Svakako da bi trebalo da razmislimo o tome. Zaista nije moj resor ni oblast u koju se ja razumem, tako da ne mogu da dajem bilo kakve sudove, ali mogu da prenesem ministru Lončaru, pa da vidimo. U svakom slučaju, hvala na inicijativi.
Što se tiče konkretnog amandmana, jasno je da je Ustav iznad svega, iznad zakona, i da je jasno da se njegova načela ne moraju svaki put prenositi. Nema veće pravne zaštite od Ustava, a ovaj zakon proizilazi iz Ustava.
Samo izvinjenje. Da, zaista, ovo je neka štamparska greška. Čudi me da niko ni u zakonodavstvu to nije primetio. Nema potrebe da se mišljenje iz Ustava, mislim, glupost potpuna, dakle, brišemo to: „načela Ustava“, umesto reči: „mišljenje“. Ne znam kako se to potkralo. Izvinjavam se.

Definicija o kojoj govorimo je najšira moguća i ona je doneta u saglasnosti sa Savezom gluvih i nagluvih. Mi smo želeli da pokrijemo što veći prostor. Zloupotrebe jesu moguće, ali moram priznati da ne mogu da zamislim nekoga ko bi tražio uslugu tumača, a da nema problem sa sluhom. To mi je stvarno teško da zamislim, ali dobro.
Znate kako, da je sve u redu i da je položaj gluvih i nagluvih osoba dobar i da je sve u redu i da je sve kako treba, pa ne bi mi donosili ovaj zakon. Mi ovaj zakon donosimo zato što položaj gluvih i nagluvih nije dovoljno dobar i zato što nije precizirano na koji način društvo treba da im pomogne i na koji način društvo treba da im bude na usluzi. Zato smo i doneli ovaj zakon.

Ni na ovaj način na sadašnjem zakonskim rešenjem koji smo predložili se ni na koji način ne ograničava pravo gluve, nagluve osobe da traže tumača, ali smo stavili i odredbu da to ipak ne bude prvo rešenje.
Vidite, baš primer koji ste naveli je pismeno i pismeno se i traži. To je kao kad dobijete ugovor, recimo o radu, dobijete pismeno ugovor o radu, pročitate ga, ali naravno predvideli smo da ukoliko postoji potreba da se baš tada traži tumač da bi bilo objašnjeno, to su ipak važne norme u zaključivanju radnog odnosa ili prekida radnog odnosa. Ovo je samo jedna norma koja reguliše precizno kako se dolazi do toga.
Ja opet polazim od osnovane pretpostavke da se ovo pravo neće zloupotrebljavati, gluve i nagluve osobe nisu sebični ljudi koji će pokušavati od tumača da naprave personalnog asistenta, to nije, ja sigurno to ne očekujem, već će koristiti umereno onda kada je potrebno. Postoje i druga sredstva na kojima ćemo mi raditi.
Mi u Beogradu sada intenzivno radimo na uspostavljanju kol-centra pa će se putem smart telefona i tableta moći koristiti, imati neprekidnu vezu sa tumačima u kol-centru. Trudićemo se mi da koristimo tehnologije i druge stvari, a ovo o čemu smo ovde govorili jeste samo norma koja precizira da je potrebno iskoristiti i druga sredstva ukoliko ne postoje druge mogućnosti komunikacije, naravno da je tumač tu. Tako funkcionišemo već u 81 kancelariji.

Samo kratko, jer kolege su već zaista dobro objasnile. Znate kako, mi možemo reći da je najbolja namera da to bude na svakom mestu, da to poslodavac obezbedi, ali šta ako se desi potpuno druga stvar? Šta ako se desi da će poslodavac zbog te obaveze reći – neću da zaposlim gluvu i nagluvu osobu jer je meni to dupli trošak, umesto jednog ja ću zaposliti dva, to mi se ne isplati? Nećemo to. Gluve i nagluve osobe su poznate kao dobri radnici, dobro se zapošljavaju i nema potrebe da im mi otežavamo ovom merama, umesto da im pomažemo ovom merom.
Predviđeno je jasno u zakonu kada tumač mora da bude prisutan. To je kada se sklapa ugovor o radu ili se raskida ugovor o radu. Dakle, u najvažnijim trenucima tumač mora da bude tu, a za to služi savez, koji je važna organizacija i mi ga pomažemo baš zato što radi to što radi. I ovo o čemu već govorimo već funkcioniše u 81 lokalnoj samoupravi. Takođe, ovo je vrlo važno i govorim mojim prijateljima iz saveza, finansiranje je obezbeđeno i za narednu godinu i za sledeću godinu i kako se budžet bude donosio, tako će se sredstva u skladu sa potrebama i uvećavati tamo gde bude potrebno i koliko bude potrebno. Ali, ovaj nivo finansiranja je obezbeđen i predviđen u budžetu. Nemojte niko da vas plaši, molim vas. Država je tu baš da bi vam pomogla. Hvala.

Baš sam se pitao kada će neko pokušati da pusti malo mržnje i malo politike u sve ovo. Bila je suviše stručna rasprava, pa neki nisu mogli da se umešaju u tu raspravu, pa ko vele – neka nas neko slika, možda je sad vreme za televiziju, gledaće neko.
Ovo ministarstvo je zakon donelo, a vi ga 14 godina pogledali niste, a mi smo ga za godinu dana doneli i doneli smo Zakon o upotrebi psa vodiča, a nikom drugom nije palo na pamet da ga donese i donećemo zakon o udruženjima osoba sa invaliditetom, što vam na pamet nije palo da ga donesete.
U godini kada smo štedeli na svemu nismo štedeli ni na jednom socijalnom davanju, ni na jednoj invalidnini, ni na jednom invalidskom udruženju, ni jedan jedini dinar. Mi brinemo. Ugovor po kome se otpuštaju ljudi iz preduzeća koje je nekada bilo u našem vlasništvu su doneli pre nas, prodali ga i stavili ga tamo gde je danas. Nismo to mi uradili. Dakle, nemojte prebacivati nama ono što ste uradili vi i vi, koji se zalažete za tržišnu ekonomiju, morate da znate da je tržište takvo kakvo jeste i da ne mogu ja da naredim privatnoj, a to je za mene privatna firma, šta će da radi ukoliko poštuje zakon, a da je bilo po starom Zakonu o radu, koji su doneli ljudi iz bivšeg režima pre nas, invalidi koji su, nažalost, otpušteni, pokušao sam to da zaustavim, nisam mogao, otišli bi bez otpremnine, a sada su bar otpremninu dobili. Nije mnogo, ali znači beskrajno više, nego što je bilo predviđeno ranijim zakonima.
Koristim ovu priliku da se zahvalim svim poslanicima na jednoj konstruktivnoj, plodnoj, stručnoj raspravi i da se zahvalim i onima koji su pokazali da u stručnoj raspravi nemaju šta da traže. Hvala.

Sada meni nije jasno da li se hvalite ili se žalite? Obično se žalite da su zakoni loši, a sada se žalite da se ne primenjuju. Mislim da su zakoni dobri i zakoni se primenjuju. Ovaj zakon je dobar i ovaj zakon će se primenjivati, a samo da vam pomognemo, samo malo u razumevanju materije o kojoj pokušavate da govorite, ovaj zakon već funkcioniše u 81 lokalnoj samoupravi, gde imamo usluge tumača. Sada samo želimo, pored brojnih drugih stvari, da omogućimo ostalim lokalnim samoupravama da se uključe u ono što znači pomoći našim sugrađanima, našem vrednom i važnom delu našeg društva – gluvim i nagluvim osobama.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, vašoj pažnji danas želim da preporučim dva zakonska predloga koja su zaista od velike važnosti. Jedan je zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, dakle, dopune na zakon koji je donet u maju 2009. godine, a drugi je zakon o upotrebi znakovnog jezika, koji je inovacija u našem zakonodavstvu i donosi se po prvi put.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti na prvom mestu ima za cilj da pomogne nezaposlenom licu koje je na evidenciji naše nacionalne službe da aktivnije i korisnije provede vreme na evidenciji, odnosno da aktivnije traži posao kroz uvođenje odgovarajućih mogućnosti za učešće u odgovarajućim obukama i za zaista aktivno traženje posla.
Sa druge strane, ovim zakonom, mi omogućavamo Nacionalnoj služi za zapošljavanje da se reformiše, da se promeni, kako u skladu sa preporukama Svetske banke, ali i potrebama tržišta rada i potrebama same Nacionalne službe. Na ovaj način mi određujemo obavezu svakog zaposlenog u nacionalnoj službi, svakog onog ko radi sa strankama, da se konstantno obučava, da konstantno usavršava svoje veštine i da bude deo aktivnog traženja posla.
Ovim zakonskim predlogom takođe omogućavamo jedan fleksibilniji pristup aktivnim merama zapošljavanja, pa tako i Vlada RS, koja prihvata plan Nacionalne službe za zapošljavanje, pred nju se izlazi sa više mogućnosti, sa širom lepezom različitih aktivnih mogućnosti za traženje posla, što će svakako obezbediti veći obuhvat lica na našoj evidenciji.
U cilju racionalizacije i pojeftinjenja i funkcionisanja Nacionalne službe, ovim predlogom se i smanjuje broj članova upravnog odbora, sa devet na sedam. Podizanjem kapaciteta rada zaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje siguran sam da ćemo dobrim delom povećati našu efikasnost, ali isto tako i ubrzati mogućnost da naši službenici izađu u susret potrebama korisnika.
Ono što stoji pred nama i već je počelo da se dešava jeste i određeni stepen zloupotreba koje smo zaista mogli da vidimo u praksi. Kao što znate, donet je Zakon o završetku privatizacije, donet je zakon po kome će određeni broj radnika morati da bude višak. Naravno, niko neće ostati na ulici, to jeste politika ove Vlade, za svakog od njih je predviđen odgovarajući socijalni program, odgovarajuća otpremnina. Za to je, inače, u budžetu ove godine je predviđeno 16 milijardi dinara, ali postoje i određena ograničenja. Jedno od njih je da onaj ko dobije nadoknadu, odnosno ko dobije otpremninu veću nego što predviđa Zakon o radu, a to jeste uglavnom praksa, nema pravo da odmah nakon toga ode na Nacionalnu službu za zapošljavanje i dobije i nadoknadu za slučaj nezaposlenosti. U praksi nam se već to dešava, da se sklopi fiktivni ugovor o radnom odnosu, koji po pravilu traje, verovali ili ne, između dva i šest dana, takav je prosek, i odmah se ide na službu za zapošljavanje. I dobili ste otpremninu i još ste 12 meseci na kasi države, a taj novac bi morao biti potreban nekom drugom, i mora se dodeliti nekom drugom kome je zaista i potreban. Na ovaj način rešavamo i taj problem.
Takođe, kao vrlo važnu stvar, ovde, ovim zakonskim predlogom uređujemo i način obračunavanja osnovice i način obračunavanja same isplate novčane nadoknade. Naime, do sada, pošto nije bilo precizno uređeno zakonom, imali smo česte sudske sporove gde je vrednost sudskog spora bila 100 dinara ili 1.000 dinara, ali su sudski troškovi, nadoknade za advokate, itd, više stotina puta prevazilazili vrednost sudskog spora.
Kada ovo uredimo, to se više neće dešavati i taj nepotrebni odliv novca će biti konačno sprečen.
Takođe, ovim predloženim izmenama utvrđuje se i da će se evidencija obveznika doprinosa za slučaj nezaposlenosti voditi na osnovu podataka koji se preuzimaju iz centralnog registra. I do sada je to bilo predviđeno zakonom, ali na ovaj način sada to jednostavno preciziramo, pa će se i ova obaveza i ova mogućnost brže i preciznije sprovoditi.
Predloženi zakon ima ukupno 20 članova i sadrži zaista samo neophodne izmene. Smatramo da na ovaj način možemo bolje da uredimo ovu materiju i da se to oseti odmah u stvarnom i svakodnevnom životu.
Zakon o upotrebi znakovnog jezika jeste po prvi put u našem zakonodavstvu. Nikada do sada država nije imala vremena, interesovanja ili potrebe da i ovu veoma važnu materiju uredi na odgovarajući način i da je uredi zakonskim putem.
Prema našim evidencijama, odnosno evidencijama Saveza gluvih i nagluvih Srbije, u Srbiji živi 20.000 gluvih i 30.000 hiljada nagluvih osoba. Moguće da je taj broj i značajno veći. U svakom slučaju, ovo je način da osobe sa invaliditetom dobiju zakon koji omogućava njihovo svakodnevno uključivanje u društvo. To je njihovo pravo da se služe svojim prirodnim jezikom i da prirodni jezik, za njih znakovni jezik, bude deo svakodnevnog života.
Kao kada smo govorili o Zakonu o upotrebi psa vodiča, pa jednog dana možda u ovim klupama budemo imali čast da sedi poslanik koji će se kretati uz pomoć psa vodiča, možda ćemo jednog dana imati ovde i tu čast da nam sedi poslanik iz redova gluvih ili nagluvih koji će na ovoj sednici imati pravo na upotrebu tumača i upotrebu znakovnog jezika. Do sada to nije bilo predviđeno.
Srbija nije zemlja sistemske diskriminacije bilo koga, ni po bilo kom osnovu, pa ni za osobe sa invaliditetom, ali zakoni, kao što je Zakon o upotrebi znakovnog jezika, jeste naš način da u svakodnevnom životu osobama koje svrstavamo u gluve i nagluve omogućimo da u nedostatku drugog načina komunikacije obavljaju sve one redovne poslove i zadatke koje možemo da radimo i vi i ja.
Ono što je takođe veoma važno, osim uvođenja znakovnog jezika u svakodnevni život, jeste što i tumači za znakovni jezik konačno postaju zanimanje, konačno postaju profesija. Oni će se od sada prepoznati u zvaničnoj nomenklaturi, ali isto tako će biti uređen i način kako se stiče zvanje, kako se obučavaju, kako mogu da prenesu svoje znanje.
Zakon je prošao javnu raspravu. Na njega su dale primedbe, neke su uvažene neke nisu, sve relevantne organizacije. Ovo što sada tražimo ovim zakonom već postoji u 81 lokalnoj samoupravi, ali ovim dajemo mogućnost da se i ostale lokalne samouprave uključe i da u svakodnevnom životu naši sugrađani, osobe sa ovim vidom invaliditeta postanu deo svakodnevnog života i da im se život zaista olakša. Ne možemo se mi izboriti sa svakim hendikepom, ali sa nepravdom i diskriminacijom sigurno možemo. Ovo je način da to upravo radimo.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo su zakoni u kojima nema ni politike ni ideologije. Ovo su zakoni koji menjaju i poboljšavaju svakodnevni život dobrog dela Srbije. Voleo bih da ih tako i posmatramo. Hvala na pažnji i idemo u raspravu.

Kažu da je Volter na pisao jednom svom prijatelju – Nemam dovoljno vremena da bih ti pisao kratko. Kratko se govori kada ste spremni i kada znate šta govorite. Možete da zaspete bujicom reči u kojima ne kažete apsolutno ništa, svi poslanici su dobili sve relevantne informacije, neću da ih upućujem da čitaju, to je njihovo pravo i da ne čitaju je njihovo pravo, ali ovo što ste od mene čuli je esencija zakona sa svim preciznim odredbama šta će i za šta biti menjano.
Ovaj zakon ima 20 članova, govorim o Zakonu o zapošljavanju. Pretpostavljam da bi onda trebalo svako, računajući tu i završne odredbe, računajte na to kada šta važi i kada počinje da važi. Dakle, ako je merilo vrednost jednog zakona da predlagač govori satima, nisam siguran da bi to bilo merilo i za ovaj zakon, suviše je kratak, ali je esencijalan, tačan, precizan, baš kao i ovo što sam ja rekao. Ako mu je to jedina zamerka ili najveća zamerka, ja sam više nego zadovoljan.
Da, treba se spremati za sednice i da su se neki ovde spremili za sednicu, oni bi znali da socijalno-ekonomski savet određuje način delegiranja članova socijalno-ekonomskog saveta u upravni odbor Nacionalne službe za zapošljavanje, u PIO i sve druge upravne odbore gde učestvuje socijalno ekonomski savet.
Dakle, to nije dobra volja ni jednog ministra, to je zakon. Socijalno-ekonomski savet sam odlučuje koga i u kojoj razmeri, a postoji dobra praksa koja kaže – dva reprezentativna sindikata i jedan predstavnik poslodavaca. Za to se trebalo spremiti, no ipak je bolje ovako paušalno napasti, pa šta sad, ko će slušati obrazloženja. U krajnjoj liniji, nije ni to važno, ali jeste važno da smo upodobili i ovaj sastav upravnog odbora npr. sa PIO koje su gotovo identične agencije, odnosno imaju sličan položaj u našem pravnom sistemu. Kada u PIO imate sedam, onda i ovde imate sedam.
Dakle, smanjili smo sa devet na sedam, tu ne može biti ništa loše i do sada je Vlada imala uvek većinu u sastavu upravnog odbora Nacionalne službe za zapošljavanje. Do sada je to bilo pet četiri, sada je to četiri tri.
Ispravili smo jednu grešku na koju je onaj koji je donosio zakon trebao odmah da razmisli, kako je moguće da direktor Nacionalne službe sedi u upravnom odboru koji odlučuje o njegovom radu i to nikome nije smetalo. Vidite, mi smo to ukinuli, a istog tog direktora naravno je imenovala Vlada. Dakle, uvek je Vlada imala većinu, što je priznaćete i logično, zato što Vlada finansira rad Nacionalne službe. Kada je već finansira, logično je da odlučuje o tome kako će se trošiti novac i u kom pravcu će se voditi politika Nacionalne službe.
Evo, tu recimo anomaliju smo izmenili i mislimo da je to dobro. Šteta što se to ranije nije dešavalo. Nije logično da direktor sam sebe ocenjuje kako on radi i kako radi njegova služba, ali i to smo svakako promenili.
Da bi se spremio neko, on bi znao da ne može da brka babe i žabe, da ne može anketu o radnoj snazi i anketu o radu da poistovećuje, nisu iste stvari, ne odnose se na iste podatke, ne odnose se na iste ljude, ali zar je važno? Važno je reći neki podatak pa neka to odjekne samo ako je to kritika po svaku cenu.
Evo ja ću prihvatiti da ste vi, sve su u pravu oni koji kažu nezaposlenost raste, sve je u redu, ima samo jedan mali problem, pojavljuju se desetine hiljada ljudi koji uplaćuju PIO fond. To su verovatno neki duhovi koje neko finansira od nekud i onda ti duhovi dođu na šalter PIO fonda, prijave se i uplaćuju za svoju penziju. Oni zapravo ne postoje, ali postoje pare koje su oni uložili. Da bih vam argumentovao, ovo je novac, ovo se ne da promeniti, ovo se ne da prevariti. Nema ankete, nema različitih tumačenja, količina para koja se uplaćuje u PIO fond je u prva tri meseca ove godine porasla za 8% u odnosu na isti period prošle godine.
Računajte takođe da smo smanjili plate u javnom sektoru za 10%, a javni sektor je najveći deo uplate u PIO fond. To smo smanjili a povećala se količina novca koja ulazi u PIO fond za 8%. Kako ako se nisu pojavili novi ljudi koji rade, kako? Odakle taj novac?
Opet, pošto naravno sve treba argumentovati, ja se držim toga precizno, evo da vam kažem, evo da uzmemo podatak 31. mart 2014. godine, u zaposlene na evidenciji PIO fonda koji redovno uplaćuju svoje doprinose, bilo ih je 2.003.498, precizna cifra. April 20. 2015. godine, 2.062.856, dakle, pogledajte to je povećanje od blizu 60.000 ljudi. Znači, 60.000 ljudi plaća doprinose za PIO fond ili ne postoje pa neka dobra vila plaća za njih ili su se zaposlili, nema trećeg objašnjenja. Za to se trebalo spremiti i to treba prihvatiti i priznati.
Ako me pitate da li sam zadovoljan ovim? Nisam, to mora da bude više, to mora da bude brže. Mogli ste takođe da kažete kada se već govorilo o onome što misle nemački investitori da 88% nemačkih investitora bi ostalo ponovo u Srbiji i ponovo bi otvorilo posao u Srbiji. Osamdeset osam procenata od onih koji su već ovde radili i rade, a 100% tih investitora za kojima toliko žalite kada odu dve ili tri firme, kažu da je Zakon o radu najbolje što im se desilo, 100% tih. Kažite onda do kraja, kažite – baš je dobro što odlaze ti što smatraju da je Zakon o radu jako dobar. Podstaknite ih da odu, ne bi ni to možda bila loša ideja.
Zakon o radu je dobar kao što znate, i uostalom da ste pažljivo čitali baš to što su govorili socijal-ekonomski partneri i sindikati kažu da je komunikacija bolja, da je saradnja mnogo bolja, da je za razliku od vremena nekih prethodnih Vlada kada se sednice socijal-ekonomskog saveta držale jednom godišnje, ponavljam jednom godišnje, samo u ovoj godini je održano već tri sastanka, a imamo dnevnu komunikaciju. Dobro, ko da se zamara svim tim detaljima.
Što se tiče Zakon o upotrebi znakovnog jezika, drago mi je što ćete ga podržati, treba da ga podržite. Ovaj zakon je mogao biti donet i mnogo ranije, nije donet, nije bilo želje, volje ili potrebe, ne znam šta je bio razlog, ali znam da smo mi nešto pokrenuli. Ako bude grešaka one će se ispravljati. Samo da vam kažem, ovo o čemu govorimo već funkcioniše u 81 lokalnoj samoupravi. Želim da funkcioniše u svakoj lokalnoj samoupravi, ali moramo biti racionalni. Postoje lokalne samouprave u kojima nije izražena potreba upravo za ovakvim servisom. Mi ćemo koristiti moderne tehnologije, ne mora sve da ide iz budžeta.
Upravo smo ovih dana u pregovoru sa nekim velikim telekomunikacionim kućama koje hoće da budu donatori našeg projekta „Kol centar“, pa će osobe koje mogu da koriste znakovni jezik moći preko sredstava modernih tehnologija da koriste usluge tumača. Dakle, i to će se raditi, no, dobro raspravljaćemo i ovome. A ovo što sam rekao su egzaktne brojke, 2.062.856 ljudi plaća u ovoj zemlji doprinos za PIO i to je uspeh i to je povećanje od 60 hiljada ljudi. Hvala.

Ja bih voleo kada bi se rasprava vodila samo argumentima. To bi bilo sjajno. Međutim, bojim se da je ovde bilo mnogo mnogo političkih ocena, te vaša Vlada je ovakva, vaša Vlada je onakva, vi ste ovakvi, vi ste onakvi.
Možda mi stvarno nismo koordinirani kada su u pitanju različite institucije i da budem iskren nismo se ni trudili da bude. Svaka institucija ima svoju metodologiju, treba da radi u skladu sa zakonom i svojim obavezama i svaki podatak nešto govori.
U vreme kada su neke druge vlade koordinirale, kako sam ovde čuo, rad tih institucija i koordinirale pretpostavljam i podatke i kada su otišle sa političke i istorijske scene 2012. godine, po njihovim koordiniranim podacima procenat nezaposlenosti u ovoj zemlji na osnovu Ankete o radnoj snazi je bio 25,5%. Sada, kada mi ne koordiniramo ništa procenat je 16,8%. Dakle, po istoj metodologiji, isto. Nema koordinacije. Tako je bilo. Tako jeste.
Vidim, niko da mi objasni kako se povećao broj ljudi, imena i prezimena koje uplaćuju doprinose za penziono osiguranje. Znači, ne količina para, i ako je količina para vrlo jasno objašnjiva. Sami ste rekli, 2% smo povećali doprinose. Tačno. Povećana je 8% količina novca koja se uplaćuje u PIO fond. Dva i osam, kako, a u isto vreme su smanjene plate u javnom sektoru za 10%? Kako se onda povećala za 8% uplata u PIO fond ukoliko su smanjene plate a povećani doprinosi samo za 2%? Kako, ako nije došlo do povećanja broja ljudi?
Ko je izmislio ovih 62.000 ljudi, imena i prezimena koja uplaćuju svoje doprinose? Ko? Kako? Ko u njihovo ime fantomski uplaćuje svakog meseca doprinos za PIO? Kako? Nije moguće i znate vi to dobro i možemo da pričamo šta god hoćemo. Da li je dovoljno 62.000? Ma nije. Tu bi mogli lako da se dogovorimo. Nije dovoljno i radimo na tome da bude više naravno, ali nemojte zaboraviti kada govorite o projekcijama MMF da MMF govori o ovih 530 preduzeća jer su to mahom preduzeća koja su potpuno propala i gde ljudi ostaju bez posla. Tačno, to je ta očekivana nezaposlenost, a tih 530 preduzeća nisu nastala ove godine. Ne možemo da ne kažemo da su pravljena 14 godina. Ne možemo da ne kažemo da ste čuvajući preduzeća koja nemaju nikakvu ekonomsku funkciju, dajući nekad plate, nekad ne dajući, obično pred izbore su stizali nekakvi novci, nekakve plate zadužili ova preduzeća za pet milijardi evra.
To su ta preduzeća, pa nisu ona juče nastala, pa pravljena su u ovoj zemlji, pet milijardi evra ova preduzeća duguju. To su radnici o kojima govori MMF. Izvinite, MMF je pogrešio kada je u pitanju naš budžetski deficit, mislio je da će biti veći. Mi smo štedeli više. Sada je manji, pa šta? Nije to ne moguće ni da pogreši. Moguće je da bude u mnogim stvarima, naravno, i upravu.
Ne možemo da ne kažemo kako je nastalo ovo. Sa čime se mi sada borimo? Pa, ne borimo se mi sa uređenim privrednim sistemom u kome je sve kako treba, 530 preduzeća ste veštački održavali u životu tako što ste kupovali glasove i 530 preduzeća je sada nama došlo. Mogli smo i mi da postupimo po receptu koji je trajao 12 godina u ovoj zemlji - zadužimo se i nastavimo sa tim istim preduzećima. Da ova preduzeća ne gasimo, da ih ne privatizujemo ili idu u stečaj, ostali bi svi ovi ljudi isto zaposleni, isto bismo ih plaćali, isto se zaduživali za njihove plate. Sjajno, odlična statistika nema novih nezaposlenih, ali da li je to moguće? Da li je to dobro? Pa, naravno da nije i naravno da mora da se radi ovo što se radi, ali statistika je više nego jasna. Više para, više ljudi uplaćuju u Penzioni fond. Evo, ako može da bude i malo jasnije.
Mislim da nije korektno da se ovde uopšte govori o partijskom zapošljavanju od strane ljudi koji su vladali 12 godina. Pa, kako mislite da je napravljen sav taj višak zaposlenih? Napravljen je za ovih godinu dana, je li? Nije napravljen za onih prethodnih 12 godina? Nije se tada pumpala državan uprava, nego sada se baš pumpala državna uprava? Ali, mi ljude ne delimo po partijskoj pripadnosti gde god da rade. Evo, kraj mene sede ljudi koji nemaju veze sa mojom partijom. Moj pomoćnik je, i ne znam koliko ste bili u ministarstvima pre mene, direktor Nacionalne službe nema veze sa mojom partijom, a pre toga je bio u ovom ministarstvu više ni ne znam koliko godina. Mi to ne radimo, mi to jednostavno ne radimo. Kada razmišljamo o tome vidimo kako bi neki ovde to radili. Podelili bi po partijskoj pripadnosti zaposlene i otpustili ih ko partijski ne odgovara. Mi ne otpuštamo ni članove opozicionih partija. Zašto bi to radili? Nama je svaki čovek potpuno isti, gde god da radi, samo ako radi. Ne pitam ni kako ga je neko doveo, ni zašto ga je neko doveo, samo je bitno da radi svoj posao i to je sve.
Zašto se treba spremati za sednice? Ovo što je rečeno ovde, kako smo ukinuli pravo ljudima, kako smo im oduzeli, kao nikada do sada, oduzeli pravo da dobijaju nadoknadu, čitam – ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla i dođe do smanjenja obima posla u skladu sa Zakonom, osim lica koja se u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju svojevoljno opredelilo za novčanu nadoknadu ili posebnu novčanu naknadu u većem iznosu od visine otpremnine utvrđene Zakonom o radu, ova lica nemaju pravo na nadoknadu od strane Nacionalne službe za zapošljavanje, a ovo je Zakon iz 2009. godine.
Upravo ste kritikovali odredbu koju ste doneli 2009. godine. Mi smo samo dodali da lice koje je iz ovih razloga ostalo bez posla, dakle uzelo otpremninu, kao što je predviđeno Zakonom iz 2009. godine, veću nego što je predviđeno Zakonom o radu, kao što je predviđeno Zakonom iz 2009. godine, samo smo rekli da ne može ponovo da dobije to pravo ukoliko narednih 12 meseci nema radni odnos, pa ostane bez posla, ništa više. Nikome nije oduzeto pravo, ovo je važilo po Zakonu iz 2009. godine, važi i danas. Ništa drugo, samo smo hteli da izbegnemo, što se već u praksi pojavilo, da se fiktivno zaposli lice koje je uzelo otpremninu, radi dva, tri, deset, mesec dana, dobije otkaz, nije važno zašto, a i to smo predvideli da ukoliko svojom krivicom ostane bez posla, ukoliko svojom krivicom dobije otkaz, napusti radno mesto svojevoljno, onda ne može da dobije nadoknadu, jer je očigledno da je u pitanju zloupotreba. Vi posle toga, dobijete otpremninu, zaposlite se, radite 12 meseci, ponavljam, sve je ovo odredba Zakona iz 2009. godine, radite 12 meseci, ostanete bez posla, ponovo možete u NSZ, ali ne možete odmah nakon što ste dobili otpremninu.
Mi smo tako rešili jedno važno životno pitanje za preko 11 hiljada ljudi do sada. Zamislite svih tih 11 hiljada ljudi se sada zaposli kod nekoga na šest dana i samo pređe u NSZ. Pa, ko će to da plati? Odakle taj novac? Inače, prosečna otpremnina, da znate, je preko pet hiljada evra. Maksimalna je osam hiljada evra, ali je prosečna oko pet hiljada evra. I da znate, u žestokoj borbi sa MMF-om smo se izborili da otpremnina bude za sve godine staža, a ne samo za kod poslednjeg poslodavca, što je upravo bio zahtev MMF, ali nismo to reklamirali, nismo pričali o tome. Normalno je da se borimo za građane i naravno da se borimo za svoje građane i obezbedili smo im ovde i bolji položaj i bolju otpremninu.
Što se tiče ovog konkretnog pitanja, ugovor na određeno vreme, javni radovi po pravilu su oročeni. Zašto onda oročavati poslodavca jednim jedinim tipom ugovora, može bilo kojim drugim tipom ugovora, pa i tim tipom ugovora koji je predviđen Zakonom o radu. Šta je problem, zašto ne može privremeni povremeni poslovi? To je predviđeno Zakonom o radu. Moguće je, sklapaju se svaki dan. Zašto ograničavate poslodavca samo na jedno? Mi mu dajemo širu lepezu.
Po Zakonu iz 2009. godine, ono što je najvažnije, samo da ne uznemiravamo javnost, zbog toga govorimo, niko ne gubi nijedno jedino pravo. Da ponovim, ako ste dobili otpremninu veću nego što je u Zakonu o radu, ponavljam veću, a prosečna je inače preko pet hiljada evra, ako ste dobili takvu otpremninu, kao i 2009. godine kada je Zakon doneo prethodni režim, potpuno je isto, nemate pravo da odmah dođete na NSZ i kažete – dajte mi platu za još 12 meseci. Nemate to pravo, morate da se zaposlite ponovo, radite 12 meseci. Ako vam posle 12 meseci prestane radni odnos, dođite na NSZ, imaćete ponovo sva prava koja proizilaze iz Zakona i pravo koje i stičete za slučaj nezaposlenosti. Sve ostalo je namerno zlonamerno tumačenje. Hvala vam.

Veoma kratko, pošto zaista ne znam kako je došlo do brojke od 65.000. Ko to izračuna, ko im je pregledao partijske knjižice, ko je to potvrdio? Ja sigurno nisam.
Želim da postavim samo jedan mali test. Hajde da pogledamo da li u Ministarstvu koje ja vodim ima članova DS-a, a da pogledamo da li u pokrajinskoj administraciji ima i jedan jedini član SNS-a ili Pokreta socijalista. Kod mene ćete naći među pomoćnicima. Onda, ako hoćete da sprovodite mere departizacije, pođite od onog gde ste na vlasti. Vi niste opozicija, vi ste vlast. Sve to što nama sada prebacujete i meni govorite možete da rešite u AP Vojvodini i pokažete to na delu. To je divno, imate sjajnu priliku da to uradite. Ne zaboravite da nađete ove članove SNS-a i Pokreta socijalista itd, a ja ću ih naći u mom ministarstvu i to među mojim pomoćnicima.

Želim da se zahvalim što ste pažljivo proučili oba zakonska predloga i samo nekoliko stvari da razjasnimo. Poslodavac ne plaća tumača. Tumača obezbeđuje, vi ste to dobro rekli, ali dobro je da to naglasimo. Bilo je i predloga da poslodavac plaća tumača, međutim znamo da bi se to, dobro zvuči, ali bi se izrodilo u svoju suprotnost. Onda bi poslodavaca izbegavao da zaposli gluvu i nagluvu osobu i rekao – to mi je još jedan trošak, kao da zapošljavam dva radnika. I, naravno da to nismo uradili.
Sredstava su predviđena, na razdelu Ministarstva rada se nalazi negde oko tri miliona evra koja su predviđena za funkcionisanje Saveza osoba sa invaliditetom. Kroz njih se finansira ova usluga u lokalnim samoupravama. Inače, to jeste obaveza lokalnih samouprava, ali mi svejedno pomažemo funkcionisanje Saveza, odnosno kancelarija za tumača i imamo ih već 81. Nadam se da ćemo ih imati mnogo više, ali i tu moramo biti realni negde postoji potreba, negde ne postoji potreba. Negde postoji potreba za većim brojem tumača, a negde zaista ne postoji potreba da se organizuje kancelarija. Ali, zato imate najbližu opštinu gde postoji Savez i gde postoji tumač pa ćete odatle uspevati da pozovete tumača. Upravo zato nismo ni postavljali rokove, jer kako da predvidite vi to. Jer, gluva ili nagluva osoba treba da ide kod lekara i zakazano joj je za pet dana, kako to u zakonu da predvidite da moramo da odgovorimo u roku od četiri dana ili šest dana. Ne, jednostavno to je životi i uostalom to već funkcioniše, ali jeste važno da se već jednom ta materija uredi i da se ljudi osete kao deo ovog društva, što oni svakako i jesu.
Pomenuli ste kada ste govorili o Zakonu o zapošljavanju radnička potraživanja u smislu propuštenih zarada i sve što ide iz toga. Ovim zakonom kao ni bilo kojim drugim zakonom ili odlukom Vlade to pravo se ne gubi, radnik ima pravo da traži, radnik ima pravo da izrazi svoje potraživanje u skladu sa zakonom. Da li je to sud, da li je to neki drugi način, to je drugo pitanje, ali svakako da ima.
Reč stečaj koju niko od nas ne voli jeste upravo lek za ovaj problem. Kada preduzeće ode u stečaj onda radnik ima pravo da kroz Fond solidarnosti dobije devet zarada, drugačije ne može. Dakle, i to treba svi da znamo da je to moguće. Ove godine je za Fond solidarnosti za takve namene izdvojeno nekim 500 miliona dinara. Dakle, i to je način. Ova Vlada i kada već govorimo o Fondu solidarnosti samo kao mala, samo kao mali primer kako ova Vlada funkcioniše za razliku od nekih drugih. Čovek koji vodi Fond solidarnosti je tu od osnivanja, nije član nijedne od vladajućih partija. Naravno, da ga nismo menjali, dobro radi Fond i šta tu ima da se menja. Nisam siguran da to svaki put možemo da kažemo i za neke druge. Dakle, ali eto i to je jedan od načina koji nažalost nekada ne poznajemo dovoljno da se upravo ova potraživanja radnika, da se u krajnjoj liniji ispune.
Mi smo i Zakonom o radu predvideli da radnik dobija obračunski listić, bez obzira da li mu je isplaćena zarada ili ne. Poslodavac je dužan da vam izda obračunski listić, a obračunski listić na osnovu Zakona o radu, tom groznom Zakonu o radu je postao javna isprava, on se automatski u sudu priznaje kao menica. Potrebno je da se pojavite u sudu, ne morate da imate ni advokata, za vreme advokatskih štrajkova, ovo je bila jedna od retkih stvari koja je funkcionisala. Naravno, problem je ako u preduzeću nema novca, ali nema zakona koji može od jednog preduzeća napraviti uspešno preduzeće. Taj zakon ne postoji, niti može da mu napuni račun.
I zakonom koji predviđa, samo nastavljamo sa praksom da ova Vlada jeste socijalno odgovorna Vlada. Izvinite, ovo je prva Vlada koja je i u socijalni program i na svaki drugi način uzela i prihvatila čak i radnike iz preduzeća gde je propala privatizacija, gde je država priznala da je loše trgovala, da je bila loš trgovac sa svojim kapitalom. To do sada nije bio slučaj.
Nije ova Vlada sprovodila loše privatizacije, ali svejedno. Mi smo rekli, radnik nije ništa kriv. Nije kriv radnik što su mu prodali preduzeće da ga pretvore u staro gvožđe i u građevinsko zemljište. On je do sada bez ove Vlade ostajao na ulici. Za njega nije važio socijalni program. Za njega nije važila nikakva nadoknada. Žali se svom gazdi, šta mi imamo sa tobom, privatizovan si. Mi smo rekli – ne. Tamo gde je država loše trgovala, gde se pokazala kao loš domaćin, mi ćemo zaštiti radnika, jer on ništa nije kriv i ni jedna Vlada to pre nas nije uradila.
To je socijalno odgovorna Vlada. To se tako radi. Hvala.

Da bi došli do preciznog broja koliko ima zaposlenih u Srbiji, jedini način na koji vi to možete da uradite, to je uzmete podatke iz fonda, dakle, iz PIO Fonda, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i da ih prijavite u centralni registar obaveznog osiguranja. Ne radi to Nacionalna služba zapošljavanja. Nacionalna služba zapošljavanja se bavi nezaposlenima, bavi se licima koji su na evidenciji, a ne licima koji rade. Nacionalna služba za zapošljavanje nema nikakve veze sa tim.
Republički zavod za statistiku sprovodi anketu o radnoj snazi. Poslednji podatak koji imamo je 2.322.201 zaposleno lice na osnovu Republičkog zavoda za statistiku. To je metodologija koju primenjuje Međunarodna organizacija rada i EURSTAT. Ona je važila i 2012. godine. Ako nije valjala tada, ne valja ni sada. Ako je bila dobra tada, dobra je i sada. Takva je. I ne važi samo za nas. Važi i u Mađarskoj, u Belgiji, u Nemačkoj, važi u svim zemljama EU. Tako se računa stanje zaposlenosti, na osnovu ankete o radnoj snazi. To je tako.
Jedino što mogu da vam ponudim i što ova zemlja može da vam ponudi i što vidim svi kritičari nikako da mi objasne kako je to moguće, 2.062.856 ljudi u ovoj zemlji na dan 20. april 2015. godine uplaćuje penzijske doprinose, uplaćuje iz radnog odnosa, uplaćuje tako što radi. I to da dodamo, u ovo ne ulaze samostalci i poljoprivrednici. Ovo su isključivo oni koji su iz radnog odnosa, ovo o čemu govorim.
Samo još jedna mala digresija. Poslodavac, kada je u pitanju Zakon o upotrebi znakovnog jezika, ima obavezu da obezbedi tumača, da zatraži tumača u tačno određenim fazama radnog odnosa – kada zaključuje ugovor o radu, kada se prekida ugovor o radu, kada se potpisuje aneks ugovora o radu, dakle, u najvažnijim elementima u pravnom smislu radnog odnosa poslodavac je dužan da obezbedi tumača, da se obrati odgovarajućem udruženju i da bude obezbeđena pomoć, ali naravno, i tu da budemo pošteni, u slučaju da je to jedini oblik komunikacije, dakle, da nije moguće čitanje sa usana ili nešto slično. Ako dobijete ugovor o radu na papiru, tu vam ne treba tumač, to se pročita i to je dovoljno. U svakom slučaju, da, poslodavac ima obavezu da u određenim fazama radnog odnosa obezbedi tumača. Hvala.

Samo kratko, kada je u pitanju povezivanje ova dva zakona, Narodna skupština Republike Srbije je izglasala Zakon o ministarstvima kome je u nadležnost ovog Ministarstva stavila i osobe sa invaliditetom i politiku zapošljavanja i boračka pitanja i socijalna pitanja, tako da veličina ovog Ministarstva svakako opravdava i to da se ova dva zakona danas predstavljaju zajedno u Narodnoj skupštini.
Za one koji ne znaju, Ministarstvo rada brine o tri miliona i trista hiljada građana Srbije, a ima nas manje od 15.000 ukupno zaposlenih. Dakle, takvo je Ministarstvo i zato će se i nadalje dešavati da imamo zakone koji deluju raznorodno, ali u suštini oni imaju i te kako veze, ovaj zakon posebno, izvinite, i na osobe sa invaliditetom…

Slobodno, ne smetate vi meni, uvek ima nešto zanimljivije, samo vi izvolite.
Dakle, osobe sa invaliditetom su takođe deo i politike zapošljavanja. Ovo je Zakon o zapošljavanju, mi ćemo merama NSZ ove godine obuhvatiti preko 5.000 osoba sa invaliditetom. Mnogi od njih će biti osobe koje su gluve ili nagluve. Dakle, ovo je potpuno logično i potpuno opravdano.
Što se tiče sa kim smo razgovarali, razgovarali smo sa svim predstavnicima Socijal-ekonomskog saveta više puta, radne grupe su radile na tome, imali su svoje primedbe na to. Naravno, razgovarali smo i sa odgovarajućim ekspertima.
Ono što je najvažnije, ovaj zakon se usvaja po hitnom postupku zato što, sada slobodno možemo da kažemo u ovom slučaju, vreme je novac. Otpremninu je dobilo 11.575 ljudi, teoretski posmatramo 11.575 ljudi može sada da zaključi radni odnos u trajanju od šest dana i da sedmog dana obezbedi još 12 meseci nadoknadu iz NSZ. Ko će to da plati? Mi nemamo taj novac i taj novac nije namenjen za to, zato je po hitnom da bismo sprečili eventualno mogućnost zloupotrebe koje su već počele da se pojavljuju. Na našu sreću ove zemlje, ogromnoj većini od ovih 11.575 ljudi nije palo napamet da to uradi, jer su čestiti i časni ljudi koji neće nikom drugom da uzimaju koru hleba, ali za one koji bi to mogli da pomisle ili požele, donošenjem ovog zakona to neće biti moguće. Da smo išli po redovnoj proceduri imali bi prilike još najmanje 21 dan da od državnog budžeta uzmu novac koji im suštinski ne pripada, jer nije namenjen za tako nešto. Eto, to je razlog. Hvala.

Što se tiče vaše zabrinutosti, u smislu da poslodavac može da zaključi ugovor i na drugi način, ne samo na određeno vreme, slažemo se sa vama. Naći ćemo odgovarajuću formulaciju, u skladu sa Zakonom o radu. Dakle, sve što je predviđeno Zakonom o radu, i to jeste intencija zakonodavca, svi oblici ugovaranja mogu da se vrše i ovde. Dakle, nikakav problem, to će biti tako.
Pomenuli ste zapošljavanje naših radnika u inostranstvu. Ovo ministarstvo je već počelo da radi na tome. Formirana je radna grupa, socijalni partneri su uključeni u radnu grupu. Taj zakon neće biti usvojen po hitnom postupku. Nema razloga da bude usvojen po hitnom postupku. Dakle, za njega ima vremena i svi ćemo imati prilike u javnoj raspravi da se izjasnimo o njemu. Očekujem da ćemo ga ovog leta već usvojiti.
Koliki je stepen neodgovornosti bio kada su u pitanju naši radnici u inostranstvu, moram da vam kažem da je poslednji put ova materija regulisana Zakonom iz 1998. godine. Do danas nikome nije palo na pamet da se bavi time. Mi smo počeli time da se bavimo i pre nego što su nas tragični događaji podstakli da te stvari ubrzamo.
Takođe, donosimo još jedan važan zakon na kome se takođe radi, a to je zakon o agencijama za privremeno zapošljavanje. E, to je izuzetno važan zakon. To je zakon o kome će sigurno biti puno polemike, biće ih u ovim klupama, čemu se, naravno, radujem. Biće, naravno, javne rasprave i socijalnih partnera i svih ostalih koji žele da se uključe, ali to je ono što fali Zakonu o radu. Ako nešto ne valja Zakonu o radu, ne valja to što nismo izvršili do kraja pritisak da se agencije za privremeno zapošljavanje regulišu još u Zakonu o radu. To je ključna stvar.