilo najteže i strašno mi je važno kada je došla ruska pomoć u trenutku kada je bilo najteže. Pomoć se nekad meri i po tome kada je pošaljete, ne samo kolika je, nego i kada je stigla.
Građani Srbije glasaju za političke partije koje imaju jasan evropski put i tu nema nikakve dileme i Vlada, čiji sam ja član, ima jasnu politiku kada je u pitanju i EU. Ja ne radim protiv takve politike. Moji stavovi su moji stavovi i imam pravo da kažem da sam zahvalan i Narodnoj republici Kini, i Ruskoj Federaciji, i Turskoj, i svakom ko nam je pomogao i neću da se izvinjavam zbog toga. Nemam razloga da se izvinjavam zbog istine. To je istina.
Ja sam evroskeptik. Evroskeptik kao Boris Džonson, evroskeptik kao Salini, evroskeptik kao Sarkozi, evroskeptik kao mnogi Evropljani, a citat o smrti evropske solidarnosti nije prvi put izgovoren u Srbiji. Izgovoren je i u Austriji i u mnogim drugim zemljama i pitajte građane Italije uostalom šta misle o evropskojsolidarnosti i kako se u Španiji pokazala ta evropska solidarnost. Neću ja nikom da solim pamet. Ja želim da Srbija bude toliko napredna i toliko jaka da je svako želi, pa i EU.
Da li je istina da nam je prvo pomoć stigla iz Kine i Ruske Federacije? Jeste. Odakle je stigla? Da li za to treba da budemo zahvalni? Treba da budemo zahvalni. Da li sam zahvalan EU na svakom vidu pomoći? Jesam, ali nemojte tražiti od mene da se pravim da nam niko drugi nije pomogao kada nam jeste pomogao i pomogao kada je zaista bilo najteže i kada je bilo najpotrebnije, a stigla pomoć iz zemalja koje se i same žestoko bore sa krizom.
Nadam se da je EU zahvalna predsedniku Vučiću i Srbiji za pomoć koju je poslala. Nadam se da je EU veoma zahvalna zbog pomoći koja je stigla u Italiju, zbog pomoći koju je predsednik Vučić i ponudio i drugim zemljama EU. Evo, Srbija je dovoljno jaka da može to da uradi. Umesto toga, ovi će da pišu svoja pisma, opanjkavanja u Briselu, nadajući se da će ih neki ambasador pomilovati, nadajući se da će nekim čudom doći na vlast, ali samo bez građana Srbije. Hvala.

Ja ću samo jednu rečenicu. Sve što je rekla predsednica Vlade, apsolutno je i moj stav. Verujem u medicinu, verujem da je moguće izlečiti se samo ako postoji volja.
Hoću da ukažem samo na jednu sitnicu da građani Srbije znaju. Ovaj čovek koji se ovako ponašao, ovako izvređao narodne poslanike, naravno bojkotovao Skupštinu, radio šta je radio. Godine 2019. je od Narodne skupštine, od budžeta svih građana Srbije na ime toga što vodi grupu građana Dosta je bilo, a ne vodi je u parlamentu dobio 86.058.002 dinara. Dakle, što se ludila tiče nisu baš tako ludi kada su pare u pitanju. Hvala.

Samo kratko.
Na osnovu člana 88. stav 2. Zakona o odbrani, ja sam predsedniku Republike Srbije i vrhovnom komandantu Vojske Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću, dostavio 14. marta procenu rizika i pretnji po bezbednost Republike Srbije i njenih građana. Procenu je uradila, po mom naređenju, Uprava za vojno zdravstvo, na osnovu svih dostupnih informacija i uradilo predviđanje šta se može desiti u budućnosti i koje su mere potrebne preduzeti da bi se predupredilo ono najgore i da bi se zaštitili životi i zdravlje naših građana. Dakle, procedura je apsolutno ispoštovana i donete su odluke u skladu sa Ustavom i zakonom.

Najpre, mene bi zaista prvo bilo sramota da delim građane Srbije po njihovoj veri i naciji i da sa takvim prezirom govorim o državi Srbiji koja vodi računa podjednako o svakom svom građaninu.
Nikada više nije ulagalo, evo, konkretno Ministarstvo zdravlja u Novi Pazar nego sad, nikada. Sto miliona dinara je uloženo. Dok sam ja bio ministar rada, uložili smo i završili vaš gerontološki centar, veći nego što vam treba, sa većim kapacitetima nego što su potrebni gradu Novom Pazaru, baš zato da bi se znalo da država Srbija vodi računa i vodi računa.
Vojska Srbije, za koju smo slušali one budalaštine da nije dobrodošla i tome slično, Vojska Srbije je dezinfikovala svaku ulicu u Novom Pazaru i nisam primetio građane koji su išli okolo i sprečavali je da to radi. Naprotiv, svi su razumeli zašto to Vojska radi i, naravno, to treba da radi. Mi štitimo sve svoje građane. Vojska Srbije je postavila i privremenu bolnicu, ne pitajući ko će tu da leži, nego potrebno je građanima Novog Pazara i tačka, i odmah je uradila sve što je potrebno. Vojska Srbije je za dva dana opremila novopazarsku bolnicu kompletnim sistemom razvođenja gasova.
Sada imate nešto što nikada do sada niste imali. Aleksandar Vučić je doneo 10 respiratora, 10 kliničkih i još tri transportna. Ni jedan taj respirator niste imali, ni jedan jedini.
Kako će proći Aleksandar Vučić? Pa, za to se valjda kaže - hvala. Za to se kaže - dobro je. Ne plaćate vi porez Beogradu, vi plaćate porez kao i svaki drugi građanin Srbije svojoj državi. Plaćate porez kao i građani Beograda što plaćaju Republici Srbiji i ne pitaju da li će respirator otići u Novi Pazar ili Beograd. Država odlučuje o tome. Gde god je potrebno, otići i uraditi.
Dakle, Vojska Srbija je omogućila da imate potpuno razvedene gasove u bolnici. I tu će se lečiti onaj kome je pomoć potrebna. Ja se nadam da ih niko neće deliti po veri i naciji, da niko neće skidati sa respiratora ako mu ne odgovara vera i nacija.
Što se tiče predstavnika Vlade Srbije, neće, sasvim sigurno. I nikada tako nešto neće.
Kažete - kako ćete proći. Znate kako ćete proći? Proći ćete onako kao što je prošao Aleksandar Vučić kada vam je održao govor u Novom Pazaru - sa aplauzima. Sa aplauzima, kao što je uvek i bilo. A pošto nisam baš ubeđen da će razumeti na koga je mislio ministar Stefanović, evo, ja da pomognem - Sulejman Ugljanin. On je taj koji je voleo da govori - kad sam ja u Vladi Srbije nemate manjinski problem, kad ja nisam u Vladi Srbije, imate manjinski problem. Uvek je tako bilo i nikako drugačije. Tako da, nemojte to. Sedeo je čovek u Vladi Republike Srbije, bio ministar, ali čim nije ministar, ne valja Srbija, loša Srbija. Samo zato što on nije ministar. Čim je on ministar, sve može. Čim dobije službeni stan na Terazijama, može. Dobro je. I sve što treba, sve je dobro. Onda je to - dobra je Srbija, nije Srbija loša. Kad nema toga, ništa.
Podvucimo još jednom. Ja ne govorim o tome zato što je on Bošnjak, ja govorim o tome zato što je takav čovek, zato što tako govori i tako se ponaša prema svojoj državi. Nasuprot ogromnoj, ogromnoj većini građana Srbije, bošnjačke narodnosti.
Ja sam bio pre par nedelja u Sjenici, da obiđem vojsku, da vidim kako obezbeđuju kamp. Dočekalo me rukovodstvo opštine, građani Sjenice. To je bilo samo par dana nakon one budalaštine da vojska nije dobrodošla. Naravno da je dobrodošla u svakom delu Republike Srbije i naravno da će na svakom delu Republike Srbije vojska Srbije voditi računa o svakom svom građaninu i učiniti sve što može da bude bolje.
Vlada Republike Srbije posebno vodi računa upravo o Novom Pazaru. Ako bi neko imao razloga da se buni, mogli bi da se bune neke druge opštine u okolini, da kažu - koliko dajete i ulažete u Novi Pazar. Ali, neka, radimo to čista srca i treba to da radimo i dobro je. Ja sam ponosan zbog toga. Ne bih bio ponosan na sebe da tako loše govorim o zemlji koja vodi računa i o meni i o mojoj porodici i svakom mom. Žao mi je zbog toga, ali, eto, to smo morali čuti. Hvala.

Moram da priznati da ovakvu količinu mržnje prema sopstvenoj državi odavno nisam ni čuo ni video. Ovo je, blago rečeno, neverovatno.
Za one koji ne znaju, inače, kasarna u Novom Pazaru se nalazi u centru grada. Dakle, ne može da okreće cevi od gore. Ne može. Nalazi se u centru grada. Ne može to da radi.
Ovo će obeležiti današnju sednicu. Obeležiće je ružno, obeležiće je potrebom da se pravi problem tamo gde ga nema.
Kad kažemo zahvalnost, da, treba biti zahvalan za pomoć koju dobiješ. Naravno da treba. I šta je tu loše? Jel to sramota biti zahvalan kad ti neko nešto pomogne u životu, kad neko nešto učini? Kažu da je Miloš rekao - ne znam što me taj čovek toliko mrzi, nisam mu nikakvo dobro učinio. E, ovde znamo što mrzi. Hvala.