Pitao sam se kada ćemo prestati da raspravljamo o zakonu? I dobio sam odgovor. Pitao sam se kada će provaliti politikanstvo? I dobio sam odgovor. Pitao sam se kada ćemo prestati da raspravljamo o zakonu koji ima 15 članova, vrlo je jasan, apsolutno stručan, neupitan u svakom pogledu i kada ćemo početi da se bavimo dnevnom politikom? Dobio sam odgovor.
Priznajem, nisam očekivao da će provaliti mržnja. Nisam očekivao da će provaliti ovoliki bes. Nisam očekivao da će biti napadano ako ja branim predsednika svoje Vlade i predsednika svoje koalicije. Vrlo zanimljivo. Ako bih ja sada rekao par reči mog najdubljeg poštovanja prema nekim drugim predsednicima, verovatno bi poslanici, koji su glasali za njih, aplaudirali, govoreći da je jako dobro govoriti loše o njima. Samo Vučića ne smete da branite. Da li je tako? Samo njegovu porodicu ne smete da zaštitite, pa kada neće niko drugi, kada neće Zaštitnik građana da štiti njegovo dete, ja ću, i to nije za kritiku.
No, vratimo se zakonu, ukoliko zakon uopšte zanima neke od uvaženih narodnih poslanika.
Ako ovaj zakon ima smisla, a sami ste rekli da ćete glasati za njega, mogli ste da ga donesete u 12 godina sopstvene vlasti. Na pamet vam nije palo. Mi smo ga doneli, mi ga donosimo. Mogli ste da donesete zakon o, recimo, znakovnoj upotrebi jezika. Na pamet vam nije palo da ga donesete. Mi ćemo ga doneti posle osam meseci. Vi ga niste doneli posle 12 godina, ali ne, vi brinete. Kao što vidite, mi brinemo. Mogli ste da donesete zakon o udruženjima osoba sa invaliditetom, ali na pamet vam nije palo, a mi ćemo ga doneti za godinu dana od našeg bavljenja ovim ministarstvom. Da, mi brinemo. Ni jedno socijalno davanje u ovoj zemlji nije umanjeno, pa ni invalidsko. Da, mi brinemo, ni jedno jedino.
Kada pominjete Zakon o radu, u odredbama tog Zakona o radu, protiv koga ste tako žestoko, a koliko čujem, kada se vidite sa stranim ambasadorima i nekim drugim predstavnicima EU, hvalite taj zakon i kažete da je neko ipak morao da ga donese, ali ovde za dnevnu politiku ćete se igrati kako mislite da treba, po prvi put osoba sa invaliditetom koja postaje tehnološki višak ima pravo na otpremninu, a do sada nije imala …
(Janko Veselinović, s mesta: NIS?)
… i NIS. Po odredbama zakona koje ste vi doneli osoba sa invaliditetom koju otpustite kao tehnološki višak iz NIS nije imala pravo na otpremninu, a sada ima pravo na otpremninu.
Ja bih voleo da mogu da zaštitim svaku osobu sa invaliditetom i svakog radnika od gubitka posla, ne mogu. Ali, ovo što mogu, mogu. Osobe sa invaliditetom smo zaštitili, bar time što imaju otpremninu. Po vašem zakonu nije bilo otpremnine i niste NIS i nismo ugovor sa NIS-om pravili mi, već vi. Dakle, ako već i o tome treba da govorimo, što se tiče osoba sa invaliditetom samo za ovu godinu smo predvideli 500 miliona dinara za podsticaje u njihovom zapošljavanju, smo ove godine, prošle godine smo zaposlili, možda niste bili tu pa niste čuli, 4123 lica, osoba sa invaliditetom na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje su zaposlene, od ukupno 21 hiljada koliko ih od prilike ima na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Dakle, i te kako brinemo.
Kada već pričate i o stvarima koje očigledno ne poznajete i ne razumete se u njih, pa tako najlakše kritikovati druge, onda bi ste morali da prošetate malo po, recimo preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju, takozvane zaštitne radionice, desovi, kako ih mi obično znamo, pa bi ste videli koliko smo uspeli da uložimo i čak, smo ih zaštitili od prinudne privatizacije, jer za njih važe posebna pravila. Ali, naravno da vas to ne zanima, ne zvuči dobro, nije politično, to vas ne zanima, ne dovoljan, valjda broj birača, a posebno kada vlast, kako vodi računa o njima. Žao mi je što ovaj zakon, ovaj dobar zakon evo služi za politikanstvo. Žao mi je, što služi za to da se bezuslovno napada jedan čovek, da se napada jedna politika, da se napada jedna Vlada, da se prave vrlo, vrlo nategnuta poređenja. Teško je ovaj zakon uvesti u domen dnevne politike. Teško je.
Ovaj zakon su pisala udruženja osoba sa invaliditetom. Ovaj Zakon je pisalo Udruženje slepih i slabovidih. Naravno da vas to ne zanima. Da vas to zanima vi bi ste se time bavili. Ali, to vas ne zanima, uredu. Vi imate svako pravo, ja to pravo poštujem, da kao narodni poslanik govorite ovde šta god mislite da treba da govorite. Nadam se da će vam to pomoći u političkoj karijeri u prikupljanju glasova. Ali, da znate ovaj Zakon to ne zaslužuje.
Pitao sam se, kada ćemo prestati da se bavimo Zakonom i početi da se bavimo dnevnom politikom. Odgovor sam dobio, ali ovoliku količinu mržnje i ostrašćenosti nisam očekivao.

Možete zamisliti koliko primedbi imaju sva ova udruženja zato što ovaj zakon nije donet, evo, 14 godina. Ali, dobro, mi smo prepoznali potrebu donošenja ovog zakona i, kao što vidite, veoma brzo smo uradili sve da on bude donet. Javna rasprava u Beogradu je bila čak dva puta. Dakle, više nego što po zakonu mora. Održala se u Udruženju prostorija Saveza slepih i slabovidih Srbije. Ne znam kako onda nije bilo dostupno slepim i slabovidim ako su to prostorije Udruženje slepih i slabovidih Srbije. O tome smo govorili.
Što se tiče dostupnosti svima ostalim, moram vam reći da mi i te kako radimo i siguran sam da ćete sa velikom pažnjom pozdraviti naše akcije upravo na dostupnosti osobama sa invaliditetom svih javnih ustanova. U neradnih nekoliko meseci videćete konkretne pomake što se tiče rampi, što se tiče dostupnosti i osobama koje koriste kolica kao invalidsko pomagalo. Moglo je to verovatno da se uradi i ranije u ovih 14 godina i možda pre tih 14 godina. Nije urađeno dovoljno, ali, evo, mi ćemo za 14 meseci uraditi ono što nije urađeno za 14 godina i to je sasvim u redu. Samo ovo ministarstvo finansira na godišnjem nivou oko 500 različitih saveza, bilo republičkih, pokrajinskih, opštinskih, regionalnih itd. Dakle, preko 500 takvih saveza, a mimo saveza više od 1000 različitih organizacija koje okupljaju osobe sa invaliditetom takođe se finansira od strane ovog ministarstva, samo na osnovu posebnih programskih konkursa.
Javna rasprava služi za to da se svih ovih 500 plus hiljadu plus koliko god prijavi ukoliko želi da učestvuje. Ali, ne mora svih 500 plus hiljadu da budu članovi radne grupe. To jednostavno nije moguće i vi to dobro znate. Onda to nije argument. Neko smatra da nije dovoljno zastupljen. Javna rasprava služi da svako može da bude zastupljen tačno onoliko koliko hoće da bude zastupljen, ne više i ne manje od toga. To zavisi samo od njegove aktivnosti.
Na svaki od amandmana koje ste rekli, odnosno primedbi, kako vi kažete, imate konkretna objašnjenja na više stranica teksta, za svaki je dato. Dakle, ovaj zakon ima 15 članova, a mislim da smo obrazloženja dali na jedno 19 stranica. Ali dobro, tako treba da bude. To govori o našoj ozbiljnosti, ali poštujte tu ozbiljnost. Zaista se radilo, zaista se trudilo. Sve je obrazloženo zašto i kako.
Kada je u pitanju oko psa asistenta, vidite, ovim zakonom je jasno predviđeno i izjednačen je status i psa vodiča i psa terapeuta i psa asistenta i bilo koje druge vrste psa, u smislu da pas ima svoj radni karakter kakav je predviđen ovim zakonom.
Hajde još jednom da ponovimo. Ovo je zakon o kretanju. Ovo nije zakon o psu. Ovo nije čak ni zakon koji reguliše obuku psa. Ovo je zakon koji se odnosi na kretanje sa psom vodičem. Njegova prvenstvena uloga je da reguliše tu materiju, da reguliše to da možete sa psom vodičem da ulazite u javne i privatne objekte, na koji način to radite. Obuka pasa, obuka instruktora, obuka slepe i slabovide osobe za korišćenje tog psa se reguliše drugim zakonima ili drugim pravilnicima. Ovo nije zakon o psu. Ovo je zakon o kretanju uz pomoć psa. Hvala.

Jedino ako je nepristojan i onaj koji koristi ovaj zakon u dnevno-političke svrhe, a druge ljude optužuje za cinizam i tome slično.
Moram vas podsetiti da je rasprava o zakonu tekla vrlo korektno, u skladu sa temom dnevnog reda, dok poslanici pojedini nisu odlučili da bi bilo dobro da pokušaju da se obrate nekom svom biračkom telu i, naravno, da bace blato na nekog drugog. Ali, dobro, to o svakom govori, i ono što kaže i njegovo ponašanje. Dobro bi bilo ne koristiti ovakve zakone i ovakve stvari za dnevno-političke svrhe.
Govorite o pristupačnosti. Da vas je i malo zanimalo to što govorite, vi biste znali da je jedna javna rasprava održana u Udruženju slepih i slabovidih, koja ima problem sa pristupačnošću za osobe sa invaliditetom koji koriste kolica, a druga je održana u prostorijama Saveza invalida, gde postoji potpuna pristupačnost za kolica. Ali, to vas ne zanima, ne zvuči dobro. To uopšte nije važno. Dakle, da, pristupačnost postoji i postojala je, ali nije vam bilo važno. Žao mi je što se već razgovara na ovom nivou. Nadam se da ćemo se vratiti zakonu.

Znate kako, bila je noć…

Vidite, nije obaveza svih ministara u ovoj Vladi da sede u parlamentu, ali je obaveza svih poslanika da sede u parlamentu sve vreme. Kao što vidimo, ovde opet ima više ministara u Vladi nego poslanika opozicije. Ali, mi ćemo, naravno, sa zadovoljstvom, iz poštovanja prema svom parlamentu, biti ovde i pokušavati da odgovorimo na svako pitanje, ali nemojte nam zabranjivati onda da odgovorimo na vaše pitanja.

Ovde su se pominjali troškovi putovanja. Već smo jednom govorili o tome, ali valjda je bila noć pa je malo ko gledao, pa bi gospoda da pokušaju još jednom da pričaju o tome, pa da im damo još jednom potpuno isti odgovor koji je jedini tačan.

Ministarstvo koje vodim, između ostalog, ne samo što ima neuporedivo manji budžet za putovanja nego recimo Bojan Pajtić, ali ministarstvo koje ja vodim učestvuje u 35 poglavlja u Briselu, 35, i pretpostavljam da to smatrate dobrim. Smatrate dobrim odlaziti tamo i boriti se za interese naše zemlje i za otvaranje nekog poglavlja.

Naravno, u ovu cifru ulazi i svaka markica za svaku sekretaricu i za svakog zaposlenog i to su naši troškovi putovanja. Budite precizni kada govorite o tome. Nemojte pokušavati da pravite ono što zaista nije, a da ne govorimo o tome što smo mi, u mom ministarstvu, čak sebi ukinuli dnevnice i kada idemo u inostranstvo i u zemlji.

Vaši su me poslanici kritikovali zbog toga smatrajući da to nije u redu, ali mi smo ukinuli dobrovoljno, mi smo ukinuli sami sebi dnevnice da bismo štedeli. Nisam siguran da se u pokrajinskoj ili nekoj drugoj administraciji takve stvari dešavaju. To je isto kao kad je jedan poslanik ovde pokušavao da napadne naše ministarstvo zbog…

U redu. Nastaviću. Hvala.

Evo, ja želim da se izvinim. Izvinite što sam vam rekao da bi bilo dobro da poslanici opozicije sede u klupi kao poslanici većine.

Izvinite, molim vas, što ste za svoju platu trebali da budete ovde. Izvinite, nemojte da se ljutite, nikada to više neću uraditi. U ministarstvu koje ja predvodim ljudi sede ili rade osam sati onoliko koliko treba da sede i rade i malo je opravdanja da odu sa svog radnog mesta.

U redu, vi imate opravdanje, izvinite molim vas, pogrešio sam, ne morate uopšte da budete u parlamentu, ne morate da sedite nigde, ne morate ništa da radite, to je sve vaše pravo, stvarno se izvinjavam, više mi se ovo neće ponoviti.

Vidite, najlakše bi bilo da smo uradili isto ono što su uradile vlade pre nas, a to je da se lepo zadužimo za nekoliko milijardi i odložimo problem za par godina, povećamo plate i penzije i budemo srećni. To je najlakše.

Najteže je bilo reći ono što se mora reći – istina. Situacija je takva kakva jeste, ovo su mere i ovo je način. Te mere i taj način je opet urađen tako da zaštiti najsiromašnije, jer 60% penzionera nije ni dotaknuto, najniže zarade nisu ni taknute. Ali dobro, najlakše je reći – evo mi ćemo da vam povećamo plate i penzije. Bio bih najsrećniji kada bi se administrativnom merom usvajanjem amandmana povećale plate i penzije i napunio državni budžet – bravo. Rešeno, dogovoreno. To naravno nije moguće.

Ekonomski govoreći, hoćete da povećate plate i penzije, a u isto vreme hoćete da povećate PDV. Dakle, ono što oduzmete od plata, što ste dali i platama i penzijama oduzećete im na PDV. Šta smo dobili time? Radi se to i na drugi način. Povećate inflaciju, pa povećate koliko hoćete plate i penzije, ali od inflacije zaista obezvredite i ono što imamo.

Dakle, nije stvar presipati iz šupljeg u prazno, stvar je ostvariti konkretne mere uštede, stvar je doći do situacije takve kakva ona jeste i rešavati je. Najlakše je sada govoriti, svima ćemo povećati plate i penzije. Što to niste radili? Zašto se niste odgovorno ponašali kada ste bili u poziciji? Koliko decenija je potrebno da biste dokazali šta znate? Koliko decenija je još potrebno da bi ste nas doveli u tu zemlju dembeliju o kojoj ste sve vreme ovde govorili?

Neke stvari jednostavno nisu moguće. Hajde da budemo realni, da budemo praktični i da govorimo onako kako je moguće. Hvala.

Samo da primetim da mi imamo konstantan problem sa orijentacijom. Dakle, da li hoćete da ukidamo subvencije ili hoćete da ne ukidamo subvencije? Da li smatrate da se ne otpušta dovoljan broj ljudi ili smatrate da treba otpustiti manji broj ljudi? Stalno imamo taj odnos u kome se kritikuje i jedno i drugo, i levo i desno, te se hvali Fiskalni savet kada od nas traži veći broj otpuštanja, a onda se Vlada kritikuje što nije izvršila dovoljan broj otpuštanja. Kritikujemo se ovde što smo omogućili socijalni program. Pa čekajte, 14 godina preduzeća u restrukturiranju postoje i niko nije ni pokušao da reši taj problem. Evo, mi taj problem rešavamo. Kamo sreće da ga je neko rešio pre nas, Srbija bi bila zdravija i bolja zemlja.

Dakle, ne bi bilo loše da se opredelimo precizno da li smo za koncepciju ukidanja svega, gašenja svega, ili smo za koncepciju očuvanja svega što je do sada postojalo. Hvala.

Ta preduzeća se sistematski i planski uništavaju od 2000. godine. Na to sam mislio, ako vam je lakše.

To što ste ih nazvali preduzećima u restrukturiranju, gle čuda, iz političkih razloga, da biste skupili još neki glas, kao što ste dizali plate i penzije, e to već govori o vama, i zato ste izgubili izbore. Zato što je došlo vreme da se računi plate, i ni za šta drugo.

Tako da, nemojte uopšte oko toga. To vam je kao kad vi kažete kako smo mi smanjili subvencije, a od 2005. do 2013. godine subvencije su bile 100 evra po godini. Hvala.

Znate, preduzeću restrukturiranju su postala preduzeća u restrukturiranju i zato što su temeljno uništena i zato što su ih uništili oni koji su tada vladali ovom zemljom. Nikako drugačije. I naravno zato što nisu imali ni trunke hrabrosti da počnu da rešavaju problem preduzeću u restrukturiranju i onda to dođe danas na nas.

Ali, evo jednog sjajnog predloga. Mi imamo predstavnike raznih opozicionih partija koje su na vlasti u jednom važnom delu naše zemlje. Eto, im prilike da u svim javnim preduzećima na prostoru AP Vojvodine odmah sprovedu teške odluke, ne ove lake koje smo mi sproveli, već teške odluke da sprovedu. Ne znam šta ih sprečava, sprečavala ih je nešto svih ovih decenija, evo prilike da sada uradi da pokažu kako oni to znaju. Još uvek imaju priliku da pokažu koliko su izvanredni na vlasti i da reše problem prekobrojno zaposlenih u javnim preduzećima, da reše problem preteranih troškova, neefikasnosti, svega ostalog. Eto, prilike da pokažu koliko su bolji od nas.

Samo malo pojašnjenje, pošto sam se ja nekad bavio Kancelarijom za Kosovo i Metohiju. Treba svi da znamo da Vlada Republike Srbije obezbeđuje nadoknade za oko 40.000 davanja svakog meseca na Kosovo i Metohiji. Bez toga život Srba na Kosovu i Metohiji jednostavno ne bi bio moguć.

Vi vrlo dobro znate da je na nivou čuda da, recimo, neko ko živi u Orahovcu ili Velikoj Hoči pronađe posao van svoje sredine. To je potpuno nemoguće. Mislite li da postoji albanski butik koji prima Srbe iz Orahovca da rade kod njega? Dakle, dok god je takvo stanje, a ono traje, Vlada Republike Srbije ima dužnost i obavezu da brine o Srbima na Kosovu i Metohiji, i ona to na ovaj način radi.

Dakle, najveći deo tog budžeta, siguran sam da se preko 90% tog budžeta, odnosi isključivo na plate, socijalna davanja i na razna druga, opet, neposredna davanja za Srbe na Kosovu i Metohiji. Tako da, to zaista ne bi trebalo ni dirati.

Nemam nikakvu dilemu da Vlada Republike Srbije treba da nastavi sa finansiranjem života i rada Srba na KiM.

Kada ste pominjali Srbe sa KiM, koji su u Vladi na osnovu odluka koje smo povukli iz Briselskog sporazuma, to nisu krpene lutke, one ne pripadaju meni, ne pripadaju vama, oni pripadaju Srbiji i Srbima.

Oni se i tamo nalaze zato što je Vlada Republike Srbije, i zato što Srbija smatra da treba da budu tamo. Oni su sa liste „Srpska“, ne sa bilo koje druge liste. I, nemojte da svađate Srbe sa KiM to je stvarno pogrešno.

Socijalna politika i socijalna prava su jedinstvena kategorija na celoj teritoriji Republike Srbije i ne mogu se voditi za jedan okrug ili se voditi samo za jedan grad ili na bilo koji drugi način.

Dakle, socijalna prava se odnose na građane, ne odnose se na teritoriju. Shodno tome, tako se moramo ponašati, i tako se ponašamo i u ovom budžetu.

Kada već govorimo o socijalnoj zaštiti, moramo još jednom naglasiti da je ovo socijalno odgovoran budžet, 30% ovog budžeta odlazi na prava iz oblasti socijalne zaštite. Nismo umanjili ni za jedan jedini dinar nijedno socijalno pravo, od naknada hraniteljima do dečijeg dodatka ili novčane socijalne pomoći, ni jedan jedini dinar. Najlakše bi sada bilo reći - kako je moguće da nećete da glasate, a ja predlažem da za milijardu povećamo budžet i da ga podelimo svim porodiljama? Pa, divno zvuči, ali to je zaista viša demagogija, nego što je bilo šta što zaista pomaže građanima.

Socijalna prava nemaju veze sa teritorijom, imaju veze sa zemljom i sa svakim građaninom koji ovde živi. Hvala.

Mi smo svakako, i to se vidi po rešenjima u ovom budžetu, naglasili da će iduća godina, što se zapošljavanja tiče, biti upravo okrenuta mladima, na prvom mestu. Kao prilog tome mogu da vam kažem da je Nacionalna služba zapošljavanja povećala svoj budžet za aktivne mere zapošljavanja za više od milijardu dinara. Prošle godine, odnosno u prošlom budžetu smo imali iznos od  milijardu i 800 miliona i 600 miliona dinara za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, a sada imamo dve milijarde i 800 miliona, plus 500 miliona dinara za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Predvideli različite podsticaje za nova zapošljavanja, tako da u zavisnosti u kojoj opštini se nalazite, imate podsticaje od 150.000 do 250.000 dinara, a za osobe sa invaliditetom od 180.000 do 300.000 dinara. Za mlade, koji su završili najmanje srednju školu, a nemaju iskustvo, nemaju staž, obezbedili smo mogućnost da subvencionišemo delom njihovo primanje, koje će dobiti u periodu stručnog usavršavanja u roku od šest meseci, a posle toga poslodavac ih zadrži još šest meseci.

Takođe smo kroz aktivne mere zapošljavanja opredelili takve obuhvate da očekujemo da će 130.000, tačnije 129.542 lica biti zaštićena iduće godine i obuhvaćena merama, aktivnim merama zapošljavanja. Najveći broj njih će upravo biti mladi.