MARINA RAGUŠ

Nestranačka licnost

Rođena je 1969. godine u Beogradu.

Po obrazovanju je diplomirani politikolog za međunarodne odnose.

Bila je funkcionerka i poslanica Srpske radikalne stranke od 2007. do 2012. godine.
Široj javnosti je postala poznata kada je početkom 2009. godine jedina zastupala SRS u Skupštini Srbije, nakon što je 55 njenih stranačkih kolega isključeno sa sednice.

Od 2008. bila je i u komitetu za odbranu Vojislava Šešelja. U julu 2012. objavila je da nije više članica SRS.

Angažovana je kao savetnica u nevladinoj organizaciji pod imenom Institut za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo je postala narodni poslanik.

Poslednji put ažurirano: 08.06.2021, 13:54

Osnovne informacije

Statistika

  • 10
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.05.2021.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo ministri sa saradnicima, drage kolege danas se pred nama nalaze naizgled sporazumi koji su nekada u nekim ranijim sazivima parlamenata bili uglavnom rutinska stvar, možda bi se i o nekima malo detaljnije govorilo.

Međutim, ono što je važno danas reći građanima Srbije, pogotovo u vremenu kada se svet iz temelja menja, kada jedan mali mikroorganizam nije pleonazam, nego zaista je akcenat na tome zaustavio planetu na tri meseca i pokazao svima nama gde se nalazimo, koliko smo jaki i koliko možemo da odgovorimo izazovima za koje smo mislili da smo spremni ali smo razumeli da baš i nismo.

Drago mi je što je gospođa Kisić Tepavčević danas tu sa nama, deo je kriznog štaba i mislim da će se i deo mog obraćanja danas svima vama i građanima odnositi i na taj deo.

Ono što je za mene značajno jeste da ova Vlada zajedno sa političkim rukovodstvom Srbije, pogotovo kada su u pitanju ključne oblasti za sve nas, za svakog građanina, za svakodnevno funkcionisanje, Bogu hvala na tome, ne pravi rigidnu razliku između istoka i zapada, severa i juga, već rukovođena isključivo nacionalnim interesima države Srbije, ostvaruje sporazume sa svima gde procenjuje da je od interesa za svakog pojedinačnog građanina Srbije.

S tim u vezi, Sporazum o naučno-tehnološkoj saradnji sa SAD je od izuzetnog značaja za državu Srbiju. Sjedinjene Američke Države sa kojima mi neretko imamo političke nesuglasice, velike razmirice opterećene prošlošću, sa razlogom često, kada su u pitanju druge oblasti koje su od interesa za napredak Srbije, kao što je nauka i tehnika, kao što je zdravstvo, kao što je razvoj našeg zdravstva i naših kapaciteta, infrastruktura, su pitanja par ekselans gde se ne prave političke razlike.

Naravno da politika, dame i gospodo, ima uticaja na sve i pretpostavka jednog sporazuma jeste politička volja. Ja to dobro znam, kao i kolege, stariji poslanici, imamo na našu radost dosta mlađih poslanika, pa Bogu hvala to nisu osetili, ali mnogima od nas su svojevremeno zbog sankcija, gospodine ministre prosvete, povučene bile povučene ozbiljne stipendije koje su naše možda naučne karijere vodile van granica ove zemlje, samo zbog politike. Ono što je dobro jeste da danas pravimo okvire za generacije koje dolaze. Ono što je od izuzetnog značaja, našim mladim kapacitetima dajemo mogućnost da mogu da se školuju bilo gde, da mogu svoje talente i veštine da pokažu na međunarodnom tržištu.

Dame i gospodo poslanici, ja verujem da svi vi znate, pogotovo mlađa ekipa poslanika, danas se samo obrazovanje i sticanje veština iz korena promenilo, danas mlađi naraštaji neretko odbijaju da se uključuju ozbiljnije u obrazovni sistem Srbije. On je obavezan, ali za njih neretko predstavlja rutinu. Danas putem interneta deca se obrazuju, stiču veštine tutorijalima.

Navešću vam nekoliko primera. Dečak koga su roditelji osuđivali zbog toga što provodi značajno vreme igrajući igrice postao je jedan od prestižnijih gejmera u svetu, dakle, industrije igara i ne samo to. NJegova igra, njegov softver je zapravo tog dečaka vinuo u neverovatne visine.

Ovde u Beogradu, u Srbiji, mi imamo jednu od pet najboljih gejming industrija, kao što je kompanija „Nordeus“. Vlasnik te kompanije je dečko koji je počeo, kao da gledate američki film, iz jednog malog prostora sa nekoliko svojih kolega, a danas mu svetski poznati Murinjo zapravo reklamira određene igrice. „Nordeus“ kompanija je deo digitalne Srbije i zaista rasadnik izvanrednih kadrova kada su u pitanju programeri, gejmeri itd. Da ne pričam o tome koliko sama kompanija podržava BDP Srbije, tako što izvozi svoj proizvod i svoje usluge. U toj kompaniji rade, nećete verovati, skoro najbolji programeri i sve ostale delatnosti u okviru IT sektora i zaista smo prepoznatljivi po tome.

Naše inovativne tehnologije, ekosistem start-apova spada u red visoko rangiranih ekosistema. Da bismo to unapredili, ono što je neophodno jeste da postoji okvir saradnje sa zemljama koje su giganti u toj oblasti. Jedna od njih je Amerika.

Mi ovde imamo devojku iz SPS koja je potomak velikog Pupina i u početku naša saradnja, zaista mi je drago zbog te činjenice, sa Amerikom je uglavnom išla zahvaljujući ličnim odnosima naših giganata u oblasti nauke i patenata i neverovatnih tehnoloških dostignuća. Jedan od tih bio je čuveni Mihajlo Pupin, ali s obzirom, pretpostavljam, da će koleginica Pupin pričati o tome, ja ću se malo više pozabaviti Nikolom Teslom, a možda meni najdraža osoba iz reda velikih – Mileva Marić Ajnštajn.

Dakle, imamo čime da se ponosimo i da se svaki put kada pričamo o naučno-tehnološkoj saradnji sa Amerikom setimo naših velikana. Zahvaljujući njihovim ličnim reputacijama i vezama mi smo ostvarivali saradnju sa SAD. Međutim, ono što je od posebnog značaja ovde jeste da se 2010. godine napravi okvir i da resorno ministarstvo, sada kada krenete, iščitavate sve te projekte zaista u kontinuitetu ozbiljno radi na pružanju podsticaja i pretpostavki za naše mlade istraživače, naše mlade naučnike, da učestvuju, kupe znanje i imaju priliku da plasiraju to na međunarodnom tržištu.

U digitalnoj eri u kakvoj smo svi mi, čak i fizički nije neophodno da odlazite iz Srbije, možete da ostanete ovde i odavde da radite za sve kompanije. S tim u vezi, a mi smo pre izvesnog vremena usvojili akt koji omogućava otvaranje širokopojasnog interneta za ruralne oblasti kojim će biti povezane negde, ispravićete me gospodine ministre, negde oko 200 škola, ako ne i više, širom Srbije. Pazite, to su ogromna ulaganja i investicije u periodu Kovid krize, kada sve u Evropi i u svetu puca, što znači da ćemo mi moći da rasteretimo velike gradove, da oživimo manje sredine i ono što bih ja preporučila i molila ministarstvo, a jeste da posebno obrate pažnju na mlade talente.

Kada govorimo o nauci i o istraživačima, neretko mislimo i obraćamo se kroz projekte, gospodine ministre, onima koji su već u sistemu. Ja vam garantujem da mnogi nisu. Možda među svima njima i bez titula kriju se izvanredni talenti. Malopre sam govorila o učenju kroz tutorijal izvanrednim primerima mladih ljudi koji postižu neverovatne rezultate, ali su van sistema, samouki su. Hajde da se kao nekada bavimo skautingom, dajte da organizujemo mnoga takmičenja, gde će svi ti ljudi koji dolaze iz siromašnih sredina, koji nisu imali mogućnosti da uđu u sistem imati podjednaku šansu da pokažu svoje sposobnosti.

Takođe, u mnogim kriterijumima za apliciranje navode se neretko birokratske procedure. To je u redu. LJudi troše svoje vreme, ulažu ogromne napore, žrtvuju se, svi mi znamo šta znači naučno-istraživački rad. To je težak put. Zaista, ako volite nauku, ako volite istraživanje morate da se odreknete, uslovno rečeno, normalnog života. Postoje i oni drugi. Molim vas, kada razmišljate o svemu tome, moja napomena, a to zaboravljamo redovno, jeste sledeća, dajte da dajemo polako primat sposobnostima. Znači, onim sposobnostima i onim veštinama, znam da gospodin ministar to zna, da ima i tu pozadinu zapadne edukacije, neretko diplome nisu odlučujuće nego „skils“ ili veštine koje posedujete. Dajte da obratimo posebnu pažnju i na to.

Videla sam materijal i informaciju, „dajdžest“ kada je reč o bilateralnoj i multilateralnoj saradnji i koliko ministarstvo ulaže napora da zaista pokrije svaku oblast, nije vam lako. U svom resoru obuhvatate nešto što bih ja odavno razdvojila, obrazovanje, nauka ne ide jedno sa drugim. Ide, ali je lakše da se odvoji, kao i tehnološki razvoj. To su bitne stvari za svako društvo, ako ne i najvažnije. To vam je takođe jedna od mojih preporuka.

Često se susrećemo i sada se više upoznajemo kroz Odbor za obrazovanje i nauku. Ja kao šef Pododbora za digitalizaciju i informatičko društvo potpuno razumem kako vam izgleda svaki dan. Nije lako, ali vam je mnogo lakše kada imate utemeljenje u Vladi koja se opredelila ka ovom putu. Neretko će vas kritikovati zbog nečega i to često i čujemo i na Odboru i to je dobro, da obrazovanje ima jednu glavnu, vrlo značajnu karakteristiku kao što je vaspitanje i da u periodu digitalizacije, naravno, da su roditelji i svi ostali zabrinuti šta je sa vaspitnom ulogom obrazovanja.

Ja sada moram da vam čestitam iskreno jer ste uspeli u startu uz ogromnu podršku, svi kao jedan, da se snađete kada je planeta stala na tri meseca i da sam edukativni proces ne gubi u tome. Ne znam da li su ljudi uopšte svesni činjenice da je trebalo prilagoditi celokupan obrazovni sistem u momentu i deci ne praviti razlike u tome. Da li je to idealno? Pa nije. Mi smo faktički u objavi rata, objavio nam je virus koji samo čeka. Eto, ja se gušim pod maskom dok vam pričam, momenat da se opustimo i da nas pokosi. On neće nestati. Zaista, moje iskrene čestitke.

Vidim kakve su projekcije za naredne periode, znam koliko ćete profesora opremiti laptopovima, koliko ćete učionica digitalizovati, iz moje perspektive, s obzirom i na Odbor koji vodim, ništa bolje niste mogli da uradite. To je budućnost.

Kako ćemo se pozabaviti vaspitnom funkcijom obrazovanja? To je sada stvar i verujem da ćete i to uraditi šireg javnog diskursa na tu temu. U tome vi ne možete da budete sami, niti sav teret može da bude na vama. Za to smo odgovorni svi mi. Od porodice, jer sve odatle kreće, pa nadalje. U javnosti, neretko će gledati, uglavnom vas.

Puno toga bih još imala da kažem na temu i obrazovanja i nauke i svega onoga što čini naš obrazovni sistem i ovaj period kada se Srbija menja, kao i ceo svet. Ono što bi možda definisalo u jednoj rečenici, Srbija se menja na način da je ovu krizu iskoristila kao šansu, a ne kao ponor, na način da se vrlo brzo zahvaljujući dobro promišljenoj politici i zahvaljujući dobroj pripremi fiskalnoj, pre toga i stabilizaciji finansijskog i ekonomskog sistema, mogla da ovu krizu, a pri tome moram priznati, Bog je pogledao, pa ne oslanjamo se na one sektore koji su skoro nestali poput turizma, saobraćaja itd. Mnoge avio-kompanije su bankrotirale, mi smo našu sačuvali koliko-toliko, ali ono što takođe moram da kažem, a gospođa Darija Kisić Tepavčević je tu, jeste da zahvaljujući i određenom delu i zajmova i podstreka, mi smo, a retko se priča o tome, stavili u pogon, meni na sreću, naš Torlak.

Ja moram da priznam, ja se još nisam vakcinisala, iako sam Kovid zakačila u oktobru, ja čekam Torlak. Ja čekam „Sputnjik“ koji će izaći iz Torlaka, evo to javno ovako kažem. Ne samo ja, već čitava moja porodica. Nema većeg značaja kada jedna mala Srbija odredi svoj okvir, a to je suverenitet u svakoj oblasti, a posebno u zdravstvu. Sada vidimo njegov značaj, posebno u nauci i istraživanju, posebno u obrazovanju. Vrlo mudro sarađuje sa svima onima koristeći sve njihove prednosti i učeći na njihovim greškama. Zašto? Pa zbog onih koji dolaze, ne zbog nas.

Naše živote su određene političke volje velikih sila prebrisale, iscrtale. Mnoge naše karijere su totalno bile skrajnute u nekom drugom smeru nenadano, presečne na sred puta, moja generacija osakaćena. Naši životi bi izgledali sasvim drugačije. Svi smo gledali ka tom velikom svetu, razvijenom svetu da tamo pokupimo znanje i vratimo se u svoju zemlju. Bili smo sprečeni u tome zato što je neko odlučio da naša sudbina ovog dela sveta izgleda tako.

I još jedna stvar sa kojom ću završiti. Neretko u poslednje vreme slušamo koliko ljudi napušta Srbiju. Zar Nikola Tesla nije napustio ovo podneblje? Zar mnogi drugi nisu napustili ova podneblja i ostvarili neverovatan, neverovatan uspeh? Činjenica koja se neretko zaboravlja da se kaže, a to moram da kažem zbog mlađih kolega i mlađih građana koji možda ovo gledaju, u periodu velike Jugoslavije kada se po sećanju naših roditelja, a i ja se sećam dobro tog perioda, izvanredno živelo 60-ih godina i 70-ih godina, ja imam taj izveštaj Centralne obaveštajne agencije Amerike i iz tih izveštaja sam najviše učila o nama, znate li koliki je odliv bio tad? Između 1965. - 1968. godine, 1968. godine posebno, 5% celokupne populacije bivše Jugoslavije. To je izveštaj Centralne obaveštajne agencije Amerike i ukoliko mi dozvolite samo ću citirati upravo zbog toga što se trudim da se isključivo odnosi na činjenice.

Ovo je odabrano za publikovanje 15. decembra 2016. godine. Inače bilo samo za upotrebu Američke obaveštajne agencije, izvanredno ozbiljan izveštaj od 27. septembra 1972. godine kada su analizirali emigraciju. Dakle, poluemigracija, kako su oni to tada zvali, oni Jugosloveni kojima je bilo dozvoljeno od strane režima da rade napolju izvan zemlje, pre 1965. godine samo nekoliko hiljada bilo je u ovoj kategoriji, 1965. godine u saradnji zbog ekonomskog programa reformi kontrole su naravno bile oslabljene, od tada, posebno od perioda prve polovine 1968. godine broj onih, pa nadalje, koji je svake godine napuštao Jugoslaviju rastao je ubrzo. Broj onih koji se vraćao u zemlju drastično se smanjivao, do sada, a kao što sam vam rekla datum, odnosno pisanja ovog izveštaja 1972. godine, od 1968. do 1972. godine procena je bila da je milion takvih radnika van zemlje. Većina njih u svojim dvadesetim ili tridesetim godinama plus jedan manji broj njihovih članova porodice i sad konačno ovo bi predstavljalo oko 5% celokupne populacije Jugoslavije, a to su zlatne godine. Starije generacije se toga dobro sećaju, ljudi su uvek …

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.05.2021.

… išli za hlebom, evo upravo završavam rečenicu, hvala vam na tome, tako je i sada, sa varijantom da se neki od njih vrate.

Konačno, ukoliko su naši prihodi 25% samo od prihoda u Nemačkoj, onda je i logično zašto se trude da ljudi odu tamo da bi ostvarili sva svoja egzistencionalna prava, ali mi moramo da se potrudimo da im ovde obezbedimo dobar povratak.

Imala bih još štošta reći, ali trudim se da ispoštujem vreme. Hvala na razumevanju, gospođo predsedavajuća, i nadam se da će da i gospođa Darija i gospodin Ružić imati nadalje da kažu sve ono što nas i građane interesuje. Hvala još jednom.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.05.2021.

Ne toliko replika, ali koristim svoje vreme. Hvala vam na tome.

Moram da vas pitam, gospođo predsedavajuća, da li mogu ja da ga dupliram, pošto odgovaram i gospođi ministarki Tepavčević i gospodinu Ružiću, ili samo mogu da koristim, koliko, dva, tri minuta?

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Dobro, hvala vam.

Ja ću onda samo da imam samo jedan krug pitanja da bi ostale kolege došle na red, a pitanja će se odnositi na jednog čoveka. Njegovo ime i prezime je Đorđe Joksimović. Njemu su deca oduzeta 2015. godine. Šest godina se čovek bori da vrati svoje tri kćerke. Znam da ovo nisu prijatna pitanja i znam da se u javnosti stvorio određeni utisak. Čak mislim da je javnost negde i presudila posle filma koji je inspirisan dramom ovog čoveka iz okoline Kragujevca bio prikazan na nacionalnoj frekvenciji. Reč je o filmu "Otac".

Prema onome što gospodin Joksimović tvrdi, on je uputio više od 130 zahteva. Šest godina se borio, obraćao svim državnim organima, institucijama. Nekoliko puta je peške išao od Kragujevca, pardon, okoline Kragujevca do Beograda, ne bi li skrenuo pažnju na problem sa kojim nije mogao da se izbori.

Gospodine ministre, gospodine Mitroviću, ovo je jako osetljiva tema koja bi trebala da se zasniva na činjenicama, ali se bojim da je utisak u poslednje vreme prevazišao činjenice o kojima bi smo mi želeli da čujemo ovde u plenumu pred očima javnosti.

Ja sam svesna da vi znate kako su reagovale društvene mreže, kako su reagovali određeni mediji. Ono što nas ovde zanima, šta se zaista dešava sa slučajem gospodina Joksimovića i da li postoji šansa da se gospodinu Joksimoviću vrate deca? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje, izvinjavam se što malo prekoračujem, ali neću koristiti ostalo vreme, odnosi se naravno na uticaj korone na demografiju u Republici Srbiji s obzirom da, pričali smo o tome više puta, u Evropi se rade ozbiljne analize za prvih nekoliko meseci kako je situacija sa pandemijom uticala na određena geografska područja u Evropi, kakve su tendencije i kakve posledice mogu sve pojedinačne evropske zemlje da očekuju? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 26.01.2010.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije - 110184.00 - 11.06.2008 -