MARINA RAGUŠ

Srpska napredna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Marina Raguš bila је narodna poslanica u tri saziva do sada. Prvi put izabrana je za poslanicu u osmom sazivu, od 2008. do 2012. godine, drugi put u 12. sazivu, od 2020. do 2022. godine i treći put u 13. sazivu, od 2022. do 2023. godine.

U 12. sazivu bila članica Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja kao i zamenica člana Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Takođe, bila je članica Pododbora za informatičko društvo i digitalizaciju. Na početku 12. saziva bila je i predsednica poslaničke grupe SPAS, sve dok ova grupa nije prestala da postoji jer se Srpski patriotski savez - SPAS ujedinio sa Srpskom naprednom strankom. Tokom 12. saziva u plenumu se obratila ukupno 10 puta, u postavljanju poslaničkih pitanja Vladi Srbije je učestvovala jednom, a u traženju obaveštenja i objašnjenja nijednom. Na redovnim zasedanjima u Skupštini je provela 228 sati, i učestvovala u glasanju o 326 akta, od čega je za 325 glasala “Za”.

U 13. sazivu izabrana je za poslanicu kao 86. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine. U 13. Sazivu bila je zamenica predsednika poslaničke grupe „ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE", zamenica predsednika Odbora za spoljne poslove, i zamenica člana Odbora za evropske integracija.

U 14. sazivu izabrana je za narodnu poslanicu kao osma na listi Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, mandat joj je potvrđen 06. februara 2024. godine.

BIOGRAFIJA

Rođena je 1969. godine u Beogradu. Završila je Dvanaestu beogradsku gimnaziju, a zatim i Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Radila je kao novinarka, voditeljka i autorka u nekoliko redakcija beogradskih novina i radio-televizijskih stanica.

Bila je angažovana kao savetnica u nevladinoj organizaciji pod imenom Institut za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku.

Bila je i članica i funkcionerka Srpske radikalne stranke, na čijoj listi je osvojila svoj prvi poslanički mandat. Od 2008. bila je i u komitetu za odbranu Vojislava Šešelja. U julu 2012. objavila je da nije više članica Srpske radikalne stranke.

Po osnivanju Srpskog patriotskog saveza - SPAS 2018. godine postala je njihova članica, i to je bila sve dok ovaj savez nije prestao da postoji usled spajanja sa Srpskom naprednom strankom. Od 2021. godine članica je Srpske napredne stranke.
Poslednji put ažurirano: 15.02.2024, 16:03

Osnovne informacije

Statistika

  • 10
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2023.

Koristiću vrlo verovatno i vreme grupe, obzirom da tema zaslužuje više od dva minuta. Nadam se da nećete imati ništa protiv. Hvala na prilici.

Da, sećam se izjave jednog od retkih vlasnika medija za koje je Savez za borbu protiv korupcije 2011. godine utvrdio da je čovek zaista pravi vlasnik medija, da tada kada je nažalost ubijen Slavko Ćuruvija nestala torba sa ogromnom količinom para. To je bio čini mi se milionski iznos. Sada, da li je valuta dolar, nisam baš sigurna, ali to na stranu, užasno tragičan događaj se desio. Od toga zaista nikakvu korist nije imao tadašnji režim u kome je sloboda medija bila za primer u odnosu na 2010. godinu, kada je slobodu medija morao da brani Ustavni sud.

Ta isti Aleksandar Vučić u periodu dok on vlada pa provodi sve temeljne istrage vezano za ubistvo Slavka Ćuruvije, svaki ko preti novinarima se privede po znanju pravde, koliko znam. Procesu u toku.

Ono što bi trebalo da se ovde apostrofira zbog građana, a bila sam svedok toga u tom mandatu. To je dakle, 2009. godina izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju o tzv. demokratskom režimu koji je za cilj imao gašenje slobodne reči. Dakle, na način kako se recimo to radilo u nekim fašističkim ili nacionalno socijalističkim zemljama u periodu pred izbijanje Drugog svetskog rata. Znate prvi konc logori su napravljeni za političke neistomišljenike. Otprilike nešto što vi planirate posle decembarskih izbora.

Dakle, Ustavni sud je 2010. godine oborio sve odredbe tog zakona, a o tome možete da pričate i sa Čedom Jovanovićem i sa gospodinom Zoranom Ostojićem, LDP tada popili sramotu istorijsku, političku baš zbog tog zakona, izmene i dopune Zakona o javnom informisanju. Tada je tom režimu pošlo za rukom da spoji nespojivo. Dakle, dva suprotstavljena novinarska udruženja. Već sam o tome govorila, ali nije zgoreg da ponovim.

Vukašin Obradović, priznaćete apsolutno ništa lepo ne misli o SNS, nema nikakve veze sa nama, ali tada govori – nije bila gora situacija od 2000. godine na ovamo. Od zakonskog okvira sudske prakse, novinari su bili progonjeni. Političkih pritisaka do tajkunizacije medija, gde god da se osvrnete uočljiv je trend sužavanja medijskih sloboda i povećanja uticaja raznih neformalnih centara moći, ali ne treba da se zavaravamo, sami smo mnogo doprineli, a nisu smeli da podignu glas. Sada ću vam dalje čitati zbog čega. Medijsku scenu karakteriše produbljivanje ekonomske krize, pojačani pritisci presude u pojedinim sudskim postupcima protiv novinara. Stanje se pogoršava i u pogledu sužavanja medijskih sloboda i u pogledu novinara.

Činjenica da je u Srbiji 2010. godine suđeno i presuđeno humoresci kao u Domanovićevo vreme, dovoljno govori o stanju na medijskoj sceni, 2010. godine izjavio gospodin Vukašin Obradović. To je bilo, kako bih vam rekla, vreme u kojima je čovek koji je stvarni i pravi nosilac vaše udružene liste Dragan Đilas ostvario prihod od 619 miliona evra, sa početnim u odnosu na to vrlo malim ulogom.

Sada kad smo baš kod javnog servisa i Radio-televizije Srbije, tu ima kolega koje su tada radile i bile, pretpostavljam, i tada autori i urednici, od tadašnjeg pokojnog Aleksandra Tijanića, Savet za borbu protiv korupcije, dakle, Vladino telo, tražilo je da dostave izveštaj o svim Đilasovim firmama, a ukupno ih je bilo negde oko 11, o svim zloupotrebama koje su se dešavale u okviru RTS-a. On je, dakle, bio stvarni vlasnik reklamnog prostora. Ucenjivane su i gušene male produkcijske kuće kojima se nije plaćalo u parama, nego se plaćalo u sekundama, da po drastično nižoj ceni Draganu Đilasu ustupe svoje vreme, koje je on posle na olovku, naravno, dodato zarađivao i preprodavao. Pritom, kada su izbori bili u pitanju, čak pojedine političke stranke nisu ni mogle na RTS-u da zakupe taj prostor. Ali, takođe su tada, kao i sada, a mi vodimo istragu o tome, nezavisne produkcije izvlačile iz tog RTS-a, koji je uzimao pare, kao i sada, od svih građana Republike Srbije, uzimale neverovatne količine para za svoje produkcijske proizvode. Cifra je išla od 14.000 evra po epizodi pa nadalje, a bilo je, recimo, u proseku po 140 epizoda.

Dakle, nije to ono što sam ja smislila, to, dakle, dokumentovano postoji u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać, i to je uoči rušenja tadašnjeg nazovi, demokratskog režima. I konačno ovim završavam, ovo je vreme poslaničke grupe koje ja imam pravo da koristim. To isto želite i sada da radite, jer koliko vidimo odlazite ispred RTS-a, direktno pretite novinarima, na ulicama želite da smenite i izbrišete određene medijske kuće. Samo da vas podsetim, tako je krenuo nacional-socijalizam, tako se gušila slobodna reč. Vama reč ne mora da se dopada, ali ona mora da ima svoju slobodu.

Ono što mi vama možemo da garantujemo, dokle god je Aleksandar Vučić predsednik Republike Srbije, novinari se neće proganjati, mediji se neće zatvarati, kao što ste to pokušali da radite 2010. godine, pa su novinari pobedili, kao što ste to sve vreme radili dok ste bili na vlasti. E, ova vlast to neće raditi, neće zatvarati medije na ulicama i neće novinare proganjati, što je potpis svakako vaše vlasti.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2023.

Godine 2010. da nastavim tamo gde sam stala, čisto da odgovorim na ovo malo pređašnje kaže, predsednica Udruženja novinara Srbije, urednici se plaše političkih i ekonomskih gazda, novinari strahuju da ako se budu bunili postati tehnološki višak. Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, gospodin Vukašin Obradović, kaže – najveći problem u medijima što imamo više tekstova i priloga čiji su istinski autori razne službe i PR agencije, a ne potpisani novinari.

Najveći problem je naravno bio potpuni medijski mrak i isisavanje para iz državnih medija, a jedan od tih je i nacionalni servis. Između ostalog, Savet za borbu protiv korupcije je utvrdio prema dokumentaciji koju je dostavio, eto, lično direktor RTS nakon intervencije Upravnog odbora, najveću finansijsku naknadu po emisiji primala je produkcijska kuća „Emotion Production“ za emisiju „48 sati svadba“. Ugovor o prenosu tv prava zaključen je 19. juna 2006. godine između „Emotion Production“ i RTS, predviđa da RTS za prava na emitovanje 104 epizode serijala „48 sati svadba“ isplati „Emotion Production“ 13 hiljada evra skoro po epizodi, a 29. juna 2007. godine zaključen je i aneks, produženje važenja ovog ugovora na još 104 epizode. Svaka epizoda je koštala tada 12948 evra. Dodatno „Emotion Production“ po ugovoru ima pravo i na reklame i reklamno vreme što je definisano posebnim ugovorom koji Savetu nije dostavljen.

Suvlasnik te kompanije je bila „Multikom grupa“ Dragana Đilasa sa 49% udela. Prema navodima RTS, serijski igrani program se nezavisnim produkcijama plaća još i više, čak 80 do 130 hiljada evra po epizodi.

Sada razumemo zašto 619 miliona evra.

Dakle, ja sam citirala. Ovo je strana 36, Vlada Republike Srbije, Savet za borbu protiv korupcije, broj 07 0006614/2011, 19 septembar 2011. godine. To je vreme koje potpisujete vi udruženi svi protiv Aleksandra Vučića sa jednim samo ciljem, da se opet sve sliva samo u jednu kasa Dragana Đilasa, koji je za 20 godina po samoj prijavi u APR prihodovao oko milijardu evra.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2023.

Hvala.

Kada već govorimo o tajkunizaciji medija, nismo to mi izmislili. To imate u Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije iz 2011. godine.

Gospodin Jovanović, ministar Jovanović, drago mi je da je tu, s obzirom da je i lično svedok kako se od razvlačenja kablova, ja se toga sećam, preko granja i drveća, postaje medijski magnat, odnosno tajkun. Imamo izveštaj koji je još referentniji i koji govori o gospodinu Šolaku i, kako vi to zovete, slobodnim televizijama, a radi se o Evropskoj istraživačkoj mreži i papirima iz Malte – Malta files. Znate, nije Vučić u malteškim papirima, već Dragan Šolak i kaže ovako - čovek je postao milijarder kad mu je država gotovo besplatno prepustila monopol na tržištu kablovske televizije i telefonije. To su bile neke rane devedesete i pominje se tadašnji predsednik te velike države i ne samo da mu nikada nije naplaćeno ništa za državne resurse koje je koristio, nego mu je kasnije omogućeno da na prihod veći od milijardu evra izbegne porez tako što je SBB u Srbiji prodao preko fantomskim ofšor firmi. I ne samo u Srbiji.

„Nacional“ je nedavno doneo članak u kojem navodi kako je prema Malta files Dragan Šolak iz Hrvatske izvukao milijune evra izbegavši potom plaćanje poreza. Dokumenti pokazuju kako se izbegava plaćanje poreza u Hrvatskoj i kako je novac koji su uplatili hrvatski telekomi: „Iskon“, VIP, „Net“ završio na tajnim računima „Junajted medija grupe“ na Kipru i Lihtenštajnu. Pisao je Nacional u tekstu pod naslovom – „Medijski mogul Dragan Šolak iz Republike Hrvatske izvukao 6,7 milijuna evra bez plaćanja poreza“.

Malta files je inače projekat evropske istraživačke kolaboracije. Cilj je bio istražiti kako mala otočka zemlja koja je formalno članica EU služi kao piratska baza za izbegavanje plaćanja poreza unutar same EU. Ne treba ići do Paname, a i tamo su se neki našli. Iako ima sve koristi od članstva u EU, Malta zapravo pruža utočište velikim korporacijama iz EU i bogatim privatnim klijentima koji žele izbeći plaćanje poreza u svojim domicilnim državama. Naravno, Šolakovi poslovi idu preko Malte.

Manjinski vlasnik „Junajted medija grupe“ Dragan Šolak jedna je od najbogatijih osoba na Balkanu, ima već duže vreme lanac tvrtki u poreskim oazama na Kipru, na Britanskim devičanskim otocima, Sejšelima, Švicarskoj i Lihtenštajnu.

Većinski vlasnik „Junajted medija grupe“ koji u Hrvatskoj emitira program svog sportskog kanala „Sport klub“, informativnog kanala N1, američki je privatni dioničarski fond KKR.

Pa kaže – krađom stupova do prve milijarde. To može ministar Jovanović da takođe potvrdi. Kaže i u Bosni i Hercegovini su pisali o Šolaku. Televiziju N1 osnovao je zato da kada sudovi, inspekcija ili SIP-a počnu pretraživati njegove poslove, poput nelegalnog emitiranja kanala, neplaćanja poreza, uzurpiranja elektrostupova u vrednosti je preko 11 miliona maraka, nepoštivanja sudskih presuda, u slučaju Sport-klub, putem informativnog programa Televizije N1 napada službenike organa koji ga istražuju, optužuje ih da rade protiv interesa stranog kapitala i da će ih i dalje javno osuđivati i šikanirati, šaljući tako svima poruku da ne smeju ni kažnjavati, niti istraživati njegov Telemark.

Konačno, počeo je 90-tih trgujući muzičkim pravima za područje bivše Jugoslavije, zatim se uključio u lukrativno tržište distribucije filmova za kina i kasete za video klubove. Konačno, prava za emitiranje tih kanala hrvatski kablovski operater plaćaju na maltešku adresu, sada dolazimo do u stvari najvažnije stvari, jedne od podružnica Junajted-grupe. Kako Malta nije poreska oaza, nego članica EU sa kojom Hrvatska ima sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, porez plaćen u Lavaleti 35% računa se kao da je plaćen u Hrvatskoj takođe 35%. No, Malta ima tu osobitost da stranim firmama koje su kod njih samo registrirane i papirnato prisutne vraća 85% poreza.

Ovo je samo jedan deo kockice velikog mozaika nečega što se nalazi u papirima Malte, što su istraživali Federacija slobodnih novinara, Evropski istraživački centar i pisali svi vodeći listovi u regionu, koji su na svom medijskom tržištu videli šta znači gašenje slobode govora.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Dobro, hvala vam.

Ja ću onda samo da imam samo jedan krug pitanja da bi ostale kolege došle na red, a pitanja će se odnositi na jednog čoveka. Njegovo ime i prezime je Đorđe Joksimović. Njemu su deca oduzeta 2015. godine. Šest godina se čovek bori da vrati svoje tri kćerke. Znam da ovo nisu prijatna pitanja i znam da se u javnosti stvorio određeni utisak. Čak mislim da je javnost negde i presudila posle filma koji je inspirisan dramom ovog čoveka iz okoline Kragujevca bio prikazan na nacionalnoj frekvenciji. Reč je o filmu "Otac".

Prema onome što gospodin Joksimović tvrdi, on je uputio više od 130 zahteva. Šest godina se borio, obraćao svim državnim organima, institucijama. Nekoliko puta je peške išao od Kragujevca, pardon, okoline Kragujevca do Beograda, ne bi li skrenuo pažnju na problem sa kojim nije mogao da se izbori.

Gospodine ministre, gospodine Mitroviću, ovo je jako osetljiva tema koja bi trebala da se zasniva na činjenicama, ali se bojim da je utisak u poslednje vreme prevazišao činjenice o kojima bi smo mi želeli da čujemo ovde u plenumu pred očima javnosti.

Ja sam svesna da vi znate kako su reagovale društvene mreže, kako su reagovali određeni mediji. Ono što nas ovde zanima, šta se zaista dešava sa slučajem gospodina Joksimovića i da li postoji šansa da se gospodinu Joksimoviću vrate deca? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje, izvinjavam se što malo prekoračujem, ali neću koristiti ostalo vreme, odnosi se naravno na uticaj korone na demografiju u Republici Srbiji s obzirom da, pričali smo o tome više puta, u Evropi se rade ozbiljne analize za prvih nekoliko meseci kako je situacija sa pandemijom uticala na određena geografska područja u Evropi, kakve su tendencije i kakve posledice mogu sve pojedinačne evropske zemlje da očekuju? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 137086.00 RSD 01.08.2022 -