Znate, do pre dva sata, odredba po kojoj se povećava nadoknada iz budžeta političkim partijama u Srbiji je bila najkritikovanija, najnapadanija odredba i nešto što je predstavljalo gaženje svakog principa, dokaz licemerja vladajuće većine, do pre nekoliko sati, kada je vladajuća većina najavila da će doneti zakon koje time ukida. Sada čujete opozicione poslanike u holu, pred novinarima, koji kažu – ma, to je zavaravanje javnosti, oni ionako dobijaju pare sa drugih strana. To vam je to.
Šta god da uradite, jednostavno, ne da nije dobro, nego gospoda iz političkih partija koje su nekad vladale ovom Srbijom, jednostavno ne mogu da se pomire s tim da su u opoziciji i ne mogu da se pomire sa tim i ne mogu da prihvate da ono što kažete za zakon o partijama, njihovom finansiranju, da l` da važi još jedno dva sata, nakon što vam se ispuni želja da se davanja smanje.
Ovaj budžet je štedeo na svemu osim na socijalnim davanjima. Samo na tome štedeo nije. E, to je pravda i pravičnost. Sve ostalo je smanjeno, pa i plate onih koji rade, pa i penzije, ali, onima kojima je najteže, njima nije smanjeno nijedno jedino davanje. Ako govorimo o pravdi i pravičnosti, onda je to pravda i pravičnost. To se mora ceniti i poštovati.
Što se tiče smanjenja penzija i plata, da, pogođeni su više oni koji imaju više. Nije to puno više i nije to nikakva oznaka dobrog života i velikog bogatstva, ali oni koji imaju manje, oni su sačuvani, i u apsolutnom i u relativnom iznosu.
Kad se govori o partijskom zapošljavanju, znate, meni je iskreno teško da sada otpustim stotinak hiljada članova partija bivšeg režima koji su se zaposlili na taj način, jer i oni imaju porodice, a mene zanima samo da li rade i koliko kvalitetno rade ili ne rade, ne njihova partijska knjižica. Ništa više.

Zahvaljujem.
Vidite, ovde se čitavo popodne traže protivrečne stvari – da se otpušta i da se ne otpušta. Uopšte ne razumem odakle tolika potreba, kao da postoji nekakva mržnja prema ljudima koji su članovi političkih partija, čak političkih partija bliskih predlagačima ili članova partija predlagačima ovih amandmana.
Ovde se kao jedina mera traži otpuštanje i traži inkvizicija koja će da odredi ko ima koju partijsku knjižicu. Ova Vlada ljude i radnike deli na one koji rade dobro i koji rade loše, ne deli ljude po partijskim članskim kartama, shvatite to već jednom. Nemojte tražiti od nas da otpuštamo ljude samo zato što su članovi neke političke partije, nećemo to nikada uraditi i nemojte tako lako otpuštati ljude. Svih ovih godina vi ste to radili. Mi to nećemo raditi, nećemo nikoga kažnjavati zbog njegovog političkog članstva i to nije nikakva blagotvorna mera.
Neće se Srbija ozdraviti ako otpustite nekoga zato što je član neke od partija bivšeg režima. Evo, sada ja ispadam advokat partija bivšeg režima, ali šta ćete, to su ljudi kao i svi drugi, rade dobro ili loše. Tako ćemo odlučivati, ni po čemu drugom. Nemojte mrzeti ljude koji su do juče bili u istoj partiji kao i vi.

To zaista izlazi iz dometa naše rasprave, ali ima veze sa manjkovima koje treba pokriti u budžetu. Za šest meseci čuvene „Sablje“ uhapšeno je više ljudi na prostoru Srbije veličinom Srbije, nego u pet godina golog tzv. infobiroa na veličini SFRJ, na 22 miliona ljudi. Od toga je doneto do 300 presuda i manje od toga, a do dana današnjeg plaćamo penale, milionske penale za ljude koji su bili utamničeni po nalogu kojekakvih opštinskih odbora vladajućih partija.
To nije bila pravda, ali šta je bila pravda? Bila je pravda da su posle te akcije Ljubiša Buha Čume, Mile Jerković i tome slični privatizovali ono što je preostalo od Srbije. Danas plaćamo to što je Mile Jerković privatizovao, danas plaćamo to što je Buha privatizovao, danas plaćamo što je čitavo to društvo mutavih i kojekakvih privatizovalo po Srbiji, mirno trgujući parama zarađenih kao narko-dileri i ubice, trgujući time što su se zaštitili kao zaštićeni svedoci. Evo ih, ljudi su privatizacioni vlasnici polovine Srbije. To ima veze, nažalost, sa našim budžetom i to ima veze sa penalima koje plaća ova država svih ovih godina.

Prihvatam amandman.

Ovoj Vladi je ostalo još najmanje tri godine.
Svaki zakon je privremen zato što traje dok ga ne zameni drugi zakon. Na ovaj način mi smo hteli da kažemo samo jednu stvar. Mi se nadamo da će se prihodna strana budžeta popravi i mnogo pre 2017. godine. Zašto bi sebe ograničili? Mi verujemo u ovu zemlju i verujemo u njenu privredu, i verujemo u njene ljude. A to što vama stalno ne odgovara zemlja u kojoj živite i što stalno imate problem sa onim što se u njoj dešava i što nikada ne možete da poverujete da će u njoj biti nešto dobro, a mogli ste u ovih godinu dana da vidite da će biti nešto dobro. Pričali smo o ustavnosti, neustavnosti, ja i dalje ne razumem kako je ustavno povećavati, a neustavno je smanjivati. Ne razumem. Ko može više, može i manje. Obično je bilo tako.
Kada se već pozivamo stalno na Ustav i pričamo o Ustavu bilo je neustavno sprovesti privatizaciju po tadašnjim rešenjima Ustava koji je zabranjivao, koji je izjednačavao sve oblike svojine, pa i društvenu svojinu. Vi ste doneli zakon kojim se mora privatizovati društvena svojina pre nego što ste promenili Ustav. Ali ko da se bavi tim sitnicama. U svakom slučaju sigurno da ćemo ovo uraditi pre 2017. godine.

Meni je jako drago što ste vi priznali da su kršili Ustav, drago mi je. Drago mi je da ste priznali da je zakon kršen u ovoj zemlji kada je u pitanju privatizacija i drago mi je što ste priznali da su svih ovih godina prethodne vlasti kršile Ustav, ali ne znam gde ste našli opravdanje da sam ja rekao da mi kršimo ustav. Ni slučajno. Samo sam osporio validnost predlagača zato što je u vreme njihove vlasti kršen ustav i ništa drugo.

Zahvaljujem.
Kratko pojašnjenje. Uredba o radnoj aktivaciji korisnika novčane socijalne pomoći je doneta da bi se ljudima dala prilika da rade i da svojim radom opravdaju ono što im društvo daje i ono što društvo pomaže. To nije nešto što je izmislila Srbija, kao što je kolega govorio, to je praksa u većini evropskih zemalja, to je praksa u skoro svim razvijenim zemljama na svetu.
Ono što se zove socijalna inkluzija ili socijalna uključenost, znači da date ljudima priliku da rade za ono što dobijaju od države. Ne da ih gurnete, određene socijalne kategorije, u ćošak, zaboravite na njih, dajete nešto novca i kažete – vi za nas ne postojite. Ne. Na ovaj način ljudi se uključuju u svakodnevni život, ljudi svojim radom dokazuju da vredi što društvo i država ulažu u njih.
Podsetiću vas samo da socijalna pomoć ne bi smela da bude zanimanje, ne bi smela da bude trajna kategorija. To je stanje nužde, to je stanje privremenosti i to stanje mora biti promenjeno što pre, a obrazovanje i rad su najbrži način da se to i promeni.
Niko mi još nije objasnio zašto je tako loše da se neko obrazuje, a prima socijalnu pomoć? Ili da radi, a prima socijalnu pomoć. Samo da znamo, ovo se odnosi isključivo na radno sposobne. Svi oni koji dobijaju novčanu socijalnu pomoć su već klasifikovani. To nije nova stvar. U dosijeima već piše ko je radno sposoban a ko nije radno sposoban. Samo da znate i da znaju građani Srbije, radno sposobnih primalaca novčane socijalne pomoći ima 147 hiljada. Znači, 147 hiljada ljudi prima socijalnu pomoć, to su ova davanja o kojima je govorio predsednik Vlade i koja su zaista velika.
Želim da se zahvalim, prvenstveno predsedniku Vlade, što se izborio za to da se socijalna davanja ni za jedan jedini dinar ne smanje u ovom rebalansu. Verovatno će nas napasti i za to, ali, ni za jedan jedini dinar nisu smanjena. I to treba opravdati. Svakog meseca milijardu i 117 miliona dinara svakog meseca se isplaćuje korisnicima novčane socijalne pomoći, od toga 147 hiljade njih može da radi.
Svi smo se suočili s poplavama, svi smo ovde učestvovali u raznim javnim radovima, nema razloga da to ne postane praksa. Ovo je način da se upravo to i radi. Naravno, ovo je način da ljudi steknu nova znanja i da steknu nove veštine, kojima jednostavno nisu skloni. Jako teško uspemo da skupimo ljude da uče, da idu na nove kurseve, da steknu nova znanja. Ovo je jedan od načina.
Dakle, ovo nije ništa prinudno i odnosi se isključivo na radno sposobne, a vi koji vodite lokalne samouprave najbolje znate koliko vam treba rada, koliko vam treba radne snage, a koliko nemate novca. Ovo što država plaća, plus jednokratne socijalne pomoći koje izdaje lokalna samouprava će biti dovoljno bar da nam gradovi budu mnogo čistiji, mnogo uređeniji i da javni radovi idu mnogo jednostavnije. Hoćemo da pomognemo ljudima, ali zahvalite društvu radom i učenjem. Hvala.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedniče Vlade, izvinite, ja ću izneti podatke, ovo je nešto o čemu sam ja govorio na konferenciji za štampu, ovo je nešto što je moj resor i ja snosim odgovornost za podatke koji se ovde iznose.
Dakle, u septembru mesecu prema lažnim informacijama, lažne službe, lažne države, svih laži ovog sveta Nacionalne službe za zapošljavanje imali smo 748.549 nezaposlenih lica na našoj evidenciji. Možete verovati da je vrlo precizna zato što dobar deo tih lica ostvaruje materijalnu nadoknadu za to što su evidentirani na ovoj listi, tako da, malo ko bi se prijavio da je nezaposlen, a da nije.
U odnosu na avgust mesec, prema osnovu svih laži ovog sveta, naravno, kako drugačije, nezaposlenost je smanjena za 8.649 nezaposlenih, a i to ćete veoma lako izračunati zato što se tim ljudima nešto ne plaća, ti ljudi ne ostvaruju određene beneficije. Gle čuda, žele da budu brisani sa evidencije kako im se nešto ne bi plaćalo.
Takođe, tu je još jedna lažna institucija koju naravno, kao i Nacionalnu službu za zapošljavanje kao referentnu priznaje cela Evropa, što je takođe verovatno još jedna od lažnih institucija, a to je Republički zavod za statistiku. Još jedna laž koju je Republički zavod za statistiku izneo, rekao je da je u septembru u odnosu na avgust mesec nezaposlenost smanjena za 1,15%, a u odnosu na isti mesec prethodne godine za 1,43%. Naravno, još jedna lažna i grozna institucija – Republički zavod za statistiku, koja je uspela da prevari EU i ostatak sveta, ali vas eto nije i na tome vam zaista čestitam.
Takođe, postoji još jedna grozomorna, lažljiva institucija koja je iznela podatak od januara do avgusta meseca da je status novoprijavljenih 143.660 lica i ta grozna i lažljiva institucija se zove RFZO, ali tamo gde ne može da laže RFZO je što je to na osnovu prijava za plaćanje. Dakle, 143.660 ljudi je uplatilo svoje zdravstveno osiguranje. Ili je to velika zavera gde svako sam sebi plaća ili su se zaposlili. Biće da su se zaposlili. To je prosečno 17.958 ljudi na mesečnom nivou.
Da ste bili korektni, kao što vas je zamolio da budete predsednik Vlade, vi biste rekli da smatrate da je struktura novozaposlenih nezadovoljavajuća i tu bi imali mnogo vremena da pričamo o tome, da se složimo i da se ne složimo, koliko je onih koji su na određeno vreme, koliko je onih koji su na neodređeno vreme. Dalo bi se pričati koliko je sezonskih radnika, koliko je u neformalnom sektoru, o tome bi se i te kako dalo razgovarati. Dalo bi se razgovarati da li smo zadovoljni, koliki je broj mladih, dalo bi se razgovarati da li smo zadovoljni koliki je broji onih koje najteže zapošljavamo, kao što su osobe sa invaliditetom, kao što su osobe za preko 50 godina, kao što su osobe na niskim nivoom obrazovanja. O tome bi se sve dalo razgovarati, ali ne može se razgovarati da je u drugom kvartalu ove godine stopa nezaposlenosti pala na 23%, što je 0,5% niže nego u prošlom mesecu.
Podsetiću vas, u vreme kada ste bili jedinstveni i kada ste svi zajedno smatrali da vas vode najbolji i najpametniji ljudi koje nikada ni pošto nećete menjati, i najlepši, slažem se Gašiću, pa makar otišli i u opoziciju, tako ste se bar zaklinjali. Stopa nezaposlenosti je bila 26% 2012. godine. Meni je žao što ova stopa nije niža, meni je žao što još više ljudi nismo zaposlili.
(Narodni poslanik Marko Đurišić, s mesta: 23,9%.)
Izvinite, 26,1%.
Meni je žao što nismo zaposlili još više ljudi, meni je žao što sada nemamo vremena da iskoristimo sva sredstva koja su potrebna da bismo zaposlili od osoba sa invaliditetom kroz aktivne mere zapošljavanja i brojne druge. Pa ćemo možda malo čak kasniti ove godine, nećemo zaposliti 5.000, kao što smo računali, nego 4.200, 4.300 ljudi.
Sada dok ovo govorimo, 70 ugovora je podeljeno u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Žao mi je što toga svega nije više, ali mi zaista nije žao što se vi više ne bavite ovim poslom, jer da se bavite ovim poslom stopa bi bila već na 30%, privatizacija bi bila završena na pljačkaški način, kao što je započeta, i niko, baš niko ne bi vodio računa o svim ovim ljudima.
Mi smo nešto promenili. Nedovoljno? Slažem se sa tim. Hoćemo više? Hoćemo više. Da li smo dovoljno uradili? Nismo dovoljno uradili. Da li možemo bolje? Možemo bolje. Ali, da smo bolje radili od vas, da smo zaposlili više ljudi, da smo obezbedili hleb za više ljudi i da ne lažemo ovaj narod, jer samo vas slušam kako govorite, izvinite, ovo je mala digresija, završavam, o tome kako tražite rešenja za penzije. Što niste delili rešenja kada ste povećavali penzije? Znači, moguće je povećati, ali nije moguće smanjiti. Znači, Ustav se krši kad se penzije smanjuju zato što nećete da trošite ne zarađeno, ali se ne krši kada trošite ne zarađeno. E, to nije logično. Hvala.

Hvala.
Kada je u pitanju minuli rad, znate kako, ja zaista ne spadam u neke velike, u najmanju ruku sam prilično kritičan prema brojnim vrednostima EU i onome što ona predstavlja, ali mi je potpuno neshvatljivo da političke stranke koje su čitavu svoju političku budućnost, prošlost i sadašnjost zasnivale isključivo na EU sada kritikuju ukidanje minulog rada, odnosno smanjenje minulog rada, što je apsolutno vrednosna kategorija EU i ne postoji nijedna jedina zemlja u EU koja ima minuli rad. Ne može se pronaći.
Mi smo sačuvali bar nešto od minulog rada. Zašta smo bili prilično kritikovani, ali sada dolazimo do one pozicije da stvarno ne razumem šta se hoće. Jedna diskusija da se nije otpustilo dovoljno, druga diskusija otpuštate, treća diskusija vaše mere štednje ne pogađaju najbogatije, peta diskusija vaše mere štednje neće pogoditi nikoga, niste dovoljno uzeli, dovoljno ste uzeli. Ja stvarno ne znam šta se od nas hoće.
Ovde se to jednostavno ne može naći u diskusiji, ne može se razumeti šta se od nas traži. Šta god se uradi, naravno da nije dobro. Ali postoji nešto što je ovde prilično zabrinjavajuće, pogotovo kada se govori u kontekstu stranih investicija, privlačenja stranih investitora, ekonomskog ambijenta za strane investicije.
Nemojte širiti mržnju prema bilo kome bez obzira iz koje je zemlje ili koje etničke grupe dolazi.
Ovde slušate kako se kaže – arapski igrokazi, znači to što su doneli milijardu dolara, po najpovoljnijim mogućim uslovima, to je razlog da ih vređamo, to je razlog da ih oteramo ako je ikako moguće.
Šta je sledeće? Koja to nacija ili etnička grupa će biti nepodobna i da budu investitori kod nas? Ako kupe slučajno neku zemlju, kako ćemo ih zvati nemački igrokazi, ruski igrokazi, samo ako nam nešto ne odgovara.
To tera stranog investitora. Kada vi stranog investitora automatski proglasite nepoželjnim zato što pripada ovome ili onome, ovoj ili onoj etničkoj grupi. To tera investitore, mesto da kažemo – hvala, dali ste nam najpovoljniji kredit na kugli zemaljskoj, a nemate velikog razloga da to uradite, osim ličnih odnosa, mi gledamo da ih oteramo.
Sve što se u ovoj zemlji donese ili uradi, to je razlog za prezir, za mržnju.
Sećam se nekih predsednika država koji su svojevremeno brže, bolje išli kod Gadafija da uzmu orden i dobijali kojekakva odlikovanja, sada ne govore više o tome, ali to tada nisu bili arapski igrokazi, nego su se nadali da će doneti neku naftu, pa moj Novi Sad ima spomenike nekim kompozitorima, niti znamo kako se zovu, niti odakle dolaze, pa ih nismo prezirali i govorili o njima sa mržnjom, a sada su arapski igrokazi.
Nemojte terati ljude koji hoće ovde nešto da doprinesu, da nešto ulože. Ovakve diskusije ih teraju. Ovakve priče ih teraju, taj kapital je osetljiva stvar, tako se tera.
Kada sluša, ili on bar misli, da ga značajne političke partije iskreno mrze, iskreno preziru, vređaju, ponižavaju, može da bira gde god hoće na kugli zemaljskoj, u Njujorku u Njujork, a on odlučio Beograd, mesto da se zahvalimo.

Vrlo kratko da pojasnim i da odgovorim na pitanje. Mogu da govorim u ime Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Nismo potrošili ni jedan dinar više nego što je bilo predviđeno i ne samo to, nego postoje i uštede koje se možda u budžetu ne vide, ali daću vam primer.
Prošle godine je nastao dug prema porodiljama u iznosu od nekih 800 miliona dinara, koji nije bio pokriven rebalansom budžeta. Mi smo ga u ovom periodu, do ovog rebalansa u potpunosti izmirili iz postojećih sredstava. Dakle, nismo dobili nova sredstva, nego smo drugačije preraspodelili, uštedeli na investicijama i nekim drugim stvarima i platili 800 miliona dinara duga, isplatili ono što je bilo u godini pre nas, što nije pokriveno rebalansom budžeta. Čisto zbog svih, pošto je veoma važno, ekonomski razred 472, koji je za nas najvažniji, kao što vidite je potpuno isti. To su mesečna prava iz oblasti socijalne, boračke, invalidske itd, plaća se u dan, ne kasni se ni jedan jedini dan i nije se potrošilo ni više, ali ni manje.

Ja bih da nastavimo sa sednicom, koliko ja smem da utičem na to.
Želim da odgovorim na postavljeno pitanje – koji su efekti solidarnog poreza? Piše u budžetu, moglo se pročitati ali jednostavno pošto znate da građani ne čitaju Zakon o budžetu, onda možete tako nešto da kažete, pa ko čuje, ko ne čuje, ko zna da li će gledati posle.
Jedanaest milijardi petsto miliona dinara, tačka. Eto tako je bilo i to piše u budžetu i ne znam zašto je onda uopšte potrebno od toga praviti temu i govoriti kako nam nikada nije rečeno koji su efekti. Evo, to su efekti.
Ovo je sada potpuno ljudska primedba. Količina mržnje koju isijavate prema Vučiću, stvarno je ne razumem. Čekajte, sada vam je Vučić kriv što su bili izbori, a to je dovelo do smanjivanja plata prosvetnih radnika. Znači, znate da je to apsolutna, brutalna, bezobrazna laž i nema veze i nije važno.

Upravo tako, samo moram da kažem da pretpostavljam da se izbori u Vojvodini nikada neće raspitati da se ne bi umanjile pare.

Zahvaljujem se na amandmanu. Obrazložiću samo ukratko zašto ga ne prihvatamo.
Potpuno razumem vašu intenciju i jeste i ova Vlada želi da uključi u socijalno pregovaranje što veći broj aktera. Ali, intencija ovog zakona je bila da se sindikati ukrupne, da budu jači. Zato se mi odnosimo prema reprezentativnim sindikatima i kažemo – reprezentativni sindikati.
Znate, samo za našu javnost u Srbiji, postoji 24.000 registrovanih sindikata, 24.000. Naravno, to nisu sve centrale to su i grana, to je i podružnica u svakoj organizaciji itd, ali to je 24.000 pravnih lica, 24.000 računa, 24.000 predsednika, 24.000 pečata, 24.000 ko zna čega. Intencija i ovog zakona je da se sindikalna borba vodi kroz reprezentativne predstavnike, da se sindikati organizuju, da se ukrupne i da mogu da zastupaju radnike na najbolji način. Hvala.

Samo jedno vrlo jasno pojašnjenje. Jednostavno, zakon se tako zove. Dakle, nema veze ni sa životom, a mi smo u ovom amandmanu samo upisali kako se zove zakon, a zakon prenosi sve ono što se radi – bezbednost na radu, zaštita života i povrede na radu. Dakle, to je potpuno tehnička stvar. Nemojmo baš sve politizirati. Samo toliko.

Pravo koje smo predvideli ovim članom i koje smo predvideli proširenjem prava na dojenje, ne može se izjednačiti činjenica dojenja sa činjenicom trudnoće i sa činjenicom porodiljskog. To nije isto.
Mi smo povećali nivo prava time što smo rekli poslodavcu – dobro, dok žena doji, ima određena prava, ali ne može se izjednačiti sa činjenicom porođaja. Ne može. Onda biste vi mogli da kažete – ja ću da dojim svoje dete i da mi to bude zaštita od bilo kakve promene radnog odnosa. To nije isto.
Nemojte da zloupotrebljavamo. Mi povećavamo nivo prava, iako to nikad do sada nije bilo predviđeno, mi onda kažemo - ne to je malo što smo sada povećali, nego hajde da to povećamo i da u potpunosti izjednačimo. Ne možemo izjednačiti te dve činjenice.
Vlada je napravila, verujem, dobar korak, time što je omogućila da poslodavac mora da vodi računa i o činjenici dojenja, ali ako bismo izjednačili ovo što sada postoji i samo dodavanjem time da žena doji, da je na ta način apsolutno zaštićena kroz činjenicu dojenja, onda bismo potpuno zloupotrebili ovo pravo. Dakle, dojenje je nova kategorija koju smo uveli i štitimo je, odnosno omogućavamo da dobije još nešto što do sada nikada nije imala, ali ne možemo je izjednačiti sa ove dve stvari.
Kad god se govori o ovim stvarima, da budemo pošteni, uvek će biti … Najlakše bi bilo reći tako je. Politički je najpametnije prećutati ovo i praviti se da uopšte ne razgovaramo o ovome, jer ovo što sada govorim, vi ćete reći – eto, hoćete … Kao što ste juče govorili – hoće da otpuštaju dojilje, a ovo je u stvari razlog da se otpusti žena posle osam meseci itd. Nije. Politički znam da nije pametno što raspravljamo o ovome, ali zbog građana Srbije hoću da kažem šta je. Povećali smo prava, ali ne možemo ih toliko izjednačiti sa ovim. Hvala.