Znate kako, kada govorite o zakonu koji, niti ste pročitali, niti išta znate o njemu, onda morate da napravite ovu reku mržnje i ako biste mogli Srbe da posvađate dodatno, kada bi mogli da se pobiju ovde pred vama, pa da vi budete sudija i da navijate za pobednika zajedno sa ustašama ili kakvim sličnim, tada biste bili najsrećniji.
Komunistima antifašizam osporavaju u celoj Evropi fašisti. Svi do jednog. Svaki fašista u Evropi smatra da su komunisti zlo, svi do jednog. Nema nikakve dileme. Vrlo je zanimljivo da sledbenici Dimitrija LJotića govore o antifašistima. Šta ste očekivali? Da govore dobro o njima? Ne mogu da govore o njima, to je jače od njih.
Znate, na svim ratujućim stranama u Srbiji, tadašnjoj Jugoslaviji, je bilo puno antifašista, osim kod Dimitrija LJotića. Tu nije bio ni jedan jedini. Nema zabeleženog ljotićevca koji je bio protiv fašizma, pa ne može biti ni sledbenika ljotićevaca koji su antifašisti, jednostavno ne može.
Vidim ja da bi ovde ponovo kosti da se vade. Slušao sam nedavno iz Hrvatske, baš ista ideja. Gle čuda! Otkud to da u srpskoj Skupštini dođe ideja iz Hrvatske da se vade kosti, da se ponovo premerava i nešto broji? Sudovi su ti koji odlučuju o svakom pojedincu. Ne može Narodna skupština to da uradi, a posebno ne mogu LJotićevi sledbenici to da rade, nemaju pravo na to. Postoji Zakon o rehabilitaciji. Ako već hoćete da znate, ali ne zanima vas, Vojska Srbija je pre nekoliko dana odala poštu umrlim pripadnicima Kraljevske vojske Jugoslavije zato što su bili rehabilitovani, zato što su se borili protiv fašizma i tačka. To se ovde ne razume. Ovde hoće od naše Vojske da se pravi ideološka organizacija.
Znate, jedino ko hoće da nas izbaci iz antifašističkog sveta, a tu govorim o partizanima, jesu ustaše. Ustaše govore da se partizani nisu borili. Sada pokušavaju da nas ispišu iz istorije Drugog svetskog rata. Ponosan sam na istoriju Prvog svetskog rata i ponosan sam na istoriju Drugog svetskog rata. Mi smo bili pobednici zahvaljujući tim ljudima. Kako vas nije sramota da im pljujete po grobovima? Ponosni smo na svakog antifašistu, bilo da je nosio petokraku ili nešto drugo, ali znam da ni jedan ljotićevac nije nosio antifašistički znak.
Ostavite ovaj nesretni narod, nemojte da ga delite. Sramota je raditi za našu službu, a nije sramota cinkariti za, kako čujemo, razne atašee vojne i ostale, raznih stranih ambasada? To je u redu? To je prihvatljivo ponašanje, i to ne kad je rat? Pustite ovaj narod da zaleči svoje rane, ima dovoljno rana. Imamo zakone, ima ko će, ima šta će, svako će dobiti svoje mesto u istoriji, kao što je već dobio. Kao što vidite, ova država se ponaša fer i ravnopravno prema svima.
(Predsedavajući: Privedite kraju, gospodine ministre.)
Izvinite, prekoračio sam.

Hvala.
Znate kako, izgleda treba ponavljati, ponavljanje je majka znanja. Da ponovimo, ja nisam završio FBI kurs i da zaista sa te strane nisam legitiman da budem ministar odbrane, ali jesam završio najvišu vojnu školu u Srbiji, tako da možda bi to moglo da bude mali legitimitet, ali da dodamo još jedan deo malog legitimiteta, ja nisam ministar kome je nadležni skupštinski organ na osnovu mišljenja svih nadležnih službi zabranio raspolaganje i pristup tajnim podacima zato što ga smatraju rizičnim i opasnim. Dakle, mene niko ne smatra.
Da dodamo, u vreme te vlasti, dosovske vlasti plata uz sve kredite i zaduživanja u ovoj državi je bila prosečna plata u Vojsci 43.101 dinar, danas je 51.000 dinara. Je li to nedovoljno? Nedovoljno je. Da li je daleko bolje nego što je bilo? Jeste daleko bolje nego što je bilo. Ne znam na šta su trošili taj novac, ali moram vam reći da su oni sa ovakvim platama od 2008. do 2012. godine izvršili nabavku ili ugovorili 20.659.173.000 naoružanje i vojne opreme. Mi sa povećanjem plata bez kredita, bez zaduživanja, uložili smo u naoružanje i vojnu opremu 45.234.144.000 dinara. Ovo su činjenice. Dakle, skroo dva puta više sa povećanim platama, sa najvećim budžetom u našoj vojsci ikada, 70,5 milijardi, a najveći deo toga odlazi upravo na naoružanje i vojnu opremu, kao što i treba da bude.
Dakle, vi ovde stalno slušate napade u kojima, evo, sad ste mogli da čujete i tu rečenicu koja se neprekidno ponavlja – oni su bili protiv politike koja je dovela do bombardovanja ali su se borili. Koje politike? Pa, to Hašim Tači pokušava da vam dokaže da su Srbi krivi za bombardovanje, pa to Haradinaj pokušava, pa to slušamo iz Hrvatske da pokušavaju da nam dokažu da smo mi krivi za sve, i onda to slušate u srpskom parlamentu i onda će naravno ovo da se prenosi, a ne o kvalitetu naših zakona. Hajde pročitajte zakon pa da se vratimo na zakon. Hvala.

Meni je zaista drago što čujem da se sigurno jedan rezervni oficir ne može složiti s tim da je Srbija kriva za to što je bombardovana i da je vodila politiku koja je dovela do bombardovanja, odnosno agresije NATO pakta. Drago mi je što se razlikujete tu od svoje stranke i što ne mislite da je naša borba bila uzaludna, nametnuta i da je borba našeg naroda protiv agresije bila naša krivica u stvari. Odlično, to mi je drago da smo čuli.
Kako se stiče autoritet? Pa najbolje se stiče na izborima. Vidite šta ste stekli na izborima? To možete da vidite. Žao mi je što kao predsednik ili gradonačelnik ili Gradskog odbora Niša, kako god da ste rekli, niste, recimo, ispoštovali obaveze prema vojsci, koje ste potpisali sa vojskom još 2010. godine, da ćete zemljište dato za kasarnu Viktor Bubanj i zemljište za aerodrom dati više stotine stanova vojsci. Niste dali. Bilo bi odlično da ste to uradili. To je dobar način da steknete autoritet, recimo, kod te vojske, baš kao što Grad Niš od vašeg potpisa do danas duguje vojsci 157 hektara, 157 hektara za bazu, kao što odlično znate, za zemlju koja je data vojnom aerodromu. Znate da je tako, baš kao što znate da stanovi nisu dati vojsci, a zemlja je dobijena i zemlja je od vojske data. Dakle, to bi bilo dobro. Šteta što niste.
Hajde da govorimo još o nekim stvarima kojima se stiče autoritet. Stiče se autoritet tako što vratite one koje su baš partije DOS izbacile iz vojske, brutalno ih proglasili zločincima i zabranili im da prilaze svojoj vojsci. Znate, u tom istom Nišu, koji ja mnogo volim i poštujem, u komandi kopnene vojske, u garnizonu, ljudi iz treće armije nisu smeli da uđu, a ne da organizuju jednu proslavu, a sada smeju. Dođu u svoju vojsku, koja ih voli i poštuje. Što nisu dolazili ranije? Zašto ih nije bilo od 2000. godine pa sve do sada? Zato što ih nije bilo, jer ste ih se stideli i njihove borbe?
Žao mi je što to moram da govorim, jer to dobro govori o našem narodu i dobro govori o našem odnosu. Isteklo mi je vreme. Hvala vam.

Hvala lepo.
Kao što vidite, ne čitaju se zakoni. Šalju se amandmani „briše se“ i onda naravno da nemamo o čemu da pričamo.
Onda ćemo, naravno, da idemo sa jezikom ličnih uvreda i onda ćemo da idemo sa jezikom vraćanja na politiku, a ništa o onome o čemu smo danas trebali da razgovaramo.
Svako od nas je uradio sve što je mogao braneći svoju zemlju na način na koji je mogao gde god da je mogao. Ja ću vas podsetiti, a to nažalost niste imali prilike da se setite za sve vreme svoje vlasti baš u Nišu da, recimo, donesete bar zakon ili dan o civilnim žrtva,a NATO agresije. Niste smeli da progovorite uopšte o tome. Reč niste smeli da kažete. Sada se ovih godina, od kako je Aleksandar Vučić postao premijer, počelo obeležavati i to u tom Nišu u kome niste smeli da pričate o tome glasno. Naravno da je to tako.
Bez obzira ako ste nešto i lično uradili, ja vam na tamo čestitam, ali učešće u politici koja je sve to rušila i učešće u politici koja je svesno uništavala i vojsku i naš narod, ne služi vam naravno na čast.
Znate, vrlo je jednostavno govoriti jezikom brojeva i ja ću se truditi da govorim, pa nadam se da ćemo se razumeti, dakle, da znamo ko je bio kakav prijatelj našoj vojsci.
U odnosu na 2008. do 2012. godine nabavka naoružanja i vojne opreme povećana je za 3,7 puta, nabavka uniforme za 3,3 puta, nabavka obuće 5,5 puta, nabavka hrane za 52%. To su neoborive činjenice, a nije uništeno nijedno sredstvo. Nabavljeno je daleko više naoružanja, vojne opreme. Naši pripadnici se šalju na školovanja, a oni koji su bili zaslužni u vojsci se poštuju i omogućava im se mesto u našoj vojsci. Tako izgleda ova vojska, a ne vojska koja kada hoće kada pita zašto nam ukidate funkciju morala, a onda joj instruktori koje ste doveli u tu vojsku, strani instruktori kažu – vaš moral i vaše tradicije vređaju vaše okruženje. To nije ta vojska i naravno da mi to nikad nećete oprostiti. Hvala.

Ja ću kratko.
Hvala na vašem trudu. Potpuno razumem šta hoćete da kažete. Da, postoji objektivno potreba ljudi da više vremena provode u onome za šta su došli u vojsku, primarnim dužnostima, nego sekundarnim dužnostima koje navodite, i održavanje kruga ili kasarne i svega ostalog.
Ono što je jedini lek za to jeste veća i bolja popuna. Da bi došlo do veće i bolje popune, mora da se uradi ceo paket – mora da se digne plata, mora da se poboljšaju uslovi života i to je ono što mi radimo. Da li to može odmah? Ne može. Naravno da ne može. Sami ste rekli koliko je planski i sistematski vojska uništavana, namerno. Terani su najbolji, trudilo se da se unište i kapaciteti, čak i smeštajni kapaciteti, što je banalno. Vi sad treba da smestite negde te ljude. I to sad, po prvi put, vrlo često obnavljate, još od NATO agresije.
Dakle, da, apsolutno smatram da vojska mora mnogo više da radi, prvenstveno na pitanju obuke, da joj se omogući da se time bavi. Jer, znate, kada nabavite nove MIG-ove, to jeste novo sredstvo, kad očekujete dolazak BRD-emova, kada očekujete dolazak novih tenkova, a to jesu najmodernija sredstva, kada vidite čime sve raspolaže naša namenska industrija, to zaista jesu najmodernija sredstva, najmodernije što mi možemo da nabavimo i omogućimo, kao i svi sistemi o kojima govorimo.
Ali, ovo o čemu govorite je potpuno legitimno i upravo čitav vojni sistem radi na tome kako da poveća popunu. To je suštinsko pitanje i to je glavna stvar. Tu imate, znate, od ekonomskih kriterijuma, koji su takvi kakvi jesu. Plata u vojsci nikada nije bila najveća i uvek je morala da se nosi na tržištu. Jedino u paketu, o kome govorimo, od olakšica dobijanja stana, zapošljavanja bračnog druga, drugačijeg lečenja, vi možete očekivati da će neko za taj novac kojim mi raspolažemo, jer, budimo realni, mi nismo Švedska, ne možemo da se poredimo sa Švedskom i verovatno da nikada nećemo ni moći, ali, samo na taj način, dakle u celini, ćemo moći da se nadamo i da se izborimo, nemamo šta da se nadamo, upravo sa tim o čemu vi govorite i hvala na toj dobronamernoj primedbi.

Ako čovek sa pozicije premijera ne može nešto da uradi, ne znam za koju drugu političku funkciju da se kandiduje da bi nešto uradio.
Pitali ste me za izveštaj, šta je sve uništeno od 2003. do 2008. godine, pa da vam sada kažem.
Dakle, uništeno je 398 oklopnih vozila, što će reći 200 tenkova, 121 oklopni transporter, samohodnih oruđa M36 77 komada, znači ukupno 398.
Od artiljerijskog oruđa uništeno je 215. Od streljačkog i lakog naoružaja 23.132 komada. Od rakete, čuvenih „Strela 2M“ uništeno je 9.218 komada, lansera za „Strelu 2M“ uništeno je 420 komada, ukupno 33.383 različitih komada naoružanja.
NATO ni izbliza nije uspeo da uništi ovoliko, ni izbliza, ali ne samo što je uništena tehnika, uništavala se Vojska, i to planski, time što se smanjivala, što su rasformirane njene jedinice, što je na svaki način bilo umanjivano, rasformirala se tako što njeni oficiri, najistaknutiji oficiri su bili ili proterivani u penziju ili u Hag, zavisi šta je ko za njih tražio. To je možda najteže nadoknaditi, ljude. Oružje ćemo kupiti, kao što vidite, kupujemo, ali ljude i poverenje ljudi u svoju zemlju za koju su se borili, a posle toga odmah prvom prilikom bili proterani, penzionisani, teško i to je ono što mi vraćamo i sa čime se mi u stvari borimo.
Znate, tih godina na prvom mestu kao nikada u istoriji ove zemlje oficiri, podoficiri po potrebi službe su terani u penziju i to zaista hiljade njih, mladi, sposobni ljudi, ljude koje sada nije lako vratiti, jer je prošlo preko 20 godina i nije lako vratiti te ljude, ali to su ljudi koji kada su bili u naponu snage bili proterani iz svoje Vojske i bili su proterani planski.
Zašto za sve to vreme niste kupili ni jedan mig? Evo nek ne poleti nikada, samo nam dajte jedan, jedan jedini. Kupili ste ukupno naoružanja, ukupno raketa je kupljeno za osam miliona evra, i vi mislite da time može da se ratuje, time što je letelo? Za osam miliona? Mi danas kupujemo za desetine miliona.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja želim da se zahvalim svim poslanicima koji su do sada diskutovali - gospodinu Steviću, gospodinu Mihajloviću, gospođi Vacić, gospođi Ivković, gospođi Gajić, gospodinu Krivokapiću, gospodinu Birmančeviću, gospodinu Božiću, gospodinu Radojičiću, gospodinu Stevanoviću i gospođi Malušić, gospođi Turk, gospođi Vukojičić.

Dakle, svi vi koji ste danas diskutovali, diskutovali ste sa dobrom namerom i željom da unapredite neke od elemenata zakona koji su pred vama, neki da date podršku, neki da uskratite podršku, ali kada se raspravlja sa dobrom namerom i kada se raspravlja sa idejom da je ovo od najvećeg značaja za našu državu, onda možemo da imamo samo dobre rezultate iz ove rasprave. Ja vam se zaista na tome zahvaljujem.

Pokušaću da odgovorim zbirno na ono što se ovde pominjalo.

Što se tiče ovlašćenja BIA, odnosno direktora BIA, još jednom ću ponoviti da mu nije dodato ni jedno jedino ovlašćenje, samo se ovaj put baš zbog transparentnosti to navodi u zakonu. Do sada se to radilo internim aktima i upućivanjem na Zakon o policiji. Sada se to radi Zakonom u BIA.

Dakle, mi možemo da raspravljamo o tome da li je to dobro ili loše, ali ne možemo da kažemo da je doneto novo ovlašćenje. Nije. Znači, vi imate legitimno pravo da kažete da mislite da to ne treba, da to treba da radi skupštinski odbor, nevladin sektor, ko god, to je vaše pravo, ali, istine radi, to nije ništa novo. Tako se radilo i tako se radi i dalje, samo zbog promene Zakona o policiji moralo je da se odnosi ovo ovlašćenje na Zakon o BIA, a ne da bude upućujuća norma na drugi zakon u kome je to regulisano.

Dakle, vaše je pravo da vi kažete – ja mislim drugačije. To je potpuno legitimno i ja to vrlo poštujem, samo moramo razumeti da nije novo. Tako je bilo i sada se rešava na način zakonom, a mislim da je mnogo transparentnije kada nešto uradite zakonom, nego dopustite nekim internim aktima i pozivajući se na nešto drugo da se odnosite prema tome.

Što se tiče poziva, mi zovemo sve šefove poslaničkih grupa i zovemo sve članove nadležnih odbora koji se bave, ali, slažem se, uvek možemo da proširimo taj nivo. Meni je zaista veliko zadovoljstvo kada vidim poslanike i vlasti i opozicije na manifestacijama koje su državnog karaktera, kao što je Dan vojske. Ako nas to ne ujedini, ja ne znam šta može da nas ujedini. To je zaista tako. Hvala vam na tome. Tako ćemo i raditi.

Što se tiče mirovnih operacija, nije brojka od 318 pripadnika naših oružanih snaga koji se nalaze van zemlje nešto što može da ugrozi našu borbenu gotovost. Kada bi tih 318 momaka i devojaka ugrozilo našu borbenu gotovost, onda bismo mi bili u velikom problemu. Razumem vašu zabrinutost, ali to je činjenica.

Dakle, ono što je veoma važno, kada se naši momci i devojke vrate iz međunarodnih operacija, oni su, po pravilu, bolje obučeni, snažniji za jedno iskustvo koje ne mogu ovde da dobiju. Evo, da vam dam banalan primer. Recimo, u Libanu on svaki dan vozi borbeno vozilo i pređe njime hiljade kilometara koje ne bi prešao ovde. Kada se vrati, on će znati da vozi moje borbeno vozilo.

Kao što znate, mi smo zemlja osnivač UN. Nažalost, dosovski režim nas je izbacio iz UN i prihvatio da se učlanimo kao nova država. Postali smo naslednik dugova SFRJ, ali nismo postali naslednik osnivačkih prava SFRJ i to je politička greška koja nas košta i koštaće nas zauvek, ali, dobro, jednostavno je tako i ne možemo se vratiti na to, ali kao zemlja članica UN imamo i obavezu da doprinesemo aktivnim naporima UN kada je u pitanju borba za mir u svetu.

Takođe, kada je u pitanju i EU, mi idemo u neborbene misije, ne ratujemo mi ni sa kim, ne stvaramo mi nikakve neprijatelje, ali stvaramo puno prijatelja.

Znate, mirovne operacije uvek imaju, osim ovog očiglednog dejstva koje sam vam rekao, jedan politički i ekonomski značaj. To su, po pravilu, zemlje koje su uništene, zemlje u koje će pre ili kasnije neko početi ozbiljno da ulaže. Dobro je biti tu, jer kada dođe vreme da neka privreda dođe da te zemlje vraća u život, dobro je biti tu, dobro je pozvati se na zasluge, dobro je stvoriti veze koje će nam trebati.

Nemojmo zaboraviti, nismo prodavali Egiptu sve što smo prodavali a da nije bilo onda one mirovne misije u Sinaju, najveće u istoriji u SFRJ i Jugoslavije kao takve. Dođe vreme kada se to naplati. Kao što znate, mi se nalazimo na Kipru. Kipar nije član NATO pakta i veoma cene našu ulogu i veoma se ceni to što smo tu tolike godine.

Ja razumem, sve ima svoje za i protiv, ali strateško opredeljenje ove države i jeste da budemo u što više mirovnih operacija. Mi možemo da razmišljamo… Recimo, imate primer nekih zemalja koje nemaju ovako velike kontigente kao što mi imamo, nego imaju po jednog, dva, tri štabska oficira, pa imaju desetine mirovnih operacija. Znate, neki kažu važno je staviti zastavicu na onu mapu. O tome može da se raspravlja. Možemo da razgovaramo o takvim stvarima, da li treba da imamo mirovne operacije u kojima angažujemo manji broj lica, a veći broj mirovnih operacija, ali to je stvar i za skupštinsku raspravu i posebno za raspravu nadležnog odbora.

Upravo zbog toga, mi smo izašli u javnu raspravu sa strategijom nacionalne bezbednosti i strategijom odbrane. Ona počinje od 7. i svi ste dobrodošli, a već se nalazi, tekst se već nalazi, na sajtu Ministarstva odbrane. Dakle, može se ući u to i ja očekujem od svih vas dragocen doprinos.

Kada usvojimo ove dve strategije, onda ćemo usvajati strategiju opremanja. Kada definišemo šta su nam to pretnje, onda će stručnjaci da kažu, za ove pretnje potreban nam je takav i takav alat. Dakle, to jednostavno ide jedno sa drugim.

Što se tiče samih zakona, još jednom da ponovim, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, javna rasprava je održana 2017. godine od 3. do 23. novembra, sve u skladu sa zakonom. Da li je neko smatrao da treba da bude više ili manje obavešten ne znam, ali onaj ko se bavi ovom tematikom on je morao da zna da se to dešava i, uostalom, siguran sam da nije moglo proći a da to ne zna. Takođe, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije, od 3. do 23. novembra 2017. godine.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u mirovnim operacijama van granica Republike Srbije, nadležni odbor je još septembra 2016. i opet ponovio 2017, nije potrebno sprovoditi javnu raspravu jer su minimalne izmene. Dakle, opet nije do nas.

Ne vidim ništa loše u tome, evo, vidite, pričam o tome, uostalom, sada se nalazimo i ovde.

Dajte, moramo, hajde da i to jednom razbijemo, u državi Srbiji po Ustavu postoje tri grane vlasti: izvršna, sudska i zakonodavna. Četvrta grana vlasti još nije uvedena. Postoje teoretičari koji smatraju da treba da bude uvedena, postoje teoretičari koji smatraju da tzv. civilni sektor treba da bude izjednačen sa svim ovim elementima vlasti, ali u državi Srbiji to još nije urađeno.

Ako se ja budem pitao i neće biti urađeno, jer, još uvek verujem u to da oni za koje je neko glasao imaju veći legitimitet od onih koji ne moraju da idu po poverenje birača.

Sa velikim poštovanjem, posebno stručni deo civilnog sektora pratim i pazim šta govore, vodim računa o njihovim sugestijama, želim da naši zakoni budu upodobljeni sa onim što oni misle i u šta veruju, ali odmah da vam kažem, ovo je krajnje merilo svega. Vas 250 ovde su za mene sve. Svakom poštovanje, ali vlast se nalazi ovde. Moj posao je da informišem ovih 250 ljudi, svi ostali su naravno dobrodošli i ja se zaista radujem svakoj od njihovih primedbi.

Što se tiče Zakona o, koji do sada nije postojao, odnosno koji je postojao ali vreme je da se menja i radi se na drugačiji način, sada u ovom trenutku ni jedna fabrika koja posluje u ovome što zovemo odbrambena industrija Srbije nije zaštićena. Sad između pekare i fabrike oružja u „Zastavi“ nema razlike, možete da dođete i kupite. Samo politička volja Aleksandra Vučića je sprečavala da se to desi i njegova želja da se odbrambena industrija Srbije razvija. Inače, mogli ste da prodate juče, prekjuče bilo kome, bez ikakve zaštite, Ministarstvo odbrane se ništa ne bi pitalo, pita se na kraju, to je Ministarstvo privrede, ono sprovodi tu, da li je to zemljoradnička zadruga, da li je to odbrambena industrija Srbije, nema nikakve veze, u zakonu nema veze. Plus, kao što znate, plus Zakonom o ulaganju su izjednačeni strani i domaći ulagači, tako da je mogao da je kupi i stranac i domaći, potpuno nebitno.

Sada, po prvi put, kažemo – prvo, ne može ispod 51%. Odmah da vam kažem prihvatio sam amandman sindikata, sa kojima sam razgovarao, koji su tražili eksplicitno da se napiše da država Srbija ne može ispod 51%, potpuno su u pravu, slažem se sa tim, taj amandman će proći i to je sigurna garancija.

Odmah da vam kažem 2012. godine, u odnosu na 2012. sada imamo zaposlenih preko 3.000 radnika više u obrambenoj industriji Srbije i više posla u obrambenoj industriji Srbije.

Dakle, država će sačuvati apsolutnu kontrolu nad tom industrijom. Evo, kad smo pričali malo o „Crvenoj Zastavi“, „Crvena Zastava“ je sada sa kamatama dužna 15 milijardi dinara. Petnaest milijardi dinara, njena pasiva je prevazišla njenu aktivu. Više vrede dugovi, odnosno viši su dugovi nego što je vrednost fabrike.

Mi ćemo sada ovim zakonom izbrisati kamate. Mi ćemo sada ovim zakonom rasteretiti to preduzeće i stvarno mu omogućiti da diše, omogućiti mu da radi. Nema otpuštanja, nema promene, nema vlasničke transformacije u tom smislu.

Ima potrebe da dobijemo neki novac, ima potrebe da dobijemo tehnologiju, što je čak važnije od novca u ovom trenutku, ima potrebe da nam se otvore neka tržišta ako mogu da se otvore tržišta.

Na osnovu svih ovih elemenata i, naravno, videli ste u ovom zakonu, vrlo se eksplicitno kaže da je moguće sve to uraditi ukoliko to ne ugrožava odbrambene interese Srbije itd, itd. dakle, imate vrlo širok prostor da procenite da li može ili ne može da se to desi.

Dakle, mi sad u prvoj fazi šta moramo da uradimo i zašto nema sada pravnog lica koje je za odbrambenu industriju Srbije? Prvo, moramo da prepoznamo da ta preduzeća postoje, da su po nečemu posebna, da su po nečemu važna, onda ih zaštitimo, rasteretimo ih od dugovanja, očistimo ih.

Kada to uradimo, onda u sledećem koraku možemo, nećemo da pravimo jedan veliki multikoncept, ali ćemo da pravimo u skladu sa onim što proizvode, pa, imate municijaše, imate proizvođače naoružanja i vozila, proizvođače vazduhoplovnih komponenti, elektronike itd.

Dakle, po tome možete da ih gradirate i u tom, ali prvo i pre svega da ih zaštitite, da ih očistite od dugova koji su nepotrebni, da obezbedite i tek onda možete da ulazite u proces da li će neko biti zainteresovan za njih ili neće, a kad bude bio zainteresovan, polazim od te pretpostavke da je neko zainteresovan, prvo, ne može da ima jedan vlasnik više od 15%, znači, ne može, mora da ih bude više, ne može jedan i to nam je važno.

Drugo, mora da prođe rigorozne bezbednosne provere, do toga da firma ne sme da mu bude blokirana, preko toga da to preduzeće nikada nije smelo da napravi nikakav prekršaj, idete do toga čime se bavi, šta radi, ko je vlasnik. Vlasnik mora da bude transparentan, ne može da bude neki koncem koji se tako nešto pojavljuje. Tek kada prođe sve te rigorozne provere, kada prođe, da se upodobi da li je to u skladu sa interesima države, da li će to unaprediti poslovanje fabrike, tek onda Ministarstvo odbrane izlazi pred Vladu Republike Srbije koja donosi konačnu odluku, a Ministarstvo privrede onda sprovodi dalje u skladu sa odgovarajućim zakonima.

Dakle, ne da nam nije u interesu da to prodamo na doboš i bud zašto, nego kao što vidite, postavili smo čitav niz grana i filtera kako da se ne napravi ni najmanja greška po tom pitanju i na ovaj način se to radi.

Zamislite samo da smo recimo tu „Crvenu zastavu“ izašli na tržište 2012. godine sa njom, dužnom 15 milijardi, mala proizvodnja, radnici razjureni, posla nema, prodali bi je, molili bi, ti isti radnici koji su sada zabrinuti, molili bi Boga samo da dođe neko ko će da isplaćuje plate i ništa drugo. Samo bi to bilo bitno. Isplatite plate, baš nas briga koje vlasnik, šta radi, ko ide. Tako bi bilo.

Sada kada imate već respektibilno preduzeće, možemo da se brinemo i razgovaramo, ali moralo je neko to da uradi. Prodajete kada nešto vredi, a ne kada nešto ne vredi ništa.

Mi smo i aerodrom mogli da prodamo za 50 miliona, koliko je vredeo 2012. godine. Pogledajte koliko vredi sad i još da ga zadržimo na kraju u naše trajno vlasništvo.

Dakle, ja razumem zabrinutost i to je normalno i uvek se sindikati, kao i svuda na svetu, nije to ništa neobično. Ja još nisam čuo sindikat koji kaže – Ma da, odlična privatizacija; ali ovo nije privatizacija, ovo je dokapitalizacija. Država ostaje vlasnik, većinski vlasnik, ona odlučuje o tome da li će na bilo koji način neko ući kod nje i nema, ono što je najvažnije, kao što je bilo i sa aerodromom, nema otpuštanja. Onaj ko uloži, on hoće više da proizvodi, neće manje. Neće da dođe tu da bi rekao da gasimo proizvodnju. Nisu ovo vremena privatizacije iz 2007, 2008. godine kada se privatizovalo da bi se ugasilo. Uzmete kredit, ugasite, isplaćujete već sledeći kredit. Ne, ovo je, onaj ko dođe, on hoće fabriku, njemu su potrebni radnici. On ima tržište koje ne može da zadovolji i zato mu treba nova linija, zato mu treba nova proizvodnja.

Opet da ponovim i to, menjaju se vremena. Najveća naša zarada je sad kako ovi stručnjaci kažu, municijaška zarada, ali se menjaju vremena. Mi moramo da odgovorimo ratovima koji će se voditi u budućnosti, koji će biti sve tehnički složeniji.

U ovom trenutku, mi ne bi mogli da odgovorimo na potrebe takvog ratovanja. Jednostavno ne bi mogli da odgovorimo. Mi možemo da prodamo granatu, možemo da prodamo, pravimo rakete, možemo da prodamo, ali ne možemo da prodamo još uvek, ne možemo da prodamo bespilotnu letelicu. Mi ne možemo, a u sajber ratovima da ne pričamo šta ne možemo. Ni sami nismo sigurni šta se tu zapravo dešava.

Kako ćemo to izvesti? Tako što će država Srbija odnekud izvući tri-četiri-pet milijardi dolara i uplatiti? Neće. Ne, jednostavno nema. A i da imate taj novac, morate da imate znanje. Gde ćete da nađete to znanje? Treba ga privući.

U ovom zakonu, dakle, on ne može da promeni vlasničku strukturu, to je najvažnije, ali o njemu ćete suditi u onoj meri u kojoj u narednom periodu naša industrija u tehnološkom smislu bude napredovala. Pošto ne može da se proda, ne može da se ugasi, merićete ga po tome koliko smo tehnološki napredovali, to je smisao ovog zakona. Hvala.

Ja se zahvaljujem.
Dobro, uobičajena količina mržnje koju smo mogli da očekujemo od ljudi koji nemaju ništa drugo da ponude, koje su uostalom birači u njihovom rodnom Glibovcu kaznili time što su ih poslali da budu daleko od tog lepog i čestitog sela, kome su naravno učinili sve što je moguće da učine da budu tako daleko od bilo koje vlasti u bilo kom gradu i selu u Srbiji, na njihovu mržnju možemo sa da pustimo i da uživamo u njoj. Znate, kada vidite da se ovako mali ljudi, na ovako veliki način mrze, onda znate da radite dobru stvar.
Ja ću iskoristiti samo ovu priliku, a siguran sam da će nadležni organi imati šta da kažu gospodinu Kenetu, Keni, Kento, nisam siguran.
(Radoslav Milojičić: Predsednice, možete li da upristojite ministra?)
Dakle, da recimo gospodin Šutanovac, jedini ministar odbrane, samo da znate, jedini ministar odbrane u istoriji Srbije, a dugo smo trajali i kao Vojska i kao država, kome je zabranjeno da se bavi bezbednosnim podacima, zabranjeno zato što je bezbednosno nebezbedan, zato što je opasno jer ne znate kome će ti podaci završiti. Evo, tu su gospoda iz nadležnog odbora koji će potvrditi da je to upravo tako.
Dakle, to je razlika između mene i gospodina Šutanovca. Ja radim za svoju zemlju, a kao što vidite, nadležni odbor misli da on ne sme da bude ni blizu tajnih i osetljivih dokumenata.
Što se tiče stanja u Vojsci, hvala vam za ovu jedinstvenu priliku da mogu da kažem, da je za vreme te slavne vlasti uništeno tenkova T55 200 komada, oklopnih transportera M60 121 komad, samohodnih oruđa 77 komada. Ukupno 398. Artiljerijskog oruđa 215. Streljačkog i lakog naoružanja 23.132. Rakete 9M, 32M, „Strela 2M“ 9.218. Lansera LM 9558 za „Strelu 2M“ 420. Ukupno je uništeno 33.383 komada različitog naoružanja.
Samo da vam kažem, NATO je uspeo da uništi tokom bombardovanja 11 tenkova. Ovde su nas uništili, uništili su nam 398.
Takođe, da pogledamo šta se ulagalo u Vojsku Srbije. Kapitalno naoružanje i vojna oprema od 2008. do 2012. godine u ukupnom iznosu 55.932.000, od 2013. do 2018. godine 210.759.967 evra, 3,7 puta više. Za vreme te slavne vlasti, u odnosu na tu slavnu vlast, naša opremljenost uniformama je povećana za 3,3 puta. Pogledajte koliko je Vojska bila gola pre nego što smo 3,3 puta nabavili više uniformi.
Što se tiče čizama, koliko smo bili bosi u vreme ljudi koji su završavali FBI kurseve, povećali smo nabavku za 5,5 puta. Pogledajte šta je onda nosila naša Vojska.
Hrana. Samo hrana, da vam kažem, da smo povećali nabavku hrane naših rezervi za 52%. Pogledajte koliko je Vojska imala hrane u vreme ove vlasti.
Dakle, osim uobičajene mržnje, osim uobičajenih laži, imamo lepu priliku da ovde kažemo istinu jezikom brojeva. Ovo su neoborive činjenice. Ovo su činjenice iz vremena kada se govorilo „šta će nam Vojska“, citiram tadašnjeg vrhovnog komandanta, predsednika Tadića, ovo su vreme kada je u našu zvaničnu strategiju uvedeno da će Vojska, vojska mala specijalna, spremna izdržati prvi udar, a onda će doći obučena rezerva, a u isto vreme ste ukinuli Sektor za bezbednost civilne odbrane koji treba da vam obuči rezervu.
Znači, doći će na drugi udar niko. To je vreme te Vojske, a biće mi veliko zadovoljstvo da vam, dame i gospodo narodni poslanici, pročitam još jedan vrlo važan detalj o kome smo ovde govorili, a to je ko je sve od vojske bio proteran, kako su proterivali te ljude. Da vam opet kažem jezikom brojeva, 2005. godine po potrebi službe, u Vojsci Srbije, znate po potrebi službe, to je kada ili kada nekome činite uslugu ili kada hoćete da ga oterate.
Dakle, po potrebi službe 2005. godine, sada ću vam reći koliko je proterano oficira, pa onda podoficira, na prvom mestu ratujućih. Dakle, 1.188 oficira je proterano po potrebi službe iz Vojske Srbije i 717 podoficira. Godine 2006, 1.155 oficira i 722 podoficira. Do dana današnjeg se oporavljamo od tolikog proterivanja ljudi koji su bili mladi, sposobni i sa izuzetnim ratnim iskustvom.
Sada da vam kažem koliko se toga desilo 2012. godine. Po potrebi službe pet. Ovo je Vojska iz koje se ne tera. Ovo je Vojska u kojoj se ceni i priznaje zasluga svakog našeg borca. Znate li koliko je 2017? Dva.
Sve što su mogli da proteraju, proterali su, a baš u tom vremenu o kome govorite, ono što je preostalo od 2008. godine pa na ovamo, proterivali su po potrebi službe 2011. godine, znajući valjda da je kraj, 354 oficira. Godine 2008. 88, pa 54, pa 22, pa 354, a kada je došao Aleksandar Vučić dva. Onda kada slušate ovde kako se priča o tome kako su eto, kako nema dovoljne popunjenosti Vojske. Koja popunjenost Vojske? Oterali ste tri-četiri hiljade ljudi, mladih ljudi, ljudi sa ratnim iskustvom i kakav ste primer dali onima koji treba da dođu u tu Vojsku i da im kažete – doći će neka vlast, isteraće vas napolje samo li budete za svoju zemlju.
Umesto jezikom mržnje, ja sam govorio jezikom činjenica i drago mi je da građani to mogu da vide.
(Radoslav Milojičić: Javljam se za reč.)

Želim da se zahvalim gospodinu Kosaniću, gospodinu Bogdanoviću, gospodinu Veljkoviću, gospodinu Vukadinoviću, gospođi Stojković, gospodinu Krliću, gospodinu Rističeviću, gospodinu Atlagiću, gospodinu Đukanoviću, gospodinu Laketiću i gospođi Kovačević. Sve su to poslanici koji su uložili napor, koji su iščitali ova dokumenta, koji se nisu prepustili dnevnopolitičkim potrebama, koji se nisu valjali u mržnji, u lažima.

Ovo su poslanici i poslanice koji su vredno i odgovorno radili ono za šta ih je narod ovde izabrao. Proveravali su kvalitet zakona koji je pred njima, proveravali su kvalitet zakonskih rešenja i bili su tu da svom narodu, svojoj vojsci, svojoj BIA daju podršku ili ukažu na ono što smatraju da treba i da može da se ispravi. Zato želim da im se zahvalim i izrazim svoje najdublje poštovanje.

Svima koji su se valjali u svojoj mržnji i u svojim lažima, da izrazim izvesnu vrstu razumevanja, jer težina poraza sa kojom se suočavaju obično izaziva baš ovakve stvari. Ali znate kako kaže naš narod, narod koji nije ni narod CIA, ni narod FBI kurseva, već srpski narod takav kakav jeste, kaže – u porazu se ne unizi, ali kao što vidite nisu to životno iskustvo svi mogli da savladaju.

Što se tiče primedbi koje smo dobili ovde, Zakon o BIA treba hitno da se donese da bismo što pre rasteretili ove ljude, odnosno izmenili i dopunili ga. Ja i mislim da bi trebalo u skoroj budućnosti, kada bude bilo vremena, kada se zaleči ova prva rana, doneti možda i novi zakon. Vrlo je zanimljivo da to kritikuju oni koji ga nisu doneli od 2008. do 2012. godine, nije im uopšte smetalo ništa, a radili su sve uredbama, ali dobro, navikli smo da je to tako.

Znate, a ko će da određuje sistematizaciju? Ko? Nevladin sektor? Ko će da određuje sistematizaciju ako neće direktor BIA? Ko će da određuje, na kraju visinu plata, sistematizaciju i sve, nego predložiće direktor BIA u svom sektoru, pa će onda Vlada da se složi ili ne složi. Ne znam koje je drugo rešenje. Baš bi me zanimalo da čujem to drugo rešenje ko će to da uradi, kako će drugačije da se radi.

Znate, zanimljivo je takođe, vrlo je zanimljivo, da oni koji su sproveli privatizaciju Srbije od 100%, sada se žestoko bune protiv dokapitalizacije od 49%. Šta, krivo im je što nisu stigli i to da rasprodaju i to da urade, pa im sad žao što će sada biti ovih 49%, a ne čujem nijedan jedini argument.

Što se tiče toga da je Bratislav Gašić član SNS, izvinite, on nije funkcioner više SNS. Pravo da vam kažem, ne samo sad zato što su partije DOS-a i bivšeg režima postavljale isključivo svoje visoke partijske funkcionere, pa čak radile paralelno, pa pravile strukture unutar BIA koje su odgovarale direktno kabinetu predsednika, odnosno direktno odgovarale ljudima zaduženim za bezbednost u njegovom kabinetu, a ne za to nadležnim organima, ali i to da zanemarimo, pričaćemo o tome, biće još prilike, ne mogu da razumem zašto je u višepartijskom sistemu, u kome građani glasaju za političke stranke, sramota ili opasnost biti član političke stranke?

Ne razumem zašto je problem da ljudi koji su dobili poverenje nacije, a dobili su je na listama koje su nosile i vodile političke stranke, zbog toga treba da budu kažnjeni i zbog toga nemaju pravo da se bave svim onim za šta ispunjavaju sve uslove u skladu sa zakonom, postoji zakon koji reguliše kako se bira direktor BIA-e. Zašto je to problem i kakav je to problem? Ne funkcioner, ne aktivni funkcioner, samo član političke stranke koja je osvojila poverenje građana Srbije. U višepartijskom sistemu tako to ide. U nekim drugim sistemima ako bismo došli do bespartijskog pluralizma ili kako se to već zove, onda verovatno možemo da radimo drugačije. Sada ne možemo i sada ne trebamo.

Što se tiče pojedinih zakona koji su i ovde takođe pominjani, odmah da vam kažem da su sva ovlašćenja ministra i načelnika Generalštaba ostala ista. Neka su uvedena zato što imamo nove članove, nove zakone, pa morate da precizirate kako je šta urađeno i morate da date potpuno nove odgovore kada ste već ponudili nova pitanja, ne može drugačije. Isto je kao i do sada.

Nemojte da vas buni, na jednom mestu zakona se kaže – premešta i raspoređuje. Zašto je to stavljeno? To nije nikakvo novo ovlašćenje, već vojno lice ima mogućnost za pet premeštaja, ne više od toga. E, sad, kada premestite vojno lice, recimo, iz kasarne na Banjici u kasarnu u Zemunu, to bi bio premeštaj, ostalo bi još četiri. Ne, sada se to menja i ostavlja se da se razmešta kada je u okviru istog prostora, istog garnizona. Tako da to nije premeštaj, nego ga na ovaj način prebacujete. Zato su stavljene dve reči. To nije nikakvo novo ovlašćenje, ali isto tako, dakle, te dve reči, odnosno to isto ovlašćenje se daje i ministru i načelniku Generalštaba, naravno, on u vojsci, a ministar u Ministarstvu odbrane.

Dakle, striktno se vodi računa i vodi se računa o tome da se ni na koji način ne naruši ta ravnoteža koja je uvek balansirana i o kojoj se vodi računa. Mnogo ovlašćenja imate, samo u članovima kojih nije bilo, odnosno u institutima kojih nije bilo, pa morate da ih objasnite i morate na drugi način da ih regulišete i da uradite.

Ovde se pominjala i rodna ravnopravnost, samo da znate, ukupno u Ministarstvu odbrane i u Vojsci Srbije ima 20,50% dama. U Vojsci 10,38%, a u Ministarstvu odbrane, opet zbog prirode posla, što je sasvim logično 48,12%. Samo da znate da je recimo, zdravstvenih radnika u Vojsci Srbije 4500 i većinom su pripadnice lepšeg posla. Mnogo, mnogo veće armije nemaju takvu rodnu ravnopravnost, a u mirovnim misijama 11,89% pripadnica lepšeg pola vrši svoju dužnost prema državi Srbiji.

Da objasnim još jednu stvari, a objašnjavaćemo verujem još koji put, MENA, koja se ovde pominjala je MENA 500, to je organizaciona jedinica u okviru SDPR. Inače ta reč MENA znači „middle East and Africa“. To je za projekte koji se odnose na tržišta Bliskog istoka i Afrike. Dakle, ničije privatno vlasništvo, ali nema veze. Dovoljno je da slažete nešto pa neka se priča o tome, neka zveči.

Još jednom želim da se zahvalim svim navedenim poslanicima i poslanicima, da se zahvalim na njihovom strpljenju i njihovoj upornosti, da izrazim nadu da nastavak naše sednice će biti obeležen dobrim predlozima i ljubavlju prema svojoj zemlji, a manje izlivima besa, mržnje i gneva zbog brojnih poraza na brojnim izborima. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, gospodo potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, prošli dan smo kako tako proveli u atmosferi u kojoj smo razgovarali o zakonima. Vidim da je ovaj dan počeo o tome da ćemo razgovarati o ličnim antagonizmima, ko se kome dopada, ko se kome ne dopada iako ovo nisu zakoni za Bratislava Gašića, Aleksandra Vulina i Aleksandra Vučića, ovo su zakoni koji se odnose na sistem odbrane, na Vojsku Srbije, Ministarstvo odbrane i BIA. Samo mala ispravka, ne odnosi se na policiju, ali ni malo. Ovde nema nikakve policije, a rečeno je da se odnosi i na policiju i da će se raditi o policiji.
Dakle, zaista bih voleo da tu energiju koju ovde osećam, znate, potpuno je legitimno da mrzite Vučića, Gašića i mene. To je u redu. To je vaše ljudsko pravo, građani se odrede prema vašem ljudskom pravu na izborima, ali šteta je tu energiju potrošiti na mržnju, umesto da je potrošite na ove zakone koji su zaista veoma važni.
Da krenemo, dakle, prvo smo rekli da nema policije u predlozima i da to raščistimo. Drugo, ovde je rečeno od koje to opasnosti, koja je to opasnost nastupila, šta se desilo, bilo je obrazloženje. Da vam pročitam doslovno a ne onako kako se čita, jer je zgodno nešto pročitati. Dakle, kaže se – predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, s obzirom da bi u protivnom bila dovedena u pitanje mogućnost BIA da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije, a to bi moglo da ima štetne posledice po bezbednost građana. Moglo, dakle nije nastupilo, moglo bi da nastupi i zato se donosi zakon, jer bi nešto moglo da se desi, ne da se desilo, već bi moglo da se desi. I to da razjasnimo.
Znate, odluka je Narodne skupštine kada će neki zakon da dođe na dnevni red. Narodna skupština odlučuje šta su prioriteti i to je njeno suvereno pravo i u to niko ne može da se meša. Ja ću vam reći da smo mi poslali naše zakone u novembru mesecu, ove vojne zakone, sada imam tu čast da sedim pred vama. Narodna skupština odlučuje o tome, nemojte nekom drugom da to prebacujete. To je takvo pravo.
Sada, veoma je nekorektno na ljudski i svaki drugi način prozivati ovde Bratislava Gašića da nije tu da vam odgovori. On ne može da vam odgovori. Samo ja po Poslovniku ove Skupštine mogu da vam odgovorim kao predlagač ili drugi ministar. Ne može niko od ovih ljudi koji sede ovde, ne može niko koga dovedete sa strane, a nije član Vlade, samo ministar može da odgovori. Jako bih voleo da Bratislav Gašić može da vam odgovori, jer znam da biste taj odgovor dugo pamtili, ali ne može, takav je zakon. Ne može i nemojmo onda govoriti da gledaoci koji možda ne znaju i nisu dužni da znaju Poslovnik, da kažu – evo ga ne sme da im odgovori, pobegao je. Nije ni pobegao, niti ne sme, ne može, takav je zakon.
Kada promenimo Poslovnik, a to je Poslovnik koji ste vi doneli, kada promenimo Poslovnik da može da govori ko hoće, onda će moći da odgovara ko god hoće, ali dok je tako nemojte to raditi, nije korektno. Legitimno je, to je politika, borite se za birače, ne previše uspešno, ali to je vaše pravo i nemam ništa protiv, samo eto, moje pravo je da kažem istinu, ne može da odgovori. Zakon mu brani da odgovori, može samo predlagač.
Evo, i da objasnimo činjenicu u čemu je problem. Zašto BIA traži ovo i zašto je to moglo? Odmah da vas umirim. Nije se desilo, bezbednost ove zemlje je sačuvana i čuva se, a čuva se prvenstveno zbog ogromnog požrtvovanja i entuzijazma ljudi koji rade u našim agencijama od BIA, VBA, VOA, naravno Biroa za službe bezbednosti i svih nadležnih, zato što se puno radi. U BIA se radi zato što svi zaposleni u BIA, zbog nemogućnosti zapošljavanja, zbog donošenja Zakona o policiji koji ne odgovara BIA i uvođenju obaveze da se mora ići na javni konkurs, što je za BIA neprihvatljivo, kao što vidite i razumljivo, dve godine nije primljen ni jedan radnik u BIA, dve godine. To znači da svaki radnik BIA radi po nekoliko poslova, rade prekovremeno, radi nekoliko dužnosti, ono što nije njegov posao, rade više i onda naravno da morate da kažete moglo bi da se desi kada su ljudi preopterećeni, kada jedan čovek radi dva tri posla. Ne sme da radi dva tri posla, ne treba da radi dva tri posla, a priznaćete svi smo razumeli bar to, da nije moguće na otvorenom konkursu primati operativce BIA. Kako to neko zamišlja i kako neko misli da će se to desiti?
Dakle, zato je traženo po hitnom postupku, zato bi moglo da nastupi, jer priznaćete nije logično da BIA bude toliko opterećena ako možemo da je rasteretimo. To je suštinski razlog.
Moram da kažem da zaista ne razumem ko će odrediti koeficijent, ako neće rukovodilac BIA? Neka grupa nevladinih organizacija? Ko će odrediti koeficijent, vrlo me zanima, pošto u svakom ministarstvu, u svakom organu državne uprave, rukovodilac uprave ili rukovodilac organa predloži koeficijent, uputi ga na Vladu, Vlada ga prihvatili ili ga ne prihvati? Ko drugi, ko će to da radi? To je predviđeno ovim zakonom, naravno da će to da radi direktor agencije.
Ovo nije zakon o Bratislavu Gašiću. Drago mi je što su mnogi u ovoj Skupštini ubeđeni da će Bratislav Gašić biti zauvek direktor BIA, da će zauvek biti ovakva vlast, to je lepo od njih i narod nas u ovom trenutku podržava, ne znači da će to uvek raditi, ali vi se ponašate kao da će to biti zauvek. Negde mi je drago, hvala vam na tome, hvala vam na tom poverenju u nas i poverenju u sebe, ali ovo nije zakon ni o jednom pojedincu, ovo je Zakon o BIA, gde se na prvom mestu zaposlenima u BIA omogućava da im bude lakše, da se prime novi ljudi i da se prime na jedini način kako to može da se primi.
Moram da kažem na kraju, ne razumem zašto se ovde ponavlja uvek i na prvom mestu odgovornost državnih organa Republike Srbije na prostoru KiM? Jel moguće da nikome ne padne na pamet da kaže, recimo, evidentno je da Priština ima odgovornost i da ne pokušava ništa da uradi, pa da kažete mogli bi i naši državni organi da rade više ili šta već mislite? Ne, ovde isključivo kažete organi države Srbije ne rade ništa, oni su krivi za sve. To ne čujete ni u Prištini. U Prištini pokušavaju da se opravdaju, u ovom parlamentu ne bi morali da se opravdaju, ovde bi rekli tako je, niste vi ni slučajno krivi, to sigurno Srbi, sve Srbi, samo Srbi to rade i niko drugi.
Ovde se slušalo i kako smo krivi za bombardovanje, kako smo krivi za sve ratove, ono što ne čujete više ni u zemljama koje su nas bombardovale i koje su učestvovale u ratovima. To ne mogu da razumem. Svako ima pravo da traži svoje birače, ali ne mogu da razumem da u ovom visokom domu neko izađe i ponavlja to neprekidno kako su Srbi krivi za sve, od rata 1999. godine, razbijanja Jugoslavije, pa do užasa i tragičnog ubistva Olivera Ivanovića. Zaista to ne mogu da razumem, ali neka svako radi kako misli da treba.

Dakle, drago mi je da smo se složili sa tim da je ovde jasno navedeno „a to bi moglo da ima štetne posledice“. Štetne posledice su izbegnute zahvaljujući radu ovih ljudi i radu čitave naše bezbednosne zajednice i zato što radnik BIA radi dva ili tri posla. Naravno da bi moglo da se desi ukoliko u produženom vremenu budemo nastavili ovako da se ponašamo. Šta? Nećemo primiti u BIA više nikoga naredne tri godine, četiri godine, pet godina i mislimo da će sve funkcionisati, sve će biti u redu, nemojte da primite nikoga u policiju, Vojsku, BIA, ni slučajno, a sve će funkcionisati. Neće funkcionisati. Pitanje je koliko ovi ljudi mogu da izdrže.
Ovako se radilo kao što vi kritikujete sada od 2008. do 2012. godine, za vreme direktora BIA iz redova DS, tako je bilo, ali je norma bila upućujuća na Zakon o policiji, a sada se, pošto Zakon o policiji ne odgovara potrebama BIA, donosi u organskom zakonu, dakle, donosi se u Zakonu o BIA. Dakle, i do sada se na potpuno isti način radilo, tako je bilo, samo što je norma bila upućujuća, a sada će biti norma u samom zakonu. Do sada se, da ponovim zbog naših gledalaca, određivala norma koja kaže kako je određeno u skladu sa Zakonom o policiji, a sada se kaže – bez pominjanja Zakona o policiji, jer Zakon o policiji, ne prilagođavamo ga BIA, nego BIA sama za sebe radi. Ovde se sada donosi norma u samom zakonu. Isto ovo ovlašćenje je imao funkcioner DS gospodin Vukadinović, koji je bio na čelu BIA od 2008. do 2012. godine. Isto, samo što je bio funkcioner DS, a to je onda u redu, to je onda dozvoljeno, to može. Odmah da vam kažem, prvo što je uradio, nakon što je prestao da bude direktor BIA, postao je, toliko o njegovoj vanpartijskoj i ne znam kakvoj pripadnosti, savetnik Bojana Pajtića za bezbednost, gle čuda, gle baš DS. To je sve nevažno.
Važno je za naše gledaoce, važno je za građane Srbije da znaju – ista ova ovlašćenja su primenjivana od 2008. do 2012. godine, samo drugačijom pravnom tehnikom, ništa više, ništa drugo se ne menja. Hvala.

Drago mi je da smo bar razjasnili da bi moglo, dakle da se nije desilo, a nije se desilo zato što su radnici BIA radili i još uvek rade više poslova nego što bi trebalo da rade. Preuzimaju više odgovornosti, imaju veći prekovremeni rad. Dakle, da smo nastavili sa ovom praksom, to bi se moglo desiti.
Ja mislim da ne treba da radimo tako, da razmišljamo o tome da li bi nešto moglo ili ne, već da učinimo sve što je u ljudskoj moći da se nešto ne desi. Iako nam zaposleni u BIA signaliziraju da je nešto problem, taj problem treba rešavati. Mi ga rešavamo upravo na ovoj sednici, zbog čega mi je, naravno, drago.
Samo neka od važnijih pitanja koja ste postavili, odmah da vam kažem, po pitanju odgovornosti radnika BIA, ako budete ljubazni da pogledate član 22. Zakona o BIA, videćete da se taj član ne menja, a u njemu je uređena odgovornost radnika BIA i na koji način. Dakle, ne znam zašto bi ako nešto ne menjamo? Kako mislite da na drugačiji način obrazložimo i objasnimo?
Takođe, koje uslove mora da ispunjava rukovodilac posebne jedinice, što jeste BIA, svakako, regulisano je Zakonom o državnoj upravi, a nije praksa da se rešenja iz jednog zakona prepisuju u drugom, već je dovoljno da postoje u jednom zakonu.
Znate, iz ovoga bi izgledalo da mi sada Zakon o BIA moramo da uradimo prepis, jednu kodifikaciju svog zakonodavstva koje se odnosi na ovo, pa biste imali jedan zakon od 300 članova. Zato postoje drugi zakoni koji su na snazi. Pravnici služe za to da ih povezuju i tako to funkcioniše.
Razumem fascinaciju gospodinom Bratislavom Gašićem, razumem fascinaciju njegovim likom i delom. Verujem da vam imponuje i da vam je zaista žao što niste mogli da se pozovete na takvog funkcionera u vreme vaše vlasti, ali to ipak ne opravdava ovoliki gnev na Zakon o BIA, zakon koji samo reguliše praksu koja je postojala i u vreme vlasti dosovskog režima. Hvala.

Hvala.
Funkcionisala je teško, kao što i sada funkcioniše teško. Jako je teško kada dve godine ne primite ni jednog jedinog radnika i imate prirodni odliv, ljudi odlaze u penziju, traže nova radna mesta i vi ne primite ni jednog jedinog radnika i pravite se da će sve biti u redu. Naravno da je teško. To što se ništa nije desili ili vi mislite da se ništa nije desilo ili nismo sigurni da se ništa nije desilo nije BIA neko ko će izlaziti po novinama i objašnjavati koje su teškoće u svakodnevnom radu. Za mene je, iako je preopterećen radnik i ako radnik radi više poslova nego što bi trebao da radi, za mene je i to vrlo opasno. Ja neću da čekam posledicu. Hoću da rešim stvari pre nego što nastupe posledice i ovde vam kažem da bi posledice ovakvog činjenja mogle da nastupe.
Da li su nastupile ili nisu, vidimo da je zemlja mirna, znači, nisu. A da li mogu da nastupe? Pa, uvek može da nastupi. Ali, ne smemo da uradimo odnosno da ne uradimo ništa što je u našoj, ljudskoj moći, a da ne uspemo da u najmanju ruku izbegnemo mogućnost za ovakva dešavanja. To ne sme da se dešava.
Zašto donosimo zakon? Ne, hajde, najbolje je da to ostavljamo da bude arbitrarno. Hajde da to ne uradimo zakonom nego da ostavimo na slobodnu volju. Hajde da to držimo kao što je do sada bilo, da se pozivamo na neki drugi zakon, a da pravimo interna akta kojim ćemo moći da radimo kako hoćemo i šta hoćemo.
Ja sam za zakon. Ne vidim šta je problematično da i tu praksu regulišemo zakonom? Šta je tu problem? Već sam objasnio da se ranije norma pozivala na Zakon o policiji. Zakon o policiji više ne odgovara potrebama BIA, jer je promenio neke odredbe koje su za BIA-u teško prihvatljive. Zbog toga je uneta u Zakon o BIA-i ova norma koja je sada originalna norma, koja sada daje mogućnost BIA-i da radi po sopstvenom zakonu. Šta je tu problem? Zašto je problem ako nešto regulišemo zakonom, umesto da to ostavimo na prećutno, ili kako se radilo? Ja verujem u vladavinu zakona, ovo je vladavina zakona.
Umesto da čestitamo radnicima BIA, da im kažemo da su dali dobro rešenje, da su dali rešenje koje funkcioniše, koje odgovara njihovim potrebama, mi ih optužujemo ovde za sve i svašta.
A što se tiče da niste imali Bratislava Gašića, niste imali Bratislava Gašića, baš kao što niste imali ni Aleksandra Vučića i zato imate 2% u Beogradu. Hvala.

Zaista žalim ako se bilo ko osetio na bilo koji način povređenim zbog toga što je pevao komandant kopnene Vojske, general Simović, ali moram da vam kažem da sa mog stanovišta ne razumem zašto bi se osećao povređenim. Odmah da vam kažem da je tada tu u toj sali bilo i visokih oficira Vojske Srbije muslimanske veroispovesti i bošnjačke nacionalnosti i nisam primetio da su na bilo koji način povređeni. Zašto bi bili?
Pesma o kojoj govorite je pesma iz balkanskih ratova. Ne doživljavam pripadnike bošnjačke nacije i muslimanske veroispovesti kao naše neprijatelje i okupatore iz 1912. godine. Ni na koji način ne mogu da vas povežem sa tim. Nikako. Nemojte da se nalazimo u tom pravcu.
Podsetiću vas, u to vreme, govorite o borbama koje vode srpska država, bugarska država, nešto što bi mogli da zovemo albanska plemena, nije bilo države, država dolazi tek 1912. godine i naravno, turske regularne i neregularne snage.
Četnici o kojima vi govorite su dobrovoljački odredi koji su prećutno uz saglasnost Vlade tadašnje Republike Srbije odlazili na taj prostor, vrlo često štitili narod od turskog zuluma i učestvovali u borbama sa bugarskim komitima, sa turskom vojskom, sa albanskim kačacima i naravno pokušavali da ostvare u to vreme političke ciljeve Vlade tadašnje Kraljevine.
Moram da vam kažem da je u tim četničkim jedinicama jedan od hrabrijih bio Mustafa Golubić, sjajni vojnik, sa legendarnim Vojom Tankosićem. Imate Muhameda Mehmedbašića koji je svakako zadužio srpski narod svojim patriotizmom, svojom hrabrošću, svojim otporom okupaciji i oni su pevali ove pesme.
Ne verujem da su se osećali povređenim u vreme te borbe. Znate, to je kao kada bih ja, evo da vam kažem ovako. Poreklom sam, kao što znate, iz Republike Srpske, glavni grad Republike Srbije Banja Luka. Zamislite mene koji ustanem u kafani, izađem napolje i napišem saopštenje, kada čujem da tamo nekakav orkestar peva „Jel ti žao Banja Luke“, „Put putuje Latif Aga“. Pesma kao pesma, ne mislim da neko može i treba da se ljuti zbog toga. Ne treba da se ljuti zbog toga.
Ovo o čemu govorite je deo naše istorije, deo za koji želim da se nikada ne vrati. Pa, ne želimo mi rat sa Turcima, ali ne doživljavam vas, poštovani profesore, kao okupatora u ovoj zemlji. To je vaša vojska, vaša zemlja. Samim tim, upravo taj odnos je prema oslobodilačkim tradicijama ovog naroda. Nije ni meni ni vama došla sloboda iz Istambula, nije. Rođeni smo ovde, ovo je naše parče zemlje.
Tako da vas molim i želim da Vojsku Srbije doživljavate kao svoju i da nikada, nikada ne čujem ono da je Vojska okupator u Novom Pazaru. Nije, sa velikim zadovoljstvom treba da odemo u Novi Pazar, da vidim sa ljudima šta su problemi, da vodimo računa o verskoj slobodi koju imamo u Vojsci Srbije, da omogućimo svakom da u skladu sa svojom veroispovesti se Bogu moli i u našoj uniformi i da se vodi računa o njegovim običajima, o njegovom načinu ishrane, shvatanja sveta. Dakle, to sve Vojska Srbije radi, a ovo, nemojte, nemate razloga. Vi ste deo naše zemlje i hvala vam puno na tome.

Poštovani gospodine predsedavajući, gospodo potpredsednici, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, kao što ste čuli, pred nama se nalazi set od šest zakona koji se odnose na život i rad Vojske Srbije i ministarstva odbrane, jedan koji je veoma važan za svakodnevno i uspešno funkcionisanje BIA, pred vama su i dve odluke koje se odnose na angažovanje Vojske Republike Srbije u mirovnim misijama, a tu su i četiri zakona o potvrđivanju sporazuma sa nama prijateljskim zemljama.
Angažovanje pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama UN i EU je zaista veoma značajan element naše spoljne politike. Učešćem u multinacionalnim operacijama Republika Srbija pokazuje da je aktivni činilac očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti i na taj način jača svoj ugled u međunarodnom okruženju. Na ovaj način i Vojska Srbije jača vlastite odbrambene kapacitete i štiti nacionalnu bezbednost.
Predlogom godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2018. godini nije planirano značajno povećanje postojećeg angažovanja Vojske Srbije van naših granica, već zadržavanje dostignutog i postojećeg nivoa angažovanja. To bi značilo da smo u 2018. godini planirali nastavak angažovanja u pet mirovnih misija koje se vrše pod komandom UN, i to u Kongu, Kipru, Libanu, na Bliskom istoku i Centralnoafričkoj Republici, kao i četiri multinacionalne operacije pod komandom EU, dve u Somaliji, jedna u Centralnoafričkoj Republici i jedna u Maliju.
Republika Srbija je sa UN zaključila Memorandum o razumevanju i doprinosu u sistemu stend baj aranžmana, gde bi, ukoliko dođe do potrebe, Republika Srbija bila pozvana od strane UN da da svoj doprinos. Naravno, mi zadržavamo pravo da na svako od konkretnih pitanja damo i odluku koja ne mora uvek biti pozitivna, već jednostavno onako kako uslovi nalažu i kako politika ove zemlje diktira.
Predlog godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2018. godini sadrži jednu operaciju EU za upravljanje krizama, u kojoj Vojska Srbije do sada nije učestvovala, a to je operacija u Mediteranu. Za nas je ovo veoma važno, budući da je cilj ove operacija ublažavanje posledica i rešavanje migrantske krize u Evropi. Kao što znate i mi smo jedna od zemalja koja je pogođena posledicama migrantske krize i zato je za nas veoma dobro da budemo tamo gde se migrantska kriza i dešava i da unapred znamo šta nas očekuje i sa čime se zapravo borimo.
U skladu sa navedenim u 20 multinacionalnih operacija UN i EU u 2018. godini planirano je angažovanje naših pripadnika na istom nivou kao što je bilo i protekle godine.
Trenutno učestvujemo sa 328 pripadnika, od čega su 38 pripadnice ženskog pola. U pet mirovnih operacija, angažovano je 306 pripadnika, a u četiri mirovne operacije, pod kontrolom EU, ukupno 22 pripadnika.
Za sprovođenje svih ovih operacija potrebna su i finansijska sredstva, a to je u 2018. godini dve milijarde 337 miliona i 72 hiljade dinara. Od toga Ministarstvo odbrane je već obezbedilo potreban novac iz budžeta, s tim što želim da vas upoznam da UN uplaćuju 515 miliona 474 hiljade dinara kao svoj doprinos za funkcionisanje naših mirovnih misija.
Predlog zakona o vojnom obrazovanju je za nas od ogromnog značaja. Kako budemo obrazovali buduće podoficire, buduće oficire, takva će nam biti i vojska.
Zakon o vojnim školama i vojnim naučno-istraživačkim ustanovama donet je 1994. godine i mi radimo po njegovim odredbama. Upravo zato nam je potreban Zakon o vojnom obrazovanju, da bi usvajanjem ovog propisa koji uređuje specifičnosti vojnog obrazovanja dovršili proces usklađivanja propisa i vojno školske ustanove bi mogle da postanu integralni deo obrazovnog sistema Republike Srbije. One to sada jednostavno nisu.
Na ovaj način otklonili bi se i problemi koji nastaju u primeni važećih zakona, doprinelo bi se pravnoj sigurnosti, izvesnosti i rešila bi se sporna pitanja vezano za status, organizaciju i rad vojno školskih ustanova, čime bi normativno pravno u potpunosti vojno školstvo postalo sastavni deo obrazovnog sistema Republike Srbije.
Pred vama i vašoj pažnji hoću da preporučim i predloge zakona, odnosno izmene i dopune Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci Srbije. Oni su rezultat prethodnih analiza u primeni Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci Srbije, koji su doneti 2007. godine, sa izmenama i dopunama koje su usvojene 2009. i 2015. godine.
Usvajanjem izmena obezbedilo bi se efikasnije funkcionisanje sistema odbrane, izvršavanje funkcije i zadataka Vojske Srbije. Posebnu pažnju obratili smo na odredbe koje se odnose na poboljšanje materijalnog položaja profesionalnih pripadnika vojske i podizanje njihovog standarda. Za ove zakone, u skladu sa zakonom sprovedena je opsežna javna rasprava, u okviru koje su održani okrugli stolovi u Nišu, Novom Sadu i Beogradu.
Pored brojnih promena koje preporučujem vašoj pažnji, samo ću vam navesti nekoliko najkraćih, tako smo predvideli da se izveštavanje u oblasti planiranja priprema za odbranu, predloženo da godišnji izveštaj o stanju priprema za odbranu se vrši pred nadležnim skupštinskim odborom koji će taj izveštaj razmatrati. Predloženo je da se tajni podaci koji se odnose na sistem odbrane posebno procesuiraju i da se veoma vodi računa ko su ljudi koji o njima mogu da odlučuju i koji sa njima mogu da rade.
Predvideli smo i osnivanje budžetskog fonda radi obezbeđivanja sredstva za unapređivanje službe traganja i spasavanja, vojnih vazduhoplova i učešća u sistemu traganja i spasavanja za potrebe civilnog vazduhoplovstva.
Takođe, kao posebno značajno precizirali smo način i sadržaj evidencije o poginulim, nestalim, ranjenim, zarobljenim i ubijenim pripadnicima oružanih snaga koji će voditi i koji vodi Ministarstvo odbrane. Kao što znate, naša istorija je istorija ratova, a vrlo retko možemo da kažemo da znamo svako ime i da znamo sve o onima koji su se za našu zemlju borili.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije uređuje upućivanje profesionalnih pripadnika Vojske Srbije po potrebi službe u drugi državni organ ili pravno lice, upućivanje na rad u inostranstvo radi izvršavanja obaveza, mogućnost angažovanja profesionalnih vojnih lica u strukturama međunarodnih organizacija regionalnih inicijativa, uslovi za prestanak službe za vreme ratnog stanja, usklađivanje odredaba koje uređuju plate i druga novčana primanja, uvođenje stanja mirovanja u službi, podizanjem starosne granice na 43 godine života stvaraju se povoljniji uslovi da podoficir koji je stekao odgovarajuće visoko obrazovanje može da se unapredi u čin potporučnika, ne treba ni da vam govorim koliko je ova mogućnost važna za značajan deo naše vojske.
Obezbeđuje se takođe pogodniji položaj profesionalnih vojnika, podoficira i oficira na službu u Vojsci Srbije na određeno vreme podizanjem starosne granice do koje se može obnavljati ugovor o radu na 53 godine života, a za pojedina formacijska mesta ili određene specijalnosti do ispunjenja uslova za odlazak u penziju, shodno propisima kojima se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.
Ovo je jedna od važnijih stvari o kojima ćemo raspravljati u važnijim danima, jer ona omogućava da određene stručne spreme, određeni delovi naše vojske mogu da ostanu u vojsci od početka do kraja, da nemaju strah za svoju egzistenciju, da nemaju strah da će zbog propisa napuštati vojsku, već da će moći da ostanu do kraja, da sistem o njima brine.
Takođe, regulisana su ovlašćenja službenih lica vojne policije, kako bi mogli da primenjuju policijske mere i radnje i policijska ovlašćenja usklađujući se sa ovlašćenjima policijskih službenika, predviđenim odredbama Zakona o policiji.
Propisala su se i bliže uredila mirovanja kao stanja u službi, a u svrhu usklađivanja sa odredbama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, preciziraju se odredbe kojima se uređuju plate i druga novčana primanja u Vojsci Srbije.
Predviđeno je takođe da se oficiru sanitetske službe i oficiru zvanja nastavnika na službi u Univerzitetu odbrane može uz njegovu saglasnost produžiti služba u Vojsci Srbije do 65 godina života. Na ovaj način smo pripadnike Vojske izjednačili sa njihovim kolegama u civilstvu i da budem veoma jednostavan u objašnjavanju, to vam je kada imate vrhunskog hirurga na VMA ili vrhunskog predavača na Vojnoj akademiji, a on zato što je oficir i zato što koristi beneficirani radni staž, već sa pedesetak godina života ide u penziju i onda, umesto da nastavi da radi za instituciju koja ga je odškolovala, koja mu je omogućila da stekne znanje i iskustvo, on odlazi negde dalje i kao penzioner radi u nekoj privatnoj klinici ili na nekom privatnom univerzitetu. Te ljude hoćemo da zadržimo za sebe i njihovo iskustvo.
Predlog zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme je takođe jedan od zakona koji su od suštinske važnosti. Važeći zakona o ovoj oblasti donet je davne 1996. godine i uređuje proizvodnju i promet naoružanja i vojne opreme u zemlji kao delatnost od opšteg interesa.
Osnovni razlozi za donošenje novog zakona su uspostavljanje stabilnog kontrolnog mehanizma u proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme. Između ostalog, tu je i definisan uslov i način formiranja grupacija odbrambene industrije Srbije, što je od strateškog značaja za naše društvo.
Predloženi zakon stvara pretpostavke da se ispuni osnovni cilj - kontrola u oblasti proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme, radi ostvarivanja zaštite odbrambenih, bezbednosnih, ekonomskih i spoljno političkih interesa Republike Srbije, njenog međunarodnog kredibiliteta i integriteta, kao i dalji razvoj odbrambene tehnološke i industrijske baze Republike Srbije.
Ono što se u javnosti često govorilo, nekada sa dobrom namerom, nekada i bez dobre namere, ali želim odmah na početku naše rasprave da objasnim. Odbrambena industrija Srbije se ne privatizuje. Biće omogućena njena dokapitalizacija, do nivoa 49% vrednosti kapitala, ali 51% će uvek ostati u vlasništvu države Srbije.
Cilj formiranja grupacije odbrambene industrije Srbije je konstituisanje jake i odbrambene industrije koja je sposobna da proizvede na prvom mestu sve što je potrebno Vojsci Srbije, da se sama održava, da bude konkurentna na stranom tržištu, čime će doprineti ukupnim naporima za oživljavanje proizvodnje i privrede Republike Srbije i uvećanje BDP naše zemlje.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije je regulisan važećim zakonom u ovoj oblasti, donetim 2009. godine, koji od tada nije menjan. Upravo zato smo odlučili da zakon menjamo, budući da je potrebno da se propiše efikasnija priprema i da se usvajanjem odluke Narodne skupštine o upotrebi Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije i drugih snaga odbrane, sprovode u skladu sa ustavnim ovlašćenjima. Umesto da Narodna skupština svake godine ponovno odobrava angažovanje Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u istim, nepromenjenim multinacionalnim operacijama, predviđa se da Narodna skupština na predlog Vlade donosi odluku o učešću o multinacionalnim operacijama u koje bi bile navedene sve multinacionalne operacije u kojima su angažovani pripadnici vojske i drugih snaga odbrane ili bi se uz njih mogli uputiti na osnovu već zaključenih ugovora, saglasno trajanju mandata multinacionalne operacije.
Narodna skupština ovom odlukom odlučuje u koje se multinacionalne operacije mogu uputiti pripadnici Vojske Srbije i određuju ukupan broj pripadnika Vojske Srbije koji u njima mogu biti angažovani. Odluka važi do isteka mandata ili eventualno do povlačenja pripadnika Vojske Srbije pre isteka mandata određene multinacionalne operacije.
Vlada ima obavezu da u prvom tromesečju tekuće godine usvoji izveštaj o izvršavanju godišnjeg plana realizacije za prethodnu godinu i o njemu informiše Narodnu skupštinu i predsednika Republike. Ukoliko se uspostavi da je mandat misije u pojedinim odredbama u suprotnosti sa definisanim principima upotrebe Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama neophodno je utvrditi nacionalna ograničenja za učešće Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u konkretnoj misiji. To je uslovljeno ne samo političkim već i bezbednosnim razlozima. Nacionalna ograničenja se uspostavljaju u cilju operacionalizacije odluke Narodne skupštine i odnose se isključivo na određenu konkretnu misiju, a ne na upotrebu Vojske Srbije van granica Republike Srbije na način kako je to definisano u članu 140. Ustava.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi. Predložene izmene i dopune Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi imaju za cilj da preciziraju nadležnosti Ministarstva odbrane i njegovih teritorijalnih organa u čijem su delokrugu poslovi vojne, radne i materijalne obaveze. Ključne novine su da se uvodi obaveza organima autonomnim pokrajinama i organima jedinicama lokalne samouprave da za potrebe izvršenja odbrane obezbede odgovarajuće tehničke i prostorne uslove. Uvodi se kurirsko-pozivarski sistem za potrebe pozivanja obveznika, proširuje se delokrug komisije koja pored ocene sposobnosti za vršenje vojne službe daje i ocenu sposobnosti za lica u rezervnom sastavu. Propisuje se da vojni obveznik raspoređen u BIA ne pozivaju na vojnu vežbu. Precizira se trajanje obuke pripadnika pasivne rezerve, odobravaju se regrutima ili licima u rezervnom sastavu boravak u inostranstvu duži od šest meseci koji će izdavati nadležni teritorijalni organ. Izmenom odredbe uređuje se kada se vojnom obvezniku neće davati saglasnost za otpust iz državljanstva Republike Srbije itd.
Pred vama je i vašoj pažnji ga preporučujem osim zakona koji se odnose na život i rad Vojske Srbije i zakon koji se odnosi na funkcionisanje BIA. Zato Zakon o izmenama i dopunama Zakona o BIA je neophodno doneti u cilju očuvanja postojećeg radno-pravnog statusa pripadnika Agencije i radi usklađivanja sa usvojenim novim zakonima, Zakonom o policiji koji je stupio na snagu 5. februara 2016. godine i Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru čija je primena za državne organe koji posebno zakonom uređuje plate i druga primanja predviđena od 1. januara 2018. godine. Odredbama člana 20. Zakona o BIA propisano je da se na prava i dužnosti, odgovornosti po osnovu radnog odnosi na pripadnike Agencije primenjuju propisi koji važe za radnike ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, a koji su propisani važećim Zakonom o policiji.
Međutim, novim Zakonom o policiji pojedini pravni instituti su na nov način uredili prava i dužnosti i odgovornosti po osnovu rada u odnosu na do sada važeći Zakon o policiji, posebno u delu koji se odnosi na zasnivanje radnog odnosa, sistem podele radnih mesta policijskih službenika, merila za raspored radnih mesta, karijerno napredovanje policijskih službenika, premeštaj, zvanja, ocenjivanja, plate, koeficijent i drugi instituti. Iz navedenih razloga novi Zakon o policiji je odgovarajući za Agenciju, uzimajući u obzir njenu sasvim specifičnu prirodu kao posledicu zakonom utvrđenih zadataka, poslova i ovlašćenja te je neophodno izmenama i dopunama Zakona o BIA očuvati organizacionu strukturu, specifičnost radnog statusa i položaja pripadnika Agencije u cilju efikasnog, pravilnog i zakonitog funkcionisanja i rada jedinstvenog sistema Agencije.
Pred vama se nalaze i predlozi zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora. Najpre, tu je Memorandum o razumevanju sa Vladom države Izrael koji je potpisan 24. jula 2017. godine u Tel Avivu. Stupanjem na snagu navedenog Memoranduma uspostavlja se pravni osnov za saradnju vlada dveju država i njihovih ovlašćenih organa u vezi sa pitanjima vojne, odbrambene i odbrambeno-industrijske saradnje za koje ugovorne strane budu zainteresovane. Memorandumom o razumevanju između dve vlade čije se potvrđivanje predlaže ovim zakonom opredeljuju se osnovni ciljevi, principi na kojima će se zasnivati vojna, odbrambena i odbrambeno-industrijska saradnja između vlada dve države, odnosno njihovih ovlašćenih organa, Ministarstva odbrane, a u cilju doprinosa razvoja celokupnih bilateralnih odnosa dve države kao i miru i bezbednosti.
Pred vama je takođe Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Grčke o saradnji u okviru Atinskog multinacionalnog, strateško-pomorskog koordinacionog centra. Stupanjem na snagu ovog memoranduma uspostavlja se pravni osnov o saradnji između vlada Srbije i Grčke i njihovih ovlašćenih organa u okviru Atinskog multinacionalnog, strateško-pomorskog koordinacionog centra u oblasti transporta za koju ugovorene strane budu zainteresovane. O odnosima između Grčke i Srbije, ne treba trošiti reči i prijateljskom stavu koji Vlada Republike Grčke ima prema nama ali isto tako i stavu koji Vlada Republike Srbije ima prema Grčkoj.
Pred vama je takođe i Memorandum sa vladama Republike Srpske o saradnji u oblasti vazduhoplovstva. On je potpisan u Beogradu 10. novembra 2017. godine. Tokom 2016. godine pojavila se potreba zaključivanja ugovora kojim bi se dao pravni osnov za saradnju dve vlade, ali direktno i neposredno saradnjom Ministarstva odbrane Republike Srbije sa helikopterskim servisom Vlade Republike Srpske. Na ovaj način saradnja bi se ogledala između ostalog i u razmeni dokumentacije i opreme, školovanju i obuci pilota, međusobnom angažovanju stručno-letačkog i vahduhoplovno-letačkog osoblja kao i pružanje usluga održavanja i remonta helikoptera i helikopterskih motora.
Dame i gospodo narodni poslanici, nalazi se i Sporazum sa Vladom Rumunije o saradnji u oblasti odbrane koji je potpisan 4. decembra 2017. godine i predstavlja opšti ugovor o saradnji u oblasti odbrane kojim se daje pravni osnov za bilateralnu saradnju u svim oblastima za koje Vlada Republike Srbije i Rumunije, odnosno njihova ministarstva odbrane budu zainteresovana. Do sada je bio na snazi Sporazum između Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Rumunije o saradnji u vojnoj oblasti koji je potpisan u Beogradu 27. oktobra 1997. godine. Želim da naglasim da se saradnja u oblasti odbrane sa Rumunijom može oceniti kao veoma dobra uz mogućnost njenog daljeg intenziviranja i unapređenja, te da je za ostvarivanje svih oblika saradnje prvenstveno neophodno uspostavljanje pravnog okvira saradnje koji se operacionalizuje donošenjem predloženih zakona o potvrđivanju bilateralnog međuvladinog sporazuma.
Poštovani narodni poslanici, pozivam vas da podržite napore Vlade Republike Srbije i Ministarstva odbrane i da se predloženim zakonima dodatno uredi i unapredi sistem odbrane u svim njenim segmentima kao i rad BIA, ali isto tako da ispunimo svoje međunarodne obaveze zaključenih ugovora i nastavimo angažovanje u multinacionalnim operacijama i ove godine tako što ćemo usvojiti predložene zakone i odluke. Zahvaljujem vam se na pažnji i velikom strpljenju.