Naravno, ovo je Narodna skupština, naravno, ovde sede političari i naravno da se vodi politička rasprava, nije to meni ništa neobično. Ali, samo da ne bi bilo zbunjivanja građana koji nas sada gledaju i koji neće imati bogzna koliko vremena ili strpljenja da čitaju zakon, samo da pojasnimo.
Dakle, šta je rešenje? Rešenje je da poslodavac mora da drži ugovor o radu tamo gde zaposleni radi. Kada dođe inspektor rada, on traži da mu se odmah dostavi taj ugovor, nema mogućnosti da ga pošalje u drugi grad, kaže – znate tamo je naša centrala. Dakle, to je jasno.
Ali, šta poslodavac sada ne mora? Poslodavac ne mora da daje zaposlenom papir na kome piše prijava u PIO Fond, jer on to elektronskim putem dostavlja PIO Fondu. PIO Fond to dostavlja Centralnom registru, Centralni registar može da bude kontrolisan i od strane zaposlenog i, što je najvažnije, od strane inspektora za rad, koji te stvari upoređuje i uparuje.
Kada drugu veliku stvar budemo uradili u Ministarstvu koje ja predvodim, kada budemo doneli socijalnu kartu, kada budemo digitalizovali potpuno našu administraciju i u državnoj upravi i kod poslodavaca, onda ćemo moći da govorimo da nam neće trebati nijedan jedini papir, ali ovo su sve koraci ka smanjenom administriranju i manjem broju papira. Dakle, radnik zna da je prijavljen, može da kontroliše prijavu, inspektor rada kontrolše prijavu, što do sada nije mogao da radi i njegov ugovor o radu se nalazi tamo gde on radi. Eto, to je istina, sad, možemo posmatrati kako god hoćemo.