Znate, sada se opet vraćamo na ono da treba pročitati sve, ne samo ono što vam u odgovarajućem trenutku politički odgovara.

Dakle, nije moguće, nije moguće otpustiti trudnicu na isti način, kao bilo koga drugog. Imate član 187. pročitajte ga - za vreme trudnoće, porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta, odsustvo rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.

Vrlo precizno je rečeno, samo stav 1. i 2. ovog zakona, a tamo imate nekih 14, 15 stavova. Dakle, nije tačno. Ne možete. Zaposleni iz stava 1. ovog člana rok koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se itd. Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavno je ako na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavac bilo poznato po osnovu stava 1.

Dakle, ne možete trudnicu otpustiti ako je napravila prekšaj pre nego što je bila trudna. Onog momenta kada je trudna ona postaje pravno nedodirljiva. Jedini način jeste da učini krivično delo, zato se ovde precizno to navodi, ništa drugo. Imate vrlo precizno, pročitajte to. Imate član posle toga gde vrlo jasno to obrazlažete.

Jedini način jeste da učini krivično delo. Zato se ovde precizno to navodi. Ništa drugo. Imate vrlo precizno, pročitajte to. Dakle, imate član posle toga gde vrlo jasno to obrazlažete.

Znate, ta odredba o trajanju od šest meseci dobra, plemenita i, nažalost, po praksi i po stavu sudija apsolutno neprimenljiva. Sada se ovde postavlja pitanje da li ćemo da zadržimo nešto što nema baš nikakvog utemeljenja u praksi i apsolutno se ne poštuje i pravićemo se da je to u stvari nekakva brana, a nije nažalost brana ničemu. To je kao kad kažete, ili kao kad kažemo da je društvena svojina najpravedniji oblik svojine. Jeste i ukinuli smo je zato što je tržišno neodrživa.

To ne menja činjenicu da je društvena svojina pravednija od svih drugih oblika svojine, kao što ni ovo ne menja činjenicu da bi bilo sjajno da se to dešava u šest meseci, ali nažalost ne dešava se nikada.

Pokušali smo da uradimo neke druge stvari, od uvođenja izvršne isprave, po kojoj su, kao što znate 95% svih radnih sporova, sporovi u oblasti naknade zarada, tu se ubrzava, pa smo, recimo, rok za pokretanje postupka smanjili sa 90 dana na 60 dana. Dakle, da se i to koliko god možemo maksimalno ubrza, ali ovo je samo da budemo pošteni. Taj rok od šest meseci, ma koliko dobro zamišljen i plemenito zamišljen, jednostavno nije bio moguć.

Postoje možda neki drugi mehanizmi o kojima ćemo, ja se nadam, jednog dana raspravljati u ovom parlamentu, a to je uvođenje sudova rada. To je Nemačka. Tamo postoji taj mehanizam i onda specijalizovani sudovi i to tako tamo funkcioniše. Ne samo tamo, naravno. Da li će to biti moguće, da li će biti spremnosti­? Ko zna. Evo, govorim ono zašta sam siguran da bi značajno smanjilo trajanje sporova u oblasti radnih odnosa i da bi to bilo to rešenje. Ostavimo to pred sobom, a ovo je moje obrazloženje. Hvala.

Vrlo kratko.

Kao što znate, kada se usvoji Zakon o PIO, on će početi da važi od 1. januara, ali nema nijednog razloga da Upravni odbor PIO i Nadzorni odbor PIO nastave da funkcionišu sve do 1. januara.

Dakle, ovim predviđamo različite rokove. Odmah od proglašenja ovog zakona u „Službenom glasniku“, on će početi da proizvodi efekte na Upravni odbor PIO i na Nadzorni odbor PIO. Samo da znate, to je 28 ljudi, u kojima je Vlada Republike Srbije imala dva čoveka, slovom i brojem, a to zadovoljstvo nas je ukupno koštalo blizu dva miliona dinara mesečno. Dakle, samo usvajanjem ovog amandmana uštedećemo preko 55.000 evra.

Da, prihvatam, naravno.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama se nalazi veoma važan zakonski predlog, tačnije veoma važne izmene i dopune Zakona o radu.
Predlog zakona o radu za svoj cilj ima prvenstveno stvaranje uslova za postojanje poslovnog okruženja koje će omogućiti porast stranih i domaćih investicija, ubrzanje restrukturiranja privrede i povećanje produktivnosti i konkurentnosti naše privrede.
Postojeći Zakon o radu je donet još 2005. godine i za sve to vreme pokazao je značajan niz nedostataka, ponekad nepreciznosti, nelogičnosti, kao i potrebu unapređenja radno-pravnih instituta, koje bi doprinele potpunijoj zaštiti prava zaposlenih, ali naravno i potreba privrede.
Ovaj zakon nije doprineo povoljnijem poslovnom ambijentu, posebno ne kreiranju novih radnih mesta, a sa druge strane nije uspeo da spreči gubitak radnih mesta velikog broja zaposlenih.
Proces pridruživanja Srbije EU zahteva reviziju postojećih zakonskih rešenja i dalje usaglašavanja sa osnovnim pravima zaposlenih koja su garantovana mnogobrojnim konvencijama Međunarodne organizacije rada koje je ratifikovala Republika Srbija i koje su sastavni deo njenog pravnog poretka.
Razlozi izmene zakona, koji su vezani za potrebe privrede, ogledaju se u činjenici da radno zakonodavstvo utiče na funkcionisanje privrednih subjekata, na troškove poslovanja, zarade, druga primanja, obim administrativnih poslova kod poslodavca, odnos poslodavca i zaposlenih itd. Nužno unapređenje zakonodavnog okvira treba da pruži doprinos privlačenju poslovanja i investiranja u Srbiji, kao i prevazilaženje ekonomske krize. Prosto rečeno, treba da povećamo zapošljavanje.
Predlog za promene radnog zakonodavstva ne mogu se samo rukovoditi potrebama privrede. One moraju da budu usmerene i na uspostavljanje ravnoteže između interesa zaposlenih i poslodavca. U tom smislu, izmenama zakona posebna pažnja je posvećana očuvanju i unapređenju zaštite interesa zaposlenih i njihovo fundamentalno pravo na odgovarajuću naknadu za rad, ograničeno radno vreme, plaćeni godišnji odmor i druga odsustva, zaštita od diskriminacije, zaštita i materijalna podrška od gubitka posla, pravo na kolektivnu i individualnu zaštitu zaposlenih, pravo na kolektivno pregovaranje i informisanje zaposlenih, kako neposredno, tako i preko svojih sindikalnih predstavnika.
Glavne izmene koje će ove zakon doneti tiču se načina obračuna otpremnina, preciziranje uslova pod kojim je moguće dati otkaz, detaljnije regulisanje zakonskih posledica nezakonitog otpuštanja, zaštite materinstva i osoba sa invaliditetom, efikasnije vršenje inspekcijskog nadzora.
U skladu sa čvrstim opredeljenjima Vlade, ovim zakonom je izvršeno delimično usklađivanje sa direktivama EU, kojima se uređuje organizacija radnog vremena, rad sa nepunim radnim vremenom, rad na određeno vreme i obaveza poslodavca da informiše zaposlene o uslovima koji se primenjuju na ugovor o radu ili radni odnos sam. Izmenama i dopunama u ovom delu podstiče se kolektivno pregovaranje o dobroj volji. Osnovni instrument za regulisanje prava i obaveza zaposlenih je kolektivni ugovor. Ova novina je uvedena da poslodavac ne može da donese pravilnik o radu, ako se ne prihvati inicijativa sindikata za pristupanju kolektivnom pregovaranju.
Značaj socijalnog dijaloga za svako društvo je nesporan, jer za cilj ima prevenciju sukoba, postizanje socijalnog konsenzusa, izgradnju poverenja između različitih interesnih grupa i brži ekonomski prosperitet.
Navedenim izmenama i dopunama omogućena je veća zaštita zaposlenih, pre svega kroz obavezu poslodavca da obavesti zaposlenih o uslovima koji se primenjuju na ugovor o radu, i to: obavezno dostavljanje primerka ugovora o radu zaposlenom posle njegovog potpisivanja, što do sada nije bio slučaj. Takođe, u cilju zaštite zaposlenih, izvršeno je preciziranje obaveze elementarnih ugovora o radu, a u skladu sa međunarodnim standardima, a istovremeno je rasterećena privreda kroz ukidanje nepotrebnog administriranja.
Rad na crno predstavlja jedan od gorućih problema naše privrede, a od koga štetu imaju i radnici i država, ali i poslodavci koji legalno posluju, pa na taj način jako teško mogu da se nose sa nerealnom konkurencijom. Stoga je posebna pažnja posvećena borbi protiv rada na crno. U tom smislu, radi kontrole zakonitosti rada, uvedena je obaveza čuvanja ugovora o radu i svih drugih ugovora u mestu rada zaposlenog. Ovim se obezbeđuje sprečavanja zloupotrebe radnika kroz rad na crno, uz istovremeno isticanje mogućnosti isplativosti novog zapošljavanja.
U dosadašnjoj praksi radni odnos na određeno vreme zasnivao se na godinu dana, a po isteku tog roka prekidao se i zamenjivao se ugovorom van radnog odnosa, ugovor o privremenim i povremenim poslovima, što je nepovoljnije za zaposlenog, jer za vreme rada po ugovoru van radnog odnosa ne ostvaruje sva prava koja je po osnovu ugovora o radu ostvarivao.
Predloženim rešenjem poslodavcu se pruža mogućnost zaključivanja ugovora na određeno vreme do 24 meseca, a pod određenim uslovima najduže do tri godine, što bi mnogo poboljšalo situaciju na tržištu rada, a time bi se i podstaklo zapošljavanje.
Značajna novina koja omogućava zapošljavanje na određeno vreme lica koja spadaju u kategoriju teže zapošljivih, a to su lica koja ispunjavaju jedan od uslova za sticanje prava na penziju, ali im nedostaje pet godina.
Značajna je i odredba kojom se omogućava novoosnovanim poslodavcima da zapošljavaju na određeno vreme do 36 meseci dok poslovanje ne dostigne određeni nivo, kada taj isti poslodavac bude mogao da zapošljava lica na određeno vreme, sa jedne strane, a zaposlenima se omogućava da ima izvesnost statusa zaposlenih na duži vremenski period kojim omogućava planiranje eventualnog zaduživanja kod banaka, krediti, itd.
Propisuje se i slučaj zaključivanja ugovora o radu na određeno vreme za rad na projektima, kao i slučaj zapošljavanja stranaca koji imaju vremenski ograničene dozvole boravka rada, što je sve do sada stvaralo velike probleme u praksi. Ovakvo rešenje je prilagođeno kretanjima na tržištu rada i postojećem ekonomskom okruženju. Procena je da bi se u ovom pravnom okviru poslodavci opredeljivali za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme, a ne bi pribegavali drugim vidovima radnog angažovanja koja su nepovoljnija za zaposlene ili, još gore, radu na crno.
Potrebama radnog vremena preciziraju se pojmovi radnog vremena, punog i ne punog radnog vremena, kao i prekovremeni rad, čime se vrši usklađivanje sa direktivom Evropskog parlamenta i Saveta Evrope 2003/88 u delu koji se odnosi na način definisanja radnog vremena i dužine prekovremenog rada. Pravo na odmor od 30 minuta ima i zaposleni koji radi najmanje šest časova dnevnog, a ne samo zaposleni koji radi puno radno vreme. Takođe, zaposleni koji radi duže od 10 časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 45 minuta. Pravo na nedeljni odmor produžen je na 36 časova, neprekidno, a odmor između dva radna dana je podeljen na 11 časova, umesto dosadašnjih 10 časova.
Izmenjena je odredba kojom se definiše godišnji odmor i ima za cilj veći stepen garantovanja prava na godišnji odmor, kraće rokove za sticanje prava na godišnji odmor, umesto posle šest meseci, sada se stiče pravo na godišnji odmor posle jednog meseca rada, naravno, srazmerno, uz mogućnost da se na zahtev zaposlenog odmor koristi u više delova, kao i nadoknadu štete samo u slučaju prestanka radnog odnosa, što predstavlja usklađivanja sa Konvencijom Mora 132 o plaćenom godišnjem odmoru.
Otklanja se mogućnost prenošenja godišnjeg odmora stečenog kod jednog na drugog poslodavca, što je u praksi stvaralo velike probleme i novog poslodavca opterećivalo u smislu obaveze da omogući zaposlenom da iskoristi godišnji odmor, iako je isti stekao kod drugog poslodavca.
Obaveza svakog poslodavca je da zaposlenom omogući uživanje pripadajućeg godišnjeg odmora, a ne da tu obavezu prebacuje na drugog poslodavca. Radi rasterećenja poslodavca od nepotrebne administracije uvedena je mogućnost dostavljanja rešenja o godišnjem odmoru u elektronskoj formi. Način donošenja rešenja u slučaju korišćenja godišnjeg odmora kod poslodavca ili nekog dela je pojednostavljeno.
Zaštita zaposlenih je svakako pojačana. Posebno je pojačana zaštita materinstva i osoba sa invaliditetom. U pogledu zaštite materinstva predlaže se da se zaštita proširi na zaposlenu koja doji dete. Dakle, ne samo na trudnicu, već i na dojilju. Predlaže se da se zaposlena žena za vreme trudnoće, kao i zaposlena koja doji dete, ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta.
Takođe, uvedeno je da zaposlena za vreme trudnoće ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada u toku dana radi obavljanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoćom određenih od strane izabranog lekara, a u skladu sa zakonom, a o čemu blagovremeno mora obavestiti poslodavca. Ništa od ovoga nije ranije bio slučaj.
U pogledu zaštite zaposlenih sa zdravstvenim smetnjama i osoba sa invaliditetom uvedena je obaveza poslodavca da im obezbedi drugi odgovarajući posao. U slučaju da poslodavac nema odgovarajući posao zaposlenom može otkazati ugovor o radu po osnovu tehnološkog viška uz obavezu isplate otpremnine ili obezbeđivanja odgovarajućeg posla kod drugog poslodavca. Ovo rešenje je svakako povoljnije za ovu kategoriju zaposlenih, jer do sada nisu imali pravo na isplatu otpremnine u ovim slučajevima, već je mogao da prestane radni odnos zbog toga što nemaju potrebnu sposobnost za obavljanje posla koji rade zakonom je propisan otkazni rok bez isplate otpremnine.
Da bi se izbeglo kumulativno određivanje uvećanja zarade po osnovu rada noću i rada u smenama, brisano je pravo na obavezno uvećanje zarade po osnovu rada u smenama, ali je određeno da su poslodavac i zaposleni, odnosno da poslodavac i sindikat mogu i trebaju da ovu oblast urede u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, dakle, kolektivnim ugovorom.
Nije svaki smenski rad isti i zato i ne može biti regulisan na isti način. Na taj način omogućuje se sindikatima i poslodavcima da se sporazumeju da zbog specifičnosti poslova ili uslova u kojima se poslovi obavljaju, smenski rad dodatno vrednuje kroz uvećanje zarade, ako ne može u potpunosti da se vrednuje kroz osnovnu zaradu.
Izvršeno je preciziranje tako da se uvećanje zarada za minuli rad obračunava najmanje 0,4% od osnovice, pri čemu se uvećanje zarade po osnovu minulog rada kao nagrada za lojalnost poslodavcu obračunava samo na osnovu vremena provedenog u radnom odnosu kod poslednjeg poslodavca. Poslodavac, prethodnik u slučaju statusnih promena kod povezanih lica, holding i koncerni u skladu sa zakonom.
Precizira se način određivanja minimalne zarade time što se ista određuje na osnovu minimalne cene rada i vremena provedenog na radu, a ista sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Uvodi se obaveza poslodavca da samostalno ili u saradnji sa sindikatima utvrdi razlog donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade, kao i obaveza poslodavca da po isteku roka od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade, obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.
To znači, da u svakom konkretnom slučaju uvođenje minimalne zarade može biti predmet kontrole i osporavanja od strane zaposlenih, sindikata, a u cilju sprečavanja neopravdanog uvođenja niskih zarada.
Izričito je predviđeno da zaposleni koji prima minimalnu zaradu, poslodavac mora da isplati uvećanu zaradu za rad na dan praznika, koji je neradni dan, za rad noću, za prekovremeni rad, i po osnovu minulog rada.
Izvršena je izmena referentnog perioda za obračun naknada zarada sa tri na 12 meseci. Ovo je iz razloga što se prema važećem rešenju događalo da zaposleni koji su odsustvovali sa rada i po tom osnovu na ime naknade zarade u zavisnosti od perioda u toku godine, kada se ostvaruje pravo na naknadu zarade. Smatramo da će na ovaj način sistem naknada zarada učiniti pravičnijim i efikasnijim, s obzirom da će se kao referentni period uzimati zarada ostvarena tokom čitave godine.
Utvrđena je obaveza poslodavca da zaposlenom utvrdi otpremninu najmanje u visini dve prosečene zarade u skladu sa opštim aktom. Važeće rešenje kojim se obavezuje poslodavac da zaposlenom prilikom odlaska u penziju isplaćuje najmanje trostruki iznos prosečne zarade u Republici Srbiji, prestavlja ograničavajući faktor za poslodavce koji žele da zapošljavaju lica sa iskustvom, a koja su najčešće lica pred penzijom.
Takođe, ovo je u praksi stvaralo problem malih poslodavaca, kao i poslodavcima sa finansijskim poteškoćama kojima je nametnuto da isplaćuju otpremninu koja je premašivala iznos zarade koju je zaposleni primao poslednjih šest meseci.
Takođe, u cilju smanjivanja troškova administracije u skladu sa tehničkim mogućnostima poslodavca data je mogućnost da se obračun zarade i naknade zarade u celosti može dostavljati zaposlenom u elektronskoj formi.
Najznačajnija novina u Zakonu o radu je da obračun zarade i naknade zarade koju je poslodavac dužan da isplati zaposlenom predstavlja izvršnu ispravu. To znači da će zaposleni moći da u izvršnom postupku bez vođenja dugog sudskog spora dobije svoju neisplaćenu zaradu. Zaposleni konačno postaje vlasnik svoje zarade, a broj sudskih postupaka povodom neisplaćenih zarada će, bez sumnje, biti smanjen.
Pored toga kako bi se sprečila eventualna zloupotreba predviđeno je da zaposleni kome zarada i naknada zarade isplaćena u skladu sa obračunom zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost te iste.
Glavni cilj ovih izmena bio je sprečavanje zloupotrebe, koje su se dešavalo u praksi, da se više puta isplaćuje otpremnina istom zaposlenom za ceo radni vek. Istovremeno ograničavanje isplate otpremnina samo na period proveden u radnom odnosu kod poslednjeg poslodavca treba da doprinese podsticanju zapošljavanja, naročito starijih lica, kao kategorije teško zapošljivih.
Poslodavci su do sada izbegavali zapošljavanje starijih, upravo zbog obaveze isplate otpremnina za ceo radni vek. Ovakvim odredbama ni u kom slučaju se ne ograničava poslodavcu da u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima obezbedi veći iznos otpremnine.
Prilikom isplate otpremnine, vreme koje je zaposleni proveo na radu kod prethodnog poslodavca, u slučaju statusnih promena, i kod povezanih lica, koncerni, holdinzi, društva sa uzajamnim učeššćem u kapitalu, uzimaju se u obzir. Ovim se obezbeđuje zaštita zaposlenih koji mimo svoje volje, usled promene pravne forme, prelazi na rad kod drugog poslodavca.
Takođe, u prelaznim i završnim odredbama, propisano je da period za koji se utvrđuje otpremnina za zaposlene u preduzećima u restrukturiranju kojima je taj status utvrđen do dana stupanja na snagu može da se utvrdi drugim propisima.
Izmenama ugovora o radu - ugovor o radu se pojednostavljuje, procedura za ponudu aneksa, smanjuje se nepotrebna administracija, ali je pojačana zaštita zaposlenih uvođenjem prava zaposlenog da u sudskom postupku protiv otkaza ugovora o radu zbog odbijanja ponude aneksa ugovora o radu, osporava i zakonitost samog aneksa ugovora o radu.
Uvedena je mogućnost premeštanja na druge poslove u hitnim slučajevima, bez aneksiranja ugovora o radu do 45 dana u roku od 12 meseci, pri čemu zaposleni zadržava svoju osnovnu zaradu, ako je to za njega povoljnije.
Zbog potrebe prakse preciznije da se neki od najčešćih slučajeva koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog i njegovog ponašanja, nepoštovanja radne discipline, ili eventualno povredu radne obaveze, donose se i ove odredbe. Ovo iz razloga jer se dešavalo da pojedini poslodavci u slučaju određenih povreda radnih obaveza i nepoštovanja radne discipline zaposlenima nisu mogli dati otkaz ugovora o radu, jer te slučajeve nisu predvideli opštim aktima i ugovorom o radu, što je bio uslov za otkaz ugovora o radu.
Na ovaj način odredbe koje se odnose na razloge za prestanak radnog odnosa su jasnije i neposredno primenjive, što je dobro i za preduzetnike i za one poslodavce koji nemaju opšte akte, ali i za sve druge jer smanjuju mogućnost zloupotreba. Time se stvara pravna sigurnost i za zaposlene i za poslodavce, jer su sada jasno definisana ponašanja koja će biti sankcionisana.
Takođe, uvedene su i druge mere pored otkaza, kao što su novčana kazna, udaljenje sa rada i opomena, što daje veću mogućnost poslodavcu da zavisno od težine povrede izrekne odgovarajuću meru koja ne mora odmah da bude otkaz, to je potpuno novo.
Kod posebnih odredbi se briše starosna granica od 30 godina za obavljanje privremenih, povremenih poslova sa članom omladinske ili studentske zadruge već se ostavlja da se pitanje starosne granice za članstvo u omladinskim i studentskim zadrugama propisuje zakonom kojim se uređuju zadruge.
Brišu se odredbe u zaključivanju ugovora za zastupanje i posredovanje, jer su ovi ugovori regulisani Zakonom o obligacionim odnosima i odredbe o samozapošljavanju, jer se oblast preduzetništva reguliše posebnim zakonom. Važna izmena u ovom delu se odnosi na zaključivanje ugovora o stručnom osposobljavanju i ugovora o stručnom usavršavanju, kako bi se isti precizirali i sprečile zloupotrebe u praksi.
Do sada ugovori stručnog usavršavanja su bili često zloupotrebljeni od strane poslodavaca koji su angažovali lica po ovom osnovu bez nadoknade, bez zdravstvenog i penzijskog osiguranja i po više godina, pa su tako radnici obezbeđenja, portiri i tome slično radili ispod minimalne cene rada, sa jedne strane obarajući cenu rada, a sa druge strane kršeći njihova elementarna prva. Ovi ugovori nisu služili stručnom usavršavanju, što je sada sprečeno uvođenjem obaveze da se sprovedu samo u skladu sa programom donetim u skladu sa posebnim propisima.
Tema o kojoj je bilo puno razgovora i koja je na kraju i regulisana jesu kolektivni ugovori. Utvrđuje se mogućnost zaključenja posebnog kolektivnog ugovora na teritoriji republike u situacijama kada je osnivač javnih preduzeća ili javnih služba AP ili jedinica lokalne samouprave, utvrđuje se da ga tada zaključuje Vlada. Ovim bi se izašlo u susret dugogodišnjim zahtevima sindikata.
Predviđa se i zaključivanje posebnog kolektivnog ugovora za više poslodavaca, javna preduzeća i društva kapitala čiji je osnivač javno preduzeće i isti zaključuje javno preduzeće, odnosno organ koji ovlasti i reprezentativni sindikat. Ukida se zaključivanje posebnog kolektivnog ugovora za sportiste, trenere i stručnjake u sportu, s obzirom da se isti osnov nalazi u Zakonu o sportu.
Takođe se uvodi mogućnost da poslodavci pristupe kolektivnog ugovoru koji su zaključili drugi poslodavci ili udruženja poslodavaca. Do sada su poslodavci i udruženja poslodavaca morali da budu članovi udruženja poslodavaca da bi se na njih primenjivao zaključeni kolektivni ugovor. Ovim postupkom moći će da budu korisnici kolektivnog ugovora koji nisu neposrednog ispregovarali sa svojim sindikatima, ako njegove odredbe odgovaraju njegovim finansijskim i drugim mogućnostima.
Takođe, poslodavci će moći da odustanu od primene ovog kolektivnog ugovora na osnovu svoje odluke, bez otkaznog roka od šest meseci, koje obavezuje učesnike kolektivnog ugovora.
Usklađuje se odredba o proširenju dejstva kolektivnog ugovora sa međunarodnim standardima. Odluka o proširenom dejstvu kolektivnog ugovora donosi Vlada Republike Srbije na predlog ministra u čijoj se oblasti zaključi kolektivni ugovor, uz mišljenje Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije.
Uslovi za proširenje dejstva kolektivnog ugovora je izmenjen u delu koji se tiče procenta zaposlenih, na koji treba da se primenjuje kolektivni ugovor čije se dejstvo proširuje. Tako će umesto dosadašnjih 30% biti neophodno da kolektivni ugovor pokriva više od 50% zaposlenih u određenoj delatnosti, da bi Vlada Republike Srbije mogla da donese odluku o proširenom dejstvu.
Kako bi se obezbedila efikasnija primena Zakona o radu, predložene su i izmene koje se odnose na vršenje nadzora, ovlašćenja Inspekcije rada i kaznene odredbe.
Inspekcijski nadzor kao što već možete da vidite je svakako povećan. Glavni razlog prilikom rada na reformi propisa kojim se uređuju tržište rada i rani odnosi kao važnog, možda i najvažnijeg dela strukturnih reformi je promovisanje i otvaranje novih radnih mesta u privatnom sektoru za očuvanje neophodnog balansa između interesa poslodavaca i radnika.
Ministarstvo je organizovalo i učestvovalo u više okruglih stolova, preko 20, radionica i drugih događaja na kojima su socijalni partneri i druga zainteresovana lica predlagala određena rešenja. Svi predlozi su brižljivo razmotreni, a oni koji doprinose unapređivanju uslova rada i poslovanja su ugrađeni u test ovog zakona. Podršku prilikom izrade zakona pružila je Međunarodna organizacija rada u cilju pravilne primene međunarodnih standarda.
Vlada sve što je radila, radila je sa idejom da se dođe do kompromisa. Smatramo da će predloženim izmenama i dopunama zakona poboljšati uslove i poslovanje i stvoriti mogućnost otvaranja novih radnih mesta i prebacivanje zaposlenih iz crne ekonomije formalno. Istovremeno, smanjenjem troškova, rizik koje prate formalno zapošljavanje i davanje podsticaja zaposlenim i poslodavcima da rade i zapošljavaju na legalan način stvoriće se pravni okvir za postizanje rasta zasnovanog na zdravim osnovama.
Predloženim izmenama nije se išlo na štetu zaposlenih. Veliki broj rešenja predstavlja upravo zaštitne odredbe za zaposlene. Vlada nije predložila ovaj zakon kako bi otpuštala, već kako bi učinila zakon savremenim, sprovodljivim i obezbedila neophodnu ravnotežu između sveta rada i sveta kapitala. Usvajanjem ovog zakona približavamo Republiku Srbiju uspešnim i u modernim zemljama kakve želimo da postanemo. Hvala na pažnji.

Hvala. Samo nekoliko nejasnoća da razrešimo.
Kada je u pitanju zaštita trudnica, osoba sa invaliditetom, svaka zaštita i njihova prava su pojačana ovim predlogom zakona. Ne samo što kao i do sada trudnica i porodilja ne može da izgubi svoje radno mesto, postoji jedan način, nemojte da vas to zbunjuje – da krši zakon, ali, to je nešto, izvinite, što ne može da bude stvar vašeg zdravstvenog stanja odnosno drugog stanja, nego, to je kršenje zakona. Sama činjenica trudnoće apsolutno isključuje bilo kakvu mogućnost da bude otpuštena, ili da poremeti njen radno-pravni status.
Ovaj zakon ne samo što to garantuje, već proširuje određeni korpus prava i na dojilju. Dakle, dok žena doji, na nju se odnose posebna prava – da ne može da radi na mestu koje može u zdravstvenom smislu da utiče negativno na nju ili dete, ne može da radi prekovremeno, ne može da radi noću, ako na bilo koji način to utiče na zdravlje nje ili deteta.
Takođe, dodaje se još jedna norma – da porodilja, trudnica, dojilja, može da u radno vreme, u plaćeno radno vreme, vrši odgovarajuće lekarske preglede kod izabranog lekara, što je potpuna novina. Do sada to nije bila praksa. Dakle, samo je dužna da obavesti poslodavca o tome, i to je sve. Njoj je plaćen odlazak kod odgovarajućeg lekara.
Što se tiče osoba sa invaliditetom, do sada je bila praksa da ukoliko prestane potreba za poslom koji obavlja osoba sa invaliditetom, vi sada treba da mu nađete drugi posao. Poslodavac, ukoliko to nije mogao da uradi, on ga je jednostavno proglašavao tehnološkim viškom i otpuštao ga. Sada to više ne može. Sada je poslodavac dužan da nađe drugo radno mesto, a ako to ne može, on je dužan da mu isplaćuje odgovarajuću otpremninu. To do sada nije bila praksa.
I još jedna sitnica oko PIA. Naravno da izmene i dopune Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju ne mogu da reše ovaj problem o kome smo govorili. Jasno je da po ekonomskim kriterijumima vi imate milion i 700 hiljada penzionera, a po ekonomskim kriterijumima trebalo bi da budu tri zaposlena na jednog penzionera. To su evropski kriterijumi. To je pet miliona i 100 hiljada zaposlenih u zemlji u kojoj imate sedam miliona stanovnika. Priznaćete, jednostavno nije moguće. Zato država poseže za usporavanjem odlaska u penziju, a nikako za ukidanjem penzija, nikako za ukidanjem fonda. Ali, za usporavanjem, svakako. Kao što vidite, usporavanje se vrši vrlo umereno, vrlo oprezno. Tek 2032. godine izjednačavamo žene i muškarce na 65 godina.
Ali, ono što je takođe važno u ovom zakonu, važno je da činimo značajne uštede ne samo kroz zaustavljanje ili usporavanje posebno prevremenih odlazaka u penziju. Prošle godine je 53% muškaraca otišlo u prevremenu penziju. To nije nešto čemu baš možemo da se radujemo kada je naš budžet u pitanju.
Nije samo to ideja. Ideja je da kroz ograničavanje instituta beneficiranog radnog staža značajno ga učinimo svrsishodnijim. Beneficirani radni staž služi da onaj ko obavlja određene poslove koji su opasni po njega, po njegovo zdravlje, koji mu onemogućavaju da dočeka vreme kada bi neko drugi otišao u penziju, da ode ranije. Društvo mu se na taj način zahvaljuje za njegov odgovoran i savestan rad koji je težak, koji ima svoje posledice po njega i njegovo zdravlje, ali ne smemo to proširiti i na one koji se samo nalaze u istoj službi.
Kroz uštede o kojima govorim, mi računamo da će za 10 godina 5,35% bruto-društvenog proizvoda biti ušteđeno kroz ovo. Hvala.

  Samo da pojasnim neke stvari. Dakle, što se tiče minulog rada, minuli rad jeste nagrada za lojalnost poslodavcu. On je nagrada za vreme koje provedete kod određenog poslodavca, a on vam tu nagradu isplaćuje zato što imate određene veštine, određena iskustva koja su njemu bitna. To što ste pre toga radili negde drugde i to što se bavili možda nečim potpuno drugim, njemu jednostavno nije bitno. Mi nemamo načina, mislim imamo, država može sve, ali u ekonomskom smislu nemamo način da ga nateramo da vas nagradi za nešto što mu nije bitno u procesu proizvodnje. To je jednostavno tako.
S druge strane, minuli rad, nažalost ili na sreću, za većinu naših zaposlenih će ostati, jer ogromna većina naših zaposlenih radi, pogotovo oni koji su zaposleni u državi, pa sa povezanim preduzećima i tamo gde je osnivač Republika Srbija, ostaje isto. To možda nije dobro, jer bi trebalo, po svetskim iskustvima, tržište da bude mnogo fleksibilnije, da kroz život menjate mnogo više preduzeća, ali to jednostavno kod nije tako.
Dakle, za one koji su zaposleni u, kako kažemo, javnom sektoru, stvar se neće promeniti. Za ogromnu većinu stvar se ni malo neće promeniti, a za one koji su zaposleni u realnom ili u privatnom sektoru za neke hoće, ali za dobar deo njih.
Sada govorimo o iskustvima. Možemo vi i ja da stavimo šta god hoćemo u zakon, ali evo sada govorimo o iskustvima. Iskustvo je sledeće. Iskustvo je da ste vi sa privatnim poslodavcem zaključili ugovor o radu i da ste odredili kolika je visina vaše zarade. Kako je on tu zaradu prikazivao, to se ni sada neće videti. Po pravilu ste vi imali dogovor sa poslodavcem, vi radite za 50.000 dinara, a u tih 50.000 dinara je ulazilo i vaše iskustvo, ulazio i vaš minuli rad i ne očekujem da će se to menjati. Očekujem da će situacija biti slična.
Postoji čak i jedna delimična kompenzacija za minuli rad, a to je sa drugačijim rešenjem otpremnine za odlazak u penziju, pa i za tehnološki višak. Naime, do sada se obračun vršio tako što jedna četvrtina za prvih deset godina, a druga jedna trećina za sav ostali staž. Sada, se obračun vrši na jednoj trećini. Dakle, imate povećanje i tu će se ostvariti neki mali… Ne kažem da je to dovoljno, ali će se ostvariti neki mali višak i nešto će se uraditi.
Dakle, po pitanju zarada ništa nije promenjeno i to je nešto što smo dogovorili sa sindikatima i čega smo se držali. Ni računanje minimalne zarade, način obračuna minimalne zarade, godišnjih odmora, bonusa, regresa, toplog obroka, putnih troškova, ništa se nije promenilo. Potpuno isto kao što je vršeno u prošlom zakonu. Dakle, ni za jotu, ništa se nije promenilo. Jedina promena, jeste promena za minuli rad, a sada vam govorim kako smo to rešavali i do čega to ide.

Znate, vrlo je zanimljivo i vrlo je pošteno bilo da, bez obzira koja je frakcija DS, se podseti da Srbija ne postoji dve godine, ne postoji ni od petog oktobra, kao što mislite, ali hajde da se osvrnemo samo na taj period.
Pričate nekome o zapošljavanju partijskih kadrova. U vreme kada ste preuzeli vlast u ovoj zapaljenoj Skupštini imali ste osam hiljada zaposlenih ljudi u administraciji koja se odnosila na Srbiju i tada državnu zajednicu Srbije i Crne Gore. Našim dolaskom na vlast mi zatičemo 70 hiljada zaposlenih u državnoj administraciji, 70 hiljada. Kako su nastali? Mi smo ih zaposlili?! Mi smo produkovali sve te partijske kadrove?! Posledice vaše politike, ne samo povećanje penzija, ne samo povećanje plate, koje ste radili da biste dobili izbore… Uostalom, niste bili član Vlade, ali to vas ne iskupljuje, čitajte stenograme sa Vlade, gde vaš predsednik Vlade Mirko Cvetković kaže – ovo će nas odvesti direktno u bankrotstvo, a vaši ministri Dulić i Šutanovac mu dobacuju i kažu – nemaš pojma o čemu govoriš. Evo vidite, doveli su nas do bankrotstva. Samo od toga smo uplatili nekih osam milijardi evra. Da je to zarađeno, pa hajde, što da ne, svako od nas želi da živi bolje, da njegovi roditelji žive bolje, ali to su bili isključivo krediti pod najnepovoljnijim mogućim kamatama koje do dana današnjeg otplaćujemo. Sve ovo što radimo, radimo da bismo smanjili te kamate i da bismo izbegli te kredite.
Ne može onaj ko je sproveo pljačkašku privatizaciju da govori o radnicima. Sve je ovo samoodbrana od pljačkaške privatizacije. Vi govorite da je ovaj zakon naklonjen tajkunima, pa tajkunima koji su nastali u vreme pljačkaške privatizacije. Vašim tajkunima i te kako nisu naklonjeni.
Neverovatno da neko tako naklonjen evropskim vrednostima sa takvim prezirom govori o svim investitorima koji dolaze u ovu zemlju. Sa takvim gađenjem govorite o privrednim komorama. Sa takvim gađenjem govorite o predstavnicima evropskog kapitala, koji ovde, voleli to ili ne, zapošljavaju stotine hiljada ljudi. Prosto je neverovatno da se toliko gadite sopstvenog političkog programa. To je EU. Ovo je zakon koji podržava Evropska komisija. Ovo je zakon koji podržavaju apsolutno svi strani investitori. Da li treba da ih oteramo napolje? Da im kažemo da napuste zemlju? Da svima kažemo da ne zapošljavaju više ljude? Da li bismo voleli da imamo više domaćeg kapitala? Divno, ali u ovih 12 godina ste vrlo efikasno uspeli da kapital napravite ili pljačkaškim ili da ga jednostavno raspršite. Kažete – mi smo smenjivali ministre poljoprivrede. Jeste, smenjivali ste ih kada ne rade dobro, ali vaši su u zatvoru. Vaši ministri poljoprivrede su u zatvoru. Izvinjavam se, ne svi. Slažem se, izvinite, u pravu ste. To valjda nešto govori. Valjda govori kako ste radili i šta ste radili.
Nikako da čujem konkretne primedbe šta je to šta zaista krši prava našeg radnika. Minuli rad? To što se smanjuje. Nažalost, u Evropi nemate minuli rad. Mi ga zadržavamo. Ipak ga zadržavamo. U Evropi ga nemate. Jednostavno više ga ne priznaju. To ne postoji. Mi ga zadržavamo, kao i čitav niz prava.
Pitali ste me za penzije. Svake godine 0,25% BDP, svake godine. Za 10 godina 5,35. Toliko ćemo uštedeti od ovog zakona.
Nema javne rasprave. O ovom zakonu se raspravljalo, samo o ovim predlozima se raspravljalo preko pet meseci. Održano je više od 20 okruglih stolova. Razgovarano je sa svim sindikatima, sa svim poslodavcima, u Socijalno-ekonomskom savetu, u radnim grupama gde su bili predstavnici. Ne možete to da nam kažete vi koji ste Statut Vojvodine doneli bez i jednog jedinog sekunda javne rasprave. Najviši pravni akt koji donosi naša autonomna pokrajina. Niste se udostojili da ga raspravite sa nekim, nego ste ga samo doneli. Oktroisali, tako reći, a to je najviši pravni akt koji donosi autonomna pokrajina, a ne izmene i dopune jednog ili više zakona.
Da, voleo bih da pišemo zakon od početka i verujem da hoćemo, ali ovo je odgovor na vreme, ovo je odgovor vremena. Vrlo dobro znate da svi koji odlučuju danas o našoj sudbini, u investicionom smislu, su tražili ove promene. Tražio ih je život.
Ono što sebi mogu da prebacim, mogu da prebacim da možda nisam bio dovoljno istrajan kao ministar koji je odgovoran za ovaj zakon, pa da nisam sve institute života, koji se danas dešavaju, od agencija za zapošljavanje, itd, regulisao. Nismo, trebali smo. Trebali smo, ali iz poštovanja prema sindikatima, jer je za njih to bila donja granica preko koje nisu hteli da idu. Znate, 60 hiljada ljudi radi u tim agencijama. Najveća mana ovog zakona jeste što to nismo regulisali. Trebali smo da regulišemo, ali iz poštovanja prema socijalno-ekonomskim partnerima to smo ostavili za neko kasnije vreme i nadam se da će to biti vrlo brzo i da ćemo uspeti nešto da uradimo.
Osim toga da vam se veoma ne dopada činjenica da jesmo ostvarili istorijski uspeh na izborima, a i vi ste ostvarili istorijski uspeh na izborima, ne može se reći, osim te činjenice, nikako da čujem konkretno šta je to što krši prava radnika. Sedamdeset i dva posto, ako ćete zakonom brojeva da govorite, u ovom zakonu je usaglašeno sa predstavnicima sindikata, pa čak i prošireno dejstvo kolektivnog ugovora koji odjedanput više nije bio dovoljno dobar, a do pre nekoliko dana je bio glavna tema, bio je kamen spoticanja, bez proširenog dejstva nema ničega. Ubedili smo strane investitore da prihvate prošireno dejstvo kolektivnog ugovora. Ubedili smo domaće investitore da to urade. Ubedili smo domaće poslodavce da to prihvate. Odjednom to više nije bilo važno i odjednom više nema nikakve veze i to ništa ne pomaže našem zakonu.
Znate, sprovesti privatizaciju kakvu ste sproveli, uništiti potpuno srpsku privredu i nama reći da rasprodamo to što je ostalo, baš tako, to što je ostalo, ako je išta i ostalo, to što je nekim čudom preteklo, to što se nekim čudom nije uspelo prodati, pa sada govoriti da ćemo mi prodati ono što vi niste uspeli da rasprodate. Nije Srbija tako zaboravna.
Ponekad kad vam odgovara kažete da je to premalo, a ponekad kažete da je previše, ponekad kažete da je trebalo voditi javnu raspravu, ponekad kažete – o čemu ste uopšte pričali kad ništa zapravo niste ni promenili.
Dakle, izmene i dopune koje smo ovde predložili, koje smo predložili Srbiji, čuvaju radnika. Ne znam odakle odjednom takav strah da se navedu uslovi za otkaz. Jel bolje da ne znamo uslove pa da može da da otkaz kako ko hoće? Zašto bi bio strah ako se po prvi put jasno navede kako se gubi posao? Zašto je to tako strašno? Naprotiv, to odgovara zaposlenom, da zna da ga ne može otpustiti zato što mu se ne sviđa boja njegove kose, već tamo jasno piše zašto može da bude otpušten i pred sudom posle može da brani svoje pravo.
Zašto ne kažete da smo prvi put uveli jedan institut koji jeste revolucionaran, koji potpuno menja odnos radnika prema zaradi, a to je da obračunski list postaje izvršna isprava? Odjedanput radnik više ne mora da ide u skupa dokazivanja, ne mora da odlazi na sudove, ne mora da angažuje advokate, da čeka pet ročišta. Njegov obračunski list koji dobija na kraju meseca, bez obzira da li je plaćen ili nije plaćen, postaje izvršna isprava. To je kao menica. On dolazi na sud i samo je potrebno da se upari papir koji je poslodavac dužan da vodi. Ništa više. Tog momenta on ima zagarantovano pravo. Ne bi neki od tajkuna koji su nekad tako zdušno sponzorisali Demokratsku stranku sponzorisali u isto vreme koncerte narodnih pevačica, a da mu radnici iz rudnika štrajkuju zato što su im neisplaćene plate. Vidite, to se sada više neće moći desiti. Ako postoji novac na računu, a duguje se radniku taj novac, on će taj novac dobiti. Nadajmo se, ne svaki put ovim putem, nego da to bude prirodnija i normalnija komunikacija.
Sve što smo radili, da, radili smo da se novi ljudi zaposle. Kao što vidite, predstavnici svih relevantnih međunarodnih organizacija su rekli da nam treba fleksibilno tržište rada. Omogućili smo ga i eto prilike da sada to iskoristimo. Pljačkaška privatizacija je uzrok ovakve ekonomije, a onda partijsko zapošljavanje i kupovina izbora kroz povećavanje plata i penzija bez ikakvog ekonomskog utemeljenja. Oni koji su to radili, morali bi mnogo pažljivije da čitaju ovaj zakon i da vide šta su sve propustili da urade. Hvala.

Vidim da sa velikom tugom govorite – koji tajkuni, oni su kod vas. Šta se dešava? Nedostaju vam? Nema ih kod nas. Kao što dobro znate, za ove dve godine, da ima jednog, vi biste ga i te kako pronašli. Vi ste dizali iz pepela preduzeća koja ste prodali direktnom pogodbom. Dizali ste iz pepela privredu koju ste nasledili i prodali je kako ste znali i poklonili kome ste mogli.
Kakve ste vi to velike investicije doneli? I taj „Sartid“ je postojao pre. Nije ga napravila neka frakcija DS. Nije valjda da se desilo da ste nešto pre toga napravili?
Ono što je činjenica, to je da je u vašem mandatu, od donošenja i ovakvog, između ostalog, zakona o radu do danas otpušteno preko 380 hiljada ljudi. Upravo tako. To je činjenica. Činjenica je da ste nam ostavili zastrašujuće dugove, zastrašujuću administraciju. A kad govorite o otpremnini kod poslednjeg poslodavca, možda nismo dovoljno dotakli tu temu, to je zato da ne bi kadrovi DS uzimali po dva, tri puta otpremninu. Samo jednom u životu možete da uzmete otpremninu. A ne kako su vaši funkcioneri navikli, pa da uzmete 24 plate, napustite jednu administraciju, prebacite se na drugo radno mesto, odete u javno preduzeće, što ne smete da radite po tadašnjem zakonu, dve godine to niste smeli da radite, ali vi to uradite i sve bude u redu.
Vidite, to se više neće dešavati. Nažalost, to nije bilo nešto što je pripadalo običnom čoveku i što se dešavalo običnom građaninu, ali se dešavalo vašim funkcionerima. I kako se baš uvek dešavalo vašim funkcionerima? To su rupe o kojima možda treba da razmišljate i to su rupe u pamćenju o kojima treba da govorite.

Ovo je još jedna diskusija u kojoj je Zakon o radu kolateralna šteta, onako usput. To je kakav takav povod da se dođe do govornice, a onda se kaže sve što nema nikakve veze sa Zakonom o radu, ne da se ni jedna primedba na Zakon o radu, ali na to smo već navikli da slušamo.
Ono što želim da kažem, verovali ili ne, svet sluša šta mi ovde govorimo i kada čuje da se o našoj državi govori da je korumpirana od portira do predsednika Republike, onda stvarno ne privlačite investitore, onda sa takvim ocenama stvarno možete da oterate nekog i da ne uradite apsolutno ništa drugačije. Da li je tako strašno što hoće da dođe neko da izgradi „Beograd na vodi“? Šta, ne valja tri miliona evra? Da li je to neka sramota? Da li treba da se stidimo toga ili što smo dobili milijardu evra od tih istih prijatelja koje smo zaslužili ničim, zaslužili radom Aleksandra Vučića i ničim drugim? Dobijamo milijardu evra, odnosno milijardu dolara po najpovoljnijim mogućim uslovima i najbolje bi bilo da ih izvređamo nekako, da ih oteramo, ako je ikako moguće. Najbolje bi bilo da im kažemo još neku uvredu i da kažu – dobro, zašto se mi ovde petljamo sa našim novcem koji je dobrodošao bilo gde na svetu, a Srbija ima toliko para da joj ne treba ni tih milijardu evra, ništa joj ne treba. Niko nama ne treba.
Godine 2001. i svake druge prve, kao i sada 2014. godine, kada hoćete nešto da promenite imate strašan otpor. Ovo je sada prevazišlo Zakon o radu. Sada se kaže da treba da se povuče i Zakon o radu, i Zakon o penzijama, i Zakon o stečaju, i Zakon o privatizaciji. Sve treba da se povuče, sve treba da se vrati nazad, inače će sve biti ugušeno u protestima i štrajkovima, inače ćemo dobiti Bosnu, Ukrajinu, ko zna čime se preti.
Ne razumem zašto teramo prijatelje? Ako dođe neko i da ti milijardu evra, zašto moraš da ga vređaš? Ako dođe neko ko hoće da uloži tri milijarde evra, što moraš da ga vređaš? Zato što nije došao kod tebe? Ono što zaista nije jasno, ovo je sad lična ocena, nije politička, u politici kad postanete premijer dostigli ste nešto gde možete da uradite sve za šta ste se zalagali. Ako tad niste uspeli, onda je veliko pitanje čemu sve ovo? Hvala.

Znate kako, najneuspešniji srpski premijer sigurno ima pravo da bude ljut. To je sasvim u redu. Uostalom, koliko ste bili uspešni govori to da ste izgubili odmah prve izbore na kojima ste bili pitani. Čim ste prvi put pitali građane kako ste radili kao premijer otišli ste u opoziciju, iz koje se do danas niste izvukli.
Tako da, toliko o vašem velikom uspehu, šta ste radili svih tih godina i ko je uništio Srbiju. Srbiju ste uništili tako što ste privatizovali sve čega ste se dohvatili. Sve čega ste se dohvatili, sve ovo što sada gledate i što radite je posledica upravo tih godina u kojima ste privatizovali apsolutno sve čega ste se dohvatili.
Siguran sam da će kolega Rističević to mnogo elokventnije od mene objasniti. Tu se slažem.

Vidite, ne bih se javljao, ali postavili ste konkretnu, u suštini dali ste konkretan predlog što je retko, neko je dao konkretan predlog. Vidite, po zakonu ovo su izmene i dopune zakona, nije novi zakon. Ne možemo  amandmanima menjati ono što član koji nije menjan.
Dakle, konkretno vaš predlog, ne možemo sada da ga menjamo, a mi ćemo do kraja godine doneti zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Mislim da je to, da je tu pre mesto za takvu meru, nego u Zakonu o radnim odnosima.
U svakom slučaju ima još nekoliko konkretnih zakona koje mislim da treba da donesemo do kraja godine gde će mere koje ste vi govorili, naći svoj prostor i naći svoje mesto. Tako da inicijativa ima smisla. Nesporno je samo sada zakonski nije moguće to sada uraditi u Zakonu o radu, ali sada kada već pričamo o reformama, smatram da je radno zakonodavstvo potrebno očistiti od svega što nema veze sa konkretnom radnim odnosima, a da treba napraviti čitav set drugih zakona koji regulišu socijalno zakonodavstvo i brojne druge stvari.

Kao odgovor na ovo pitanje, osim, kao što je činjenica, svi članovi Vlade su predlagači ovih zakona, ali konkretno, ministar policije ima veliku odgovornost kada je u pitanju Zakon o PIO. Dobar deo beneficiranog radnog staža se odnosi na Ministarstvo policije. Šta bi bilo sporno da ministar policije govori o tome? Zašto bi bilo sporno da bilo ko bude predlagač? Odakle to, pogotovo što je policija, pa to je deo našeg društva? Da li se stidimo policije? Da li su oni postali problem odnekud? Policajci imaju 47.000 pripadnika. To je 47.000 plata. To je 47.000 porodica i oni nemaju pravo da kažu šta misle o ovom zakonu.

Najjednostavnije i najtačnije bi bilo reći da je to zato što su politike prethodnih vlada dovele do toga da u budžetu jednostavno nema para, pogotovo ne za javni sektor i birokratiju koju smo nasledili, kao i za sve ono što nas čeka. Ali, hajde da krenemo redom od onoga što ste naveli.
Prvo, nije tačno da se ne plaća smenski rad. Plaća se noćni rad 26%, kao i do sada, a smenski rad, što se posebno navodi, plaća se u skladu sa kolektivnim ugovorom.
Dakle, vi ćete sa svojim poslodavcem zaključiti kolektivni ugovor u kome ćete dogovoriti koliko će se plaćati smenski rad, a znate zašto? Zato što nije isti rad u rudniku i nije isti rad u prodavnici. I to je smenski rad, izvinite. Ne može da se plati na isti način. Tu je uloga sindikata, da sedne sa svojim poslodavcem i da se dogovori koliko će to koštati. Nismo predvideli kolektivno ugovaranje, to je prilika za kolektivno ugovaranje. Ovde imamo stručne ljude koji se isključivo bave radnim odnosima. Malo je nelogično tražiti da u Zakonu o radnim odnosima bude sve predviđeno. Po čemu je onda uloga kolektivnog ugovaranja i sindikata? Šta će nam onda sindikati? Šta će nam onda poslodavci, ako treba Zakon o radnim odnosima da predvidi svaku tančinu. Predvideli smo, to postoji, poslodavac i sindikat, odnosno zaposleni će se dogovarati o tome. To je deo toga.
Zatim, otpremnine. Osim činjenice da privreda jednostavno nema para i da onaj najmanji preduzetnik, da su njemu tri prosečne zarade mnogo, poslodavci tražili jednu, sindikati su tražili tri, prelomnjeno je negde na dve. Ali, kao što znate, otpremnina za slučaj za odlazak u penziju… (Isključen mikrofon.)

Dakle, otpremnine za odlazak u penziju treba da posluže za to da novi penzioner ima od čega da živi između prestanka rada i dobijanja prve penzije. Dakle, kao što znate, tu se više ne čeka. Trajno rešenje se čeka, ali privremena se isplaćuju odmah, tako da više nemate taj prostor.
Sa druge strane, bilo je značajnih da kažemo zloupotreba, ali bilo je da su poslodavci izbegavali mesec dana pre nego što odete u penziju da vas otpusti, samo da vam ne da otpremninu. I to se dešavalo. Ovo je, između ostalog, način da do toga ne dođe.
Što se tiče rada na određeno vreme, vidite, i vi i ja znamo, lekar ste, radite u državnoj upravi. U suštini i vi i ja znamo da bi se sigurno i u medicini, a evo garantujem vam i u državnoj upravi našlo koliko hoćete primera ljudi koji rade po 10 godina na određeno vreme. Po 10 godina. Završi se ugovor, prekine se na jedno dva dana, ponovo se zaključi i tako decenijama. Ovde sada imate zakonsku obavezu da je to maksimum. Posle toga ili ćete ga primiti, ili ćete ga otpustiti. Nemate drugog načina. To je u suštini povoljnije. Hajde da to već jednom raščistimo. Ima mogućnost kada imate tri godine. To je kada radite po nekim projektima, a to je nešto što ipak nema veze sa ovim.
Minuli rad sam već objasnio, to je tako kako jeste. Gledam na svom primeru. Ja sam radio u državnoj upravi dve godine, ili nešto manje od dve godine. Imam preko 18 godina radnog staža. Sve to prethodno vreme sam radio u privatnim preduzećima, i to raznim. Na mene će se to odnositi. Na ogromnu većinu ljudi koji rade u javnom sektoru, a to je 740.000 ljudi, neće, jer su po pravilu kod jednog poslodavca i neće biti velikih efekata za njih. Kao što sam već objasnio, a to je činjenica, priznali mi ili ne, kod privatnog poslodavca vi po pravilu imate ugovorenu nadoknadu koja nema nikakve veze sa minulim radom i niko je ne prikazuje kroz minuli rad, već imate dogovorenu nadoknadu sa svojim poslodavcem. Toliko.