MARINA RAGUŠ

Nestranačka licnost

Rođena je 1969. godine u Beogradu.

Po obrazovanju je diplomirani politikolog za međunarodne odnose.

Bila je funkcionerka i poslanica Srpske radikalne stranke od 2007. do 2012. godine.
Široj javnosti je postala poznata kada je početkom 2009. godine jedina zastupala SRS u Skupštini Srbije, nakon što je 55 njenih stranačkih kolega isključeno sa sednice.

Od 2008. bila je i u komitetu za odbranu Vojislava Šešelja. U julu 2012. objavila je da nije više članica SRS.

Angažovana je kao savetnica u nevladinoj organizaciji pod imenom Institut za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo je postala narodni poslanik.

Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:22

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva posebna sednica , 28.10.2020.

Hvala gospodine predsedniče. (Isključen mikrofon.)

Prva posebna sednica , 28.10.2020.

Drago mi je, gospodine predsedniče, što ste vi potpisani kao Marina Raguš i upravo ste govorili četrdesetak sekundi.

Mogli ste slobodno i dobar deo mog vremena da date kolegi Đorđu. Moje obraćanje će biti vrlo kratko.

Do podneva prema obraćanju predsednika Republike ovo je najteži dan za državu Srbiju. Imamo oko 1.200 zaraženih i dok govorimo danas o svim ovim temama koje su neophodne, preko potrebne za razumevanje situacije u kojoj se nalazimo za svakog građanina i građanku ove države, nama se razboljevaju ljudi i u ovom času vrlo verovatno neki i umiru. Ovo je teško vreme za državu Srbiju. Volela bih da građani Srbije razumeju da se Srbija nalazi u ratu. Nama je rat objavio mikroorganizam i pokazao je gde se nalazimo i koliko smo mi kao ljudi jaki, snažni i koliko možemo da mu se suprotstavimo. Jedan mikroorganizam po prvi put u savremenoj civilizaciji zaustavio je planetu na tri meseca. Sve je stalo. To zaustavljanje značilo je, dame i gospodo, ukoliko to izguglate – Koronu i privredu, Koronu i finansije, videćete najjače zemlje sveta kako govore o tome da smo mi u ratnoj privredi, da je ceo svet zapravo prešao na ratnu privredu. To mora da bude jasno.

Nesagledive su posledice ove pandemije i po finansijske sisteme i po privredne sisteme i po krizu identiteta, po društvenu krizu, po užasne političke krize.

Gospođo Brnabić, to je sasvim razumljivo. Sa ovog mesta kažem sa mojom skromnom procenom biće vam teže. Biće vam značajno teže nego što je to bilo u prethodnom periodu i na početku ove užasne krize.

Moram da vam kažem, nisam imala priliku do sada, mislim da se naša država i vi, kao premijer i predsednik Republike Srbije i najjača partija u ovoj državi, da ste se izvanredno snašli. Da li ste grešili? Jeste. Da li ćete grešiti? Hoćete. Da li ćemo svi grešiti? Budite uvereni da hoćemo, ali to je normalno, mi smo samo ljudi, nismo bogovi.

S toga, u ovom trenutku, molim sve građane Srbije, pripadnike raznih elita, da daju šansu i ovom parlamentarnom sazivu i budućoj Vladi Republike Srbije, da daju šansu u izvanredno teškom vremenu kada se borimo sa svaki pojedinačni život, kada se borimo da nam plate i penzije budu isplaćene na vreme i kada ne možemo ni da pretpostavimo šta će nam od privrede ostati.

Treba da se govori gospođo Brnabić, svakoga dana, transparentno, bez uvijanja, kakva je realna kriza i kakva je situacija. Treba da se podseća da su zemlje u regionu izgubili industrijske grane. Treba, takođe da se kaže i da se definiše da su sistemi pukli, da zdravstveni sistemi ne mogu da izdrže ovaj pritisak.

Priznajem, laik sam i verovatno bi, gospođa Kisić Tepavčević, da ima priliku, a tek je kandidat, ovde uskočila, naravno kao profesionalac iz svoje perspektive. Ispravićete me u nekoj prilici, ako grešim, jedini način da sačuvamo zdravstveni sistem, dame i gospodo, jesu mere iz srednjeg veka i to je tako svugde.

Svako ko govori drugačije, ko kaže da je karantin prevaziđena mera, ko kaže da je ograničenje kretanja prevaziđena mera i da utiče na naša ljudska prava, sa vrlo lošom namerom manipuliše i direktno utiče na zdravstvenu bezbednost svakoga od nas.

U jednoj zemlji regiona, žena koja je bila odgovorna za krizni štab kada je rekla da svako ko ne nosi masku i ko se ne pridržava mera kriznog štaba, ravan je teroristi, naišla je na užasne reakcije. Da li je bila upravu? Ispraviće me, gospođa Kisić Tepavčević, u nekom momentu, ali svako od nas je potencijalni rezervoar virusa, koji ugroženoj kategoriji građana može da izazove smrtni ishod. Zato svako od nas, mora da razmišlja na način da budemo maksimalno odgovorni, kako prema sebi, tako i prema drugima.

Ovo su, mislim najteži momenti za Srbiju i na Vladi Srbije je zaista izvanredna odgovornost, ali ono što SPAS želi da vam kaže, u tome nećete biti sami. Vi znate da je gospodin Aleksandar Šapić, lider SPAS-a, tokom konsultacija izrazio svoj stav i da nije tražio, nijedan resor, i da nismo participirali u Vladi, mi bi smo svakako dali podršku, jer ovo je momenat kada samoljublje, lični, partijski interesi moraju da ostanu po strani i kada moramo da zahtevamo nacionalno jedinstvo.

Pretpostavka toga, dame i gospodo, jeste otvaranje dijaloga i najširi mogući konsenzus. Za to će vam, gospođo Brnabić, biti potrebno puno strpljenja, puno mudrosti, izvanrednog razumevanja, ali to je jedni put. Ne zbog samog perioda borbe protiv Korone, već i zbog perioda koji dolazi posle.

Srpski patriotski savez je kandidovao najboljeg među nama za resor na kojem je insistirao predsednik Republike, to je gospodin Ratko Dmitrović. Verujem da će Ratko, koji je godinama radio na temama, koje su mu sada i predate u mandat, dati svoj maksimum i vrlo verovatno, iznenaditi mnoge svojim doprinosima.

Konačno, da završim svoje izlaganje, želim vam puno sreće u daljem radu. Biće ovo vrlo izazovno vreme. Ovo je vaša kuća i na podršku SPASA-a u ovim teškim trenucima za državu Srbiju, možete računati.

DRUGO VANREDNO ZASEDANJE, 16.06.2010.

Ono što je sporno jeste klima koju pravi ovaj predlog zakona. Ukoliko zaista mislite da mi nismo za jake institucije ovog sistema, varate se, naravno da jesmo, na kraju, redovno i pričamo o tome. Ukoliko mislite da ova država ne treba da ima svoj suverenitet i da ga sprovodi na celokupnoj teritoriji, tako bismo možda mogli i da počnemo ovu priču sa sledećim pitanjem – hoće li se ovaj predlog zakona, pošto bude usvojen, primenjivati na teritoriji KiM? Neće. Dakle, toliko o tome, za početak.
Druga stvar, dozvolite, možda grešim, ali mi nekako u kontinuitetu već izvesno vreme vidimo izuzetno jak upliv izvršne vlasti u ono što su osnovna ljudska prava i nameru da se mnoge stvari kontrolišu. Da li je možda izjava predsednika vaše stranke i predsednika države izazvala ovakvu našu dilemu, u smislu da neki od njega traže uvođenje prosvećenog apsolutizma? Ne znam, ali situacija u državi je sasvim drugačija.
Šta je dokaz za ovo? Beogradski centar za ljudska prava je 2008. godine reagovao na nešto što je sad ozakonjeno ovim predlogom zakona. Iskreno se nadam da se to nikada neće sprovesti. Već 2008. godine Beogradski centar za ljudska prava osudio je donošenje akta Republičke agencije za telekomunikacije, poznatije kao RATEL, od 11. jula 2008. godine, kojim je ovo regulatorno telo propisalo obavezujuće tehničke uslove za pružaoce internet usluga, radi ostvarivanja elektronskog nadzora nad komunikacijama stanovnika Srbije, preko globalne informatičke mreže.
Između ostalog, RATEL je tada obavezao internet provajdere da državnim organima nadležnim za elektronski nadzor, pre svega BIA, pazite, omoguće pristup i periodično dostavljaju baze podataka o svojim korisnicima, koje, pored svih njihovih ličnih podataka, treba da sadrže i njihove identifikacione internet adrese. Drugo, da omoguće pristup bazama podataka o korisnicima elektronske pošte. Treće, da omoguće potpuno autonomni pasivni monitoring internet aktivnosti svakog pretplatnika, kao i preusmeravanje njegovih ili njenih komunikacija. Četvrto, da omoguće presretanje elektronske pošte: audio, video, instant mesidži i pir tu pir komunikacija.
RATEL je tada, takođe, 2008. godine, obavezao internet provajdere da sve navedene tehničke usluge, uključujući i link prema BIA i, posebno, potrebnu opremu, obezbede o sopstvenom trošku.
Nekoliko godina kasnije mi imamo Predlog zakona o elektronskim komunikacijama. Preciznosti i javnosti radi, u jednom od članova (član 130) govori o zaštiti zadržanih podataka, a o terminu ''zadržan podatak'' možemo da diskutujemo – šta znači zadržan podatak? Da li je to ono što šef direktora BIA kaže, da je to samo informacija o tome da vi i ja ostvarujemo neku komunikaciju ili je to i sadržina te komunikacije?
Ono što je bila moja nedoumica, pa sam pozvala gospodina Šabića, jeste šta Evropa kaže na to? Gospodin Šabić ovako kaže – to jeste veliki i širok spektar tumačenja, može da se dešava i Evropa ima delimično takvu praksu, ali Evropa kaže da to i jeste sadržina informacija.
Međutim, da se osvrnem na ovaj član koji potvrđuje ono protiv čega, ne samo da je bila SRS, nego je bio i Beogradski centar za ljudska prava. Složićete se svi da on baš nema nikakve veze sa SRS. Oni ipak pripadaju drugoj Srbiji, a ne ovoj koju obeležavamo mi. U tom članu – o zaštiti zadržanih podataka, između ostalog: ''Operater je dužan da, u pogledu zaštite zadržanih podataka, naročito, obezbedi: 1) da su zadržani podaci istog kvaliteta i podvrgnuti istim merama bezbednosti i zaštite kao i podaci u elektronskoj komunikacionoj mreži operatora; 2) da su zadržani podaci zaštićeni na podesan način od slučajnog ili nedopuštenog uništenja, slučajnog gubitka ili izmene, neovlašćenog ili nezakonitog čuvanja, obrade, pristupa ili otkrivanja…; 3) da se pristup zadržanim podacima na podesan način ograniči samo na ovlašćena lica organa koji ostvaruju pristup zadržanim podacima…; 4) da se zadržani podaci unište po isteku roka iz člana...'' dobro. I, kaže: ''Operator je dužan da, radi ostvarivanja obaveza iz stava 1. ovog člana, o svom trošku obezbedi neophodne tehničke i organizacione uslove, kao i da dokaze o tome dostavi Agenciji, u skladu sa odredbama ovog zakona.''
Ono što još izaziva sumnju, možda mi grešimo, ali, evo, demantovaćete nas, jeste da nadzor nad izvršenjem obaveza operatora iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za zaštitu podataka ličnosti, odnosno organ nadležan za zaštitu tajnih podataka kada se radi o podacima koji su sačuvani i dostavljeni u skladu sa članom 128. stav 5. ovog zakona. Voleli bismo da čujemo od predlagača koji je to organ koji je zakon predvideo prvi ili ovaj odnosni organ.
Dakle, podsetila sam vas na uputstva RATEL, to je naše iskustvo, ono kaže da je nekom čudovišnom umu u današnjoj demokratskoj Srbiji palo na pamet da uspostavi direktan link sa Bezbednosnom agencijom, tako što će pre nego što vama dođe mejl doći BIA. Ako izvedete do kraja da to jeste zaštita prava na privatnost, svaka čast, javno ću reći – ja grešim!
Zbog takve klime, za nas ovaj predlog zakona zaista odslikava pretenziju izvršne vlasti, ne sasvim sigurno opozicije, da izvede i uvede direktnu kontrolu nad svim komunikacijama. To je osnovana sumnja. To je prepoznao Beogradski centar za ljudska prava i verujte da su neki od nas tada bili u dobrim razgovorima sa ljudima koji se razumeju u ono što bi trebalo da bude dalja namera i dalji sled događaja. Da nam je neko tada pričao da će nastati ovakav predlog zakona, verujte, ne bismo poverovali.
Na kraju ili na početku, mi imamo haško iskustvo. Najčešće se ljutite kada pominjemo haško iskustvo, ali ono nas uči, s obzirom na to da smo mi tada imali posla, i sticajem okolnosti smo upoznali ženu koja odgovara za IT bezbednost celog Haškog tribunala, zato što je neko zloupotrebio službeni kompjuter u ovoj skupštini – poslao mejl Haškom tribunalu, postoji taj trag, i doveo u pitanje odbranu, ajde, to je sad na drugu stranu, ali mi znamo šta znači presretanje komunikacije. To znači da je neko uhvatio vašu komunikaciju i ima direktan uvod i uvid u ono što ste vi pričali, ali isto tako znamo da ako to ne sprovedete zakonski vi to ne možete da koristite kao dokaz, i ako je privilegovana komunikacija u pitanju, dakle, da, slušaju, jer je to u interesu svih obaveštajnih službi, ali ne mogu da iskoriste protiv vas na sudu
Ono što je naša dilema je osnovana sumnja ovim zakonom, koji možda nudi tehničke pretpostavke za uvod u kontrolisano društvo, jeste da se danas, sutra presretnute komunikacije i te kako koriste kao dokazi na sudu. A, onda dolazimo do sledećeg osnovnog pitanja, možda ću sad da krenem u najširi mogući zaključak, ali, gospođo Kolundžija, vi ste toliko daleko od EU, da se kod nas stvara utisak da vi nemate ni nameru da uvedete Srbiju u EU.
Dokaz toga, Izmene i dopune Zakona o javnom informisanju. Skandalozno, sada bih prozvala kolegu Ostojića, ali znam da zbog partijske discipline neće stati na moju stranu, jer ruši slobode izražavanje i daje ogroman prostor izvršnoj vlasti, tajkunima. Drugo, opšti izbor sudija, treće, ovaj zakon.
O ovome će se Evropa izjašnjavati, budite sigurni. I nemojte da vas iznenadi ukoliko SRS bude zatražila da se oni koji su nadležni u međunarodnoj zajednici izjasne i daju pravovremeno tumačenje da li ovo zadire u osnovna prava građana Srbije.
Kada imate te tri tačke oslonca, koje su vrlo značajne za slobode i nezavisnosti institucija, ne da smo daleko od Evropa, nego to što jeste vaša koalicija, zaista, nema ni želju, ni volju, očigledno, da Srbiju zaista uvede u EU. (Aplauz)

Imovinska karta

(Beograd, 26.01.2010.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije - 110184.00 - 11.06.2008 -