Upravo tako, mi ovim zakonima ne samo da poboljšavamo stanje u našoj vojsci već još jednom potvrđujemo našu trajnu političku orjentaciju o vojnoj neutralnosti uvodimo ih čak i kao zakonsku kategoriju.

Kao što je uvaženi poslanik pomenuo, ne jednom su pokušavali i generala Dikovića i mnoge druge časne čestite oficire da provuku kroz blato laži da istinu o herojskom otporu srpskog naroda prikažu kao zločin i nažalost vrlo često su za to imali političku podršku i naših vlasti, vrlo često su za to imali podršku ljudi koji se nalaze baš u našoj zemlji, koji se nalaze u političkim krugovima naše zemlje. Vojska Srbije je ponosna na svakog svog oficira, od načelnika Generalštaba do svakog našeg učesnika u odbrani ove zemlje i tako ćemo se ponašati prema njima, to je jedini način i zato koristimo i njihova iskustva, koristimo njihov moral, koristimo njihov ugled, koristimo što su za svoju zemlju žrtvovali sve i zemlja treba za to da im se zahvali, kao što radimo. Hvala.

Samo kratko da pojasnimo.
Cenu daje poreska uprava, znači, ne Vojska Srbije. Vojska Srbije tu ne može ništa da se pita. Poreska uprava izađe sa tržišnom procenom, kaže koliko to vredi, pa lokalna samouprava ima pravo preče kupovine. Ukoliko nije zainteresovana, onda se ide na tržište, pa ukoliko ne bude nikoga ko je zainteresovan, cena se obara za nekih 20%, pa se nastavlja. To je zakon i drugačije se ne može. Mi jedino možemo promeniti zakon. To je već drugo pitanje. Slažem se, zato ste tu, naravno. Hvala.

Hvala. Samo da pojasnimo.
Kada u ovom parlamentu, to ćete vi odlučiti kada će biti, budemo usvojili strategiju nacionalne odbrane, onda ćemo iz nje usvojiti doktrine. Nećemo to raditi ni vi, ni ja, to će raditi Generalštab. Dakle, mi ćemo reći kakvu mi doktrinu zapravo želimo na osnovu strategija koje ćemo usvojiti nadam se vrlo brzo. Zavisi od vas, poslanici, kada će biti. Mi ulazimo, inače, u javnu raspravu, počinjemo. Čitava javnost može da se upozna. Kada se to okonča, mi dolazimo pred poslanike sa strategijom. Poslanici će reći šta misle. Iz toga će Generalštab izvući zaključke i napraviti doktrinu, pa će to biti srpska doktrina jedina moguća.
Što se tiče predmeta vojna istorija, on je obavezan i uči se, naravno.

Samo da se razjasnimo.
Dakle, može se služiti, bez obzira što ste rođeni na prostoru Kosova i Metohije, dobićete uverenje bilo u Trećem osnovnom sudu u Beogradu, bilo u sudu u Raškoj. Ispred sebe imam uverenje izdato 16. marta 2018. godine, koje se izdaje radi dobrovoljnog služenja vojnog roka.
Ministarstvo pravde je od teritorijalnih organa prikupilo kopiju uverenja koje kandidati koji imaju prebivalište na teritoriji Kosova i Metohije izdaju, dakle čitam zvanično – Treći osnovni sud u Beogradu i Osnovni sud u Raškoj, a po nalogu Ministarstva pravde broj 7-00-000-69/218-01-52 od 28. marta 2018. godine, na osnovu usmenog saznanja odgovornih lica iz centra u Kraljevu.
Dakle, možete da dođete da pogledate, imamo sva uverenja, mogu deca da se, ukoliko hoće da se prijave, gde im je zgodnije, u Raškoj ili u Beogradu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da vam se zahvalim zaista na ogromnom strpljenju i na upornosti da proučite ove zaista obimne zakone i da date svoje predloge, da date svoje amandmane.
Ono što je najbitnije i što bih želeo da izvučem iz ove rasprave jeste da se oseća zaista u čitavom društvu, pa i u ovom parlamentu kada god se ne razgovara mržnjom i kada god pojedine partije ne dopuštaju sebi jed zbog toga što više nisu na vlasti pretvore u politiku, da se govorilo dobro o našoj vojsci. Dobro se govorilo o našoj vojsci, o ljudima koji čine našu vojsku, o predlozima kako da našoj vojsci bude bolje, dobro se govorilo o tom važnom stubu našeg društva.
Kada razgrnete sve ove priče koje su uglavnom lične i koje se, evo ovde, kao što ste videli, po pravilu, odnose na direktora Gašića, mene ili predsednika Vučića, nema ozbiljne kritike za ove predloge. Ovo su dobri zakoni. Ovo su zakoni koji će pomoći pripadnicima vojske, koji će pomoći budućim pripadnicima vojske. Ovo su zakoni koji vode računa o svakom našem pripadniku. Lepo je znati da u Narodnoj skupštini postoji tako veliki broj ljudi koji vole svoju vojsku, koji vole svoju zemlju, koji su u stanju da budu tako strpljivi i tako uporni i da i kada nema televizijskog prenosa budu tu i da govore i da se trude da daju sve od sebe.
Želim da vam se zahvalim još jednom i da vam se obratim vojničkim rečnikom, vežbe se završavaju signalom koji se kaže – signal sunce. Dakle, imate signal sunce.

Samo da se zahvalim svim poslanicima koji su zaista nestrpljivo i pažljivo proučavali ove zakone i dali odgovarajuće doprinose i predloge.
Po pitanju rodne ravnopravnosti u našoj vojsci, to je apsolutno nesporno i zaista Vojska Srbije je beskrajno ponosna na svaku pripadnicu naše vojske koje se pokazuju kao ne samo izuzetni profesionalci, nego i izuzetni ljudi. Uostalom, tako je bilo u istoriji, tako je bilo oduvek i to se sigurno nikada neće menjati.
Samo da upoznamo javnost da trenutno u našim oružanim snagama, dakle u Vojsci Srbije se nalazi nešto preko 10% pripadnica, u mirovnim operacijama preko 12% pripadnica, a u samom Ministarstvu odbrane negde oko 48%. Dakle, vidite da je zastupljenost izuzetno visoka, mnogo viša nego čak i u nekim armijama koje mnogo pričaju o tome da su daleko dalje od nas otišle kada je u pitanju ravnopravnost. Ali, kao što vidite, Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane svakako imaju puno razloga da se ponose onim što rade i hvala za priliku što ste mi dali to da kažem.
Iskoristiću ovo vremena što imam samo da sumarno odgovorim na još neke predloge koji su se ovde čuli. Jedan od njih je bio da se naši pitomci upisuju na Vojnu akademiju. Oni to već rade, to je regulisano predlogom ovog zakona. Tako se u članu 52. kaže: „Na studijske programe osnovnih integrisanih akademskih studija koje se realizuju na Univerzitetu upisuju se i školuju radi prijema u profesionalnu vojnu službu lica iz građanstva i učenici srednjih vojnih škola“. Stav 5. ovog zakona kaže: „Lica iz građanstva iz st. 1. i 3. ovog člana upisuju se na osnovu konkursa koji raspisuje Univerzitet u skladu sa svojim opštim aktom“.
Dakle, mi to regulišemo našim internim aktima i pravilima i to je, kao što vidite, regulisano. Svi naši pitomci automatski idu kroz odgovarajuću listu. Naravno, idu u Vojnu akademiju. Znate, kad vi četiri godine napravite dečaka, devojku, četiri godine provede u našoj Vojnoj gimnaziji, on je već vojnik. Naravno da ne želimo da izgubimo tako dragocen kadar.
Razgovaraćemo i o drugim stvarima, prekoračio sam vreme.

Zahvaljujem.
Kao što sam rekao, postoje podaci o kojima se ne govori javno, ali odmah da vam kažem da se situacija u Vojsci Srbije značajno popravlja, imamo veće plate nego što smo imali ikada. To je činjenica. Da li možemo tim platama da se nosimo na tržištu svaki put? Ne možemo i verovatno nećemo nikada moći.
Znate, jednog IT inženjera vojska nikada neće moći da plati hiljadu evra ili dve ili tri hiljade evra. Radimo određene promene pravilnika i omogućavamo, u saradnji sa Ministarstvom finansija, a po osnovu naređenja vrhovnog komandanta Aleksandra Vučića, za naše naučnike, istraživače, i na VTI-u i na drugim institutima, mogućnosti da dođemo do mogućnosti njihovog posebnog stimulisanja. Da li će to biti dovoljno? Ne znam, ali znam da takav IT stručnjak koji završi našu Vojnu akademiju na tržištu košta mnogo. Verovatno mnogo više nego što ijedna vojska može da ga plati.
Kada govorimo o vojnicima po ugovoru, njihova plata je veća nego što je bila pre mera fiskalne konsolidacije, najveća do sad. Ni to nije dovoljno, jer što Srbija bude ekonomski snažnija to će određeni kvalifikacioni profili biti skuplji na tržištu, a država neće moći svaki put to da isprati. Zato je tu celina, zato morate posmatrati celinu. To znači, evo, odlukom vas, poštovani narodni poslanici, zahvaljujem se na tome ako podržite ove zakone, pripadnik vojske će imati prednost pri zapošljavanju njegove porodice u okviru vojske, pa je to razlog da dođe, kao što je razlog da bolje lečenje, odnosno lečenje koje je prilagođeno njemu, takođe bude razlog da bude on i njegova porodica zadovoljni što je u vojsci. Nenovčane nagrade koje su korišćenje naših kapaciteta za odmor za pripadnike vojske pod posebnim uslovima i to je jedan od mehanizama.
Uveli smo solidarnu pomoć za rođenje deteta i to je jedan od mehanizama. Povećali smo nadoknade za naše kadete, za naše pitomce, za vojnike na redovnom, odnosno na dobrovoljnom odsluženju vojnog roka i to je jedan od mehanizama. Naravno, stambena izgradnja i to je jedan od veoma važnih mehanizama.
Dakle, ali vidite, mora da se napravi celina. Nije dovoljno jedna, jer nemoguće je jedna, jedna neće rešiti ništa. Samo sve zajedno će rešiti ovaj problem i naravno ovo o čemu smo govorili i vojno obrazovanje će rešiti problem, rešavaće i vraćanje morala, vraćanje civilne odbrane u okviru Ministarstva odbrane, pa ćete i naše građanstvo upoznati sa vrednostima vojske iz čega će proizaći potreba ljudi da budu deo vojske. Kada nešto upoznate, možete to i da zavolite.
Dakle, samo celina društva, ali zaista celina društva će moći da doprinese ovome, a ovo je problem, dame i gospodo, sa kojima se susreću sve zemlje sveta. Sve zemlje sveta se susreću sa ovim problemom, od Ruske Federacije do SAD. Posebno kako ekonomska situacija napreduje, tako imate ovaj problem koji je veći. Hvala.

Zahvaljujem se.
Civili će moći da zamenjuju vojnike kao što će i vojnici moći da zamenjuju civile na tačno određenim i specifičnim dužnostima, kada jednostavno ne možete da nađete, evo, na primer, informatičara, pravnika, što je mnogo češće. Jednostavno, ne možete da nađete pravnika s položenim pravosudnim ispitom i da bude pukovnik. Vrlo često ne možete to da nađete. Dakle, u tim specifičnim stvarima će dolaziti civili.
Ali, isto tako smo otvorili prostor za oficire da mogu da zauzimaju civilna mesta tamo gde smatramo da je to dobro i da je to korisno. Mislim da je to dobra stvar. Ne treba vezivati sebi ruke, nego dati mogućnost vojsci da funkcioniše.
Po pitanju vojne obuke, važno pitanje koje ste pokrenuli, ili nečega što možemo nazvati vojnom obukom, sektor civilne odbrane je bio ukinut. Znači, ukinut je sektor koji se bavio time. Uveli ste profesionalnu vojsku, a ukinuli ste ono što vam priprema rezervu. To ste uradili namerno. Mi smo to sada vratili i u saradnji sa Ministarstvom prosvete i to ne može da se reguliše ovim zakonom. U saradnji sa Ministarstvom prosvete upravo radimo na modalitetima kako da kroz školstvo, kako da kroz celokupan sistem dođemo do određenih znanja i veština koje su nam neophodne, kao i vojna obuka, ali, isto tako, kao i delovanje civilne zaštite, u slučaju elementarnih nepogoda, sve one stvari koje su nam korisne u svakodnevnom životu i naravno da treba da nađemo određeni modus, vodeći računa o zakonu, pravilima, šta mogu maloletnici, šta mogu punoletni, itd.
U svakom slučaju, na tome se radi i to upravo sa Ministarstvom prosvete i vratili smo, kažem, ovaj sektor, prvenstveno sa tim ciljem, da obezbedimo mogućnost da se što veći broj naših građana, u skladu sa svojim mogućnostima, upozna sa načinima kako da pomogne odbrani zemlje.
Mi imamo strategiju koja se zove, oduvek i nikad nije bila promenjena, koja se zove - Totalna odbrana. To znači da svi učestvujemo na način na koji možemo, ali ne pripremamo nikoga za totalnu odbranu. E, to će se prekinuti i promeniti. Hvala.

Hvala.
Da ne ulazimo u lingvističku raspravu, iako se SANU izjasnila o tome, ja to prihvatam i poštujem. Kao što vidite, i u zakonima se vodi računa. Kako je SANU rekla, tako ćemo pisati, ima tu ko je iznad nas. Nije po prvi put uveden sektor civilne odbrane. Ukinut je bio. Znači, oni su imali, pa su ga ukinuli, jer im nije trebala obuka stanovništva, nije im trebala vojska, što bi rekao bivši predsednik Tadić – šta će nam vojska. To je bila ideja.
Povodom pitanja uvažene poslanice gospođe Filipovski, mi u srednje stručnim vojnim školama školujemo dva smera – vazduhoplovno-tehnički i za elektronska dejstva. Oni su podoficiri i mi ih školujemo za podoficire. Oni su nama neophodni. Bez njih naše ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana ne funkcioniše, ne postoji bez njih. Mi smo sa njima, sa njihovim roditeljima, potpisali i ugovore koji ih obavezuju da po završetku školovanja rade izvesni vremenski period u Vojsci Srbije. Oni mogu da konkurišu za Vojnu akademiju, kao i bilo ko drugi. Dakle, da se prijave kasnije i prođu kroz to, ali u ovom trenutku, pravila su takva. Oni moraju da završe, kada završe postaju podoficiri i jedva čekamo da dođu, jer ne možete da verujete kolika je glad za podoficirima, pogotovo iz srednje-stručnih vojnih škola i kasnije oni tokom svog školovanja mogu da napreduju, mogu da se upisuju u akademiju. Ali za sada, moraju ovo da urade. Mi ih čekamo sa nestrpljenjem. Hvala.

Prvo, da vam kažem, niko se ne busa. Mi smo vrlo odmereni u onome što radimo i kao što znate, držimo do naše zemlje. Uostalom, to se vidi kako se ponaša ova Vlada, posebno kako se ponaša predsednik Vučić.
Mi imamo, opet ne želim da kažem tačan broj naših pripadnika koji su sa prostora KiM, skoro svakodnevno i putuju i žive sa prostora KiM, a u našim su jedinicama, i oficira i vojnika po ugovoru i podoficira. Razumem o čemu govorite, pošto to ne bi bio problem jedino sa vojskom, imate više problema kada je u pitanju sudska odnosno pravosudna mreža, jer mi ne možemo i nećemo nikad prihvatiti nikakve pečate nikakvih kosovskih institucija. To ne možemo da uradimo, ali možemo da vidimo koji su konkretni mehanizmi, rešavali su se i za neke druge stvari, rešićemo i za taj.
Drago mi je da ste skrenuli pažnju, proveriću, ako ima jedan, jedan, ali biće omogućeno. Znate, ja dok sam bio direktor Kancelarije za KiM, mi smo dogovorili sa Vojnom akademijom da su tada dva đaka sa prostora KiM imala pravo da budu upisana u Vojnu akademiju, bez ikakvih uslova, samo da budu odatle i da ih školujemo kao buduću elitu. Isto smo radili, na primer, sa Diplomatskom akademijom, pa su najbolji studenti sa univerziteta u Kosovskoj Mitrovici automatski bili primani u Diplomatsku akademiju i danas ti momci rade u našem Ministarstvu spoljnih poslova i odlični su. Tako da ću ovo svakako odmah proveriti i ako je to jedina prepreka, nemojte uopšte da sumnjate da će biti regulisano.

Samo kratko.
Znate, reči kao što su moral, tradicija, poštovanje jesu suština naše vojske, kao i sloboda, i svaki naš pripadnik to nosi u svom srcu. Kao što znate, mi smo vratili moral u funkciju vojske kao funkcija. U samom Ministarstvu odbrane imaćete ponovo oficira zaduženog za moral, imaćete ponovo program koji se time bavi i imaćete sve ono što svaka vojska ima, pa i vojske sa mnogo, mnogo kraćom tradicijom nego što je naša. To sigurno nikada nećemo dozvoliti da se izgubi na bilo koji način, ali ne moramo to regulisati zakonom, jer se to zakonom u krajnjoj liniji i ne može regulisati. To je nešto što vojska nosi i što će svako nositi.
Što se tiče odnosa vojske prema obrazovanju, prema prošlosti i prema tradiciji, srpska vojska tu može zaista samo da bude izuzetno ponosna i siguran sam da ste svi vi ponosni na našu vojsku i na ljude koji čine našu vojsku. Mi držimo do tradicije i bilo koji starešina, vojnik, oficir, šta god, dok nema pravosnažnu presudu, ne možemo se prema njemu drugačije ponašati nego ovako kako se ponašamo. Znate, vojska nikad nije bila politička institucija. Mi striktno vodimo računa da se poštuju ta pravila koja su u vojsci. To može da se promeni samo na ovaj način o kojem govorimo, a ja sam siguran da su svi generali vrlo ponosni na odnos vojske kakav sad imaju prema sebi.
S pravom ste pomenuli i generala Lazarevića. Samo taj mali primer da su se 19 godina od NATO agresije po prvi put starešine treće armije okupile u komandi kopnene vojske u Nišu. Oni to nisu smeli da urade. Oni pre toga nisu smeli da se okupe, da se vide, nije im bilo dozvoljeno da ulaze u prostorije Vojske Srbije, prostorije zbog kojih žive i zbog kojih su radili, nego su se okupljali po kafanama. E, to više ne može i ta promena je svakako vidljiva. Hvala.

Samo veoma kratko.
Kao što znate Srbija se opredelila za vojnu neutralnost i vojna neutralnost je izbor koga se mi striktno držimo. Kada kažemo vojna neutralnost onda vam kažem da i u oba velika bloka u NATO kroz Partnerstvo za mir i ODKB kroz status posmatrača imamo najviši mogući stepen zemlje nečlanice.
Pošto ste pitali konkretno za ODKB reći ću vam ove godine imamo najveći broj zajedničkih aktivnosti sa ODKB u istoriji, dakle, od osnivanja ta saradnja ide, ide veoma dobro, mi smo zbog toga veoma zadovoljni i nastavićemo tako da se ponašamo baš kao i sa NATO.
Ostao sam dužan kolegi iz Dveri odgovor na pitanje o Savezu rezervnih vojnih starešina, želim da kažem da su oni sigurno jedan od organizacija koja zaslužuju da budu posebno prepoznati, da su od velikog interesa za našu odbranu, da su od velikog interesa za Ministarstvo odbrane i da sve što bude moja odluka biće svakako da su oni ti koji moraju da postanu deo celovitog sistema. Hvala.

Zahvaljujem se.
Dame i gospodo narodni poslanici, imamo dobru i ako smem da kažem, korisnu raspravu sa obiljem amandmana i obiljem ideja. Vlada će nešto usvojiti, nešto neće usvojiti. To je svačije pravo. Zaista ne znam koji bi to parlament mogao da se pohvali većim stepenom demokratije, posebno kada ne skliznemo na nivo lične mržnje i kada je jedini argument da je Zakon o BIA loš zato što je direktor BIA Bratislav Gašić, a jedini argument da je neki vojni zakon loš zato što sam ja ministar odbrane. To priznaćete i nije neki argument i teško da može da se prihvati kao relevantna stvar.
Istine radi, želeo sam samo po pitanju položaja pripadnika Vojske, samo jednu vrlo jednostavnu stvar. Prosečni profesionalni vojnik je u vreme kada smo mi preuzeli odgovornost za čuvanje Vojske Srbije i njeno unapređenje imao 33.308 dinara neto zarade. Danas ima 38.895 dinara. Podoficir je imao 43.686 dinara, a danas ima 51.975 dinara. Oficir je prosečno zarađivao 63.428, danas 73.712 dinara. Prosečno ukupno pripadnik Vojske je zarađivao 43.101 dinar, a danas 51.000 dinara. Na to naravno morate dodati i dnevnice koje su u međuvremenu povećane i razna druga primanja koja ostvaruju pripadnici Vojske.
Ovo je jezik brojeva i kada god govorimo o argumentima jezikom brojeva, imaćemo, siguran sam, dobru i vrlo korisnu raspravu.
Što se tiče predloga imena Zakona o vojnom obrazovanju, zašto ne vaspitanje, Zakon o vojnom obrazovanju je opšti termin. Mi navodimo u samim članovima pa kažemo da se školovanje u smislu ovog zakona podrazumeva srednje obrazovanje i vaspitanje i visoko obrazovanje. Već smo to stavili.
Samo da potvrdim još jednom, Aleksandar Vučić jeste ispunio svoje obećanje. Moral je vraćen kao funkcija u okviru Vojske i Vojska se ponovo bavi svojim moralom. Da vam kažem da u vreme kada je bilo ukinuto, naravno da su se naši oficiri bunili protiv toga, jer srpska vojska je uvek imala moral i uvek je imala oficire koji se brinu o moralu i te kako je vodila računa o tome, i uostalom kao što su neki od uvaženih narodnih poslanika govorili o tome, srpski vojnik je bio i poznat po moralu. Treba to svakako zadržati i sačuvati. Tada nam se govorilo u vreme kada se Vojska razbijala i ukidala – zašto se ukida moral, kaže – vaše moralne vrednosti smetaju i vređaju vašem okruženju. Zamislite vi to obrazloženje po kome je ukinut moral i funkcija morala u Vojsci Srbije. Sada je vraćen. Hvala.

Hvala.
Kao i uvek, znate, bez argumentacije krenete u ličnu mržnju i to je sve što imate da kažete i ako primetite moj uvaženi predgovornici počnu tiho, mirno, a na kraju počnu da mašu rukama i da se vrlo neprimereno ponašaju, valjda je to uzbuđenje kako vreme prolazi. Pa to zadovoljstvo što su na televiziji, to ih tako uzbudi da to tako bude, ali dobro, šta da radimo.
Znate, stvari su naravno veoma jasne. Da li je položaj u Vojsci dobar? Ne. Da li je mnogo bolji nego što je bio? Da. I to je veoma jednostavno. Da li odlaze ljudi iz Vojske? Da. Da li odlaze manje nego što su odlazili? Da. Da li ih je neko tera iz Vojske? Ne. Baš niko. Ne mogu da vam kažem precizan podatak, ne zato što ga nemam, imam ga, ali postoje stvari koje se ne govore u javnom prenosu, kao što znate, ali to nije važno, vama je važnije da mislite da dobijete neki poenčić, nego da li je to korisno za Vojsku… Ma koga je briga do Vojske?
Što se tiče sindikata, i te kako su radili sa svakim od ovih zakona i bili su upoznati sa svakim od zakona, dali svoje primedbe, redovno se sreću sa njima. Sindikati koji se bave politikom i koji direktno, javno podržavaju određene poslaničke kandidate, ja nisam baš najsigurniji da su baš predmet i primer nepristrasnosti, ali to je njihovo pravo. Naravno da se na to ni na koji način ne ljutim, a nemojte ni vi da se ljutite na mene što imam svoj stav i što drugačije razmišljam.
Samo da vam kažem da je recimo u ranijim godinama, kada se ćutalo o tome, kada nikakvi sindikati ne znam ni da li su postojali, a kamoli govorili, da je recimo 2005. godine za potrebe službe isterano 1.188 vojnika, da je 2006. godine 1.155 vojnika. To su ti ratujući oficiri, ratujuća vojska koja je isterana po nalogu, a tada se izgleda nije nešto mnogo pričalo o tome.
Znate, da li je neko služio ili nije služio vojsku, ja sam, kao što znate ili ne znate, završio najvišu vojnu školu u ovoj zemlji. To su Visoke studije bezbednosti i odbrane. Vama to naravno ništa ne znači ali meni puno znači, kao što i Vojsci znači, a podsetiću vas da u civilnim zemljama, civili su tu da obezbede najveći budžet i sprovođenje politike, ja sam to uradio. Siguran sam da ste zadovoljni zbog toga, hvala. Podsetiću vas da je, recimo, ministar odbrane bio general Veljko Kadijević, pa nisam baš primetio da je to bila velika korist za Vojsku pod njegovom komandom. Hvala.

Hvala.
Mene zaista raduje što nema primedbi na zakon, ima primedbi na mene. To je bolje, što se mene tiče i tako treba da bude. Lična mržnja uvek dovede ispod parlamentarnog cenzusa one koji se time bave. Znam da nikad nisu išli samostalno. Smeta im što neko drugi može da ima koaliciju, pogotovo pobedničku, ali ne smatra da je loše da oni budu u koaliciji. Kada su samostalno nešto pokušali, koliko se sećam, moj uvaženi prethodnik je iz sela Vranić u kome je za samo dva izborna kruga, od parlamentarnih do predsedničkih, kada se suprotstavio Aleksandru Vučiću izgubio više od 50% glasova, gde ga je dakle, u njegovom rodnom selu Aleksandar Vučić naučio gde mu je mesto, kao predsedničkom kandidatu. Dakle, ljudi koji ga najbolje poznaju, ali nema veze. I to nije mnogo važno, to je parlamentarna demokratija, to je pravo svakoga. Poštujem svaki glas koji ste dobili, ne omalovažavam ni jedan jedini glas, ti ljudi imaju moje ogromno poštovanje.
Slušao ovde, od istih tih ljudi, sećate se onih laži od 400.000 migranata, za koje smo napravili već grad, negde na jugu Srbije, nikada ti lažovi nisu izašli i rekli, izvinite, slagali smo, eto, rekao nam je nato lobista sa naše liste, pa smo morali da brukamo Srbiju. Nikada niko nije demantovao laži koje je sam izgovarao i koje je govorio. Nemojte da se brinete o priznanju Kosova, Kosovo su već priznali vaši partneri sa kojima ste stajali na istoj bini, Janković, Jeremić. Sa njima stojite zajedno, a nama prebacujete to.
Dakle, nemojte da se za to brinemo, mi to svakako nismo uradili i naravno da nikada nećemo uraditi. Samo u toku, da kažem ove administracije, od kako je izabrano ovo ministarstvo, a ranije i više je stambeno regulisano 700 pripadnika Vojske Srbije. Koliko ih je dobio stan u biblioteci u Čačku? Koliko ih je dobilo stan u drugim preduzećima? Koliko je dobilo stan čak u čitavom javnom sektoru? Ne, dobijaju u Vojsci Srbije zato što posebno poštujemo i volimo Vojsku Srbije. Izvinite, ne ljutite se na nas, mi ne tučemo žene, mi poštujemo zakon, zato će izgradnja stanova početi kada ovde budete videli „lek specijalis“ o stanovima za sve pripadnike bezbednosti, a inače, Vlada ga je usvojila. Hvala.