Zakon o jedinstvenom biračkom spisku izmenjen. Radna grupa za unapređenje izbornog procesa (pokušava da) radi vredno. Odbori onako.

NA BRZAKA

Druga sednica redovnog prolećnog zasedanja održana je u petak, 10. maja. Iako je dnevni red imao pet tačaka, jedna je bila zvezda - Predlog Zakona o dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Ove izmene su rezultat dogovora između poslaničkih grupa i razlog zašto je ova sednica sazvana (prim.aut. iako bi moglo izgledati da je Radna grupa za unapređenje izbornog procesa radila na tome, nije - radi se o direktnom dogovoru između poslaničkih grupa).

Ključna izmena je sledeća: građani koji su promenili prebivalište u prethodnih 11 meseci ne mogu glasati na novoj adresi, već na prethodnoj. Usvojena je nakon kratke diskusije sa 153 glasa za i 8 protiv, bez uzdržanih.

Na koga se odnosi ovo ograničenje? Politički dogovor je da se odnosi na građane koji su promenili prebivalište između 3. jula 2023. i 3. juna 2024. godine. 

Birački spisak se zatvara 17. maja pred lokalne izbore 2. juna, tako da su poslanici morali biti brzi i agilni u usvajanju ovih izmena.

Nadležnost Radne grupe za unapređenje izbornog procesa proširena je 11. maja. Članovi dobijaju ograničen i kontrolisan uvid u birački spisak radi nadgledanja primene novog zakona. (prim.aut. postoji nesigurnost u vezi sa sprovođenjem i nadgledanjem akcija Ministarstva unutrašnjih poslova za određivanje ovih pojedinaca i naknadne izmene u jedinstvenom biračkom spisku, koje treba da budu gotove do 17. maja.)

Međutim - dok se čini da stvari napreduju, iza kulisa se dešavaju opstrukcije.

RAZVLAČENJE

Radna grupa za unapređenje izbornog procesa (prim.aut. Parl.belež. 9. maj - Nova Vlada, stari ministri) održala je svoj prvi sastanak 2. maja, a zatim drugi 7. maja, 9. maja, 10. maja i 13. maja. Grupa do danas nije postigla nikakav dogovor, a njen rad je opstruiran od strane članova koji predstavljaju vladajuću većinu.

Teme kojima se Radna grupa bavi su brojne: unapređenje stanja medija u zemlji kroz izmene unutar REM-a, pritisci na birače i kako ih smanjiti kroz aktivnosti državnih organa, kao i kako regulisati finansiranje kampanje kako bi se obezbedila transparentnost. Osim toga, tu je i nekoliko drugih pitanja usmerenih ka unapređenju izbornog procesa u skladu sa preporukama koje je dao ODIHR nakon izbora 17. decembra i prethodnih izbora treba da bude adresirano.

Predloge su dominantno pripremili članovi civilnog društva u Radnoj grupi, tri opozicione poslaničke grupe i manjinske stranke, ali niko od članova vladajuće većine.

Radna grupa je trebalo da glasa o ovim temama 13. maja, ali je vladajuća većina zatražila produženje roka za razmatranje predloga za izmene zakona koji regulišu navedene teme, bez jasnog razloga i preciziranja koliko vremena im je za to zapravo potrebno.

MOŽE LI BITI?

Iako se sve vrti oko izbora, postoji neka prividna aktivnost u odborima.

Na primer, Odbor za kontrolu službi bezbednosti održao je svoju prvu sednicu 10. maja. Poslanici su glasali za predsednika i zamenika predsednika odbora - oba dolaze iz vladajuće većine (poslaničke grupe AV – Srbija ne sme stati i SPS, tim redom).

Druga sednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove imala je isti dnevni red i vrlo sličan rezultat - i predsednik i zamenik predsednika dolaze iz poslaničke grupe AV – Srbija ne sme stati.