Zahvaljujem.
Kao što sam rekao, postoje podaci o kojima se ne govori javno, ali odmah da vam kažem da se situacija u Vojsci Srbije značajno popravlja, imamo veće plate nego što smo imali ikada. To je činjenica. Da li možemo tim platama da se nosimo na tržištu svaki put? Ne možemo i verovatno nećemo nikada moći.
Znate, jednog IT inženjera vojska nikada neće moći da plati hiljadu evra ili dve ili tri hiljade evra. Radimo određene promene pravilnika i omogućavamo, u saradnji sa Ministarstvom finansija, a po osnovu naređenja vrhovnog komandanta Aleksandra Vučića, za naše naučnike, istraživače, i na VTI-u i na drugim institutima, mogućnosti da dođemo do mogućnosti njihovog posebnog stimulisanja. Da li će to biti dovoljno? Ne znam, ali znam da takav IT stručnjak koji završi našu Vojnu akademiju na tržištu košta mnogo. Verovatno mnogo više nego što ijedna vojska može da ga plati.
Kada govorimo o vojnicima po ugovoru, njihova plata je veća nego što je bila pre mera fiskalne konsolidacije, najveća do sad. Ni to nije dovoljno, jer što Srbija bude ekonomski snažnija to će određeni kvalifikacioni profili biti skuplji na tržištu, a država neće moći svaki put to da isprati. Zato je tu celina, zato morate posmatrati celinu. To znači, evo, odlukom vas, poštovani narodni poslanici, zahvaljujem se na tome ako podržite ove zakone, pripadnik vojske će imati prednost pri zapošljavanju njegove porodice u okviru vojske, pa je to razlog da dođe, kao što je razlog da bolje lečenje, odnosno lečenje koje je prilagođeno njemu, takođe bude razlog da bude on i njegova porodica zadovoljni što je u vojsci. Nenovčane nagrade koje su korišćenje naših kapaciteta za odmor za pripadnike vojske pod posebnim uslovima i to je jedan od mehanizama.
Uveli smo solidarnu pomoć za rođenje deteta i to je jedan od mehanizama. Povećali smo nadoknade za naše kadete, za naše pitomce, za vojnike na redovnom, odnosno na dobrovoljnom odsluženju vojnog roka i to je jedan od mehanizama. Naravno, stambena izgradnja i to je jedan od veoma važnih mehanizama.
Dakle, ali vidite, mora da se napravi celina. Nije dovoljno jedna, jer nemoguće je jedna, jedna neće rešiti ništa. Samo sve zajedno će rešiti ovaj problem i naravno ovo o čemu smo govorili i vojno obrazovanje će rešiti problem, rešavaće i vraćanje morala, vraćanje civilne odbrane u okviru Ministarstva odbrane, pa ćete i naše građanstvo upoznati sa vrednostima vojske iz čega će proizaći potreba ljudi da budu deo vojske. Kada nešto upoznate, možete to i da zavolite.
Dakle, samo celina društva, ali zaista celina društva će moći da doprinese ovome, a ovo je problem, dame i gospodo, sa kojima se susreću sve zemlje sveta. Sve zemlje sveta se susreću sa ovim problemom, od Ruske Federacije do SAD. Posebno kako ekonomska situacija napreduje, tako imate ovaj problem koji je veći. Hvala.

Zahvaljujem se.
Civili će moći da zamenjuju vojnike kao što će i vojnici moći da zamenjuju civile na tačno određenim i specifičnim dužnostima, kada jednostavno ne možete da nađete, evo, na primer, informatičara, pravnika, što je mnogo češće. Jednostavno, ne možete da nađete pravnika s položenim pravosudnim ispitom i da bude pukovnik. Vrlo često ne možete to da nađete. Dakle, u tim specifičnim stvarima će dolaziti civili.
Ali, isto tako smo otvorili prostor za oficire da mogu da zauzimaju civilna mesta tamo gde smatramo da je to dobro i da je to korisno. Mislim da je to dobra stvar. Ne treba vezivati sebi ruke, nego dati mogućnost vojsci da funkcioniše.
Po pitanju vojne obuke, važno pitanje koje ste pokrenuli, ili nečega što možemo nazvati vojnom obukom, sektor civilne odbrane je bio ukinut. Znači, ukinut je sektor koji se bavio time. Uveli ste profesionalnu vojsku, a ukinuli ste ono što vam priprema rezervu. To ste uradili namerno. Mi smo to sada vratili i u saradnji sa Ministarstvom prosvete i to ne može da se reguliše ovim zakonom. U saradnji sa Ministarstvom prosvete upravo radimo na modalitetima kako da kroz školstvo, kako da kroz celokupan sistem dođemo do određenih znanja i veština koje su nam neophodne, kao i vojna obuka, ali, isto tako, kao i delovanje civilne zaštite, u slučaju elementarnih nepogoda, sve one stvari koje su nam korisne u svakodnevnom životu i naravno da treba da nađemo određeni modus, vodeći računa o zakonu, pravilima, šta mogu maloletnici, šta mogu punoletni, itd.
U svakom slučaju, na tome se radi i to upravo sa Ministarstvom prosvete i vratili smo, kažem, ovaj sektor, prvenstveno sa tim ciljem, da obezbedimo mogućnost da se što veći broj naših građana, u skladu sa svojim mogućnostima, upozna sa načinima kako da pomogne odbrani zemlje.
Mi imamo strategiju koja se zove, oduvek i nikad nije bila promenjena, koja se zove - Totalna odbrana. To znači da svi učestvujemo na način na koji možemo, ali ne pripremamo nikoga za totalnu odbranu. E, to će se prekinuti i promeniti. Hvala.

Hvala.
Da ne ulazimo u lingvističku raspravu, iako se SANU izjasnila o tome, ja to prihvatam i poštujem. Kao što vidite, i u zakonima se vodi računa. Kako je SANU rekla, tako ćemo pisati, ima tu ko je iznad nas. Nije po prvi put uveden sektor civilne odbrane. Ukinut je bio. Znači, oni su imali, pa su ga ukinuli, jer im nije trebala obuka stanovništva, nije im trebala vojska, što bi rekao bivši predsednik Tadić – šta će nam vojska. To je bila ideja.
Povodom pitanja uvažene poslanice gospođe Filipovski, mi u srednje stručnim vojnim školama školujemo dva smera – vazduhoplovno-tehnički i za elektronska dejstva. Oni su podoficiri i mi ih školujemo za podoficire. Oni su nama neophodni. Bez njih naše ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana ne funkcioniše, ne postoji bez njih. Mi smo sa njima, sa njihovim roditeljima, potpisali i ugovore koji ih obavezuju da po završetku školovanja rade izvesni vremenski period u Vojsci Srbije. Oni mogu da konkurišu za Vojnu akademiju, kao i bilo ko drugi. Dakle, da se prijave kasnije i prođu kroz to, ali u ovom trenutku, pravila su takva. Oni moraju da završe, kada završe postaju podoficiri i jedva čekamo da dođu, jer ne možete da verujete kolika je glad za podoficirima, pogotovo iz srednje-stručnih vojnih škola i kasnije oni tokom svog školovanja mogu da napreduju, mogu da se upisuju u akademiju. Ali za sada, moraju ovo da urade. Mi ih čekamo sa nestrpljenjem. Hvala.

Prvo, da vam kažem, niko se ne busa. Mi smo vrlo odmereni u onome što radimo i kao što znate, držimo do naše zemlje. Uostalom, to se vidi kako se ponaša ova Vlada, posebno kako se ponaša predsednik Vučić.
Mi imamo, opet ne želim da kažem tačan broj naših pripadnika koji su sa prostora KiM, skoro svakodnevno i putuju i žive sa prostora KiM, a u našim su jedinicama, i oficira i vojnika po ugovoru i podoficira. Razumem o čemu govorite, pošto to ne bi bio problem jedino sa vojskom, imate više problema kada je u pitanju sudska odnosno pravosudna mreža, jer mi ne možemo i nećemo nikad prihvatiti nikakve pečate nikakvih kosovskih institucija. To ne možemo da uradimo, ali možemo da vidimo koji su konkretni mehanizmi, rešavali su se i za neke druge stvari, rešićemo i za taj.
Drago mi je da ste skrenuli pažnju, proveriću, ako ima jedan, jedan, ali biće omogućeno. Znate, ja dok sam bio direktor Kancelarije za KiM, mi smo dogovorili sa Vojnom akademijom da su tada dva đaka sa prostora KiM imala pravo da budu upisana u Vojnu akademiju, bez ikakvih uslova, samo da budu odatle i da ih školujemo kao buduću elitu. Isto smo radili, na primer, sa Diplomatskom akademijom, pa su najbolji studenti sa univerziteta u Kosovskoj Mitrovici automatski bili primani u Diplomatsku akademiju i danas ti momci rade u našem Ministarstvu spoljnih poslova i odlični su. Tako da ću ovo svakako odmah proveriti i ako je to jedina prepreka, nemojte uopšte da sumnjate da će biti regulisano.

Samo kratko.
Znate, reči kao što su moral, tradicija, poštovanje jesu suština naše vojske, kao i sloboda, i svaki naš pripadnik to nosi u svom srcu. Kao što znate, mi smo vratili moral u funkciju vojske kao funkcija. U samom Ministarstvu odbrane imaćete ponovo oficira zaduženog za moral, imaćete ponovo program koji se time bavi i imaćete sve ono što svaka vojska ima, pa i vojske sa mnogo, mnogo kraćom tradicijom nego što je naša. To sigurno nikada nećemo dozvoliti da se izgubi na bilo koji način, ali ne moramo to regulisati zakonom, jer se to zakonom u krajnjoj liniji i ne može regulisati. To je nešto što vojska nosi i što će svako nositi.
Što se tiče odnosa vojske prema obrazovanju, prema prošlosti i prema tradiciji, srpska vojska tu može zaista samo da bude izuzetno ponosna i siguran sam da ste svi vi ponosni na našu vojsku i na ljude koji čine našu vojsku. Mi držimo do tradicije i bilo koji starešina, vojnik, oficir, šta god, dok nema pravosnažnu presudu, ne možemo se prema njemu drugačije ponašati nego ovako kako se ponašamo. Znate, vojska nikad nije bila politička institucija. Mi striktno vodimo računa da se poštuju ta pravila koja su u vojsci. To može da se promeni samo na ovaj način o kojem govorimo, a ja sam siguran da su svi generali vrlo ponosni na odnos vojske kakav sad imaju prema sebi.
S pravom ste pomenuli i generala Lazarevića. Samo taj mali primer da su se 19 godina od NATO agresije po prvi put starešine treće armije okupile u komandi kopnene vojske u Nišu. Oni to nisu smeli da urade. Oni pre toga nisu smeli da se okupe, da se vide, nije im bilo dozvoljeno da ulaze u prostorije Vojske Srbije, prostorije zbog kojih žive i zbog kojih su radili, nego su se okupljali po kafanama. E, to više ne može i ta promena je svakako vidljiva. Hvala.

Samo veoma kratko.
Kao što znate Srbija se opredelila za vojnu neutralnost i vojna neutralnost je izbor koga se mi striktno držimo. Kada kažemo vojna neutralnost onda vam kažem da i u oba velika bloka u NATO kroz Partnerstvo za mir i ODKB kroz status posmatrača imamo najviši mogući stepen zemlje nečlanice.
Pošto ste pitali konkretno za ODKB reći ću vam ove godine imamo najveći broj zajedničkih aktivnosti sa ODKB u istoriji, dakle, od osnivanja ta saradnja ide, ide veoma dobro, mi smo zbog toga veoma zadovoljni i nastavićemo tako da se ponašamo baš kao i sa NATO.
Ostao sam dužan kolegi iz Dveri odgovor na pitanje o Savezu rezervnih vojnih starešina, želim da kažem da su oni sigurno jedan od organizacija koja zaslužuju da budu posebno prepoznati, da su od velikog interesa za našu odbranu, da su od velikog interesa za Ministarstvo odbrane i da sve što bude moja odluka biće svakako da su oni ti koji moraju da postanu deo celovitog sistema. Hvala.

Zahvaljujem se.
Dame i gospodo narodni poslanici, imamo dobru i ako smem da kažem, korisnu raspravu sa obiljem amandmana i obiljem ideja. Vlada će nešto usvojiti, nešto neće usvojiti. To je svačije pravo. Zaista ne znam koji bi to parlament mogao da se pohvali većim stepenom demokratije, posebno kada ne skliznemo na nivo lične mržnje i kada je jedini argument da je Zakon o BIA loš zato što je direktor BIA Bratislav Gašić, a jedini argument da je neki vojni zakon loš zato što sam ja ministar odbrane. To priznaćete i nije neki argument i teško da može da se prihvati kao relevantna stvar.
Istine radi, želeo sam samo po pitanju položaja pripadnika Vojske, samo jednu vrlo jednostavnu stvar. Prosečni profesionalni vojnik je u vreme kada smo mi preuzeli odgovornost za čuvanje Vojske Srbije i njeno unapređenje imao 33.308 dinara neto zarade. Danas ima 38.895 dinara. Podoficir je imao 43.686 dinara, a danas ima 51.975 dinara. Oficir je prosečno zarađivao 63.428, danas 73.712 dinara. Prosečno ukupno pripadnik Vojske je zarađivao 43.101 dinar, a danas 51.000 dinara. Na to naravno morate dodati i dnevnice koje su u međuvremenu povećane i razna druga primanja koja ostvaruju pripadnici Vojske.
Ovo je jezik brojeva i kada god govorimo o argumentima jezikom brojeva, imaćemo, siguran sam, dobru i vrlo korisnu raspravu.
Što se tiče predloga imena Zakona o vojnom obrazovanju, zašto ne vaspitanje, Zakon o vojnom obrazovanju je opšti termin. Mi navodimo u samim članovima pa kažemo da se školovanje u smislu ovog zakona podrazumeva srednje obrazovanje i vaspitanje i visoko obrazovanje. Već smo to stavili.
Samo da potvrdim još jednom, Aleksandar Vučić jeste ispunio svoje obećanje. Moral je vraćen kao funkcija u okviru Vojske i Vojska se ponovo bavi svojim moralom. Da vam kažem da u vreme kada je bilo ukinuto, naravno da su se naši oficiri bunili protiv toga, jer srpska vojska je uvek imala moral i uvek je imala oficire koji se brinu o moralu i te kako je vodila računa o tome, i uostalom kao što su neki od uvaženih narodnih poslanika govorili o tome, srpski vojnik je bio i poznat po moralu. Treba to svakako zadržati i sačuvati. Tada nam se govorilo u vreme kada se Vojska razbijala i ukidala – zašto se ukida moral, kaže – vaše moralne vrednosti smetaju i vređaju vašem okruženju. Zamislite vi to obrazloženje po kome je ukinut moral i funkcija morala u Vojsci Srbije. Sada je vraćen. Hvala.

Hvala.
Kao i uvek, znate, bez argumentacije krenete u ličnu mržnju i to je sve što imate da kažete i ako primetite moj uvaženi predgovornici počnu tiho, mirno, a na kraju počnu da mašu rukama i da se vrlo neprimereno ponašaju, valjda je to uzbuđenje kako vreme prolazi. Pa to zadovoljstvo što su na televiziji, to ih tako uzbudi da to tako bude, ali dobro, šta da radimo.
Znate, stvari su naravno veoma jasne. Da li je položaj u Vojsci dobar? Ne. Da li je mnogo bolji nego što je bio? Da. I to je veoma jednostavno. Da li odlaze ljudi iz Vojske? Da. Da li odlaze manje nego što su odlazili? Da. Da li ih je neko tera iz Vojske? Ne. Baš niko. Ne mogu da vam kažem precizan podatak, ne zato što ga nemam, imam ga, ali postoje stvari koje se ne govore u javnom prenosu, kao što znate, ali to nije važno, vama je važnije da mislite da dobijete neki poenčić, nego da li je to korisno za Vojsku… Ma koga je briga do Vojske?
Što se tiče sindikata, i te kako su radili sa svakim od ovih zakona i bili su upoznati sa svakim od zakona, dali svoje primedbe, redovno se sreću sa njima. Sindikati koji se bave politikom i koji direktno, javno podržavaju određene poslaničke kandidate, ja nisam baš najsigurniji da su baš predmet i primer nepristrasnosti, ali to je njihovo pravo. Naravno da se na to ni na koji način ne ljutim, a nemojte ni vi da se ljutite na mene što imam svoj stav i što drugačije razmišljam.
Samo da vam kažem da je recimo u ranijim godinama, kada se ćutalo o tome, kada nikakvi sindikati ne znam ni da li su postojali, a kamoli govorili, da je recimo 2005. godine za potrebe službe isterano 1.188 vojnika, da je 2006. godine 1.155 vojnika. To su ti ratujući oficiri, ratujuća vojska koja je isterana po nalogu, a tada se izgleda nije nešto mnogo pričalo o tome.
Znate, da li je neko služio ili nije služio vojsku, ja sam, kao što znate ili ne znate, završio najvišu vojnu školu u ovoj zemlji. To su Visoke studije bezbednosti i odbrane. Vama to naravno ništa ne znači ali meni puno znači, kao što i Vojsci znači, a podsetiću vas da u civilnim zemljama, civili su tu da obezbede najveći budžet i sprovođenje politike, ja sam to uradio. Siguran sam da ste zadovoljni zbog toga, hvala. Podsetiću vas da je, recimo, ministar odbrane bio general Veljko Kadijević, pa nisam baš primetio da je to bila velika korist za Vojsku pod njegovom komandom. Hvala.

Hvala.
Mene zaista raduje što nema primedbi na zakon, ima primedbi na mene. To je bolje, što se mene tiče i tako treba da bude. Lična mržnja uvek dovede ispod parlamentarnog cenzusa one koji se time bave. Znam da nikad nisu išli samostalno. Smeta im što neko drugi može da ima koaliciju, pogotovo pobedničku, ali ne smatra da je loše da oni budu u koaliciji. Kada su samostalno nešto pokušali, koliko se sećam, moj uvaženi prethodnik je iz sela Vranić u kome je za samo dva izborna kruga, od parlamentarnih do predsedničkih, kada se suprotstavio Aleksandru Vučiću izgubio više od 50% glasova, gde ga je dakle, u njegovom rodnom selu Aleksandar Vučić naučio gde mu je mesto, kao predsedničkom kandidatu. Dakle, ljudi koji ga najbolje poznaju, ali nema veze. I to nije mnogo važno, to je parlamentarna demokratija, to je pravo svakoga. Poštujem svaki glas koji ste dobili, ne omalovažavam ni jedan jedini glas, ti ljudi imaju moje ogromno poštovanje.
Slušao ovde, od istih tih ljudi, sećate se onih laži od 400.000 migranata, za koje smo napravili već grad, negde na jugu Srbije, nikada ti lažovi nisu izašli i rekli, izvinite, slagali smo, eto, rekao nam je nato lobista sa naše liste, pa smo morali da brukamo Srbiju. Nikada niko nije demantovao laži koje je sam izgovarao i koje je govorio. Nemojte da se brinete o priznanju Kosova, Kosovo su već priznali vaši partneri sa kojima ste stajali na istoj bini, Janković, Jeremić. Sa njima stojite zajedno, a nama prebacujete to.
Dakle, nemojte da se za to brinemo, mi to svakako nismo uradili i naravno da nikada nećemo uraditi. Samo u toku, da kažem ove administracije, od kako je izabrano ovo ministarstvo, a ranije i više je stambeno regulisano 700 pripadnika Vojske Srbije. Koliko ih je dobio stan u biblioteci u Čačku? Koliko ih je dobilo stan u drugim preduzećima? Koliko je dobilo stan čak u čitavom javnom sektoru? Ne, dobijaju u Vojsci Srbije zato što posebno poštujemo i volimo Vojsku Srbije. Izvinite, ne ljutite se na nas, mi ne tučemo žene, mi poštujemo zakon, zato će izgradnja stanova početi kada ovde budete videli „lek specijalis“ o stanovima za sve pripadnike bezbednosti, a inače, Vlada ga je usvojila. Hvala.

Znate kako, kada govorite o zakonu koji, niti ste pročitali, niti išta znate o njemu, onda morate da napravite ovu reku mržnje i ako biste mogli Srbe da posvađate dodatno, kada bi mogli da se pobiju ovde pred vama, pa da vi budete sudija i da navijate za pobednika zajedno sa ustašama ili kakvim sličnim, tada biste bili najsrećniji.
Komunistima antifašizam osporavaju u celoj Evropi fašisti. Svi do jednog. Svaki fašista u Evropi smatra da su komunisti zlo, svi do jednog. Nema nikakve dileme. Vrlo je zanimljivo da sledbenici Dimitrija LJotića govore o antifašistima. Šta ste očekivali? Da govore dobro o njima? Ne mogu da govore o njima, to je jače od njih.
Znate, na svim ratujućim stranama u Srbiji, tadašnjoj Jugoslaviji, je bilo puno antifašista, osim kod Dimitrija LJotića. Tu nije bio ni jedan jedini. Nema zabeleženog ljotićevca koji je bio protiv fašizma, pa ne može biti ni sledbenika ljotićevaca koji su antifašisti, jednostavno ne može.
Vidim ja da bi ovde ponovo kosti da se vade. Slušao sam nedavno iz Hrvatske, baš ista ideja. Gle čuda! Otkud to da u srpskoj Skupštini dođe ideja iz Hrvatske da se vade kosti, da se ponovo premerava i nešto broji? Sudovi su ti koji odlučuju o svakom pojedincu. Ne može Narodna skupština to da uradi, a posebno ne mogu LJotićevi sledbenici to da rade, nemaju pravo na to. Postoji Zakon o rehabilitaciji. Ako već hoćete da znate, ali ne zanima vas, Vojska Srbija je pre nekoliko dana odala poštu umrlim pripadnicima Kraljevske vojske Jugoslavije zato što su bili rehabilitovani, zato što su se borili protiv fašizma i tačka. To se ovde ne razume. Ovde hoće od naše Vojske da se pravi ideološka organizacija.
Znate, jedino ko hoće da nas izbaci iz antifašističkog sveta, a tu govorim o partizanima, jesu ustaše. Ustaše govore da se partizani nisu borili. Sada pokušavaju da nas ispišu iz istorije Drugog svetskog rata. Ponosan sam na istoriju Prvog svetskog rata i ponosan sam na istoriju Drugog svetskog rata. Mi smo bili pobednici zahvaljujući tim ljudima. Kako vas nije sramota da im pljujete po grobovima? Ponosni smo na svakog antifašistu, bilo da je nosio petokraku ili nešto drugo, ali znam da ni jedan ljotićevac nije nosio antifašistički znak.
Ostavite ovaj nesretni narod, nemojte da ga delite. Sramota je raditi za našu službu, a nije sramota cinkariti za, kako čujemo, razne atašee vojne i ostale, raznih stranih ambasada? To je u redu? To je prihvatljivo ponašanje, i to ne kad je rat? Pustite ovaj narod da zaleči svoje rane, ima dovoljno rana. Imamo zakone, ima ko će, ima šta će, svako će dobiti svoje mesto u istoriji, kao što je već dobio. Kao što vidite, ova država se ponaša fer i ravnopravno prema svima.
(Predsedavajući: Privedite kraju, gospodine ministre.)
Izvinite, prekoračio sam.

Hvala.
Znate kako, izgleda treba ponavljati, ponavljanje je majka znanja. Da ponovimo, ja nisam završio FBI kurs i da zaista sa te strane nisam legitiman da budem ministar odbrane, ali jesam završio najvišu vojnu školu u Srbiji, tako da možda bi to moglo da bude mali legitimitet, ali da dodamo još jedan deo malog legitimiteta, ja nisam ministar kome je nadležni skupštinski organ na osnovu mišljenja svih nadležnih službi zabranio raspolaganje i pristup tajnim podacima zato što ga smatraju rizičnim i opasnim. Dakle, mene niko ne smatra.
Da dodamo, u vreme te vlasti, dosovske vlasti plata uz sve kredite i zaduživanja u ovoj državi je bila prosečna plata u Vojsci 43.101 dinar, danas je 51.000 dinara. Je li to nedovoljno? Nedovoljno je. Da li je daleko bolje nego što je bilo? Jeste daleko bolje nego što je bilo. Ne znam na šta su trošili taj novac, ali moram vam reći da su oni sa ovakvim platama od 2008. do 2012. godine izvršili nabavku ili ugovorili 20.659.173.000 naoružanje i vojne opreme. Mi sa povećanjem plata bez kredita, bez zaduživanja, uložili smo u naoružanje i vojnu opremu 45.234.144.000 dinara. Ovo su činjenice. Dakle, skroo dva puta više sa povećanim platama, sa najvećim budžetom u našoj vojsci ikada, 70,5 milijardi, a najveći deo toga odlazi upravo na naoružanje i vojnu opremu, kao što i treba da bude.
Dakle, vi ovde stalno slušate napade u kojima, evo, sad ste mogli da čujete i tu rečenicu koja se neprekidno ponavlja – oni su bili protiv politike koja je dovela do bombardovanja ali su se borili. Koje politike? Pa, to Hašim Tači pokušava da vam dokaže da su Srbi krivi za bombardovanje, pa to Haradinaj pokušava, pa to slušamo iz Hrvatske da pokušavaju da nam dokažu da smo mi krivi za sve, i onda to slušate u srpskom parlamentu i onda će naravno ovo da se prenosi, a ne o kvalitetu naših zakona. Hajde pročitajte zakon pa da se vratimo na zakon. Hvala.

Meni je zaista drago što čujem da se sigurno jedan rezervni oficir ne može složiti s tim da je Srbija kriva za to što je bombardovana i da je vodila politiku koja je dovela do bombardovanja, odnosno agresije NATO pakta. Drago mi je što se razlikujete tu od svoje stranke i što ne mislite da je naša borba bila uzaludna, nametnuta i da je borba našeg naroda protiv agresije bila naša krivica u stvari. Odlično, to mi je drago da smo čuli.
Kako se stiče autoritet? Pa najbolje se stiče na izborima. Vidite šta ste stekli na izborima? To možete da vidite. Žao mi je što kao predsednik ili gradonačelnik ili Gradskog odbora Niša, kako god da ste rekli, niste, recimo, ispoštovali obaveze prema vojsci, koje ste potpisali sa vojskom još 2010. godine, da ćete zemljište dato za kasarnu Viktor Bubanj i zemljište za aerodrom dati više stotine stanova vojsci. Niste dali. Bilo bi odlično da ste to uradili. To je dobar način da steknete autoritet, recimo, kod te vojske, baš kao što Grad Niš od vašeg potpisa do danas duguje vojsci 157 hektara, 157 hektara za bazu, kao što odlično znate, za zemlju koja je data vojnom aerodromu. Znate da je tako, baš kao što znate da stanovi nisu dati vojsci, a zemlja je dobijena i zemlja je od vojske data. Dakle, to bi bilo dobro. Šteta što niste.
Hajde da govorimo još o nekim stvarima kojima se stiče autoritet. Stiče se autoritet tako što vratite one koje su baš partije DOS izbacile iz vojske, brutalno ih proglasili zločincima i zabranili im da prilaze svojoj vojsci. Znate, u tom istom Nišu, koji ja mnogo volim i poštujem, u komandi kopnene vojske, u garnizonu, ljudi iz treće armije nisu smeli da uđu, a ne da organizuju jednu proslavu, a sada smeju. Dođu u svoju vojsku, koja ih voli i poštuje. Što nisu dolazili ranije? Zašto ih nije bilo od 2000. godine pa sve do sada? Zato što ih nije bilo, jer ste ih se stideli i njihove borbe?
Žao mi je što to moram da govorim, jer to dobro govori o našem narodu i dobro govori o našem odnosu. Isteklo mi je vreme. Hvala vam.

Hvala lepo.
Kao što vidite, ne čitaju se zakoni. Šalju se amandmani „briše se“ i onda naravno da nemamo o čemu da pričamo.
Onda ćemo, naravno, da idemo sa jezikom ličnih uvreda i onda ćemo da idemo sa jezikom vraćanja na politiku, a ništa o onome o čemu smo danas trebali da razgovaramo.
Svako od nas je uradio sve što je mogao braneći svoju zemlju na način na koji je mogao gde god da je mogao. Ja ću vas podsetiti, a to nažalost niste imali prilike da se setite za sve vreme svoje vlasti baš u Nišu da, recimo, donesete bar zakon ili dan o civilnim žrtva,a NATO agresije. Niste smeli da progovorite uopšte o tome. Reč niste smeli da kažete. Sada se ovih godina, od kako je Aleksandar Vučić postao premijer, počelo obeležavati i to u tom Nišu u kome niste smeli da pričate o tome glasno. Naravno da je to tako.
Bez obzira ako ste nešto i lično uradili, ja vam na tamo čestitam, ali učešće u politici koja je sve to rušila i učešće u politici koja je svesno uništavala i vojsku i naš narod, ne služi vam naravno na čast.
Znate, vrlo je jednostavno govoriti jezikom brojeva i ja ću se truditi da govorim, pa nadam se da ćemo se razumeti, dakle, da znamo ko je bio kakav prijatelj našoj vojsci.
U odnosu na 2008. do 2012. godine nabavka naoružanja i vojne opreme povećana je za 3,7 puta, nabavka uniforme za 3,3 puta, nabavka obuće 5,5 puta, nabavka hrane za 52%. To su neoborive činjenice, a nije uništeno nijedno sredstvo. Nabavljeno je daleko više naoružanja, vojne opreme. Naši pripadnici se šalju na školovanja, a oni koji su bili zaslužni u vojsci se poštuju i omogućava im se mesto u našoj vojsci. Tako izgleda ova vojska, a ne vojska koja kada hoće kada pita zašto nam ukidate funkciju morala, a onda joj instruktori koje ste doveli u tu vojsku, strani instruktori kažu – vaš moral i vaše tradicije vređaju vaše okruženje. To nije ta vojska i naravno da mi to nikad nećete oprostiti. Hvala.

Ja ću kratko.
Hvala na vašem trudu. Potpuno razumem šta hoćete da kažete. Da, postoji objektivno potreba ljudi da više vremena provode u onome za šta su došli u vojsku, primarnim dužnostima, nego sekundarnim dužnostima koje navodite, i održavanje kruga ili kasarne i svega ostalog.
Ono što je jedini lek za to jeste veća i bolja popuna. Da bi došlo do veće i bolje popune, mora da se uradi ceo paket – mora da se digne plata, mora da se poboljšaju uslovi života i to je ono što mi radimo. Da li to može odmah? Ne može. Naravno da ne može. Sami ste rekli koliko je planski i sistematski vojska uništavana, namerno. Terani su najbolji, trudilo se da se unište i kapaciteti, čak i smeštajni kapaciteti, što je banalno. Vi sad treba da smestite negde te ljude. I to sad, po prvi put, vrlo često obnavljate, još od NATO agresije.
Dakle, da, apsolutno smatram da vojska mora mnogo više da radi, prvenstveno na pitanju obuke, da joj se omogući da se time bavi. Jer, znate, kada nabavite nove MIG-ove, to jeste novo sredstvo, kad očekujete dolazak BRD-emova, kada očekujete dolazak novih tenkova, a to jesu najmodernija sredstva, kada vidite čime sve raspolaže naša namenska industrija, to zaista jesu najmodernija sredstva, najmodernije što mi možemo da nabavimo i omogućimo, kao i svi sistemi o kojima govorimo.
Ali, ovo o čemu govorite je potpuno legitimno i upravo čitav vojni sistem radi na tome kako da poveća popunu. To je suštinsko pitanje i to je glavna stvar. Tu imate, znate, od ekonomskih kriterijuma, koji su takvi kakvi jesu. Plata u vojsci nikada nije bila najveća i uvek je morala da se nosi na tržištu. Jedino u paketu, o kome govorimo, od olakšica dobijanja stana, zapošljavanja bračnog druga, drugačijeg lečenja, vi možete očekivati da će neko za taj novac kojim mi raspolažemo, jer, budimo realni, mi nismo Švedska, ne možemo da se poredimo sa Švedskom i verovatno da nikada nećemo ni moći, ali, samo na taj način, dakle u celini, ćemo moći da se nadamo i da se izborimo, nemamo šta da se nadamo, upravo sa tim o čemu vi govorite i hvala na toj dobronamernoj primedbi.

Ako čovek sa pozicije premijera ne može nešto da uradi, ne znam za koju drugu političku funkciju da se kandiduje da bi nešto uradio.
Pitali ste me za izveštaj, šta je sve uništeno od 2003. do 2008. godine, pa da vam sada kažem.
Dakle, uništeno je 398 oklopnih vozila, što će reći 200 tenkova, 121 oklopni transporter, samohodnih oruđa M36 77 komada, znači ukupno 398.
Od artiljerijskog oruđa uništeno je 215. Od streljačkog i lakog naoružaja 23.132 komada. Od rakete, čuvenih „Strela 2M“ uništeno je 9.218 komada, lansera za „Strelu 2M“ uništeno je 420 komada, ukupno 33.383 različitih komada naoružanja.
NATO ni izbliza nije uspeo da uništi ovoliko, ni izbliza, ali ne samo što je uništena tehnika, uništavala se Vojska, i to planski, time što se smanjivala, što su rasformirane njene jedinice, što je na svaki način bilo umanjivano, rasformirala se tako što njeni oficiri, najistaknutiji oficiri su bili ili proterivani u penziju ili u Hag, zavisi šta je ko za njih tražio. To je možda najteže nadoknaditi, ljude. Oružje ćemo kupiti, kao što vidite, kupujemo, ali ljude i poverenje ljudi u svoju zemlju za koju su se borili, a posle toga odmah prvom prilikom bili proterani, penzionisani, teško i to je ono što mi vraćamo i sa čime se mi u stvari borimo.
Znate, tih godina na prvom mestu kao nikada u istoriji ove zemlje oficiri, podoficiri po potrebi službe su terani u penziju i to zaista hiljade njih, mladi, sposobni ljudi, ljude koje sada nije lako vratiti, jer je prošlo preko 20 godina i nije lako vratiti te ljude, ali to su ljudi koji kada su bili u naponu snage bili proterani iz svoje Vojske i bili su proterani planski.
Zašto za sve to vreme niste kupili ni jedan mig? Evo nek ne poleti nikada, samo nam dajte jedan, jedan jedini. Kupili ste ukupno naoružanja, ukupno raketa je kupljeno za osam miliona evra, i vi mislite da time može da se ratuje, time što je letelo? Za osam miliona? Mi danas kupujemo za desetine miliona.