Evo, ja želim da se izvinim. Izvinite što sam vam rekao da bi bilo dobro da poslanici opozicije sede u klupi kao poslanici većine.

Izvinite, molim vas, što ste za svoju platu trebali da budete ovde. Izvinite, nemojte da se ljutite, nikada to više neću uraditi. U ministarstvu koje ja predvodim ljudi sede ili rade osam sati onoliko koliko treba da sede i rade i malo je opravdanja da odu sa svog radnog mesta.

U redu, vi imate opravdanje, izvinite molim vas, pogrešio sam, ne morate uopšte da budete u parlamentu, ne morate da sedite nigde, ne morate ništa da radite, to je sve vaše pravo, stvarno se izvinjavam, više mi se ovo neće ponoviti.

Vidite, najlakše bi bilo da smo uradili isto ono što su uradile vlade pre nas, a to je da se lepo zadužimo za nekoliko milijardi i odložimo problem za par godina, povećamo plate i penzije i budemo srećni. To je najlakše.

Najteže je bilo reći ono što se mora reći – istina. Situacija je takva kakva jeste, ovo su mere i ovo je način. Te mere i taj način je opet urađen tako da zaštiti najsiromašnije, jer 60% penzionera nije ni dotaknuto, najniže zarade nisu ni taknute. Ali dobro, najlakše je reći – evo mi ćemo da vam povećamo plate i penzije. Bio bih najsrećniji kada bi se administrativnom merom usvajanjem amandmana povećale plate i penzije i napunio državni budžet – bravo. Rešeno, dogovoreno. To naravno nije moguće.

Ekonomski govoreći, hoćete da povećate plate i penzije, a u isto vreme hoćete da povećate PDV. Dakle, ono što oduzmete od plata, što ste dali i platama i penzijama oduzećete im na PDV. Šta smo dobili time? Radi se to i na drugi način. Povećate inflaciju, pa povećate koliko hoćete plate i penzije, ali od inflacije zaista obezvredite i ono što imamo.

Dakle, nije stvar presipati iz šupljeg u prazno, stvar je ostvariti konkretne mere uštede, stvar je doći do situacije takve kakva ona jeste i rešavati je. Najlakše je sada govoriti, svima ćemo povećati plate i penzije. Što to niste radili? Zašto se niste odgovorno ponašali kada ste bili u poziciji? Koliko decenija je potrebno da biste dokazali šta znate? Koliko decenija je još potrebno da bi ste nas doveli u tu zemlju dembeliju o kojoj ste sve vreme ovde govorili?

Neke stvari jednostavno nisu moguće. Hajde da budemo realni, da budemo praktični i da govorimo onako kako je moguće. Hvala.

Samo da primetim da mi imamo konstantan problem sa orijentacijom. Dakle, da li hoćete da ukidamo subvencije ili hoćete da ne ukidamo subvencije? Da li smatrate da se ne otpušta dovoljan broj ljudi ili smatrate da treba otpustiti manji broj ljudi? Stalno imamo taj odnos u kome se kritikuje i jedno i drugo, i levo i desno, te se hvali Fiskalni savet kada od nas traži veći broj otpuštanja, a onda se Vlada kritikuje što nije izvršila dovoljan broj otpuštanja. Kritikujemo se ovde što smo omogućili socijalni program. Pa čekajte, 14 godina preduzeća u restrukturiranju postoje i niko nije ni pokušao da reši taj problem. Evo, mi taj problem rešavamo. Kamo sreće da ga je neko rešio pre nas, Srbija bi bila zdravija i bolja zemlja.

Dakle, ne bi bilo loše da se opredelimo precizno da li smo za koncepciju ukidanja svega, gašenja svega, ili smo za koncepciju očuvanja svega što je do sada postojalo. Hvala.

Ta preduzeća se sistematski i planski uništavaju od 2000. godine. Na to sam mislio, ako vam je lakše.

To što ste ih nazvali preduzećima u restrukturiranju, gle čuda, iz političkih razloga, da biste skupili još neki glas, kao što ste dizali plate i penzije, e to već govori o vama, i zato ste izgubili izbore. Zato što je došlo vreme da se računi plate, i ni za šta drugo.

Tako da, nemojte uopšte oko toga. To vam je kao kad vi kažete kako smo mi smanjili subvencije, a od 2005. do 2013. godine subvencije su bile 100 evra po godini. Hvala.

Znate, preduzeću restrukturiranju su postala preduzeća u restrukturiranju i zato što su temeljno uništena i zato što su ih uništili oni koji su tada vladali ovom zemljom. Nikako drugačije. I naravno zato što nisu imali ni trunke hrabrosti da počnu da rešavaju problem preduzeću u restrukturiranju i onda to dođe danas na nas.

Ali, evo jednog sjajnog predloga. Mi imamo predstavnike raznih opozicionih partija koje su na vlasti u jednom važnom delu naše zemlje. Eto, im prilike da u svim javnim preduzećima na prostoru AP Vojvodine odmah sprovedu teške odluke, ne ove lake koje smo mi sproveli, već teške odluke da sprovedu. Ne znam šta ih sprečava, sprečavala ih je nešto svih ovih decenija, evo prilike da sada uradi da pokažu kako oni to znaju. Još uvek imaju priliku da pokažu koliko su izvanredni na vlasti i da reše problem prekobrojno zaposlenih u javnim preduzećima, da reše problem preteranih troškova, neefikasnosti, svega ostalog. Eto, prilike da pokažu koliko su bolji od nas.

Samo malo pojašnjenje, pošto sam se ja nekad bavio Kancelarijom za Kosovo i Metohiju. Treba svi da znamo da Vlada Republike Srbije obezbeđuje nadoknade za oko 40.000 davanja svakog meseca na Kosovo i Metohiji. Bez toga život Srba na Kosovu i Metohiji jednostavno ne bi bio moguć.

Vi vrlo dobro znate da je na nivou čuda da, recimo, neko ko živi u Orahovcu ili Velikoj Hoči pronađe posao van svoje sredine. To je potpuno nemoguće. Mislite li da postoji albanski butik koji prima Srbe iz Orahovca da rade kod njega? Dakle, dok god je takvo stanje, a ono traje, Vlada Republike Srbije ima dužnost i obavezu da brine o Srbima na Kosovu i Metohiji, i ona to na ovaj način radi.

Dakle, najveći deo tog budžeta, siguran sam da se preko 90% tog budžeta, odnosi isključivo na plate, socijalna davanja i na razna druga, opet, neposredna davanja za Srbe na Kosovu i Metohiji. Tako da, to zaista ne bi trebalo ni dirati.

Nemam nikakvu dilemu da Vlada Republike Srbije treba da nastavi sa finansiranjem života i rada Srba na KiM.

Kada ste pominjali Srbe sa KiM, koji su u Vladi na osnovu odluka koje smo povukli iz Briselskog sporazuma, to nisu krpene lutke, one ne pripadaju meni, ne pripadaju vama, oni pripadaju Srbiji i Srbima.

Oni se i tamo nalaze zato što je Vlada Republike Srbije, i zato što Srbija smatra da treba da budu tamo. Oni su sa liste „Srpska“, ne sa bilo koje druge liste. I, nemojte da svađate Srbe sa KiM to je stvarno pogrešno.

Socijalna politika i socijalna prava su jedinstvena kategorija na celoj teritoriji Republike Srbije i ne mogu se voditi za jedan okrug ili se voditi samo za jedan grad ili na bilo koji drugi način.

Dakle, socijalna prava se odnose na građane, ne odnose se na teritoriju. Shodno tome, tako se moramo ponašati, i tako se ponašamo i u ovom budžetu.

Kada već govorimo o socijalnoj zaštiti, moramo još jednom naglasiti da je ovo socijalno odgovoran budžet, 30% ovog budžeta odlazi na prava iz oblasti socijalne zaštite. Nismo umanjili ni za jedan jedini dinar nijedno socijalno pravo, od naknada hraniteljima do dečijeg dodatka ili novčane socijalne pomoći, ni jedan jedini dinar. Najlakše bi sada bilo reći - kako je moguće da nećete da glasate, a ja predlažem da za milijardu povećamo budžet i da ga podelimo svim porodiljama? Pa, divno zvuči, ali to je zaista viša demagogija, nego što je bilo šta što zaista pomaže građanima.

Socijalna prava nemaju veze sa teritorijom, imaju veze sa zemljom i sa svakim građaninom koji ovde živi. Hvala.

Mi smo svakako, i to se vidi po rešenjima u ovom budžetu, naglasili da će iduća godina, što se zapošljavanja tiče, biti upravo okrenuta mladima, na prvom mestu. Kao prilog tome mogu da vam kažem da je Nacionalna služba zapošljavanja povećala svoj budžet za aktivne mere zapošljavanja za više od milijardu dinara. Prošle godine, odnosno u prošlom budžetu smo imali iznos od  milijardu i 800 miliona i 600 miliona dinara za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, a sada imamo dve milijarde i 800 miliona, plus 500 miliona dinara za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Predvideli različite podsticaje za nova zapošljavanja, tako da u zavisnosti u kojoj opštini se nalazite, imate podsticaje od 150.000 do 250.000 dinara, a za osobe sa invaliditetom od 180.000 do 300.000 dinara. Za mlade, koji su završili najmanje srednju školu, a nemaju iskustvo, nemaju staž, obezbedili smo mogućnost da subvencionišemo delom njihovo primanje, koje će dobiti u periodu stručnog usavršavanja u roku od šest meseci, a posle toga poslodavac ih zadrži još šest meseci.

Takođe smo kroz aktivne mere zapošljavanja opredelili takve obuhvate da očekujemo da će 130.000, tačnije 129.542 lica biti zaštićena iduće godine i obuhvaćena merama, aktivnim merama zapošljavanja. Najveći broj njih će upravo biti mladi.

Ovo je redak primer da vi vidite da se ovako jednom prostom, čistom demagogijom pokušava dobiti nešto, ali nisam baš najsigurniji ni šta. Dakle, trebalo bi preduzeća u restrukturiranju, trebalo bi sva ova preduzeća gde pokušavamo da izađemo na kraj sa viškovima radne snage, a da ljude ne ostavimo na ulici, jednostavno ostaviti u stanju kakvom su zatečene i da sve bude kao što je bilo svih ovih godina. Da ljudi ne rade, da nema nade, da im se ništa ne pomogne, a onda ćemo to navodno dati selu ili dati kroz subvencije, upravo na ovaj način na koji je govorio poslanik Arsić.

Mi rešavamo ozbiljan problem i taj problem je trebalo rešiti mnogo pre ove vlade. Nažalost nije. I da, ova vlada je mnogo uspešnija po pitanju ovih problema, nego sve pre nje. Izvinite ko je sprečavao prethodne vlade da nađu strateškog partnera recimo za FAP. Ili da reše problem Železare Smederevo, ili da reše problem 14. oktobra i ko zna još koliko preduzeća za koje je neko zainteresovan. Neka bude jedno jedino preduzeće od 178 ili od 502, to je još uvek 100% više nego što su prethodne vlade rešavale ovaj problem. Hvala.

Agencija za mirno rešavanje sporova je konačno počela da radi svoj posao. Do sada nije radila svoj posao ne zato što nije bilo štrajkova, štrajkova je bilo koliko hoćete, nego nije radila svoj posao, a sada radi. Moram priznati da je veoma uspešna i drago mi je što se interesujete za nju. Hvala na tom interesovanju.

Zaista ste potpuno u pravu. Da, od naše depolitizacije nije bilo ništa. U pravu ste, mi nismo otpuštali ni vaše partijske kadrove. Mi nismo otpuštali ljude po partijskoj pripadnosti. Mi nismo otpuštali ljude, čak nismo menjali ni većinu svojih pomoćnika. Tako da, to ste potpuno u pravu. Mi se politikom u našim ministarstvima uopšte nismo bavili, pa samim tim ni depolitizacijom Hvala.

Znate, više je inspekcija rada u mom ministarstvu zaposlila ljudi nego vlade pre nas. Dakle, 14.644 čoveka su zaposlena na osnovu rešenja iinspekcije rada u proteklih šest meseci. Time teško da se može pohvaliti neka vlada 2008. godine. Vi jeste počeli da gradite most, ali smo ga mi ne samo završili, nego i platili. Priznaćete da to baš ne govori najbolje o onima koji su ga počeli, ali govori najbolje o onima koji su završili.

Kad već govorimo o turistima, znate kako ti investitori dobar deo vaših takozvanih investitora se i ponašao kao turisti. Dođu ovde kao suvenir odnesu milione u subvencijama i po neku fabriku, a nama ostave nezaposlene. Da, tako je bilo.

Znate, najveća nesreća u ovoj zemlji je bila pljačkaška privatizacija vođena od 2000. do 2012. godine i naravno da se tu sigurno ne može naći krivica ove Vlade i krivica ove skupštinske većine, ali hajde da govorimo malo i o samom amandmanu, da kažemo nešto i o tome.

Znate, nema nikakvog smisla igrati se neprekidno ove demagogije i stalno govoriti – postoje neki ljudi koji neće da povećaju plate, a novca koliko god hoćete. Pa jedino da ga štampamo, nema drugog načina.

Plate će biti povećane onog momenta kada ne budu prelazile 7% BDP, a penzije kada ne budu prelazile 11% BDP. Koliko budemo radili, toliko ćemo zarađivati. Nećemo se zaduživati za plate i penzije. Hvala.

Eto, vidite. Znači, neodgovorno je i politički popularno smanjivati plate i penzije, ali je odgovorno i politički nepopularno zaduživati se da biste povećali plate i penzije pred izbore.

Znate, postoje čak i stenogrami sa sednica Vlade gde tadašnji predsednik Vlade gospodin Cvetković kaže – nemojmo ovo raditi, propašće nam država ako budemo povećavali plate i penzije, a kolege ministri mu kažu – ćuti ti, šta ti znaš, imamo izvore.

Ovo mi govorimo o posledicama, a uzrok je povećanje nerezonsko, neekonomsko povećanje plata i penzija. Nije ova Vlada za svojih osam meseci uspela da zaduži Srbiju, da izvrši pljačkašku privatizaciju i da još dođe do toga da se potpuno nerezonski i potpuno neekonomski zadužuje za plate i penzije. Nije to radila ova Vlada, a ona koja jeste, zaista jeste prošlost. Hvala.

Vidite, ovo je kad ponese žar borbe, pa ljudi ne znaju o čemu govore. Inspekcija rada je zaposlila, na osnovu svojih rešenja, 14.464 čoveka u privatnom sektoru.