Kada je u pitanju Inspekcija rada, prošlog meseca je Inspekcija rada izvršila 3.295 pregleda, od toga je pronašla 864 neprijavljena radnika, 395 radnika je prijavljeno odmah na osnovu rešenja, ali je uvidom u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja u dve oblasti koje smo posebno tretirali u prošlom mesecu, a to su kockarnice i pekare, zaposleno, odnosno prijavljeno 1.400 ljudi u kockarnicama i 800 ljudi u pekarama. To je borba protiv sive ekonomije svakako.
Mi smo organizovana država. Radimo stvari unapred. Možda nas nekada ne razumeju zašto nešto radimo ali mi radio stvari unapred upravo očekujući „Beograd na vodi“, očekujući velike projekte doneli smo Zakon o zapošljavanju stranaca u ovoj zemlji, zakon koji je čekao tridesetak godina da se donese zato što smo očekivali ovakve projekte i zato što ćemo tako regulisati ljude koji će dolaziti ovde da rade. Isto tako nadam se da ćemo vrlo brzo pred ovim parlamentom imati priliku da branimo i Zakon o agencijama za zapošljavanje koje su upravo izvor ovoga o čemu ste govorili, prijavljivanja negde drugde i zapošljavanja, a neplaćanja odgovarajućih doprinosa.
Ono što je sigurno dobra vest, a siguran sam da će vas posebno zanimati jeste da se nivo doprinosa u PIO fond značajno povećao. U ova tri meseca ove godine za 8% u odnosu na tri meseca prošle godine, a računajte da su plate u javnom sektoru smanjene pa samim tim i ukupna suma doprinosa koja se izdvaja. Samim tim je i pao procenat obaveznih dotacija države sa 45% na 40% u naš PIO fond. To su dobre vesti.

Znate, mi smo mesecima slušali šale na račun „Beograda na vodi“, Beograd pod vodom jer se to nikada neće desiti. Sećate se da smo sve vreme slušali od naših uvaženih kolega iz opozicije da se „Beograd na vodi“ nikada neće desiti, da je to marketinški trik za jedne izbore, da je to nešto što se nikada neće ostvariti, a sada kada su videli da će se sigurno ostvariti, sada napadaju zakon kojim se to ostvaruje.
Ako ste primetili, niko ne polemiše sa tim da je ovo dobro, da je ovo dobro za građane Beograda, da je ovo dobro za građane Srbije, da je dobro da nam dođu stotine miliona evra investicija, da je dobro da zaposlimo najmanje 15.000 ljudi, da je dobro da ostvarimo dohodak iz poreza, iz PDV, da je dobro da zaposlimo našu industriju, da je dobro da oživimo građevinsku industriju. Niko ne polemiše sa zakonom. Ovde se isključivo radi o politici i ničemu drugom. Baš ničemu drugom.
Baš kao što nije tačno da u Srbiji postoji 1.700.000, kako rekoste jedva 1.700.000 zaposlenih. U Srbiji na osnovu ankete o radnoj snazi, koju sprovodi Republički zavod za statistiku, koji je, da podsetim, referentna institucija, 2.322.201 lice je zaposleno. Ovo je tačno. Ovo je istina, a možemo govoriti o tome politički, kao što ovde govorimo, i ponižavati svaku instituciju u ovoj zemlji.
Bilo bi dobro i bilo bi jako dobro da su ovi advokati, o kojima govorite i koji govore o zaštiti u sprečavanju pljačke privatne imovine, da su digli svoj glas kada je tada demokratska vladajuća većina donela Zakon o privatizaciji koji je doveo do pljačkaške privatizacije, koji je direktno kršeći Ustav ukinula društvenu i zadružnu svojinu, direktno, uvodeći obavezu privatizacije za kolektivne oblike svojine iako su bili zaštićeni Ustavom, a u Ustavu je pisalo da su svi oblici svojine ravnopravni. Tada su trebali da dignu glas, pa ne bi bilo pljačkaške privatizacije, pa ne bi bilo ovakve zemlje, odnosno zemlje u kojoj još uvek žive posledice pljačkaške privatizacije koju ste upravo vi sproveli.
Niko ne polemiše sa projektom, niko ne polemiše sa ovim što će se uraditi, polemiše se sa zakonom, a čak ni sa zakonom. Kao što vidimo, ovde se nije ni čitao zakon, pa se ne vidi gde piše kako je obrazloženo, koliko je šta navedeno, koliki su troškovi. Niko ovde nije bežao od rasprave. Naprotiv, rasprava je odavno mogla da se završi. Upravo je na inicijativu predsednika Vlade zakon ušao u redovnu proceduru. Nije se pokušala praviti nijedna jedina prečica. Dakle, ovo je dobro za građane Beograda, ovo je dobro za građane Srbije. Možemo politički napadati, ali bez ijednog jedinog argumenta. Hvala.

Često se u žaru političke borbe kaže nešto što se možda ne misli ili što u datom trenutku zvuči zgodno, ali zbog javnosti ovde moram da govorim isključivo o činjenicama, samo o činjenicama i vodeći računa da čuvamo dignitet institucija Republike Srbije.

Republički zavod za statistiku nije nikakva ad hok institucija koja daje lažne podatke. Republički zavod za statistiku je referentna ustanova. Za one koji ne znaju šta to znači, to znači da se njihovi podaci na evropskom nivou ni ne proveravaju, nego se prihvataju kao takvi, zato što je to institucija koja radi po odgovarajućoj metodologiji, koja je usvojena, koja radi u skladu sa odgovarajućim pravilima i u njen kredibilitet se ne sumnja. Zato, kada kažem broj zaposlenih ili nezaposlenih na osnovu ankete o radnoj snazi, on je takav kakav jeste.

Znate, ovde je u suštini na snazi ono – posle mene potop. Republički zavod za statistiku je po istoj ovoj statistici i po istoj ovoj metodologiji u aprilu 2012. godine rekao da je bilo 25,9% nezaposlenih. Po istoj toj metodologiji on kaže da danas ima 16,8%. Poštujmo ono što je važilo 2012. godine, jer važi i 2015. godine. Hvala.

Snovi i bajke nisu isto. Mi imamo san, to je tačno.

Snovi i bajke nisu isto. Mi imamo snove. Mi sanjamo jednu bolju Srbiju. Sanjamo jednu pravedniju Srbiju i sigurno uspešniju Srbiju nego Srbiju koju smo zatekli 2012. godine, to sigurno. Kao što ste svojevremeno pričali da je bajka da ćemo ikad sklopiti dobar i uspešan aranžman sa MMF-om, pa se ostvarilo. Tako ste govorili i da će Železara Smederevo biti najobičnija bajka, pa kao što vidite, stavili smo je na noge, i to se ostvarilo. Tako sad govorite da će „Beograd na vodi“ biti bajka, kao što vidite, sigurni smo da će i te kako biti ostvaren.

Ovde su se pominjale reči, kao što je „sprdnja“. Jedina „sprdnja“ ovde jeste da mi godinu dana već slušamo priče kako je štednja loša, kako ne treba, kako samo investicije mogu da nas probude i učine uspešnim, a onda kada obezbedite investiciju iz inostranstva koja samo u ovoj fazi najmanje 100 miliona evra, onda tu istu investiciju napadate.

Možda mi nemamo pojma, ali gospodin očigledno nema pojma da ovo nije zakon koji se bavi izgradnjom. Ovo nije zakon koji se bavi projektom jedne zgrade. Ovo je zakon kojim se utvrđuje javni interes. Ovo nije građevinska materija. Hvala.

U Srbiji kada god nešto počnete da radite, onda vam uvek stigne spasonosno rešenje – nemojte slučajno nešto da radite. Samo neka ostane kako je bilo, jer nama baš tako odgovara. Nema ništa lepše, nema boljeg pristupa Savskom amfiteatru, nego da se probijate kroz čopore pasa lutalica i da izbegavate zmije i pacove. E, to da ostane, tako je najbolje, to je moderno. To je sada najmodernije, to je ekološka praksa, potpuna priroda. Ni slučajno da se ništa ne promeni. To bi trebalo da bude organski. Tako je, organske zmije, organski pacovi, organski čopori pasa lutalica. Nemoj slučajno da mi neko počne da diže zgradu.

Mi se pravimo da ne razumemo, ali razumemo, naravno, koliko bi ovaj projekat pomogao, ne samo Beogradu i Srbiji, već i našoj građevinskoj industriji, ali ne samo u smislu da će dobiti posao, nego da će naučiti ono što sada ne zna. Naša građevinska industrija je izgubila korak sa svetom, mi ne znamo da radimo kao što svet radi. Ovo je prilika da naučimo od najboljih. Da je samo to, bilo bi dovoljno. Hoćemo pristup? Bilo bi dovoljno.

Pošto čujem da pitaju ko će da vraća kredit, znate li u čemu je tajna? Nema kredita, pa nema šta da se vraća. Strani investitor donosi svoje pare. Neprihvatljivo? Evo, kaže ministar Vujović – to je vrlo neobično. Jeste, ali, kao što vidimo, za neke je to i sasvim neprihvatljivo. Želim da promenimo tu praksu da je u Srbiji najbolje da ne radiš ništa. Mislim da to možemo da uradimo. Hvala.

Mi ponekad jednostavno ne razumemo da se svet oko nas menja i da uči i da napreduje a da mi stojimo u mestu i da mislimo da jedna zgrada nije modernizacija.
„Beograđanka“ je visoka 101 metara. Poslovni centar „Ušće“ je visok 115 metara. Avalski toranj je visok 204 metra. Toranj koji će se graditi u „Beogradu na vodi“ će biti visok 220 metara.
Ne postoji na žalost građevinsko preduzeće u Srbiji koje to može samo da napravi, ne postoji. Nemamo tehnologiju da tako nešto uradimo, ne znamo to da uradimo, nemamo odgovarajuće materijale. Nemamo dovoljno novca da uradimo.
Da, napraviti zgradu od 220 metara će za nas biti modernizacija, naučićemo nešto i to nije mala stvar da naučimo nešto i to je nešto što ćemo posle moći da prodajemo drugima pa ćemo moći da radimo na drugim tržištima zato što smo naučili nešto što nismo znali.
Struka, jedni misle ovako, druge misle onako naravno treba verovati i jednima i drugima. Konkretno, kada je gospodin Kresović u pitanju, neki ga osporavaju, smatraju da je najlošiji gradski arhitekta koga je Obrenovac imao. Optužuju ga da je nekontrolisano gradio stambene zgrade bez dovoljno parking prostora, verovali ili ne.
Siguran sam da to nije tako, jer eto struka ko struka, jedni misle ono, drugi misle ovo, ali svako od nas može biti predmet kritike, tako i ovde i ne vidim zašto bi se ljutili.

Vrlo ću kratko. Opet hvala na razumevanju ovog zakona i naravno da ćemo razgovarati sa Kinološkim savezom i svim ostalim, jer nismo mnogo, pošto je u međuvremenu politika preuzela podijum, pa nismo mnogo razgovarali o zakonu, a trebali smo i više da razgovaramo o ovom zakonu.

Da vam kažem, oko cena, svakako to su izuzetno visoke cene, da bi se došlo do jednog adekvatnog psa vodiča, da bi se obučio čovek.

Najteže je krenuti. Mi već radimo na tome, u saradnji sa našim partnerima iz EU, da obezbedimo nešto pasa i da obezbedimo odgovarajuću obuku za ljude koji bi se time bavili. Tu će ovo ministarstvo svakako pomoći. Bićemo tu i naravno da ćemo na kraju, kao i u svemu što radimo, sigurno spustiti cenu više puta. Samo da krenemo. Samo da to bude prva stvar i svakako će ministarstvo raditi na tome.

Što se tiče konkretnog amandmana, problem je sledeći. Ne može lekar da prepiše upotrebu psa vodiča. Zašto? Prvo, zato što lekar nije stručan za to, on to ne može da radi. Pas, pogotovo ovim zakonom, on se ne reguliše kao neka vrsta ortopedskog pomagala, on je nešto drugo. Postoji i treći element, a to je dobrovoljnost. Slepa osoba je ta koja traži psa vodiča. Dakle, ona kaže – ja želim psa vodiča, želim da prođem obuku za psa vodiča, imam odgovarajuće uslove da bih mogla da držim psa vodiča, ne može lekar da mi prepiše psa vodiča.

Bojim se da bismo na ovaj način ostavili mogućnost da lekari doživljavaju pse vodiče kao neku vrstu ortopedskog pomagala, što on nije. Ne može ga prepisati. Vidite koliko je elemenata potrebno da bi se došlo do psa vodiča.

A što se tiče konkretnog kretanja, čitav zakon se odnosi upravo na kretanje sa psom vodičom, neće on sam da se kreće, podrazumeva se da se on kreće sa čovekom. Hvala.

Ima. Imamo i kvalitetna legla, imamo i dresere pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, niste ih pomenuli, a koji su takođe izvanredni. Dakle, ima ih i nije sporno, svako će raditi sa njima.

Ako nisam bio dovoljno jasan, da budem kristalno jasan – pas nije ortopedsko pomagalo. Pas vodič je zapravo više socijalna nego medicinska usluga. Tako ga tumačimo ovim zakonom. Samo da se razumemo.

Ja sam vaš amandman, zapravo tako i razumeo, kao neku vrstu načina da skrenemo malo pažnju javnosti, na čemu ne radimo dovoljno. Vi ste sa pravom istakli i to jeste tako, o materiji o kojoj govorite regulisana je sa dva druga zakona.

Takođe, i sam pas vodič je precizno i određeno, kaže se da je obeležen. Zna se kako se obeležava pas vodič, tako da je to više nego jasno, a vi ste potpuno upravu da i lokalne samouprave moraju i to smo rekli i juče da ćemo morati vrlo brzo, dakle rok je šest meseci, ali mi ćemo pre toga, naravno upozoriti lokalne samouprave šta je njihova obaveza, šta je njihova dužnost.

Ali, ovo je način da skrenemo pažnju i na problem pasa lutalica i da skrenemo pažnju na odnos prema životinjama, kao takvim. U tom smislu, potpuno razumem vaš amandman. Mislim da smo obrazložili kako smo obrazložili, da to stoji i da se tu ne može ništa bitno promeniti, ali razumem vašu potrebu da skrenete pažnju javnosti i to je potpuno razumljivo. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, gospodo potpredsednici, uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, pred vama i vašoj pažnji su dva zakona koja su za Ministarstvo, na čijem čelu se nalazim, veoma važna.
Zakon kojim regulišemo upotrebu psa vodiča, Zakon o kretanju uz pomoć psa vodiča je zakon koji se po prvi put donosi u našoj zemlji. Dakle, ovo jeste inovacija u našem zakonodavstvu i donet je uz veliku pomoć i neprekidan rad sa Udruženjem, Savezom slepih i slabovidih, sa odgovarajućim stručnjacima i naravno predstavnicima svih resornih ministarstava.
Zakon je prošao javnu raspravu i zakon za svoju suštinu ima pomoć osobama sa invaliditetom. Dvanaest hiljada naših sugrađana ima velike probleme sa vidom. Devet hiljada njih je potpuno slepo, a oko 3.000 je i slabovido. Regulisanje upotrebe psa vodiča, regulisanje njegove nabavke, njegove obuke odgovarajuće, obuke i usvajanje odgovarajućih veština i za samu osobu sa invaliditetom, do sada nije bilo regulisano na odgovarajući način. Ovim putem, mi regulišemo jednu veoma važnu materiju, idemo u skladu sa našim obavezama koje smo preuzeli odgovarajućim strategijama, ali isto tako i poštovanjem Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom.
Na ovaj način naše zakonodavstvo se samo unapređuje, a svakako pomaže ljudima koji su suočeni sa ovako teškim hendikepom. Naravno, ovaj zakon se ne odnosi samo na naše državljane. On se odnosi i na svakog stranca koji bi eventualno mogao da dođe sa psom vodiča.
Svakako da je ovo važan zakon. Svakako da govori o potrebi ove zemlje da se ovakva pitanja regulišu na najbolji način i govori o posvećenosti naše Vlade da se položaj osoba sa invaliditetom neprekidno unapređuje i da se o njemu posebno vodi računa.
Drugi zakon koji je pred vama, potvrda Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o socijalnom osiguranju, jeste takođe veoma važan. Poslednji put sa Republikom Francuskom, ovakav sporazum smo imali, odnosno ovakav zakon, davne 1950. godine, dakle još iz vremena SFRJ. Ovo je način da se odgovarajuće nove pravne tekovine uvedu u naše međusobne odnose. Ovo je način da se na odgovarajući način reguliše istovetan, izjednači položaj državljana Republike Francuske i Republike Srbije, da se odgovarajuća primanja, odgovarajuća prava koja se ostvaruju na teritoriji Republike Srbije, Republike Francuske, na odgovarajući način i regulišu, da ni jedno pravo ne može biti izgubljeno, ni kada su u pitanju penzije, ni kada je u pitanju odgovarajuća socijalna zaštita, povrede i sve ono što se može desiti bilo kome od naših državljana, bilo da se nalaze na teritoriji naše zemlje ili na teritoriji Francuske.
Ovo je običajni međunarodni sporazum ali govori o tome da Vlada Republike Srbije i te kako vodi računa o svojim međunarodnim obavezama i naravno o svojim i stranim državljanima koji mogu da ostvare bilo koji od prava na našoj ili na teritoriji zemlje sa kojom se potpisuje sporazum. Nadam se da ćemo raditi dobro, uspešno. Siguran sam da svi razumemo važnost ovih zakona i da razumemo da su oni daleko od dnevne politike. Hvala vam.

Svako ministarstvo veoma vodi računa, ne samo Ministarstvo, celo društvo veoma vodi računa o položaju osoba sa invaliditetom. Shodno tome mi ćemo veoma brzo izaći pred ovaj visoki dom sa Zakonom o upotrebi znakovnog jezika koji je takođe veoma važan.
Već se radi na donošenju zakona o udruženjima osoba sa invaliditetom koji posebno reguliše tu materiju, koji je veoma važan upravo i samim udruženjima, ali i osobama sa invaliditetom.
Ministarstvo takođe od prošle godine sprovodi jednu veoma široku akciju formiranja registra osoba sa invaliditetom, naravno kroz saradnju sa odgovarajućim udruženjima. Vi ste potpuno u pravu što skrećete pažnju na težak položaj osoba sa invaliditetom, posebno kada je u pitanju zapošljavanje. Ali, da se o tome vodi računa, vodi se računa.
Na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja trenutno se nalazi oko 21.000 osoba sa invaliditetom. Od toga oko 7.000 su žene. Prošle godine po našim evidencijama sa statistike Nacionalne službe za zapošljavanje, zaposleno je 4.123 osobe sa invaliditetom, što je morate priznati dobar rezultat, posebno što pre donošenja zakona i striktnog sprovođenja Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom taj prosek je iznosio 200 do 250 osoba sa invaliditetom godišnje, a sada za godinu dana 4.123 osobe, i te kako se vodi računa.
Ove godine smo iz budžetskog fonda Nacionalne službe za zapošljavanje odvojili 500 miliona dinara za podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Hvala.

Zahvaljujem se na razumevanju ovog zakona. Želim da odgovorim na neke od stavova koje ste izneli.
Zakonom je predviđeno da imamo rok od šest meseci nakon donošenja zakona da prilagodimo i ostale zakone, ali i da prilagodimo i praksu, što je možda važnije. Svakako da ćemo se obratiti svim lokalnim samoupravama i nadležnom ministarstvu da vodi računa o tome da lokalne samouprave ispoštuju svoju obavezu, donesu odgovarajuće pravilnike, promene odgovarajuće mere. Konkretno mera koju ste rekli u Beogradu, ona se odnosi na kućne ljubimce, a tražimo da se proširi i na psa vodiča. Pas vodič nije kućni ljubimac, njegova uloga je više nego jasna.
Što se tiče učeničkih domova, ustanova učeničkog standarda, sve obrazovne institucije su dužne da obezbede mogućnost da osoba sa psom vodičem najnormalnije koristi odgovarajuću instituciju i to važi za apsolutno sve javne i privatne objekte u ovoj zemlji.
To znači da ako bismo jednog dana imali tu čast da imamo kolegu poslanika koji ima psa vodiča, pas vodič bi bio ovde. On bi danas mogao da bude u ovoj sali i mogao bi da pomaže svom vlasniku. Dakle, ako može u Skupštini, može i u bilo kojoj drugoj instituciji, naravno, i u mega-marketu. Jedini izuzetak jesu odgovarajuće institucije zdravstva. Tu moramo doneti poseban pravilnik u saradnji sa ministrom zdravlja, budući da oni ipak iz više nego jasnih razloga odlučuju gde je moguće da se životinja pojavi a gde to nije moguće. To je nešto što će odrediti Ministarstvo zdravlja a mi ćemo samo učestvovati u tome. Sve ostale institucije, svaki restoran, mora da bude otvoren i pristupačan osobama koje koriste psa vodiča.

Želim da se zahvalim poslaničkom klubu SPS, Nove Srbije i DS na razumevanju ovog zakona i razumevanju ovoga što mi pokušavamo zapravo da uradimo.        
Ali, samo da ispravim neke nejasnoće. Ovo nije zakon o psu. Ovo je zakon o kretanju psa. Dobrobit psa, briga o njemu, sve ono što je potrebno od hranjenja do uslovno rečeno penzionisanja, to je ono što rade, praksa je u okruženju, je da to rade volonterske porodice koje se za to prijavljuju i oni brinu o psu kada izgubi svoju radnu ulogu. To je sve nešto što se reguliše drugim zakonima ili se reguliše odgovarajućim pravilnicima koje ćemo doneti u roku od šest meseci od donošenja ovog zakona.
Svrha ovog zakona je da se obezbedi mogućnost slepoj osobi da sa svojim psom može da, koliko je to god moguće, potpuno normalno živi i da mu se obezbedi maksimalna pristupačnost svih javnih i privatnih objekata u ovoj zemlji. Na to se mi fokusiramo u ovom zakonu, a sam pas se reguliše Zakonom o dobrobiti životinja i pravilnicima o kojima sam već govorio.
Što se tiče primedbi udruženja i udruženja o kome govorite je i učestvovalo u javnoj raspravi. Dalo je svoje predloge. Na neke od tih predloga smo odgovorili i to podrobno i u samom obrazloženju zakona, odnosno amandmanima koje nismo prihvatili ili jesmo prihvatili. Dakle, vrlo smo precizno i vrlo studiozno odgovorili na svaki od zahteva. Zakon uvek može da se popravlja, ali da budemo precizni, te predloge smo već čuli i o njima smo se u krajnjoj liniji već izjasnili. Hvala.

Kao što znate, mi finansiramo udruženje o kome govorite i svakako da ministarstvo vodi računa.
Hvala vam za „Čoveka godine“. Smatram da uopšte društvo ne vodi dovoljno računa o ljudima koji rade u socijalnoj zaštiti, u čitavom sistemu socijalne zaštite, od centara do gerantocentara ili ustanova za decu svih onih ljudi koji zaista doprinose boljem i pravednijem položaju i svih onih kojima je to potrebno.
„Čovek godine“ je aktivnost za koju verujemo da će postati tradicionalna, da društvo u Srbiji prihvati i bude zahvalno za ljude koje ima i koji rade u socijalnoj zaštiti. To je naš način da im se mi zahvalimo kao ministarstvo, ali i da skrenemo pažnju čitavoj javnosti koliko su to vredni, koliko su to čestiti ljudi. Znate, mi u sistemu socijalne zaptite imamo ukupno zaposlenih nekih 9000 ljudi. Znači, u centrima za socijalni rad oko dve hiljade i nešto, ostali su u svim ostalim institucijama, a vodimo računa o 700 hiljada korisnika. Sad, nađite još neku instituciju u ovoj zemlji koja ima takvu statistiku. Hvala vam što ste to primetili.