Ovo je redak primer da vi vidite da se ovako jednom prostom, čistom demagogijom pokušava dobiti nešto, ali nisam baš najsigurniji ni šta. Dakle, trebalo bi preduzeća u restrukturiranju, trebalo bi sva ova preduzeća gde pokušavamo da izađemo na kraj sa viškovima radne snage, a da ljude ne ostavimo na ulici, jednostavno ostaviti u stanju kakvom su zatečene i da sve bude kao što je bilo svih ovih godina. Da ljudi ne rade, da nema nade, da im se ništa ne pomogne, a onda ćemo to navodno dati selu ili dati kroz subvencije, upravo na ovaj način na koji je govorio poslanik Arsić.

Mi rešavamo ozbiljan problem i taj problem je trebalo rešiti mnogo pre ove vlade. Nažalost nije. I da, ova vlada je mnogo uspešnija po pitanju ovih problema, nego sve pre nje. Izvinite ko je sprečavao prethodne vlade da nađu strateškog partnera recimo za FAP. Ili da reše problem Železare Smederevo, ili da reše problem 14. oktobra i ko zna još koliko preduzeća za koje je neko zainteresovan. Neka bude jedno jedino preduzeće od 178 ili od 502, to je još uvek 100% više nego što su prethodne vlade rešavale ovaj problem. Hvala.

Agencija za mirno rešavanje sporova je konačno počela da radi svoj posao. Do sada nije radila svoj posao ne zato što nije bilo štrajkova, štrajkova je bilo koliko hoćete, nego nije radila svoj posao, a sada radi. Moram priznati da je veoma uspešna i drago mi je što se interesujete za nju. Hvala na tom interesovanju.

Zaista ste potpuno u pravu. Da, od naše depolitizacije nije bilo ništa. U pravu ste, mi nismo otpuštali ni vaše partijske kadrove. Mi nismo otpuštali ljude po partijskoj pripadnosti. Mi nismo otpuštali ljude, čak nismo menjali ni većinu svojih pomoćnika. Tako da, to ste potpuno u pravu. Mi se politikom u našim ministarstvima uopšte nismo bavili, pa samim tim ni depolitizacijom Hvala.

Znate, više je inspekcija rada u mom ministarstvu zaposlila ljudi nego vlade pre nas. Dakle, 14.644 čoveka su zaposlena na osnovu rešenja iinspekcije rada u proteklih šest meseci. Time teško da se može pohvaliti neka vlada 2008. godine. Vi jeste počeli da gradite most, ali smo ga mi ne samo završili, nego i platili. Priznaćete da to baš ne govori najbolje o onima koji su ga počeli, ali govori najbolje o onima koji su završili.

Kad već govorimo o turistima, znate kako ti investitori dobar deo vaših takozvanih investitora se i ponašao kao turisti. Dođu ovde kao suvenir odnesu milione u subvencijama i po neku fabriku, a nama ostave nezaposlene. Da, tako je bilo.

Znate, najveća nesreća u ovoj zemlji je bila pljačkaška privatizacija vođena od 2000. do 2012. godine i naravno da se tu sigurno ne može naći krivica ove Vlade i krivica ove skupštinske većine, ali hajde da govorimo malo i o samom amandmanu, da kažemo nešto i o tome.

Znate, nema nikakvog smisla igrati se neprekidno ove demagogije i stalno govoriti – postoje neki ljudi koji neće da povećaju plate, a novca koliko god hoćete. Pa jedino da ga štampamo, nema drugog načina.

Plate će biti povećane onog momenta kada ne budu prelazile 7% BDP, a penzije kada ne budu prelazile 11% BDP. Koliko budemo radili, toliko ćemo zarađivati. Nećemo se zaduživati za plate i penzije. Hvala.

Eto, vidite. Znači, neodgovorno je i politički popularno smanjivati plate i penzije, ali je odgovorno i politički nepopularno zaduživati se da biste povećali plate i penzije pred izbore.

Znate, postoje čak i stenogrami sa sednica Vlade gde tadašnji predsednik Vlade gospodin Cvetković kaže – nemojmo ovo raditi, propašće nam država ako budemo povećavali plate i penzije, a kolege ministri mu kažu – ćuti ti, šta ti znaš, imamo izvore.

Ovo mi govorimo o posledicama, a uzrok je povećanje nerezonsko, neekonomsko povećanje plata i penzija. Nije ova Vlada za svojih osam meseci uspela da zaduži Srbiju, da izvrši pljačkašku privatizaciju i da još dođe do toga da se potpuno nerezonski i potpuno neekonomski zadužuje za plate i penzije. Nije to radila ova Vlada, a ona koja jeste, zaista jeste prošlost. Hvala.

Vidite, ovo je kad ponese žar borbe, pa ljudi ne znaju o čemu govore. Inspekcija rada je zaposlila, na osnovu svojih rešenja, 14.464 čoveka u privatnom sektoru.

Nema ovde šta da se priča. Ovo je zasedanje na kome se poslanicima govori da su stoka, ološ, đubre teško. Sreća da je kasno, pa građani možda nisu ovo čuli. (Isključen mikrofon.)

Dakle, pošto se ovde pominjao deficit kada su u pitanju penzije. Deficit u penzija se ne može isplatiti, odnosno ne može se sanirati jednokratnom podrškom budžetu, ne može prodajom „Telekoma“, ne može jednom uplatom. Odnos kada penzije postaju naš deficit, kada imamo pad zaposlenosti. Jedini način da se ovaj problem reši jeste povećanje zaposlenosti i jeste povećanje broja osiguranika. Nema drugog načina. Mi sve vreme i ne radimo ništa drugo nego radimo na povećavanju zaposlenosti što uostalom brojke zaista i pokazuju.
Moram sa ponosom da kažem da je sada značajno povećana količina novca koju dobijamo na osnovu prijavljenih radnika, pa i u penzioni fond, ali to nije nešto što će se završiti u toku jednog dana. Dakle, ne možemo jednokratno, ne može prodajom jednog preduzeća, nego isključivo povećanjem zaposlenosti.

Kada su pitanja za mere za nova zapošljavanja, dakle, ovim rebalansom, odnosno ovim budžetom je predviđeno 2.800.000.000 za aktivne mere zapošljavanja i još 500.000.000 dinara za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Predviđeni, očekivani obuhvat lica sa ovom količinom novca jed 129.542 lica. Vidite da se i te kako vodi računa.
Samo poređenja radi, reći ću vam da smo u prošlom budžetu za iste potrebe imali 1.800.000.000 plus 600.000.000 za osobe sa invaliditetom, dakle, za skoro milijardu je povećano ulaganje u novo zapošljavanje.
Kada su u pitanju prva zapošljavanja, odnosno subvencije za mlade prvenstveno, one se kreću od 150.000 do 250.000 dinara, zavisno od toga o kojoj opštini govorimo, da li je devastirana opština, koliko je nerazvijena, odnosno razvijena. Kada su u pitanju osobe sa invaliditetom, tu se još povećava subvencija za nova zapošljavanja od 180.000 dinara do 300.000 dinara, opet zavisno koja je opština. Kao što vidite i te kako vodimo računa o novom zapošljavanju i sve naše mere jesu mere aktivne politike zapošljavanja.
Kada ste govorili o socijalnoj zaštiti i socijalnim davanjima, predviđeno je oko 144.000.000.000 dinara za razna socijalna davanja i jedino na čemu ova Vlada nije štedela ni jedan dinar, to su socijalna davanja. Nije umanjeno ni jedno jedino pravo, baš ni jedno. Samo da razumete koji je to odnos novca u samom budžetu Ministarstva za rad. To je oko 94%. Dakle, 94% svih sredstava koje ima Ministarstvo za rad se ne diraju ni na koji način.
Siguran sam da će vas ovo posebno zanimati, da smo u odnosu na 2013. godinu za sedam milijardi dinara povećali očekivana davanja za porodiljska davanja, roditeljske dodatke, dečije dodatke i naknade za boravak dece u vrtićima za osobe koje imaju pravo na tako nešto. Dakle, u odnosu na 2014. godinu smo povećali za dve milijarde, u odnosu na 2013. godinu za gotovo sedam milijardi. Očekujemo da ćemo imati pozitivne trendove kada je demografija u pitanju. Zahvaljujem.

Hvala.
Samo da odgovorimo na nekoliko pitanja da vratimo konačno raspravu tamo gde treba da bude, na temi budžeta.
Dakle, gde su zaposleni? Kao što je i ministar Stefanović rekao, samo na osnovu mera inspekcije rada, u periodu od juna do novembra ove godine, prijavljeno je 14.464 lica, što je 84% od zatečenih lica koja su do tada radila na crno. Na to, naravno, dodajte i mere Vlade RS koje su počele da daju efekte o novom zapošljavanju i videćete koji broj ljudi imate koji su sada po subvencijama prijavljeni i zaposleni. Na to, dodajte i da poslodavci sada znaju da se ne isplati raditi na crno i da se više isplati prijaviti radnika, nego rizikovati da dođete u sukob sa državom, što se sada dešava, a ne u vreme Bogićevića kada nije morao niko nikog da prijavljuje, i kada je uvek postojao viši interes da se ne prijave radnici, zato što uplaćuju ne znam, porez ili PDV.
Što se tiče porasta zaposlenih, a pada poreza na dohodak, izvinite, meni je iskreno žao što imamo tako veliki broj najnižih ličnih dohodaka, odnosno najniži broj niskih plata na koje se ne plaća porez, ali su svejedno plate, ali su svejedno ljudi koje prijavljuju. Mi moramo sada da se borimo za to da poslodavac plati ili poveća platu gde može, ili, ima i takvih slučajeva, isplaćuje deo u gotovini, ne prijavljuje to.
Ali kako objašnjavate da je moguće da u isto to vreme imate porast doprinosa za penzije i poraz doprinosa za zdravstvo, što konstatuje i PIO i RFZO? Pa baš zato, zato što se i na najniže plate plaćaju ovi doprinosi o kojima govorim. Dakle, i to je više nego jasno. Evo, skoro u glavu smo vam izračunali tih 50.000.
Što se tiče povećanja plata i penzija, o kojima sada i ovde razgovaramo, znate šta? Zakon je više nego jasan. Kada plate ne budu prelazile 7% bruto društvenog proizvoda, mi ćemo ih povećavati - zakon. Kada penzije ne budu prelazile 11% bruto društvenog proizvoda, mi ćemo ih povećavati - zakon. Delimo, trošimo, koliko smo zaradili. Znam da to zvuči čudno, znam da niste navikli na to, ali je to tako. Sedam – jedanaest.
(Aplauz.)
Shvatiću ovo lično.
I da dodamo još nekoliko važnih podataka koji su ovde pomenuti. Znate od kada su otpremnine 100 evra? Od 2005. do 2013. godine su otpremnine bile 100 evra po godini staža. A sada govorite kako smo mi smanjili na 200. U vaše vreme su bile 100 evra, od 2005. do 2013. godine. Ne bi se ni povećavale na 300 evra da nije bilo izvesnih političkih ideja a ne ekonomskih ideja. Dakle, od 2005. do 2013. godine su bile 100 evra, neka zna Srbija, a mi smo isplaćivali 200 evra. Dakle, i to neka nam bude već jednom jasno.
I na kraju, to jednostavno moram da dodam, vidim ovde se postavilo pitanje o budžetu putovanja, usluga itd. Predlogom budžeta AP Vojvodine, koja priznaćete nije veća od RS za putovanja je predviđeno 109.196.926 dinara. Pa gde putujete? Pa koga vi to zastupate, pa gde putujete za više od milion evra? A za usluge o kojima ste govorili u AP Vojvodini, gde DS vlada decenijama, gde nema zaposlenih koji nisu iz DS i gde se stalno povećava broj zaposlenih, predviđeno je za usluge i za privremene i povremene poslove itd, 655.778.684 dinara. I vi sad Republici Srbiji prebacujete usluge po ugovoru. Vojvodina kojom toliko decenija vladate, u kojoj decenijama postavljate isključivo svoje kadrove i svoje aktiviste, pa ne možete nikog da otpustite samo povećavate. Dakle, brojke su neumoljive. Hvala.

Javljam se zato što ste postavili pitanje – da li je budžet mogao da bude socijalniji, da li je mogao više da vodi računa o socijalno ugroženim kategorijama?
Pre nego što na to odgovorim, da vam kažem oko Zakona o radu. Sećate se, ne samo da su najavljena masovna otpuštanja, nego je najavljeno da ćemo imati, kako se tada zvalo, ekonomiju na određeno vreme, da će svi radnici biti prijavljeni na određeno vreme, jer smo produžili mogućnost rada na određeno vreme? Statistike kažu da se čak povećao broj zaposlenih na neodređeno vreme zato što zakon daje sigurnost, daje mogućnost i poslodavcu i zaposlenom da zna koje su njegove obaveze i u jednom i u drugom smeru i onda nemate strah od toga da zaposlite čoveka, da ga primite na stalan rad.
Oko socijalnog budžeta, naš budžet nije mogao da bude više socijalan od ovoga, da bude odgovorniji od ovoga, pa vas moram podsetiti da kada su mere štednje najavljene, kada su sprovedene, sprovedene su isključivo tako što su se najsiromašniji čuvali. Šesdeset posto penzionera nije obuhvaćeno merama štednje. Oni koji primaju minimalnu zaradu i iznad nje nisu obuhvaćeni merama štednje i onda, preko svega toga, Vlada Republike Srbije, stvarno moram da se zahvalim Vladi Republike Srbije i predsedniku Vlade koji me je potpuno podržao u tom stavu, da se socijalna davanja ne smeju smanjiti ni za jedan jedini dinar.
Na socijalna davanja ide 30% našeg budžeta. Ovaj budžet Ministarstva za rad je 155 milijardi. Na socijalna davanja ide 94% tog budžeta i ona se nigde ni za jedan jedini dinar ne smanjuju. U vreme najrigoroznije štednje novčane socijalne pomoći, invalidnine, nadoknade, ne smanjuju se ni za jedan jedini dinar, čak je povećano na 50 milijardi, razdel koji se bavi porodiljskim pravima, koji se bavi dečjim dodatkom, koji se bavi roditeljskim dodatkom, koji se bavi nadoknadama naše dece za odlazak u vrtiće, oni koji naravno imaju pravo na tako nešto. Jednostavno, nije moguće u ovoj situaciji imati više socijalno odgovoran budžet.
Nadao sam se da će to biti pozdravljeno, da budem iskren. Međutim, to se ili prenebregava, ili se potcenjuje. I jedno i drugo, naravno, nije dobro, ali ono što jeste dobro to je da smo, recimo, merama aktivne politike zapošljavanja posebno vodili računa o onima koji tek treba da se zaposle.
Prošlogodišnji budžet je bio milijardu i 800 miliona plus 600 miliona za osobe sa invaliditetom. Današnji budžet je dve milijarde i 800 miliona plus 500 miliona za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Predviđene su subvencije u iznosu od 150.000 do 250.000 dinara zavisno od stepena opštine u kojoj zapošljavate mladog čoveka, a za osobe sa invaliditetom od 180.000 dinara do 300.000 dinara. Predviđeno je subvencionisanje mladih koji prvi put, koji nemaju radno iskustvo, dobijaju posao, pa će deo njihove plate, deo njihove zarade subvencionisati nacionalna služba, odnosno subvencionisati ovaj budžet, a poslodavac će imati obavezu da ih nakon isteka subvencije još šest meseci zadrži na poslu. To je dobra mera.
Po prvi put ćemo uvesti, takođe, da primaoci novčane socijalne pomoći čuvaju socijalnu pomoć, da im se subvencioniše delom za ono što rade, da bi se vremenom to smanjivalo dok ne počnu samo da rade i žive isključivo od svog rada.
Vidite, sve su to konkretne mere i sigurni smo da ćemo obuhvatiti 129.545 ljudi ovim merama. Zaštitićemo ih. Očigledno je da Vlada Republike Srbije eksplicitno vodi računa i o novom zapošljavanju i u smislu socijalnog budžeta. To su dobre vesti. Dobro je da u vremenu krize imate ovako socijalno odgovoran budžet. Hvala.

Znate, ono što se ovde sad postavlja kao suštinski problem, to je da, kako je moguće verovati u potpunu istu metodologiju u aprilu 2012, a neverovati u potpunu istu metodologiju u decembru 2014. godine. Ništa se nije promenilo. Promenili se rezultati naravno, jer sada imamo veći broj zaposlenih.
Promenili se rezultati u smislu da stopa nezaposlenosti opada i promenili se rezultati da imamo daleko više ljudi koji rade na raznim delovima ali se i dalje ne veruje.
Ne veruje se ni Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja, a njega ne možete da prevarite jer njemu morate da platite.
Dakle, nije čak i upitanju ni anketa o radnoj snazi nego morate da platite za Republički fond da bi vas prihvatili kao nekog ko radi, kao nekog ko je zaposlen.
Imamo povećanje uplate u PIO fond. To znači da ima više ljudi koji rade i naš jedini put u krajnjoj liniji jeste, i ništa drugo ne možemo da uradimo, nego da povećamo odnos osiguranika u odnosu na broj zaposlenih. To je jedini put.
Samo vas molim da verujete istoj metodologiji u koju ste verovali kada ste bili vlast, da verujete istoj toj metodologiji sada kada ste opozicija. Ništa drugo.

Dakle, bez obzira što je kasno i što nas ne gleda puno ljudi, to ne znači da ne treba da govorimo istinu. Dakle, i onda treba reći stvari do kraja.

Između Bojana Pajtića i mog ministarstva razlika je u nekoliko hiljada zaposlenih. Moje ministarstvo je, eto, samo 15 hiljada. Kod gospodina Pajtića ne znam s kim putuje za taj novac.

Možda biste mogli da priznate i da kažete da je to novac koji se odnosi na sve, na svaki putni trošak, na svaku markicu za sve ove ljude o kojima govorim, a plus nemojte zaboraviti da moje ministarstvo učestvuje u 35 poglavlja koja se sva, nažalost, rešavaju u Briselu. Dakle, ne postoji nijedno poglavlje gde nema predstavnika Ministarstva za rad, ni jedno jedino. Mi svaki put moramo da platimo troškove za te ljude.

Možda ne bi bilo loše da smo mi rekli da smo mi prvo ministarstvo koje je ukinulo sebi dnevnice. Mi dnevnice ne isplaćujemo. Dakle, isplaćujemo samo putne troškove, ne plaćamo dnevnice ljudima, a kada odu u Brisel mi jedini priznajemo samo trošak još jednog obroka i markice za metro, ništa više. I to ste mogli da kažete, a naravno niste.

Dakle, nemojte me porediti sa kabinetom Bojana Pajtića. On je neuporedivo manji, ne učestvuje ni u jednom poglavlju, ne pregovara ni o čemu u ime ove države, ne mora da šalje ljude nigde da rade sve ovo što mi radimo, a ima neuporedivo više troškova i od predsednika Vlade Republike Srbije.

Dakle, bez obzira što je ovako kasno, ne bi bilo loše da se držimo ipak činjenica, da budemo bar dobronamerni jedni prema drugima. Pretpostavljam da ne smatrate da je loše da učestvujemo u pregovorima, pretpostavljam da ne smatrate da je loše da isplaćujemo putne troškove zaposlenima, mislim da ne smatrate da je to loše, pa kad već ne smatrate da je to loše, ajde onda tako i kažite. Hvala.

 

Znate, u ovom trenutku, ja se nadam da oni spavaju, 6.600 dečaka i devojčica sada spava u hraniteljskim porodicama. E to vam je milijardu dinara. Mi plaćamo hraniteljske porodice. Dakle, u to vam ulazi najveći deo ovih milijardu koje govorite, jeste plaćanje hraniteljskih porodica, 6.600 dečaka i devojčica sada spavaju u tim porodicama i spavaju mirno zahvaljujući tome što je najveći deo ovih milijardu dinara njihov i što nismo smanjili ni jedan jedini dinar nadoknade hraniteljskim porodicama, ni jedan jedini dinar. Na njima nismo štedeli, na svojim dnevnicama jesmo.

Trudiću se da odgovorim sa što manje politike, a vidim da je ovde bilo dosta politike. Dosta interesovanja za politiku, a ne baš toliko interesovanja za zakon, ali dobro i to je sasvim u redu.

Što se tiče putnih isprava, izvinite, ako neko ima pasoš on nije više strani državljanin. Šta mi imamo da izdajemo radne dozvole nosiocima srpskih pasoša? Ovaj zakon se ne bavi time. Dakle, jasno je da to nije tako. Inače, da biste dobili radnu dozvolu prvo morate da imate boravišnu dozvolu, a to vam izdaje MUP. Dakle, i te kako se vodi računa o svemu, o svakom licu koje na ovoj teritoriji radi.

Što se tiče onih koji dolaze kako ste naveli primer, da recimo, za vikend pevaju. Ukoliko borave na teritoriji Republike Srbije kraće od 90 dana lično obavljaju privremene obrazovane, umetničke, kulturne i druge aktivnosti, za njih nije potrebno izdavanje radne dozvole. Sa druge strane, inspekcija je ta, on je došao na nečiji poziv, on radi ovde kod nekoga. Dakle, onaj ko je organizator ovakve naučne ili kulturne ili sportske ili bilo koje aktivnosti, je dužan na zahtev inspekcije da objasni šta taj neko radi, ako prima zaradu da vidimo kakva je to zarada.

Koje je još bilo pitanje? Oko samih zarada? Mislim da je to sve. Hajde, to sam već smetnuo s uma, pošto je toliko politično, ali hajde, ukoliko lice ne prima zaradu i ukoliko ne boravi na teritoriji države Srbije duže od 90 dana, naravno da mu ne treba radna dozvola.