Zahvaljujem.
Zakon o radu davno smo usvojili, dame i gospodo narodni poslanici, sećate se one maratonske sednice, pre tačno godinu i jedan dan. Ovo jeste prava prilika da razgovaramo i o efektima Zakona o radu, odnosno o onome što je Zakon o radu pokazao.
Ja bih odgovarajući na vaša pitanja pošao od najžešćih kritika koje su tada izgovorene na račun Zakona o radu. Jedna od njih je bila da će izazvati talas masovnog otpuštanja. Sećate se da je ovde bilo – biće masovno otpuštanje, Zakon će omogućiti da se privreda devastira, da ljudi budu izbačeni na ulicu, da započne masovno otpuštanje. Brojke su neumoljive kada je i otpuštanje u pitanju.
Dakle, te 2014. godine bilo je zaposleno, na osnovu ankete o radnoj snazi, 1.623.317 zaposlenih. Naravno, molim vas, da ne bi opet, da odmah predupredimo bilo kakve rasprave, broj zaposlenih je veći. Ovde ulaze oni koji su zaposleni na određeno, neodređeno, sezonski i ugovorom o privremenim i povremenim poslovima, ali recimo ne uvodimo ovde samostalce. Dakle, ovde nemate poslodavce, na primer, njih ne upisujete, tako da znate da je to ta razlika.
Nakon donošenja Zakona o radu, juče, u ovoj zemlji je zaposleno 1.734.585 ljudi. To je povećanje za 6,5%. Ne da nije došlo do masovnog otpuštanja, nego je došlo do značajnog povećanja zaposlenih.
Možemo sada raspravljati u kojim je to granama, gde su se sve zaposlili, u kojoj meri su zaposleni iz sive zone, a kojoj meri su nova radna mesta, ali upravo je i to efekat Zakona o radu, jer smo promenili potpuno položaj i poziciju inspekcije rada, pa se inspekcija rada ponaša na drugačiji način, ima drugačija ovlašćenja, ima pristup, između ostalog, i registru, Centralnom registru obaveznog socijalno osiguranje i radi daleko efikasnije. Samo na osnovu rešenja inspekcije, neposredno, na devet hiljada i 572 radnika koja su u jednom periodu pronašli da rade na crno, zaposleno je šest hiljada 558, samo na osnovu rešenja, a gde je efekat ugledanja? Gde efekat kod poslodavaca zna da će se desiti, da će doći inspekcija rada, da su se stvari promenile?
Na osnovu takvog efikasnog odnosa inspekcije rada mogu sa zadovoljstvom da vam kažem da su nesavesni poslodavci sve manje nesavesni, da imamo sve manje posla u tom smislu, ali da je u budžet Republike Srbije uplaćeno 119 miliona dinara na osnovu prekršajnih prijava koje po Zakonu o radu inspekcija rada sada može da donosi i sada izriče. To pre nije mogla da radi. I to je značajno poboljšano.
Mi smo Zakonom o radu, kao potpuno nov institut, uveli mogućnost da se ne isplaćene zarade rešavaju na osnovu obračunskog listića koji se izdaje radniku i to se izdaje kao javna isprava. Dakle, nemate više advokata, nemate skupe sudske sporove, već je dovoljno da dođete na sud i da pokažete ispravu, i to je to. U osnovnim sudovima u Republici Srbiji primljeno je 1.317 predmeta, a od čega je u toku 678 predmeta, a već je okončano 639 predmeta koji su radnicima uplatili 79.090.000 neisplaćenih zarda. I to je efekat Zakona o radu, svakako da jeste.
Pitali ste za teže zapošljive kategorije, samo da znate da je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 6,9% manje mladih, nego što je bilo prošle godine. Dakle, u posebno teško zapošljivim kategorijama osećaju se pomaci.
Kada smo uveli onoliko kritikovanu odredbu o isplati otpremnine samo kod poslednjeg poslodavca, bili smo napadani zbog toga, ali efekti su se pokazali i sada se lakše i češće zapošljavaju nezaposleni preko 50 godina, jer se poslodavac ne plaši da će morati da mu isplaćuje otpremninu za čitav radni staž, već za lojalnost kod poslednjeg poslodavca kada bude otišao u penziju, a on je u suštini pred penzijom.
Dakle, Zakon o radu za ovih godinu dana je pokazao da nije bilo masovnog otpuštanja, da je povećao zaposlenost, da je poboljšao investicioni ambijent, da je poboljšao poslovnu klimu, da je bio na strani, kao što jeste na strani radnika, jer evo govorim vam o nekoliko konkretnih mera koje su značajno poboljšale položaj radnika. Odmah da vam kažem da je u Zakonu o radu po prvi put, i to su efekti, to su stvari koje se nikada neće promeni, jasno precizirano koji su uslovi za zaključenje, kako se dobija, kako se gubi radni odnos. Odmah to osetiti na manjem broju radnih sporova, jer ljudi unapred znaju kako treba da se ponašaju, i radnik, i poslodavac, i zaposleni i poslodavac.
Zakon o radu je već u ovih godinu dana pokazao da ga je vredelo donositi, da je značajno popravio tržište u odnosu na prošli zakon o radu svakako. Ne mogu da ne podsetim da taj zakon, koji je bio toliko hvaljen i branjen u ovoj istoj Skupštini, je dobio onakvu kritiku upravo u Savetu Evrope kada su se neki vrlo obradovali, misleći da je ta kritika upućena ovom Zakonu o radu. Ne, ovaj Zakon o radu je pozdravljen. Ovo je dobar Zakon o radu. On je dao rezultate, što je najvažnije, on je pomogao da se poboljša zapošljavanje.
Još jednom se zahvaljujem skupštinskoj većini koja je podržala Zakon o radu, uprkos onakvoj buci i besu. Buka i bes su prošli, ali ostali su efekti i bili ste u pravu. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, partijsko zapošljavanje u ovoj zemlji počelo je decenijama ranije, ali se pojavila Vlada prvi put u istoriji Srbije koja je sama sebi vezala ruke i ne dozvoljava sebi partijsko zapošljavanje.
Sedmog decembra 2013. godine kada je doneta Uredba o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, dakle o ovom sektoru u koji se decenijama zapošljavalo, naravno iz redova vladajućih partija, kako drugačije, bilo je 843.405 zaposlenih. Dakle 7. decembra 2013. godine kada je Vlada odlučila da sebi veže ruke i ne dozvoli čak i iskušenje da može partijski da zapošljava. Dvadesetog juna 2015. godine u javnom sektoru radi 807.225 ljudi, to je smanjenje za 36.180 ljudi. Koga smo mi to onda zaposlili? Kako smo to, otpuštali, zaposlili partijske drugove, a smanjili smo broj za 36.000? Apsolutno nemoguće.
Pogledajte uostalom samo sastav našeg ministarstva i videćete koliko članova, koliko funkcionera čak partija bivšeg režima imate i sada u našim ministarstvima, a otiđite u AP Vojvodinu pa mi nađite jednog funkcionera SNS, Pokreta socijalista ili nekog sličnog, jednog.
Ali dobro to je sada manje važno. Ono što jeste važno i što želim da vam kažem, tog 7. decembra 2013. godine je u privatnom sektoru, u realnom sektoru kako ga zovemo, bilo zaposleno 1.124.381 čovek, a 20. juna 2015. godine zaposleno je 1.168.267. Dakle, 43.886 ljudi se zaposlilo više u privatnom sektoru. Tako se to radi.

Poštovani, jasno je da problem azilanata nije izazvala Srbija, jasno je da ne može ni da ga reši Republika Srbija, ali da se ponaša kao organizovana država, ponaša se.
Nikome na našoj teritoriji nije uskraćen azil, ali mi nismo napustili svoju granicu. Mi nismo kao neke države dopustili da se preko naše granice prelazi kako ko hoće mimo graničnog prelaza, naše granične jedinice, naša žandarmerija radi svoj posao.
Svake noći mi dobijemo izveštaj koliko stotina lica je vraćeno u pokušaju ilegalno prelaska, ali svako lice koje dođe na zvanični administrativni prelaz, zatraži azil, automatski dobija pravo, dobija status tražioca azila. Dakle, nemojmo brkati ljudska prava sa anarhijom. Prelazak granice mimo graničnog prelaza nigde na svetu, a posebno u Srbiji nije dozvoljen. Mi svoju granicu čuvamo i svoju granicu branimo, ali smo dobili zaista najviše pohvala i od svih predstavnika međunarodne zajednice za odnos prema tražiocima azila.
U Preševu smo formirali jedan prihvatni centar veoma brzo, da ljudi civilizovanije mogu, brže da mogu da dobiju odgovarajuće dokumente, svaki tražilac azila bude medicinski zbrinut.
Znate, kada govorimo o zarazama, ne bude svaki turista koji pređe našu granicu pregledan ali svaki azilant koji pređe našu granicu i dođe da traži azil, bude medicinski proveren i bude zbrinut. Svako dete bude zbrinuto. Imali smo već nekoliko slučajeva porođaja. Imali smo slučajeve hospitalizacije, ali nikakve zaraze, već uglavnom su to povrede.
Za sve njih je obezbeđena i hrana i voda i medicinska briga. Ja sam razgovarao i sa predstavnicima lokalne samouprave na severu Vojvodine, bio sam u Kanjiži, gde postoji zabrinutost. To je gradić od 9.000 ljudi, a svaki dan ima skoro 1.000 nekakvih novih ljudi, 1.000 ljudi koji nisu odatle.
Dogovorili smo se da obezbedimo i određena sredstva da bi higijena bila bolja, da bi mogli da počiste za njima, da bi mogli da obezbede sve što je potrebno. Dakle, država Srbija se ponaša kao organizovana, dobra država.
Mi iduće nedelje imamo partnersku konferenciju sa našim partnerima iz međunarodne zajednice, gde ćemo pod pokroviteljstvom UNHC, ministra Stefanovića i drugih ministara koji su zaduženi za ovaj resor, biti organizovan skup gde ćemo tražiti od naših prijatelja šta je to sve potrebno da bismo bili još efikasniji i vrlo se poštuje to što radimo. Mi se spremamo za zimu. Leto je leto, ali ovaj problem neće prestati i kada dođe zima, biće ljudi koji će tražiti azil i biće ih verovatno još više. O tome moramo voditi računa, moramo ih zbrinuti, moramo voditi računa da se ovde nikom ništa ne desi. Dakle, ponašamo se organizovana država.
Još jedna vrlo važna stvar, mi nikome ne pomažemo da pređe granicu. Mi se borimo protiv trgovine ljudima. Dakle, mi nećemo kao neki drugi, nažalost, ima i takvih pojava, omogućiti nekome da pređe granicu, da taj neko postane nečiji drugi problem. Mi svoju granicu branimo i spolja i iznutra i posebna je priča o kojoj ćemo razgovarati i sa našim partnerima u Briselu, nadamo se, a to je da nije Srbija prva granica koju ovi ljudi prelaze i nije Mađarska prva granica EU koju ovi ljudi prelaze.

Pomenuli ste decu, to je posebno važno pitanje. Upravo zbog toga je u Preševu, u tranzitnom centru, obezbeđeno posebno dežurstvo socijalnih radnika za brigu o deci koja putuju bez roditelja, naravno, i svakako za decu koja putuju i sa roditeljima. Obezbedili smo posebne prihvatne centre, odnosno posebne smeštajne kapacitete za majke sa decom. Naši vojini lekari koji rade sjajan posao u Preševu na prvom mestu uvek pregledaju majke sa decom i naša policija prvo izdaje dokumenta majkama sa decom. Dakle, ni oni ne čekaju u redovima.
Obezbedili smo odgovarajuće prihvatne i smeštajne kapacitete za decu bez pratnje u Subotici, Nišu, Beogradu, čak imamo posebne centre samo za žensku decu koja putuju bez pratnje. Na severu, takođe, naši centri za socijalni rad posebno rade sa decom i ne može niko da pređe granicu na legalan način, a da naš centar za socijalni rad ne bude tu da bi iskontrolisao stvari sa decom.

Znate kako, obično svuda u svetu vlast je ta koja se bori za to da ima što više ljudi u upravnim odborima kako bi mogla, pošto ona glasa, izglasava, kako bi ona mogla da postavi što više svojih ljudi, a opozicija se bori za to da bude što manje mesta u upravnim odborima zbog racionalizacije itd. Kod nas je obrnuto, kod nas se vlast bori da sebi smanji mogućnost da zapošljava svoje ljude, a opozicija se bori za to da bude što više mesta, valjda nadajući se da će doći na vlast pa da će tako raditi kada budu bili na vlasti.
Godine 2013. sa šezdeset i nešto hiljada mi smo smanjili 31 ili 30.000 mesta u raznim nadzornim odborima i kao što vidite ništa se nije u negativnom smislu promenilo. Mi smo, kao što je kolega Rističević pomenuo smanjili u PIO fondu i RFZO sa 21 na sedam, i to su milionske uštede. Nisam primetio da RFZO lošije radio i da PIO lošije radi, a naprotiv radi se efikasnije. Isto važi i za Nacionalnu službu za zapošljavanje. Kada smo već kod razloga zašto Vlada treba da ima taj broj koji treba da ima, evo reći ću vam samo u brojkama.
Ukupni budžet Nacionalne službe 35.964.436,000 dinara. Od toga iz Ministarstva rada uplaćuje se 6.800.000,000 dinara, a Ministarstva finansija 8.900.000.000 dinara, dakle, skoro pola novca koji dođe u Nacionalnu službu dođe iz budžeta i logično je da onda Vlada Republike Srbije ima pretežnu ulogu.
Po ranijim zakonskim rešenjima Vlada Republike Srbije je imala pretežnu ulogu, imala je četiri predstavnika Socijalno-ekonomskog saveta, četiri predstavnika Vlade i direktora koji je postavljan na predlog Vlade i naravno da je sprovodio politiku Vlade i naravno da je odnos bio pet-četiri i sad je odnos četiri-tri, ali eto smanjeno i plus, izbacili smo tu zaista čudnu…

Izvinjavam se.

Samo još tu jednu rečenicu. Dakle izbacili smo to da direktor sam sebe ocenjuje, kao što je do sada bilo i nikom nije smetalo.

Propustili ste da dodate još 800 miliona iz rada i još 900 miliona iz Ministarstva finansija, ali ko će da broji? Nije to svakako najvažnije. Vlada nosi odgovornost, Vlada donosi odluke, vrlo jednostavno, u svakoj demokratskoj zemlji, takav je princip. Šteta što se niste borili za taj princip kada smo smanjivali sa 21 na sedam u PIO i 21 na sedam u RFZO-u. Tako će biti sedam i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Ne znam zašto se toliko borimo oko upravnih odbora. Kao što vidite, Vlada je digla ruke od borbe za upravne odbore. Ne borimo se da povećamo broj članova. Nećemo to raditi i gotovo.

Ovde se kaže da menjamo zakon zbog uštede od dva člana. Nije tačno. Ne preciznostima u članu 8. i 9. mi smo na sudskim presudama izgubili 270 miliona dinara. Dvesta sedamdeset miliona dinara narodnog novca smo izgubili zato što neko nije precizno napisao kao se obračunava osnovica. Između ostalog, zato menjamo ovaj zakon, a neka ga menjamo i zbog jednog člana upravnog odbora ili dva, što je tačno, i to će sigurno značiti da se nešto i uštedi.

Ne znam šta nije jasno u tome da hoćemo da štedimo. Ne znam kako bi se to povećala efikasnost upravnog odbora da oni postanu veći. Treba da budu manji. Svuda će biti manji, od PIO, RFZO, Nacionalne službe, svuda će biti manji. Zakon je takav. Upravni odbori, odnosno nadzorni odbori ne mogu da se ukinu zato što postoji zakonska obaveza, kao što vidim da se ovde meša Zakon o zapošljavanju sa Zakonom o Socijalno-ekonomskom savetu, a u smislu delegiranja predstavnika u odgovarajuće upravne odbore, ali dobro. Raspravljaćemo o tome, imamo ceo dan.

Ovde se traži investicija, ali se odbijaju investitori pošto postoje neki bolji i lošiji investitoru. Ima investitora čije nam pare ne trebaju, koji ne treba da dođu, kaže se – ne trebaju nam Arapi, tim rečima. Nije to način da se privuku investitori, nama treba svaki investitor i srećni smo i zadovoljni kada se bilo ko od investitora pojavi.
Kada već pominjete „Beograd na vodi“, znate, most na Adi je koštao više nego „Beograd na vodi“. Jedan jedini most košta više nego „Beograd na vodi“, a nemojte zaboraviti, za „Beograd na vodi“ mi nismo izdvojili nijedan jedini dinar. Investitor je taj koji daje novac, a što se tiče uređivanja obale, iseljavanja železničke stanice, pa to je bila obaveza još prošle lokalne samouprave. To je bila obaveza Grada Beograda, zakonska obaveza koju nikad nije ispunio, naravno, i sada je došlo vreme da mi to uradimo, ali dobro.
Što se tiče same ideje o deregulaciji, to je odlična ideja. Autonomna pokrajina Vojvodina može da se dereguliše odmah. Evo, neka gospodin Pajtić odmah ukine sve upravne i nadzorne odbore, evo fantastične prilike da pokaže šta bi mogao da uradi. Niste vi opozicija, vi ste vlast, vi ste vlast u Vojvodini. Sve što predlažete meni ovde uradite na prostoru AP Vojvodine, pa će vaše reči imati značajno veću težinu.
Razgovarali smo sa predstavnicima Socijalno-ekonomskog saveta po ovim pitanjima, i te kako smo razgovarali. Čak smo imali posebnu tačku dnevnog reda Socijalno-ekonomskog saveta gde se razgovaralo o ovoj tački. Izvinite, i po prošlom zakonskom rešenju koje se tiče Upravnog odbora Vlada je imala većinu, ima je i sada. Ništa se tu nije promenilo, kako je bilo onda tako je bilo i sada. Da ne govorimo sada o tome da, izvinite, nije uloga Socijalno-ekonomskog saveta da upravlja Nacionalnom službom za zapošljavanje. Osnivač NSZ je Vlada Republike Srbije i, shodno tome, tako mora i da se ponaša. Hvala.

Na početku godine mi kreiramo aktivne mere i mi pobrojimo koje su to mere. Mi to radimo, Vlada na kraju to usvaja, naravno, zajedno i sa socijalno-ekonomskim partnerima. Dakle, svi zajedno učestvuju u kreiranju ovih mera, ali na način o kojem je koleginica govorila, imamo mogućnost fleksibilnog odgovora ukoliko se nešto desi na tržištu rada. Hvala.

Mi prihvatamo sve amandmane koji popravljaju zakon, a oni koji ne popravljaju zakon ne mogu da se prihvate. Meni je žao što se ne donose amandmani koji više popravljaju zakon, obično amandmani koji su na tih 200 koliko je navedeno, verovatno ih je dobar deo bio „briše se“ i bile su razne tačke i zapete, posebno kada je bio, ako se dobro sećam Zakon o radu. Mi smo nekoliko dana ovde raspravljali. Da smo prihvatili vaše amandmane koje ja naravno uvažavam i izuzetno cenim, to ne bi bio taj zakon, a kao što vidite ovaj zakon je dobar i ovo je zakon koji daje dobre rezultate.
To nije nešto što je moja ocena, to je ocena svih i pristrasnih i nepristrasnih. Uostalom to je ocena i onih koji u ovom parlamentu kritikuju taj zakon, ali kada se sretnu sa predstavnicima stranih investitora ili predstavnicima međunarodnih organizacija nikada ne kažu, evo kažite sad slobodno, posle sledećih izbora srušićemo ovaj zakon, čim budemo bili na vlasti, ukinućemo ovaj Zakon o radu. Nemojte zaboraviti to da kažete glasno, da se obavežete na to i kažite to naravno i predstavnicima investitora koji dolaze u ovu zemlju i otvaraju nova radna mesta. Nisam siguran da se to dešava i da to bilo ko govori, a još manje sam siguran da bi to bilo dobro prihvaćeno od bilo koga, pa i u ovoj zemlji, a i van nje.
Veoma poštujem i poziciju i opoziciju i institucija narodnog poslanika je za mene od najvećeg mogućeg značaja. O mom odnosu prema toj instituciji govori učestalost mog pojavljivanja. Govori što sam ja ovde od prvog do poslednjeg sekunda. Ne izađem ni jedan jedini sekund, kao što ste mogli da primetite, ne ručam, ne krećem se nigde. Kao što vidite ovi ljudi će ovde sedeti dok ja ovde sedim, a ja ću sedeti dokle god se ne završi sve što je potrebno da se završi i to sam radio satima u ovom parlamentu i danima u ovom parlamentu i to je moj odnos prema opoziciji i to je moj odnos prema svakom narodnom poslaniku. Veoma uvažavam sve argumente, ali dozvolite da i snosim odgovornost, pa prihvatim ono što mislim da je potrebno. Hvala.

Prihvata se, svakako.

Vrlo kratko.
Jeste u pitanju redosled reči, ali redosled reči u potpunosti menja suštinu.
Ugovor o radu može biti samo na određeno ili ne određeno vreme, a ugovor o radnom angažovanju može biti na određeno i na neodređeno i na privremene i povremene poslove. Dakle, potpuno različito.
Jeste redosled reči, tačno, ali to su u pitanju dva potpuno različita pravna instituta koja reguliše Zakon o radu, potpuno različita.
Nemojte da vas zavara što samo zvuči da je promenjen redosled reči, promenjena je suština. Namera zakonodavca je bila da omogući poslodavcu da u javnim radovima zahvati što širi spektar ljudi.
Na ovaj način i uz učešće Odbora za rad mi smo došli do dobrog rešenja.
Dakle, jeste razlika u rečima, u redosledu, ali na prvom mestu razlika je u suštini. Ovo su potpuno dva različita instituta.
Pošto ste komentarisali, u suštini sačekaću sve vaše amandmane kako budu dolazili. Hvala.

Meni je žao što se nerazumevanje i neznanje o Zakonu o radu predstavlja kao arogancija vlasti. Izvinite, ja sam ovde čuo da je u pitanju samo zamena redosleda reči, ničeg drugog, a ovde sam vrlo jasno obrazložio kakvi su to pravni instituti.
Namera zakonodavca je i bila da na što širu lepezu ugovora, na osnovu kojih možete da obavljate neke poslove kroz javne radove, da se to omogući.
Ovo što smo prihvatili, nikakav obrt, to je samo pojašnjenje i, hajde da kažemo, da umirimo bojazan da poslodavci neće hteti da koriste neke druge mogućnosti koje imaju na osnovu Zakona o radu. Ne mislite valjda da ovo nismo prihvatili da bi neko mogao da zaposli nekoga na javnim radovima bez Zakona o radu? Nego, po kom zakonu, zar da radi na crno? To nije moguće. Ovo je samo pojašnjenje i hajde da tu bojazan, ovo je samo naša briga da ako smo primetili nešto što makar malo može da liči na mogućnost neke zloupotrebe, da to odmah rešavamo.
Ugovori o radnom angažovanju su ugovori van radnog odnosa. To su, recimo, autorski ugovori, ugovor o delu, privremeni i povremeni poslovi. To je isto regulisano Zakonom o radu. Kojim drugim zakonom bi bilo regulisano? Ali, samo smo hteli da odgovorimo na bojazan, hajde da budemo još oprezniji nego što inače jesmo. Nije ovaj amandman sad uveo neke nove ugovore do kojih bi se i došlo tumačeći Zakon o radu. Ali, nemojmo sve da pravimo od toga … Vlada je prihvatila amandman Odbora u kome se nalaze i predstavnici opozicije i to se ovde prikazuje kao posledica neznanja, a čujemo da je ugovor o radu i ugovor o radnom angažovanju isto, samo različit raspored reči.

Ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanje određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, u skladu sa zakonom, osim lica koja su se u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viškova zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju svojevoljno opredelila za novčanu nadoknadu ili posebnu novčanu nadoknadu u većem iznosu od visine otpremnine utvrđene Zakonom o radu.
Zakon iz 2009. godine. Ništa se nije promenilo. Samo smo dodali preciznu odredbu – 12 meseci. Ništa više. Dakle, vrlo precizno po zakonu, koji se očigledno nije čitao u ovoj Skupštini, a glasalo se za njega, bilo je predviđeno da lica koja dobiju otpremninu veću nego što je predviđeno Zakonom o radu, 2009. godina, ne mogu da ostvare pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti čim su to uradili.
Ništa nismo promenili. Samo smo precizirali – 12 meseci, jer smo videli u praksi da imamo ljude koji dobiju otpremninu, rade između dva – šest dana, raskine ugovor, svojevoljno raskine ugovor, bez obzira što je on kriv za raskid ugovora, on dolazi na Nacionalnu službu i kaže – molim vas, isplaćujte mi 12 meseci platu.
Lepo je raspolagati državnim milijardama. Što da ne? Predvideli smo 16 milijardi za otpremnine, hajde još 16 milijardi za Nacionalnu službu za zapošljavanje. Može, super zvuči, bićemo popularni, svi će biti zadovoljni, ali to nije moguće, to jednostavno nije moguće. Nijedno pravo nije ukinuto.
Ovo me jako podseća na debatu o Zakonu o radu, gde su ovde neki plašili ljude da će početi masovna otpuštanja čim donesemo Zakon o radu. Tako i ovo, ni jedno pravo nije uskraćeno. Onaj ko je dobio otpremninu veću od Zakona o radu, ne može da dođe u Nacionalnu službu, a da pre toga ne radi 12 meseci. Šta je sporno?