Hvala.
Znate, dosta je teško slušati stalno iste napade koje stalno morate da objašnjavate istim brojevima koji su, jednostavno, nepristrasni i ne mogu da lažu. Prosečna plata profesionalnog vojnika, kada smo mi preuzeli odgovornost za upravljanje ovom zemljom 2012. godine, bila je 33.308 dinara, a danas je 39.191 dinar. Da li je dovoljno? Nije. Da li je više nego što su imali? Jeste. Da li smo manje zaduženi? Jesmo. Da li se zadužujemo za plate? Ne zadužujemo se. Ne zadužujemo se, kao što su oni govorili na sednici Vlade, imate stenografske beleške, kada im predsednik Vlade Mirko Cvetković kaže: „Nemojmo, ljudi, da uzmemo kredit za penzije, uništićemo državu“, oni kažu: „Ćuti, šta ti znaš?“. Naravno da uništavaju državu i naravno da to rade.
Da li ima više uniformi? Ima. Da li ima više hrane? Ima. Da li ima više oružja? Ima. Da li su bolje plate? Jesu. Da li je dovoljno? Nije, nastavljamo da radimo.
Kažete da je 19.000 ljudi tražilo stan. Pa, ti ljudi su se rodili juče? Sada su se rodili i sada nemaju stan, a imali su stan 12 godina za vreme vlasti DOS, a sada više nemaju stan? Pa, zašto im tad niste rešili stambeno pitanje? Zašto tad niste nešto uradili da tih 19.000 ljudi, ili koliko već kažete da ih ima, da dobiju na ovaj način stambeno pitanje?
Nemojte da se hvalite Stepom Stepanovićem. Pogledajte cene u Stepi Stepanoviću, a pogledajte ovo što mi nudimo? Pogledajte koliko su oni platili svoj kvadrat u Stepi Stepanoviću i pitajte ljude koji žive tamo kakvih problema imaju – zašto im nije ugrađena odgovarajuća kanalizacija, zašto im do dana današnjeg nije završena signalizacija saobraćajna, zašto do dana današnjeg nemaju odgovarajuće priključke? To ih pitajte i pitajte ih koliko su platili taj kvadrat, a ovde će koliko platiti?
Dakle, i te kako postoji razlika i ja sam ponosan na tu razliku i svaki put ćemo brojevima demantovati ovo što slušamo. Hvala.

Kako predsedavajući kaže, ja se izvinjavam, ja nisam vlast ovde. Kako kaže predsednik ja to moram da slušam. Hvala.
Dakle, tačno, mi pričamo ovde, samo ne pričamo o zakonu, to je tačno, pošto zakon očigledno nije nikom zanimljiv, ili veoma malom broju i hvala izuzecima kojima je ovaj zakon zanimljiv.
Tačno, mi pričamo o ljudima koji su imali u vreme vlasti DOS imali daleko manje plate. Da, pričamo o ljudima koji nisu imali ni najmanju nadu da će im se na bilo koji način rešiti stambeno pitanje u vreme vlasti DOS-a.
Da, pričamo o ljudima koji nisu imali uniforme, pričamo o ljudima čiji je materijalni položaj bio daleko niži. Da, pričamo o ljudima koji su zbog svog stava, zbog svog patriotizma bili proterivani iz Vojske. Da, pričamo o tim ljudima. Pričamo o ljudima koje su zbog toga otpuštali. Pričamo o ljudima koji nisu imali baš nikakvu nadu.
Sada govorimo o ljudima o kojima država ponovo brine, o kojima država sada ponovo vodi računa i pravi sistem, kao nekada. Setićete se, onaj sistem kome je svaki civil zavideo. Kada jednom uđete u Vojsku, do kraja svog radnog veka, pa i posle, neko brine o vama i vašoj porodici. To je efikasno uništeno. Mi to sada vraćamo. Mi sada vraćamo sistem koji brine o ljudima. Da, mi pričamo o ljudima.
Žao mi je što se ovde ne priča o zakonu, žao mi je što se ne priča o rešenjima, žao mi je što se ovo koristi samo za, ako je moguće neki politički obračun, i to je sve što može da se uradi, ali brojevi su opet neumoljivi. Plate su veće nego što su kad bile. Da li je dovoljno? Nije. Da li će biti bolje? Hoće. Hvala.

Valjevo je svakako grad od značaja, koji ne može da bude zaobiđen i možete sa sigurnošću očekivati u sledećoj raspodeli, kada se lokalna samouprava bude prijavila i stavilo na raspolaganje ono što lokalne samouprave treba da urade. To sa sigurnošću možete očekivati, jer znam da postoji potreba.
Znate da smo imali projekat onih montažnih kuća. Jedna od ideja je bila da se rade kuće za pripadnike naše Vojske, pa se od toga odustalo, ali ono što hoću da kažem jeste da postoji interesovanje. Interesovanje će biti zabeleženo. Vodi se računa. Valjevo je svakako veoma važno. Hvala.

Samo kratko.
Po Zakonu o upravnom postupku državni organi su dužni da pribavljaju sva dokumenta o kojima se vodi službena evidencija. Tako da, ako se to ne uradi onda bar znamo ko je odgovoran. Tu sada ne možete nikada preuzeti stopostotnu odgovornost, ali predviđeno je da će naši organi, konkretno Ministarstvo odbrane, dakle mi ćemo pribavljati dokumenta o kojima vodimo službenu evidenciju.
Ostao sam dužan, evo sada koristim priliku, za Prokuplje i Šabac. U Prokuplju je traženo 281 vojno lice, govorim samo za Vojsku, nema rešeno stambeno pitanje, a za Šabac to je 87 lica. To jesu brojevi koji garantuju ekonomsku isplativost u smislu da ima razloga da sednemo sa lokalnom samoupravom i da radimo na tome naravno sve faze.

Ne možete da kupite jedan od ovih stanova ukoliko već imate jedan od stanova. Znači, ukoliko već imate rešeno stambeno pitanje ne možete da konkurišete za ove stanove, nećete ih dobiti. E sad, postoji jedina mogućnost ukoliko imate neadekvatno rešeno stambeno pitanje, znači, morate da vratite taj stan Ministarstvu, pa onda za razliku možete da učestvujete u tome.

Vidite, stvar je vrlo jednostavna, ako je to sve tako loše, ljudi se neće prijaviti, neće kupovati stanove, mi ćemo snositi političku odgovornost zbog svega toga, i stvar je jednostavna. Ali, kao što vidite, 19.000 prijavljenih kaže – nije baš tako, negi kaže – baš mislimo da je povoljno i da bi bilo dobro.
Što se tiče same cene, evo kada govorite o Kraljevu, prvo da razjasnimo još jednu stvar. Vojnici i policajci nisu nezaposleni, oni su zaposleni, rade, imaju plate, i ne možemo o njima govoriti u toj kategoriji, baš kao ni vojni penzioneri, oni takođe imaju svoju penziju. Što se tiče visine, mi smo rekli do 500 evra bez PDV - do. To ne znači u Kraljevu, to znači imate materijal koji je fiksna stvar, i materijal vas košta u Kraljevu, Beogradu, ili Novom Sadu potpuno isto, ali sve ostalo vas košta drugačije, infrastruktura, komunalije, takse itd.
Tako da, tu se pravi svakako ta razlika. U Kraljevu, kao što znate, i Čačku, nije poslanik tu iz Čačka, 30 godina vojska nije delila nijedan stan. Ovo će biti velika stvar da se to uopšte desi i da se ovo promeni. Dokle god bude zainteresovanih iz redova vojske i policije i BIA, mi ćemo nastaviti ovo da radimo. Mi smatramo da je ovo jako važno.
Što se tiče banaka, da vam kažem, evo, za Vojsku, mi sada radimo sa bankama kao vojska, ne kao vlada, nego kao vojska, obezbedili smo određen povoljnosti za naše pripadnike i svake godine, prosečno, blizu četiri miliona evra ode na kreditiranje, da imamo još 40 miliona evra, naši pripadnici bi uzeli tih 40 milina evra. Dakle, zaista je veliko interesovanje, i to dobro funkcioniše. Nema razloga da ne funkcioniše i ovo veoma dobro i možete biti sigurni da će veoma dobro funkcionisati.

Vojska nam je baš kao i sve službe bezbednosti potrebna uvek i u miru i kada nije mir, jer nema zemlje, nema organizovane stabilne, sigurne zemlje koja nema snažne strukture bezbednosti, nema funkcionisanja, uređenog društva bez snažnih struktura bezbednosti.
Sve što uložite u strukture bezbednosti višestruko se vraća. Vraća se kroz kvalitet ljudi koji brinu o našoj bezbednosti, vraća se kroz stabilnost koju imate u jednoj zemlji, a bez stabilnosti ne možete imati ni ekonomski razvoj, ne možete imati ni politički razvoj, ne možete imati ništa ukoliko nemate sigurnu i stabilnu zemlju.
Sa pravom ste spomenuli taj slučaj, to nije slučaj, nego jedna bahatost DOS-ovske vlasti koja je vojnim penzionerima oduzela milijarde, odbijajući da poštuje odluku Ustavnog suda i da Aleksandar Vučić sada kao predsednik Vlade je insistirao i preuzeo obavezu i tada je izdao nalog i meni kao resornom ministru u to vreme, da nađemo način da se dogovorimo sa vojnim penzionerima da ne idemo na sudove, da izbegavamo sudske troškove, ali da platimo ono što im se duguje.
Platili smo im ono što im se duguje. Dug koji nismo mi napravili, ali Aleksandar Vučić je našao načina da vrati dugove koji su drugi pravili. Zahvaljujući takvoj politici, obnavljamo vojsku, zahvaljujući takvoj politici možemo da kupimo i da remontujemo i migove i sve druge sisteme koji su nam potrebni, ali možemo i da se posvetimo svakom pojedinačnom čoveku u svim našim strukturama bezbednosti, da mislimo i o njegovom stanu i o školovanju i o lečenju, da vodimo računa o tome kakvu uniformu ima, kakve čizme ima. Od sitnijih do krupnih stvari, ali vodimo računa. Tako se ponaša odgovorna vlast i hvala što ste to primetili.

Kada su u pitanju vojni penzioneri, to je vrlo važno da znamo. Dakle, imamo jednu kategoriju ljudi koji su došli iz bivših republika SFRJ, koji su proterani na razne načine, povlačili se sa svojom vojskom, ali isto tako imate značajan broj vojnih penzionera koji su radili na prostoru Srbije, koji su proveli svoj radni vek ovde, selili se sa svojim porodicama tamo gde im je vojska govorila da rade i nisu jednostavno mogli da reše svoje stambeno pitanje. Kada on, znate, čitavu svoju karijeru provede tako što stalno menja mesto boravka, nadajući se da će jednog dana na kraju sistem uraditi za njega ono što je obećao i da će bar na kraju biti trajno zbrinut i trajno rešen. Mnogi od tih ljudi to nisu uradili.
Skoro svakodnevno srećem pripadnike penzionerske populacije vojnih penzionera koji su čekali po 30 godina stan, pa je velika stvar kada se to sada desi i zato je važno da i oni dobiju svoju priliku ovde, i oni i njihove porodice. To je jako važno za njihove porodice. Moram to da kažem, istine radi, da je predsednik Vučić insistirao da penzioneri uđu u ovaj zakon. Oni nisu bili obuhvaćeni ranije, ali na njegovo insistiranje, vojni penzioneri su ušli u ovaj zakon, upravo iz tog razloga jer je pravilno smatrao da tim ljudima mora da se zahvali za sve godine koje su proveli radeći.
Poslanik iz Leskovca je postavio pitanje kada će Leskovac, zašto nije obuhvaćen. Biće obuhvaćen kada lokalna samouprava stavi na raspolaganje sve što je potrebno. Da znate da Vojska traži 128 stanova u Leskovcu. Sigurno i policija ima, dakle, opet ima svako ekonomsko opravdanje da to i uradi. Hvala.

Šta da vam kažem? Počelo je. Naravno, pokušali smo da govorimo o zakonu, a sada ćemo reke mržnje, neznanja, jeda, što ih više niko ništa ne pita u sistemu odbrane, da slušamo. Zanima me čime je to gospodin Šutanovac zaslužio da bude ministar odbrane? Time što je prekršio zakon, što je napustio jedno ministarstvo, uzeo otpremninu i postao ministar u drugom ministarstvu. Pretpostavljam da je to. Ne znam čime je zaslužio to, ali znam da svako ko se nalazi na ovom mestu ima odgovornost da vodi računa o Vojsci Srbije i da ne uništava oružje, armiju i oficire, već da stvara i oružje, i armiju, i oficire. Znamo kako je to bilo u proteklom periodu. Znate, samo kad vidite količinu naoružanja koju smo sada nabavili, kada vidite promene koje vršimo u Vojsci, kada vidite vraćanje srpske vojske tamo gde joj je mesto, onda znate zašto je nekompetentan.
Znate šta je ovde suštinski problem? Ovde je suštinski problem što oni doživljavaju Vojsku kao plen, pa ko je ministar on gospodari, on je Bog. Ne, u Vojsci se znaju pravila, zna se šta radi Vojska, šta radi Ministarstvo odbrane. Ja nisam Bog u Ministarstvu. Moj je posao da obezbedim novac, moj je posao da obezbedim da se politika ove zemlje sprovodi. Ja to radim, a to što ste vi naučili da pravite bogove koji nose letačke kombinezone koje im tamo šiju i prave, to je vaš problem.
Nemojte da koristite ovu tragediju, molim vas. Nemojte, ako imate obraza, ako imate stida. Nemojte da optužujete ljude za smrt. Nemate prava na tako nešto. To nema prava ni jedan političar da uradi. To imaju pravo samo sudovi. Niko nije doneo takvu odluku. Kako vas nije sramota? Sedam mrtvih.
(Radoslav Milojičić: Gde je sudska presuda? Dve godine.)
Sačekajte, molim vas, sudsku presudu, izdržite toliko. Razumem vašu mržnju, ali nemate pravo da naređujete pravosuđu šta će da radi. Molim vas, izdržite, izdržite zbog tih porodica da ne pokazujete toliku mržnju. Nemojte im otvarati rane, nemojte. Zamislite kada bi se sada bilo ko od nas usudio da one tragedije na Pasuljanskim livadama ili pad mig-a 2009. godine koristi u političke svrhe? Nemojte.

Upravo tako, mi ovim zakonima ne samo da poboljšavamo stanje u našoj vojsci već još jednom potvrđujemo našu trajnu političku orjentaciju o vojnoj neutralnosti uvodimo ih čak i kao zakonsku kategoriju.

Kao što je uvaženi poslanik pomenuo, ne jednom su pokušavali i generala Dikovića i mnoge druge časne čestite oficire da provuku kroz blato laži da istinu o herojskom otporu srpskog naroda prikažu kao zločin i nažalost vrlo često su za to imali političku podršku i naših vlasti, vrlo često su za to imali podršku ljudi koji se nalaze baš u našoj zemlji, koji se nalaze u političkim krugovima naše zemlje. Vojska Srbije je ponosna na svakog svog oficira, od načelnika Generalštaba do svakog našeg učesnika u odbrani ove zemlje i tako ćemo se ponašati prema njima, to je jedini način i zato koristimo i njihova iskustva, koristimo njihov moral, koristimo njihov ugled, koristimo što su za svoju zemlju žrtvovali sve i zemlja treba za to da im se zahvali, kao što radimo. Hvala.

Samo kratko da pojasnimo.
Cenu daje poreska uprava, znači, ne Vojska Srbije. Vojska Srbije tu ne može ništa da se pita. Poreska uprava izađe sa tržišnom procenom, kaže koliko to vredi, pa lokalna samouprava ima pravo preče kupovine. Ukoliko nije zainteresovana, onda se ide na tržište, pa ukoliko ne bude nikoga ko je zainteresovan, cena se obara za nekih 20%, pa se nastavlja. To je zakon i drugačije se ne može. Mi jedino možemo promeniti zakon. To je već drugo pitanje. Slažem se, zato ste tu, naravno. Hvala.

Hvala. Samo da pojasnimo.
Kada u ovom parlamentu, to ćete vi odlučiti kada će biti, budemo usvojili strategiju nacionalne odbrane, onda ćemo iz nje usvojiti doktrine. Nećemo to raditi ni vi, ni ja, to će raditi Generalštab. Dakle, mi ćemo reći kakvu mi doktrinu zapravo želimo na osnovu strategija koje ćemo usvojiti nadam se vrlo brzo. Zavisi od vas, poslanici, kada će biti. Mi ulazimo, inače, u javnu raspravu, počinjemo. Čitava javnost može da se upozna. Kada se to okonča, mi dolazimo pred poslanike sa strategijom. Poslanici će reći šta misle. Iz toga će Generalštab izvući zaključke i napraviti doktrinu, pa će to biti srpska doktrina jedina moguća.
Što se tiče predmeta vojna istorija, on je obavezan i uči se, naravno.

Samo da se razjasnimo.
Dakle, može se služiti, bez obzira što ste rođeni na prostoru Kosova i Metohije, dobićete uverenje bilo u Trećem osnovnom sudu u Beogradu, bilo u sudu u Raškoj. Ispred sebe imam uverenje izdato 16. marta 2018. godine, koje se izdaje radi dobrovoljnog služenja vojnog roka.
Ministarstvo pravde je od teritorijalnih organa prikupilo kopiju uverenja koje kandidati koji imaju prebivalište na teritoriji Kosova i Metohije izdaju, dakle čitam zvanično – Treći osnovni sud u Beogradu i Osnovni sud u Raškoj, a po nalogu Ministarstva pravde broj 7-00-000-69/218-01-52 od 28. marta 2018. godine, na osnovu usmenog saznanja odgovornih lica iz centra u Kraljevu.
Dakle, možete da dođete da pogledate, imamo sva uverenja, mogu deca da se, ukoliko hoće da se prijave, gde im je zgodnije, u Raškoj ili u Beogradu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da vam se zahvalim zaista na ogromnom strpljenju i na upornosti da proučite ove zaista obimne zakone i da date svoje predloge, da date svoje amandmane.
Ono što je najbitnije i što bih želeo da izvučem iz ove rasprave jeste da se oseća zaista u čitavom društvu, pa i u ovom parlamentu kada god se ne razgovara mržnjom i kada god pojedine partije ne dopuštaju sebi jed zbog toga što više nisu na vlasti pretvore u politiku, da se govorilo dobro o našoj vojsci. Dobro se govorilo o našoj vojsci, o ljudima koji čine našu vojsku, o predlozima kako da našoj vojsci bude bolje, dobro se govorilo o tom važnom stubu našeg društva.
Kada razgrnete sve ove priče koje su uglavnom lične i koje se, evo ovde, kao što ste videli, po pravilu, odnose na direktora Gašića, mene ili predsednika Vučića, nema ozbiljne kritike za ove predloge. Ovo su dobri zakoni. Ovo su zakoni koji će pomoći pripadnicima vojske, koji će pomoći budućim pripadnicima vojske. Ovo su zakoni koji vode računa o svakom našem pripadniku. Lepo je znati da u Narodnoj skupštini postoji tako veliki broj ljudi koji vole svoju vojsku, koji vole svoju zemlju, koji su u stanju da budu tako strpljivi i tako uporni i da i kada nema televizijskog prenosa budu tu i da govore i da se trude da daju sve od sebe.
Želim da vam se zahvalim još jednom i da vam se obratim vojničkim rečnikom, vežbe se završavaju signalom koji se kaže – signal sunce. Dakle, imate signal sunce.

Samo da se zahvalim svim poslanicima koji su zaista nestrpljivo i pažljivo proučavali ove zakone i dali odgovarajuće doprinose i predloge.
Po pitanju rodne ravnopravnosti u našoj vojsci, to je apsolutno nesporno i zaista Vojska Srbije je beskrajno ponosna na svaku pripadnicu naše vojske koje se pokazuju kao ne samo izuzetni profesionalci, nego i izuzetni ljudi. Uostalom, tako je bilo u istoriji, tako je bilo oduvek i to se sigurno nikada neće menjati.
Samo da upoznamo javnost da trenutno u našim oružanim snagama, dakle u Vojsci Srbije se nalazi nešto preko 10% pripadnica, u mirovnim operacijama preko 12% pripadnica, a u samom Ministarstvu odbrane negde oko 48%. Dakle, vidite da je zastupljenost izuzetno visoka, mnogo viša nego čak i u nekim armijama koje mnogo pričaju o tome da su daleko dalje od nas otišle kada je u pitanju ravnopravnost. Ali, kao što vidite, Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane svakako imaju puno razloga da se ponose onim što rade i hvala za priliku što ste mi dali to da kažem.
Iskoristiću ovo vremena što imam samo da sumarno odgovorim na još neke predloge koji su se ovde čuli. Jedan od njih je bio da se naši pitomci upisuju na Vojnu akademiju. Oni to već rade, to je regulisano predlogom ovog zakona. Tako se u članu 52. kaže: „Na studijske programe osnovnih integrisanih akademskih studija koje se realizuju na Univerzitetu upisuju se i školuju radi prijema u profesionalnu vojnu službu lica iz građanstva i učenici srednjih vojnih škola“. Stav 5. ovog zakona kaže: „Lica iz građanstva iz st. 1. i 3. ovog člana upisuju se na osnovu konkursa koji raspisuje Univerzitet u skladu sa svojim opštim aktom“.
Dakle, mi to regulišemo našim internim aktima i pravilima i to je, kao što vidite, regulisano. Svi naši pitomci automatski idu kroz odgovarajuću listu. Naravno, idu u Vojnu akademiju. Znate, kad vi četiri godine napravite dečaka, devojku, četiri godine provede u našoj Vojnoj gimnaziji, on je već vojnik. Naravno da ne želimo da izgubimo tako dragocen kadar.
Razgovaraćemo i o drugim stvarima, prekoračio sam vreme.