Pa istina je, da, istina je da vas boli istina i istina je da ste evo čak uspeli sad da zloupotrebite i pravo koje vam je dao predsedavajući. I istina je da je do kraja izvedeno to što je predlagao Nenad Čanak, bilo bi streljanja, ali eto, istina je da se to nije desilo, pa nažalost, narod je odlučio da je on u dubokoj opoziciji, a da smo mi na vlasti. Toliko o tome šta je narod video kao istinu, kao što je istina da ste smatrali da je najveće dostignuće vaše demokratije prvo paljenje ove Skupštine, prebijanje Milanovića, a onda posle toga je trebalo i nama zabraniti da učestvujemo na izborima.
Jedini način da budete na vlasti bi bio da nema izbora. To je istina.

Vidite, ovde imate dva shvatanja politike. Jedno po kome je sve dozvoljeno, jedno po kome izbori nisu ni potrebni, po kome se pozicija vlasti, opozicija ili bilo kakvog položaja, pa i opstanka u društvu rešava političkom voljom, lustracijom, zabranimo ljudima da se bave politikom. Jednom koja na ovaj način vas može optužiti za bilo šta. Podsetiću da ne postoji ni jedan jedini slučaj dokazan na sudu ili pokrenut na sudu da sam vršio bilo kakvo nasilje, a za neke narodne poslanike ovde bi se i te kako moglo razgovarati i o sudskim procesima, ali i o izjavama koje govore o vešanju na Terazijama za uši, kao svinje.
Dakle, u ovom parlamentu imam najveće moguće poštovanje prema svakom od vas narodnih poslanika. Vi ste, bez obzira da li ste vlast ili opozicija, došli ovde voljom naroda, ali nećete biti ni uvođeni ni izvođeni iz vlasti lustracijom i nećete biti ni uvođeni ni izvođeni iz vlasti nasiljem i paljenjem ove Skupštine. Ta vremena su zauvek prošla.

Ja se zahvaljujem poslaniku na amandmanu i zahvaljujem se što smo se konačno vratili na budžet, razlog zbog kog smo danas ovde.
Mi smo opredelili 550 miliona dinara za podsticaj zapošljavanja osoba sa invaliditetom kroz aktivne mere zapošljavanja Nacionalne službe za zapošljavanje, što je identična suma onoj koju smo imali i prošle godine. Samo da vidite šta su razlozi. Prošle godine smo zaposlili 4.913 osoba sa invaliditetom kroz ovu meru, a 2016. godine, evo i još uvek, znači, po podacima koje sada imamo, nisu ušli novembar i decembar, dakle, januar-oktobar smo već zaposlili 5.166 osoba sa invaliditetom. Ostala je značajna količina i nepotrošenog novca.
Dakle, sada smo u ovoj situaciji smatrali da treba da ostane ista količina novca, a imamo dogovor sa Ministarstvom finansija da ukoliko se pokaže veća potreba za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, da ćemo iz budžetske rezerve dobiti novac. Tako da nema potrebe sada da rezervišemo unapred, kada nismo sigurni šta će se dešavati na tržištu. Onog momenta kada se oseti potreba za povećanim zapošljavanjem osoba sa invaliditetom, odnosno više zahteva koji nam stižu, sigurno ćemo reagovati, možete biti sigurni da ćemo podići količinu novca. Hvala.

Ovde jednostavno zaista imamo problem sa čitanjem budžeta. Ovo nisu naše pare. Ovaj novac je nemoguće uzeti. Ovo je novac lokalnih samouprava koji se nalazi na računima lokalnih samouprava, a ovde se samo evidentira. Dakle, morali ste da nađete, evo, tu je gospodin Đorđević, recimo, uzmete sa neke njegove stavke. Dakle, isto tako ste mogli da stavite paušalno bilo koga. Ovo jednostavno nije novac koji se nalazi na računu države. On se nalazi na računu lokalne samouprave. Samo da bismo mi imali evidenciju koliko se troši u socijalnoj zaštiti.
Dakle, taj novac nije na našem računu. On se uglavnom koristi za isplatu jednokratnih socijalnih pomoći. To je kada je čoveku potreban lek, ili je neophodno putovanje radi lečenja, ili nešto slično. O tome odlučuju isključivo lokalne samouprave, dakle, one su te koje odlučuju o načinu trošenja novca. Po zakonu imate pravo tri puta godišnje da tražite isplatu jednokratne novčane socijalne pomoći.
Dakle, samo da rezimiramo, ovaj novac nije na računu države, to su lokalne samouprave i jednostavno je nemoguće prihvatiti. Hvala.

Zaista ću samo kratko.
Naravno da ne treba prihvatiti ovaj amandman, iz zaista vrlo jednostavnog razloga. Na ovom razdelu je predviđeno više od 800 miliona dinara za interno raseljena lica i za izbegla lica. Samo da znate da na teritoriji Republike Srbije još uvek blizu 30.000 lica ima status izbeglica. Dakle, govorimo o našim sunarodnicima proteranim iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske itd. Kada bi se ovako nešto uradilo, ostali bismo bez bilo kakve pomoći, ostali bismo bez mogućnosti da učestvujemo u poboljšanju njihovih života. Naravno, ne smemo nikada zaboraviti i uvek moramo to glasno govoriti da u ovoj zemlji još uvek živi oko 200.000 interno raseljenih lica, dakle, ljudi proteranih sa KiM kojima je oduzeta mogućnost da koriste svoju imovinu i brojna druga prava. Dakle, kada bi se ovaj amandman prihvatio, svi ovi ljudi o kojima govorimo ostali bi bez ikakve potpore, a to je zaista nešto što je apsolutno nemoguće. Hvala.

Dame i gospodo, ovako stavljati i ovako koristiti borbu protiv poplava sa političkom kampanjom za buduće predsedničke izbore, u najmanju ruku je sramno. Time pokazujete i nepoštovanje prema državi koja se iskreno borila sa poplavama i koja je zaista pokazala da ume da bude i organizovana i humana, a sa druge strane pokazujete i duboko, duboko nepoštovanje prema građanima Srbije koji su glasali za predsednika Tomislava Nikolića. Vi možete da se slažete ili ne slažete sa njihovim izborom, kao što se ja nisam slagao sa njihovim izborom kada su birali Borisa Tadića, ali to nije bio razlog da biram izabranog predsednika Republike Srbije.
Predsednik Republike Srbije se postaje voljom građana. I kada već govorimo ko je najbolji ili ko je najlošiji predsednik Republike, ja ću vam samo reći da se nije Tomislav Nikolić izvinio Hrvatima, kako reče – za prsa smo krivlji za rad, e, to je za mene najgori predsednik u istoriji, ako ja smem da pričam o tome. Hvala.

Godine 2000. kada je gorela ova Skupština i nakon toga, tada vlasti koje su došle u ovu zemlju mogle su sve. Mogle su da traže od Međunarodne zajednice šta god hoće. Mogle su da traže i za KiM drugačiji prostor, otpočinjanje pregovora ili šta god da su hteli. Niko nije zatražio ništa i tada ono što je glavno urađeno bilo je da tadašnja SRJ zatraži da postane nova članica UN. Za neke države malo starija od KiM. Ništa više. To je bilo ono što je glavno urađeno te 2000. godine kada smo mogli sve.
Kada je počeo pogrom 17. marta 2004. godine i kada je počelo strašno divljanje na KiM, kada su gorele crkve i manastiri, mogli smo mnogo. Mogli smo mnogo da uradimo, imali smo snage, imali smo i drugačije saveznike, nismo uradili apsolutno ništa. Tako je vreme prolazilo. Vreme je prolazilo, mi smo slabili, naša država je bila sve slabija, naš uticaj na prostoru KiM, po Kumanovskom sporazumu, Rezoluciji 1244, to je teritorija pod privremenom upravom UN u skladu sa Rezolucijom 1244…

Teško je zbog toga svakom od nas, ali je to činjenica. Dakle, i te 2008. godine i kasnije mogli smo sve manje i manje. Ja imam milion i jednu primedbu na Briselski sporazum kao i svako u ovoj Narodnoj skupštini, kao i svako na KiM, ali to je jedina stvar koje sada možemo da se držimo i da čuvamo položaj Srba na KiM i položaj srpske države u skladu sa Rezolucijom 1244, ovde se govorilo i puno se govorilo o tome da će se ukinuti sva srpska davanja…

Penzioneri su rekli šta misle na izborima i to je više nego nesporno. Ne govorim to uopšte zbog toga i zaista bi bilo lepo kada bi se svi zajedno mnogo manje bavili politikom kada govorimo o budžetu. Penzioneri su, kome veruju i u šta veruju vrlo jasno rekli na izborima i to nakon što su im smanjene penzije. Dakle, nisu bili iznenađeni nečim nego penzije su smanjene. Razumeli su zašto su smanjene, da ne bi pojeli budućnost svoje dece i svojih unuka i dali su snažnu podršku listi koju je vodio Aleksandar Vučić. Dakle, to je više nego jasno.
Ali, ajde da govorimo samo kratko zbog građana koji nas gledaju, a to je da najveći broj penzionera sada, u ovom trenutku, ima veću penziju, nego što je ikada do sada imao. Da li je to dovoljno? Ni izbliza nije dovoljno. Mi imamo 1.726.000 penzionera, 1.060.000 ima veću penziju nego što je do sada imalo, nego što je ikada ranije imalo. Naravno da nije dovoljno, ali to je posledica decenija uplaćivanja malih doprinosa, loše privrede, pljačkaške privatizacije koje ostavila ljude bez povezanog staža, a ne politike od jedne ili dve godine.
Podsetiću vas, da smo mi za dve godine isplatili dugove prema vojnim penzionerima, mi smo odvojili novac i isplatili dugove prema vojnim penzionerima, isplatili dugove prema poljoprivrednim penzionerima, isplatili sve dugove koje smo imali kroz naš sistem, bez i najmanjeg kreditnog zaduženja da to uradimo. Samo iz prihoda. Vodi se računa o penzionerima u ovoj zemlji i ja koristim i ovu priliku samo da im se zahvalim, da im se zahvalim na njihovom poverenju, na strpljivosti na vrednoći i na nadi da će naša generacija biti bar malo kao oni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista moram da kažem da u najmanju ruku, protestujem protiv toga da se institucija kakva je Zaštitnik građana izjednačava sa gospodinom Jankovićem. Te dve stvari nemaju veze jedna sa drugom. Zaštitnik građana je važna institucija, a gospodin Janković je predsednički kandidat i čovek koji se bavi politikom svakodnevno, tako da molim vas da te dve stvari ni slučajno ne povežemo jednu sa drugom.
Gospodin Janković je čovek čiji politički rad pratimo. On je legitiman, a bio bi još legitimniji kada ne bi sedeo u funkciji Zaštitnika građana i kada ne bi koristio sve ono što mu daje Zaštitnik građana. Ali, ne želim da se te dve stvari na bilo koji način izjednačavaju.
Koliko ova Vlada vodi računa o instituciji Zaštitnika građana, daću vam primer. Zaštitnik građana je jedina institucija koja nije pristala na smanjenje i na racionalizaciju zaposlenih. Niko nije otpušten kod Zaštitnika građana, materijalni troškovi nisu smanjeni, najveći deo odlazi na plate. Od 216 miliona, čak 179 odlazina plate. Dakle, Zaštitnik građana je čuvan i pažen, nema govora da se umanji bilo šta kod njega. Ni jedan radnik mu nije otpušten. Otpušteni su radnici u svim ministarstvima, u domovima zdravlja, otpušteni su u poljoprivredi, u socijali, otpušteni su svuda, ali nikako kod Zaštitnika građana, jer to je nešto najvažnije za nas i ne smemo dozvoliti da se ingerencije tog važnog i velikog organa smanje. Nemojte zbog Saše Jankovića da izgubimo tako važnu instituciju.
Ja ću pokušati da ubedim poslanike Pokreta socijalista da ne glasaju za ovaj amandman. Nadam se da će me poslušati. Hvala.

Stvarno želim da zamolim sve poslanike da vratimo raspravu o okvire budžeta, da se više ne bavimo ovde politikom i da ne dozvolimo da nam Saša Janković postane sinonim za Zaštitnika građana i da ne postane sinonim za ovu važnu instituciju.
Ovde se čak govori o pogrešnim podacima. Nije tačno da Zaštitnik građana ima platu 400 hiljada dinara. To jednostavno nije tačno. Prema dostupnim podacima, on ima svega 376.648,03 dinara. Dakle, ni blizu 400 hiljada dinara. Nemojte to da govorimo. Govorimo istinu u ovoj raspravi. Svega 376 hiljada dinara, svega, pa zaista jadno. Znate, od ukupnog budžeta, svega 216 miliona, on čitavih 179 miliona daje na plate. Dakle, nećemo smanjivati, treba čak povećati. Pogledajte, 90%, 80% on daje na plate, nema prostora za sve ostalo. Nemojte sada zbog Saše Jankovića da izgubimo ovu važnu instituciju. On je legitimni, politički kandidat DOS-a. Legitimni, u redu. Nije baš potpuno u redu da se vozi državnim kolima kada ide u predizbornu kampanju, ali nemojte dozvoliti.
Zahvaljujem se svim poslanicima koji prave razliku, između toga da je Zaštitnik građana najvažnija institucija, a Saša Janković kandidat DOS-a, neko koga svakako treba politički doživljavati.
Dakle, molim vas vodimo računa da ne dopustimo da se ova važna institucija izjednači sa gospodinom Jankovićem. Nije on toliko važan da bismo bebu bacili sa prljavom vodom. To jednostavno nije dovoljno dobro.
Dakle, molim vas, poslanici vratimo se budžetu, vratimo se građanima, vratimo se njihovim pravima, a biće valjda i neko ko će jednog dana zastupati građane zaista kao pravi Zaštitnik građana, pa neka ima i veću platu. Ja bih voleo da i poslanici imaju veću platu, zaslužuju, kao što je zaslužuju da imaju i članovi Vlade i svakako predsednik Vlade, a uostalom kako on obavlja posao, pa rekli su građani Srbije. Kao što vidite, ovaj deo odavde, pa skroz do tamo kaže…

Trudiću se da budem kratak, da vam ne oduzimam vreme. Svaki političar zna da ne treba, da nije popularno govoriti o narodnim kuhinjama, o siromaštvu i o tome kako se radi na tome, jer to nikada nije dovoljno i naravno da će svako sa pravom reći da to nije dovoljno i ne radite kako treba. Hoću da vam kažem istinu, onako kako jeste i da se Vlada zaista trudi. Imamo 77 narodnih kuhinja, 36 hiljada korisnika narodnih kuhinja, ni jedno dete ne ostaje bez svog obroka samo ako se obrati našem sistemu.
Vi znate, u Nišu, da smo čak pokrenuli još jednu posebnu akciju, mimo narodnih kuhinja koje finansiramo. Već su se institucije iz našeg sistema organizovale Studenski centar, Crveni krst, dečije ustanove, i prave besplatne obroke za one koji su ispod crte. Podelili smo na 1.000 takvih obroka, sa troškovima nula. Dakle, samo zato što smo se organizovali i zato što delimo hranu koja bi inače bila bačena, a sada se radi na odgovarajući način. Samo da bi naši građani znali kolika su izdvajanja za socijalnu zaštitu, evo, prošlog meseca je za 748.296 korisnika izdvojeno i isplaćeno četiri milijarde i 117 miliona dinara. To su ogromna sredstva. Da li su svaki put dobro targetirana? Nisu. Da bi bila bolje targetirana radim ono što nije urađeno u ovoj zemlji 16 godina, a o tome se u socijalnoj zaštiti priča od kako postoji socijalna zaštita - socijalni karton. U naredne dve godine ćemo ga uraditi, to je jedini način da precizno targetiramo ko ima prihode, ko nema prihode, ko ima imovinu, ko nema imovinu. To je jedini način. Do sada, to jednostavno nije moguće.
Vama za povlasticu za vrtić ili bilo šta, dođe čovek koji pokaže da ima minimalnu zaradu i to je to. On ima pravo na povlasticu. A došao je automobilom od 20.000 evra i ne možemo da ga povežemo sa tim automobilom. Ovakve stvari će biti promenjene i svakako biće urađene. I ono, što je, naravno, važno, a to je da novčana socijalna pomoć u oktobru je primilo 107.306 porodica, a to je 261.548 lica, od toga su 130.552 lica radno sposobna. Ja znam da nije popularno o ovome govoriti, ali ovih 130.552 radno sposobna lica, među njima se nalazi to što je srž problema, oni koji su neformalno zaposleni, koji ne pokušavaju da uđu u formalnu zaposlenost, jer će ukoliko to urade izgubiti socijalnu pomoć, izgubiti sve ove privilegije. Sa njima se mora raditi i čitava reforma socijalnog sistema se radi upravo na tome. Hvala.

Želim da se zahvalim poslaniku Marinkoviću na čitanju budžeta i posebno isticanju važnih zakona koje smo doneli u ovoj Skupštini, svi zajedno i za koje se sećate kako su bili dočekani na nož. Mislim prvenstveno na Zakon o radu pa dalje. Sada ni najgori kritičari ne mogu da kažu da su to loši zakoni, čak i kada ne smeju da kažu glasno. I nije važno. Ti zakoni su doprineli boljem zapošljavanju, doprineli su boljem privrednom ambijentu, boljoj klimi za investitore i ti zakoni čuvaju i radnika. Želeo sam da kažem još jednu stvar koristeći priliku da se ovde javim, naravno govoreći o budžetu. Zahvaljujem se predsedniku Vlade za ono što je rekao, ali niti se on uplašio, niti se slomio pod nekakvim NVO, zapadnim, naravno kojim drugim, već je to bila odluka smatrajući da je to bolje da taj novac potrošimo, kao što smo ga potrošili, na lečenje naše dece. Taj novac je odlukom Vlade Republike Srbije prenet u budžetski fond za lečenje dece od retkih bolesti. I bolje je tako, i tako treba da se radi.
Meni je zaista drago kada čujem argumente Nataše Kandić, ovde sa različitih strana, jer sam napadan na isti način od strane Nataše Kandić i sličnih, a napadi na mene su počeli i neće nikada prestati, zato što sam razbio monopol nevladinog sektora u kome pojedine zapadne NVO organizacije su navikle da uzimaju od države šta hoće i koliko hoće. Taj monopol je razbijen. I od momenta kada je razbijen počeli su napadi na mene i nikada neće prestati. Po prvi put smo uveli red, po prvi put se tražilo pravdanje novca od takvih organizacija i kada je to zatraženo, naravno da se skočilo sa svih strana.
Još jedna vrlo važna stvar koju želim da podelim sa vama, sa radošću, mogli ste da se raspitate o tome ako želite, a to je da je na moj zahtev DRI ušao u Ministarstvo rada, i izašao sa bilo kakvim izdvojenim mišljenjem, čak ni prekršajnim prijavama, već je rekao da je Ministarstvo rada uzorno, i da je 2015. godinu završilo na najbolji mogući način.
Još jednom da ponovim, mi smo prvi koji su se usudili da uđu u sukob sa nevladinim sektorom koji je vladao budžetom ove države. Baš zato, nismo dozvolili da se ovaj novac krčmi i da ide u navodnu zaštitu socijalne zaštite, ili da u najmanju ruku ide sumnjivu socijalnu zaštitu. Mi smo prva Vlada i prvo ministarstvo koje je uvelo transferna sredstva za usluge u sistemu socijalne zaštite direktno lokalnim samoupravama. Mi novac dajemo opštini, a opština odlučuje kako će štititi socijalnu zaštitu i kako će unapređivati socijalnu zaštitu. To je jedina prava istina i želeo sam da to čuju građani Srbije. Hvala na pažnji.

Hvala.
Svašta smo čuli, čuli smo ko koju lektiru čita, ko koje bajke voli, to smo sve saznali, samo nismo saznali da li je nešto problem u budžetu, pošto je dosta zaista teško kritikovati ovaj budžet. I tačno je, nažalost, istorija ne počinje 2012. godine jer da počinje 2012, ne bi to bila istorija pljačkaške privatizacije, ne bi bila istorija koja je od ove zemlje napravila siromašnu i tužnu zemlju, ne bi bilo te istorije koja je prodala u ovoj zemlji apsolutno svaku fabriku koja je mogla da se proda i koja je mogla kroz razne stečajne upravnike da se uništi. Zaista ne bi je bilo.
Ovde se sada govorilo vidim, ne znam, ne želim da verujem da je u pitanju zla namera, želim da verujem da je u pitanju samo neznanje i nečitanje onoga što stoji ispred uvaženih narodnih poslanika. Jer da su hteli da pročitaju ili bar da su hteli da kažu pošteno ono što je stajalo ispred njih znali da bi da je, recimo, u prošloj godini isplaćeno 5,5 milijardi dinara duga prema vojnim penzionerima, duga koje su napravile vlade pre nas, tačnije vlade Demokratske stranke. Da je isplaćeno duga prema poljoprivrednim penzionerima za pogrebne troškove 2,2 milijarde dinara, da je ponavljam našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji isplaćena nadoknada kojima se dugovalo za slučaju nezaposlenosti u iznosu od šest rata, u iznosu od milijardu i 700 miliona dinara.
To je dug koji se vukao još od 2003. godine, mi smo ga sada isplatili. Da je radnicima koji su ostali bez posla u tim preduzećima koji su veštački održavana u tih pet stotina i nešto preduzeća koja su veštački štićena, od poverilaca koja su držana tu više kao sredstvo političkog pritiska i ucene nekad dobijali plate, nekad nisu dobijali plate, a dugove pravili i nisu morali da ih vraćaju, da je isplaćeno šest milijardi dinara radnicima za otpremnine. Ne samo njima nego čak i onim radnicima koji su bili u preduzećima sa propalim privatizacijama.
Mi smo prva Vlada koja se usudila da kaže radniku nisi ti kriv što je država loše trgovala i što je upropastila tvoje preduzeće, mi smo i njih prihvatili i njima se isplaćuju otpremnine, isplaćene kao što se isplaćuju. Do dinara je isplaćeno ono što se dugovalo kroz Fond solidarnosti. Evo sad ovih dana će još 400 miliona dinara biti isplaćeno radnicima. Nijedan radnik kome se duguje iz preduzeća u stečaju, a samo za one koji ne znaju da kažemo taj podatak da se kroz Fond solidarnosti dobija do devet minimalnih zarada. Ni njima niko nije ostao dužan. Odakle taj novac?
Taj novac je došao do boljeg rada i taj novac je došao od boljeg funkcionisanja privrede. Ovo je sve novac koji je do dinara isplaćen našim radnicima.
Govorite ovde o tome kako država plaća penale za pogrešne odluke koje je donosila pa i zbog toga sudovi dosuđuju odgovarajuće presude i naravno kažnjavaju nas. Tačno. Ali koga? Pet zarez pet milijardi koje smo isplatili do sada vojnim penzionerima su posledica sudskih odluka na osnovu odluka vlade Demokratske stranke zato što je odbila da poštuje odluku Ustavnog suda 5,5 milijardi za sada a imamo i više. Jel treba da vas podsećam na odluke sudova kada su u pitanju ratne dnevnice u Topličkom kraju, takođe zbog izbora i vrlo dobro znate zašto su donošene takve presude i kako su donošene i protiv koga su donošene i od koje vlade su donošene. Mi to plaćamo. Mi to plaćamo do dinara. Pa nam onda sve to stigne i sa Strazbura pa Vlada RS, to što vi kritikujete kako Vlada Srbije predviđa novac da plaća penale, da predviđa novac da bi plaćala te penale u koje ste nas ostavili, koje smo dočekali ovde, zbog takvih sudskih presuda.
Kažete ovde – niste dopustili, niste smanjili broj zaposlenih u javnom sektoru, niste nastavili sa otpuštanjem. Hajde se dogovorite, hoćete li da otpuštamo ljude u javnom sektoru? Jel ne treba niko da radi u javnom sektoru ili treba da radi u javnom sektoru? Prošli put ste nas kritikovali za otpuštanja, sad nas kritikujete da nema otpuštanja. Hajde nije loše da se dogovorite čisto da vidite da li bi bilo dobro da se otpušta ili da se ne otpušta.
Mi smo se trudili da se racionalizujemo i da sačuvamo naravno najveći mogući broj ljudi koji rade i za čiji rad ima potrebe i opravdanje. Naravno da smo se trudili da uradimo sve što možemo upravo da bismo ljude zaštitili i nismo to radili jer kao što vi dobro znate, nismo to radili ni po kakvom partijskom ključu. Da smo to radili po partijskom ključu to su sve ljudi koji su zaposleni u vreme ranijih vlada, na pamet nam nije palo, na pamet. Nego smo se upravo trudili da poštujemo svakog čoveka i da se trudimo da mu sačuvamo radno mesto. Hvala.

Dakle, kao što vidimo ni jedna brojka koju sam izneo i ni jedan dug koji nam je ostavljen da rešavamo nije osporen. Sve su činjenice i sve servisiramo i sve uspevamo da isplatimo zato što je povećana zaposlenost. Ja znam da je teško priznati, ali brojke su jednostavno neumoljive.
Od 7. decembra 2013. godine kada je uvedena zabrana zapošljavanja u javnom sektoru broj zaposlenih u javnom sektoru se smanjio za 55.775 - činjenica. Broj zaposlenih u privatnom sektoru se povećao za 138.723- činjenica. Ovo je na osnovu podataka o uplati obaveznog socijalnog osiguranja. To je novac.
Ili je neko došao i uplatio nam 13,4 milijarde dinara više u budžet PIO fonda iz čistog zadovoljstva, iz čiste namere da uživa u tome što je uplatio 13 milijardi dinara auturističkih pobuda ili je zaposleno 128.723 ljudi koji plaćaju redovno doprinose. Nema trećeg odgovora. Izaberite koji vam više odgovara. Slobodno izaberite, ali ovo je istina.
Nemojte da zamenjujete teze, niko nije rekao da građani Srbije sjajno žive. Ne žive. Žive jako teško. Mi ono što smo uspeli da uradimo, uspeli smo da zaustavimo propadanje, i sada polako krećemo na gore, i to pokazuju svi podaci. Pa čak i podaci o zaradama. Da žive jako teško građani Srbije, apsolutno žive jako teško. Nadamo se da ćemo uspeti da život učinimo podnošljivijim i boljim.
A, ovo što ste pomenuli centar za socijalni rad i različit broj korisnika novčane socijalne pomoći u Trsteniku i Kruševcu i to treba da znaju naši gledaoci, vi vrlo dobro znate šta ste rekli, zašto ste to rekli. Možda naši gledaoci to ne znaju. Politiku centra za socijalni rad određuje lokalna samouprava, ona tamo gde ste vi vladali Trstenikom svih ovih godina. Direktora centra za socijalni rad postavlja skupština lokalne samouprave, ne ministar rada. Ministar samo daje saglasnost na ono što ste vi dali. Sva rešenja o socijalnoj novčanoj pomoći u prvom stepenu izdajete vi, Centar za socijalni rad na lokalu. Sve jednokratne socijalne pomoći izdajete bez pitanja Ministarstva rada opet u prvom stepenu. Dakle, nema čak ni mogućnosti žalbe.
Zašto određeni centar i na koji, svaki centar samostalno odlučuje u skladu sa zakonom. Dakle, u skladu sa zakonom. Tako je bilo u Trsteniku, tako je u Kruševcu, Beogradu, Novom Sadu. Ko to mi kada to radi centar za socijalni rad, kada ste to do juče radili vi, pa do juče ste postavljali direktora Centra za socijalni rad. Do juče ste vi. Ne ministarstvo. Ne znate zakon.
(Miroslav Aleksić, s mesta: Isti je i sada … )
Nije važno ko je direktor, nego ko ga je postavio, a direktora postavlja skupština opštine, a Ministarstvo daje samo saglasnost, ne više od toga. Dakle, vi odlučujete ko je taj.
Prema tome, do sada ste vodili tu politiku i kako ste je vodili tako je. Nemojte to prebacivati na druge organ, a posebno nemojte optuživati druge centre za nešto tako.
(Miroslav Aleksić, s mesta: To je nepoštovanje zakona. )
Ne, nije stvar nepoštovanja zakona.
Dakle, svaki centar za socijalni rad u skladu sa zakonom ko su korisnici novčane socijalne pomoći, i vi znate da ste vi postavljali te ljude. Ako niste bili zadovoljni njihovim radom, zašto ih niste smenjivali, nego ste sada nezadovoljni kada ste opozicija. No, dobro, to je već uobičajen manir. Hvala.