Znate kako, ako ste izabrani na listi DS onda prvo treba da sretnete onih 358.000 ljudi koji su otpušteni po ovom zakonu, pa da ih pitate kako su otpušteni po ovom zakonu i zašto je bilo baš dobro izglasati takva zakon po kome su oni bili otpušteni.
Neće ovaj zakon nikoga da otpusti, kao što ovaj zakon neće nikoga da zaposli. Ovaj zakon služi za to da se omogući da privreda funkcioniše, i ne samo ovaj zakon. Doneti samo izmene samo jednog zakona, ma koliko on bio važan, jednostavno nisu dovoljne. Potrebno vam je od Zakona o stečaju, Zakona o privatizaciji, zakona koji se tiču socijalne politike sve su to zakoni koji prave ukupnu sliku i tako se zapošljava, tako se suštinski nešto menja.
Vi znate, kao što smo ovde mogli da čujemo, mi smo po stanju u našem radnom zakonodavstvu na 93. mestu na svetu. Ako će nas ovo pomeriti neki korak unapred, onda je to više nego opravdana i onda će to pomoći da se neko zaposli, jer će onda doći u zemlju gde radno zakonodavstvo nije na 93. mestu, pa će smatrati da se isplati doći u tu zemlju i da se isplati uraditi nešto u toj zemlji.
Nemojte praviti od ovog zakona nešto što on nije. Ovaj zakon uređuje jednu važnu oblast i pomaže da se ukupnoj slici omogući veće zapošljavanje, omogući prostor za investicije, omogući da vam se olakšava to što radite. Izaći sa tim stavom, potpunom demagogijom – zbog ovog zakona će vas otpuštati, neće vas niko otpuštati zbog ovog zakona. Kao što ste i sami rekli, kažete – loš poslodavac. Da li ima zakon protiv lošeg poslodavca, da li ima zakon koji će napraviti od lošeg poslodavca dobrog, da li ima zakon koji će napravi od lošeg radnika dobrog? Nema, ne postoji takav zakon, ne možete to napraviti. Kao što to dobro znate, onda nemojte praviti očekivanja od javnosti tamo gde ih suštinski nema i da ih suštinski neće biti.
Ovaj zakon ima za cilj, i to je opšta ocena, čak i vas koji ga najviše kritikujete, da je bolji od prethodnog zakona. Jeste, bolji je od prethodnog zakona. Da je samo to, vredelo ga je doneti zbog toga, ali svakako nije samo to.

Ovo je naravno očekivano, kada nemate šta da govorite o zakonu pokušavaćete da vređate, da radite stvari koje ne priliče ovom visokom domu. Ali dobro, možemo mi i to da radimo, samo ne brinite, nećemo vas vređati, bićemo vrlo precizni.       
Ako tražite vezu između otpuštenih i stranke koja je činila tada vlast i bila presudna u vlasti samo treba da, evo da uzmete jedan mali primer. Razvojna banka Vojvodine – 400 miliona evra gubitka, u stopostotnoj kontroli DS, od osnivačkog kapitala do menadžmenta, sve, 400 miliona evra otmice od ovog naroda. Otimanje para, budžetskih para. Tih 400 miliona evra su nešto zašto mi sada razmišljamo kako da uštedimo, kako da vratimo taj novac, da razmišljamo kako da taj novac bude deo privrede. Da ne idemo dalje, 400 miliona evra. Dakle, Razvojna banka Vojvodine jednako Bojan Pajtić i nemate šta da razmišljate o tome. Izvinite, to je uzročno posledična veza, ništa drugo. Da so tih 400 miliona evra potrošili u privredu umesto što smo ih potrošili na nešto što će policija na kraju morati da dokazuje, što nema veze sa ekonomijom već ima veze samo sa klasičnim kriminalom, sigurno ne bi ove stotine hiljada ljudi ostale bez posla. Eto to je ta veza, ako niste razumeli vezu.

Nemam te podatke. Naravno, možemo da ih dobijemo, jer je javna stvar koliko je ko na budžetu zarađivao i ko je u kom upravnom odboru koliko dobio, ali, samo bih skrenuo pažnju upravo na činjenicu da smo mi upravo ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO promenili upravljačku strukturu PIO. Vi ste imali upravni odbor koji je imao 21 člana i nadzorni odbor koji je imao sedam članova. Ne treba da vam kažem da su, naravno, svi bili plaćeni za to. Od toga, struktura je bila sledeća: sedam članova upravnog odbora su davali predstavnici sindikata, jednog udruženje poljoprivrednika i jedan predstavnik poslodavaca. Drugih sedam davali su pet predstavnika poslodavaca plus dva iz Vlade i trećih sedam su bili predstavnici udruženja penzionera. Država Srbija svakog meseca dotira penzioni fond sa 45%, a imala je apsolutnu manjinu u upravljačkoj strukturi, odnosno u upravnom odboru.
Sada je to promenjeno. Imamo samo upravni odbor, naravno, koji čini ukupno sedam članova. To znači – četiri predstavnika države, jedan predstavnik sindikata, jedan predstavnik poslodavaca i jedan predstavnik penzionera. I to je to. Država preuzima odgovornost za svoj penzioni fond koji, uostalom, najvećim delom i finansira. Mislim da je to dobro i da treba pozdraviti.

Hvala. Svakako ćemo razmišljati o tome. Samo morate da znate da će, kao što se ovo ujednačavanje odvija vrlo postepeno i sa vrlo širokim vremenskim rokovima, ove mere, o kojima ste govorili, pozivajući se na član 9, takođe pratiti to ujednačavanje. Razumem vašu intenciju i svakako da treba da razmišljamo o tome.
Javio sam se zbog druge stvari. Vi ste verovatno učinili jednu omašku, slučajno, ali ne bih voleo da ta omaška prođe bez male korekcije. Briselski sporazum nije potpisan između Beograda i Prištine, kao što ništa nije potpisano između Beograda i Prištine. Sporazum je potpisan između Beograda i Evropske komisije. Samo toliko.

Znate kako, bez obzira koja frakcija DS govori, uvek postoji jedna zajednička stvar, a to je da su činjenice potpuno neobavezujuće. Mišljenje je dozvoljeno, ali činjenice nikoga ne obavezuju.
Znate, prosečna plata u Rumuniji, o kojoj se ovde govori sa takvim prezirom, je niža nego u Srbiji. A ta prezrena Rumunija ima tržište od 22 miliona stanovnika i članica je EU i mi pored te prezrene Rumunije treba da ubedimo strane investitore da dođu ovamo, a imaju samo te prednosti da imaju tržište od 22 miliona stanovnika, nižu prosečnu zaradu i članovi su EU. Ali, mi ćemo to da rešimo, kao što smo rešavali 2008. godine kada je Boris Tadić obećao 500.000 novih radnih mesta, 500.000 novih radnih mesta. Od toga smo dobili 354, ili koliko već hiljada otpuštenih.
Samo nedobronameran čovek može da kaže da je ovaj zakon rigidniji u odnosu na prošli zakon. Nije, nije predviđanje razlog za otkaz ništa što je radniku loše. To nije ružna reč. To je nešto što je dobro, jer radnik zna šta je povreda discipline, zbog čega može da izgubi posao i da mu se to ne desi, a poslodavac ne može da da otkaz bez jasno predviđenih razloga da se upravo to uradi.
Zašto govorite o poslodavcima kao o najgoroj stvari na svetu? Pa, ima valjda nekih ljudi koji zapošljavaju, valjda oni organizuju proizvodnju, valjda radnik i poslodavac treba da budu na istoj strani, da naprave nešto. Slušao sam pažljivo, kao što je cela Srbija slušala ovu raspravu i zaista nisam čuo argumente u prilog tezi da je ovo antiradnički zakon, a pogotovo ne da će poboljšati otpuštanje. Ponavljam zato, zakon nije potreban, jer da jeste, pa zar bi bilo otpušteno svih ovih stotine hiljada ljudi?
Znate, pošto se ovde često pominje JUL i moje članstvo u JUL-u, da ja vama nešto kažem. Ja sam iz JUL-a otišao 1998. godine kao zamenik predsednika Direkcije, znači, kao drugi čovek te partije, u vreme kada sam mogao da postanem najmlađi ministar u istoriji Srbije. Dakle, ja sam iz JUL-a otišao kada je bio na vrhuncu svoje snage, a nisam otišao iz svoje partije kada je bila na dnu, kao vi, pa ste je šutnuli i ostavili…

pa ste je ostavili i šutnuli tada kada je bila najslabija i kada je niko živi nije pogledao. E, ja sam otišao sa vlasti, ja kada se politički razilazim, ja se razilazim kada sam na vlasti, a ne kada sam u jadnoj opoziciji, pa kad treba još i da je dotučem. To je vaše političko pravo, ali samo da mi ne prebacujete nešto što sami nemate hrabrosti da uradite. Hvala.

Znate, te analogije su vam dosta pogrešne i dosta čudne, jer te 1998. godine za vladu koje su činile partije fali vam SPO, fali vam, između ostalog DS koji je glasao za Kumanovski sporazum. Fali vam svašta, ali vam ne falim ja, jer ne samo što nisam bio u toj vladi, nego sam odbio da učestvujem u političkom životu, jer se takva vlada pravila. Ne bih se vratio u politički život i znam da je to vama neshvatljivo da neko može da odbije vlast iz principijelnih razloga. Ali, ne bih se ni vratio u politiku kako palite ovu skupštinu i prebijate ljude po Srbiji i da vas nisam video kako bacate tablu RTS u Novom Sadu i pljujete po tome i psujete mu majku beogradsku.
Dakle, da nisam sve to video ne biste me ni danas gledali u ovoj skupštini. Zaboravili ste da dodate da ste vi u ovoj zemlji 12 godina na različite načine u vlasti i da 12 godina u ovoj zemlji učestvujete sa svim ovim partijama o kojima ste govorili u privatizacijama, u bogaćenju, u siromašenju ove zemlje, pa i siromašenju građana Vojvodine. Zaboravili ste to da pomenete i kao što ste zaboravili na pitanje o Adolfu Hitleru da kažete da ste se vi proslavili portretisanjem u pozi Adolfa Hitlera u oklopu. Dakle, to ste zaboravili da nam kažete, a na pitanje o teroristima mogli ste da dodate da u ovoj zemlji ima terorista i zovu se "Rose" i pre godinu dana su pokušali da izvrše invaziju na taj sever Kosova koji iz nekog razloga nešto baš mnogo ne volite. Samo da znate i da zna ova skupština i naša javnost Srbi su danas u Leposaviću ponovo na barikadama, jer ponovo pokušavaju da uspostave carinske prelaze. Hvala.

Kao što smo rekli hiljadu puta, mi se nismo ni grlili, ni ljubili, nismo potpisivali istorijske sporazume, nismo lagali Srbiju, jedni druge, kako odjedanput naprasno mislimo da smo divni, da se obožavamo. Nismo. Ovo smo uradili iz jednog vrlo prostog razloga. Vi ste u opoziciji i sad ćete da odgovarate za ono što ste radili na vlasti. Da nismo to uradili, vi biste nastavili da radite sve što ste do sada radili. Vi ste o SPS 2008 godine, govorili da su ubice, ne lopovi, ubice. Davali ste saopštenje u kome ste govorili: ''Legija ubijao po nalogu SPS''. I posle toga ste pisali saopštenja i sporazume o dva velika bola. Dva velika bola, a tom jednom velikom bolu niste dozvolili ni da se sahrani u aleji velikana što bi predsednik Republike morao da dobije, bar kao mogućnost.
Dakle, mi Srbiju nismo lagali. Da smo mislili dobro jedni o drugima, nismo. Da smo napravili Vladu, jesmo i da smo napravili Vladu koja će biti bolja, koja jeste bolja od vaše i Vladu zbog koje ste vi u opoziciji. Sada je vreme da to osetite.
Znate šta, te moralne pridike bi mogli da prihvatimo od nekog drugog i da se stidimo, ali od vas, koji ste istu i goru star radili 2008. godine, ne možemo. Pogledajte prvo sebe. Vi ste ti koji ste ih nazivali ubicama, krivim za sve, za sve ratove, za sve zločine. Vi ste ti koji ste ubeđivali da je SPS i čitavo to vreme bilo krivo za svako zlo na Balkanu i vi ste posle toga najmirnije napravili koaliciju sa njima.
Ne možete vi da nam delite te lekcije. Sad ste u opoziciji, imate pravo da se osećate kao moralni giganti, ali ne zaboravite, vi ste sa tim istim ljudima do poslednjeg sekunda pokušavali da ostanete na vlasti i kada niste uspeli u tome, tek tada ste osetili veliki problem sa tim, a da ne govorimo o tome što ste i ovoj strani sveta nudili i koaliciju i svaki dogovor, pa kada vam je to odbijeno, onda ste prepoznali u nama svo zlo ovoga sveta.
(Predsednik: Molim vas, gospodine Vulin, samo da vodite računa o vremenu. Hvala.)
Izvinjavam se. Hvala predsedniče.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju nije napravljena da bi imala prohodnost prema tome što vi zovete albanskim vlastima, mi to tako ne zovemo, to je za nas lažna država Kosovo, već da bi štitila interese Srbije i srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije.

Interesantno je kako nije imalo veću prohodnost i veće zadovoljstvo to ministarstvo za Kosovo i Metohiju koju je vodio čovek koji je bio ministar u Vladi Bajrama Redžepija, koga ste vi postavili. Čovek koji se zakleo na ustav tog lažnog Kosova i bio ministar u Vladi Bajrama Redžepija i posle toga postao ministar, srpski ministar za Kosovo i Metohiju. Ako postoji razlog za sumnju da je trebalo menjati ministarstvo u ovo što je danas, u kancelariju za Kosovo i Metohiju, onda je to što ste imali takva kadrovska rešenja koja su bila poznatija u Prištini, nego među građanima na prostoru Kosova i Metohije.

Odmah da vam kažem, šta god se bude dešavalo u budućnosti dešavaće se u okviru Rezolucije 1244 Ustava Republike Srbije i niko nikada neće pružiti ruku Hašimu Tačiju. Niko nikada.

Vaš problem i jeste u tome što doživljavate sve, pa i Kosovo i Metohiju, kao partijski plen. Tako ste i Srbiju doživljavali, kao da ste je dobili na sabljama, pa ste je na sabljama i delili. Mi tako nismo zadobili vlast u ovoj zemlji. Kosovo i Metohija nisu partijski plen. Odluka naše koalicije je da se ja ili neko drugi bavi Kosovo i Metohijom nije nikakva ni personalna ni partijska odluka. To je odluka o celishodnom rešenju i ničemu više. To nije partijski plen. I svaki uspeh, i svaki ne uspeh je uspeh i ne uspeh čak ni jedne Vlade, nego jednog narodna. KiM je najveća briga i najveći ponos ove zemlje i svih nas, bez obzira živeli ili ne živeli na prostoru KiM, a ne nijedne političke partije.

Nemoj te suditi o nama po vama. Mi ne delimo Srbiju na sabljama, nismo je ni zadobili na sabljama, nećemo je ni deliti na sabljama, Srbija nije plen, KiM nije plen. Inače, kao predsednik Pokreta socijalista, prvu odluku koju sam doneo u vezi KiM je da zabranjujem svako učlanjivanje u Pokret socijalista, jer to nije partijski plen i niko zbog toga što sam ja tu, gde jesam, neće postati član Pokreta socijalista. Dakle, nije partijski plen i naučite da sudite o Kosovu. Kad govorite o njemu, lepše govorite, tiše govorite. Nije partijski plen.Hvala.