Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8072">Aleksandar Vulin</a>

Aleksandar Vulin

Pokret socijalista

Govori

Vrlo kratko da pojasnim i da odgovorim na pitanje. Mogu da govorim u ime Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Nismo potrošili ni jedan dinar više nego što je bilo predviđeno i ne samo to, nego postoje i uštede koje se možda u budžetu ne vide, ali daću vam primer.
Prošle godine je nastao dug prema porodiljama u iznosu od nekih 800 miliona dinara, koji nije bio pokriven rebalansom budžeta. Mi smo ga u ovom periodu, do ovog rebalansa u potpunosti izmirili iz postojećih sredstava. Dakle, nismo dobili nova sredstva, nego smo drugačije preraspodelili, uštedeli na investicijama i nekim drugim stvarima i platili 800 miliona dinara duga, isplatili ono što je bilo u godini pre nas, što nije pokriveno rebalansom budžeta. Čisto zbog svih, pošto je veoma važno, ekonomski razred 472, koji je za nas najvažniji, kao što vidite je potpuno isti. To su mesečna prava iz oblasti socijalne, boračke, invalidske itd, plaća se u dan, ne kasni se ni jedan jedini dan i nije se potrošilo ni više, ali ni manje.
Ja bih da nastavimo sa sednicom, koliko ja smem da utičem na to.
Želim da odgovorim na postavljeno pitanje – koji su efekti solidarnog poreza? Piše u budžetu, moglo se pročitati ali jednostavno pošto znate da građani ne čitaju Zakon o budžetu, onda možete tako nešto da kažete, pa ko čuje, ko ne čuje, ko zna da li će gledati posle.
Jedanaest milijardi petsto miliona dinara, tačka. Eto tako je bilo i to piše u budžetu i ne znam zašto je onda uopšte potrebno od toga praviti temu i govoriti kako nam nikada nije rečeno koji su efekti. Evo, to su efekti.
Ovo je sada potpuno ljudska primedba. Količina mržnje koju isijavate prema Vučiću, stvarno je ne razumem. Čekajte, sada vam je Vučić kriv što su bili izbori, a to je dovelo do smanjivanja plata prosvetnih radnika. Znači, znate da je to apsolutna, brutalna, bezobrazna laž i nema veze i nije važno.
Upravo tako, samo moram da kažem da pretpostavljam da se izbori u Vojvodini nikada neće raspitati da se ne bi umanjile pare.
Zahvaljujem se na amandmanu. Obrazložiću samo ukratko zašto ga ne prihvatamo.
Potpuno razumem vašu intenciju i jeste i ova Vlada želi da uključi u socijalno pregovaranje što veći broj aktera. Ali, intencija ovog zakona je bila da se sindikati ukrupne, da budu jači. Zato se mi odnosimo prema reprezentativnim sindikatima i kažemo – reprezentativni sindikati.
Znate, samo za našu javnost u Srbiji, postoji 24.000 registrovanih sindikata, 24.000. Naravno, to nisu sve centrale to su i grana, to je i podružnica u svakoj organizaciji itd, ali to je 24.000 pravnih lica, 24.000 računa, 24.000 predsednika, 24.000 pečata, 24.000 ko zna čega. Intencija i ovog zakona je da se sindikalna borba vodi kroz reprezentativne predstavnike, da se sindikati organizuju, da se ukrupne i da mogu da zastupaju radnike na najbolji način. Hvala.
Samo jedno vrlo jasno pojašnjenje. Jednostavno, zakon se tako zove. Dakle, nema veze ni sa životom, a mi smo u ovom amandmanu samo upisali kako se zove zakon, a zakon prenosi sve ono što se radi – bezbednost na radu, zaštita života i povrede na radu. Dakle, to je potpuno tehnička stvar. Nemojmo baš sve politizirati. Samo toliko.
Pravo koje smo predvideli ovim članom i koje smo predvideli proširenjem prava na dojenje, ne može se izjednačiti činjenica dojenja sa činjenicom trudnoće i sa činjenicom porodiljskog. To nije isto.
Mi smo povećali nivo prava time što smo rekli poslodavcu – dobro, dok žena doji, ima određena prava, ali ne može se izjednačiti sa činjenicom porođaja. Ne može. Onda biste vi mogli da kažete – ja ću da dojim svoje dete i da mi to bude zaštita od bilo kakve promene radnog odnosa. To nije isto.
Nemojte da zloupotrebljavamo. Mi povećavamo nivo prava, iako to nikad do sada nije bilo predviđeno, mi onda kažemo - ne to je malo što smo sada povećali, nego hajde da to povećamo i da u potpunosti izjednačimo. Ne možemo izjednačiti te dve činjenice.
Vlada je napravila, verujem, dobar korak, time što je omogućila da poslodavac mora da vodi računa i o činjenici dojenja, ali ako bismo izjednačili ovo što sada postoji i samo dodavanjem time da žena doji, da je na ta način apsolutno zaštićena kroz činjenicu dojenja, onda bismo potpuno zloupotrebili ovo pravo. Dakle, dojenje je nova kategorija koju smo uveli i štitimo je, odnosno omogućavamo da dobije još nešto što do sada nikada nije imala, ali ne možemo je izjednačiti sa ove dve stvari.
Kad god se govori o ovim stvarima, da budemo pošteni, uvek će biti … Najlakše bi bilo reći tako je. Politički je najpametnije prećutati ovo i praviti se da uopšte ne razgovaramo o ovome, jer ovo što sada govorim, vi ćete reći – eto, hoćete … Kao što ste juče govorili – hoće da otpuštaju dojilje, a ovo je u stvari razlog da se otpusti žena posle osam meseci itd. Nije. Politički znam da nije pametno što raspravljamo o ovome, ali zbog građana Srbije hoću da kažem šta je. Povećali smo prava, ali ne možemo ih toliko izjednačiti sa ovim. Hvala.
Zahvaljujem se na amandmanu i na predlogu, samo da pojasnimo stav Vlade.
Mi polazimo od činjenice da se ovaj zakon odnosi upravo na takve slučajeve i da nema potrebe da ga nabrajamo. Ali, ono što je važno za ovaj član o kome govori uvaženi poslanik Mićunović, jeste da smo mi doneli tu jedan potpuno novi institut, nešto što nije bilo u prošlom zakonu, a o tome se, evo vidim, ni ovde nije govorilo, a to je da poslodavac ima obavezu da dokazuje u slučaju spora da je radnik izvršio odgovarajući prekršaj.
Dakle, teret dokazivanja je prebačen na poslodavca, pa poslodavac sada mora da razmisli dva puta da li sa nekim tankim obrazloženjem može da otpusti nekoga. Da li mu se to isplati, ako dođe do sudskog spora? To je suština ovog člana i to je potpuno nova stvar i potpuno ide u korist zaposlenog, a ne da li je precizan, na koji zakon. Podrazumeva se, Zakon o sprečavanju diskriminacije.
Naše obrazloženje i jeste takvo. Mi smatramo da ne treba vršiti preteranu administraciju, odnosno ponavljati ono što je već regulisano. Samo da vam kažem, to su neke stvari koje možda javnost ne zna, ali tako se donose zakoni, konkretno ovaj član je donet u apsolutnoj saglasnosti sindikata i poslodavaca. Znači, doslovce su se dogovorili potpuno sa ovim obrazloženjem da nema potrebe da stoji. Sindikalci su rekli – da, nema potrebe, imamo regulisano ovde, a poslodavci su rekli – nama treba manje administriranje. Dakle, na radnoj grupi ovaj član je usaglašen, sindikati, poslodavci i Vlada, od prve do poslednje rečenice. Naravno, to vas ni na koji način ne obavezuje, imate pravo na svoje mišljenje i to apsolutno ne sporim, već vam samo kažem da su sindikati rekli za ovaj član – potpuno u redu. 
Naravno, ovo je Narodna skupština, naravno, ovde sede političari i naravno da se vodi politička rasprava, nije to meni ništa neobično. Ali, samo da ne bi bilo zbunjivanja građana koji nas sada gledaju i koji neće imati bogzna koliko vremena ili strpljenja da čitaju zakon, samo da pojasnimo.
Dakle, šta je rešenje? Rešenje je da poslodavac mora da drži ugovor o radu tamo gde zaposleni radi. Kada dođe inspektor rada, on traži da mu se odmah dostavi taj ugovor, nema mogućnosti da ga pošalje u drugi grad, kaže – znate tamo je naša centrala. Dakle, to je jasno.
Ali, šta poslodavac sada ne mora? Poslodavac ne mora da daje zaposlenom papir na kome piše prijava u PIO Fond, jer on to elektronskim putem dostavlja PIO Fondu. PIO Fond to dostavlja Centralnom registru, Centralni registar može da bude kontrolisan i od strane zaposlenog i, što je najvažnije, od strane inspektora za rad, koji te stvari upoređuje i uparuje.
Kada drugu veliku stvar budemo uradili u Ministarstvu koje ja predvodim, kada budemo doneli socijalnu kartu, kada budemo digitalizovali potpuno našu administraciju i u državnoj upravi i kod poslodavaca, onda ćemo moći da govorimo da nam neće trebati nijedan jedini papir, ali ovo su sve koraci ka smanjenom administriranju i manjem broju papira. Dakle, radnik zna da je prijavljen, može da kontroliše prijavu, inspektor rada kontrolše prijavu, što do sada nije mogao da radi i njegov ugovor o radu se nalazi tamo gde on radi. Eto, to je istina, sad, možemo posmatrati kako god hoćemo.
Hvala.
Vidite ovako, suštinski ovaj član se zapravo odnosi upravo na jedan od naših glavnih intencija zakona kako da sprečimo zloupotrebu u smislu rada na crno. Kako da otežamo poslodavcu da ne prijavi svog radnika.
Sve ovo o čemu su kolege govorile, ja sam mislio da sam već to objasnio, ali sada sam hteo da podelim nešto sa vama što govori kako je po sadašnjem zakonu sve to funkcionisalo. Evo sada mi je stigao izveštaj Inspekcije rada koja je jutros imala nenajavljenu kontrolu u oblasti niskogradnje. Šezdeset sedam poslodavaca smo obišli, Koridor 10, Koridor 11, magistralnim putem jedan, gradilište „Železnice Srbije“, gradilište drugog koloseka na deonici Krnjača, most na Tamišu, gradilište fabrike „Tigar“ Pirot, itd.
Podneto je devet zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog nepoštovanja odredaba Zakona o radu, najčešće zbog ne prijavljenih radnika. Često nisu izvršene uplate dospelih zarada. Kašnjenje u isplati od jednog meseca do dve godine. Dakle, i do toga se sada došlo.
Sedamnaest zahteva je podneto za pokretanje prekršajnog postupka zbog ne primenjivanja mera bezbednosti i zdravlja na radu. Sve smo to zapuštali svih ovih godina. Nismo dovoljno vodili računa o tome.
Na jednom gradilištu, evo samo da vam dam kao primer, došlo je do masovnog bekstva sa gradilišta zato što od 30 lica, 19 nije imalo ni najmanji papir. E, vidite sada to više neće biti moguće. Zato smo doneli ova rešenja. To više neće biti moguće jer će on na gradilištu, tamo ima gde da čuva ugovor i tamo će moći da čuva ugovor. Do sada to nije imao, i sada gledate kako radnici beže preko plota jer znaju da su ne prijavljeni.
Dakle, samom činjenicom da će inspektor moći da se kroz centralni registar odmah upozna sa tim da li ste prijavljeni ili niste. značajno smanjujete mogućnost zloupotrebe, a to da poslodavac ne plati doprinos i da radnik to ne zna je poseban problem koji moramo rešiti. Zalažem se za to rešenje da to bude javna stvar. Videćemo kako ćemo to rešiti. Znate, ne shvatljivo je, recimo, da PIO Fond uopšte nema predstavu ko uplaćuje kod njega.
Izvinite.
Hvala.
Zahvaljujem se podnosiocu amandman. Naravno, svakom od nas je jasno šta bismo svi voleli, a šta možemo. Bilo bi jako lepo kada bi svi bili zaposleni na neodređeno vreme. Mi se i ovim predlogom trudimo da to bude praksa, a da zaposleni na određeno vreme budu izuzetak, ali tako je kako jeste. Ne postoji nijedan zakon na planeti zemlji koji ima obavezu zapošljavanja na neodređeno vreme. To ne postoji nigde i, nažalost, ili na sreću, neće postojati ni u Srbiji.
Šta je ideja, zašto smo ovo uradili? Do sada, kao što znate, svako od nas u sopstvenom životu i u svakom ministarstvu, pa i u ministarstvima koja su nekada vodili predstavnici nekih drugih političkih partija bi mogao sad da nađe odmah nekoliko primera ljudi koji i danas rade na određeno vreme i svakih godinu dana ili koliko već im se prekine na par dana, pa se ponovo zaključi ugovor i tako u nedogled.
Imate primere višedecenijskog rada. Sada je određeno da tako nešto može da se dešava do 24 meseca i tačka, osim ovih izuzetaka, a priznaćete, onom ko ima pet godina do penzije, mislim da uopšte nije tužan ako ga neko primi na određeno vreme do penzije. Mislim da tu neće zbog toga izgubiti ali baš ništa. Mislim da je to jako dobra mera i dobro je za njega.
Imate izuzetak kada se radi na projektima, a projekte ne možete ograničiti. Trebaju vam toliko koliko vam trebaju. To je opet jako važno i dobro. To je za najobrazovanije ljude u Srbiji, koji na drugačiji način rade i privređuju.
Na ovaj način, mi smo zaustavili baš tu zloupotrebu i baš tu ucenu radnika na određeno vreme, gde kako istekne ugovor – prekinete, pa možda produžite, možda ne produžite. Sad imate 24 meseca maksimu, ili ćete produžiti ili nećete produžiti. Bilo bi lepo da možemo svi da radimo na neodređeno vreme. Nažalost, to nije moguće uvažiti ovim zakonom. Hvala.
Hvala.
Mislim da smo dovoljno potrošili vremena na objašnjenje da ovim predlogom kojim smo dali se sprečava produženje rada na određeno vreme. Maksimum je 24 meseca, a posle toga ćete ga ili zaposliti ili nećete zaposliti na određeno vreme. Nabrojani su izuzeci kao što postoje od svakog pravila, da sad ne govorim, od penzije, od novog poslodavca, od projekta itd. Dakle, to je više nego jasno.
Ali, ne mogu da se otrgnem utisku da se ovde mi bavimo samo politikanstvom, ne bavimo se suštinski zakonom. Prosto sam šokiran da bilo koja od frakcija Demokratske stranke sada sme da kaže ime Miroslav Mišković. To nekada nije bilo dozvoljeno. To je velika demokratizacija u našem društvu. Nekada se sa puno pijeteta govorilo o tom čoveku. Pre dve godine je upoznao i zatvor, verovatno za vreme vlasti neke od frakcija Demokratske stranke, ali je upoznao zatvor zbog stvari koje je radio za vreme vlasti frakcija Demokratske stranke.
Dakle, Miroslav Mišković, odnosno „Delta“, ako je podržala ovaj zakon, odlično i baš mi je drago da podržava sve zakone koje će podržati, samo ne mogu da razumem odakle odjedanput toliko gađenje prema dojučerašnjim saborcima, a još više odakle toliko gađenje prema svakom ko zapošljava nekoga ili nešto u ovoj zemlji. Mogli ste da navedete i predstavnike evropskih privrednih komora. Pa, i oni su podržali zakon. Verovatno je i to ružna reč.
Ovim zakonskim rešenjem, ovim amandmanom mi sprečavamo nastavak rada na određeno vreme i trudimo se da što više možemo zaposlimo ljudi na neodređeno vreme. Naravno, to je naša intencija. Ali, hajde da ponovim još jednom, zbog zdravog razuma, ako ni zbog čega drugog, ne možete nikome narediti da nekoga zaposli na neodređeno vreme ili određeno vreme, to jednostavno nije moguće. Hvala.
Ideja ovako regulisanog godišnjeg odmora je bila i jeste da radnik zaista iskoristi godišnji odmor. Dakle, ne da mu se zameni, što se do sada vrlo često dešavalo. Poslodavac da nešto novca ili jednu platu u najboljem slučaju i kaže ne ideš na godišnji odmor.
Ovim članom je predviđeno da je poslodavac dužan da uradi raspored korišćenja godišnjih odmora i raspored korišćenja godišnjih odmora u ovom roku koji smo predvideli, a to je 30. jun. Dužan je da sprovede. Ako bude prekršio, to je već druga priča, to već ima odgovarajuće sankcije, to ide na sud, itd. Ne možemo mi sada odrediti da poslodavac ne sme da prekrši, jer ako prekrši, on će biti odgovoran za to.
Dakle, ovim članom, nikako ga brisati, naravno, jer ovim članom se predviđa obaveza poslodavca da izradi plan korišćenja godišnjih odmora i radnik je dužan… Nekad se i radnici svesno odreknu godišnjeg odmora da bi uzeli nešto novca, da bi uzeli nadoknadu. To nije nikakva sreća, naravno, za njih, niti je to nešto dobro. Intencija ovog člana jeste da radnik koristi godišnji odmor, ne nikako drugačije, a pogotovo ne da mu se ukida.
Vrlo kratko.
Sve što ima veze sa našim radnicima u obrazovanju reguliše se posebnim zakonom koji se odnosi na njih, tako da jednostavno nema razloga da ovaj član stoji ovde, da ne govorimo što postoji i institucija kolektivnog ugovora kojim se ove stvari rešavaju kada je u pitanju obrazovanje.
Dakle, nikakva prava neće biti povređena. Posebnim zakonom se ova stvar reguliše. Hvala.