Samo još tu jednu rečenicu. Dakle izbacili smo to da direktor sam sebe ocenjuje, kao što je do sada bilo i nikom nije smetalo.

Propustili ste da dodate još 800 miliona iz rada i još 900 miliona iz Ministarstva finansija, ali ko će da broji? Nije to svakako najvažnije. Vlada nosi odgovornost, Vlada donosi odluke, vrlo jednostavno, u svakoj demokratskoj zemlji, takav je princip. Šteta što se niste borili za taj princip kada smo smanjivali sa 21 na sedam u PIO i 21 na sedam u RFZO-u. Tako će biti sedam i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Ne znam zašto se toliko borimo oko upravnih odbora. Kao što vidite, Vlada je digla ruke od borbe za upravne odbore. Ne borimo se da povećamo broj članova. Nećemo to raditi i gotovo.

Ovde se kaže da menjamo zakon zbog uštede od dva člana. Nije tačno. Ne preciznostima u članu 8. i 9. mi smo na sudskim presudama izgubili 270 miliona dinara. Dvesta sedamdeset miliona dinara narodnog novca smo izgubili zato što neko nije precizno napisao kao se obračunava osnovica. Između ostalog, zato menjamo ovaj zakon, a neka ga menjamo i zbog jednog člana upravnog odbora ili dva, što je tačno, i to će sigurno značiti da se nešto i uštedi.

Ne znam šta nije jasno u tome da hoćemo da štedimo. Ne znam kako bi se to povećala efikasnost upravnog odbora da oni postanu veći. Treba da budu manji. Svuda će biti manji, od PIO, RFZO, Nacionalne službe, svuda će biti manji. Zakon je takav. Upravni odbori, odnosno nadzorni odbori ne mogu da se ukinu zato što postoji zakonska obaveza, kao što vidim da se ovde meša Zakon o zapošljavanju sa Zakonom o Socijalno-ekonomskom savetu, a u smislu delegiranja predstavnika u odgovarajuće upravne odbore, ali dobro. Raspravljaćemo o tome, imamo ceo dan.

Ovde se traži investicija, ali se odbijaju investitori pošto postoje neki bolji i lošiji investitoru. Ima investitora čije nam pare ne trebaju, koji ne treba da dođu, kaže se – ne trebaju nam Arapi, tim rečima. Nije to način da se privuku investitori, nama treba svaki investitor i srećni smo i zadovoljni kada se bilo ko od investitora pojavi.
Kada već pominjete „Beograd na vodi“, znate, most na Adi je koštao više nego „Beograd na vodi“. Jedan jedini most košta više nego „Beograd na vodi“, a nemojte zaboraviti, za „Beograd na vodi“ mi nismo izdvojili nijedan jedini dinar. Investitor je taj koji daje novac, a što se tiče uređivanja obale, iseljavanja železničke stanice, pa to je bila obaveza još prošle lokalne samouprave. To je bila obaveza Grada Beograda, zakonska obaveza koju nikad nije ispunio, naravno, i sada je došlo vreme da mi to uradimo, ali dobro.
Što se tiče same ideje o deregulaciji, to je odlična ideja. Autonomna pokrajina Vojvodina može da se dereguliše odmah. Evo, neka gospodin Pajtić odmah ukine sve upravne i nadzorne odbore, evo fantastične prilike da pokaže šta bi mogao da uradi. Niste vi opozicija, vi ste vlast, vi ste vlast u Vojvodini. Sve što predlažete meni ovde uradite na prostoru AP Vojvodine, pa će vaše reči imati značajno veću težinu.
Razgovarali smo sa predstavnicima Socijalno-ekonomskog saveta po ovim pitanjima, i te kako smo razgovarali. Čak smo imali posebnu tačku dnevnog reda Socijalno-ekonomskog saveta gde se razgovaralo o ovoj tački. Izvinite, i po prošlom zakonskom rešenju koje se tiče Upravnog odbora Vlada je imala većinu, ima je i sada. Ništa se tu nije promenilo, kako je bilo onda tako je bilo i sada. Da ne govorimo sada o tome da, izvinite, nije uloga Socijalno-ekonomskog saveta da upravlja Nacionalnom službom za zapošljavanje. Osnivač NSZ je Vlada Republike Srbije i, shodno tome, tako mora i da se ponaša. Hvala.

Na početku godine mi kreiramo aktivne mere i mi pobrojimo koje su to mere. Mi to radimo, Vlada na kraju to usvaja, naravno, zajedno i sa socijalno-ekonomskim partnerima. Dakle, svi zajedno učestvuju u kreiranju ovih mera, ali na način o kojem je koleginica govorila, imamo mogućnost fleksibilnog odgovora ukoliko se nešto desi na tržištu rada. Hvala.

Mi prihvatamo sve amandmane koji popravljaju zakon, a oni koji ne popravljaju zakon ne mogu da se prihvate. Meni je žao što se ne donose amandmani koji više popravljaju zakon, obično amandmani koji su na tih 200 koliko je navedeno, verovatno ih je dobar deo bio „briše se“ i bile su razne tačke i zapete, posebno kada je bio, ako se dobro sećam Zakon o radu. Mi smo nekoliko dana ovde raspravljali. Da smo prihvatili vaše amandmane koje ja naravno uvažavam i izuzetno cenim, to ne bi bio taj zakon, a kao što vidite ovaj zakon je dobar i ovo je zakon koji daje dobre rezultate.
To nije nešto što je moja ocena, to je ocena svih i pristrasnih i nepristrasnih. Uostalom to je ocena i onih koji u ovom parlamentu kritikuju taj zakon, ali kada se sretnu sa predstavnicima stranih investitora ili predstavnicima međunarodnih organizacija nikada ne kažu, evo kažite sad slobodno, posle sledećih izbora srušićemo ovaj zakon, čim budemo bili na vlasti, ukinućemo ovaj Zakon o radu. Nemojte zaboraviti to da kažete glasno, da se obavežete na to i kažite to naravno i predstavnicima investitora koji dolaze u ovu zemlju i otvaraju nova radna mesta. Nisam siguran da se to dešava i da to bilo ko govori, a još manje sam siguran da bi to bilo dobro prihvaćeno od bilo koga, pa i u ovoj zemlji, a i van nje.
Veoma poštujem i poziciju i opoziciju i institucija narodnog poslanika je za mene od najvećeg mogućeg značaja. O mom odnosu prema toj instituciji govori učestalost mog pojavljivanja. Govori što sam ja ovde od prvog do poslednjeg sekunda. Ne izađem ni jedan jedini sekund, kao što ste mogli da primetite, ne ručam, ne krećem se nigde. Kao što vidite ovi ljudi će ovde sedeti dok ja ovde sedim, a ja ću sedeti dokle god se ne završi sve što je potrebno da se završi i to sam radio satima u ovom parlamentu i danima u ovom parlamentu i to je moj odnos prema opoziciji i to je moj odnos prema svakom narodnom poslaniku. Veoma uvažavam sve argumente, ali dozvolite da i snosim odgovornost, pa prihvatim ono što mislim da je potrebno. Hvala.

Prihvata se, svakako.

Vrlo kratko.
Jeste u pitanju redosled reči, ali redosled reči u potpunosti menja suštinu.
Ugovor o radu može biti samo na određeno ili ne određeno vreme, a ugovor o radnom angažovanju može biti na određeno i na neodređeno i na privremene i povremene poslove. Dakle, potpuno različito.
Jeste redosled reči, tačno, ali to su u pitanju dva potpuno različita pravna instituta koja reguliše Zakon o radu, potpuno različita.
Nemojte da vas zavara što samo zvuči da je promenjen redosled reči, promenjena je suština. Namera zakonodavca je bila da omogući poslodavcu da u javnim radovima zahvati što širi spektar ljudi.
Na ovaj način i uz učešće Odbora za rad mi smo došli do dobrog rešenja.
Dakle, jeste razlika u rečima, u redosledu, ali na prvom mestu razlika je u suštini. Ovo su potpuno dva različita instituta.
Pošto ste komentarisali, u suštini sačekaću sve vaše amandmane kako budu dolazili. Hvala.

Meni je žao što se nerazumevanje i neznanje o Zakonu o radu predstavlja kao arogancija vlasti. Izvinite, ja sam ovde čuo da je u pitanju samo zamena redosleda reči, ničeg drugog, a ovde sam vrlo jasno obrazložio kakvi su to pravni instituti.
Namera zakonodavca je i bila da na što širu lepezu ugovora, na osnovu kojih možete da obavljate neke poslove kroz javne radove, da se to omogući.
Ovo što smo prihvatili, nikakav obrt, to je samo pojašnjenje i, hajde da kažemo, da umirimo bojazan da poslodavci neće hteti da koriste neke druge mogućnosti koje imaju na osnovu Zakona o radu. Ne mislite valjda da ovo nismo prihvatili da bi neko mogao da zaposli nekoga na javnim radovima bez Zakona o radu? Nego, po kom zakonu, zar da radi na crno? To nije moguće. Ovo je samo pojašnjenje i hajde da tu bojazan, ovo je samo naša briga da ako smo primetili nešto što makar malo može da liči na mogućnost neke zloupotrebe, da to odmah rešavamo.
Ugovori o radnom angažovanju su ugovori van radnog odnosa. To su, recimo, autorski ugovori, ugovor o delu, privremeni i povremeni poslovi. To je isto regulisano Zakonom o radu. Kojim drugim zakonom bi bilo regulisano? Ali, samo smo hteli da odgovorimo na bojazan, hajde da budemo još oprezniji nego što inače jesmo. Nije ovaj amandman sad uveo neke nove ugovore do kojih bi se i došlo tumačeći Zakon o radu. Ali, nemojmo sve da pravimo od toga … Vlada je prihvatila amandman Odbora u kome se nalaze i predstavnici opozicije i to se ovde prikazuje kao posledica neznanja, a čujemo da je ugovor o radu i ugovor o radnom angažovanju isto, samo različit raspored reči.

Ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanje određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, u skladu sa zakonom, osim lica koja su se u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viškova zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju svojevoljno opredelila za novčanu nadoknadu ili posebnu novčanu nadoknadu u većem iznosu od visine otpremnine utvrđene Zakonom o radu.
Zakon iz 2009. godine. Ništa se nije promenilo. Samo smo dodali preciznu odredbu – 12 meseci. Ništa više. Dakle, vrlo precizno po zakonu, koji se očigledno nije čitao u ovoj Skupštini, a glasalo se za njega, bilo je predviđeno da lica koja dobiju otpremninu veću nego što je predviđeno Zakonom o radu, 2009. godina, ne mogu da ostvare pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti čim su to uradili.
Ništa nismo promenili. Samo smo precizirali – 12 meseci, jer smo videli u praksi da imamo ljude koji dobiju otpremninu, rade između dva – šest dana, raskine ugovor, svojevoljno raskine ugovor, bez obzira što je on kriv za raskid ugovora, on dolazi na Nacionalnu službu i kaže – molim vas, isplaćujte mi 12 meseci platu.
Lepo je raspolagati državnim milijardama. Što da ne? Predvideli smo 16 milijardi za otpremnine, hajde još 16 milijardi za Nacionalnu službu za zapošljavanje. Može, super zvuči, bićemo popularni, svi će biti zadovoljni, ali to nije moguće, to jednostavno nije moguće. Nijedno pravo nije ukinuto.
Ovo me jako podseća na debatu o Zakonu o radu, gde su ovde neki plašili ljude da će početi masovna otpuštanja čim donesemo Zakon o radu. Tako i ovo, ni jedno pravo nije uskraćeno. Onaj ko je dobio otpremninu veću od Zakona o radu, ne može da dođe u Nacionalnu službu, a da pre toga ne radi 12 meseci. Šta je sporno?

Samo kratko.
Dakle, mi ovim jesmo regulisali pravnu prazninu i jesmo zaštitili radnika. Do sada ako ništa nije uplaćeno, ako se radniku ništa ne uplaćuje, nije bilo predviđeno šta će on dobiti. Mogao je da ne dobije ništa. Ništa nije uplaćeno i gotovo.
Sada smo predvideli da će dobijati bar minimalac. Izvinite, za nas je merodavno ono što je uplaćeno. Vi i ja možemo da sklopimo ugovor, u kome ja vama isplaćujem 500.000 dinara, to je vaš ugovor samnom, a ja vam nisam uplatio ni jedan jedini doprinos i vi ćete doći pred Nacionalnu službu i reći, ali meni ovde piše 500.000 dinara i sada ja treba da platim to što ste vi tamo dogovorili, a nije ništa uplaćeno državi. Nije moguće. Opet kažem, zgodno je, dobro zvuči, ali ne može država da preuzme na sebe odgovornost za čitav proces, za sve što se dešava u radu i sve što se dešava u radnim odnosima. To jednostavno nije moguće.
Na ovaj način, bar smo regulisali jednu pravnu prazninu i zaštitili radnika. Imate vi i druge načine da saznate da li vam se nešto uplaćuje ili ne uplaćuje. Možete da proverite. Na primer, centralni registar, pa možete preko PIO da proverite. Dakle, ima načina da proverite da li se vama našto uplaćuje. Nije to samo odgovornost države, nego je odgovornost i radnika da proveri da li mu se nešto uplaćuje. Hvala.

Amandman se prihvata. Hvala.

Upravo, da bismo izbegli bilo kakva pogrešna tumačenja i bilo kakve mogućnosti da neki organ ne razume o čemu se govori, zato smo ovako vrlo pojasnili, upravo ovaj član i prihvatili, između ostalog, i amandman.
Zbog, mogu da kažem, jezičkog nesnalaženja zakonodavca iz 2009. godine, mi smo samo u protekle dve godine izgubili 271 milion dinara. To je otišlo zato što nismo imali ovu odrednicu. Nismo imali novčanu nadoknadu. E, zbog te reči – novčana nadoknada, zbog dve reči – novčana nadoknada, i zbog toga što nismo regulisali kako se računaju sati, nego da su svi meseci isti, kao što nisu isti, dakle mi smo zbog toga izgubili samo u protekle dve godine 271 milion dinara. Da znate kako se to radi, javio vam se advokat i kaže, dođe do spiskova, način na koji dolazi do spiskova je takođe vrlo problematičan.
Mi smo podneli krivične prijave za ljude za koje smatramo da su te spiskove neovlašteno iznosili i distribuirali, onda dođe advokat i kaže, nađe vas na spisku, pozove vas i kaže da li vi znate da vi imate pravo takvo i takvo, vi kažete – pa ne znam, on kaže – nemate nikakvih troškova, dopustite mi da vas zastupam, inače vrednost sporova između 100 dinara, 1000 dinara, kako kad, ali kada tužite državu za više hiljada takvih sporova, i kada to uradite, što bi rekli, zakon velikih brojeva, onda dođete do toga da se korisnicima, uslovno rečeno, oštećeni zbog ove nepravilnosti, isplati oko 101 milion dinara, ali se za sudske troškove i advokate odvoji 170 miliona dinara. Da se to ne bi desilo više nikada, mi smo doneli ove izmene i precizirali na ovaj način da se to više nikad neće ponoviti. Hvala.

Samo kratko.
Pa i po postojećem zakonu, između ostalog imate, kažete izrečene mere bezbednosti. To bi npr. bilo ona nanogica, popularna, ili to bi bila obavezna mera lečenja od narkomanije, alkoholizma ili nečeg sličnog. U čemu je razlika? I jedno i drugo su mere, i za jedno i drugo vreme se ne isplaćuje odgovarajuća nadoknada zato što niste tu.
Naravno, kada vam istekne pritvor ili istekne izrečena mera bezbednosti, vi posle toga nastavljate da primate svoje pravo, ne morate ponovo da ga dokazujete.
Ali, kao što vidite i u prošlom zakonu je bilo - izrečene mere bezbednosti. Nema razlike između izrečenih mera bezbednosti i pritvora.

Kao što je i do sada tužio Nacionalnu službu i dobio 270 miliona, isto tako može da je tuži i dalje. Kao što i Nacionalna služba može da pokrene tužbu. Uostalom, protiv rešenja Nacionalne službe pokreće se upravni postupak, dakle, moguće je nije sporno da nije moguće. Ali, recimo, Zakonom o radu je regulisana i odgovornost radnika, pa postoje i odgovarajuće sankcije za nesavestan rad, zloupotrebu položaja itd. Internim aktima Nacionalne službe takođe je predviđena odgovornost za radnika koji nesavesno da više ili manje.
Dakle, i te kako postoje sankcije i ja ću lično insistirati, siguran sam da tu imam podršku i Nacionalne službe, na tome da se striktno vodi računa u ovakvim slučajevima čija je zapravo odgovornost, u kojoj meri je to odgovornost radnika NSZ, u kojoj meri su to neke druge odgovornosti.

Imate bazu podataka o tumačima i znakovni jezika vodi Savez gluvih i nagluvih Srbije. U sudu se vodi posebna evidencija za sve sudske tumače, pa isto tako i za tumačenje znakovnog jezika. Kada budemo usavršili proces izdavanja licenci obrazovanja sudskih tumača znakovnog jezika, to će voditi i obrazovanje.
Na prvom mestu, Savez gluvih i nagluvih je reprezentativna, referentna organizacija koja te poslove radi dugi niz godina i radi ih odlično. Zaista nema razloga da se na bilo koji način nešto komplikuje. Stvari su vrlo jasne, sudski tumači vode sud, a bazu podataka vodi Savez, jer gluve i nagluve osobe će se za uslugu tumača i obraćati Savezu, pa je onda logično da i Savez bude taj koji raspolaže takvim podacima. Hvala.