Godine 2000. kada je gorela ova Skupština i nakon toga, tada vlasti koje su došle u ovu zemlju mogle su sve. Mogle su da traže od Međunarodne zajednice šta god hoće. Mogle su da traže i za KiM drugačiji prostor, otpočinjanje pregovora ili šta god da su hteli. Niko nije zatražio ništa i tada ono što je glavno urađeno bilo je da tadašnja SRJ zatraži da postane nova članica UN. Za neke države malo starija od KiM. Ništa više. To je bilo ono što je glavno urađeno te 2000. godine kada smo mogli sve.
Kada je počeo pogrom 17. marta 2004. godine i kada je počelo strašno divljanje na KiM, kada su gorele crkve i manastiri, mogli smo mnogo. Mogli smo mnogo da uradimo, imali smo snage, imali smo i drugačije saveznike, nismo uradili apsolutno ništa. Tako je vreme prolazilo. Vreme je prolazilo, mi smo slabili, naša država je bila sve slabija, naš uticaj na prostoru KiM, po Kumanovskom sporazumu, Rezoluciji 1244, to je teritorija pod privremenom upravom UN u skladu sa Rezolucijom 1244…

Teško je zbog toga svakom od nas, ali je to činjenica. Dakle, i te 2008. godine i kasnije mogli smo sve manje i manje. Ja imam milion i jednu primedbu na Briselski sporazum kao i svako u ovoj Narodnoj skupštini, kao i svako na KiM, ali to je jedina stvar koje sada možemo da se držimo i da čuvamo položaj Srba na KiM i položaj srpske države u skladu sa Rezolucijom 1244, ovde se govorilo i puno se govorilo o tome da će se ukinuti sva srpska davanja…

Penzioneri su rekli šta misle na izborima i to je više nego nesporno. Ne govorim to uopšte zbog toga i zaista bi bilo lepo kada bi se svi zajedno mnogo manje bavili politikom kada govorimo o budžetu. Penzioneri su, kome veruju i u šta veruju vrlo jasno rekli na izborima i to nakon što su im smanjene penzije. Dakle, nisu bili iznenađeni nečim nego penzije su smanjene. Razumeli su zašto su smanjene, da ne bi pojeli budućnost svoje dece i svojih unuka i dali su snažnu podršku listi koju je vodio Aleksandar Vučić. Dakle, to je više nego jasno.
Ali, ajde da govorimo samo kratko zbog građana koji nas gledaju, a to je da najveći broj penzionera sada, u ovom trenutku, ima veću penziju, nego što je ikada do sada imao. Da li je to dovoljno? Ni izbliza nije dovoljno. Mi imamo 1.726.000 penzionera, 1.060.000 ima veću penziju nego što je do sada imalo, nego što je ikada ranije imalo. Naravno da nije dovoljno, ali to je posledica decenija uplaćivanja malih doprinosa, loše privrede, pljačkaške privatizacije koje ostavila ljude bez povezanog staža, a ne politike od jedne ili dve godine.
Podsetiću vas, da smo mi za dve godine isplatili dugove prema vojnim penzionerima, mi smo odvojili novac i isplatili dugove prema vojnim penzionerima, isplatili dugove prema poljoprivrednim penzionerima, isplatili sve dugove koje smo imali kroz naš sistem, bez i najmanjeg kreditnog zaduženja da to uradimo. Samo iz prihoda. Vodi se računa o penzionerima u ovoj zemlji i ja koristim i ovu priliku samo da im se zahvalim, da im se zahvalim na njihovom poverenju, na strpljivosti na vrednoći i na nadi da će naša generacija biti bar malo kao oni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista moram da kažem da u najmanju ruku, protestujem protiv toga da se institucija kakva je Zaštitnik građana izjednačava sa gospodinom Jankovićem. Te dve stvari nemaju veze jedna sa drugom. Zaštitnik građana je važna institucija, a gospodin Janković je predsednički kandidat i čovek koji se bavi politikom svakodnevno, tako da molim vas da te dve stvari ni slučajno ne povežemo jednu sa drugom.
Gospodin Janković je čovek čiji politički rad pratimo. On je legitiman, a bio bi još legitimniji kada ne bi sedeo u funkciji Zaštitnika građana i kada ne bi koristio sve ono što mu daje Zaštitnik građana. Ali, ne želim da se te dve stvari na bilo koji način izjednačavaju.
Koliko ova Vlada vodi računa o instituciji Zaštitnika građana, daću vam primer. Zaštitnik građana je jedina institucija koja nije pristala na smanjenje i na racionalizaciju zaposlenih. Niko nije otpušten kod Zaštitnika građana, materijalni troškovi nisu smanjeni, najveći deo odlazi na plate. Od 216 miliona, čak 179 odlazina plate. Dakle, Zaštitnik građana je čuvan i pažen, nema govora da se umanji bilo šta kod njega. Ni jedan radnik mu nije otpušten. Otpušteni su radnici u svim ministarstvima, u domovima zdravlja, otpušteni su u poljoprivredi, u socijali, otpušteni su svuda, ali nikako kod Zaštitnika građana, jer to je nešto najvažnije za nas i ne smemo dozvoliti da se ingerencije tog važnog i velikog organa smanje. Nemojte zbog Saše Jankovića da izgubimo tako važnu instituciju.
Ja ću pokušati da ubedim poslanike Pokreta socijalista da ne glasaju za ovaj amandman. Nadam se da će me poslušati. Hvala.

Stvarno želim da zamolim sve poslanike da vratimo raspravu o okvire budžeta, da se više ne bavimo ovde politikom i da ne dozvolimo da nam Saša Janković postane sinonim za Zaštitnika građana i da ne postane sinonim za ovu važnu instituciju.
Ovde se čak govori o pogrešnim podacima. Nije tačno da Zaštitnik građana ima platu 400 hiljada dinara. To jednostavno nije tačno. Prema dostupnim podacima, on ima svega 376.648,03 dinara. Dakle, ni blizu 400 hiljada dinara. Nemojte to da govorimo. Govorimo istinu u ovoj raspravi. Svega 376 hiljada dinara, svega, pa zaista jadno. Znate, od ukupnog budžeta, svega 216 miliona, on čitavih 179 miliona daje na plate. Dakle, nećemo smanjivati, treba čak povećati. Pogledajte, 90%, 80% on daje na plate, nema prostora za sve ostalo. Nemojte sada zbog Saše Jankovića da izgubimo ovu važnu instituciju. On je legitimni, politički kandidat DOS-a. Legitimni, u redu. Nije baš potpuno u redu da se vozi državnim kolima kada ide u predizbornu kampanju, ali nemojte dozvoliti.
Zahvaljujem se svim poslanicima koji prave razliku, između toga da je Zaštitnik građana najvažnija institucija, a Saša Janković kandidat DOS-a, neko koga svakako treba politički doživljavati.
Dakle, molim vas vodimo računa da ne dopustimo da se ova važna institucija izjednači sa gospodinom Jankovićem. Nije on toliko važan da bismo bebu bacili sa prljavom vodom. To jednostavno nije dovoljno dobro.
Dakle, molim vas, poslanici vratimo se budžetu, vratimo se građanima, vratimo se njihovim pravima, a biće valjda i neko ko će jednog dana zastupati građane zaista kao pravi Zaštitnik građana, pa neka ima i veću platu. Ja bih voleo da i poslanici imaju veću platu, zaslužuju, kao što je zaslužuju da imaju i članovi Vlade i svakako predsednik Vlade, a uostalom kako on obavlja posao, pa rekli su građani Srbije. Kao što vidite, ovaj deo odavde, pa skroz do tamo kaže…

Trudiću se da budem kratak, da vam ne oduzimam vreme. Svaki političar zna da ne treba, da nije popularno govoriti o narodnim kuhinjama, o siromaštvu i o tome kako se radi na tome, jer to nikada nije dovoljno i naravno da će svako sa pravom reći da to nije dovoljno i ne radite kako treba. Hoću da vam kažem istinu, onako kako jeste i da se Vlada zaista trudi. Imamo 77 narodnih kuhinja, 36 hiljada korisnika narodnih kuhinja, ni jedno dete ne ostaje bez svog obroka samo ako se obrati našem sistemu.
Vi znate, u Nišu, da smo čak pokrenuli još jednu posebnu akciju, mimo narodnih kuhinja koje finansiramo. Već su se institucije iz našeg sistema organizovale Studenski centar, Crveni krst, dečije ustanove, i prave besplatne obroke za one koji su ispod crte. Podelili smo na 1.000 takvih obroka, sa troškovima nula. Dakle, samo zato što smo se organizovali i zato što delimo hranu koja bi inače bila bačena, a sada se radi na odgovarajući način. Samo da bi naši građani znali kolika su izdvajanja za socijalnu zaštitu, evo, prošlog meseca je za 748.296 korisnika izdvojeno i isplaćeno četiri milijarde i 117 miliona dinara. To su ogromna sredstva. Da li su svaki put dobro targetirana? Nisu. Da bi bila bolje targetirana radim ono što nije urađeno u ovoj zemlji 16 godina, a o tome se u socijalnoj zaštiti priča od kako postoji socijalna zaštita - socijalni karton. U naredne dve godine ćemo ga uraditi, to je jedini način da precizno targetiramo ko ima prihode, ko nema prihode, ko ima imovinu, ko nema imovinu. To je jedini način. Do sada, to jednostavno nije moguće.
Vama za povlasticu za vrtić ili bilo šta, dođe čovek koji pokaže da ima minimalnu zaradu i to je to. On ima pravo na povlasticu. A došao je automobilom od 20.000 evra i ne možemo da ga povežemo sa tim automobilom. Ovakve stvari će biti promenjene i svakako biće urađene. I ono, što je, naravno, važno, a to je da novčana socijalna pomoć u oktobru je primilo 107.306 porodica, a to je 261.548 lica, od toga su 130.552 lica radno sposobna. Ja znam da nije popularno o ovome govoriti, ali ovih 130.552 radno sposobna lica, među njima se nalazi to što je srž problema, oni koji su neformalno zaposleni, koji ne pokušavaju da uđu u formalnu zaposlenost, jer će ukoliko to urade izgubiti socijalnu pomoć, izgubiti sve ove privilegije. Sa njima se mora raditi i čitava reforma socijalnog sistema se radi upravo na tome. Hvala.

Želim da se zahvalim poslaniku Marinkoviću na čitanju budžeta i posebno isticanju važnih zakona koje smo doneli u ovoj Skupštini, svi zajedno i za koje se sećate kako su bili dočekani na nož. Mislim prvenstveno na Zakon o radu pa dalje. Sada ni najgori kritičari ne mogu da kažu da su to loši zakoni, čak i kada ne smeju da kažu glasno. I nije važno. Ti zakoni su doprineli boljem zapošljavanju, doprineli su boljem privrednom ambijentu, boljoj klimi za investitore i ti zakoni čuvaju i radnika. Želeo sam da kažem još jednu stvar koristeći priliku da se ovde javim, naravno govoreći o budžetu. Zahvaljujem se predsedniku Vlade za ono što je rekao, ali niti se on uplašio, niti se slomio pod nekakvim NVO, zapadnim, naravno kojim drugim, već je to bila odluka smatrajući da je to bolje da taj novac potrošimo, kao što smo ga potrošili, na lečenje naše dece. Taj novac je odlukom Vlade Republike Srbije prenet u budžetski fond za lečenje dece od retkih bolesti. I bolje je tako, i tako treba da se radi.
Meni je zaista drago kada čujem argumente Nataše Kandić, ovde sa različitih strana, jer sam napadan na isti način od strane Nataše Kandić i sličnih, a napadi na mene su počeli i neće nikada prestati, zato što sam razbio monopol nevladinog sektora u kome pojedine zapadne NVO organizacije su navikle da uzimaju od države šta hoće i koliko hoće. Taj monopol je razbijen. I od momenta kada je razbijen počeli su napadi na mene i nikada neće prestati. Po prvi put smo uveli red, po prvi put se tražilo pravdanje novca od takvih organizacija i kada je to zatraženo, naravno da se skočilo sa svih strana.
Još jedna vrlo važna stvar koju želim da podelim sa vama, sa radošću, mogli ste da se raspitate o tome ako želite, a to je da je na moj zahtev DRI ušao u Ministarstvo rada, i izašao sa bilo kakvim izdvojenim mišljenjem, čak ni prekršajnim prijavama, već je rekao da je Ministarstvo rada uzorno, i da je 2015. godinu završilo na najbolji mogući način.
Još jednom da ponovim, mi smo prvi koji su se usudili da uđu u sukob sa nevladinim sektorom koji je vladao budžetom ove države. Baš zato, nismo dozvolili da se ovaj novac krčmi i da ide u navodnu zaštitu socijalne zaštite, ili da u najmanju ruku ide sumnjivu socijalnu zaštitu. Mi smo prva Vlada i prvo ministarstvo koje je uvelo transferna sredstva za usluge u sistemu socijalne zaštite direktno lokalnim samoupravama. Mi novac dajemo opštini, a opština odlučuje kako će štititi socijalnu zaštitu i kako će unapređivati socijalnu zaštitu. To je jedina prava istina i želeo sam da to čuju građani Srbije. Hvala na pažnji.

Hvala.
Svašta smo čuli, čuli smo ko koju lektiru čita, ko koje bajke voli, to smo sve saznali, samo nismo saznali da li je nešto problem u budžetu, pošto je dosta zaista teško kritikovati ovaj budžet. I tačno je, nažalost, istorija ne počinje 2012. godine jer da počinje 2012, ne bi to bila istorija pljačkaške privatizacije, ne bi bila istorija koja je od ove zemlje napravila siromašnu i tužnu zemlju, ne bi bilo te istorije koja je prodala u ovoj zemlji apsolutno svaku fabriku koja je mogla da se proda i koja je mogla kroz razne stečajne upravnike da se uništi. Zaista ne bi je bilo.
Ovde se sada govorilo vidim, ne znam, ne želim da verujem da je u pitanju zla namera, želim da verujem da je u pitanju samo neznanje i nečitanje onoga što stoji ispred uvaženih narodnih poslanika. Jer da su hteli da pročitaju ili bar da su hteli da kažu pošteno ono što je stajalo ispred njih znali da bi da je, recimo, u prošloj godini isplaćeno 5,5 milijardi dinara duga prema vojnim penzionerima, duga koje su napravile vlade pre nas, tačnije vlade Demokratske stranke. Da je isplaćeno duga prema poljoprivrednim penzionerima za pogrebne troškove 2,2 milijarde dinara, da je ponavljam našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji isplaćena nadoknada kojima se dugovalo za slučaju nezaposlenosti u iznosu od šest rata, u iznosu od milijardu i 700 miliona dinara.
To je dug koji se vukao još od 2003. godine, mi smo ga sada isplatili. Da je radnicima koji su ostali bez posla u tim preduzećima koji su veštački održavana u tih pet stotina i nešto preduzeća koja su veštački štićena, od poverilaca koja su držana tu više kao sredstvo političkog pritiska i ucene nekad dobijali plate, nekad nisu dobijali plate, a dugove pravili i nisu morali da ih vraćaju, da je isplaćeno šest milijardi dinara radnicima za otpremnine. Ne samo njima nego čak i onim radnicima koji su bili u preduzećima sa propalim privatizacijama.
Mi smo prva Vlada koja se usudila da kaže radniku nisi ti kriv što je država loše trgovala i što je upropastila tvoje preduzeće, mi smo i njih prihvatili i njima se isplaćuju otpremnine, isplaćene kao što se isplaćuju. Do dinara je isplaćeno ono što se dugovalo kroz Fond solidarnosti. Evo sad ovih dana će još 400 miliona dinara biti isplaćeno radnicima. Nijedan radnik kome se duguje iz preduzeća u stečaju, a samo za one koji ne znaju da kažemo taj podatak da se kroz Fond solidarnosti dobija do devet minimalnih zarada. Ni njima niko nije ostao dužan. Odakle taj novac?
Taj novac je došao do boljeg rada i taj novac je došao od boljeg funkcionisanja privrede. Ovo je sve novac koji je do dinara isplaćen našim radnicima.
Govorite ovde o tome kako država plaća penale za pogrešne odluke koje je donosila pa i zbog toga sudovi dosuđuju odgovarajuće presude i naravno kažnjavaju nas. Tačno. Ali koga? Pet zarez pet milijardi koje smo isplatili do sada vojnim penzionerima su posledica sudskih odluka na osnovu odluka vlade Demokratske stranke zato što je odbila da poštuje odluku Ustavnog suda 5,5 milijardi za sada a imamo i više. Jel treba da vas podsećam na odluke sudova kada su u pitanju ratne dnevnice u Topličkom kraju, takođe zbog izbora i vrlo dobro znate zašto su donošene takve presude i kako su donošene i protiv koga su donošene i od koje vlade su donošene. Mi to plaćamo. Mi to plaćamo do dinara. Pa nam onda sve to stigne i sa Strazbura pa Vlada RS, to što vi kritikujete kako Vlada Srbije predviđa novac da plaća penale, da predviđa novac da bi plaćala te penale u koje ste nas ostavili, koje smo dočekali ovde, zbog takvih sudskih presuda.
Kažete ovde – niste dopustili, niste smanjili broj zaposlenih u javnom sektoru, niste nastavili sa otpuštanjem. Hajde se dogovorite, hoćete li da otpuštamo ljude u javnom sektoru? Jel ne treba niko da radi u javnom sektoru ili treba da radi u javnom sektoru? Prošli put ste nas kritikovali za otpuštanja, sad nas kritikujete da nema otpuštanja. Hajde nije loše da se dogovorite čisto da vidite da li bi bilo dobro da se otpušta ili da se ne otpušta.
Mi smo se trudili da se racionalizujemo i da sačuvamo naravno najveći mogući broj ljudi koji rade i za čiji rad ima potrebe i opravdanje. Naravno da smo se trudili da uradimo sve što možemo upravo da bismo ljude zaštitili i nismo to radili jer kao što vi dobro znate, nismo to radili ni po kakvom partijskom ključu. Da smo to radili po partijskom ključu to su sve ljudi koji su zaposleni u vreme ranijih vlada, na pamet nam nije palo, na pamet. Nego smo se upravo trudili da poštujemo svakog čoveka i da se trudimo da mu sačuvamo radno mesto. Hvala.

Dakle, kao što vidimo ni jedna brojka koju sam izneo i ni jedan dug koji nam je ostavljen da rešavamo nije osporen. Sve su činjenice i sve servisiramo i sve uspevamo da isplatimo zato što je povećana zaposlenost. Ja znam da je teško priznati, ali brojke su jednostavno neumoljive.
Od 7. decembra 2013. godine kada je uvedena zabrana zapošljavanja u javnom sektoru broj zaposlenih u javnom sektoru se smanjio za 55.775 - činjenica. Broj zaposlenih u privatnom sektoru se povećao za 138.723- činjenica. Ovo je na osnovu podataka o uplati obaveznog socijalnog osiguranja. To je novac.
Ili je neko došao i uplatio nam 13,4 milijarde dinara više u budžet PIO fonda iz čistog zadovoljstva, iz čiste namere da uživa u tome što je uplatio 13 milijardi dinara auturističkih pobuda ili je zaposleno 128.723 ljudi koji plaćaju redovno doprinose. Nema trećeg odgovora. Izaberite koji vam više odgovara. Slobodno izaberite, ali ovo je istina.
Nemojte da zamenjujete teze, niko nije rekao da građani Srbije sjajno žive. Ne žive. Žive jako teško. Mi ono što smo uspeli da uradimo, uspeli smo da zaustavimo propadanje, i sada polako krećemo na gore, i to pokazuju svi podaci. Pa čak i podaci o zaradama. Da žive jako teško građani Srbije, apsolutno žive jako teško. Nadamo se da ćemo uspeti da život učinimo podnošljivijim i boljim.
A, ovo što ste pomenuli centar za socijalni rad i različit broj korisnika novčane socijalne pomoći u Trsteniku i Kruševcu i to treba da znaju naši gledaoci, vi vrlo dobro znate šta ste rekli, zašto ste to rekli. Možda naši gledaoci to ne znaju. Politiku centra za socijalni rad određuje lokalna samouprava, ona tamo gde ste vi vladali Trstenikom svih ovih godina. Direktora centra za socijalni rad postavlja skupština lokalne samouprave, ne ministar rada. Ministar samo daje saglasnost na ono što ste vi dali. Sva rešenja o socijalnoj novčanoj pomoći u prvom stepenu izdajete vi, Centar za socijalni rad na lokalu. Sve jednokratne socijalne pomoći izdajete bez pitanja Ministarstva rada opet u prvom stepenu. Dakle, nema čak ni mogućnosti žalbe.
Zašto određeni centar i na koji, svaki centar samostalno odlučuje u skladu sa zakonom. Dakle, u skladu sa zakonom. Tako je bilo u Trsteniku, tako je u Kruševcu, Beogradu, Novom Sadu. Ko to mi kada to radi centar za socijalni rad, kada ste to do juče radili vi, pa do juče ste postavljali direktora Centra za socijalni rad. Do juče ste vi. Ne ministarstvo. Ne znate zakon.
(Miroslav Aleksić, s mesta: Isti je i sada … )
Nije važno ko je direktor, nego ko ga je postavio, a direktora postavlja skupština opštine, a Ministarstvo daje samo saglasnost, ne više od toga. Dakle, vi odlučujete ko je taj.
Prema tome, do sada ste vodili tu politiku i kako ste je vodili tako je. Nemojte to prebacivati na druge organ, a posebno nemojte optuživati druge centre za nešto tako.
(Miroslav Aleksić, s mesta: To je nepoštovanje zakona. )
Ne, nije stvar nepoštovanja zakona.
Dakle, svaki centar za socijalni rad u skladu sa zakonom ko su korisnici novčane socijalne pomoći, i vi znate da ste vi postavljali te ljude. Ako niste bili zadovoljni njihovim radom, zašto ih niste smenjivali, nego ste sada nezadovoljni kada ste opozicija. No, dobro, to je već uobičajen manir. Hvala.

Znate ovde opet ne znamo šta predstavnici bivšeg režima zapravo hoće. Kada kažu kako mi sad pomažemo neka javna preduzeća koja su neracionalna, bacamo pare na njih, tu se troši najveći novac, a onda kada neko preduzeće upadne u probleme, radnici počnu da štrajkuju, traže plate, a oni kažu – sram vas bilo, dajte ljudima plate, vi nećete da date plate ljudima. Šta hoćete? Da zatvaramo ta preduzeća, da ih pomažemo ili da ih ne pomažemo? Hoćete li da čuvamo njihova radna mesta ili da ne čuvamo njihova radna mesta? Od zasedanja do zasedanja se menja ta percepcija. Stalno imamo jednu ili drugu.
Kao što imamo, sada slušamo po stoti put tu neistinu, za koju znamo da je neistina, ali baš dobro politički zvuči, hajde, što da ne, neka se i to baci na leđa na Vlade, pelene i investitori, radnici koji rade po 14 sati. Znate da smo slali inspekciju rada. Znate da smo proveravali. Znate da ne postoji ni jedan jedini čovek koji je imenom i prezimenom rekao tako nešto, ali nema veze, neka se nastavi i hajde sada da postavimo još jedno pitanje. Čekajte ti investitori su dovedeni u vreme vlasti bivšeg režima. Znači, tada su bili dobri i tada radnici nisu nosili pelene, ali sad su se izbezobrazili i sad su počeli da nose pelene, sada kada je došla druga vlast. U vreme kada je bivši režim doveo te investitore koje sada napada radnici nisu nosili pelene, ali sad su počeli da nose pelene samo zato što oni nisu na vlasti. Hajde da razgovaramo o budžetu.

Ako dozvolite, Srbiju je bombardovao NATO pakt i Srbija nije kriva za to što je bila bombardovana. Mi nismo ni izazvali ratove, niti smo ih vodili, niti smo ih tražili, a to što smo postojali i što postojimo na Kosovu i Metohiji, e pa to sigurno nije naša krivica i žao mi je što neki poslanici smatraju da je to naša krivica. Ali, hajde da pričamo malo o konkretnijim stvarima.
Na primer, u Smederevskoj Palanci opštinsko-turistička organizacija dužna je 24 miliona 668 hiljada dinara, Javno preduzeće „Palanka Vuk Karadžić“ – 43 miliona 305 hiljada dinara, Dnevni boravak „Puž“ – šest miliona 793 hiljade dinara, Narodni muzej „Smederevska palanka“ – 16 miliona 800 hiljada dinara, Centar za socijalni rad dužan osam miliona 45 hiljada dinara, JKP „Pijace“ – 37 miliona 324 hiljade dinara, Kulturni centar – 27 miliona 98 hiljada dinara, biblioteka – 12 miliona 130 hiljada dinara, itd. Centar za razvoj sporta i amaterizma, kako ste to uspeli da napravite dugove? Osam miliona 293 hiljade dinara. Zatim, Arhiv – 15 miliona, „Palanka razvoj“ – sedam miliona 826 hiljada dinara i, naravno, već legendarni fudbalski klub Jasenica 1911 – osam miliona 728 hiljada dinara, Predškolska ustanova „Čika Jova Zmaj“ – 93 miliona 174 hiljada dinara.
E, tako bi vodili državu, tako bi pravili budžet. Mislim da zaista nema potrebe da se bilo šta objašnjava.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Replika.)

Hvala.
Ja ću pokušati da odgovorim na većinu ili sva vaša pitanja.
Kada je u pitanju vaša zabrinutost za broj korisnika naših prava, odmah da vam kažem da je budžet povećan za skoro 2,9 milijardi dinara upravo na konto prava. Dakle, ne samo da se socijalna davanja neće smanjiti, naprotiv, obezbedili smo prostor da ih značajno povećamo, a zahvaljujući tome što smo obezbedili taj prostor po zakonu o kome ste govorili, Zakonu o finansijskoj podršci porodicama sa decom, će obezbediti najširi mogući obuhvat korisnika. Nikada do sada žene na selu, žene sa ugovorima o privremenim i povremenim poslovnima, žene koje su radile na autorskim ugovorima, sve žene koje su uplaćivale bilo šta u budžet po prvi put u istoriji, bukvalno po prvi put u istoriji imaće pravo na porodiljsku nadoknadu. Nikada do sada se to nije desilo. Ovo je prvi put i to jeste revolucija u socijalnoj zaštiti. nikada do sada to nije bilo.
Takođe, kada ste pitali i držim vas za reč da glasate za taj zakon kada bude došao pred vas, jer to je zaista značajno. Povećaćemo roditeljski dodatak, značajno ćemo ga povećati zahvaljujući upravo ovom povećanju novca na ovim delovima. Govorili ste o dečijem dodatku. Suštinska zamerka za dečiji dodatak, da ga dobijaju i ona deca iz porodica u kojima on objektivno nije potreban. Taj argument nekad stoji, nekad ne stoji, ali govori o tome da još uvek nismo u stanju da precizno odredimo koliko ljudi sve radi na crno jer to su ljudi čije prihode mi ne možemo da odredimo i zato što ne možemo da ih odredimo zbog toga imate pravo i na socijalnu pomoć i dečiji dodatak jer jednostavno formalno izgleda kao da nemate ništa, a suštinski radite na crno.
Da bi se između ostalog izborili sa tim, ne samo kroz mere inspekcije rada, govoriću i o inspekciji rada, sada ćemo uraditi nešto što takođe nije urađeno u ovoj zemlji nikada. Konačno će biti doneta u naredne dve godine, po fazama u sledećoj godini prva faza, do kraja 2017. godine još jedna, uradićemo konačno socijalnu kartu. Kada se uradi socijalni karton vi ćete konačno moći da znate kako je moguće da neko ima automobil a da prima socijalnu pomoć i da nije prijavljen nigde i da ne radi ništa. I to ćemo uraditi i za to su predviđena sredstva ovde. I to je način da precizno odredimo kome ide npr. dečiji dodatak.
Uvodi se mera još jednog mesečnog dečijeg dodatka na kraju godine, odnosno u septembru kada oni koji su završili tu godinu srednje škole, dobro je završili, samo su prošli, spremni smo da pomognemo, spremni smo i tu da nagradimo određenu vrstu ponašanja i to se nikada do sada nije radilo, a sve zato što možemo, zato što je privreda bolje radila.
Govorili ste o stranačkom zapošljavanju. Hajde ovako, jezik brojeva, tu ne može da bude ni laži ni prevare. Od 7. decembra 2013. godine, kada je izdata zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, prema evidenciji penzionog fonda, dakle, prema evidenciji o prijavama na obavezno socijalno osiguranje, broj ljudi u javnom sektoru je smanjen za 55.775, a broj ljudi prijavljenih koji plaćaju obavezne doprinose na penziono i socijalno osiguranje je 138.723 u privatnom sektoru. To vam je ta razlika. Dakle, nema tu ni šta da se laže, ni da se krije. Zato je penzioni fond ove godine ostvario 13,4 milijarde dinara više uplata nego što je planirano. Iz toga finansiramo sve ovo. To ne može da se politizuje, ovo je jezik novca - 13,4 milijarde. Moraću da ispravim predsednika, 37% ove godine dotiramo za penzije, što je značajno smanjenje. To govori zahvaljujući ovome da je privreda radila bolje, uplatila više, da ima više zaposlenih. Tu jednostavno nema prostora za statistiku.
Ali, kada govorimo o statistici, 2012. godine broj zaposlenih, po istoj ovoj metodologiji koju radimo i sada, koju nismo mi izmislili, koja nam je data, koju smo nasledili od onih pre nas, broj zaposlenih je bio 2.228.343, a danas je 2.813.875. Stopa nezaposlenosti te 2012. godine, po istoj ovoj metodologiji, bila je 23,9%, a danas je 13,8%, i to je zvanično. Ovo su zvanični podaci Zavoda za statistiku. Dakle, nema prostora da se na bilo koji način ovo politizuje ili objašnjava da smo radili nešto drugo. Smanjenje koje vidite na budžetu za ovaj razdel jeste dokaz da država bolje funkcioniše. Nacionalna služba, o kojoj ste govorili, po privi put se više ne dotira iz budžeta, nego od svojih prihoda, a prihodi Nacionalne službe za zapošljavanje su doprinosi za slučaj nezaposlenosti. To vam je još jedan dokaz o većem broju zaposlenih. Mi smo prošle godine, pretprošle i svake ranije godine morali da dotiramo za to, a sada to više ne radimo, jer su oni sami zaradili, jer zahvaljujući povećanom broju zaposlenih taj novac postoji.
Inače, da znate, preko Nacionalne službe za zapošljavanje je zaposleno, kroz ove aktivnosti, nekih skoro 42 hiljade ljudi, a i ove godine očekujemo bar toliko i nadamo se, naravno, i više. Za aktivne mere zapošljavanja prošlo je i preko 140 hiljada ljudi. Takođe, i to da znate, i to vam je opet dokaz povećane zaposlenosti, to vam je opet dokaz da se više uplaćuje i u PIO fond i u sva ostala socijalan davanja, da smo isplatili dugove vojnim penzionerima, da smo isplatili dugove poljoprivrednim penzionerima, da smo isplatili čak i dugove od kojih su naši sunarodnici na Kosovu i Metohiji digli ruke, a to je nadoknada za slučaj nezaposlenosti koja se isplaćuje od 2003. godine i kasnilo im se sa šest plata, kasnilo im se sa šest nadoknada. To je milijardu i 725 miliona. I to smo isplatili. Nismo nikakve dugove ostavili iza sebe, a to smo uspeli zato što je povećan broj zaposlenih i nema drugog objašnjenja. To je jednostavno tako.
Inspekcija rada je do sada, do 2. decembra, pronašla 16.408 neprijavljenih radnika, a odmah nakon njenih rešenja prijavljeno je 12.250 radnika. Računajte naravno i na to da imate i ono što se zove „halo efekat“, pa poslodavci čuju da inspekcija rada dolazi, pa smo onda takođe uvidom u registar obaveznog socijalnog osiguranja videli da čak i poslodavci kod kojih smo našli jednog ili dva neprijavljena radnika, prijavili ih po našim rešenjima, počeli su da prijavljuju i više nego što smo našli, jer su svesni da ćemo se vratiti, kao što smo se i vraćali. Od juna do septembra ove godine vratili smo se u sva preduzeća koja su imala više od tri neprijavljena radnika, i tamo smo otkrili da 75% njih je sačuvalo prijavljene radnike. Dakle, nije bilo one prevare sa otpuštanjima.
To su konkretne stvari o kojima ne možemo govoriti politički. Dakle, kao što vidite, one daju razlog za optimizam da će ovaj budžet biti baš ovakav kakav jeste. Hvala.

Zahvaljujem.

Ako dozvolite, naravno, država se bori protiv siromaštva svojom socijalnom politikom i, kao što znate, ni jedno jedino socijalno davanje nije umanjeno ni za jedan jedini dinar, ni u vreme štednje. To je bila odluka ove Vlade. Ni jedno jedino.

Podsetiću vas da ipak, kada govorimo o borbi protiv siromaštva, nema bolje borbe protiv siromaštva nego povećavanje broja radnih mesta, kada zaposlite nekoga. Nekada taj neko bude na socijalno pomoći, pa makar i socijalna pomoć bila veća, nego kada dobije pravo da radi, kada dobije mogućnost da radi. Sa čime radimo i kako radimo, daću vam samo primer da je od 7. decembra 2013. godine, kada je uvedena zabrana o zapošljavanju u javnom sektoru, pa evo do 20. oktobra 2016. godine imamo povećanje broja prijavljenih van javnog sektora za 137.854 lica, to je 137.854 radnika koji uplaćuju svoje doprinose.

Tako se bori protiv siromaštva i zahvaljujući tome od 2013. godine do danas u Fondu PIO imamo uplaćenu 31 milijardu dinara više nego što smo planirali. E, to je borba protiv siromaštva.

Pošto se pominjala i Vojvodina u kontekstu narodne kuhinje, da vam kažem da u Republici Srbiji ima ukupno 77 narodnih kuhinja. Sve rade, sve su finansirane od strane Republike Srbije, niko ne ostaje bez svog obroka. Niko nije srećan što to postoji, ali ono što je do nas, to ćemo uraditi. Evo, da vam kažem, prvi put od 1999. godine Vlada Republike Srbije će izvršiti kompletnu obnovu svih narodnih kuhinja u ovoj zemlji.

To nije mnogo fensi, kako neki vole da kažu, ne možete time mnogo da se hvalite, to ne zvuči politički dobro, ali je to način da pokažemo koliko mi brinemo, ako je čovek siromašan ne znači da nema svoje dostojanstvo, ne znači da ne treba da jede najbolje, najzdravije i to radimo. I, tako se ponaša ova Vlada Republike Srbije.

Samo da vam kažem, pošto se govorilo o Vojvodina ovde, još jednom da podsetim da je Vojvodina region sa najvećim brojem korisnika novčane socijalne pomoći u odnosu na broj stanovnika. Najbogatiji deo naše zemlje, a do toga teško je da je dovela ova Vlada i teško da je bilo moguće da je dovela ova Vlada za ovaj period dok je ovde radila i dok je živela. Dakle, socijalna pomoć, svi oblici socijalne zaštite su očuvani u onoj meri u kojoj bude bilo moguće biće i povećavani i to ćete videti i u narednom periodu. Hvala.

Meni je drago što konačno dolazimo do toga da treba da govorimo o istim ciframa, slažem se. Evo, iste cifre, na osnovu iste metodologije, samo različito vreme. Godine 2008. po evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje istom metodologijom koja se meri i 2016. godine, dakle, 2008. godine nezaposlenih u evidenciji je bilo 755 hiljada 935 danas, 684 hiljade 820. Iste cifre, ista metodologija. Razlika između ovih brojeva govori zašto nam sada bolje ide. Razlika između ovih brojeva govori zašto imamo više novca u penzionom fondu i zašto sada isplaćujemo 37% državne subvencije, a nekada smo uplaćivali do 48% državne subvencije. Ako se nastavi ovim tempom do kraja godine će biti 35%. Nikad nismo imali tako dobar rezultat, zato što su zaposleni ljudi i ništa drugo.

Što se tiče sistema socijalne zaštite, ocena i Svetske banke i svih relevantnih institucija koje se bave socijalnom zaštitom jeste da je naš sistem dobro targetiran, smatraju da se odnosi često i na one, da je ponekad previše širok. To je nešto što nam često stavljaju na teret i nešto sa čim moramo da radimo.

Meni će biti beskrajno drago. Ja ću biti zaista srećan kada uđemo sa zakonom u Narodnu skupštinu. Inače, da znate, nacrt je bio urađen, trebao je da krene u javnu raspravu. Došli su izbori. Po zakonu kada dođe nova vlada, morate da krenete sve ispočetka i vrlo brzo ćemo izaći sa konkretnim predlogom.

Jako mi je drago ako se svi ovde obavežemo ako se nećemo baviti politikom kada je taj zakon u pitanju, da nećemo doći i reći – e, sada ćemo svima da povećamo nadoknade, to je jedini put, kako mislite da se borite protiv siromaštva ako ne povećate socijalnu pomoć, kako mislite da se borite protiv bele kuge ako ne podignete nadoknade, kako mislite ako ne budete davali ova ili ona davanja?

Naš cilj i Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom i Zakona o socijalnoj zaštiti koji reguliše neke druge stvari iz oblasti socijalne zaštite biće da se svakako bolje pogodi onaj kome je zaista pomoć potrebna, ali da dođe do onog kome je pomoć zaista potrebna.

Onda, kada budemo govorili o radnoj aktivaciji, da oni koji su radno sposobni, a primaju novčanu socijalnu pomoć, treba da rade, nemojte onda poći za političkim refleksom i reći - ne, ne, nikako, to je robovlasništvo, to je loše, nego recite – onima koji su radno sposobni a primaju novčanu socijalnu pomoć, pomoć je manje potrebna nego onima koji nisu radno sposobni, a treba da primaju socijalnu pomoć. Onda to recite, pa budite toliko hrabri i ostanite dosledni onome što sada govorite, da bolje gađamo socijalnom zaštitom onoga kome je pomoć zaista potrebna, ali nemojmo tada u tom trenutku da se bavimo politikom, nego baš kao što je sada, da kažemo - pomoć je nekome više potrebna, nekome manje potrebna. Onom ko može da radi, ona je manje potrebna, nego onome ko ne može da radi, ali recite to tad. Radujem se toj javnoj raspravi i radujem se tom parlamentu.

Zahvaljujem se predlagaču, ali kao što smo rekli u raspravi, smatramo da je najpre potrebno promeniti Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Zakonom su uređeni odgovarajući načini i treba da budu prepoznati novi načini za korišćenje faksimila, za korišćenje pečata. Mislimo da ovo jeste dobar put, ali zaista niko ne treba da brine da ćemo mi nastaviti sa poboljšanjem položaja osoba sa invaliditetom u našem društvu. Uostalom, dokaz za to jeste da smo u ovih godinu i po dana, koliko je trajao mandat ovog ministarstva, ovo je treći zakon iz oblasti poboljšanja položaja života osoba sa invaliditetom. Dakle, orijentacija naše Vlade i orijentacija našeg ministarstva je takva i sigurno se neće prekidati. Hvala.