MARINA RAGUŠ

Nestranačka licnost

Rođena je 1969. godine u Beogradu.

Po obrazovanju je diplomirani politikolog za međunarodne odnose.

Bila je funkcionerka i poslanica Srpske radikalne stranke od 2007. do 2012. godine.
Široj javnosti je postala poznata kada je početkom 2009. godine jedina zastupala SRS u Skupštini Srbije, nakon što je 55 njenih stranačkih kolega isključeno sa sednice.

Od 2008. bila je i u komitetu za odbranu Vojislava Šešelja. U julu 2012. objavila je da nije više članica SRS.

Angažovana je kao savetnica u nevladinoj organizaciji pod imenom Institut za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo je postala narodni poslanik.

Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:22

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Hvala, gospodine predsedniče.
Molila bih vas samo da mi kažete koliko je još kolega na spisku posle mene?

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Dobro, hvala vam.

Ja ću onda samo da imam samo jedan krug pitanja da bi ostale kolege došle na red, a pitanja će se odnositi na jednog čoveka. Njegovo ime i prezime je Đorđe Joksimović. Njemu su deca oduzeta 2015. godine. Šest godina se čovek bori da vrati svoje tri kćerke. Znam da ovo nisu prijatna pitanja i znam da se u javnosti stvorio određeni utisak. Čak mislim da je javnost negde i presudila posle filma koji je inspirisan dramom ovog čoveka iz okoline Kragujevca bio prikazan na nacionalnoj frekvenciji. Reč je o filmu "Otac".

Prema onome što gospodin Joksimović tvrdi, on je uputio više od 130 zahteva. Šest godina se borio, obraćao svim državnim organima, institucijama. Nekoliko puta je peške išao od Kragujevca, pardon, okoline Kragujevca do Beograda, ne bi li skrenuo pažnju na problem sa kojim nije mogao da se izbori.

Gospodine ministre, gospodine Mitroviću, ovo je jako osetljiva tema koja bi trebala da se zasniva na činjenicama, ali se bojim da je utisak u poslednje vreme prevazišao činjenice o kojima bi smo mi želeli da čujemo ovde u plenumu pred očima javnosti.

Ja sam svesna da vi znate kako su reagovale društvene mreže, kako su reagovali određeni mediji. Ono što nas ovde zanima, šta se zaista dešava sa slučajem gospodina Joksimovića i da li postoji šansa da se gospodinu Joksimoviću vrate deca? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje, izvinjavam se što malo prekoračujem, ali neću koristiti ostalo vreme, odnosi se naravno na uticaj korone na demografiju u Republici Srbiji s obzirom da, pričali smo o tome više puta, u Evropi se rade ozbiljne analize za prvih nekoliko meseci kako je situacija sa pandemijom uticala na određena geografska područja u Evropi, kakve su tendencije i kakve posledice mogu sve pojedinačne evropske zemlje da očekuju? Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 15.12.2020.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo, pre svih građani Srbije, gospođa Kovač a i gospodin Mali su dotakli u poslednjih nekoliko minuta vrlo osetljivo i vrlo važno pitanje oko kojeg je bilo dosta nedoumica u javnosti u poslednje vreme. Jedan deo se odnosi na ljude koji imaju prebivalište u Srbiji a rade u inostranstvu, a tiče se naravno i ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između naše države i zemalja gde rade. Onda smo imali prilike, gospodine ministre, da čujemo najrazličitija tumačenja u smislu koja visina poreza i koliko, ispravićete me ako grešim, meni se čini da se ovde radi o neto i bruto iznosu onoga što čovek prima svojim radom.

Međutim, postojala je takođe jedna interpretacija koju bih volela da pojasnite, kad ste već tu u prilici, a jeste da će se plaćati razlika u porezu u odnosu na zemlju u kojoj određena osoba radi i poresku osnovicu koju beleži naša zemlja, a takođe tiče se i određenih doprinosa.

Posebno pitanje – nisu svi frilenseri zlonamerni – a odnosi se na frilensere. Ta oblast kod nas nije baš do detalja i precizno uređena i time zaista pozdravljam inicijativu Ministarstva finansija koja se odnosi na kripto valute, o tome ću malo kasnije da govorim i trudiću se da budem što konciznija.

Poslodavac i ovde u Srbiji prepoznaje rad od kuće odnosno rad na daljinu. Frilenseri smatraju da je njihova pozicija izjednačena sa pozicijom tzv. gastarbajtera samo zbog činjenice što oni odavde rade za multinacionalne kompanije, digitalna je revolucija, ne moraju nigde da putuju i, naravno, njihovi poslodavci, da, za njihov rad plaćaju porez u svojim zemljama i sve one dažbine koje su jako važne.

Problem je kako se to knjiži ovde. Šta ovde frilenser plaća? Frilenser može da bude nezaposleno lice, pa onda verovatno ima sve obaveze u smislu doprinosa za penziono, socijalno i ostalo, a može da bude i zaposleno lice koje takođe na daljinu ostvaruje dodatni prihod.

Šta hoću da kažem, gospodine ministre, da puno ne problematizujem ovu oblast? Posle javnog slušanja, u petak, kada je bio vaš tim povodom fiskalizacije i digitalne kripto valute stekla sam utisak, i to zaista moram da pozdravim i da pohvalim, da će ova Vlada imati homocentrični pristup. Evo o čemu se radi.

Dvojica kolega iz SNS koji su me stvarno prijatno iznenadili u smislu njihove posebne perspektive pristupa problemu, a ticalo se malih privrednika u odnosu na velike privrednike koji sada trebaju da uđu u taj proces fiskalizacije koji će značiti za njih dodatne troškove i ono gde me je prijatno iznenadila vaša koleginica, gospođa državna sekretarka, gospođa Savičić je rekla da se neće raditi pod pritiskom, ako sam vas dobro razumela tada, da postoji proces od godinu dana da se donosi opšti zakonski okvir, a da će podzakonska akta da regulišu sva ostala tehnička pitanja. Nije baš najjasnije kolike troškove će imati na teretu mali privrednici, gospoda iz SNS su dala baš ovako jedan lep primer siromašnih mesta u Srbiji gde zapravo pekar zapošljava sina i ćerku i za njega je nekoliko stotina evra veliko bogatstvo, a sada treba da daje neke dodatne namete.

Odgovor je bio vašeg tima da država po prvi put, i sad dolazim do suštine, da država po prvi put subvencioniše one koji ne mogu a uvodi meru koja unosi dodatne troškove. Ako je nama homocentrični pristup, onda vas molim da pogotovo u ovom digitalnom svetu, sa novim digitalnim tehnologijama, ništa ne režemo na brzinu, ne sečemo preko kolena i da imamo u vidu da nam je čovek centar svega.

Konačno dolazim i do kripto valuta. Drago mi je da naša zemlja uvodi u legalne tokove kripto valute koje se zasnivaju na određenim savremenim tehnologijama. Ali, takođe, u ovoj digitalnoj revoluciji, mi ćemo imati dalje probleme koji će nastati baš u smislu zakonske regulative.

S tim u vezi, a da ne bih preterano širila priču, Srpski patriotski savez je još 11. septembra podneo inicijativu za formiranje odbora za digitalizaciju i digitalne tehnologije. Mi smo našli u međuvremenu kompromisno rešenje, s obzirom da vidimo da je i agenda Evropske komisije za zapadni Balkan, digitalna agenda, vrlo ambiciozna i mislim da će to vrlo brzo da se reguliše i kod nas i da će region da se uvezuje, tako da smo mi u okviru Odbora za obrazovanje prošle nedelje formirali Odbor za informatičko društvo i digitalizaciju. Tom odboru su se odazvale sve parlamentarne stranke koje imaju svoje članove u Odboru za obrazovanje, od SNS, SPS, Saveza vojvođanskih Mađara i to je zaista meni bilo na ogromnu radost, zato što se prepoznaje problem i zato što smo svi na istom zadatku, da uredimo oblast koja će služiti čoveku. Zašto?

Pomenuću nešto što građani Srbije dobro prepoznaju, pogotovo mlađa i srednja generacija, a verujem i svi vi. U Silikonskoj dolini postoje IT giganti. Na listi najuspešnijih i najbogatijih preduzeća sada u svetu više nisu naftaši, već su to IT giganti. Kovidom su oni postali još bogatiji. Oni diktiraju sve trendove u privredi. Digitalizacija je tu, mi smo u digitalnoj revoluciji, digitalne pare su nam takođe tu, digitalizacija treba sve da transformiše, podigne u virtuelnu realnost i mi smo u digitalnom društvu. Nama će vrlo verovatno na kraju ovog procesa, posebno u okviru pododbora o kojem ja pričam, biti potreban i ombudsman za digitalno društvo. Imaćemo puno problema.

Zašto vam ovo govorim? Pridikcija na primer, Ilona Maska, iako za njega govore da je apokaliptičan u svojim izjavama itd. ali je čovek koji iznutra je imao zaista prve uvide u načine na koji način i kojom eksponencijalnom brzinom se tehnologije menjaju, a posebno veštačka inteligencija.

Veštačka inteligencija je već u našim života. Mlađi ljudi to znaju. Svakog trenutka kada pokušavaju da guglaju ili da idu na gugl prevodilac, da koriste virtuelne asistente. Do 2025. godine, predviđa Mask, veštačka inteligencija će upravljati našim društvima. On je kao IT gigant dao ogromne donacije za formiranje centra koji će se baviti upravo izazovima koje sa sobom donosi veštačka inteligencija. Primera radi, zamisliste najpametnijeg čoveka na svetu, ona je sada trenutno možda 100.000 puta pametnija od njega. Mi njoj možemo da budemo samo sredstva, mi ne možemo ni da joj doskočimo.

Kada je reč o simuliranju modela, znate li koliko modela algoritam ume da simulira u roku od nekoliko sekundi? Znači, čovek nije čak ni kandidat da se približi rezonu veštačke inteligencije. Evo da dam jedan stravičan primer, opet nama blizak, sa kovidom.

Šta u nekom momentu, ako algoritam odluči da je ova planeta prenaseljena, da nema dovoljno hrane, a ima ceo genetski sadržaj kao na tanjiru i odluči jednostavno da dve trećine stanovništva pobije. Mislite li da bi to bilo teško? Pa ne bi. Danas su stvari, i mi idemo ka tome, povezane internetom. Mogućnost koju pruža tehnologija je savršena, ali podjednako velika i mogućnost zloupotrebe, od privatnosti, od hakovanja računa, od krađe identiteta, terorističkih napada i da ne govorimo o svim ostalim izazovima.

Šta je poenta? Volela bih da svi dobro razmislimo o ovome što sam ja samo dotakla u svom izlaganju i da razumemo da ono gde je Srbija sada kao država vrlo odgovorna počela da ulazi i da reguliše, da samo razumemo da nam je jako važno da definišemo kakav je naš pristup. Da li je homocentričan, pa tehnologije koriste čoveku ili će nas tehnologije koristiti kao sredstvo?

Ako je homocentričan, onda dajte da uložimo sve maksimalne napore, da uredimo da taj čovek u 21. veku ima život dostojnog čoveka. Jedna od zamisli ovog pododbora ja verujem da će, gospodine ministre, vaš tim iz Ministarstva u narednom periodu kontaktirati nas kada su javna slušanja, upravo zato što smo svi na istom zadatku da uradimo vrlo komplikovanu i izazovnu oblast, ali isto tako verujem da će biti potrebno da interresorno svi sarađujemo kako bi unapredili oblast koja sa sobom donosi izazove koje ne možemo da zamislimo.

Na kraju, ono što me je takođe posebno obradovalo jeste da se ipak odlučilo da se ne ide brzo, da se dobro promišljaju zakonska rešenja, da je ovo tek opšti okvir kada govorimo o Zakonu o fiskalizaciji, da će se vrlo voditi računa o čoveku koji pokušava egzistencijom da prehrani porodicu u siromašnim srpskim selima. To je jako važno i da on bude potpuno miran da iza sebe i ispred sebe ima državu koja će videti njegov problem i izaći u susret njegovim potrebama, ako sam gospođo Savičić dobro razumela na javnom slušanju.

Mi za sada ne znamo koliko takvih ljudi ima, ali da će se Ministarstvo potruditi da napravi registar upravo tih ljudi koji sada imaju određenu vrstu nemira, što zbog ideje ili utiska da je to novi namet bez nekakvih konkretnih rešenja.

Tako da zaista svim kolegama moram da prenesem utisak, javnog slušanja koje je organizovano u petak, prvi put u ovom sazivu i bilo je zaista vrlo, vrlo produktivno. Da, bilo je disonantnih tonova, ali sa jednim zajedničkim imeniteljem, sve u korist čoveka, dakle, čovek je u centru svega.

I ja verujem da će zaista ovaj saziv, zaista nemam tu nikakve sumnje kao i ova Vlada umeti da sagledaju probleme iz različitih perspektiva, da uz disonantne tonove i uz dijalog, ali da konačno unapredimo sve moguće oblasti koje nam ovako iskaču u ovo vrlo izazovno vreme.

Izvinjavam se, ako sam vam uzela malo više vremena. Na kraju Srpski patriotski savez, naravno glasaće za pakete ovih zakona sa vrlo velikom voljom da svaki sledeći ovakve pakete podrži upravo iz svih ovih navedenih razloga koje sam tek dotakla, ali zbog nemogućnosti da imamo malo više vremena nisam htela da zamaram daljom argumentacijom. Hvala vam.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Dobro, hvala vam.

Ja ću onda samo da imam samo jedan krug pitanja da bi ostale kolege došle na red, a pitanja će se odnositi na jednog čoveka. Njegovo ime i prezime je Đorđe Joksimović. Njemu su deca oduzeta 2015. godine. Šest godina se čovek bori da vrati svoje tri kćerke. Znam da ovo nisu prijatna pitanja i znam da se u javnosti stvorio određeni utisak. Čak mislim da je javnost negde i presudila posle filma koji je inspirisan dramom ovog čoveka iz okoline Kragujevca bio prikazan na nacionalnoj frekvenciji. Reč je o filmu "Otac".

Prema onome što gospodin Joksimović tvrdi, on je uputio više od 130 zahteva. Šest godina se borio, obraćao svim državnim organima, institucijama. Nekoliko puta je peške išao od Kragujevca, pardon, okoline Kragujevca do Beograda, ne bi li skrenuo pažnju na problem sa kojim nije mogao da se izbori.

Gospodine ministre, gospodine Mitroviću, ovo je jako osetljiva tema koja bi trebala da se zasniva na činjenicama, ali se bojim da je utisak u poslednje vreme prevazišao činjenice o kojima bi smo mi želeli da čujemo ovde u plenumu pred očima javnosti.

Ja sam svesna da vi znate kako su reagovale društvene mreže, kako su reagovali određeni mediji. Ono što nas ovde zanima, šta se zaista dešava sa slučajem gospodina Joksimovića i da li postoji šansa da se gospodinu Joksimoviću vrate deca? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje, izvinjavam se što malo prekoračujem, ali neću koristiti ostalo vreme, odnosi se naravno na uticaj korone na demografiju u Republici Srbiji s obzirom da, pričali smo o tome više puta, u Evropi se rade ozbiljne analize za prvih nekoliko meseci kako je situacija sa pandemijom uticala na određena geografska područja u Evropi, kakve su tendencije i kakve posledice mogu sve pojedinačne evropske zemlje da očekuju? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 26.01.2010.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije - 110184.00 - 11.06.2008 -