Dame i gospodo narodni poslanici, ja želim da se zahvalim svim poslanicima koji su do sada diskutovali - gospodinu Steviću, gospodinu Mihajloviću, gospođi Vacić, gospođi Ivković, gospođi Gajić, gospodinu Krivokapiću, gospodinu Birmančeviću, gospodinu Božiću, gospodinu Radojičiću, gospodinu Stevanoviću i gospođi Malušić, gospođi Turk, gospođi Vukojičić.

Dakle, svi vi koji ste danas diskutovali, diskutovali ste sa dobrom namerom i željom da unapredite neke od elemenata zakona koji su pred vama, neki da date podršku, neki da uskratite podršku, ali kada se raspravlja sa dobrom namerom i kada se raspravlja sa idejom da je ovo od najvećeg značaja za našu državu, onda možemo da imamo samo dobre rezultate iz ove rasprave. Ja vam se zaista na tome zahvaljujem.

Pokušaću da odgovorim zbirno na ono što se ovde pominjalo.

Što se tiče ovlašćenja BIA, odnosno direktora BIA, još jednom ću ponoviti da mu nije dodato ni jedno jedino ovlašćenje, samo se ovaj put baš zbog transparentnosti to navodi u zakonu. Do sada se to radilo internim aktima i upućivanjem na Zakon o policiji. Sada se to radi Zakonom u BIA.

Dakle, mi možemo da raspravljamo o tome da li je to dobro ili loše, ali ne možemo da kažemo da je doneto novo ovlašćenje. Nije. Znači, vi imate legitimno pravo da kažete da mislite da to ne treba, da to treba da radi skupštinski odbor, nevladin sektor, ko god, to je vaše pravo, ali, istine radi, to nije ništa novo. Tako se radilo i tako se radi i dalje, samo zbog promene Zakona o policiji moralo je da se odnosi ovo ovlašćenje na Zakon o BIA, a ne da bude upućujuća norma na drugi zakon u kome je to regulisano.

Dakle, vaše je pravo da vi kažete – ja mislim drugačije. To je potpuno legitimno i ja to vrlo poštujem, samo moramo razumeti da nije novo. Tako je bilo i sada se rešava na način zakonom, a mislim da je mnogo transparentnije kada nešto uradite zakonom, nego dopustite nekim internim aktima i pozivajući se na nešto drugo da se odnosite prema tome.

Što se tiče poziva, mi zovemo sve šefove poslaničkih grupa i zovemo sve članove nadležnih odbora koji se bave, ali, slažem se, uvek možemo da proširimo taj nivo. Meni je zaista veliko zadovoljstvo kada vidim poslanike i vlasti i opozicije na manifestacijama koje su državnog karaktera, kao što je Dan vojske. Ako nas to ne ujedini, ja ne znam šta može da nas ujedini. To je zaista tako. Hvala vam na tome. Tako ćemo i raditi.

Što se tiče mirovnih operacija, nije brojka od 318 pripadnika naših oružanih snaga koji se nalaze van zemlje nešto što može da ugrozi našu borbenu gotovost. Kada bi tih 318 momaka i devojaka ugrozilo našu borbenu gotovost, onda bismo mi bili u velikom problemu. Razumem vašu zabrinutost, ali to je činjenica.

Dakle, ono što je veoma važno, kada se naši momci i devojke vrate iz međunarodnih operacija, oni su, po pravilu, bolje obučeni, snažniji za jedno iskustvo koje ne mogu ovde da dobiju. Evo, da vam dam banalan primer. Recimo, u Libanu on svaki dan vozi borbeno vozilo i pređe njime hiljade kilometara koje ne bi prešao ovde. Kada se vrati, on će znati da vozi moje borbeno vozilo.

Kao što znate, mi smo zemlja osnivač UN. Nažalost, dosovski režim nas je izbacio iz UN i prihvatio da se učlanimo kao nova država. Postali smo naslednik dugova SFRJ, ali nismo postali naslednik osnivačkih prava SFRJ i to je politička greška koja nas košta i koštaće nas zauvek, ali, dobro, jednostavno je tako i ne možemo se vratiti na to, ali kao zemlja članica UN imamo i obavezu da doprinesemo aktivnim naporima UN kada je u pitanju borba za mir u svetu.

Takođe, kada je u pitanju i EU, mi idemo u neborbene misije, ne ratujemo mi ni sa kim, ne stvaramo mi nikakve neprijatelje, ali stvaramo puno prijatelja.

Znate, mirovne operacije uvek imaju, osim ovog očiglednog dejstva koje sam vam rekao, jedan politički i ekonomski značaj. To su, po pravilu, zemlje koje su uništene, zemlje u koje će pre ili kasnije neko početi ozbiljno da ulaže. Dobro je biti tu, jer kada dođe vreme da neka privreda dođe da te zemlje vraća u život, dobro je biti tu, dobro je pozvati se na zasluge, dobro je stvoriti veze koje će nam trebati.

Nemojmo zaboraviti, nismo prodavali Egiptu sve što smo prodavali a da nije bilo onda one mirovne misije u Sinaju, najveće u istoriji u SFRJ i Jugoslavije kao takve. Dođe vreme kada se to naplati. Kao što znate, mi se nalazimo na Kipru. Kipar nije član NATO pakta i veoma cene našu ulogu i veoma se ceni to što smo tu tolike godine.

Ja razumem, sve ima svoje za i protiv, ali strateško opredeljenje ove države i jeste da budemo u što više mirovnih operacija. Mi možemo da razmišljamo… Recimo, imate primer nekih zemalja koje nemaju ovako velike kontigente kao što mi imamo, nego imaju po jednog, dva, tri štabska oficira, pa imaju desetine mirovnih operacija. Znate, neki kažu važno je staviti zastavicu na onu mapu. O tome može da se raspravlja. Možemo da razgovaramo o takvim stvarima, da li treba da imamo mirovne operacije u kojima angažujemo manji broj lica, a veći broj mirovnih operacija, ali to je stvar i za skupštinsku raspravu i posebno za raspravu nadležnog odbora.

Upravo zbog toga, mi smo izašli u javnu raspravu sa strategijom nacionalne bezbednosti i strategijom odbrane. Ona počinje od 7. i svi ste dobrodošli, a već se nalazi, tekst se već nalazi, na sajtu Ministarstva odbrane. Dakle, može se ući u to i ja očekujem od svih vas dragocen doprinos.

Kada usvojimo ove dve strategije, onda ćemo usvajati strategiju opremanja. Kada definišemo šta su nam to pretnje, onda će stručnjaci da kažu, za ove pretnje potreban nam je takav i takav alat. Dakle, to jednostavno ide jedno sa drugim.

Što se tiče samih zakona, još jednom da ponovim, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, javna rasprava je održana 2017. godine od 3. do 23. novembra, sve u skladu sa zakonom. Da li je neko smatrao da treba da bude više ili manje obavešten ne znam, ali onaj ko se bavi ovom tematikom on je morao da zna da se to dešava i, uostalom, siguran sam da nije moglo proći a da to ne zna. Takođe, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije, od 3. do 23. novembra 2017. godine.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u mirovnim operacijama van granica Republike Srbije, nadležni odbor je još septembra 2016. i opet ponovio 2017, nije potrebno sprovoditi javnu raspravu jer su minimalne izmene. Dakle, opet nije do nas.

Ne vidim ništa loše u tome, evo, vidite, pričam o tome, uostalom, sada se nalazimo i ovde.

Dajte, moramo, hajde da i to jednom razbijemo, u državi Srbiji po Ustavu postoje tri grane vlasti: izvršna, sudska i zakonodavna. Četvrta grana vlasti još nije uvedena. Postoje teoretičari koji smatraju da treba da bude uvedena, postoje teoretičari koji smatraju da tzv. civilni sektor treba da bude izjednačen sa svim ovim elementima vlasti, ali u državi Srbiji to još nije urađeno.

Ako se ja budem pitao i neće biti urađeno, jer, još uvek verujem u to da oni za koje je neko glasao imaju veći legitimitet od onih koji ne moraju da idu po poverenje birača.

Sa velikim poštovanjem, posebno stručni deo civilnog sektora pratim i pazim šta govore, vodim računa o njihovim sugestijama, želim da naši zakoni budu upodobljeni sa onim što oni misle i u šta veruju, ali odmah da vam kažem, ovo je krajnje merilo svega. Vas 250 ovde su za mene sve. Svakom poštovanje, ali vlast se nalazi ovde. Moj posao je da informišem ovih 250 ljudi, svi ostali su naravno dobrodošli i ja se zaista radujem svakoj od njihovih primedbi.

Što se tiče Zakona o, koji do sada nije postojao, odnosno koji je postojao ali vreme je da se menja i radi se na drugačiji način, sada u ovom trenutku ni jedna fabrika koja posluje u ovome što zovemo odbrambena industrija Srbije nije zaštićena. Sad između pekare i fabrike oružja u „Zastavi“ nema razlike, možete da dođete i kupite. Samo politička volja Aleksandra Vučića je sprečavala da se to desi i njegova želja da se odbrambena industrija Srbije razvija. Inače, mogli ste da prodate juče, prekjuče bilo kome, bez ikakve zaštite, Ministarstvo odbrane se ništa ne bi pitalo, pita se na kraju, to je Ministarstvo privrede, ono sprovodi tu, da li je to zemljoradnička zadruga, da li je to odbrambena industrija Srbije, nema nikakve veze, u zakonu nema veze. Plus, kao što znate, plus Zakonom o ulaganju su izjednačeni strani i domaći ulagači, tako da je mogao da je kupi i stranac i domaći, potpuno nebitno.

Sada, po prvi put, kažemo – prvo, ne može ispod 51%. Odmah da vam kažem prihvatio sam amandman sindikata, sa kojima sam razgovarao, koji su tražili eksplicitno da se napiše da država Srbija ne može ispod 51%, potpuno su u pravu, slažem se sa tim, taj amandman će proći i to je sigurna garancija.

Odmah da vam kažem 2012. godine, u odnosu na 2012. sada imamo zaposlenih preko 3.000 radnika više u obrambenoj industriji Srbije i više posla u obrambenoj industriji Srbije.

Dakle, država će sačuvati apsolutnu kontrolu nad tom industrijom. Evo, kad smo pričali malo o „Crvenoj Zastavi“, „Crvena Zastava“ je sada sa kamatama dužna 15 milijardi dinara. Petnaest milijardi dinara, njena pasiva je prevazišla njenu aktivu. Više vrede dugovi, odnosno viši su dugovi nego što je vrednost fabrike.

Mi ćemo sada ovim zakonom izbrisati kamate. Mi ćemo sada ovim zakonom rasteretiti to preduzeće i stvarno mu omogućiti da diše, omogućiti mu da radi. Nema otpuštanja, nema promene, nema vlasničke transformacije u tom smislu.

Ima potrebe da dobijemo neki novac, ima potrebe da dobijemo tehnologiju, što je čak važnije od novca u ovom trenutku, ima potrebe da nam se otvore neka tržišta ako mogu da se otvore tržišta.

Na osnovu svih ovih elemenata i, naravno, videli ste u ovom zakonu, vrlo se eksplicitno kaže da je moguće sve to uraditi ukoliko to ne ugrožava odbrambene interese Srbije itd, itd. dakle, imate vrlo širok prostor da procenite da li može ili ne može da se to desi.

Dakle, mi sad u prvoj fazi šta moramo da uradimo i zašto nema sada pravnog lica koje je za odbrambenu industriju Srbije? Prvo, moramo da prepoznamo da ta preduzeća postoje, da su po nečemu posebna, da su po nečemu važna, onda ih zaštitimo, rasteretimo ih od dugovanja, očistimo ih.

Kada to uradimo, onda u sledećem koraku možemo, nećemo da pravimo jedan veliki multikoncept, ali ćemo da pravimo u skladu sa onim što proizvode, pa, imate municijaše, imate proizvođače naoružanja i vozila, proizvođače vazduhoplovnih komponenti, elektronike itd.

Dakle, po tome možete da ih gradirate i u tom, ali prvo i pre svega da ih zaštitite, da ih očistite od dugova koji su nepotrebni, da obezbedite i tek onda možete da ulazite u proces da li će neko biti zainteresovan za njih ili neće, a kad bude bio zainteresovan, polazim od te pretpostavke da je neko zainteresovan, prvo, ne može da ima jedan vlasnik više od 15%, znači, ne može, mora da ih bude više, ne može jedan i to nam je važno.

Drugo, mora da prođe rigorozne bezbednosne provere, do toga da firma ne sme da mu bude blokirana, preko toga da to preduzeće nikada nije smelo da napravi nikakav prekršaj, idete do toga čime se bavi, šta radi, ko je vlasnik. Vlasnik mora da bude transparentan, ne može da bude neki koncem koji se tako nešto pojavljuje. Tek kada prođe sve te rigorozne provere, kada prođe, da se upodobi da li je to u skladu sa interesima države, da li će to unaprediti poslovanje fabrike, tek onda Ministarstvo odbrane izlazi pred Vladu Republike Srbije koja donosi konačnu odluku, a Ministarstvo privrede onda sprovodi dalje u skladu sa odgovarajućim zakonima.

Dakle, ne da nam nije u interesu da to prodamo na doboš i bud zašto, nego kao što vidite, postavili smo čitav niz grana i filtera kako da se ne napravi ni najmanja greška po tom pitanju i na ovaj način se to radi.

Zamislite samo da smo recimo tu „Crvenu zastavu“ izašli na tržište 2012. godine sa njom, dužnom 15 milijardi, mala proizvodnja, radnici razjureni, posla nema, prodali bi je, molili bi, ti isti radnici koji su sada zabrinuti, molili bi Boga samo da dođe neko ko će da isplaćuje plate i ništa drugo. Samo bi to bilo bitno. Isplatite plate, baš nas briga koje vlasnik, šta radi, ko ide. Tako bi bilo.

Sada kada imate već respektibilno preduzeće, možemo da se brinemo i razgovaramo, ali moralo je neko to da uradi. Prodajete kada nešto vredi, a ne kada nešto ne vredi ništa.

Mi smo i aerodrom mogli da prodamo za 50 miliona, koliko je vredeo 2012. godine. Pogledajte koliko vredi sad i još da ga zadržimo na kraju u naše trajno vlasništvo.

Dakle, ja razumem zabrinutost i to je normalno i uvek se sindikati, kao i svuda na svetu, nije to ništa neobično. Ja još nisam čuo sindikat koji kaže – Ma da, odlična privatizacija; ali ovo nije privatizacija, ovo je dokapitalizacija. Država ostaje vlasnik, većinski vlasnik, ona odlučuje o tome da li će na bilo koji način neko ući kod nje i nema, ono što je najvažnije, kao što je bilo i sa aerodromom, nema otpuštanja. Onaj ko uloži, on hoće više da proizvodi, neće manje. Neće da dođe tu da bi rekao da gasimo proizvodnju. Nisu ovo vremena privatizacije iz 2007, 2008. godine kada se privatizovalo da bi se ugasilo. Uzmete kredit, ugasite, isplaćujete već sledeći kredit. Ne, ovo je, onaj ko dođe, on hoće fabriku, njemu su potrebni radnici. On ima tržište koje ne može da zadovolji i zato mu treba nova linija, zato mu treba nova proizvodnja.

Opet da ponovim i to, menjaju se vremena. Najveća naša zarada je sad kako ovi stručnjaci kažu, municijaška zarada, ali se menjaju vremena. Mi moramo da odgovorimo ratovima koji će se voditi u budućnosti, koji će biti sve tehnički složeniji.

U ovom trenutku, mi ne bi mogli da odgovorimo na potrebe takvog ratovanja. Jednostavno ne bi mogli da odgovorimo. Mi možemo da prodamo granatu, možemo da prodamo, pravimo rakete, možemo da prodamo, ali ne možemo da prodamo još uvek, ne možemo da prodamo bespilotnu letelicu. Mi ne možemo, a u sajber ratovima da ne pričamo šta ne možemo. Ni sami nismo sigurni šta se tu zapravo dešava.

Kako ćemo to izvesti? Tako što će država Srbija odnekud izvući tri-četiri-pet milijardi dolara i uplatiti? Neće. Ne, jednostavno nema. A i da imate taj novac, morate da imate znanje. Gde ćete da nađete to znanje? Treba ga privući.

U ovom zakonu, dakle, on ne može da promeni vlasničku strukturu, to je najvažnije, ali o njemu ćete suditi u onoj meri u kojoj u narednom periodu naša industrija u tehnološkom smislu bude napredovala. Pošto ne može da se proda, ne može da se ugasi, merićete ga po tome koliko smo tehnološki napredovali, to je smisao ovog zakona. Hvala.

Ja se zahvaljujem.
Dobro, uobičajena količina mržnje koju smo mogli da očekujemo od ljudi koji nemaju ništa drugo da ponude, koje su uostalom birači u njihovom rodnom Glibovcu kaznili time što su ih poslali da budu daleko od tog lepog i čestitog sela, kome su naravno učinili sve što je moguće da učine da budu tako daleko od bilo koje vlasti u bilo kom gradu i selu u Srbiji, na njihovu mržnju možemo sa da pustimo i da uživamo u njoj. Znate, kada vidite da se ovako mali ljudi, na ovako veliki način mrze, onda znate da radite dobru stvar.
Ja ću iskoristiti samo ovu priliku, a siguran sam da će nadležni organi imati šta da kažu gospodinu Kenetu, Keni, Kento, nisam siguran.
(Radoslav Milojičić: Predsednice, možete li da upristojite ministra?)
Dakle, da recimo gospodin Šutanovac, jedini ministar odbrane, samo da znate, jedini ministar odbrane u istoriji Srbije, a dugo smo trajali i kao Vojska i kao država, kome je zabranjeno da se bavi bezbednosnim podacima, zabranjeno zato što je bezbednosno nebezbedan, zato što je opasno jer ne znate kome će ti podaci završiti. Evo, tu su gospoda iz nadležnog odbora koji će potvrditi da je to upravo tako.
Dakle, to je razlika između mene i gospodina Šutanovca. Ja radim za svoju zemlju, a kao što vidite, nadležni odbor misli da on ne sme da bude ni blizu tajnih i osetljivih dokumenata.
Što se tiče stanja u Vojsci, hvala vam za ovu jedinstvenu priliku da mogu da kažem, da je za vreme te slavne vlasti uništeno tenkova T55 200 komada, oklopnih transportera M60 121 komad, samohodnih oruđa 77 komada. Ukupno 398. Artiljerijskog oruđa 215. Streljačkog i lakog naoružanja 23.132. Rakete 9M, 32M, „Strela 2M“ 9.218. Lansera LM 9558 za „Strelu 2M“ 420. Ukupno je uništeno 33.383 komada različitog naoružanja.
Samo da vam kažem, NATO je uspeo da uništi tokom bombardovanja 11 tenkova. Ovde su nas uništili, uništili su nam 398.
Takođe, da pogledamo šta se ulagalo u Vojsku Srbije. Kapitalno naoružanje i vojna oprema od 2008. do 2012. godine u ukupnom iznosu 55.932.000, od 2013. do 2018. godine 210.759.967 evra, 3,7 puta više. Za vreme te slavne vlasti, u odnosu na tu slavnu vlast, naša opremljenost uniformama je povećana za 3,3 puta. Pogledajte koliko je Vojska bila gola pre nego što smo 3,3 puta nabavili više uniformi.
Što se tiče čizama, koliko smo bili bosi u vreme ljudi koji su završavali FBI kurseve, povećali smo nabavku za 5,5 puta. Pogledajte šta je onda nosila naša Vojska.
Hrana. Samo hrana, da vam kažem, da smo povećali nabavku hrane naših rezervi za 52%. Pogledajte koliko je Vojska imala hrane u vreme ove vlasti.
Dakle, osim uobičajene mržnje, osim uobičajenih laži, imamo lepu priliku da ovde kažemo istinu jezikom brojeva. Ovo su neoborive činjenice. Ovo su činjenice iz vremena kada se govorilo „šta će nam Vojska“, citiram tadašnjeg vrhovnog komandanta, predsednika Tadića, ovo su vreme kada je u našu zvaničnu strategiju uvedeno da će Vojska, vojska mala specijalna, spremna izdržati prvi udar, a onda će doći obučena rezerva, a u isto vreme ste ukinuli Sektor za bezbednost civilne odbrane koji treba da vam obuči rezervu.
Znači, doći će na drugi udar niko. To je vreme te Vojske, a biće mi veliko zadovoljstvo da vam, dame i gospodo narodni poslanici, pročitam još jedan vrlo važan detalj o kome smo ovde govorili, a to je ko je sve od vojske bio proteran, kako su proterivali te ljude. Da vam opet kažem jezikom brojeva, 2005. godine po potrebi službe, u Vojsci Srbije, znate po potrebi službe, to je kada ili kada nekome činite uslugu ili kada hoćete da ga oterate.
Dakle, po potrebi službe 2005. godine, sada ću vam reći koliko je proterano oficira, pa onda podoficira, na prvom mestu ratujućih. Dakle, 1.188 oficira je proterano po potrebi službe iz Vojske Srbije i 717 podoficira. Godine 2006, 1.155 oficira i 722 podoficira. Do dana današnjeg se oporavljamo od tolikog proterivanja ljudi koji su bili mladi, sposobni i sa izuzetnim ratnim iskustvom.
Sada da vam kažem koliko se toga desilo 2012. godine. Po potrebi službe pet. Ovo je Vojska iz koje se ne tera. Ovo je Vojska u kojoj se ceni i priznaje zasluga svakog našeg borca. Znate li koliko je 2017? Dva.
Sve što su mogli da proteraju, proterali su, a baš u tom vremenu o kome govorite, ono što je preostalo od 2008. godine pa na ovamo, proterivali su po potrebi službe 2011. godine, znajući valjda da je kraj, 354 oficira. Godine 2008. 88, pa 54, pa 22, pa 354, a kada je došao Aleksandar Vučić dva. Onda kada slušate ovde kako se priča o tome kako su eto, kako nema dovoljne popunjenosti Vojske. Koja popunjenost Vojske? Oterali ste tri-četiri hiljade ljudi, mladih ljudi, ljudi sa ratnim iskustvom i kakav ste primer dali onima koji treba da dođu u tu Vojsku i da im kažete – doći će neka vlast, isteraće vas napolje samo li budete za svoju zemlju.
Umesto jezikom mržnje, ja sam govorio jezikom činjenica i drago mi je da građani to mogu da vide.
(Radoslav Milojičić: Javljam se za reč.)

Želim da se zahvalim gospodinu Kosaniću, gospodinu Bogdanoviću, gospodinu Veljkoviću, gospodinu Vukadinoviću, gospođi Stojković, gospodinu Krliću, gospodinu Rističeviću, gospodinu Atlagiću, gospodinu Đukanoviću, gospodinu Laketiću i gospođi Kovačević. Sve su to poslanici koji su uložili napor, koji su iščitali ova dokumenta, koji se nisu prepustili dnevnopolitičkim potrebama, koji se nisu valjali u mržnji, u lažima.

Ovo su poslanici i poslanice koji su vredno i odgovorno radili ono za šta ih je narod ovde izabrao. Proveravali su kvalitet zakona koji je pred njima, proveravali su kvalitet zakonskih rešenja i bili su tu da svom narodu, svojoj vojsci, svojoj BIA daju podršku ili ukažu na ono što smatraju da treba i da može da se ispravi. Zato želim da im se zahvalim i izrazim svoje najdublje poštovanje.

Svima koji su se valjali u svojoj mržnji i u svojim lažima, da izrazim izvesnu vrstu razumevanja, jer težina poraza sa kojom se suočavaju obično izaziva baš ovakve stvari. Ali znate kako kaže naš narod, narod koji nije ni narod CIA, ni narod FBI kurseva, već srpski narod takav kakav jeste, kaže – u porazu se ne unizi, ali kao što vidite nisu to životno iskustvo svi mogli da savladaju.

Što se tiče primedbi koje smo dobili ovde, Zakon o BIA treba hitno da se donese da bismo što pre rasteretili ove ljude, odnosno izmenili i dopunili ga. Ja i mislim da bi trebalo u skoroj budućnosti, kada bude bilo vremena, kada se zaleči ova prva rana, doneti možda i novi zakon. Vrlo je zanimljivo da to kritikuju oni koji ga nisu doneli od 2008. do 2012. godine, nije im uopšte smetalo ništa, a radili su sve uredbama, ali dobro, navikli smo da je to tako.

Znate, a ko će da određuje sistematizaciju? Ko? Nevladin sektor? Ko će da određuje sistematizaciju ako neće direktor BIA? Ko će da određuje, na kraju visinu plata, sistematizaciju i sve, nego predložiće direktor BIA u svom sektoru, pa će onda Vlada da se složi ili ne složi. Ne znam koje je drugo rešenje. Baš bi me zanimalo da čujem to drugo rešenje ko će to da uradi, kako će drugačije da se radi.

Znate, zanimljivo je takođe, vrlo je zanimljivo, da oni koji su sproveli privatizaciju Srbije od 100%, sada se žestoko bune protiv dokapitalizacije od 49%. Šta, krivo im je što nisu stigli i to da rasprodaju i to da urade, pa im sad žao što će sada biti ovih 49%, a ne čujem nijedan jedini argument.

Što se tiče toga da je Bratislav Gašić član SNS, izvinite, on nije funkcioner više SNS. Pravo da vam kažem, ne samo sad zato što su partije DOS-a i bivšeg režima postavljale isključivo svoje visoke partijske funkcionere, pa čak radile paralelno, pa pravile strukture unutar BIA koje su odgovarale direktno kabinetu predsednika, odnosno direktno odgovarale ljudima zaduženim za bezbednost u njegovom kabinetu, a ne za to nadležnim organima, ali i to da zanemarimo, pričaćemo o tome, biće još prilike, ne mogu da razumem zašto je u višepartijskom sistemu, u kome građani glasaju za političke stranke, sramota ili opasnost biti član političke stranke?

Ne razumem zašto je problem da ljudi koji su dobili poverenje nacije, a dobili su je na listama koje su nosile i vodile političke stranke, zbog toga treba da budu kažnjeni i zbog toga nemaju pravo da se bave svim onim za šta ispunjavaju sve uslove u skladu sa zakonom, postoji zakon koji reguliše kako se bira direktor BIA-e. Zašto je to problem i kakav je to problem? Ne funkcioner, ne aktivni funkcioner, samo član političke stranke koja je osvojila poverenje građana Srbije. U višepartijskom sistemu tako to ide. U nekim drugim sistemima ako bismo došli do bespartijskog pluralizma ili kako se to već zove, onda verovatno možemo da radimo drugačije. Sada ne možemo i sada ne trebamo.

Što se tiče pojedinih zakona koji su i ovde takođe pominjani, odmah da vam kažem da su sva ovlašćenja ministra i načelnika Generalštaba ostala ista. Neka su uvedena zato što imamo nove članove, nove zakone, pa morate da precizirate kako je šta urađeno i morate da date potpuno nove odgovore kada ste već ponudili nova pitanja, ne može drugačije. Isto je kao i do sada.

Nemojte da vas buni, na jednom mestu zakona se kaže – premešta i raspoređuje. Zašto je to stavljeno? To nije nikakvo novo ovlašćenje, već vojno lice ima mogućnost za pet premeštaja, ne više od toga. E, sad, kada premestite vojno lice, recimo, iz kasarne na Banjici u kasarnu u Zemunu, to bi bio premeštaj, ostalo bi još četiri. Ne, sada se to menja i ostavlja se da se razmešta kada je u okviru istog prostora, istog garnizona. Tako da to nije premeštaj, nego ga na ovaj način prebacujete. Zato su stavljene dve reči. To nije nikakvo novo ovlašćenje, ali isto tako, dakle, te dve reči, odnosno to isto ovlašćenje se daje i ministru i načelniku Generalštaba, naravno, on u vojsci, a ministar u Ministarstvu odbrane.

Dakle, striktno se vodi računa i vodi se računa o tome da se ni na koji način ne naruši ta ravnoteža koja je uvek balansirana i o kojoj se vodi računa. Mnogo ovlašćenja imate, samo u članovima kojih nije bilo, odnosno u institutima kojih nije bilo, pa morate da ih objasnite i morate na drugi način da ih regulišete i da uradite.

Ovde se pominjala i rodna ravnopravnost, samo da znate, ukupno u Ministarstvu odbrane i u Vojsci Srbije ima 20,50% dama. U Vojsci 10,38%, a u Ministarstvu odbrane, opet zbog prirode posla, što je sasvim logično 48,12%. Samo da znate da je recimo, zdravstvenih radnika u Vojsci Srbije 4500 i većinom su pripadnice lepšeg posla. Mnogo, mnogo veće armije nemaju takvu rodnu ravnopravnost, a u mirovnim misijama 11,89% pripadnica lepšeg pola vrši svoju dužnost prema državi Srbiji.

Da objasnim još jednu stvari, a objašnjavaćemo verujem još koji put, MENA, koja se ovde pominjala je MENA 500, to je organizaciona jedinica u okviru SDPR. Inače ta reč MENA znači „middle East and Africa“. To je za projekte koji se odnose na tržišta Bliskog istoka i Afrike. Dakle, ničije privatno vlasništvo, ali nema veze. Dovoljno je da slažete nešto pa neka se priča o tome, neka zveči.

Još jednom želim da se zahvalim svim navedenim poslanicima i poslanicima, da se zahvalim na njihovom strpljenju i njihovoj upornosti, da izrazim nadu da nastavak naše sednice će biti obeležen dobrim predlozima i ljubavlju prema svojoj zemlji, a manje izlivima besa, mržnje i gneva zbog brojnih poraza na brojnim izborima. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, gospodo potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, prošli dan smo kako tako proveli u atmosferi u kojoj smo razgovarali o zakonima. Vidim da je ovaj dan počeo o tome da ćemo razgovarati o ličnim antagonizmima, ko se kome dopada, ko se kome ne dopada iako ovo nisu zakoni za Bratislava Gašića, Aleksandra Vulina i Aleksandra Vučića, ovo su zakoni koji se odnose na sistem odbrane, na Vojsku Srbije, Ministarstvo odbrane i BIA. Samo mala ispravka, ne odnosi se na policiju, ali ni malo. Ovde nema nikakve policije, a rečeno je da se odnosi i na policiju i da će se raditi o policiji.
Dakle, zaista bih voleo da tu energiju koju ovde osećam, znate, potpuno je legitimno da mrzite Vučića, Gašića i mene. To je u redu. To je vaše ljudsko pravo, građani se odrede prema vašem ljudskom pravu na izborima, ali šteta je tu energiju potrošiti na mržnju, umesto da je potrošite na ove zakone koji su zaista veoma važni.
Da krenemo, dakle, prvo smo rekli da nema policije u predlozima i da to raščistimo. Drugo, ovde je rečeno od koje to opasnosti, koja je to opasnost nastupila, šta se desilo, bilo je obrazloženje. Da vam pročitam doslovno a ne onako kako se čita, jer je zgodno nešto pročitati. Dakle, kaže se – predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, s obzirom da bi u protivnom bila dovedena u pitanje mogućnost BIA da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije, a to bi moglo da ima štetne posledice po bezbednost građana. Moglo, dakle nije nastupilo, moglo bi da nastupi i zato se donosi zakon, jer bi nešto moglo da se desi, ne da se desilo, već bi moglo da se desi. I to da razjasnimo.
Znate, odluka je Narodne skupštine kada će neki zakon da dođe na dnevni red. Narodna skupština odlučuje šta su prioriteti i to je njeno suvereno pravo i u to niko ne može da se meša. Ja ću vam reći da smo mi poslali naše zakone u novembru mesecu, ove vojne zakone, sada imam tu čast da sedim pred vama. Narodna skupština odlučuje o tome, nemojte nekom drugom da to prebacujete. To je takvo pravo.
Sada, veoma je nekorektno na ljudski i svaki drugi način prozivati ovde Bratislava Gašića da nije tu da vam odgovori. On ne može da vam odgovori. Samo ja po Poslovniku ove Skupštine mogu da vam odgovorim kao predlagač ili drugi ministar. Ne može niko od ovih ljudi koji sede ovde, ne može niko koga dovedete sa strane, a nije član Vlade, samo ministar može da odgovori. Jako bih voleo da Bratislav Gašić može da vam odgovori, jer znam da biste taj odgovor dugo pamtili, ali ne može, takav je zakon. Ne može i nemojmo onda govoriti da gledaoci koji možda ne znaju i nisu dužni da znaju Poslovnik, da kažu – evo ga ne sme da im odgovori, pobegao je. Nije ni pobegao, niti ne sme, ne može, takav je zakon.
Kada promenimo Poslovnik, a to je Poslovnik koji ste vi doneli, kada promenimo Poslovnik da može da govori ko hoće, onda će moći da odgovara ko god hoće, ali dok je tako nemojte to raditi, nije korektno. Legitimno je, to je politika, borite se za birače, ne previše uspešno, ali to je vaše pravo i nemam ništa protiv, samo eto, moje pravo je da kažem istinu, ne može da odgovori. Zakon mu brani da odgovori, može samo predlagač.
Evo, i da objasnimo činjenicu u čemu je problem. Zašto BIA traži ovo i zašto je to moglo? Odmah da vas umirim. Nije se desilo, bezbednost ove zemlje je sačuvana i čuva se, a čuva se prvenstveno zbog ogromnog požrtvovanja i entuzijazma ljudi koji rade u našim agencijama od BIA, VBA, VOA, naravno Biroa za službe bezbednosti i svih nadležnih, zato što se puno radi. U BIA se radi zato što svi zaposleni u BIA, zbog nemogućnosti zapošljavanja, zbog donošenja Zakona o policiji koji ne odgovara BIA i uvođenju obaveze da se mora ići na javni konkurs, što je za BIA neprihvatljivo, kao što vidite i razumljivo, dve godine nije primljen ni jedan radnik u BIA, dve godine. To znači da svaki radnik BIA radi po nekoliko poslova, rade prekovremeno, radi nekoliko dužnosti, ono što nije njegov posao, rade više i onda naravno da morate da kažete moglo bi da se desi kada su ljudi preopterećeni, kada jedan čovek radi dva tri posla. Ne sme da radi dva tri posla, ne treba da radi dva tri posla, a priznaćete svi smo razumeli bar to, da nije moguće na otvorenom konkursu primati operativce BIA. Kako to neko zamišlja i kako neko misli da će se to desiti?
Dakle, zato je traženo po hitnom postupku, zato bi moglo da nastupi, jer priznaćete nije logično da BIA bude toliko opterećena ako možemo da je rasteretimo. To je suštinski razlog.
Moram da kažem da zaista ne razumem ko će odrediti koeficijent, ako neće rukovodilac BIA? Neka grupa nevladinih organizacija? Ko će odrediti koeficijent, vrlo me zanima, pošto u svakom ministarstvu, u svakom organu državne uprave, rukovodilac uprave ili rukovodilac organa predloži koeficijent, uputi ga na Vladu, Vlada ga prihvatili ili ga ne prihvati? Ko drugi, ko će to da radi? To je predviđeno ovim zakonom, naravno da će to da radi direktor agencije.
Ovo nije zakon o Bratislavu Gašiću. Drago mi je što su mnogi u ovoj Skupštini ubeđeni da će Bratislav Gašić biti zauvek direktor BIA, da će zauvek biti ovakva vlast, to je lepo od njih i narod nas u ovom trenutku podržava, ne znači da će to uvek raditi, ali vi se ponašate kao da će to biti zauvek. Negde mi je drago, hvala vam na tome, hvala vam na tom poverenju u nas i poverenju u sebe, ali ovo nije zakon ni o jednom pojedincu, ovo je Zakon o BIA, gde se na prvom mestu zaposlenima u BIA omogućava da im bude lakše, da se prime novi ljudi i da se prime na jedini način kako to može da se primi.
Moram da kažem na kraju, ne razumem zašto se ovde ponavlja uvek i na prvom mestu odgovornost državnih organa Republike Srbije na prostoru KiM? Jel moguće da nikome ne padne na pamet da kaže, recimo, evidentno je da Priština ima odgovornost i da ne pokušava ništa da uradi, pa da kažete mogli bi i naši državni organi da rade više ili šta već mislite? Ne, ovde isključivo kažete organi države Srbije ne rade ništa, oni su krivi za sve. To ne čujete ni u Prištini. U Prištini pokušavaju da se opravdaju, u ovom parlamentu ne bi morali da se opravdaju, ovde bi rekli tako je, niste vi ni slučajno krivi, to sigurno Srbi, sve Srbi, samo Srbi to rade i niko drugi.
Ovde se slušalo i kako smo krivi za bombardovanje, kako smo krivi za sve ratove, ono što ne čujete više ni u zemljama koje su nas bombardovale i koje su učestvovale u ratovima. To ne mogu da razumem. Svako ima pravo da traži svoje birače, ali ne mogu da razumem da u ovom visokom domu neko izađe i ponavlja to neprekidno kako su Srbi krivi za sve, od rata 1999. godine, razbijanja Jugoslavije, pa do užasa i tragičnog ubistva Olivera Ivanovića. Zaista to ne mogu da razumem, ali neka svako radi kako misli da treba.

Dakle, drago mi je da smo se složili sa tim da je ovde jasno navedeno „a to bi moglo da ima štetne posledice“. Štetne posledice su izbegnute zahvaljujući radu ovih ljudi i radu čitave naše bezbednosne zajednice i zato što radnik BIA radi dva ili tri posla. Naravno da bi moglo da se desi ukoliko u produženom vremenu budemo nastavili ovako da se ponašamo. Šta? Nećemo primiti u BIA više nikoga naredne tri godine, četiri godine, pet godina i mislimo da će sve funkcionisati, sve će biti u redu, nemojte da primite nikoga u policiju, Vojsku, BIA, ni slučajno, a sve će funkcionisati. Neće funkcionisati. Pitanje je koliko ovi ljudi mogu da izdrže.
Ovako se radilo kao što vi kritikujete sada od 2008. do 2012. godine, za vreme direktora BIA iz redova DS, tako je bilo, ali je norma bila upućujuća na Zakon o policiji, a sada se, pošto Zakon o policiji ne odgovara potrebama BIA, donosi u organskom zakonu, dakle, donosi se u Zakonu o BIA. Dakle, i do sada se na potpuno isti način radilo, tako je bilo, samo što je norma bila upućujuća, a sada će biti norma u samom zakonu. Do sada se, da ponovim zbog naših gledalaca, određivala norma koja kaže kako je određeno u skladu sa Zakonom o policiji, a sada se kaže – bez pominjanja Zakona o policiji, jer Zakon o policiji, ne prilagođavamo ga BIA, nego BIA sama za sebe radi. Ovde se sada donosi norma u samom zakonu. Isto ovo ovlašćenje je imao funkcioner DS gospodin Vukadinović, koji je bio na čelu BIA od 2008. do 2012. godine. Isto, samo što je bio funkcioner DS, a to je onda u redu, to je onda dozvoljeno, to može. Odmah da vam kažem, prvo što je uradio, nakon što je prestao da bude direktor BIA, postao je, toliko o njegovoj vanpartijskoj i ne znam kakvoj pripadnosti, savetnik Bojana Pajtića za bezbednost, gle čuda, gle baš DS. To je sve nevažno.
Važno je za naše gledaoce, važno je za građane Srbije da znaju – ista ova ovlašćenja su primenjivana od 2008. do 2012. godine, samo drugačijom pravnom tehnikom, ništa više, ništa drugo se ne menja. Hvala.

Drago mi je da smo bar razjasnili da bi moglo, dakle da se nije desilo, a nije se desilo zato što su radnici BIA radili i još uvek rade više poslova nego što bi trebalo da rade. Preuzimaju više odgovornosti, imaju veći prekovremeni rad. Dakle, da smo nastavili sa ovom praksom, to bi se moglo desiti.
Ja mislim da ne treba da radimo tako, da razmišljamo o tome da li bi nešto moglo ili ne, već da učinimo sve što je u ljudskoj moći da se nešto ne desi. Iako nam zaposleni u BIA signaliziraju da je nešto problem, taj problem treba rešavati. Mi ga rešavamo upravo na ovoj sednici, zbog čega mi je, naravno, drago.
Samo neka od važnijih pitanja koja ste postavili, odmah da vam kažem, po pitanju odgovornosti radnika BIA, ako budete ljubazni da pogledate član 22. Zakona o BIA, videćete da se taj član ne menja, a u njemu je uređena odgovornost radnika BIA i na koji način. Dakle, ne znam zašto bi ako nešto ne menjamo? Kako mislite da na drugačiji način obrazložimo i objasnimo?
Takođe, koje uslove mora da ispunjava rukovodilac posebne jedinice, što jeste BIA, svakako, regulisano je Zakonom o državnoj upravi, a nije praksa da se rešenja iz jednog zakona prepisuju u drugom, već je dovoljno da postoje u jednom zakonu.
Znate, iz ovoga bi izgledalo da mi sada Zakon o BIA moramo da uradimo prepis, jednu kodifikaciju svog zakonodavstva koje se odnosi na ovo, pa biste imali jedan zakon od 300 članova. Zato postoje drugi zakoni koji su na snazi. Pravnici služe za to da ih povezuju i tako to funkcioniše.
Razumem fascinaciju gospodinom Bratislavom Gašićem, razumem fascinaciju njegovim likom i delom. Verujem da vam imponuje i da vam je zaista žao što niste mogli da se pozovete na takvog funkcionera u vreme vaše vlasti, ali to ipak ne opravdava ovoliki gnev na Zakon o BIA, zakon koji samo reguliše praksu koja je postojala i u vreme vlasti dosovskog režima. Hvala.

Hvala.
Funkcionisala je teško, kao što i sada funkcioniše teško. Jako je teško kada dve godine ne primite ni jednog jedinog radnika i imate prirodni odliv, ljudi odlaze u penziju, traže nova radna mesta i vi ne primite ni jednog jedinog radnika i pravite se da će sve biti u redu. Naravno da je teško. To što se ništa nije desili ili vi mislite da se ništa nije desilo ili nismo sigurni da se ništa nije desilo nije BIA neko ko će izlaziti po novinama i objašnjavati koje su teškoće u svakodnevnom radu. Za mene je, iako je preopterećen radnik i ako radnik radi više poslova nego što bi trebao da radi, za mene je i to vrlo opasno. Ja neću da čekam posledicu. Hoću da rešim stvari pre nego što nastupe posledice i ovde vam kažem da bi posledice ovakvog činjenja mogle da nastupe.
Da li su nastupile ili nisu, vidimo da je zemlja mirna, znači, nisu. A da li mogu da nastupe? Pa, uvek može da nastupi. Ali, ne smemo da uradimo odnosno da ne uradimo ništa što je u našoj, ljudskoj moći, a da ne uspemo da u najmanju ruku izbegnemo mogućnost za ovakva dešavanja. To ne sme da se dešava.
Zašto donosimo zakon? Ne, hajde, najbolje je da to ostavljamo da bude arbitrarno. Hajde da to ne uradimo zakonom nego da ostavimo na slobodnu volju. Hajde da to držimo kao što je do sada bilo, da se pozivamo na neki drugi zakon, a da pravimo interna akta kojim ćemo moći da radimo kako hoćemo i šta hoćemo.
Ja sam za zakon. Ne vidim šta je problematično da i tu praksu regulišemo zakonom? Šta je tu problem? Već sam objasnio da se ranije norma pozivala na Zakon o policiji. Zakon o policiji više ne odgovara potrebama BIA, jer je promenio neke odredbe koje su za BIA-u teško prihvatljive. Zbog toga je uneta u Zakon o BIA-i ova norma koja je sada originalna norma, koja sada daje mogućnost BIA-i da radi po sopstvenom zakonu. Šta je tu problem? Zašto je problem ako nešto regulišemo zakonom, umesto da to ostavimo na prećutno, ili kako se radilo? Ja verujem u vladavinu zakona, ovo je vladavina zakona.
Umesto da čestitamo radnicima BIA, da im kažemo da su dali dobro rešenje, da su dali rešenje koje funkcioniše, koje odgovara njihovim potrebama, mi ih optužujemo ovde za sve i svašta.
A što se tiče da niste imali Bratislava Gašića, niste imali Bratislava Gašića, baš kao što niste imali ni Aleksandra Vučića i zato imate 2% u Beogradu. Hvala.

Zaista žalim ako se bilo ko osetio na bilo koji način povređenim zbog toga što je pevao komandant kopnene Vojske, general Simović, ali moram da vam kažem da sa mog stanovišta ne razumem zašto bi se osećao povređenim. Odmah da vam kažem da je tada tu u toj sali bilo i visokih oficira Vojske Srbije muslimanske veroispovesti i bošnjačke nacionalnosti i nisam primetio da su na bilo koji način povređeni. Zašto bi bili?
Pesma o kojoj govorite je pesma iz balkanskih ratova. Ne doživljavam pripadnike bošnjačke nacije i muslimanske veroispovesti kao naše neprijatelje i okupatore iz 1912. godine. Ni na koji način ne mogu da vas povežem sa tim. Nikako. Nemojte da se nalazimo u tom pravcu.
Podsetiću vas, u to vreme, govorite o borbama koje vode srpska država, bugarska država, nešto što bi mogli da zovemo albanska plemena, nije bilo države, država dolazi tek 1912. godine i naravno, turske regularne i neregularne snage.
Četnici o kojima vi govorite su dobrovoljački odredi koji su prećutno uz saglasnost Vlade tadašnje Republike Srbije odlazili na taj prostor, vrlo često štitili narod od turskog zuluma i učestvovali u borbama sa bugarskim komitima, sa turskom vojskom, sa albanskim kačacima i naravno pokušavali da ostvare u to vreme političke ciljeve Vlade tadašnje Kraljevine.
Moram da vam kažem da je u tim četničkim jedinicama jedan od hrabrijih bio Mustafa Golubić, sjajni vojnik, sa legendarnim Vojom Tankosićem. Imate Muhameda Mehmedbašića koji je svakako zadužio srpski narod svojim patriotizmom, svojom hrabrošću, svojim otporom okupaciji i oni su pevali ove pesme.
Ne verujem da su se osećali povređenim u vreme te borbe. Znate, to je kao kada bih ja, evo da vam kažem ovako. Poreklom sam, kao što znate, iz Republike Srpske, glavni grad Republike Srbije Banja Luka. Zamislite mene koji ustanem u kafani, izađem napolje i napišem saopštenje, kada čujem da tamo nekakav orkestar peva „Jel ti žao Banja Luke“, „Put putuje Latif Aga“. Pesma kao pesma, ne mislim da neko može i treba da se ljuti zbog toga. Ne treba da se ljuti zbog toga.
Ovo o čemu govorite je deo naše istorije, deo za koji želim da se nikada ne vrati. Pa, ne želimo mi rat sa Turcima, ali ne doživljavam vas, poštovani profesore, kao okupatora u ovoj zemlji. To je vaša vojska, vaša zemlja. Samim tim, upravo taj odnos je prema oslobodilačkim tradicijama ovog naroda. Nije ni meni ni vama došla sloboda iz Istambula, nije. Rođeni smo ovde, ovo je naše parče zemlje.
Tako da vas molim i želim da Vojsku Srbije doživljavate kao svoju i da nikada, nikada ne čujem ono da je Vojska okupator u Novom Pazaru. Nije, sa velikim zadovoljstvom treba da odemo u Novi Pazar, da vidim sa ljudima šta su problemi, da vodimo računa o verskoj slobodi koju imamo u Vojsci Srbije, da omogućimo svakom da u skladu sa svojom veroispovesti se Bogu moli i u našoj uniformi i da se vodi računa o njegovim običajima, o njegovom načinu ishrane, shvatanja sveta. Dakle, to sve Vojska Srbije radi, a ovo, nemojte, nemate razloga. Vi ste deo naše zemlje i hvala vam puno na tome.

Poštovani gospodine predsedavajući, gospodo potpredsednici, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, kao što ste čuli, pred nama se nalazi set od šest zakona koji se odnose na život i rad Vojske Srbije i ministarstva odbrane, jedan koji je veoma važan za svakodnevno i uspešno funkcionisanje BIA, pred vama su i dve odluke koje se odnose na angažovanje Vojske Republike Srbije u mirovnim misijama, a tu su i četiri zakona o potvrđivanju sporazuma sa nama prijateljskim zemljama.
Angažovanje pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama UN i EU je zaista veoma značajan element naše spoljne politike. Učešćem u multinacionalnim operacijama Republika Srbija pokazuje da je aktivni činilac očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti i na taj način jača svoj ugled u međunarodnom okruženju. Na ovaj način i Vojska Srbije jača vlastite odbrambene kapacitete i štiti nacionalnu bezbednost.
Predlogom godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2018. godini nije planirano značajno povećanje postojećeg angažovanja Vojske Srbije van naših granica, već zadržavanje dostignutog i postojećeg nivoa angažovanja. To bi značilo da smo u 2018. godini planirali nastavak angažovanja u pet mirovnih misija koje se vrše pod komandom UN, i to u Kongu, Kipru, Libanu, na Bliskom istoku i Centralnoafričkoj Republici, kao i četiri multinacionalne operacije pod komandom EU, dve u Somaliji, jedna u Centralnoafričkoj Republici i jedna u Maliju.
Republika Srbija je sa UN zaključila Memorandum o razumevanju i doprinosu u sistemu stend baj aranžmana, gde bi, ukoliko dođe do potrebe, Republika Srbija bila pozvana od strane UN da da svoj doprinos. Naravno, mi zadržavamo pravo da na svako od konkretnih pitanja damo i odluku koja ne mora uvek biti pozitivna, već jednostavno onako kako uslovi nalažu i kako politika ove zemlje diktira.
Predlog godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2018. godini sadrži jednu operaciju EU za upravljanje krizama, u kojoj Vojska Srbije do sada nije učestvovala, a to je operacija u Mediteranu. Za nas je ovo veoma važno, budući da je cilj ove operacija ublažavanje posledica i rešavanje migrantske krize u Evropi. Kao što znate i mi smo jedna od zemalja koja je pogođena posledicama migrantske krize i zato je za nas veoma dobro da budemo tamo gde se migrantska kriza i dešava i da unapred znamo šta nas očekuje i sa čime se zapravo borimo.
U skladu sa navedenim u 20 multinacionalnih operacija UN i EU u 2018. godini planirano je angažovanje naših pripadnika na istom nivou kao što je bilo i protekle godine.
Trenutno učestvujemo sa 328 pripadnika, od čega su 38 pripadnice ženskog pola. U pet mirovnih operacija, angažovano je 306 pripadnika, a u četiri mirovne operacije, pod kontrolom EU, ukupno 22 pripadnika.
Za sprovođenje svih ovih operacija potrebna su i finansijska sredstva, a to je u 2018. godini dve milijarde 337 miliona i 72 hiljade dinara. Od toga Ministarstvo odbrane je već obezbedilo potreban novac iz budžeta, s tim što želim da vas upoznam da UN uplaćuju 515 miliona 474 hiljade dinara kao svoj doprinos za funkcionisanje naših mirovnih misija.
Predlog zakona o vojnom obrazovanju je za nas od ogromnog značaja. Kako budemo obrazovali buduće podoficire, buduće oficire, takva će nam biti i vojska.
Zakon o vojnim školama i vojnim naučno-istraživačkim ustanovama donet je 1994. godine i mi radimo po njegovim odredbama. Upravo zato nam je potreban Zakon o vojnom obrazovanju, da bi usvajanjem ovog propisa koji uređuje specifičnosti vojnog obrazovanja dovršili proces usklađivanja propisa i vojno školske ustanove bi mogle da postanu integralni deo obrazovnog sistema Republike Srbije. One to sada jednostavno nisu.
Na ovaj način otklonili bi se i problemi koji nastaju u primeni važećih zakona, doprinelo bi se pravnoj sigurnosti, izvesnosti i rešila bi se sporna pitanja vezano za status, organizaciju i rad vojno školskih ustanova, čime bi normativno pravno u potpunosti vojno školstvo postalo sastavni deo obrazovnog sistema Republike Srbije.
Pred vama i vašoj pažnji hoću da preporučim i predloge zakona, odnosno izmene i dopune Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci Srbije. Oni su rezultat prethodnih analiza u primeni Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci Srbije, koji su doneti 2007. godine, sa izmenama i dopunama koje su usvojene 2009. i 2015. godine.
Usvajanjem izmena obezbedilo bi se efikasnije funkcionisanje sistema odbrane, izvršavanje funkcije i zadataka Vojske Srbije. Posebnu pažnju obratili smo na odredbe koje se odnose na poboljšanje materijalnog položaja profesionalnih pripadnika vojske i podizanje njihovog standarda. Za ove zakone, u skladu sa zakonom sprovedena je opsežna javna rasprava, u okviru koje su održani okrugli stolovi u Nišu, Novom Sadu i Beogradu.
Pored brojnih promena koje preporučujem vašoj pažnji, samo ću vam navesti nekoliko najkraćih, tako smo predvideli da se izveštavanje u oblasti planiranja priprema za odbranu, predloženo da godišnji izveštaj o stanju priprema za odbranu se vrši pred nadležnim skupštinskim odborom koji će taj izveštaj razmatrati. Predloženo je da se tajni podaci koji se odnose na sistem odbrane posebno procesuiraju i da se veoma vodi računa ko su ljudi koji o njima mogu da odlučuju i koji sa njima mogu da rade.
Predvideli smo i osnivanje budžetskog fonda radi obezbeđivanja sredstva za unapređivanje službe traganja i spasavanja, vojnih vazduhoplova i učešća u sistemu traganja i spasavanja za potrebe civilnog vazduhoplovstva.
Takođe, kao posebno značajno precizirali smo način i sadržaj evidencije o poginulim, nestalim, ranjenim, zarobljenim i ubijenim pripadnicima oružanih snaga koji će voditi i koji vodi Ministarstvo odbrane. Kao što znate, naša istorija je istorija ratova, a vrlo retko možemo da kažemo da znamo svako ime i da znamo sve o onima koji su se za našu zemlju borili.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije uređuje upućivanje profesionalnih pripadnika Vojske Srbije po potrebi službe u drugi državni organ ili pravno lice, upućivanje na rad u inostranstvo radi izvršavanja obaveza, mogućnost angažovanja profesionalnih vojnih lica u strukturama međunarodnih organizacija regionalnih inicijativa, uslovi za prestanak službe za vreme ratnog stanja, usklađivanje odredaba koje uređuju plate i druga novčana primanja, uvođenje stanja mirovanja u službi, podizanjem starosne granice na 43 godine života stvaraju se povoljniji uslovi da podoficir koji je stekao odgovarajuće visoko obrazovanje može da se unapredi u čin potporučnika, ne treba ni da vam govorim koliko je ova mogućnost važna za značajan deo naše vojske.
Obezbeđuje se takođe pogodniji položaj profesionalnih vojnika, podoficira i oficira na službu u Vojsci Srbije na određeno vreme podizanjem starosne granice do koje se može obnavljati ugovor o radu na 53 godine života, a za pojedina formacijska mesta ili određene specijalnosti do ispunjenja uslova za odlazak u penziju, shodno propisima kojima se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.
Ovo je jedna od važnijih stvari o kojima ćemo raspravljati u važnijim danima, jer ona omogućava da određene stručne spreme, određeni delovi naše vojske mogu da ostanu u vojsci od početka do kraja, da nemaju strah za svoju egzistenciju, da nemaju strah da će zbog propisa napuštati vojsku, već da će moći da ostanu do kraja, da sistem o njima brine.
Takođe, regulisana su ovlašćenja službenih lica vojne policije, kako bi mogli da primenjuju policijske mere i radnje i policijska ovlašćenja usklađujući se sa ovlašćenjima policijskih službenika, predviđenim odredbama Zakona o policiji.
Propisala su se i bliže uredila mirovanja kao stanja u službi, a u svrhu usklađivanja sa odredbama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, preciziraju se odredbe kojima se uređuju plate i druga novčana primanja u Vojsci Srbije.
Predviđeno je takođe da se oficiru sanitetske službe i oficiru zvanja nastavnika na službi u Univerzitetu odbrane može uz njegovu saglasnost produžiti služba u Vojsci Srbije do 65 godina života. Na ovaj način smo pripadnike Vojske izjednačili sa njihovim kolegama u civilstvu i da budem veoma jednostavan u objašnjavanju, to vam je kada imate vrhunskog hirurga na VMA ili vrhunskog predavača na Vojnoj akademiji, a on zato što je oficir i zato što koristi beneficirani radni staž, već sa pedesetak godina života ide u penziju i onda, umesto da nastavi da radi za instituciju koja ga je odškolovala, koja mu je omogućila da stekne znanje i iskustvo, on odlazi negde dalje i kao penzioner radi u nekoj privatnoj klinici ili na nekom privatnom univerzitetu. Te ljude hoćemo da zadržimo za sebe i njihovo iskustvo.
Predlog zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme je takođe jedan od zakona koji su od suštinske važnosti. Važeći zakona o ovoj oblasti donet je davne 1996. godine i uređuje proizvodnju i promet naoružanja i vojne opreme u zemlji kao delatnost od opšteg interesa.
Osnovni razlozi za donošenje novog zakona su uspostavljanje stabilnog kontrolnog mehanizma u proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme. Između ostalog, tu je i definisan uslov i način formiranja grupacija odbrambene industrije Srbije, što je od strateškog značaja za naše društvo.
Predloženi zakon stvara pretpostavke da se ispuni osnovni cilj - kontrola u oblasti proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme, radi ostvarivanja zaštite odbrambenih, bezbednosnih, ekonomskih i spoljno političkih interesa Republike Srbije, njenog međunarodnog kredibiliteta i integriteta, kao i dalji razvoj odbrambene tehnološke i industrijske baze Republike Srbije.
Ono što se u javnosti često govorilo, nekada sa dobrom namerom, nekada i bez dobre namere, ali želim odmah na početku naše rasprave da objasnim. Odbrambena industrija Srbije se ne privatizuje. Biće omogućena njena dokapitalizacija, do nivoa 49% vrednosti kapitala, ali 51% će uvek ostati u vlasništvu države Srbije.
Cilj formiranja grupacije odbrambene industrije Srbije je konstituisanje jake i odbrambene industrije koja je sposobna da proizvede na prvom mestu sve što je potrebno Vojsci Srbije, da se sama održava, da bude konkurentna na stranom tržištu, čime će doprineti ukupnim naporima za oživljavanje proizvodnje i privrede Republike Srbije i uvećanje BDP naše zemlje.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije je regulisan važećim zakonom u ovoj oblasti, donetim 2009. godine, koji od tada nije menjan. Upravo zato smo odlučili da zakon menjamo, budući da je potrebno da se propiše efikasnija priprema i da se usvajanjem odluke Narodne skupštine o upotrebi Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije i drugih snaga odbrane, sprovode u skladu sa ustavnim ovlašćenjima. Umesto da Narodna skupština svake godine ponovno odobrava angažovanje Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u istim, nepromenjenim multinacionalnim operacijama, predviđa se da Narodna skupština na predlog Vlade donosi odluku o učešću o multinacionalnim operacijama u koje bi bile navedene sve multinacionalne operacije u kojima su angažovani pripadnici vojske i drugih snaga odbrane ili bi se uz njih mogli uputiti na osnovu već zaključenih ugovora, saglasno trajanju mandata multinacionalne operacije.
Narodna skupština ovom odlukom odlučuje u koje se multinacionalne operacije mogu uputiti pripadnici Vojske Srbije i određuju ukupan broj pripadnika Vojske Srbije koji u njima mogu biti angažovani. Odluka važi do isteka mandata ili eventualno do povlačenja pripadnika Vojske Srbije pre isteka mandata određene multinacionalne operacije.
Vlada ima obavezu da u prvom tromesečju tekuće godine usvoji izveštaj o izvršavanju godišnjeg plana realizacije za prethodnu godinu i o njemu informiše Narodnu skupštinu i predsednika Republike. Ukoliko se uspostavi da je mandat misije u pojedinim odredbama u suprotnosti sa definisanim principima upotrebe Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama neophodno je utvrditi nacionalna ograničenja za učešće Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u konkretnoj misiji. To je uslovljeno ne samo političkim već i bezbednosnim razlozima. Nacionalna ograničenja se uspostavljaju u cilju operacionalizacije odluke Narodne skupštine i odnose se isključivo na određenu konkretnu misiju, a ne na upotrebu Vojske Srbije van granica Republike Srbije na način kako je to definisano u članu 140. Ustava.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi. Predložene izmene i dopune Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi imaju za cilj da preciziraju nadležnosti Ministarstva odbrane i njegovih teritorijalnih organa u čijem su delokrugu poslovi vojne, radne i materijalne obaveze. Ključne novine su da se uvodi obaveza organima autonomnim pokrajinama i organima jedinicama lokalne samouprave da za potrebe izvršenja odbrane obezbede odgovarajuće tehničke i prostorne uslove. Uvodi se kurirsko-pozivarski sistem za potrebe pozivanja obveznika, proširuje se delokrug komisije koja pored ocene sposobnosti za vršenje vojne službe daje i ocenu sposobnosti za lica u rezervnom sastavu. Propisuje se da vojni obveznik raspoređen u BIA ne pozivaju na vojnu vežbu. Precizira se trajanje obuke pripadnika pasivne rezerve, odobravaju se regrutima ili licima u rezervnom sastavu boravak u inostranstvu duži od šest meseci koji će izdavati nadležni teritorijalni organ. Izmenom odredbe uređuje se kada se vojnom obvezniku neće davati saglasnost za otpust iz državljanstva Republike Srbije itd.
Pred vama je i vašoj pažnji ga preporučujem osim zakona koji se odnose na život i rad Vojske Srbije i zakon koji se odnosi na funkcionisanje BIA. Zato Zakon o izmenama i dopunama Zakona o BIA je neophodno doneti u cilju očuvanja postojećeg radno-pravnog statusa pripadnika Agencije i radi usklađivanja sa usvojenim novim zakonima, Zakonom o policiji koji je stupio na snagu 5. februara 2016. godine i Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru čija je primena za državne organe koji posebno zakonom uređuje plate i druga primanja predviđena od 1. januara 2018. godine. Odredbama člana 20. Zakona o BIA propisano je da se na prava i dužnosti, odgovornosti po osnovu radnog odnosi na pripadnike Agencije primenjuju propisi koji važe za radnike ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, a koji su propisani važećim Zakonom o policiji.
Međutim, novim Zakonom o policiji pojedini pravni instituti su na nov način uredili prava i dužnosti i odgovornosti po osnovu rada u odnosu na do sada važeći Zakon o policiji, posebno u delu koji se odnosi na zasnivanje radnog odnosa, sistem podele radnih mesta policijskih službenika, merila za raspored radnih mesta, karijerno napredovanje policijskih službenika, premeštaj, zvanja, ocenjivanja, plate, koeficijent i drugi instituti. Iz navedenih razloga novi Zakon o policiji je odgovarajući za Agenciju, uzimajući u obzir njenu sasvim specifičnu prirodu kao posledicu zakonom utvrđenih zadataka, poslova i ovlašćenja te je neophodno izmenama i dopunama Zakona o BIA očuvati organizacionu strukturu, specifičnost radnog statusa i položaja pripadnika Agencije u cilju efikasnog, pravilnog i zakonitog funkcionisanja i rada jedinstvenog sistema Agencije.
Pred vama se nalaze i predlozi zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora. Najpre, tu je Memorandum o razumevanju sa Vladom države Izrael koji je potpisan 24. jula 2017. godine u Tel Avivu. Stupanjem na snagu navedenog Memoranduma uspostavlja se pravni osnov za saradnju vlada dveju država i njihovih ovlašćenih organa u vezi sa pitanjima vojne, odbrambene i odbrambeno-industrijske saradnje za koje ugovorne strane budu zainteresovane. Memorandumom o razumevanju između dve vlade čije se potvrđivanje predlaže ovim zakonom opredeljuju se osnovni ciljevi, principi na kojima će se zasnivati vojna, odbrambena i odbrambeno-industrijska saradnja između vlada dve države, odnosno njihovih ovlašćenih organa, Ministarstva odbrane, a u cilju doprinosa razvoja celokupnih bilateralnih odnosa dve države kao i miru i bezbednosti.
Pred vama je takođe Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Grčke o saradnji u okviru Atinskog multinacionalnog, strateško-pomorskog koordinacionog centra. Stupanjem na snagu ovog memoranduma uspostavlja se pravni osnov o saradnji između vlada Srbije i Grčke i njihovih ovlašćenih organa u okviru Atinskog multinacionalnog, strateško-pomorskog koordinacionog centra u oblasti transporta za koju ugovorene strane budu zainteresovane. O odnosima između Grčke i Srbije, ne treba trošiti reči i prijateljskom stavu koji Vlada Republike Grčke ima prema nama ali isto tako i stavu koji Vlada Republike Srbije ima prema Grčkoj.
Pred vama je takođe i Memorandum sa vladama Republike Srpske o saradnji u oblasti vazduhoplovstva. On je potpisan u Beogradu 10. novembra 2017. godine. Tokom 2016. godine pojavila se potreba zaključivanja ugovora kojim bi se dao pravni osnov za saradnju dve vlade, ali direktno i neposredno saradnjom Ministarstva odbrane Republike Srbije sa helikopterskim servisom Vlade Republike Srpske. Na ovaj način saradnja bi se ogledala između ostalog i u razmeni dokumentacije i opreme, školovanju i obuci pilota, međusobnom angažovanju stručno-letačkog i vahduhoplovno-letačkog osoblja kao i pružanje usluga održavanja i remonta helikoptera i helikopterskih motora.
Dame i gospodo narodni poslanici, nalazi se i Sporazum sa Vladom Rumunije o saradnji u oblasti odbrane koji je potpisan 4. decembra 2017. godine i predstavlja opšti ugovor o saradnji u oblasti odbrane kojim se daje pravni osnov za bilateralnu saradnju u svim oblastima za koje Vlada Republike Srbije i Rumunije, odnosno njihova ministarstva odbrane budu zainteresovana. Do sada je bio na snazi Sporazum između Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Rumunije o saradnji u vojnoj oblasti koji je potpisan u Beogradu 27. oktobra 1997. godine. Želim da naglasim da se saradnja u oblasti odbrane sa Rumunijom može oceniti kao veoma dobra uz mogućnost njenog daljeg intenziviranja i unapređenja, te da je za ostvarivanje svih oblika saradnje prvenstveno neophodno uspostavljanje pravnog okvira saradnje koji se operacionalizuje donošenjem predloženih zakona o potvrđivanju bilateralnog međuvladinog sporazuma.
Poštovani narodni poslanici, pozivam vas da podržite napore Vlade Republike Srbije i Ministarstva odbrane i da se predloženim zakonima dodatno uredi i unapredi sistem odbrane u svim njenim segmentima kao i rad BIA, ali isto tako da ispunimo svoje međunarodne obaveze zaključenih ugovora i nastavimo angažovanje u multinacionalnim operacijama i ove godine tako što ćemo usvojiti predložene zakone i odluke. Zahvaljujem vam se na pažnji i velikom strpljenju.

Želim da se zahvalim na primedbama i na pažljivom čitanju ovog obimnog materijala.
Želim da kažem, da bi i naša javnost znala, ni u jednoj mirovnoj operaciji Vojska Srbije nije uključena u bilo kakve sukobe, niti ima misiju nametanja mira. Ona ima isključivo misiju očuvanja mira. Mi nigde nemamo borbene sastave. Uglavnom su to ili štabski oficiri, ili brinu o bezbednosti naših jedinica i, naravno, najveći broj jesu sanitetski oficiri i oni koji se bave lečenjem. Kao što znate, recimo, u Centralnoafričkoj Republici imamo poljsku bolnicu nivoa dva, koja je zaista veoma cenjena od svih međunarodnih faktora, svih koji su tamo i insistiraju da budu lečeni baš tamo, kod naših lekara i zaista to služi na čast našoj vojsci. Zato mislim da je dobro da se sa takvom praksom nastavi. Mi ćemo svakako nastaviti sa takvom praksom.
Uostalom, kao što znate, Vojska Srbije ima tri misije – jedna je odbrana zemlje, druga je učešće u mirovnim operacijama i treća je pomoć civilnim organima vlasti u slučaju elementarnih nepogoda, katastrofa, itd.
Kada govorimo o lekarima, na VMA i uopšte o vojnim lekarima, oni imaju obavezu i da vežbaju oružjem i da konstantno odlaze na gađanje, na sve ono što radi bilo koji njihov kolega koji nije lekar a jeste oficir. Između ostalog, i to je razlog zašto imaju beneficirani radni staž. Ali, beneficirani radni staž – ne odlučuje o tome organ u kome se nalaze. Ne može policija ili vojska da odluči ko ima beneficirani radni staž, nego nadležni organ PIO fonda i medicina rada, u to vreme, donosi odluku ko može da ima beneficirani radni staž i iz kojih razloga.
Mislim da svi zajedno delimo zadovoljstvo zbog ove odluke da možemo da sačuvamo najbolje, da možemo da ih sačuvamo do kraja, da ne odu odmah. Vi izražavate određenu skepsu kada je u pitanju bilo kakav oblik privatizacije, ali, isto tako, treba sačuvati onda tog lekara i tog hirurga i tog profesora da ne ode možda negde za šta nije školovan, da ne ode u privatnu kliniku kad može da radi na VMA. Do sada nije mogao, zakonski nije mogao. Mogli ste da mu produžite odlazak u penziju do dve godine, odlukom ministra, i to je to. I posle toga, zdrav čovek, koji je tek u punoj snazi, koji je tek završio sve specijalizacije i ima iskustvo, sve prošao, vi morate da ga sklonite odatle. To je velika šteta.
Drago mi je što ste primetili da je dobro, i to jeste, zaista, nije ni malo kozmetička, to je suštinska promena, što će sada naši vojnici po ugovoru moći da ostaju do kraja, što će moći da ostanu do penzije. Do sada, on dođe u vojsku, recimo, sa 20 godina, postane naš vojnik, prođe sve što treba da prođe i sa 40 godina gotovo, on treba da napusti vojsku. Obučili ste ga, 20 godina života je potrošio, najbolje godine vam je dao i vi sada kažete – Na ulicu. To je loše i prema čoveku, ali loše i za strukturu vojske i loše je za samu vojsku. Takvog čoveka ne možete da nađete na ulici.
Znate, moguće je naći na službi za zapošljavanje. Vi možete da nađete razne obrazovne profile koji traže posao, ali hajde nađite vozača tenka. Nađite nišandžiju. Nema toga na Nacionalnoj službi za zapošljavanje. NJega morate da obučite, ne smete da ga izgubite, u krajnjoj liniji. Vojska Srbije uvek kao i svaka vojska, uvek proigrava sve moguće scenarije, o tome se ne izjašnjava možda u javnosti, ali uvek razmišlja u svemu.
Doprinos svih narodnih poslanika očekujem naravno. Mi smo pokrenuli javnu raspravu po pitanju strategije odbrane, dva važna dokumenta, strategije odbrane i strategije nacionalne bezbednosti i očekujem doprinos svih poslanika da kažu da kada se ta važna dokumenta budu pre nego što dođu u parlament, dok su još u fazi javne rasprave.
Jeste, naša vojska je planski i sistematski namerno uništavana. Daću samo jedan kratak primer, a sigurno ćemo pričati o tome tokom zasedanja. Uništeno je, istopljeno 500 tenkova i haubica. Mogli smo svašta da radimo sa njima, pa i da ih prodamo, ako ništa drugo, ako ništa pametnije nismo mogli da smislimo, mogli smo bar da ih prodamo, mi smo ih istopili, a mogli smo da ih koristimo i za razne druge stvari, naravno.
Obuka je jedna od ključnih stvari u svakoj vojsci i u onoj meri u kojoj nam je uspešna obuka, u onoj meri u kojoj smo u stanju da se nosimo sa stalno novim izazovima, toliko smo uspešni ili toliko smo neuspešni i to je nešto na čemu se zaista u vojsci veoma vodi računa.
Mi razgovaramo kada je u pitanju jedan od zakona kojima ćemo se baviti ovde i reguliše i rezervu, reguliše i vojnu obuku civila. Mi intenzivno razgovaramo sa Ministarstvom prosvete koji su to predmeti, na koje načine bi smo mogli da obezbedimo određena znanja za što širi krug koji bi trebao da se obuči za situacije koje mogu da nastupe. Dakle, upravo radimo na tome i to je jedna od stvari koje je ovo ministarstvo odmah počelo da radi, čim smo počeli da radimo u ovom sastavu.
Po pitanju dokapitalizacije, ne privatizacije, dokapitalizacije, 49% nije privatizacija, privatizacija je 51%, ovo je dokapitalizaicja. Postoji, videćete u zakonu, postoji jedan vrlo ozbiljan mehanizam ko može da bude potencijalni investitor. Na kraju, kada dođe do toga, Ministarstvo odbrane posle vrlo rigoroznog kriterijuma mora to da predloži Vladi, a tek onda Vlada mora to da usvoji.
Dakle, ne može tek tako da se kupi, ne može na tržištu da se kupi. To nije na tržištu, to nije automobil. Ne može sada da vam dođe, ne znam, izvinite na primeru, Bedžet Pacoli, dođe i kupi, ne može da kupi. Ne može da kupi zato što ne bi prošao bezbednosne, ne može zato što ne bi prošao bezbednosne provere, ne može da prođe.
(Vojislav Šešelj: I onda bi reli – To je diskriminacija.)
Nije, bezbednosne provere su takve, a ja sam siguran da teško da bi mogao da kupi tako nešto. Dakle, ne može. Vrlo se vodi računa o tome.
Imate sada, ovo što ste naveli primer Garde. U toku je reorganizacija naših jedinica i razmišlja se i o drugačijem pristupu i kada je Garda u pitanju, u smislu borbene jedinice. Hvala.

Odmah da vam kažem da ni jedno ovlašćenje načelnika Generalštaba nije umanjeno, niti se povećavaju ovlašćenja ministra odbrane. Dakle, isto kao što je do sada mogao da unapredi do nivoa kapetana, načelnik Generalštaba će to moći i dalje, a ministar odbrane, kao što je to do sada mogao, dakle, bez bilo kakve promene, do čina pukovnika. Tako je bilo i tako će biti do sada. Ne znam zašto ova priča, jednostavno nije tako.
Inače, da znate, da bi se neko unapredio u Vojsci postoji ozbiljan niz obaveza koje morate da izvršite, dakle, čitav niz načina kako se dolazi do toga, posle koliko godina, na koji način, to je vrlo precizno i ne može niko da vas unapredi, kao što mislite da je odluka ministra ili odluka načelnika Generalštaba. To je ozbiljan proces.
Između ostalog, da biste, evo samo kao jedna od stvari, pored pretpostavke da ste ispunili – da imate odgovarajuću školu, pa da posle toga imate odgovarajuće godine službe, pa odgovarajuće ocene, pa da se ističete u službi na odgovarajući način, pa da ste bili na formacijskom mestu koje je više od vašeg čina određeni broj godina da biste prešli u viši čin.
Sve to da sad uradite, morate da prođete kroz Savet za upravljanje ljudskim resursima koji se nalazi u okviru Generalštaba i morate da prođete kroz Savet za kadrove koji se nalazi u okviru Ministarstva odbrane, pa kad sve to prođete, onda dođete do načelnika Generalštaba ili ministra odbrane koji vas unapređuju u viši čin. Dakle, to ne može da bude arbitrarno ni na koji način.
Evo, u Skupštini imamo i generale koji znaju da to ne može tako. bilo je slučajeva da se politika tako ponaša i unapređuje ali to jednostavno nije naša praksa i mi to ne radimo.
Tačno, treba veći broj ljudi da uđe u sastav naše vojske da bismo mi bili zadovoljni, da bi popuna bila odgovarajuća. Treba. Nedostaju nam vojnici, nedostaju nam podoficiri, na prvom mestu vojnici.
Dva su razloga suštinska. Jedan je – zemlji je ekonomski bolji, plate su veće, u državnoj upravi plate su manje. I, naravno da se mlad čovek opredeljuje za posao koji je lakši, u kome ne mora da nosi oružje, u kome ne mora da razmišlja koliko je opasno to što radi, na kome je često izložen ozbiljnim zahtevima koji mogu da ugroze i njegovo zdravlje. Znate, nije lako biti vojnik, to je jedan od najčasnijih, ali i najtežih profesija koje možete da izaberete. Ako za isti novac, ili malo manji ili malo viši novac možete da nađete neko drugo radno mesto, pa, možda ćete ga i naći.
Da bi to prevazišli morate da napravite jedan zajednički napor cele države, celog društva, ne samo Ministarstva odbrane. Zato smo krenuli u stambenu izgradnju za pripadnike bezbednosnog sektora. Zato što kažeš – dobra plata je takva kakva jeste, ali imam veliku šansu da dobijem i stan koji nikad ne bih mogao da isplatim od plate koja je i mnogo veća od tog stana.
Pa, onda omogućite, kao što su, evo recimo, uveli smo sada pravilo da dobijate solidarnu pomoć kada vam se rodi dete. Pa smo omogućili više nego ikada do sada da i naši vojnici sa svojim porodicama mogu da idu u naša odmarališta i to ne samo po regresiranim cenama, nego to da to snosi Ministarstvo odbrane. A da ne govorimo koliko smo unapredili vojsku, koliko smo je naoružali. Ovo nisu ona vremena kada vojska nije nabavljala ništa.
Znate, jedini način da MIG-ovi o kojima govorite ne lete jeste što se modernizuju, pa kad se nešto modernizuje to ne leti, nego donosite nešto novo u njega, biće još bolji, biće na nivou četiri plus, nešto što nismo imali.
Naravno da to od 2000. do 2012. godine nikom nije smetalo. Tad ste mogli, imali ste 12 godina da nabavite da lete najbolji na svetu, da kupite „fantome“… niste to uradili. Što niste to uradili? Što niste tad napravili vazduhoplovstvo koje sjajno leti? Niste se bavili time.
Kad govorite o medicinskoj struci, samo da vam kažem da ste u vreme vaše vlasti rasformirali šest sanitetskih odreda. Šest sanitetskih odreda su rasformirani. Mora da postoji vojno zdravstvo, između ostalog, zato što vojno zdravstvo treba da se brine o našem stanovništvu, ne samo o našoj vojsci o kojoj se brine neprekidno. Mi imamo 113.000 osiguranika i oni se brinu o njima, kao što moraju da se, sanitetlije, brinu o stanju našeg vojnika sada u kopnenoj zoni bezbednosti. Koga ćete da pošaljete, civilnog lekara? Poslaćete sad nekog iz Beograda ko nije ni na koji način prošao vojnu obuku, ali vi ćete ga poslati da bude u kopnenoj zoni bezbednosti da se tamo bavi malo, kako to izgleda. Dakle, to se ne radi. Naravno da mora da postoji.
Znate, ovo kada govorite, i to jeste zlonamerno, ja razumem političke motive ali jeste zlonamerno, to da se civili mogu postavljati, da će sad civili postajati komandati brigade itd. Prvo da vam kažem da taj član glasi - Ministar odbrane određuje formacijska mesta u Ministarstvu odbrane. Tu nemate nijednu brigadu, tu nemate nijednu vojnu jedinicu i drugi deo, a na predlog načelnika Generalštaba ova formacijska mesta određuju se u Vojsci Srbije. Dakle, načelnik Generalštaba određuje.
Sad odmah da vam kažem šta je to, to je kad vam treba pravnik, pa nemate recimo oficira koji je položio pravosudni ispit a treba vam pravnik, nemate građevinca, nemate finasistu, nemate možda baš medicinara, dakle to su one stvari gde možete da postavite. Pa, ne možete vi da postavite u trupu, ne možete da postavite nikog ko komanduje. Naravno da ne možete to da uradite, ali hajde neka bude samo da lošije izgleda ovo što mi radimo. Dakle, kao što vidite, zakoni su pisani da se unapredi funkcionisanje Vojske Srbije.
Kada je u pitanju BIA, sve ovo o čemu se govorilo dešava se nakon što se sprovede upravni postupak, nakon što se sprovede. Ko će da ocenjuje, izvinite, a ko će da nagradi zaposlenog? Ko? NJegov šef ili komisija? Pa, naravno da će njegov šef. Ko će u BIA da primi čoveka nego onaj ko vodi BIA? Ko će to da radi? Hoćemo da imamo, ne znam, nekakvu komisiju koja će se sastojati od nevladinih organizacija koja će da određuje ko je čovek godine u BIA, pa ćemo da ga nagradimo. Ne može tako. Naravno da će odlučivati čovek koji je odgovoran za to i naravno da je on za rezultate rada i naravno da treba da mu se omogući da može da bira svoje saradnike i naravno da BIA ima svoje specifičnosti, kao što ih ima i policija, kao što ih ima i Vojska.
Ne može da bude da je to prijem kao i svaki drugi. Nije prijem kao i svaki drugi. Čim morate da prolazite rigorozne bezbednosne provere već nije prijem kao i svaki drugi. Hvala.

Hvala.
Znate, da nam niste ostavili milijarde dugova, možda smo i mogli da kupimo na slobodnom tržištu, da ne moramo da dobijemo ništa ni od koga. Imali ste 12 godina da kupite avion koji leti, da kupite avion koji ne leti. Nije vam palo napamet da kupite bilo šta slično.
(Zoran Živković dobacuje s mesta.)
Dakle, kada se avioni modernizuju, naravno da ne lete.
(Predsedavajući: Nemojte da dobacujete, molim vas.)
A sada, svi do jednog koji su došli u našu zemlju leteli su.
Molim vas da ukoliko možete smanjite nestrpljenje našeg poslanika, on je toliko uzbuđen zbog ovog što sluša, ali razumem i ako ne možete.
(Predsedavajući: Izvinjavam se ministre. Molim narodnog poslanika Živkovića da ne dobacuje sa mesta.)
Dakle, bilo bi zanimljivo, evo, zbog naše javnosti da saopštimo, da je recimo Republika Hrvatska kupila eskadrilu F16 Barak, avione koji su leteli četiri puta više nego migovi koje smo mi dobili i platili su ih 500 miliona dolara, samo da biste razumeli koliki je iznos zapravo naše donacije i koliko smo dobili. Znate li da samo jedna raketa koja bude ispod tog krila košta više od milion dolara, i to smo dobili. Znate li da piloti koji se obučavaju na tim migovima, da njihova obuka košta dva miliona dolara i da smo, između ostalog i to dobili.
Dakle, dobili smo vrhunske avione, dobili smo ih za izuzetno malu količinu novca, dobili smo avione koji lete, koji su doleteli, avioni koji su mogli da lete kada su došli na naš aerodrom, a mi radimo i remont i modernizaciju. Žao mi je što vam smeta što modernizujemo avione. Ne možemo da ih modernizujemo dok lete. Znate, kada lete u vazduhu onda je dosta komplikovano popravljati ih i dosta komplikovano je ubacivati novi radar. Ipak moraju da se spuste na zemlju i nešto mora tako da se uradi, dakle, da to razjasnimo.
Ne bi bilo loše, to je jedino što sam ostao dužan, sve ovo ostalo ste vi odlično razumeli, samo nećete da razumete naravno, jeste priča o dokapitalizaciji. Teško je reći za Rusiju da ne vodi računa o svojoj odbrambenoj industriji i jako je teško reči za Rusiju da joj ko zna ko ulazi u odbrambenu industriju. Samo da znate da su pre nekoliko nedelja privatizovali kalašnjikov. Dakle, potreban je novac, potrebno je znanje, potrebna su tržišta i sve pametne države to rade. I mi smo pametna država. Hvala.

Hvala lepo.
Zahvaljujem se na trudu i naporu da se iščita ovaj obimni materijal i da se daju odgovarajuće primedbe i, shodno tome, hoću da kažem kako mi vidimo tematiku o kojoj ste govorili.
Znate, svaki fakultet mora da bude deo nekog univerziteta. Postoje slučajevi gde ne mora, ali priznaćete da Vojna akademija kao fakultet zaslužuje da bude deo univerziteta. Upravo zato je formiran vojni univerzitet. On već funkcioniše i on već radi.
Šta je ono što je najvažnije kada je u pitanju vojni univerzitet? To je da mi na taj način možemo da obučimo, odškolujemo profesore taktike, strategije, operatike i komandovanja. Ni jedan drugi univerzitet to ne može da vam da. Ne postoji univerzitet na kojem možete da završite strategiju. Dakle, moramo da imamo naš univerzitet i to je univerzitet odbrane.
Da li ćemo praviti mešoviti, to je stvar odluke. Dakle, mi imamo vojnu gimnaziju u ovom trenutku. Imamo srednje, stručne vojne škole koje nam obezbeđuju podoficirski kadar i koji nam obezbeđuju specifična zanimanja. To vam je, recimo, mehaničar za radare. Gde ćete vi to da nađete? Imate ga tu ili ga nemate nigde.
Da li ćemo praviti mešovitu, u smislu da ćemo spojiti vojnu gimnaziju sa srednjom stručnom vojnom školom, to je pitanje. Ne mogu sada da vam dam odgovor na to, ali hoćemo da predvidimo mogućnost. Ako mislimo da treba, evo prilike da to i uradimo. Znači, neće se sada praviti. Jednostavno, nemam odgovor na to pitanje, ali postoji mogućnost da se to i desi, a u ovom trenutku imamo ove dve forme organizovanja – vojnu gimnaziju i srednje stručne vojne škole.
Znate, ako imamo strah isključivo od stranog ulaganja, zato postoji mogućnost odliva informacija, a da li mislite da ne može da bude odliv informacija od naših državljana? Priznaćete da i po neki naš državljanin, pa i naš investitor može da bude pripadnik strane službe i da i te kako radi za strance, tako da ne možemo da polazimo od toga.
Uostalom, znate, za Ustav za koji ste i vi glasali na referendumu, i ja sam glasao za taj Ustav, jeste Ustav koji kaže da proces… (Isključen mikrofon.)

Dakle, proces privatizacije društvene svojine mora da se završi. Ako se ne varam, to je član 80. Dakle, mora da se završi.
Sada mi u nekim fabrikama imamo, mislim da je u pitanju baš „Zastava“, ima 26% društvenog kapitala… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem se na primedbama i sada samo da to malo pojasnimo.
Što se tiče nadležnosti direktora BIA nema ni jednu novu nadležnost, ista su mu od osnivanja Agencije i ima iste nadležnosti kao što je imao i do sada. Potpisuje rešenja zato što kao i u bilo kom drugom organu direktor potpisuje rešenja. Naravno da ne može da zaposli koga hoće. Postoje procedure, vrlo je precizno određeno ko ispunjava određene kriterijume. To što to ne stavljate u oglas i ne pravite od toga javnu stvar, to je druga stvar, ali sve je vrlo jasno i predviđeno unutar samog organa, a organ se kontroliše, kao što znate, između ostalog, i od strane ovog parlamenta.
Što se tiče odbrambene industrije Srbije, znate, novac se traži, kapitalizuje se onda kada nešto vredi, kada nešto imate. Da smo to radili 2012. godine ne bi dobili ništa. Godine 2012. samo da vam kažem, odbrambena industrija Srbije je imala ugovorenih poslova u vrednosti od 154 miliona dolara. Ove godine ima ugovorenih poslova u vrednosti od 713 miliona dolara i zaposleno preko 3.500 ljudi više nego te 2012. godine. Dokapitalizaciju tražite kada ima vrednosti. To je kao da ste prodali aerodrom 2012. godine, taman tako biste zaradili, a pogledajte koliko se zaradilo danas.
Znate, moramo da budemo realni, jesmo li sigurni da će uvek prilike u svetu, na ratištima biti ovako, uslovno rečeno, povoljne za našu odbrambenu industriju Srbije? Da li će se baš uvek tražiti ovaj proizvod i program koji mi imamo ili treba da se pripremimo novcem i iznad svega tehnologijom do koje ne možemo da dođemo na drugi način i da se spremimo za neku sledeću stepenicu, za neko sledeće vreme?
Danas, kao što vidite, ratovi koji su sada aktuelni, pričamo o industriji naoružanja, ne može tu da se bude mnogo fin, to je tako jednostavno, vi prodajete nešto što nije baš najlepša stvar na svetu, prodajete sredstvo koje će ubiti drugo ljudsko biće, ali to je tako, zato to postoji, su u tehnološkom smislu vrlo primitivni. To su neobučene velike armije koje troše velike količine municije. Mi proizvodimo municiju. Mi smo na prvom mestu municijaška proizvodnja. Da li će biti tako i za 10 godina? Ne znam, ali zato moramo biti spremni sada da dođemo do novca i tehnologije koja će nas spremiti za 10 ili 20 godina. To je ono što treba da znamo i da razmišljamo.
Što se tiče tajnosti podataka, samo da vam kažem da je u prošlom rešenju zakona ovako je glasila norma – tajni podaci koji se odnose na sistem odbrane označeni kao podaci od interesa za nacionalnu bezbednost i sistem odbrane prema odredbama ovog posebnog zakona štite se u skladu sa zakonom. To je sve. To znači da je moglo da bude bilo šta, a sada je sve precizirano, vrlo precizno rečeno šta to može da bude.
Dakle, sami sebi smo u tom smislu vezali ruke i odredili šta je to tačno, koji su to podaci. Da smo hteli da podaci budu široki i da niko ne može da nas kontroliše ostavili bismo staro rešenje. Tako da sam očekivao tu podršku, a ne kritiku, ali dobro. I to je u redu.
Što se tiče obaveze vojne policije da uhapšena lica predaje civilnoj policiji, nije to naša odluka. To je ZKP. ZKP donosi, uređuje nadležnosti tužioca, a tužilac je taj koji nama naredi gde mi vodimo uhapšena lica ili ne. To nema nikakve veze sa našom odlukom i nema veze ni sa ovim zakonom. Dakle, ZKP je zakon koji reguliše ovo ponašanje, nikakav drugi, i to nema nikakve veze sa nama. To je verovatno samo pitanje nerazumevanje.
Što se tiče Inspektorata, na čelu Inspektorata nalazi se general. Na svako generalsko mesto ukaz o imenovanju generala na generalsko mesto mora da potpiše predsednik Republike tj. vrhovni komandant. Dakle, nema mogućnosti da to prođe bez, kao što vidite, striktne civilne kontrole. Ministar odbrane predloži, vrhovni komandant tj. predsednik Republike to prihvati ili ne prihvati zato što je general u pitanju. Nema drugog načina.
To što ste vi tražili, a vi ste eksplicitno rekli da predsednik Republike odlučuje o tome, niko drugi ne može da odluči o tome, to je jednostavno tako. Naravno, inspektor o onome što radi obaveštava ministra odbrane i predsednika Republike. Dakle, u potpunosti je ispoštovana upravo takva procedura. Hvala.