Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je prilika da vam se po prvi put obratim i da kažem da moram priznati da sam očekivao da ćemo imati jedan opšti konsenzus kada je ovaj zakon u pitanju, jer jako je teško osporiti svrhu ovog zakona. Ovo je posle decenija i decenija nebrige zakon koji će konačno efektno rešiti potrebe naših pripadnika službi bezbednosti.
Dosta je teško naći argument da budete protiv njega. Dosta je teško. Možete da tražite njegovo popravljanje, njegove ideje, ali u istom govoru vi kažete - to je uvođenje pripadnika službi bezbednosti u dužničko ropstvo, a onda kažete – ali da date to isto prosvetarima, zdravstvu, itd. Pa, čekajte, šta hoćete sad? Jel to dobro ili loše? Jel to dužničko ropstvo ili je to pomoć? Jel to pozitivna diskriminacija ili je to nešto što je katastrofa, jako loše za sve ljude?
Znate, kada osećate tu gorčinu i jed što za 12 godina svoje vlasti niste uspeli da uradite ovakav jedan mali zakon, koji ste mogli da uradite u vreme kada ste imali daleko više novca, onda imate samo tu gorčinu, koju emitujete prema svakom ko nešto radi i ko stvara.
Ne znam koliko je stanova tada deljeno po opštinama i pravljeno po opštinama, o kojima su govorili prethodni poslanici, ali znam da je bilo toliko mali, da ih nije bilo.
Znate, da i to razjasnimo, u Beogradu će biti cena koja je rečena, više nego jasno. Dakle, maksimalno 550 evra, jer imate PDV od 10%. Sa PDV-om to računate i imaćete najpovoljnije moguće uslove i da razjasnimo još jednu vrlo važnu stvar i molim vas da svi vodimo računa o tome. Ovo nisu nikakvi jeftini stanovi, ovo nisu nikakvi socijalni stanovi, ovo su stanovi koji se rade u skladu sa najvišim standardima, a biće isporučeni pripadnicima službe bezbednosti prema najpovoljnijim mogućim uslovima. Ovo se ne gradi nikakva socijala, ovo se grade vrhunski stanovi za vrhunske ljude i od države koja brine o njima.
Pričaćemo još, samo vas molim da, koliko god možemo, pričamo o zakonu. Ako ne možemo, tu smo i za politiku, šta da radimo. Hvala.

Znate, ovaj projekat pomoći svim pripadnicima struktura bezbednosti je osmislio predsednik Vučić i insistirao na tome da moramo da nađemo mehanizme da svim pripadnicima bezbednosnih struktura pomognemo, da im život učinimo lakšim i da im pokažemo koliko smo zahvalni za to što rade. Mogli su to i pre njega da urade drugi predsednici Republike, drugi vrhovni komandanti. Napamet im nije palo, a živeli su u ekonomskom smislu u boljim vremenima za Srbiju, u vreme kada su bili miljenici celog sveta, kada su se zaduživali za šta hoćete. Mogli su jedan kredit da uzmu i za ovo, ne bi im bio ni prvi, ni poslednji. Nisu hteli da ga uzmu. Sada slušate kako smatraju da ovo treba proširiti na čitavu Srbiju, svi to treba da dobiju, ali sa druge strane, nije loše da osudimo ovaj zakon, da je on loš, da je dužničko ropstvo itd, ali neka ga uzmu svi u drugoj ili trećoj rečenici.
Znate, postoje određene specifičnosti zašto baš pripadnici bezbednosnih struktura. Znate, oni imaju i beneficirani staž sa nekim razlogom, jer rade posao koji je ne manje odgovoran od bilo kog drugog posla, ali je specifičan i zbog te specifičnosti ima određene privilegije, baš kao što ima određene teškoće, i to je lako razumeti. Samo ako nećete, samo ako mislite da sad treba da svađate pripadnike bezbednosnih struktura sa svim drugima, kao oni uzimaju nešto od vas. Oni će ovo platiti, platiće manje, biće daleko povoljnije nego što je bilo na tržištu, ali će učestvovati u tome. Država će pomoći i oni će učestvovati u tome.
Nemojmo da pravimo stalnu podelu u našem narodu, stalno da ih svađamo, stalno da okrećemo jedne protiv drugih. Nema razloga. Ovo se radilo i ranije, samo sada konačno imamo čoveka koji vodi državu, koji ima osećaja i razumevanja za one kojima je pomoć potrebna i hoće da im pomogne.
S jedne strane govorite – odlaze iz vojske, odlaze iz policije, a kad hoćemo da nađemo načina da ne odu iz vojske i policije, onda kažete – to je neprihvatljivo, to ne treba raditi.
Ovo je deo paketa i tako ga treba doživljavati. Hvala.

Samo kratko.
Član 8. stav 7: „Ministarstvo nadležno za poslove finansija bliže propisuje uslove pod kojima se vrši raskid kupoprodajnog ugovora, kao i način utvrđivanja i isplate tržišne cene preostale vrednosti“. Šta nije jasno?
Potpuno je jasno koje ministarstvo će to da radi. Ono će odrediti na koji način će to da radi. Evo, samo da vam kažem da to nije nikakva usamljena praksa. Na primer, kada upišete Vojnu akademiju, vi ste dužni da određeni broj godina nakon završetka Vojne akademije provedete u redovima Vojske Srbije. Ako to ne uradite, platićete ugovornu kaznu, mogu slobodno tako da kažem, zato što niste proveli određeni broj godina na mestu na kome ste trebali da bude. Dakle, nije ništa neobično, nije ništa novo. Postoje vrlo jasna pravila. Država je uložila u vas kroz školovanje, vi ste dužni da joj to vratite. Ako ne vratite vremenom, vratićete novcem.
Tako je i ovde. Država je uložila u vas tako što vam je dala stan ispod svake tržišne cene. Ako ne vratite državi vremenom u kome ćete provesti, jer ona želi da budete tu, ne želi da ostanete bez posla, želi da radite, da budete u bezbednosnim strukturama, a ako to ne uradite, bićete dužni da u skladu sa rešenjem Ministarstva finansija doplatite do pune tržišne cene. Šta je tu sporno? Potpuno je logično.
Imam i druge primere, ali, ovo piše u članu 8. stav 7, tako da mislim da nemamo o čemu da raspravljamo. Hvala.

Znate, po ovoj logici treba ukinuti sve podzakonske akte, nijedno ministarstvo ništa ne treba da donese, nego da svaki zakon do detalja reguliše svaku odluku. Za šta onda služe ministarstva? Ministarstva imaju pravo da donose pravilnike. Ministarstvo finansija će doneti odgovarajući pravilnik. Polazi se od elementarne pretpostavke, od elementarnog načela da se utvrđuje šta je tržišna vrednost stana, to će utvrđivati poreska uprava, a razliku između ove i tržišne vrednosti regulisaće Ministarstvo finansija pravilnikom, na koji način će doći do plaćanja eventualnog penala koji mi naravno ne želimo da se dešava. Ali, to član 8. stav 7. jasno kaže i vrlo precizno to određuje.
Ne piše u ovom zakonu na koji način će Ministarstvo finansija doneti pravilnik. Zna se da ima pravo da donese pravilnik i doneće pravilnik. I ne znam kako bi se sad zakonom svaki pravilnik uređivao? Onda ne bi trebali pravilnici, ne bi trebale uredbe koje Vlada donosi, nego bi sve rešavali zakonima.
To se jednostavno ne radi. Kao što znate, za zakone je dobro da ne budu opterećeni prevelikim brojem normi, ako je ikako moguće, naravno. Postoje stvari koje se jednostavno sprovode na ovaj način, kao recimo do sada Vojska Srbije je imala pravilnik, ima još uvek, na osnovu koga se dodeljuju stanovi. Pa, ne mislite valjda da je u Zakonu o Vojsci predviđeno kako se to radi, nego je regulisano odgovarajućim pravilnikom i to funkcioniše, kao što vidite da funkcioniše. Hvala.

Kao što znate, kad već pitate za prirodu akta, ministarstvo može da donese samo pravilnik, ne može da donese uredbu, uredbu donosi Vlada. Dakle, nemamo drugog akta kojim ćemo ovo da regulišemo, nego na ovaj način. Mi smo ovde u zakonu jasno i odredili do kada će se podzakonski akt doneti, mislim da je to dobro i to ćete svakako znati, ali i dalje ne vidim ni najmanji razlog i ni najmanju potrebu da se insistira da u svakom zakonu svaki podzakonski akt koji imate da ga upišete i uvedete.
Znate li koliko biste imali podzakonskih akata da ste to, recimo, radili na Zakon o vojnom obrazovanju? Zato što se i u Zakonu o vojnom obrazovanju donose različiti pravilnici, kada je u pitanju školovanje, napredovanje u službi i sve ono što proizilazi iz toga. Imali biste zakon od nekoliko stotina članova koji bi bili tako rešeni. Da ne govorim opet o tome što bi, ovako razmišljajući, ispalo da nam Narodna skupština nije ni potrebna, jer Vlada donese, unapred sve uredi, do najsitnijih detalja, donese čak i podzakonske akte, pa šta će onda tu poslanici? Kako će to funkcionisati? Ovo je potpuno ispravno, imate nadležni državni organ, imate o čemu će odlučivati, dati su i elementi kako će odlučivati, koji je to organ i, naravno, koji je to pravni akt koji će iz ovoga proizaći. Mislim da je to potpuno razumljivo, trebalo je samo čitati ovaj zakon i ništa više. Hvala.

Vidite kako plodna rasprava odmah izazove nove emocije i nove ideje. Nije niko podneo amandman recimo na ovo što je poslanik govorio, pa da je rekao stavite to, nego obično je bilo, menja se red rečenica, zarez, briše se, ali evo, vidite kako sad kroz raspravu dolazimo do ideja.
Dalje, sve ovo ovde što slušam, moglo je da bude urađeno u periodu od 2000. do 2012. godine, baš sve je moglo da bude urađeno, a nije urađeno ništa.
Znate, da bi popravili položaj Vojske, da bi popravili položaj bezbednosnih struktura, morate da oporavite državu kao što je Vučić svojom finansijskom politikom uradio i uspeo u tome, a onda morate da popravite i moral, onda morate da vratite vrednosti koje su proterane iz Vojske, morate da vodite računa da vratite nekako i ljude koji su oterani iz Vojske, zato što su bili moralni i zato što su bili ratujući oficiri i podoficiri, a onda morate da razmišljate o tome kako da obezbedite nekome da dobije mnogo povoljniji stan, kako da mu obezbedite mogućnost da zaposli svog supružnika, kako da mu obezbedite da se u Vojsci dobro oseća i da bude tu. To je deo jednog napora čitavog društva, napora koji nije rađen decenijama, odnosno rađen je planski, da bi se ta ista vojska i te iste strukture bezbednosti uništile, da ne bi služile svom narodu i da ne bi služile svojoj državi. Mi sada ispravljamo to što je rađeno i vrlo sam ponosan zbog toga. Nadam se da ćemo to uraditi veoma brzo, naravno, neuporedivo brže nego decenije koje su prošle u kojima se to svakako nije radilo i naravno da ćemo to raditi kroz svoju državu, da će to biti vlasništvo naše države i naravno da će to država uraditi kao što država subvencioniše.
Kada su banke u pitanju, znate da ćemo raspisati javni poziv i to vam je ovde rečeno i objašnjeno i tako ćemo dolaziti do finansijskih sredstava. Ovde je država ta koja pomaže i kao takva svakako da pokazuje veliku brigu prema svojim pripadnicima bezbednosti.

Hvala.
Znate, dosta je teško slušati stalno iste napade koje stalno morate da objašnjavate istim brojevima koji su, jednostavno, nepristrasni i ne mogu da lažu. Prosečna plata profesionalnog vojnika, kada smo mi preuzeli odgovornost za upravljanje ovom zemljom 2012. godine, bila je 33.308 dinara, a danas je 39.191 dinar. Da li je dovoljno? Nije. Da li je više nego što su imali? Jeste. Da li smo manje zaduženi? Jesmo. Da li se zadužujemo za plate? Ne zadužujemo se. Ne zadužujemo se, kao što su oni govorili na sednici Vlade, imate stenografske beleške, kada im predsednik Vlade Mirko Cvetković kaže: „Nemojmo, ljudi, da uzmemo kredit za penzije, uništićemo državu“, oni kažu: „Ćuti, šta ti znaš?“. Naravno da uništavaju državu i naravno da to rade.
Da li ima više uniformi? Ima. Da li ima više hrane? Ima. Da li ima više oružja? Ima. Da li su bolje plate? Jesu. Da li je dovoljno? Nije, nastavljamo da radimo.
Kažete da je 19.000 ljudi tražilo stan. Pa, ti ljudi su se rodili juče? Sada su se rodili i sada nemaju stan, a imali su stan 12 godina za vreme vlasti DOS, a sada više nemaju stan? Pa, zašto im tad niste rešili stambeno pitanje? Zašto tad niste nešto uradili da tih 19.000 ljudi, ili koliko već kažete da ih ima, da dobiju na ovaj način stambeno pitanje?
Nemojte da se hvalite Stepom Stepanovićem. Pogledajte cene u Stepi Stepanoviću, a pogledajte ovo što mi nudimo? Pogledajte koliko su oni platili svoj kvadrat u Stepi Stepanoviću i pitajte ljude koji žive tamo kakvih problema imaju – zašto im nije ugrađena odgovarajuća kanalizacija, zašto im do dana današnjeg nije završena signalizacija saobraćajna, zašto do dana današnjeg nemaju odgovarajuće priključke? To ih pitajte i pitajte ih koliko su platili taj kvadrat, a ovde će koliko platiti?
Dakle, i te kako postoji razlika i ja sam ponosan na tu razliku i svaki put ćemo brojevima demantovati ovo što slušamo. Hvala.

Kako predsedavajući kaže, ja se izvinjavam, ja nisam vlast ovde. Kako kaže predsednik ja to moram da slušam. Hvala.
Dakle, tačno, mi pričamo ovde, samo ne pričamo o zakonu, to je tačno, pošto zakon očigledno nije nikom zanimljiv, ili veoma malom broju i hvala izuzecima kojima je ovaj zakon zanimljiv.
Tačno, mi pričamo o ljudima koji su imali u vreme vlasti DOS imali daleko manje plate. Da, pričamo o ljudima koji nisu imali ni najmanju nadu da će im se na bilo koji način rešiti stambeno pitanje u vreme vlasti DOS-a.
Da, pričamo o ljudima koji nisu imali uniforme, pričamo o ljudima čiji je materijalni položaj bio daleko niži. Da, pričamo o ljudima koji su zbog svog stava, zbog svog patriotizma bili proterivani iz Vojske. Da, pričamo o tim ljudima. Pričamo o ljudima koje su zbog toga otpuštali. Pričamo o ljudima koji nisu imali baš nikakvu nadu.
Sada govorimo o ljudima o kojima država ponovo brine, o kojima država sada ponovo vodi računa i pravi sistem, kao nekada. Setićete se, onaj sistem kome je svaki civil zavideo. Kada jednom uđete u Vojsku, do kraja svog radnog veka, pa i posle, neko brine o vama i vašoj porodici. To je efikasno uništeno. Mi to sada vraćamo. Mi sada vraćamo sistem koji brine o ljudima. Da, mi pričamo o ljudima.
Žao mi je što se ovde ne priča o zakonu, žao mi je što se ne priča o rešenjima, žao mi je što se ovo koristi samo za, ako je moguće neki politički obračun, i to je sve što može da se uradi, ali brojevi su opet neumoljivi. Plate su veće nego što su kad bile. Da li je dovoljno? Nije. Da li će biti bolje? Hoće. Hvala.

Valjevo je svakako grad od značaja, koji ne može da bude zaobiđen i možete sa sigurnošću očekivati u sledećoj raspodeli, kada se lokalna samouprava bude prijavila i stavilo na raspolaganje ono što lokalne samouprave treba da urade. To sa sigurnošću možete očekivati, jer znam da postoji potreba.
Znate da smo imali projekat onih montažnih kuća. Jedna od ideja je bila da se rade kuće za pripadnike naše Vojske, pa se od toga odustalo, ali ono što hoću da kažem jeste da postoji interesovanje. Interesovanje će biti zabeleženo. Vodi se računa. Valjevo je svakako veoma važno. Hvala.

Samo kratko.
Po Zakonu o upravnom postupku državni organi su dužni da pribavljaju sva dokumenta o kojima se vodi službena evidencija. Tako da, ako se to ne uradi onda bar znamo ko je odgovoran. Tu sada ne možete nikada preuzeti stopostotnu odgovornost, ali predviđeno je da će naši organi, konkretno Ministarstvo odbrane, dakle mi ćemo pribavljati dokumenta o kojima vodimo službenu evidenciju.
Ostao sam dužan, evo sada koristim priliku, za Prokuplje i Šabac. U Prokuplju je traženo 281 vojno lice, govorim samo za Vojsku, nema rešeno stambeno pitanje, a za Šabac to je 87 lica. To jesu brojevi koji garantuju ekonomsku isplativost u smislu da ima razloga da sednemo sa lokalnom samoupravom i da radimo na tome naravno sve faze.

Ne možete da kupite jedan od ovih stanova ukoliko već imate jedan od stanova. Znači, ukoliko već imate rešeno stambeno pitanje ne možete da konkurišete za ove stanove, nećete ih dobiti. E sad, postoji jedina mogućnost ukoliko imate neadekvatno rešeno stambeno pitanje, znači, morate da vratite taj stan Ministarstvu, pa onda za razliku možete da učestvujete u tome.

Vidite, stvar je vrlo jednostavna, ako je to sve tako loše, ljudi se neće prijaviti, neće kupovati stanove, mi ćemo snositi političku odgovornost zbog svega toga, i stvar je jednostavna. Ali, kao što vidite, 19.000 prijavljenih kaže – nije baš tako, negi kaže – baš mislimo da je povoljno i da bi bilo dobro.
Što se tiče same cene, evo kada govorite o Kraljevu, prvo da razjasnimo još jednu stvar. Vojnici i policajci nisu nezaposleni, oni su zaposleni, rade, imaju plate, i ne možemo o njima govoriti u toj kategoriji, baš kao ni vojni penzioneri, oni takođe imaju svoju penziju. Što se tiče visine, mi smo rekli do 500 evra bez PDV - do. To ne znači u Kraljevu, to znači imate materijal koji je fiksna stvar, i materijal vas košta u Kraljevu, Beogradu, ili Novom Sadu potpuno isto, ali sve ostalo vas košta drugačije, infrastruktura, komunalije, takse itd.
Tako da, tu se pravi svakako ta razlika. U Kraljevu, kao što znate, i Čačku, nije poslanik tu iz Čačka, 30 godina vojska nije delila nijedan stan. Ovo će biti velika stvar da se to uopšte desi i da se ovo promeni. Dokle god bude zainteresovanih iz redova vojske i policije i BIA, mi ćemo nastaviti ovo da radimo. Mi smatramo da je ovo jako važno.
Što se tiče banaka, da vam kažem, evo, za Vojsku, mi sada radimo sa bankama kao vojska, ne kao vlada, nego kao vojska, obezbedili smo određen povoljnosti za naše pripadnike i svake godine, prosečno, blizu četiri miliona evra ode na kreditiranje, da imamo još 40 miliona evra, naši pripadnici bi uzeli tih 40 milina evra. Dakle, zaista je veliko interesovanje, i to dobro funkcioniše. Nema razloga da ne funkcioniše i ovo veoma dobro i možete biti sigurni da će veoma dobro funkcionisati.

Vojska nam je baš kao i sve službe bezbednosti potrebna uvek i u miru i kada nije mir, jer nema zemlje, nema organizovane stabilne, sigurne zemlje koja nema snažne strukture bezbednosti, nema funkcionisanja, uređenog društva bez snažnih struktura bezbednosti.
Sve što uložite u strukture bezbednosti višestruko se vraća. Vraća se kroz kvalitet ljudi koji brinu o našoj bezbednosti, vraća se kroz stabilnost koju imate u jednoj zemlji, a bez stabilnosti ne možete imati ni ekonomski razvoj, ne možete imati ni politički razvoj, ne možete imati ništa ukoliko nemate sigurnu i stabilnu zemlju.
Sa pravom ste spomenuli taj slučaj, to nije slučaj, nego jedna bahatost DOS-ovske vlasti koja je vojnim penzionerima oduzela milijarde, odbijajući da poštuje odluku Ustavnog suda i da Aleksandar Vučić sada kao predsednik Vlade je insistirao i preuzeo obavezu i tada je izdao nalog i meni kao resornom ministru u to vreme, da nađemo način da se dogovorimo sa vojnim penzionerima da ne idemo na sudove, da izbegavamo sudske troškove, ali da platimo ono što im se duguje.
Platili smo im ono što im se duguje. Dug koji nismo mi napravili, ali Aleksandar Vučić je našao načina da vrati dugove koji su drugi pravili. Zahvaljujući takvoj politici, obnavljamo vojsku, zahvaljujući takvoj politici možemo da kupimo i da remontujemo i migove i sve druge sisteme koji su nam potrebni, ali možemo i da se posvetimo svakom pojedinačnom čoveku u svim našim strukturama bezbednosti, da mislimo i o njegovom stanu i o školovanju i o lečenju, da vodimo računa o tome kakvu uniformu ima, kakve čizme ima. Od sitnijih do krupnih stvari, ali vodimo računa. Tako se ponaša odgovorna vlast i hvala što ste to primetili.

Kada su u pitanju vojni penzioneri, to je vrlo važno da znamo. Dakle, imamo jednu kategoriju ljudi koji su došli iz bivših republika SFRJ, koji su proterani na razne načine, povlačili se sa svojom vojskom, ali isto tako imate značajan broj vojnih penzionera koji su radili na prostoru Srbije, koji su proveli svoj radni vek ovde, selili se sa svojim porodicama tamo gde im je vojska govorila da rade i nisu jednostavno mogli da reše svoje stambeno pitanje. Kada on, znate, čitavu svoju karijeru provede tako što stalno menja mesto boravka, nadajući se da će jednog dana na kraju sistem uraditi za njega ono što je obećao i da će bar na kraju biti trajno zbrinut i trajno rešen. Mnogi od tih ljudi to nisu uradili.
Skoro svakodnevno srećem pripadnike penzionerske populacije vojnih penzionera koji su čekali po 30 godina stan, pa je velika stvar kada se to sada desi i zato je važno da i oni dobiju svoju priliku ovde, i oni i njihove porodice. To je jako važno za njihove porodice. Moram to da kažem, istine radi, da je predsednik Vučić insistirao da penzioneri uđu u ovaj zakon. Oni nisu bili obuhvaćeni ranije, ali na njegovo insistiranje, vojni penzioneri su ušli u ovaj zakon, upravo iz tog razloga jer je pravilno smatrao da tim ljudima mora da se zahvali za sve godine koje su proveli radeći.
Poslanik iz Leskovca je postavio pitanje kada će Leskovac, zašto nije obuhvaćen. Biće obuhvaćen kada lokalna samouprava stavi na raspolaganje sve što je potrebno. Da znate da Vojska traži 128 stanova u Leskovcu. Sigurno i policija ima, dakle, opet ima svako ekonomsko opravdanje da to i uradi. Hvala.

Šta da vam kažem? Počelo je. Naravno, pokušali smo da govorimo o zakonu, a sada ćemo reke mržnje, neznanja, jeda, što ih više niko ništa ne pita u sistemu odbrane, da slušamo. Zanima me čime je to gospodin Šutanovac zaslužio da bude ministar odbrane? Time što je prekršio zakon, što je napustio jedno ministarstvo, uzeo otpremninu i postao ministar u drugom ministarstvu. Pretpostavljam da je to. Ne znam čime je zaslužio to, ali znam da svako ko se nalazi na ovom mestu ima odgovornost da vodi računa o Vojsci Srbije i da ne uništava oružje, armiju i oficire, već da stvara i oružje, i armiju, i oficire. Znamo kako je to bilo u proteklom periodu. Znate, samo kad vidite količinu naoružanja koju smo sada nabavili, kada vidite promene koje vršimo u Vojsci, kada vidite vraćanje srpske vojske tamo gde joj je mesto, onda znate zašto je nekompetentan.
Znate šta je ovde suštinski problem? Ovde je suštinski problem što oni doživljavaju Vojsku kao plen, pa ko je ministar on gospodari, on je Bog. Ne, u Vojsci se znaju pravila, zna se šta radi Vojska, šta radi Ministarstvo odbrane. Ja nisam Bog u Ministarstvu. Moj je posao da obezbedim novac, moj je posao da obezbedim da se politika ove zemlje sprovodi. Ja to radim, a to što ste vi naučili da pravite bogove koji nose letačke kombinezone koje im tamo šiju i prave, to je vaš problem.
Nemojte da koristite ovu tragediju, molim vas. Nemojte, ako imate obraza, ako imate stida. Nemojte da optužujete ljude za smrt. Nemate prava na tako nešto. To nema prava ni jedan političar da uradi. To imaju pravo samo sudovi. Niko nije doneo takvu odluku. Kako vas nije sramota? Sedam mrtvih.
(Radoslav Milojičić: Gde je sudska presuda? Dve godine.)
Sačekajte, molim vas, sudsku presudu, izdržite toliko. Razumem vašu mržnju, ali nemate pravo da naređujete pravosuđu šta će da radi. Molim vas, izdržite, izdržite zbog tih porodica da ne pokazujete toliku mržnju. Nemojte im otvarati rane, nemojte. Zamislite kada bi se sada bilo ko od nas usudio da one tragedije na Pasuljanskim livadama ili pad mig-a 2009. godine koristi u političke svrhe? Nemojte.